Verifikovani mandati, „kadrovanje“ posle Nove godine
Sest lista dobile mandate
Lopove i lazove najvise mrzim
Dosao sam i obavio misiju
Sto trideset hiljada malih koraka
Radili smo bez pogresnih koraka
Demokratizacija drustva tek predstoji
Pokazali smo da postojimo
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport u 2003.

ODRZAN PRVI DEO KONSTITUTIVNE SEDNICE NOVOG SAZIVA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Verifikovani mandati, „kadrovanje“ posle Nove godine


    - Odbornici upoznati sa izvestajem o sprovedenim lokalnim izborima i izvsena verifikacija njihovih mandata (70), - U nastavku sednice, 5. ili 8. januara iduce godine, ako se postigne dogovor razmotrice se preostalih 9 tacaka koje tretiraju izbor i imenovanja najodgovornijih opstinskih funkcionera i organa

   Izvestajem o ukupnim rezultatima nedavnih lokalnih izbora i verifikacijom odbornickih mandata u Kraljevu je zapocela konstitutivna sednica Skupstine opstine (SO), ali je zbog nepostignutog medjustranackog dogovora i nedavanja predloga kandidata za najodgovornije funkcije, zasedanje prekinuto i bice nastavljeno po Novoj godini. To bi ukratko bio rezultat prvog dela prve, konstitutivne sednice novog saziva SO Kraljevo, odrzanog u utorak, 30. decembra.
Sednicu je, inace, sazvao Privremeni organ opstine Kraljevo i prvim delom, kojem je prisustvovalo 65 od ukupno 70 odbornika, predsedavao njegov predsednik Marko Petrovic. On je najpre prockitao dopis iz Ministarstva za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije koji je potpisao pomocnik ministra Branislav Djokic, u kojem se daje tumacenje nadleznosti Privremenog organa i predsednika opstine u periodu do konstituisanja Skupstine opstine (sustina je da svako radi poslove iz svoje nadleznosti).
   U okviru prve tacke dnevnog reda Dragan Vukadinovic ukratko je obrazlozio pisani izvestaj o rezultatima lokalnih izbora u opstini Kraljevo, odrzanih 16. i 30 novembra. On je istakao da su izbori, po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi, odrzani u komplikovanim uslovima, sa mnogo poslova i angazovanje velikog broja ljudi u birackim odborima, Komisiji i pripremama i sprovodjenju izbora, u skucenom prostoru na birackim mestima, ipak protekli u zakonskoj proceduri, bez vecih problema. On je ponovio podatak da je na izbore izaslo 48.890 biraca (oko 47,5 odsto), da su izmedju 25 kandidatskih lista, cenzus od 3 odsto presle i mandate osvojile osam: SRS - 13, SPO - 12, DS - 11, DSS - 10, G 17 plus - 9, SPS - 7, DHSS - 5 i Nova Srbija - 3. Vukadinovic je rekao i da clanovima birackih odbora i Komisije nisu isplacene prinadleznosti u iznosu od 1.100.000 i da je PO obecao da ta sredstva biti isplacena pre Nove godine.
   Potom se pristupilo potvrdjivanju (verifikaciji) mandata odbornika. Stranke, odnosno odbornicke grupe sa najvecim brojem mandata predlozile su kandidate i formirana je Verifikaciona komisija u sastavu Predrag Fakin (SRS), Biljana Mirjanic (SPO) i Vukomir Mitrovic (DS). Posle krace pauze na osnovu izvestaja koji je u ime Komisije podneo Predrag Fakin, verifikovani su mandati svih 70 izabranih odbornika, oni su polozili zakletvu predvidjenu Statutom opstine i preuzeli uverenja o potvrdi mandata.
   Dalje predsedavanje sdednicom, po Poslovniku o radu SO, preuzeli su najstariji odbornik Radomir Markovic (DS), kao predseavajuci i najmladji odbornik Ivan Damljanovic (SRS), kao pomocnik predsedavajuceg.
   Radomir Markovic je zahvalio na poverenju, cestitao izbor odbornicima i pozeleo uspesan rad Skupstine u interesu gradjana opstine Kraljevo. Potom je konstatovao da posto ovlasceni predstavnici parlamentarnih stranaka nisu postigli konacan dogovor i nisu dostavili pisane predloge kandidata za najodgovornije funkcije u SO Kraljevo, Skupstina mora da prekine sednicu i nastavi je u statutarnom roku od 10 dana, najverovatnije 5. ili 8. januara 2004. godine.
Potom se za rec javio dr Radoslav Jovic, cestitao odbornicima verifikaciju mandata i izrazio uverenje u uspesan medjustranacki dogovor i odgovoran, tolerantan i efikasan rad Skupstine i njenih organa do kraja mandata, cestitajuci svim prisutnima i gradjanima Novu godinu i bozicne praznike.
   Ovome su se potom sa slicnim ocenama pridrzili predstavnici odbornickih grupa dr Zora Mijacic (DHSS), Dejan Milovic (DSS), Milan Vukovic (DS), Milomir Sljivic (SPO), Jovan Nesovic (G 17 plus) i Veroljub Radakovic (Nova Srbija). Na osnovu onoga sto je rekla dr Mijacic „da je zadovoljna sto je postignut dogovor za stvaranje stabilne koalicije od 50 odbornika“ stekao se utisak da je ta koalicija tzv. „demokratski blok“ u kojem su ovog puta i SPO i Nova Srbija, jer upravo tih sest stranaka (DSS, DS, DHSS, SPO, G 17 plus, i Nova Srbija) imaju 50 odbornika.
To je bio razlog da Miljko Cetrovic, predstavnik Odbornicke grupe Srpske radikalne stranke, izrazi veliko nezadovoljstvo sporoscu dogovora navedenih stranaka i njihovim „neodgovornim ponasanjem u konstituisanju opstinskih organa u trenutku kada Kraljevo ima more problema u svim oblastima zivota i rada“. On je ostro kritikovao i Privremeni organ, nezakonito tumacenje Zakona od strane pomocnika ministra (jer propis tumaci onaj ko ga donosi - Skupstina Srbije), produzetak dvovlasca u opstini (PO i predsednik opstine) i postavio pitanje da li je i odlaganje celovitog konstituisanja SO Kraljevo u skladu sa Zakonom? Nagovestio je, da ce ako se napravi nagovestena koalicija bez SRS, ova stranka sa svjih 13 odbornika biti konstruktivna ali najzesca opozicija ne samo buducoj, vec i prosloj vlasti jer je vec trazila preispitivanje i reviziju nekih ranije donetih odluka i resenja i ukupnog poslovanja SO i javnih preduzeca.
   Odbornike je pozdravio i Sreten Jovanovic, predsednik Opstinskog odbora SPS-a, upozorio da je Kraljevo tacno godinu dana bez lokalne vlasti (Skupstine), da je zato neodgovno sto dogovor nije postignut ni posle mesec i po dabna od izbora i nostatovao da se „Skupstina prolepsala“ jer u njoj ima vise zena i puno novi ljudi i izrazio nadu da ce ona „poceti da se bavi novom, a ne starom neefikasnom politikom“.
Nastavak konstitutivne sednice sledi, a kakav ce ishod biti, videce se.

Preostale tacke
   U nastavku konstitutivne sednice trebalo bi da se razmotri izbor predsednika, zamenika predsednika i sekretara Skupstine opstine, izbor zamenika predsednika opstine, Opstinskog veca i nacelnika Opstinske uprave i imenovanje Administrativno-mandatske komisije, Komisije za Statut i upravu SO Kraljevo i Komisije za izbor i imenovanja SO Kraljevo.

REZULTATI ODRZANIH VANREDNIH PARLANETARNIH REPUBLICKIH IZBORA - pise Slobodan Rajic
Sest lista dobile mandate

   Prema preliminarnim rezultatima koje je na osnovu prebrojanih 94,9 odsto glasova saopstila Republicka izborna komisija (RIK), na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, odrzanim u nedelju, 28. decembra, cenzus od 5 odsto su presle i poslanicke mandate (250) osvojile liste sest stranaka ili koalicija: SRS - 81, DSS - 53, DS - 37, G 17 plus - 34, Koalicija SPO-NS - 23 i SPS - 22 mandata.
Privremeni rezultati RIK-a sa 8.151 od ukupno 8.589 birackih mesta pokazuju da je SRS osvojila 1.008.074 glasa ili 27,33 odsto, DSS 656.788 ili 17,81%, DS 468.367 ili 12,7%, G 17 plus 427.714 ili 11,59%, SPO-NS 284.134 ili 7,7% i SPS 278.502 ili 7,55%.
Preostalih 13 stranaka ili koalicija nisu presle cenzus, a najvise medju njima su ,po RIK-u, osvojile Koalicija Zajedno za toleranciju 158.100 glasova ili 4,28 odsto, DA 75.022 ili 2,03%, „Za narodno jedinstvo“ 66.385 ili 1,8 odsto i lista Samostalna Srbija sa 43.705 ili 1,18 odsto. Na izbore je inace od izaslo oko 59 odsto od ukupnog broja upisanih biraca (6.509.980) u Srbiji.
U opstini Kraljevo, prema podacima Radnog tela za izbore, CeSID-a i drugih izvora, na nedeljne izbore od ukupno upisaniih 111.277 na izaslo je 58.270 ili 52,36 odsto biraca. Vazecih listica je bilo 57.305. Najvise glasova dobili su SRS - 16.633 ili 28,5 odsto, DSS - 10.972 ili 18,8 odsto, DS - 6.503 ili 11,1 odsto, G 17 plus - 5.888 ili 10,1 odsto i SPS 3.794 ili 6,6 odsto. Koalicija „Za narodno jedinstvo“ (SSJ) dobila je 1,57 odsto, Otpor - 1,40 odsto, Samostalna Srbije (DHSS) 1,25 odsto, DA - 1,30 odsto, SNS - 0,7 odsto, Liberali Srbije 0,5 odsto, a najmanje JUL o,o6 i Savez Srba Vojvodine 0,02 odsto.
Izbori su protekli bez vecih problema, a prve ocene predstavnika stranaka su onakve kakvi su im i rezultati, neki su razocarani, drugi zadovoljni. Predstoji formiranje organa vlasti na republickom nivou, Skupstine i Vlade.

