Bolji „odraz u ogledalu“
RIK proglasio izborne liste
Buducnost slikana izborima
Budzetska rupa
Neki vole muziku,a ja javne finansije
Nema povratka vojske i policije „na juris"
Osnovni cilj - odgovorna vlast
Pruzena ruka vaznija od novca
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport - Kosarka - Fudbal - Odbojka

STRUKTURA ODBORNIKA U NOVOM LOKALNOM PALAMENTU U KRALJEVU - pise Slobodan Rajic
Bolji „odraz u ogledalu“

   • Medju novoizabranim odbornicima SO Kraljevo vise zena i mladih nego u prethodnom skupstinskom sazivu • Zastupljene skoro sve profesije i socijalne kategorije, prema „socijalnoj karti“ birackog tela • Nepovoljan odnos zastupljenosti sela i grada • Vecina odbornika po prvi put u skupstinskim klupama

    U novom sazivu Skupstine opstine Kraljevo, prvi put izabranom po proporcionalnom sistemu, koji po Statutu opstine broji 70 odbornika, Srpska radikalna stranka (SRS) ima 13, Srpski pokret obnove (SPO) 12, Demokratska stranka (DS) 11, Demokratska stranka Srbije (DSS) i Narodna demokratska stranka (NDS) 10, G 17 plus 9, Socijalisticka partija Srbije (SPS) 7, Demohriscanska stranka Srbije (DHSS) 5 i Nova Srbija 3 odbornika.
   Medju 70 odbornika u Skupstini opstine ima 45 muskaraca (67 odsto) i 15 zena (23 odsto). SRS, SPO, DS i G 17 plus imaju po tri, a DSS, SPS i DHSS po jednu zenu-odbornika. To je mnogo vise nego u prethodnom mandatu kada su u lokalnom parlamentu bile samo tri zene (iz DS 1 i DHSS 2).
   Nova Skupstina je relativno „mlada“ jer je skoro tri cetvrtine (73 odsto) odbornika mladje od 50 godina. U njoj ima 8 odbornika mladjih od 30 godina, 14 izmedju 30 i 40, njih 29 izmedju 40 i 50, samo 14 izmedju 50 i 60 i 5 odbornika starijih od 60 godina. (U prethodnom sazivu bilo je pet odbornika mladjih od 30 i 20 starijih od 50 godina). Najmladji odbornik sada je Ivan Damljanovic (SRS) sa 20, a najstariji Radomir Markovic (DS) sa 67 godina.
   Skupstina je prilicno „obrazovana“ jer polovina odbornika ima najmanje visu skolu. Cak 27 odbornika ima visoku skolsku spremu (fakultet). Dva su doktori nauka i univerzitetski profesori, dva magistri, a 4 imaju visu skolsku spremu. NJih 18 je sa srednjom skolskom spremom, 16 sa KV i VKV kvalifikacijom i samo jedan ima osnovnu skolu. Ukupno 70 odbornika ima priblizno oko 900 godina „skole“ (obrazovanja) ili po 13 godina prosecno po odborniku. Najvise obrazovanih imaju DSS (1 doktor nauka i 5 sa VSS), zatim G 17 plus (2 magistra i 5 sa VSS), DHSS (1 doktor nauka, 2 sa VSS), DS (5 sa VSS) i SPO (4 sa VSS), a najmanje SRS (6 KV i 4 sa SSS) i SPS (3 KV).
   Struktura odbornika dosta verno odrzava socijalnu strukturu onih koji su glasali. Odbornici imaju sirok spektar profesija, odnosno radnih mesta. Najvise je prosvetnih radnika (profesora, nastavnika, ucitelja) - 14 i radnika i trgovaca - 11. Zatim tehnicara i inzenjera po 8, lekara i ostalih zdravstvenih radnika 7, ekonomista 6, sluzbenika (administrativnih radnika) i privatnih preduzetnika - po 5, pravnika 2, i po 1 novinar, penzioner, student i poljoprivrednik. Najvise prosvetnih radnika imaju SPO (4) i DSS (3), inzenjera i tehnicara DS (6), SRS (3) i G 17 plus (3), radnika i trgovaca SRS (4) i SPO (4), zdravstvenih radnika DSS (2) i G17 plus (2), ekonomista DS (2), sluzbenika SPO (2)...
   Obistinilo se predvidjanje da ce proporcionalni sistem doneti nepovoljnu teritorijalnu strukturu odbornika, prema kriterijumu mesta stanovanja, na relaciji selo-grad. Naime, u uzem gradskom centru Kraljeva, bez prigradskih naselja kao sto su Jarcujak i Beranovac, stanuje 41 odbornik (58%), dok je sa sireg prigradskog i seoskog podrucja samo 29 odbornika (32%).
   Najstariji odbornik po skupstinskom, odbornickom stazu je Rados Jovanovic - Rakica (SPS) kome je ovo cetvrti mandat, dok je cak 56 odbornika po prvi put u skupstinskim klupama.

ZAVRSENO KANDIDOVANJE ZA VANREDNE REPUBLICKE PARLAMENTARNE IZBORE - pise Slobodan Rajic
RIK proglasio izborne liste

   Republicka izborna komisija (RIK) Srbije, posle isteka roka za kandidovanje, proglasila je 18 poslanickih lista za predstojece vanredne republicke parlamentarne izbore, raspisane za 28. decembar. RIK je po odluci suda nalozio JUL-u odrecene dopune i ako one budu u redu, to ce biti 19. izborna lista koja ce se uvrstiti na glasacki listic.
   Za 250 poslanickih mandata, koliko broji Narodna skupstina Srbije, na 18 lista „konkurise“ cak 41-na stranka ili druga politicka organizacija sa 4.248 kandidata (6,5 miliona biraca), ili 17 na svako mesto. To je proporcionalno mnogo vise nego na nedavnim izborima u Rusiji kada se za Dumu (Skupstinu) kandidovalo „samo“ 5.385 ljudi iz 23 stranke, na 110 miliona biraca, koliko ima Rusija.

LISTE
   Ako ne bude promena po odluci suda, tako ce se 28. decembra, na glasackom listicu naci imena sledecih lista, po zakonskom redosledu - redosledu predaje i potvrdjivanja: 1) „G 17 plus - Miroljub Labus“ (249 kandidata za poslanike), 2) „Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Seselj“ (250), 3)“Demokratska stranka Srbije - dr Vojislav Kostunica“ (250), 4) „Demokratska alternativa - Nebojsa Covic“ (247), 5) „Demokratska stranka - Boris Tadic“ (250), 6) „Srpski pokret obnove - Nova Srbija - Vuk Draskovic - Velimir Ilic“ (248), 7) „Otpor“ (250), 8) „Za narodno jedinstvo - Borislav Pelevic - Marijan Risticevic“ (SSJ, Narodna seljacka stranka, Narodna stranka, Nas dom Srbija, Srpska stranka, SNO, Radnicka stranka Srbije, Seljacka stranka, Ujedinjena seljacka stranka, Radnicki pokret) (228), 9) „Socijalisticka partija Srbije - Slobodan Milosevic“ (250), 10) „Samostalna Srbija - dr Vladan Batic“ (DHSS, DS „Otadzbina“, Demokratski pokret Rumuna Srbije, Seljacka stranka i Srpska pravda) (250), 11) „Koalicija Odbrana i Pravda - Vuk Obradovic - Borivoje Borovic“ (SD, NS „Pravda“, Stranka radnika i penzionera - SRP i SDP zelenih), 12) „Zajedno za toleranciju Canak - Kasa - LJajic“ (LSV, SDP (LJajic), SVM (Kasa), DS Roma, Liga za Sumadiju, Demohriscanski evropski pokret, Gracanski pokret vojvodjanskih Madjara, Partija Roma Srbije, Romska kongresna partija) (250), 13) „Savez liberala - Dusan Mihajlovic“ (250), 14) „Refomisti-socijaldemokratske stranke Vojvodine-Srbije - Miodrag Mile Isakov“ (RV, Jugoslovenska demokratska stranka, Srpski kulturni pokret, DS vojvodjanskih Madjara, Banatski forum, Demokratski pokret Rumuna Srbije, Seljacka stranka i Stranka Pravda) (250), 15) „Socijalisticka narodna stranka - narodni blok - general nebojsa Pavkovic“ (218), 16) „Privredna snaga Srbije i Dijaspora - dr Branko Dragas“ (170), 17) „Laburisticka partija Srbije - Dragan Milovanovic“ (250 i 18) „Savez Srba Vojvodine - Dusan Salatic“ (39 kandidata za poslanike).
Pored navedenih stranaka na listama se nalaze i kandidati NDS, „Moja Vojvodina“ i SDS za Srbiju (na listi DSS), SDP (na listi G 17 plus), GSS, DC, SDU, SPOT i dve bosnjacke stranke ( na listi DS), Srpski nacionalni pokret Kosmeta, Seljacka stranka Srbije i Ujedinjena stranka penzionera (LSP).

SESTI IZBORI
   Inace, od vracanja visestranacja u Srbiju ovo su sesti parlamentarni izbori. Pre ovih, visestranacki izbori su organizovani 1990., 1092., 1993., 1997. i 2000. godine. Na tih pet izbora broj upisanih i izaslih biraca se stalno smanjivao, sa 7.044.797 upisanih i 5.035.830 izaslih 1990. godine, do 6.508.856 upisanih i 3.752.170 izaslih na glasanje 2000. godine. Samo je na prvim i poslednjim od ovih izbora jedna od stranaka ili koalicija dobila vecinu u Skupstini . Tako je 1990. pobedio SPS dobivsi 196 mandata, a 2000. - DOS sa 178 mandata, s tim sto je DOS pobedio sa 2,4 miliona, a SPS sa 2,32 miliona glasova, ali su bili razliciti izborni sistemi. Na ostalim izborima, tri puta, morale su da se prave postizborne koalicije.
   Na ovim, sestim parlamentarnim izborima u Srbiji u biracki spisak je, kako je saopstio RIK Srbije, upisan 6. 509.921 birac i oni ce 28. imati pravo da odluce kome ce ovoga puta dati svoje poverenje. Sigurno da im nece biti lako, kako zbog velikog broja lista, stranaka i kandidata, tako i zbog raznovrsnih sadrzaja koji im se nude kroz stranacke programe i promocije.

(Pred)izborne parole
   Oglasne table i sredstva javnog informisanja preplavljeni su predizbornim parolama-sloganima. Stranke biracima porucuju: „Srbija na 1. mestu“ (G 17+),“Radikalno bolje“ (SRS), „Kad je tesko - Covic“ (DA), „K’o sto narod kaze - Kostunica“ (DSS), „Buducnost odmah“ (DS), „Zajedno za Srbiju“ (SPO-NS), „Sada je vreme za Otpor“ („OTPOR!“), „Da nam svane“ (koalicija SSJ...), „Pobeda za Srbiju“ (SPS), „Nema druge - samostalna Srbija“ (koalicija DHSS...), „Lojalni Srbiji“ (LS), „Pokrenimo Srbiju“ (LPS), „Dogovor umesto podela - Srbija takva nam treba“ (SNS,NB)...