MILOS RADENKOVIC, JEDAN OD NAJUSPESNIJIH SRPSKIH BIZNISMENA - pise Rajko Saric
Lopove i lazove najvise mrzim

   “Ni jedna drzavna struktura nije stala iza mene iako sam napravio toliko objekata koje necu poneti u grob, objekte koji ce ostati narodu, drzavi”

   Vizionar i domacin, inzenjer Milos Radenkovic, Lider malog biznisa, vlasnik preduzeca ,,Gradjevinar” spada u grupu preduzetnika sa izrazitom snagom volje, neverovatnom energijom i zeljom za stvaranjem novog, ne samo za svoje i dobro svoje porodice, vec za dobro hiljada radnika koji hleb zaradjuju u nekom od njegovih preduzeca. Sa zavidnim nivoom znanja, umeca i iskustva u vodjenju firme ovaj vrsni preduzetnik stvorio je bukvalno imperiju, na kojoj mogu da mu pozavide ne samo nasi biznismeni nego i oni van granica nase zemlje. Uspeo je to zahvaljujuci idejama i organizaciji rada koje su isle daleko ispred vremena u kome zivimo. Sa stecenim znanjem na fakultetu u Nisu i praksi na velikim gradilistima u leskovackom ,,Hisaru”, a zatim u kraljevackom ,,Kablaru”, Radenkovic se u nemirne vode preduzetnistva otisnuo 1985. godine, kada je poceo izgradnju vise od stotinu kapitalnih objekata. U Ratini je 1994. godine izgradio velelepnu specijalisticku hirursku bolnicu ,,Sveti Nikola”, ove godine prosirena dijagnostickim centrom koga cine rentgen aparati najviseg kvaliteta, biohemijska laboratorija, ultrazvucni aparati poslednje generacije, aparati za kompjuterizovanu tomografiju, odnosno skener za mozak i celo telo i aparati za nuklearnu magnetnu rezonancu, sve marke ,,Philips”. Bolnica je koncipirana tako da u svom ambulantnom, stacionarnom i kabinetskom delu pruza usluge iz oblasti opste medicine, opste hirurgije, ginekologije, ortopedije, reumatoloskih obolenja, radilogije i lecenja hirurski tretiranih bolesnika iz oblasti abdomalne hirurgije uz obavljanje svih vrsta laboratorijskih analiza. U cilju prosirenja trzista ,,Gradjevinar” je na Malti osnovao firmu ,,Ly Gradjevinar Company” sa radnom jedinicom u Libiji. Pre godinu dana je u Kraljevu izgradio najsavremeniji multimedijalni centar ,,Kvart” kao znacajan doprinos filmskoj produkciji, a ovih dana se navrsila godina od prosirenja delatnosti ,,Gradjevinara” na putnicki i teretni saobracaj kupovinom uzickog preduzeca ,,Raketa”. Nedavno je vlasnik ,,Gradjevinara” kupio je i ugostiteljsko - turisticko preduzece ,,Srbija” u Kraljevu. Danas pod krovom ,,Gradjevinara” radi oko 1.500 radnika svih profila.

   Gospodine Radenkovicu, nalazimo se na izmaku 2003. godine. Kao coveka koji je tridesetak godina u privredi, koji je iza sebe do sada ostavio dubok trag, zamolio bih vas da u kratkim crtama ocenite proteklu godinu sa privrednog aspekta.
   Mislim da je godina na izmaku omogucila koliko toliko, u odnosu na ranije godine, povoljnije uslove poslovanja, ako nizbog cega drugog, a ono zbog nekoliko jakih stranih banaka koje su usle na nase trziste. One nisu radile onako kako smo to od njih ocekivali, ali imali su lose ucitelje u vidu nasih banaka koje za privredu mnogo ne mare jer su prebukirane cinovnicima. Drzavne privrede kod nas vise nema, nema privrede bez uredjenog bankarskog sistema. Kada sam 1994. godine u Ratini sagradio bolnicu u koju sam ulozio oko cetiri miliona maraka, umesto da mi drzava pomogne da jos takvih objekata napravim, dan po otvaranju objekta stigla je finansijska policija koja me oglobila za 107.000 tadasnjih maraka uz veoma providno objasnjenje.
   U 2003. godini ,,Gradjevinar” je dosta investirao. Najvise smo uradili u Beogradu gde gradimo 70.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Takav posao danas u Srbiji nema ni jedna gradjevinska operativa. Primera radi u Novom Beogradu gradimo stambeno - poslovni objekat povrsine 16.000 kvadrata, na Vracaru isti takav objekat povrsine 10.000 kvadrata, tu je i poslovni objekat ,,Beopetrola” i na desetine manjih stambenih objekata, prodavnica i mostova. Pored toga, ove godine smo na medjunarodnom konkursu dobili dva posla: gradjevinske poslove na dve hidroelektrane na Vrbasu u Republici Srpskoj i gradnji objekata u jednoj drugoj susednoj drzavi. Ni jedna drzavna struktura nije stala iza mene iako sam napravio toliko objekata koje necu poneti u grob, objekte koji ce ostati narodu, drzavi. Ulozio sam ogroman novac u bolnicu u Ratini, bioskop u Kraljevu iako od njih narednih sto godina necu ostvariti cistu dobit. Dakle, napravio sam sve same hramove, pokazao sam na taj nacin svoj patriotizam prema drzavi i drustvu, ali nisam od onih patriota koji su omogucili da budemo bombardovani, da imamo stotine hiljada izbeglih i prognanih, hiljade ranjenih i dece poginulih boraca. Ovo vam kazem iz dubine srca, najiskrenije, jer nikada nisam lagao i krao. Lopove i lazove najvise mrzim. O tome da mi nije do dobiti po svaku cenu svedoci i gradnja crkve ,,Sveti Sava” u Kraljevu za koji sam od Patrijarha Pavla dobio orden Svetog Save Prvog reda. Posle Hrama Svetog Save na Vracaru, crkva u Kraljevu je jedan od najlepsih objekata u Srbiji.

Sta bi morali da promenimo da se izbegnu svakodnevne price o tome ko je lopov, ko je neposteno stekao imetak? To se u prvi plan izbacuje u svakom razgovoru o uspesnim privrednicima, samim tim i vama?
Takve price siri narod koji je besposlen, koji nema posla, narod koji najlepse zivi od politike. Nedavno smo imali sve politicke lidere u kampanji, neki su obecavali hleb od tri dinara, a da su imali bar malo postenja prema narodu takva obecanja nebi davali. Rec je o istom politickom izlogu koji je u vrhu vlasti godinama, samo se malo dekoracija promeni i sve ostaje isto. Nema novih, postenih lica. I ovom prilikom saljem poruku svim politicarima da ukoliko ne obrate paznju na srpskog domacina, ukoliko se u srpskom parlamentu ne nadje mesta za postene domacine, onda ni takvi politicari nece dugo trajati. Srpski domacini moraju biti na celu Srbije, one Srbije koju je Tito svojom politikom unistio.
Preostali radni vek mislim da podarim promenama koje ce znaciti bolji standard nasih ljudi, nase dece. U tom smislu pravim i neke objekte poput najsavremenije fabrike drvene stolarije i kombinacije aluminijum-drvo u Ratini, kao sto se radi u Holandiji, Nemackoj i Francuskoj. U toj fabrici ce raditi stotinu mladih ljudi, oni koji nisu nigde radili jer cu ih tako nauciti radu. Zaista nemam vremena da radnike koji su radu, odnosno neradu, bili uceni kroz decenije zaposlenjem u drzavnim preduzecima, ucim odgovornom radu. Stare radnike nikada necu nauciti da samo od rada moraju da zive, da cE samo rad biti placen, nikako izlezavanje na radnom mestu i grupasenje, vodjenje politike u radno vreme.
Gospodine Radenkovicu, aktivno ste ucestvovali u procesu privatizacije. Gde ste ulozili kapital?
Ucestvovao sam na sest aukcija od kojih je pet bilo uspesnih. Kupio sam uzicku ,,Raketu” sa cetiri celine gde sam napravio jedan celovit sistem. Promenio sam kompletan menadzment i napravio najbolje privatizovanu firmu u Srbiji. Propali politicari, poput Vuka Obradovica napadli su tu privatizaciju, a pre cetiri dana na godisnjicu privatizacije tog preduzeca, potpredsednik opstine Uzice je rekao da je ,,Raketa” najmodernije prevoznicko preduzece u Evropi. Za godinu dana kupio sam 40 najmodernijih autobusa, novih, ne polovnih. Sve zaposlene sam obukao kako dolikuje radniku u javnom saobracaju, ,,umili” smo sve stanice koje posedujemo, povecali smo licna primanja, a sledeca investicija je u ljude, u njihov standard jer sam omogucio da novim vozilima ostvarujemo dobit, da smanjimo gubitke koji su dolazili zbog ulaganja u raubovane autobuse. Od starih autobusa u ,,Raketi” poslednji je kupljen 1987. godine, a do tada je kupovan po jedan - dva autobusa godisnje.
Tacno na godisnjicu kupovine ,,Rakete” kupio sam ugostiteljsko preduzece ,,Srbija” u Kraljevu, cime cu staviti pecat svog postojanja u gradu u kome nisam rodjen ali u kojem sam najveci deo zivota proveo. Od ,,Srbije” zelim da napravim jedno moderno ugostiteljsko preduzece, da potpuno propale objekte izrekonstuisem i dovedem u stanje koje ce biti na ponos ne samo Kraljevu vec i celoj Srbiji.
Kao gradjevincu mnogo mi je drago sto nisam ucestvovao u unakazavanju gradskog jezgra Kraljeva jer je centar grada danas mnogo gori u gradjevinskom smislu nego pre petnaest godina. Propali advokati vode urbanizaciju Kraljeva, oni odlucuju gde ce se graditi. Na lokacijama koje sam ja kupio u okviru UTRO ,,Srbija”, ja odlucujem sta cu da gradim prema urbanistickom planu grada. Od ,,Turista” hocu da napravim hotel koji zasluzuje da primi najprobirljivijeg gosta. ,,Srbija” je danas prezaduzena, prete joj iskljucenjem struje, inspekcija preti zatvaranjem hotela ,,Turist”, a 194 zaposlena radnika jednostavno nema sta da radi. U tom preduzecu ima mesta za 300 radnika. Napravicemo kvalitetan socijalni program za stare radnike kako bi se zaposlili mladi. Biznis ne poznaje demokratiju vec samo rad.
Kad je rec o restoranu ,,Sumadija” ako bude zakonskih vlasnika tog objekat kojima je drzava duzna, onda ce drzava morati izmiriti obaveze, Ako se dokaze da sam ja, kao kupac tog objekta, duzan zakonskim vlasnicima namiriti stetu, ja cu to uciniti. Nije mi nikako do toga da koristim tudju imovinu, da otimam necije. Siguran sam da ce zakoniti vlasnici ,,Sumadije” ako postoje, biti zadovoljni jer sam u svakom trenutku spreman za razgovor i dogovor.
Koji znacajniji poslovi su planirani za 2004. godinu kada je rec o Grupaciji ,,MR”?
Moji strateski partneri su ,,Berkof” i ,,Daf” iz Holandije su me pozvali da 16. januara budem njihov gost i da se tada dogovorimo o izgradnji jednog modernog servisa u Pozegi. Oni su videli i preduzece ,,Autotransport” ovde u Kraljevu, preduzece koje iz dana u dan propada, u cijim autobusima za Beograd nema ni grejanja i partneri iz Holandije su zainteresovani da od ovog preduzeca naprave modernu fabriku za montazu autobusa za ovaj deo Evrope. O tome su upoznati nacelnik Raskog okruga Mile Koricanac i predsednik Privremenog organa, Marko Petrovic. Bio bi to spas za 700 - 800 radnika koji bi imali evropske plate i moderne uslove za rad, a Kraljevo bi imalo fabriku za proizvodnju najmodernijih autobusa. To samo znaci da drustvena preduzeca pod hitno treba privatizovati.

MILE KORICANAC, NACELNIK RASKOG OKRUGA - pise Rajko Saric
Dosao sam i obavio misiju
   Najveci problem u svakom poslu su nesposobni politicari koji ne ostvaruju rezultate, a onda se obruse na one koji rade, ostvaruju rezultate i u tom poslu naprave po neki pogresan potez. Nadam se da ce iscureti vreme bezobzirne politike, da ce samo sposobni biti na odgovornim mestima.

   Protekla godina je bila izuzetno aktivna sto se Raskog okruga tice gde sam, kao nacelnik, politiku stavio po strani, bazirajuci sve aktivnosti na depolitizaciju institucija poput policije i sudstva sa cime sam potpuno zadovoljan jer je nas SUP najbolji u Srbiji, a sudovi i tuzilastvo su znatno azurniji. Bio je to program pokojnog premijera Zorana Djindjica koji je insistirao na potpunoj depolitizaciji svih drzavnih institucija, ali ona nije sprovedena u potpunosti, jer je to dugotrajan proces koji se odvija sporije od mojih zenja, kaze Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga ocenjujuci proslu kalendarsku godinu.

   U svakom pojavljivanju u medijima, potencirate brojne kreditne linije koje su uplivale u privredu Raskog okruga. To je dakle, rezultat vaseg rada?
Rezultat mog rada u protekle tri godine je 16.612.358 evra investicionih kredita, 2.679.355 evra subvencija i 2.686.676 evra kratkorocnih kredita. U toj preraspodeli Kraljevo je dobilo oko 1,5 miliona evra kratkorocnih kredita za period od 1. januara 2001. do 10. decembra 2003. godine. Vrnjacka Banja je dobila 395.315 evra, Raska 248.902 evra, Novi Pazar 483.162 i opstina Tutin 58.565 evra kratkorocnih kredita. Od 1. januara 2001. godine do 18. decembra godine koju ispracamo, u pet opstina Raskog okruga 164 projekta dobila su kredite od 16,6 miliona evra. Kraljevo je istaklo cak 73 projekta.

   Ovog poslednjeg dana 2003. godine mogli bi se sumirati i neki drugi rezultati osim dobijenih kredita. Sta je po vama obelezilo proslu 2003. godinu?
Veoma odgovorno mogu da tvrdim da je u Srbiji mnogo uradjeno u protekle tri godine, ali je problem u tome sto se to mnogo malo vidi jer su potrebe mnogo velike. Od devedesete do 2000. godine u Srbiji je napravljen metez u svim domenima zivljenja i zato je trebalo uspostaviti relacije za postepeni izlazak iz krize, po sistemu stopu po stopu. Mislim da je po tom pitanju Raski okrug reper za Srbiju gde se uporedo radilo na problemima ekonomije i infrastrukture. Kao rubno podrucje Srbije, optereceno granicom sa Kosovom, optereceno problemima u Sandzaku, imali smo i problem vise nego drugi delovi Srbije, tako da smo sve ucinili da najpre poboljsamo uslove zivota na rubnim podrucjima okruga radi sprecavanja migracije u urbane sredine. Prvenstveno smo radili na izgradnji puteva gde smo ,,povukli” poprilicno sredstava, mozda najvise u Srbiji. Pokazatelji da na teritoriji okruga imamo rast proizvodnje dok drugi okruzi beleze pad proizvodnje u svih granama privrede. Tako, primera radi, Cacak ima 17,8 procenata pad proizvodnje,dok Kraljevo ima mali ali znacajan procenat rasta proizvodnje. Ako vam kazem da smo Biljana Marinkovic i ja nosioci celog ovog posla, to dovoljno govori koliko smo vremena i energije ulozili u protekle tri godine. Zato sam izuzetno umoran, ali i zadovoljan jer sam ispunio misiju koju je od mene trazio pokojni premijer. Bio sam servis gradjana a nikako politicka figura. Dok su neki nacelnici okruga odlazili na prijeme u skupstine opstina koje pokrivaju, dok su se vazno setali i ubirali politicke poene, ja sam sa svojim malim ali odabranim timom, radio po dvadeset sati dnevno. Rezultati nisu izostali. Najveci problem u svakom poslu su nesposobni politicari koji ne ostvaruju rezultate, a onda se obruse na one koji rade, ostvaruju rezultate i u tom poslu naprave po neki pogresan potez. Nadam se da ce iscureti vreme bezobzirne politike, da ce samo sposobni biti na odgovornim mestima. Ovde nisu bitne fakultetske diplome vec koristan rad na terenu, ostvareni rezultati tog rada.

Ima li takvih primera u stranci kojoj pripadate?
Takvih primera ima i unutar moje stranke (DS, prim. nov.), gde se preko necijih uspeha pravi politicka karijera. Medjutim, narod to ipak kaznjava i to nije dobro. Neke ljude iz sfere politike sam tuzio jer su to trazila moja deca, moja porodica. Sve tri moje kcerke su zatrazile da tuzim Jovasevica ili ce, u protivnom one da tuze mene jer zele da skinu svaku sumnju sa nase porodice i mene o nekim nezakonitim radnjama. Sto se tice moje stranke ona ce morati da stane iza mene ili da me iskljuci iz svojih redova. Neprimereno je da stranka u kojoj imam toliko autoriteta i zasluge, u celoj predizbornoj kampanji ne odgovori na brojne napade na mene. Ja to nisam cinio ali je to stranka morala da uradi. Otprilike imamo politiku nesposobnih ljudi kojima smeta svako ko se na sceni pojavi sa rezultatima.
Rizikovacu i dalje da budem meta napada, ali necu odustati od zacrtanog programa vodosnabdevanja Kraljeva koji sam ja poceo, a koliko vidim moracu i da ga zavrsim. Ovo goruce pitanje u Uscu sam resio za narednih 30 godina i zelja mi je da ovaj problem bude resen i u Kraljevu. Kraljevo ce imati dovoljno vode za dve, a ne kao sto neki tvrde, za sedam godina. Moram reci da su mesne zajednice Usce i Grdica bile najazurnije, da su svakog dana vrsili pritisak na nas da im pomognemo u realizaciji nekih projekata.

Sta se desilo sa velikim privrednim gigantima? Kakva je njihova perspektiva?
Dobar uspeh naseg rada je sto smo ocuvali velike privredne sisteme, izuzev ,,Jasena” koji po delovima ide u stecaj, Fabrika vagona ce da prezivi ovaj teski period, Magnohrom je u fazi restrukturiranja, tu se moglo i vise ali je postojao los menadzment. Jedna firma iz Japana je dobila na tenderu da izvrsi proces restrukturiranja. Najpozitivniji rezultat ostvaren je u ,,Starom jasenu”, on nam je pozitivan primer. U uscanskom ,,Ekonomu” imao sam velike probleme sa slovenackim ,,Primatom”, bili smo vise puta na sudu i ja ocekujem od Trgovackog suda ozbiljniji pristup tom predmetu. U bivsoj Jugoslaviji niko nam nista nije dao, svi su se bavili razgradjivanjem i ja smatram, prema pravim procenama, da slovenci imaju oko 7 procenata svog kapitala u ,,Ekonomu”. Baljevacki ,,Eteks” je prodat, ,,Bela stena” je u stecaju.
Dosao sam da bih otisao, a prvi sam pokojnom premijeru signalizirao Kolesara i Janjusevica, bio sam prvi nezadovoljan radom parlamenta Srbije. Danas po prvi put imamo situaciju da muslimani iz Sandzaka ulaze u kabinet nacelnika Raskog okruga, u Novom Pazaru i Tutinu naisao sam na veoma dobru saradnju sa rukovodstvima opstina, sa privrednicima i gradjanima uopste. Vise se ne govori ratnim jezikom, razgovara se o napretku, o razvoju i buducnosti za sve. U Raskom okrugu ne postoji zaseok koji nisam posetio po nekoliko puta, najmanje sam vremena proveo u kabinetu.