MLADI ODLUCUJU - pise Rajko Saric
Buducnost slikana izborima

   Tri godine nakon pada starog rezima i uspostavljanja demokratskog drustva u Srbiji, problemi koji su postojali na relaciji mladi - politika nisu prevazidjeni i jos uvek su u zizi aktuelnih politickih desavanja.
Mladi su dugi niz godina bili izopsteni iz politickog zivota, bez ikakve zelje da uzmu ucesce u resavanju drustvenih i politickih problema u drzavi, sto je u potpunosti odgovaralo strategiji tadasnjeg rezima. Tadasnja vlast je svesno kreirala okruzenje gde su prave vrednosti i najvisa dostignuca civilnog drustva marginalizovane, cesto stavljene i na stub srama, a zbog straha od ispoljavanja prave energije, koja bi ako dodje do njenog usmerenja, predstvljala za nju neresiv problem. Doslo je do stvaranja podanickog sloja stanovnistva, stanovnistva koje se lako eksploatisalo u dnevno - politicke svrhe, umesto da se razvijala gradjanska sloboda sa mogucnostima samostalnog odlucivanja i stvaranja.
   Bio je to, dakle prisilan, a ne prirodan proces i kao takav morao je da bude urusen. Nazalost, trajao je punu deceniju. Mladi su pokazali svoju volju, moc i snagu odigravsi veoma znacajnu ulogu u promeni rezima oktobra 2000. godine. Bio je to deciji korak u putovanju mladih Srbije ka modernom civilnom drustvu, od koga smo jos uvek udaljeni svetlosnu godinu. Za vecinu mladih koji su bili perjanica oktobarskih promena, peti oktobar je sve vise samo simbolicnog znacaja. Malo, veoma malo toga se promenilo. Afere o kojima se svakodnevno govori, ubistvo prvog demokratskog premijera koje je imalo ogromne politicke posledice, stepen kriminala i korupcije koji je i dalje visok, neresena ubistva iz ranijeg perioda, govor mrznje koji jos nije proslost i strah od suocavanja sa prosloscu, lustracija koja nije ni pocela, te mnoge druge pojave u drustvu, deluju obeshrabrujuce na sve gradjane u Srbiji, posebno na mlade. Umesto da su proslost, redovi za vize pred konzularnim predstavnistvima stranih zemalja, jos uvek su nasa stvarnost i ocit dokaz posrnuca.
   I tako, nasavsi se na raskrsnici izmedju tragedije koju im je nudio stari rezim, i onoga sto vlast nudi danas, a sto je daleko od ocekivanog, omladina je izgubila interes za resavanje problema drustveno-politickog karaktera. Danas mladi u Srbiji imaju problem nedostatka politicke vizije kao jedinog sredstva za resavanje nagomilanih problema u nasem drustvu i prema njima se odnose kao prema problemima koje neko drugi, a ne oni, moraju da rese. Otuda je na vise izbora za predsednika Srbije apstinencija mladih bila veoma velika, sto je za posledicu imalo neuspeh tih izbora.
   Mladi moraju iskoristiti pravo da ucestvuju u kreiranju drustva u kome zive i to pravo im niko ne moze osporiti, te je njihovo angazovanje u predstojecim parlamentarnim izborima najveci potencijal za demokratizaciju Srbije u celini. Na taj nacin iz politickog zivota bice istisnuti politicari koji se godinama nalaze u vrhu vlasti, presvlaceci se u stranacke boje koje sigurno dobijaju, a takvih je danas veliki broj.
   Dakle, sastanak sa buducnoscu zakazan je za nedelju, 28. decembra.

SEDNICA PRIVREMENOG ORGANA OPSTINE KRALJEVO - pise Rajko Saric
Budzetska rupa
   Ukupni prihodi budzeta Opstine Kraljevo za 2003. godinu utvrdjeni su u iznosu od 861.400.000 dinara, i oni se rebalansom nisu menjali sem sto neutrosena sredstva sa pojedinih pozicija prebacena onim korisnicima kojima je to bilo potrebno. Zbog smanjenog poreza na prometa opstinska kasa je mesecno bila siromasnija za 1,5 - 2 miliona dinara, dok su planirani prihoi od koriscenja gradjevinskog zemljista ubrani u procentu od 52 odsto od plana. Sve ovo rezultiralo je popunjenoscu budzeta od svega 81,9 odsto, receno je na XXIII sednici Privremenog organa.
   Kako bi se premostile razlike u placanju naknade za gradjevinsko zemiste u procesu legalizacije bespravno podignutih objekata, doneta je odluka kojom se ova naknada u ekstra i I zoni umesto u 18 placa u 60 mesecnih rata, dok od II zone pa na dalje, placanje se moze vrsiti u najvise 60 mesecnih rata. Ako se ima u vidu da je vlasnicima stambenih objekata od III zone data bonifikacija u vidu 90 kvadrata, onda je vise nego sigurno da ce doci do pospesivanja stambeno - poslovne gradnje na perifernim delovima grada sto je, u krajnjem slucaju, i bila nemara zakonodavca.
   Cena prikljucenja na daljinsko grejanje nece se ubuduce obracunavati po kvadratnoj povrsini objekta vec po osnovu instalisane snage. Tako ce za stambeni objekat povrsine 400 m/2 biti dovoljno 100 kilovata instalisane snage. Do sada je cena prikljucka za stambeni prostor bila 600, a za poslovni prostor 1.200 dinara po kvadratu, a sada je sve upola jeftinije. Objekat od 2.000 kvadrata ima potrebu za 200 kilovata instalisane snage sto bi po dosadasnjem nacinu obracuna prikljucka, kostalo oko 1,5 miliona dinara, a sada je ta cena upola manja. Ovakva odluka JKP ,,Toplana” naisla je na veoma dobar prijem u Ministarstvu za energetiku, a Kraljevo je dospeo na sredinu lestvice po cenama prikljucka na daljinsko grejanje. Zanimljivo je da je u Kraljevu na daljinsko grejanje prikljuceno 15 odsto domacinstava, dok je u Nisu taj procenat veci za oko pet puta.
   Na dnevnom redu poslednje sednice Privremenog organa nasao se i predlog za raspodelu naknade za materijalnu stetu od elementarnih nepogoda u julu ove godine. Za ovu namenu obezbedjeno je 6.000.000 dinara od cega je 1,5 miliona pomoc Republike Srbije. Podsecamo da je steta od grada procenjena na gotovo milijardu dinara pri cemu su najvise stradali atari petnaest sela. Raspodela obezbedjenih sredstava bice vrsena preko mesnih zajednica.