INTERVJU: DR RADOSLAV JOVIC, PREDSEDNIK OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Sto trideset hiljada malih koraka

   Na nedavnim lokalnim izborima u Kraljevu dr Radoslav Jovic, kandidat Srpskog pokreta obnove, dobio je ubedljivo najveci broj glasova i po drugi put postao prvi covek kraljevacke opstine, ovog puta i kao prvi neposredno izabrani predsednik opstine, po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi. Od njegovog preuzimanja ove odgovorne duznosti, u teritorijalno najvecoj i jednoj od opstina sa najvecim brojem problema u Srbiji, proslo je nesto vise od mesec dana. Pocetak mandata dr Jovica, igrom slucaja, poklapa se sa krajem jedne i pocetkom druge kalendarske godine, pa je to i prilika da sa prvim predsednikom opstine Kraljevo razgovaramo o trenutnom stanju, prioritetima u radu i funkcionisanju opstine, njegovom planu

- Gospodine Jovicu, kako ste se osecali kada ste, nakon svega sto ste doziveli, posle cetiri godine ponovo dobili poverenje gradjana i vratili se u ovaj predsednicki kabinet?
- Moram da priznam da sam bio prijatno iznenadjen koliko podrske imam u birackom telu ove opstine i koliko ljudi uvazavaju ono sto sam radio od 1996. do 1999. godine kao tadasnji predsednik Skupstine opstine. Ta ocena, najvisa ocena koju sam dobio, za mene je najvece priznanje koje sam dobio u zivotu, jer su me procenjivali prakticno citav grad i citava opstina, a malo ljudi u zivotu dobije takvu sansu. Ta osecanja zadovoljstva i ponosa koje sam imao ipak su dobrim delom potisnuta osecanjem odgovornosti. Dakle, lepe emocije posle pobede na izborima sada su zamenjene svakodnevnim brigama i osecanjem ogromne odgovornosti.

- To osecanje velike odgovornosti verovatno ste imali i 1996/97. kada ste prvi put izabrani za „prvog coveka opstine“? Mozete li da ukratko uporedite tadasnje i danasnje uslove stupanja na predsednicku duznost?
- Uslovi krajem 1996/97. godine su bili apsolutno drugaciji. To je bila jedna uzavrela politicka situacija, sukob dva krajnje politicki podeljena bloka, jednog autokratskog rezima koji je tada vladao Srbijom i na lokalnom i na drzavnom nivou i demokratskih snaga koje su zelele promene. Ja sam se nasao u bloku demokratskih snaga. Zeleo sam iskreno promene i da ljudi u Srbiji konacno normalno zive, kako se kaze, „kao sav normalan svet“. Ni sanjao nisam tada da cu biti predsednik Skupstine opstine. Medjutim, sticajem okolnosti to se i dogodilo... Ono sto sam tada uradio i na sta sam najvise ponosan - nisu to ni asfaltirane ulice i putevi, ni zgrade, ni skole koje su renovirane, a bilo je dosta takvih konkretnih poslova - jeste cinjenica da sam spustio te politicke strasti „na zemlju“, da sam ubedio oba politicka bloka koja su tada, 1996., ucestvovala u izborima da ne treba mrzeti svog politickog protivnika. U to sam ulozio celoga sebe i ako sam na nesto ponosan to je cinjenica da smo 96 odsto odluka koje su u to vreme donosene u nasoj Skupstini donete jednoglasno.
- Sada su drugaciji uslovi. Ovo su bili zaista demokratski izbori. Posebno sam ponosan sto je predizborna kampanja za lokalne izbore bila veoma korektna i da nije bilo one, kako se cesto u zargonu kaze, „pljuvacke kampanje“. Sem nekih malih izuzetaka. Nazalost, ono sto nije bilo dobro to je cinjenica da sam usao ovde bez „pratnje“, odnosno bez izabranih saradnika. Nije mi bilo lako. Nosim prakticno citav teret lokalne vlasti na svojim plecima.
- Osim toga, zalosne podele unutar DOS-a bile su i tragicne po mnogo sto sta sto se desavalo u Srbiji pa i u Kraljevu. Ti nepotrebni sukobi su nam doneli ogromne stete i sada to nije lako prevazici!
- Sada opet imate neke probleme u medjustranackim dogovorima. Da li ste Vi optimista?
Problem je u tome sto vecina onih koji ucestvuje u politici smatraju da je osvojena vlast plen oko koga se treba otimati!? Ako ljudi imaju dobru volju, ako zele, onda mogu prosto da procene: Prema broju glasova na izborima, broju osvojenih mandata i broju odbornika - toliko i odgovornosti. Zatim se, na osnovu te proporcije i odgovornosti raspodele i odgovarajuce funkcije i onda se jasno zna koja stranka za sta odgovara unutar vladajuce koalicije. Ako bi takvu metodologiju primenili u raspodeli odgovornosti, onda bi se brzo doslo do kvalitetne vecine u Skupstini.

- Tokom kampanje Vi ste imali svoj „predsednicki“ predizborni program i govorili ste o srednjorocnom programu i strategiji razvoja opstine. Da li ce taj program biti pripremljen i usvojen i na koji nacin?
- U svom predizbornom programu ja sam uputio jasnu poruku mojim sugradjanima da cu kao prvi covek ove opstine insistirati da se sve sto je pametno, sto je obrazovano, sto ima znanje, sto ima iskustvo u ovom gradu mora aktivirati da napravimo jednu projekciju razvoja ove opstine. Kako aktivirati te ljude? Jednim delom takvih ljudi imamo unutar stranaka koje ce uci u neku vladajucu koaliciju koja ce biti formirana, nadam se, odmah posle Nove godine. Ipak, nijedna stranka nema dovoljno pameti koja treba da resi sijaset problema u raznim oblastima sa kojima smo ovde suoceni. To je razlog zbog koga sam i u predizbornom programu rekao da cu formirati savete za razlicite oblasti.
- Moj zadatak sada je da veoma brzo, mozda u narednih mesec-dva, vidim koji su to ljudi koji mogu da mi pomognu svojim znanjem. To mogu biti i stranacki i vanstranacki ljudi, ljudi koje politika uopste ne zanima, ali ih zanima da se rese brojni problemi. Ti ljudi ce biti clanovi saveta za razne oblasti, davati svoje sugestije i misljenja sta treba odmah uraditi, koji su to problemi koje treba u prvom naletu resiti vec ove godine, koji dogodine, sta u narednih pet, a sta u narednih deset godina. To ce biti ta projekcija razvoja opstine koja unazad nekoliko godina ne postoji.

- Jedan od prvih zadataka koji Vas ceka posle konstituisanja opstine svakako je donosenje budzeta opstine za 2004. godinu. S obzirom na stanje u Kraljevu i ono sto ste zatekli, kakav ce taj budzet biti: socijalni, razvojni, ambiciozan, kombinovan?
- Budzet mora pre svega da bude realan. Znaci, sredstva se moraju planirati na realnoj osnovi. Ako tu napravimo pocetnu gresku, pa napravimo preambiciozan budzet, onda ce, logicno, korisnici traziti odgovarajuca prava koja im na osnovu takvog bedzeta pripadaju, a ona ce biti neostvariva. Zato moramo svim korisnicima reci kolike su nam realne mogucnosti i okviri u kojima mogu da se krecu tokom 2004. godine.
- Drugi stav je da u budzetu mora biti fokusirana stavka koja ce se odnositi na pracenje aktivnosti mnogih donatora, inostranih, domacih, onih koji zele da pomognu opstini Kraljevo. Svi oni zahtevaju od ove opstine da dobrim delom bude sufinansijer tih poslova. Ne smemo dozvoliti da u budzetu nemamo planirana takva sredstva, jer ako nam donator da milion dolara a mi treba da ucestvujemo sa cetvrtinom, sa 250.000 dolara, da bi se taj projekat ostvario, logicno je da ta sredstva moramo imati spremna u budzetu, jer ako ih nemamo - izgubicemo i tih milion dolara!? To bi bila strasna greska, jer bismo propustili sansu da ostvarimo znacajne projekte u komunalnom i drugom razvoju.
- Zelim da istaknem da ce budzet morati da formira i neke nove stavke. Ja sam govorio i u predizbornoj kampanji da je „bela kuga“ opsti problem ove drzave. To moramo zaustaviti i ne mozemo prepustiti samo republickoj vladi. I mi moramo dati svoj doprinos. Ne mora da bude veliki, ali moramo imati budzetsku stavku za pomoc porodicama sa vise dece (troje, cetvoro i vise).
- U sustini gledano, to ce biti izbalansiran budzet gde ce potrosnja biti dovedena u poziciju smanjenja. Kad to kazem mislim na na nekakve luksuze itd. Nama je mnogo vaznije da sada obezbedimo razvoj! Moj tim mora traziti nacine kako da se razviju mala i srednja preduzeca koja ce biti u stanju da apsorbuju veliki broj ljudi koji su ostali ili koji ce ostati bez posla. I za to moramo u budzetu imati odgovarajuca podsticajna sredstva.

- Vec ste imali sastanak sa direktorima javnih komunalnih preduzeca? Sta ste saznali, u kakvom je stanju kraljevacka komunalna infrastruktura i koji su to prioriteti na kojima cete zajedno raditi sa tim preduzecima?
-Cinjenica je zaista da kad govorimo o tom komunalnom delu u Kraljevu postoji niz problema, od nenaplacenih potrazivanja do zastarelosti opreme i tehnologije, i loseg stanja infrastrukture, vodovodne i kanalizacione mreze, toplovoda, puteva i ulica itd. Dobrim delom, u prethodne tri godine, zahvaljujuci pomenutim donacijama, ti problemi su poceli da se resavaju. Ja i moji saradnici moramo da nastavimo to resavanje, korak po korak. Kamo srece da mozemo sve to za godinu dana da resimo. Svesni smo da ne mozemo, zbog realne ogranicenosti budzeta, ali nase je da pocnemo da resavamo problem po problem. Da se napravi lista prioriteta i uskladi sa realnim mogucnostima budzeta, donacijama itd. Kad su donatori u pitanju, ja sam insistirao da nam ne namecu oni programe i projekte razvoja, vec da mi definisemo svoje probleme i da sa gotovim projektima konkurisemo za dobijanje donacija.
- Molim Vas za kraci osvrt na oblast urbanizma, pre svega na pitanje legalizacije divlje gradnje, urbanisticko planiranje i kontrolu (nadzor) zakonistosti u gradjevinskoj izgradnji?
- Kada je u pitanju urbanizam, ono sto pada u oci jeste cinjenica da je centar grada „napadnut“ sa svih strana. Ono sto meni najvise smeta, a verujem i drugima, jeste da je i ugrozen onaj deo starog Kraljeva koji je trebao da bude konzerviran i sacuvan za buducnost, zapravo da bude neka vrsta muzeja na otvorenom. Takav neodgovoran odnos prema tom delu grada mora se zaustaviti po svaku cenu. Do kvalitetnog resenja tog problema doci cemo tako sto ce novoformirani savet za arhitekturu i gradjevinarstvo veoma pazljivo analizirati stanje u gradu, centru pa na periferiji, zaustaviti divlju gradnju i time „stati na rep“ onome sto neki zovu urbanisticka mafija, ja za takvu ocenu nisam ni ovlascen i rekao bih da su to nesavesni pojedinci. Smatram da buducnost urbanistickog razvoja Kraljeva mora biti po periferiji jer je mnogo lakse i jeftinije tamo investirati u infrastrukturu koja prati izgradnju.
- Sto se tice do sada zapocete legalizacije „divlje gradnje“, ocekujem da ce nova Vlada Srbije analizirati realizaciju nedavno donetog Zakona i mislim da ce on biti izmenjen. VO
- Na koji cete nacin resavati problem vodosnabdevanja Kraljeva, najpre kontrolu ispravnosti vode za pice na seoskom i gradskom podrucju, a zatim i izgradnje sistema trenutnog i dugorocnog snabdevanja grada i opstine vodom za pice?
- Do sada se o seoskim vodovodima malo govorilo. To je prosto prepusteno stanovnicima sela, da kopaju bunare, grade vodovode, a sta piju to niko ne zna!? Medjutim, i to su gradjani ove opstine i ne smemo da ih zapostavimo.U pitanju je zdravlje, ljudski zivoti, ja kao lekar znam najbolje sta to znaci. Ali, opet nas ekonomski faktor ogranicava, sputava. Strucnjaci, moji savetnici u predizbornoj kampanji, koji se razumeju u te probleme mnogo vise nego ja, predlagali su dva resenja. Prvo resenje je hitno, brzo, a to je da se iskopaju, tzv. arteski bunari na nekoliko punktova u gradu i prigradskim naseljima, posto su sve dodasnje analize tamo gde su to privatnici uradili pokazale da je ta voda u Kraljevu i okolini izuzetno kvalitetna i nije podlozna zagadjenjima. Evo mi sada imamo upravo zavrsen jedan takav bunar ispred Duhovnog centra „Vladika Nikolaj Velimirovic“ i ta voda je data na analizu. Ako se ispostavi da je to zaista kvalitetna voda za ljudsku upotrebu, sa veoma malim ulaganjima reda velicine mozda 200-300 hiljada evra, ovaj grad moze da dobije veci broj takvih cesama za besplatno snabdevanje vodom za pice i kuvanje i sve ostalo, a vodu sa gradskog vodovoda koristi za tehnicku upotrebu. Time bi se postigao nivo, standard Zapadne Evrope, gde se i inace ne pije voda sa gradskog vodovoda vec se kupuje flasirana voda za ljudsku upotrebu, a otisli bismo i korak dalje jer bi time nase porodice ustedele 20-30 hiljada dinara godisnje. To je kratkorocno resenje.
- A o dugorocnom resenju odluka je vec doneta. Kada sam bio predsednik Skupstine opstine u mandatu 1996-99. godine tada je uracen projekat Vodoprivrednog sistema „Lopatnica“, o tome su sud dali najveci vodoprivredni strucnjaci u ovoj zemlji i zasto bismo sada izmisljali bilo sta novo. Taj sistem, medjutim, ne moze izgraditi samo opstina Kraljevo. Tu se mora nastupati sa regionalnog nivoa, u saradnji sa okolnim gradovima i opstinama, a mora se ukljuciti i Republika Srbija. Ja se nadam da ce i medjunarodna zajednica morati da da svoj doprinos s obzirom. Ona mora da odgovara za ono sto se desava na prostoru Kosmeta, a zagadjenje stize Ibrom iz te nase pokrajine. Ja cu insistirati da svi koji su placeni od drzave ili lokalne zajednice rade svoj posao, pa i na kontroli vode za pice.

- Drugi veliki, akutni problem ovog grada i opstine je saobracaj. Sta ce u toj oblasti imati prioritet: Obilaznica, mostovi, parkinzi, putevi, javni prevoz?
- Zagusenje saobracaja u Kraljevu je posledica dva faktora. Prvi je cinjenica da prakticno magistralni put koji povezuje istok i zapad ove zemlje prolazi kroz nas grad!? To vise neodrzivo! Kraljevo je u ovom trenutku mozda jedini grad u centralnoj Srbiji koji ima magistralu kroz svoj centar, a nema obilaznicu!? To pitanje obilaznice se poteze vec decenijama, najcesce pred lokalne izbore. Ovoga puta mora se krenuti u resavanje tog problema. Taj problem ne moze resavati samo lokalna zajednica. To je problem Republike Srbije. Opstina ima obavezu da ucini sve sto moze da se problem pocne resavati, ali isto tako mora da izvrsi pritisak va republicku vladu da pokrene kompletno resavanje. Dakle, cim budem, konstituisanjem opstine, dobio saradnike, nas prvi zahtev novom sastavu Direkcije za puteve Srbije koji ce biti postavljen posle izbora 28. decembra, bice da se odmah krene u realizaciju tog projekta! Ali, odmah!? Tu nema „hocu-necu“, ne zanima me uopste kakav ce sastav nove Vlade Srbije biti, ne zanima me ko ce je ciniti! Jednostavno, obaveza te buduce Vlade jeste da Kraljevo kao jedini grad kroz koji prolazi magistrala dobije prioritet u izgradnji obilaznice!

NOVI MOST

- Drugi problem je izgradnja jos jednog mosta u gradu preko Ibra. Novi most preko Ibra mora konacno da resi problem zagusenja saobracaja na jedinom postojecem mostu za koji je pitanje da li uopste moze vise tehnicki da izdrzi ovoliko opterecenje!? Tako da ce nasa Direkcija odmah dobiti nalog da pripremi projekat ako jos nije za taj most, da se uzme kredit ako treba i da obavezno 2004. godine pocne izgradnja tog mosta.

- Problemi gradske higijene i ekologije su takodje urgentni. Posebno me interesuje kako Vi vidite resavanje problema divljih deponija, izgradnje nove gradske deponije i fabrike reciklaze?
- Stanje je zaista alarmantno! Resavanje tog problema ne sme vise da se odlaze i da se stavlja „pod tepih“ kako se radilo unazad nekoliko godine, pre svega zbog pritiska socijalnih problema. To je isto pitanje zdravlja gradjana!? I, normalno, da cu ja, kao lekar koji razume cinjenicu sta znaci zagadjenje zivotne sredine po zdravlje ljudi, insistirati da ljudi koji znaju kako treba resiti taj problem, iz Direkcije i drugih institucija, u kontaktu sa opstinama u zemlji i svetu koje su to resile, daju svoje predloge resenja.
- Jedan deo i to dobar deo posla mogu sami gradjani! Treba ih „naterati“ da sami vode racuna o svom gradu, o svom selu, naselju, sredini u kojoj zive! Ne moze se niko ovako neodgovorno ponasati i bacati gde sta hoce! Ali, da bismo sankcionisali neodgovorno ponasanje, mora se ljudima reci kako da se ponasaju. Taj edukativni deo ce, bogami, morati da uradi i vasa kuca - informativni mediji, da pomognu, i strucnjaci koji se time bav. Zatim ce se izvrsiti monitoring, ispitivanj, gde graditi novu deponiju, kakva ona mora da bude, kako gradjani svoj otpad da odlazu, kako da napravimo fabriku reciklaze kao sto radi razvijena Evropa.
- Drugo, nasa sela su takodje veoma zapustena! Postoji citav niz divljih deponija. Nazalost, potoci i reke su postali prave deponije i kolektori otpadnih voda i smeca. Tome se takodje mora stati na kraj! Moraju se za jedno, dva ili tri susedna sela napraviti odgovarajuce deponije gde ce ti ljudi moci da odlazu svoj otpad. Tesko da moze jedno javno preduzece da pokrije citavu teritoriju opstine od 1.500 kvadratnih kilometara. Ali, i ti gradjani koji zive na seoskom podrucju moraju da znaju kako treba taj otpad odlagati.

- U cemu vidite Vasu ulogu i ulogu opstine kao lokalne samouprave u resavanju problema drustvenih delatnosti, pre svega u ove dve najvaznije oblasti - zdravstvu i prosveti?
- Kad o zdravstvu govorimo, smatram da drustveni-drzavni sektor u zdravstvu ne treba vise da se siri. U krajnjem slucaju, intencija je da se uklopimo u svetske standarde. Treba dati sansu ljudima da se privatnom inicijativom odluce da odu i otvore privatne ordinacije na Rudnu i u Mlanci gde stanovnici nemaju nikakve uslove za zdravstvenu zastitu. Treba omoguciti i privatnom lekaru da moze da napise pacijentu recept za lek i da ga ovaj uzme u drzavnoj apoteci, da moze da otvori pacijentu bolovanje i druga prava koja imaju lekari u drzavnom sektoru. Nema razloga da pravimo i danje mamutske zdravstvene centre. Ja sam duboko ubedjen da ce i zakonodavac u buducnosti kresati i ovo sto postoji, jer su troskovi odrzavanja ogromni. Takodje, mora se omoguciti ravnomerna pokrivenost cele opstine zdravstvenim uslugama.
- Sto se skolstva tice, tu je vazecim Zakonom definisano sta se finansira od strane lokalne samouprave. Mi svakako moramo ici na pracenje potreba gradjana, potreba privrede. Ne mozemo vise finansirati kadrove koji nikome ne sluze i koji ostaju na evidenciji Zavoda za zaposljavanje, nekorisni i sebi i drustvenoj zajednici. Moramo potencirati one skole koje daju savremene kadrove, prema zahtevima buduceg razvoja ove opstine, a samim tim i Srbije. Dakle, skole sa novim programima i obrazovnim profilima dobice na znacaju. Na primer, takva je Umetnicka skola na cijem otvaranju radimo ovih dana, da nam veliki broj dece ne ide na stranu da se skoluje. Takodje, rekao sam to u prezibornoj kampanji, moramo obezbediti sto pribliznije uslove za skolovanje dece u selu i u gradu, da skole priblizno budu opremljene osnovnom, savremenom opremom.