MOMCILO TRAJKOVIC, PREDSEDNIK SRPSKOG POKRETA OTPORA KOSOVA I METOHIJE - pise Rajko Saric
Nema povratka vojske i policije „na juris"

   • Problem Kosova nije od juce i zato se ne moze resiti voljom pojedinaca ili stranaka vec dobro smisljenom politikom na nivou drzave Srbije i DZ Srbija i Crna Gora kao naslednika SRJ. Od dolaska u pokrajinu medjunarodna zajednica je vodila pogresnu politiku zbog cega nije zaziveo povratak, nije poboljsana bezbednost nealbanaca, dok je, na drugoj strani, ucinjeno dosta na planu samostalnog Kosova, sto je i bio projekat separatista, kaze lider Srpskog pokreta otpora Momcilo Trajkovic

   Kakvo je danas stanje na Kosovu u svetlu aktuelnih poteza medjunarodne zajednice, posebno sefa UNMIK-a?
Stanje na Kosovu i Metohiji je katastrofalno. Umesto da se ide ka stabilizaciji, stvaranju bezbednosnog ambijenta koji bi nudio neku perspektivu, situacija postaje sve komplikovanija i nestabilnija. Danas se separatistickom pokretu ostavlja sve vise prostora za delovanje sto im daje nadu da ce ostvariti svoje visegodisnje teznje o Kosovu kao Republici. Sve ovo stvara besperktivnost preostalih Srba na Kosovu ali i raseljenih koji imaju nameru da se vrate na svoja ognjista. Socijalno ekonomska situacija u Pokrajini je veoma nepovoljna, na citavoj teritoriji, a posebno kod Srba koji nemaju nikakav posao, a onemoguceno im je i bavljenje sopstvenim biznisom. Ukoliko se ovakva besperktivnost ne resi u skorije vreme moze doci do otvaranja novih negativnih procesa kao sto je novi talas iseljavanja. Povremeni teroristicki napadi na Srbe jasan su signal onima koji su ostali da se isele, a povratnicima da se ne vracaju.
Posle cetiri i po godine od dolaska medjunarodne zajednice njena politika je promasena, nema odgovore na kljucna pitanja, pitanje bezbednosti, pitanje povratka, pitanje kidnapovanih i nestalih, socijalno ekonomsko pitanje i resavanje problema koji vode ka nezavisnosti Kosova, a sto je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244. Najveca tragedija Misije UN je sto se nastoji resiti albansko pitanje a ne pitanje Kosova i Metohije. Dakle, na delu je ispunjenje osnovnih zahteva Albanaca koji su definisani ,,Prizrenskom ligom”.

  Dugo ste zastupali tezu kantonizacije Kosova. Danas se zalazete za multieticnost, onaj koncept koji je forsirala medjunarodna zajednica, a koji nije zaziveo jer, prvenstveno nije doslo do povratka proteranih.
Dusan Batakovic i ja smo bili tvorci projekta kantonizacije Kosova i Metohije pre sest godine, ali nazalost, on je zestoko kritikovan i od nase vlasti, ali i od najveceg dela Srba sa Kosova. NJega smo ponovo reafirmisali 1999. godine u razgovoru sa Kusnerom i albanskim liderima kada je ponovo zestoko kritikovan. Onda je to sve preslo u jedan drugi projekat, u tzv. decentralizaciju tako da danas medjunarodna zajednica nudi jacanje lokalne samouprave sto je mali ali znacajan pomak napred. To bi moglo u znacajnoj meri da poboljsa situaciju, ali vec godinu dana kako se o tome govori a nista nije zazivelo. Decentralizacija je veoma bitna zbog uspostavljanja jedino moguceg koncepta zivota u ovoj situaciji, a to je zivot jednih pored drugih uz toleranciju. U tom pravcu Srbima se mora obezbediti vlast u sredinama gde su u vecini cemu se zestoko proive albanski predstavnici.
Danas je svima jasno, ili bi moralo biti jasno, da nema nista od povratka vojske i policije ,,na juris“, kako to zagovaraju neki u Beogradu, a o cemu sanjaju preostali Srbi u pokrajini. Sa druge strane, imamo cinjenicu da mirovne trupe ne obezbedjuju sigurnost kretanja i povratka raseljenih, ali da daju punu podrsku opstanku Kosovskog zastitnog korpusa. To je jedan u nizu faktora koji Kosovo udaljava od Srbije i direktno ide na ruku separatistickim teznjama o Kosovu kao samostalnoj drzavi.

  Kosovo je cesta tema domacih i inostranih medija. Uglavnom je tema kriminal, trgovina oruzjem, ljudima i narkoticima. Verovatno kao politicar koji zivi na tom delu Srbije, bolje poznajete situaciju?
Tamo gde ne funkcionise privreda i ekonomija, gde je sve u kolapsu, i gde nema proizvodnje, a gde ima veliki broj dobro placenih vojnika, onda tu postoje svi uslovi za cvetanje prostitucije i kriminala razne vrste. Prostitucija i trgovina narkoticima dzi oruzjem su osnovni izvor finansiranja albanskog separatistickog pokreta. Ovde posebno brine sto se sve to odvija pod okriljem medjunarodne zajednice. Resenja problema nema bez pokretanja privrede.
Ovde se moram dotaci i pitanja privatizacije gde je medjunarodna zajednica krenula pogresnim putem jer je sebi dala za pravo da menja titulara svojine preduzeca na Kosovu mada to nije dozvoljeno Rezolucijom 1244. Privatizacija ne moze da se provede dok se ne resi status pokrajine, pa ni takav nacin kao sto je privatizacija na 99 godina. Rec je o prodaji imovine drzave Srbije i radnika koji su u preduzecima radili do egzodusa 1999. godine. Upravo su ti radnici ulozili svoj rad i znoj u razvoj takvih fabrika koje se danas prodaju u bescenje kriminalcima koji su se u kratkom roku obogatili. Srbija je kroz razne fondove u privredu Kosova i Metohije ulozila milijarde dinara. Setimo se samo pomoci koju su sve clanice SFRJ slale kao pomoc nerazvijenom Kosovu.
Trenutno je proces privatizacije usporen, rec je o trenutnom stanju, jer postoje ocite namere da se proces nastavi. Pod uticajem albanskog lobija predstavnici medjunarodne zajednice pomazu da nase fabrike predju u ruke Albanaca a sve u skladu sa konceptom nezavisnog Kosova.