- Kakav ce biti Vas odnos prema javnosti u radu opstinskih organa, a kakav odnos prema informativnim medijima u Kraljevu?
- Ja zaista smatram da sve sto se radi u vlasti, na bilo kom nivou, mora biti dostupno javnosti. Javnost je najbolji nacin kontrole vlasti. Nije to ni Skupstina ni opozicija. Najbolji nacin za to je da poslenici javne reci, novinari, analiticki predoce javnosti ko i kako radi. A da bi to oni mogli, onda politicari, odgovorni funkcioneri u vlasti moraju imati dobar kontakt i saradnju sa ustanovama za informisanje javnosti. Mi imamo neverovatnu potrebu za analitickim novinarstvom, onim koje ce problem sagledavati sa vise aspekata. Borba za istinu jeste, po meni, sustina novinarstva i objektivnog informisanja javnosti, a do istine morate doci mukotrpnim istrazivanjem. Istina je uvek negde na sredini.
- insistiracemo na tome da se smanji politikanstvo u Vasim medijima. Svako sebi daje za pravo, i ako ima i ako nema politicko uporiste, da sve komentarise. Ne mozemo tako da radimo. Tri coveka se sastanu na ulici, naprave neko udruzenje i „udave“ javnost time sto svako drugo vece pricaju svoju pricu. Da bi neko dobio pravo da javno govori o nekom problemu, mora da ima i odgovarajuce uporiste u javnosti, znaci mora verifikovati to time sto ce izaci na izbore ili mora biti strucnjak u svojoj oblasti, profesiji, predstavnik relenvantne institucije.

- Uvek ste insistirali, i kao clan SPO, i kao predsednik Skupstine opstine, na kulturnom i duhovnom preporodu. Kakav ce biti Vas dalji odnos prema kulturi?
- Jasno je da je kultura, posle hleba, vode i vazduha, ishrane, odevanja i stanovanja, najvazniji deo ljudskog zivota. Ako ostanemo bez toga, onda sta smo!? Prelazimo na animalni nivo postojanja. Logicno je da nase institucije koje se bave kulturom moraju imati adekvatan znacaj i biti propracene odgovarajucim budzetskim sredstvima, a mora da se sagleda sta je to u programskim sadrzajima kulture sto je interes cele opstine. Takodje, neophodno je izvrsiti decentralizaciju kulturnih dogadjaja. To pravo moramo dati i ljudima koji zive na 50-60 kilometara od centra grada.
- Pored izgradnje nove sportske hale, koja je nasusna potreba ovog grada, molim Vas da mi odgovorite i kako ce opstina stimulisati masovni i kvalitetni sport u gradu?
- Nova hala sportova je sigurno jedan od dugogodisnjih dominantnih problema kada je sport Kraljeva u pitanju. Meni je jako zao sto je propao projekat koji je bio gotov, maltene do realizacije, 1998. godine, „pao u vodu“. Medjutim, moramo se okupiti na jednom mestu i savet koji ce se baviti problemima sporta i drugi strucnjaci, nadam se, iznaci ce pravo resenje za novu sportsku halu. Po svoj prilici ona ne moze biti u centru grada.
- Drugo, uvek sam smatrao da lokalna samouprava treba da finansira pre svega masovno bavljenje sportom!? To znaci da finansira male klubove koji nicu po mesnim zajednicama, skolama, na selu... Treba decu stimulisati da se bave sportom, bolje time nego nekim aktivnostima koje ih vode u alkoholizam i narkomaniju, kriminal. A sto se tice vrhunskog sporta, logicno je da lokalna zajednica preko infrastrukturnih projekata stvara uslove za njega, ali ce sportisti u slobodnoj, trzisnoj utakmici morati da pokazu sta znaju i umeju.

- Kraljevo ima teske socijalne probleme. Sta ce opstina sa svoje strane preduzeti da se pomogne socijalno najugrozenijim kategorijama stanovnistva?
- Tacno je da je uvek ova opstina davala veliki iznos sredstava za resavanje brojnih socijalnih problema, ali se opet vracam na cinjenicu da je ovaj grad time neopravdano preopterecen, kao posledica desavanja u drzavi. Ne nasom voljom, nego voljom tadasnjih vlasti najveci deo izbeglih i raseljenih lica se zadrzao na podrucju ove opstine. Zato to ne moze biti problem samo problem ove lokalne zajednice i njenog budzeta. Tim ljudi koji bude preuzeo odgovornost za ovaj grad morace da izvrsi maksimalni pritisak na buducu Vladu Republike Srbije da ovaj faktor uzme u obzir i da Kraljevo ima mnogo vece „pravo vucenja“ u odnosu na druge opstine kada je u pitanju socijalna zastita. Takodje smatram da svako treba da radi svoj posao. Ne moze predsednik opstine ovde biti zatrpan licnim i porodicnim problemima pojedinaca. - Ukoro cete imati izabranog nacelnika Opstinske uprave. Koliko ste Vi licno zadovoljni organizacijom uprave koju ste zatekli?
- Sa zadovoljstvom mogu da kazem da je Kraljevo prva opstina na podrucju Srbije koja je dobila donacije od svajcarske vlade za reorganizaciju uprave i uvodjenje tzv. sistema elektronske uprave. Taj projekat koji sam nedavno dogovorio sa donatorom podrazumeva nekih 100.000 svajcarskih franaka za te namene. Svi kadrovi koji trenutno rade u upravi morace da prodju kroz proces edukacije jer to je potpuno nesto novo. Mora se proznati da je administracija do sada bila troma, uspavana, nije pratila promene u drustvu, a ona to mora. Primera radi, saznao sam da se u ovom trenutku u ovoj opstini samo jedna osoba prakticno bavi malim i srednjim preduzecima a to mora biti nova sluzba. Ja sam, takodje, govorio i o otvaranju jednog saltera na koji stranka dolazi sa svim svojim zahtevima. Ne sme ona da bude set(k)ana od vrata do vrata. Sluzba ce morati da napravi koordinaciju, da taj predmet seta od vrata do vrata, dok se strucno ne resi i sledeci put kad ta stranka u dogovoreno vreme dodje na isti salter da dobija i resenje. Dakle, to ce nacelnik uprave morati da organizuje na takav nacin.

- Koje su mogucnosti opstine da bar inicira resavanje privrednih problema, jer svi zivimo od toga?
- Prvo, jedna po meni jako nepravedna i u mnogo cemu sumnjiva privatizacija koja se vrsi u ove tri godine morace verovatno da se zakonski promeni. Velika drustvena preduzeca moraju definitivno dobiti titulare. Ne sme da se desi da ona odu u stecaj, jer bi to bila katastrofa za Kraljevo. Ja cu ubuduce insistirati da aktuelni rukovodioci u tim preduzecima ne dozvole da nekakvi licni interesi, privatnog kapitala i sumnjivih ljudi dovedu ta preduzeca do stecaja-likvidacije, pa da ona odu „na dobos„. Trece, predsednik opstine ili buduci opstinski menadzer ili neko drugi morace da sedne u auto ili u avion i da „trci“ u Italiju, Austriju, Nemacku i druge zemlje da trazi investitore koji ce, kada im predocite cime raspolaze ova opstina, naci interes da dodju ovde i da otvaraju pogone u kojima ce se zaposljavati nasa deca i nasi ljudi.
- Sta mozemo da ucinimo u toj nasoj vecitoj „velikoj sansi“ - u oblasti poljoprivrede i razvoju sela?
- Dobar deo viska radne snage iz velikih industrijskih sistema mora biti apsorbovan na seoskom podrucju. Na selu su mnoga domacinstva napustena, velika je bila migracija stanovnistva iz sela u grad. Sada moramo da okrenemo taj proces. Sta tu moze lokalna zajednica? Ne mozemo mi silom terati ljude da se vrate, ali mozemo ih stimulisati da zive na svojoj ocevini i dedovini tako sto cemo napraviti dobre puteve, skole, pojacati struju, telefonsku mrezu... na seoskom podrucju. Da ono sto mu je zaraslo u korov pocnu da oru i obradjuju. Da im obezbedimo i nekakve kreditne linije, uz pomodj drzave, da reaktiviramo Agrobanku ili napravimo novi fond koji ce tim ljudima omoguciti da nabave mehanizaciju za obradu zemlje i drugo sto im treba. S druge strane, treba stimulisati male farme, plastenike, staklenike itd. i da se na taj nacin sa proizvodnjom viska hrane skoji se moze plasirati na trziste omoguci da ti ljudi imaju od cega da zive sa svojim porodicama. Moramo takodje otvarati tradicionalna trzista u okruzenju (Dubrovnik, Sarajevo, Split, Maribor...) i sa njihovim predstavnicima ugovarati medjusobno korisnu privrednu saradnju.
- Kakav ce biti Vas odnos prema Republici i njenim organima i da li cete insistirati na vec dugo ocekivanoj decentralizaciji?
- Apsolutno. Bez decentralizacije, pre svega u finansijskom delu, novi Zakon o lokalnoj samoupravi ne znaci nista!? Ne moze se lokalnoj samoupravi natovariti na vrat citav niz novih obaveza a da to ne bude propraceno sa adekvatnim sredstvima. Prema tome, mi cemo insistirati da decentralizacija bude sustinska a ne formalna! To znaci da ako lokalna samouprava treba da resava i probleme skolstva, zdravstva, socijalne zastite itd. onda treba i da joj ostane novac koji se ovde stvara, a ne da nam ga otimaju i da se od 100 dinara koje kroz porez na promet damo Republici vrati 6, 8, najvise 11 dinara!? Kako da resavamo svoje probleme uz takav centralizam!? Tu se javlja problem koji ja slobodno zovem „beogradizacija“ Srbije! Ne moze u Beogradu sve da funkcionise fantasticno, a u Kraljevu i celoj unutrasnjosti da nema niceg (primer: ciscenje snega). I niz inostranih donacija zadrzavaju se u Beogradu, a samo „mrvice“ dolaze u gradove centralne Srbije.
- Kakva ce biti Vasa koordinacija, kao nosioca izvrsne funkcije, sa ostalim opstinskim organima i funkcionerima?
- Interes obicnog gradjanina, poreskog obveznika, mora biti interes broj jedan za svakog koji bude dosao ovde kao funkcioner! Duboko sam ubedjen da ce ti ljudi biti svesni da se to od njih ocekuje i da ce onog trenutka kad budu izabrani njihov stranacki interes biti pretocen u ostvarivanje interesa gradjana.

Cestitka i poruka
- Vama novinarima i svim gradjanima opstine Kraljevo zaista od srca zelim srecnu Novu godinu i predstojece bozicne praznike. Zelim da se kao ljudi pocnemo da menjamo. Da svako od nas shvati da mozemo da menjamo vlast kako god hocemo i da dovodimo koju god hocemo, ali ako mi ne zelimo da promenimo nase zivote, ako iskreno ne zelimo, onda od tih promena nece biti nista!? Ja zapravo zelim da svaki gradjanin opstine Kraljevo sebe dozivi kao mog prvog saradnika. Da, kada ja kao predsednik opstine iniciram resavanje nekog problema, shvate da je to i njihov problem, da se osvrnu oko sebe, razmisle o svom doprinosu i naprave makar jedan mali korak ka tome. Kad saberemo 130.000 malih koraka koje ce napraviti svaki pojedinac na teritoriji opstine Kraljevo, videcete kakvo cemo ogromno zadovoljstvo imati krajem 2004. godine jer cemo mnoge problemcice resiti na taj nacin. Svim gradjanima zelim u nnovoj 2004. godini napredak, i licni, i porodicni, u svakom pogledu, i dobro zdravlje, a zajedno cemo, nadam se, uciniti mnogo ako svako od nas ucini koliko moze.

MARKO PETROVIC, PREDSEDNIK PRIVREMENOG ORGANA OPSTINE KRALJEVO - pise Rajko Saric
Radili smo bez pogresnih koraka

   Od 23. jula, kada je odlukom Vlade Srbije, preuzeo ingerencije predsednika Skupstine opstine i Izvrsnog odbora, do kraja decembra, petoclani Privremeni organ opstine Kraljevo, odrzao je 25 sednica na kojima je doneto 250 odluka. O radu i rezultatima tog rada, nekim odlukama i investicionim ulaganjima kojima je ispraznjena opstinska kasa, razgovarali smo sa Markom Petrovicem, predsednikom Privremenog organa nase opstine.

Zatekli smo ocajno stanje jer je sedam meseci nefunkcionisanja SO izazvalo nagomilavanje odluka Izvrsnog odbora, koji je povremeno zasedao, a koje nisu mogle biti realizovane jer ih nije potvrdila Skupstina. U prvi mah morali smo preispitati oko 200 takvih odluka medju kojima je bilo i ovakvih i onakvih, odnosno realnih i odluka koje su donosene tek reda radi jer se znalo da nemogu biti sprovedene u delo. Bio je to veoma ozbiljan posao koji smo uradili s tim sto smo sa 220 nasih neke od ranijih odluka ,,pokrili”. Druga stvar, morali smo doneti Program Direkcije za planiranje i izgradnju i poceti sa njegovom realizacijom. S obzirom da je on direktno vezan za gradjevinsku sezonu, program uredjenja gradjevinskog zemljista doneli smo vec krajem avgusta i odmah krenuli u njegovu realizaciju. Imali smo specificnu situaciju jer su iz 2002. godine postojale neizmirene obaveze od 58 miliona dinara za vec izvedene radove koje smo morali fakturisati kao dodatne radove u 2003. godini i kao takve ih platiti. Znaci, u realizaciju plana i programa Direkcije u 2003. godini smo usli sa minusom od 58 miliona dinara, ali smo buducoj vlasti, za 2004. godinu ostavili potpuno cistu situaciju, kaze nas sagovornik.
Ako se ne varam, ostavili ste i ,,cistu” kasu, odnosno prazan budzet?
Da, moram priznati da smo na ovaj nacin potpuno ispraznili opstinski budzet sto je izuzetno pozitivna stvar jer je teznja svakog budzeta da nakraju godine saldo bude ,,nula” kako bi se od 1. januara naredne godine planirao novi budzet. Da nam je u budzetu ostao neki dinar mi bi bili losi planeri jer nismo znali potrositi sredstva namenjena za potrosnju u toku godine. Mi iz Privremenog organa smatramo da smo pokazali da znamo da gazdujemo poverenim sredstvima, tim pre sto smo imali znacajno izdvajanje za vanredne lokalne, predsednicke i parlamentarne izbore, a sto nije bilo planirano kada je pravljen plan potrosnje budzetskih sredstava. Na 25 sednica doneli smo 250 odluka medju kojima su i odluke velikih finansijskih vrednosti poput izgradnje bazena za vodosnabdevanje Kraljeva u Drakcicima u koji je ulozeno 28 miliona dinara, kupovina hotela ,,Dobre vode” na Gocu za koji smo dali 23 miliona, te pomoc mesnim zajednicama za brojne infrastrukturne projekte gde su utrosena ukupno 24 miliona dinara.
Smatrate li da se moglo vise i bolje, u odnosu na stanje kakvo ste zatekli?
Naisli smo na nesnalazenje pojedinih ljudi koji su drzali neka od kljucnih mesta, zbog cega smo bili primorani promeniti nekoliko direktora javnih preduzeca i jedan broj nacelnika u opstinskoj upravi jer je opstinska administracija prilicno troma i spora u donosenju odluka.

EFIKASNOST U RADU

Nama je bila potrebna brzina i efikasnost u radu, dakle, efikasni saradnici. Kada smo pre pet meseci dosli na vlast odmah je na nas osuto drvlje i kamenje kao da smo mi tu dosli svojom voljom, a ne zbog loseg rada prethodnika. Zbog kratkog vremena, a brojnih problema, odlucili smo da ne obracamo paznju na glasine i ogovaranja vec da radimo najbolje sto znamo posao koji nam je poveren, a to je funkcionisanje lokalne samouprave. Veoma je znacajno da je Privremeni organ organizovao sprovodjenje lokalnih izbora u zakonom predvidjenom roku, koji su se poklopili sa predsednickim. Niko od clanova Privremenog organa, iako je bio u poziciji, nije iskoristio svoj uticaj da putem medija ili na neki drugi nacin utice na tok predizborne kampanje i mozda samim tim i na konacan ishod izbora. Gradjani su birali i izabrali. Ono sto moram podvuci je da su ti izbori opstinu Kraljevo kostali 11.000.000 dinara, da su upravo tim sredstvima ispraznjene sve budzetske rezerve.
Po preuzimanju vlasti, napravili ste jednu ,,turneju” po javnim preduzecima gde ste na licu mesta sagledali probleme u njihovom poslovanju. Nedavno ste ponovo obisli jedan broj tih preduzeca. Sta se u medjuvremenu promenilo?
Slika javnih preduzeca koja smo obisli po preuzimanju vlasti pokazala je da su se ona u znatnoj meri otudjila od opstine, od svog osnivaca. Videli smo potpuno samostalno delovanje ljudi koji su vodili javna preduzeca sto je bio rezultat visemesecne blokade lokalne samouprave. Problem smo ,,pritegli”, nekoliko direktora smo smenili i pojacali kontrolu njihovog rada i poslovanja. Ova zamisao nam je samo delimicno uspela, tako da nismo zadovoljni sa saradnjom pojedinih preduzeca, prvenstveno ,,Cistoce”. Mislim da ce ovo preduzece od iduce godine izgubiti monopol u pruzanju usluga odrzavanja gradske cistoce jer ce na tenderu i druga preduzeca i fizicka lica moci dobiti taj posao ukoliko ponude prihvatljiviju cenu, cenu koja je povoljnija za same gradjane. U susret su nam maksimalno izasla preduzeca poput JKP ,,Toplana”, JKP ,,Vodovod” i Direkcija za planiranje i izgradnju grada. Ovo se posebno ogleda u periodu posle sastanka koji smo imali sa Komorom malih i srednjih preduzeca koja okuplja oko 60 ovakvih preduzeca i koja do sada nikada nije ostvarila tako dobru saradnju sa lokalnom vlascu.
Koje odluke biste posebno izdvojili?
Kao prvo, izdvojio bih pocetak radova na vodosistemu ,,Lopatnica”, izgradnjom bazena u Drakcicima. Rec je o sistemu kojim ce problem vodosnabdevanja biti resen za veliki broj gradova u Sumadiji. Ako se tu gleda i pocetak izrade tenderske dokumentacije za cevovod od rezervoara do Kraljeva, u duzini od 6 km koja je u fazi izrade, gde ce pocetkom 2004. godine biti potpisan medjunarodni tender za nabavku cevi precnika 700 milimetara, cime ce se vec na leto poboljsati vodosnabdevanje u Kraljevu bez obzira dali ce Lopatnica biti prikljucena na sistem jer ce postojeci vodovod iz Cibukovackog polja pumpati vodu u taj rezervoar odakle ce prirodnim padom stizati do potrosaca. Ovim ce posebno na dobitku biti stanovnici Jarcujaka, Grdice i Higijenskog zavoda koji ce i tokom leta imati dovoljno vode. Istakao bih i kupovinu hotela ,,Dobre vode” na Gocu cime je ova planinska lepotica postala glavna destinacija kraljevcana, posebno ucenika i sportista. Izdvojio bih i pocetak izrade tehnicke dokumentacije za saobracajni most iz Skopljanske ulice. Imali smo nameru da ove godine pocnemo sa njegovom izgradnjom ali se javio problem eksproprijacije sa vlasnicima zemljista koji se nalazi sa jedne i sa druge strane Ibra. Problem je veci nego sto mislili posebno posle donosenja zakona o planiranju i izgradnji 13. maja ove godine, gde je eksproprijacija malo komplikovana. Po svoj prilici moracemo da idemo na dva nacina: slobodnom pogodbom ili da to gradjevinsko zemljiste proglasimo zemljistem od javnog interesa kada ce to zemljiste morati biti prodato po trzisnoj ceni koju odredi Republika Srbija. Zato je ovaj posao prolongiran za prolece ili mozda za leto 2004. godine. Ovde bih, izdvojio i resavanjehaoticnog stanja u oblasti taksi prevoza, koji je resen zajedno sa taksi udruzenjima i omogucavanje gasifikacije grada koje ce vrsiti Nis-energogas. Najjeftiniji energent najpre ce dobiti 1.500 domacinstava na Higijenskom zavodu, a potom sledi gasifikacija Sijaceg Polja i Stare carsije.