I medju samim Srbima na Kosovu ima dosta neslaganja. Posebno se to odnosi na lidere koji u pojedinim momentima ne mogu da se sloze nipocemu. KAkvi su odnosi lidera Srba iz centralnog i juznog dela Kosova danas?
Postoji saglasnost po kljucnim pitanjima. Nazalost, pojedinci iz Beograda koriste nesrecu Kosova i Srba na Kosovu, kako bi se stranacki profilisali. Covek koji je zaduzen za Kosovo i Metohiju, koji je na tom mestu placen, danas pokusava reci da je on taj koji moze resiti problem, a zaboravlja odgovoriti na pitanje sta je uradio proteklih godina. On i jos neki koji su danas aktivni na politickoj sceni u Srbiji, bez ikakvog dvoumljenja i grize savesti kazu da ce resiti problem Kosova, da nedaju Kosovo, da ce vratiti vojsku i policiju, i niz drugih stvari koje nemaju nikakve veze sa stvarnoscu. Pitanje je ko je danas toliko vazan i uticajan u krugovima medjunarodne zajednice da moze uticati na resavanje konacnog statusa Kosova i Metohije, ko je uticajan da moze obezbediti bezbedan povtaka 250.000 raseljenih nealbanaca, ko moze u kratkom periodu uhapsiti i pred sud izvesti pripadnike KZK koje znamo imenom i prezimenom a koji su ucestvovali u ubistvima vojnika, policajaca i civilnog stanovnistva? Svi koji daju takva obecanja manipulisu birackim telom i sa osecanjima raseljenih od kojih mnogi borave u kolektivnim centrima, u uslovima koji su ispod svakog nivoa ljudskog dostojanstva.
Kosovo je drzavno i nacionalno pitanje, nikako pitanje pojedinaca i stranaka. Neki od politicara u partijske svrhe koriste drzavna sredstva namenjena poboljsanju zivotnih uslova Srbima na Kosovu. Na taj nacin devalvira se citava drzavna politika. Danas je najvidljivija greska ulaska Srba u Parlament Kosova jer se nas glas ne cuje, ali se nasim ucescem u vlasti daje legitimitet svim odlukama koje albanski lideri donesu.

Kraljevo su, u ponedeljak, posetili Mariana Berg Noland, prvi sekretar Norveske ambasada u Beogradu, Mac Almas, predstavnik Norveske narodne pomoci za jugoistocnu Evropu i njihovi saradnici zaduzeni za Srbiju i Crnu Goru. Cilj poseti bio je upoznavanje sa socijalno-ekonomskim prilikama ovog dela nase zemlje, a narocito sa problemima i potrebama raseljenih sa Kosova i Metohije i izbeglica. Domacini su im bili predstavnici Centra za gradjansku akciju ,,Lingva", koji je od 1999. godine partner ove norveske humanitarne organizacije. Delegacija je obisla kolektivne centre u Vitanovcu, na Beranovcu i naselje Roma rasenjenih sa Kosova i Metohije na starom aerodromu, a zatim je u ,,Lingvi" odrzana je prezentacija projekata ove organizacije.
- Prvi put sam u Kraljevu, danas smo obisli tri kolektivna centra i dobro je sto sam se vlastitim ocima uverila u situaciju na terenu. Zivot ovih ljudi je veoma tezak. Imaju probleme sa grejanjem, vodom, hranom, nemaju posao. Mnogo je i bolesnih, a svi ti i problemi koji se ne mogu ni naslutiti posle jedne posete, skupljeni su na jednom mestu. Sve to sam videla i sada znamo koje su njihove osnovne potrebe i mozemo da planiram kako da pomognemo. Ono sto je veoma vazno i nezamenjivo, je saradnja ljudi iz kolektivnih centara sa lokalnom sredinom. Norveska vlada je za pomoc Srbiji i Crnoj Gori ove godine izdvojila 20 miliona evra. Polovina je upucena kao direkta pomoc preko Vlade Srbije, a 10 miliona evra je distribuirano preko raznih norveskih organizacija - kazala je Mariana Berg Holand.
Govoreci o opstoj slici socijalno-ekonomske situacije u Kraljevu, Radovan Milicevic, koordinator ,,Lingve" izneo je razultate ankete, radjene na sedam hiljada domacinstava u nasoj Republici, koji pokazuju da se najveci procenat ( 13,5 posto) porodica koje zive ispod apsolutne granice siromastva, nalazi u centralnoj Srbiji. U Kraljevu je 40 posto ( 21 hiljada)radno sposobnog stanovnistva nezaposleno ili na prinudnim odmorima, dvadeset hiljada penzionera ima primanja oko 90 evra ( malo iznad granice siromastva, 5.600 ljudi su korisnici Centara za socijalni rad. Dugogodisnja ekonomska kriza, rat, steta od NATO bombardovanja procenjena na 6 miliona evra, i priliv 23 hiljade izbeglih i raseljenih lica dodatno su opteretili nas grad. Danas 1.600 lica zivi u uzasnim uslovima u kolektivnim centrima, a primetan je i antagonizam sa lokalnim stanovistvom.
,,Lingva" od 1999. godine, zahvaljujuci i Norveskoj narodnoj pomoci, kroz razne programe pomaze izbeglicama i raseljenim licima. U info-desku i pravnoj kancelariji oni mogu dobiti sve informacije o raznim vrstama pomoci nevladinih i medjunarodnih organizacija, svojim imovinskim, radnim i drugim pravima. Kroz skolu racunara proslo je oko 1.600 djaka, otvoren je deciji vrtic, zanatska zenska radionica, medicinsko i psiholosko savetovaliste. Volonterski centar radi na borbi protiv antagonizma sa lokalnom zajednicom, preko ,,Lingve" se vrsi i distribucija namirnica za narodnu kuhinju i drugih vrsta humanitarne pomoci od stranih donatora.
- U prosloj i ovoj godini dodeljena su 142 mikro-kredita, od 500 do 2.500 evra. porodicama raseljenih i izbeglica.,,Lingva", kroz proteste, tribine, seminare i koncerte, promovise ljudska prava i demokratizaciju drustva. Radi se na problemima romske populacije, kampanji protiv korupcije, animaciji mladih za drustveni angazman, suocavanju sa prosloscu, ali i tribinama o reformi skolstva, zdravstva, zastiti zivotne sredine - kazao je Radovan Milicevic.
Predstavnik Norveske narodne pomoci, Mac Almas, izrazio je zadovoljstvo saradnjom sa ,,Lingvom" i napretkom postignutim u protekle cetiri godine. On je istakao da su u resavanju lokalnih problema veoma znacajne nevladine organizacije i obecao dalju podrsku slicnim projektima.
Najdirljiviji deo ove promocije, bila je zahvalnica koju je, u ime zena koje se bave izradom raznih tradicionalnih rucnih radova, glasom drhtavim od emocija uputila Dusanka Rakic.
- Govorim u ime dve stotine dusa smestenih u kolektivne centre u Mataruskoj Banji. Ove radionice nam mnogo znace. Olaksavaju nasu muku, pomazu da se smirimo i lakse prebrodimo bol za nasim zavicajem i rodnim ognjistima. Pomazu i nasoj deci, da budu bar slicna njihovim vrsnjacima, zaborave na teske trenutke. Hvala vam na svemu…- Dusankin glas se izgubio u zamoru odobravanja, a gosti su jos jednom obecali da ce pomoci koliko budu mogli.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

U KRALJEVU OBELEZEN DAN BIBLIOTEKARA SRBIJE - pise Bojana Milosavljevic
Prave zvanice - citaoci

  U kraljevackoj Narodnoj biblioteci "Stefan Prvovencani" prosle subote je svecano obelezen 14. decembar - Dan bibliotekara Srbije, kao strukovni praznik ljudi koji dobar deo zivota provode medju knjigama, drzeci se osnovnog nacela svoje profesije - propagiranja, obrade, zastite i distribucije knjige kao pravog kulturnog dobra. Toga dana je u gradskoj biblioteci u srediste paznje osoblja stavljen - citalac, cime je jos jednom dokazano da se u ovoj ustanovi itekako vodi racuna o redovnom posredovanju izmedju "ukoricenog blaga" i onih koji njegovu vrednost umeju da cene.
Podsecajuci da je jos rimski car Marko Aurelije, 350. godine nove ere, sve cinovnike carstva koji su brinuli o knjigama nazvao bibliotekarima, te da je ono tako postalo jedno od najstarijih zanimanja, a da je sama knjiga presla velicanstveno dug put - od glinene i vostane tablice, preko papirusa i hartije, pa do elektronskog zapisa - Dragana Tipsarevic, upravnik kraljevacke biblioteke, iznela je o ustanovi i novije podatke vredne paznje:
-Ovih dana u potkrovlju otvaramo novi prostor povrsine 530 metara kvadratnih, koji ce biti namenjen najmladjim clanovima. Ove godine nabavili smo oko cetiri ipo hiljade novih knjiga, istina, nedovoljno, ali prihvatljivo. Priblizno toliko imamo i clanova biblioteke, a samo danas, povodom praznika, besplatno smo upisali 255 korisnika. Izdavacka delatnost nase kuce za ovu godinu zavrsava se sa 11 objavljenih knjiga i tri broja casopisa "Povelja." Uz to, nabavili smo i ponesto od savremene opreme. U svemu tome smo kod lokalne uprave, kao osnivaca, imali znatnu podrsku i razumevanje."
Prava svecana atmosfera okruzila je, zatim, nekolicinu nasih sugradjana, razlicitog pola i dobi. U sredistu paznje i cestitanja bila je, pre svih, gospodja Sonja Vranic, bibliotekar Gimnazije u Novom Pazaru, koju je maticna sluzba "Stefana Prvovencanog" proglasila za ovogodisnjeg najboljeg skolskog bibliotekara (u konkurenciji koja je, primera radi, obuhvatila gotovo 70 takvih biblioteka). Gospodja Vranic ima u ovoj profesiji zavidan staz od 32 godine. NJen rad i pre ovog priznanja bio je izuzetan, pa je kratko obrazlozenje i ovom prilikom bilo satkano od samih pohvala, na koje je ona sromno odgovorila:
-Zahvaljujem kolegama iz ove biblioteke sto su imali vremena i volje da posete i nas u Novom Pazaru, posavetuju se sa nama i ukazu na resenja. Trudicu se i ubuduce da ostanem savesna i odgovorna kao sto sam svih ovih proteklih godina bila."
Desimir Gajic, penzioner iz Kraljeva, unazad nekoliko godina gotovo svakodnevno dolazi u gradsku biblioteku. Nagrada mu je pripala kao najstarijem vlasniku clanske karte. Imao je samo reci hvale za ljude koje svakodnevno susrece pod krovom hrama knjige. Za najvrednijeg clana na, tako zvanom, pozajmnom odeljenju, bibliotekari su proglasili g-dju Zoricu Topalovic, fizioterapeuta iz Kraljeva. Ova mlada zena govorila je o knjizi kao svojoj zivotnoj potrebi, a kolika je ona - govori i podatak iz evidencije pozajmljivanih knjiga: ravno 133 procitane u protekloj godini.
Na naucnom odeljenju Narodne biblioteke, sa knjigama tako dragocenim da se one ne iznose iz ustanove, izdvojio se Aleksandar Mirovic, apsolvent istorije iz Kraljeva. Za njegov odnos prema literaturi, siroki krug interesovanja, bibliotekari su imali samo reci pohvale. Stopama ovog mladog akademca, izvesno je, idu Milja i Srdjan Sijakinic, brat i sestra, dakle, svojevrsni kuriozitet u svetu ljubitelja knjige u Kraljevu. Mladi Sijakinici su proglaseni za najvrednije "citace" knjiga na decjem odeljenju. Ziri bibliotekara morao je da odstupi od pravila da "naj" moze da bude - samo jedan. Svima je zbog ovog "izuzetka" drago, a osim toga, receno je, nije bas moglo da se "izmeri" ko je revnosniji citac - sestra ili brat.
Biblioteka u Kraljevu, videli smo i culi, ostaje ubuduce na clanovima kakvi su Oleg Pandrc i Ognjen Stepanovic. Oni su "ispisnici" (rodjeni 2000. godine). NJima su pripale nagrade kao - najmladjim citaocima. Naravno, jos ne umeju da citaju, pa im priskacu roditelji i stariji rodjaci. Potreba za onim sto knjiga pruza, ukorenjena im je u uspavankama nad, hajde da kazemo, kolevkom. Olegova mama, kazala nam je da u porodici decacica niposto nisu "forsirali," ali da on i sada, dok setaju, najradije zastaje pred izlozima sa knjigama. Tako je narasla i njegova kucna biblioteka od slikovnica i zbircica, a onda se, bogami, i uclanio u "veliku biblioteku," koliko da nauci kako knjige ne moraju bas uvek da se kupe. Na samoj svecanosti prosle subote nije nimalo bio impresioniran "obrazlozenjem" i publicitetom, ali je zato svu njegovu radosnu paznju zaokupila nagrada (birane knjige, kakve su dobili i ostali).


PREVODI DELA GORANA PETROVICA
"Atlas" i "Sitnicarnica" na spanskom

   "Atlas opisan nebom" - prvi roman Gorana Petrovica, koji je 1993. godine objavila "Matica srpska" upravo je preveden na spanski jezik, kod meksickog izdavaca "Seksto piso." Ista izdavacka kuca ce naredne godine objaviti i "Sitnicarnicu "Kod srecne ruke." Prevodilac "Atlasa" je Dubravka Suznjevic. Proslog cetvrtka u prestonici Meksika odrzana je promocija prevedenog romana, na kojoj je, pored ostalog, emitovan i 20-tominutni intervju sa Goranom Petrovicem, koji je napravljen u Kraljevu.
Ove godine "Sitnicarnica" je prevedena na francuski jezik, a ista knjiga naci ce se 2004. takodje u rukama citalaca u Meksiku. Izvesno je da ce ona biti prevdena i na: ruski, italijanski, slovenacki i bugarski jezik, dok se pregovara i o ostalim prevodima.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

 ODELJENJE ZA ODRASLE
Viktor Jerofejev: "Enciklopedija ruske duse" (prevela s ruskog: Draginja Ramadanski), Geopoetika, Beograd, 2001
"Enciklopedija ruske duse" jedno je od najzapazenijih dela kontroverznog ruskog pisca Viktora Jerofejeva (1947). Sjedinjujuci u svome stvaralastvu delatnost pisca, knjizevnog teoreticara i kriticara, Jerofejev nastavlja tradiciju Rozanova, Sklovskog i Tinjanova. NJegova proza pisana je duhovito i provokativno, s otvorenom ironijom i autoironijom. Govoreci o emigrantstvu, zapadnjastvu, slavenofilstvu, galomaniji, decidentstini i, naravno, neizbeznoj knjizevnosti, autor se igra stereotipima, opstim mestima i masovnim predrasudama.
Srodna duhovnost i slicno istorijsko nasledje, Srba i Rusa, cine ovu prozu interesantnom i privlacnom i za nase citaoce.

DECIJE ODELJENJE
Decji atlas, Evro, Beograd, 2003 (Izvorni tekst: Valeri Le Di)
Izuzetno opremljen i sjajno ilustrovan, ovaj atlas vodi najmladje kroz Severnu i Juznu Evropu, obe Amerike, Aziju i Afriku, Okeaniju i polarne krajeve, upoznajuci ih sa obicajima i zivotom ljudi iz najrazlicitijih delova zemljine kugle. Uz mnostvo sarenih slicica (nosnje, zastave, karakteristicni detalji), vase dete ce lako putovati svetom i otkriti sta je to riksa, ko su askete, od cega se prave satori u Sibiru, koja su najpoznatija francuska vina, ciji je sir grojer, gde zive lame, ko su bili prvi stanovnici Juzne Amerike...

PREPORUCUJEMO
Leksikon pisaca, filozofa, teologa antike i srednjeg veka (grcki, latinski i vizntijski autori) / Volfgang Buhvald, Armin Holveg, Oto Princ (preveo s nemackog: Albin Vilhar), Dereta, Beograd, 2003
Ovim leksikonom obuhvaceni su pisci (knjizevnici), filozofi, teolozi, ali i naucnici antike, latinskog srednjeg veka i vizantijskog perioda. Kako je zmisljen kao putokaz za dalja istrazivanja, u njemu su na jasan i sazet nacin date biografije vise od 2 000 velikana svetske kulturne bastine i osvetljeno blizu 10 000 naslova. Zbog svog znacaja i velikog uticaja na kasnije vekove, u leksikon su uvrstena i dela anonimne knjizevnosti, a gotovo svaku odrednicu prate podaci o prvim ili najboljim izdanjima.
Ipak, ovaj pregled bi bio potpuniji da se u njemu naslo mesta i za srednjovnjkovne hronike, anale i hagiografije.

NAJTRAZENIJA KNJIGA PROTEKLE NEDELJE
Dobrilo Nenadic: "Sablja grofa Vronskog", Narodna knjiga / Alfa, Beograd, 2002.

- Ova polusezona nam je donela dosta peripetija. Otisli su najpre Popadic i Rakic u Vojsku. Ubrzo zatim uprava se odrekla starijih igraca, i to onih koji su nosili breme i u ondasnjoj Drugoj ligi u mnogim klubovima. Posle toga trebalo je dosta toga istrpeti u smislu uigravanja mladih igraca pris-tiglih iz do tada uspesnog podmlatka.
Pred pocetak sezone na kormilo je stigao provereni trener Zivojin Ilic. No, malo vremena je iz "opravdanih" razloga proveo na treninzima. Maric je uz pomoc "daljinskog" vezbao sa igracima.
- Radio sam po nstrukcijama Ilica i mislim da nije bi-lo pogresno. Sansu je dobilo nekoliko igraca iz podmlatka tu pre svega mislim na Markicevica, bracu Markovic, Despotovica, Tasi-ca, Mikica... Pravo otkrovenje je kadet Djurkovic koji ima samo 16 godina. NJima je i te kako nedostajalo iskustva a to se videlo na utakmicama koje smo imali dobijene. Protivnici su to koristili i nosili bod ili sva tri iako igrom nisu zasluzivali.
LJudi iz Sloge su se odrekli starijih uz objasnjenje da zele da podmlade tim. A onda u klub dolaze vrsnjaci "otpisanih".
- Dosli su iskusni igraci. Medjutim za plasman koji smo ostvarili oni nisu nam ni trebali. Pojacanja trebaju za prvo mestro a ne za peto i dalje. Od trojice Karic, Milosevac i Simonopvic jedino je ovaj poslednji ispunio ocekivanja jer po mojim saznanjima on je na Sest utakmica bio najbolji igrac. Dakle on je prava investicija.
Pauza je i treba misliti i na pojacanja.
- Materijalno smo veoma tanki ali ce malobrojna Uprava na celu sa predsednikom Dimitrijevicem uci-niti sve da pojacamo redove. Kao prvo pojacanje pominje se Sasa Pavlovic koji je u nekoliko navrata dolazio i iz kluba. Valjda ce se sada ustaliti. Ove proverene treba zadrzati Josifljevica, Cirovica, Pelivanovic je otisao na sest meseci u inostranstvo. Golmani su bili jaca strana. Sada imamo uz solidnog Samardzica i Bozovica i to je pravo bogatstvo.
Prozivka je zakazana za 11. januar. Do tada ce ljudi iz uprave imati dosta posla da pronadju trenera, isplate stipendije i obezbede pripreme. Veliki je to posao a po dobro obavestenim fudbalskih krugovima sve se vise prica o povratku "otpisanih", iskusnih igraca - iz Kraljeva.


ODBOJKA-PRVA SAVEZNA LIGA
Ribnica umalo potputila
• U 7. kolu Kraljevcani savladali Ivanjicane sa 3:1 ali se mucili u "drugom poluvremenu"• Ribnica u 8.kolu gostuje u Podgorici

   Uzalud su se pristalice Ribnice poradovale da ce prvo vece vikenda nepun cas provesti u Hali sportova a oni koji stanuju u uzem gradskom jezgru da cuju i prognozu vremena na RTS 1, na kraju drugog Dnevnika. Poveli su Kraljevcani lako i ubedljivo sa 2:0 u setovima (25:20,25:14) a kada se ocekivao K.O. Ivanjicana "kola" Ribnice naglo su pocela da trokiraju. Desilo se to u trecem setu kod vodjstva Ribnice od 7:3 u poenima kada su gostujuci igraci konacno dosli do daha , uspeli da organizuju dobar blok. Usledio je preokret u rezultatu na 12:11 za Puteve, igraci Ribnice nikako nisu uspeli da probiju odnosno preskoce ovu "pre-preku na putu" pa su gosti ovaj set dobili sa 25:20 i smanjili na 2:1 u setovima.
Cetrti, odlucujuci set bio je, opet,prica za sebe. No-seni "vetrom u ledja" iz prethodnog Ivanjicani su poveli u ovom setu da bi se ekipa Ribnice u kojoj dominiraju Ristovic, Popovic i Todorovic konacno vratili u igru. Prednost od 21:13 bila je najava konacne pobede ali na nju se moralo jos dugo cekati. Uspeli su Ivanjicani da se primaknu na 24:21 i naterali Kraljevcane da realizuju tek trecu mec loptu za konacnih 25:23 u ovom setu i 3:1 za domacina.
Posle ove pobede trener Ribnice Dragan Djordjevic nije mogao da izbegne ocenu da se Ribnica tesko vraca u formu posle jednomesecne pauze i da je prezadovoljan ucinkom od 12 bodova(cetiri pobede) u dosadasnjem toku prvenstva. Kraljevcani ,opste je poznato , u prvenstvo su usli sa desetoricom igraca i prava je sreca sto su povrede i prehlade, bar za sada, mimoisle Ribnicu.
Da li ce tako biti i u finisu prvog dela prvenstva u kome ce u narednom kolu Ribnica gostovati u Podgorici protiv Buducnosti ostaje da se vidi.