PODRSKA LEGALIZACIJI

Period u kome ste bili navlasti obelezen je i procesom legalizacije. Sa ovim poslom upoznati ste do detalja?
Privremeni organ zatekao je ,,sladak” problem legalizacije tim pre sto sam u Skupstini Srbije bio predsednik Odbora za urbanizam i gradjevinarstvo zaduzen za pripremu zakona o planiranju i izgradnji u sklopu koga je bio i problem legalizacije. Bio je ovo pratkticni test kako ovaj zakon sprovesti u delo. Drago mi je da sam to mogao uraditi u svom gradu, pred svojim sugradjanima, mada je ovo u jeku predizbornih kampanja naislo na brojna negativna tumacenja jer je navodno legalizacija skupa, trebala je, kazu, biti besplatna. Kada se sagledaju svi aspekti vidi se da legalizacija ne sme da bude potpuno besplatna. Ocekivali smo prijavu 7.000 - 8.000 bespravno izgradjenih objekata, a imamo situaciju da je podneto 11.000 prijava. Masovnim odzivom gradjana akcija legalizacije je priznata i ocenjena pozitivno. Legalizacija kao legalizacija je besplatna, ali se uredjenje gradjevinskog zemljista, kao najveca stavka u legalizaciji, mora platiti jer su to radili i gradjani koji su legalno gradili svoje objekte. Danas gradjani imaju brojne subvencije, 90 kvadrata bonifikacije od druge do seste zone i dug period otplate, bez kamate.
Ako nije tajna, kako i koliko su clanovi Privremenog organa bili placeni?
Nista, pa ni to pitanje nije tajna u radu Privremenog organa. Kada smo dosli na vlast imali smo mogucnost da budemo placeni kao sto su to bili funkcioneri Skupstine opstine pre nas. Plata predsednika i potpredsednika opstine je bila 45.000 dinata u neto, odnosno 70.000 dinara u bruto iznosu. Svih pet clanova Privremenog organa odbilo je da prima platu, svi smo primali samo funkcionerski dodatak u iznosu od 13.000 - 14.000 dinara, koji bi primali i na platu. Na ovaj nacin mi smo u budzetu SO ustedeli oko dva miliona dinara.
U poslednje vreme o Privremenom organu se govorio negativno i zbog toga sto na silu nastoji penzionisati jedan broj opstinskih cinovnika. Gde je tu istina?
Po dolasku na vlast napravili smo kadrovsku strukturu zaposlenih u opstini gde ima veliki broj starih radnika, dok su mladi uglavnom bili zaposleni na odredjeno. Bio je to robovski odnos prema mladim, obrazovanim ljudima, smatrani su radnicima drugog reda. Hteli smo da prekinemo sa tom praksom, da mlade primimo u radni odnos, a da stare radnike penzionisemo pod veoma povoljnim uslovima. I ovde smo naisli na politicki otpor jer su neki tvrdili da mi na silu teramo ljude u penziju. To nije tacno. Zajednickim dijalogom sa sindikatima dosli smo do resenja koja ce omoguciti zaposljavanje novih strucnih ljudi.
U organima lokalne uprave imali smo svega trojicu ekonomista od 253 radnika. Od tog broja otpustili smo 20-tak radnika koji su bili zaposleni na odredjeno vreme, a kada bude penzionisano dvadesetak radnika koji ispunjavaju uslove za odlazak u mirovinu, sa onim koji su zaposleni za stalno, bice za 10 radnika manje od broja koji smo zatekli po preuzimanju vlasti, ali ce to biti kvalifikovanija struktura. Po mesnim kancelarijama i mesnim zajednicama radi 90 opstinskih cinovnika.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

MILAN NIKODIJEVIC: PORTRET JEDNOG SINEASTE - pise Bojana Milosavljevic
Filmski teoreticar iz provincije

  -Knjizevni klub Kraljevo u cetvrtak uvece u galeriji Narodnog muzeja organizovao umetnicko vece posveceno Milanu Nikodijevicu, novinaru i filmskom radniku iz Vrnjacke Banje. O ovom priznatom strucnjaku iz oblasti umetnosti "pokretnih slika" i direktoru Festivala filmskog scenarija u Banji govorili pisac Goran Petrovic i Milos Milisic, predsednik kraljevackog Knjizevnog kluba

    Milan Nikodijevic, kao javni i kulturni poslenik, visestruko je zanimljiva pojava na nasim prostorima, poprilicno udaljenim od prestonice. Posebnost je upadljiva u sferi filmske umetnosti - njene teorije i kritike, koja po uvrezenom misljenju vazi samo ukoliko dolazi od imena iz kulturnog centra Srbije. Nikodijevic je, srecom, tu zabludu odavno srusio.
   Profesionalni novinar vec cetvrt veka, poslednjih godina direktor Festivala filmskog scenarija u Vrnjackoj Banji (ciji je, treba li reci, i jedan od osnivaca), diplomirao filmsku i TV produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, clan medjunarodnih udruzenja filmskih radnika, autor brojnih radijskih emisija i nekoliko televizijskih serijala, pisac tri knjige o filmu, na konstataciju da, iako zivi u unutrasnjosti ima "ime" u tako zvanoj "sedmoj umetnosti," skromno kaze:
   - Malo je preterana tvrdnja da u provinciji osim mene nema takvog filmskog poslenika. Ja sam se od pocetka novinarske karijere opredelio za pisanje i rad na filmu. Ubedjen sam da i u unutrasnjosti ima mnogo ljudi koji lepo i pametno pisu o ovoj umetnosti. Istina je da sam se svojevremeno usudio da udjem i u te beogradske krugove, ali danas mislim da vise nema te granice izmedju prestonice i ostalih. Uvek sam insistirao da se takve prepreke uklone."
Knjizevnik Goran Petrovic je neobicno i nadahnuto procitao zapis o Milanu Nikodijevicu, kojega je oznacio i kao licnog prijatelja. Sa podjednakom ljubavlju, ocenio je, Milan je "igrao" i za novinarstvo i za film: promisljeno, precizno, posteno, istrajno… I zaista, te veceri "portret" Milana Nikodijevica u galeriji Narodnog muzeja Kraljeva bio je - dvodimenzionalan. U prvom delu je Nikodijevic kao autor i voditelj kultne emisije "Pricaonica," koja je na talasima Radija Vrnjacka Banja trajala citavu deceniju. Iako nalik lezernim razgovorima kroz etar, Nikodijevic kaze da se za te emisije itekako pripremao. Kasnije je odbio da je obnovi, ali se i danas tog dvog novinarskog dragulja veoma rado seca ("Najveca nagrada mi je sto me u nekim prodavnicama i sada prepoznaju po glasu"). Popularan je bio i njegov drugi radijski serijal "Slike duse," u kojem su gostovali brojni kulturni i javni radnici, umetnici i drugi. Tih emisija je bilo vise od pedeset. Iz njih je kasnije nastao i TV serijal a i istoimena knjiga ("Malo sam zloupotrebio svoje prijatelje - priznaje Nikodijevic - pa su mi poverili i ono sto drugim novinarima, mozda, ne bi kazali").
   Najzad, u razgovoru o filmu Nikodijevic se, svakako po zelji organizatora, zadrzao na uvek zanimljivoj temi cenzure. "Zabranjeni bez zabrane" - je veoma smislen naslov njegove knjige o filmovima, koji unazad nekoliko decenija nikako nisu stizali do publike. Rec je o vise od 30 takvih ostvarenja, a Milan Nikodijevic ih je gotovo sve istrazio:
- Zanimljivo je oko tih filmova - kaze - da o njihovom zabranjivanju niko nije govorio decidirano, vec su volsebno ostajali u depoima producentskih kuca. Festival filmskog scenarija pokrenuo je sudski spor da se ta cenzura ukine, sto je delimicno i ucinjeno 1986. godine. To tada vise nije izazivalo narocito interesovanje publike, sto bi trebalo da znaci da ih je malo pojelo vreme."
Milan Nikodijevic podseca da su na crnoj listi filmske cenzure u nas na vrhu bili Zivojin Pavlovic i Zelimir Zilnik, a kada je rec o filmskim prilikama u 90-tim godinama tvrdi da je nasa kinematografija bila u tako jadnom stanju da zabrane i nisu bile potrebne.


REFORMA OSNOVNOG I SREDNJEG OBRAZOVANJA - Vesna Mrakovic Jokanovic
Uspesni prvi koraci

   Godina koja je iza nas ostace upamcena po velikim promenama u skoro svim segmentima naseg obrazovnog sistema. Usvojen je novi Zakon o predskolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju, zapocela je reforma prvog razreda osnovne skole, uveden je niz pilot projekata i novih zanimanja u srednjim skolama. Marijanu Semic Cukovic, nacelnika Odeljenja Ministarstva prosvete i sporta u Kraljevu, pitamo - kako ocenjuje 2003. godinu?
- Licno sam izuzetno zadovoljna pocetnim koracima reforme. Zadovoljstvo je vece zato sto su i nasi djaci-prvaci, njihovi roditelji i ucitelji uglavnom dali pozitivne ocene. Drugaciji je osecaj i atmosfera u ucionicama, mnog je topline i utisak je da skole sada drugacije disu.
Ove godine ozbiljnije smo prisli planiranju upisa u srednje skole u 2004./2005. godini. Krajem januara pojavice se zbirke zadataka za prvi razred i informatori. U planiranje su aktivno ukljuceni svi socijalni partneri: predstavnici sindikata, privrede, trzista rada i svi subjekti bez kojih je nemoguce pravilno isplanirati upis. Obrazovanje mora da prati refomu privrede, a mi sada imamo jasnu sliku razvoja srednjeg obrazovanja na nasem podrucju. U koliko uspemo da do kraja zavrsimo aktivnosti oko formiranja Umetnicke skole, Kraljevo bi postalo regionalni centar srednjoskolskog obrazovanja a znatno bi unapredili i kulturni nivo naseg grada.
Izuzetno je vazno istaci znacaj pomoci oko refrme obrazovanja, narocito u srednjim skolama, koju smo dobili od Nemacke agencije za tehnicku pomoc i razvoj, koja je finansirala niz novih projekata i zanimanja kao sto je poslovni administrator u Ekonomskoj skoli. Na taj nacin mi smo blizi Evropi ali nase reforme moraju zadrzati kontinuitet. To je moguce samo ako se reforme nastave u svim segmentima drustva.
Jedan od temelja reformi su i krovni zakoni o predskolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju. Uvedene su licence za prosvetne radnike, obaveza strucnog usavrsavanja i mogucnost da, kroz akreditovane programe, pronadju svoje sklonosti i interesovanja. Povecano je ucesce roditelja u radu skola kroz savete roditelja i skolske odbore, uloga direktora je usmerena ka poslovima menadzera skole.
I na kraju, treba istaci da je ove godine dosta ulozeno u adaptaciju i opremanje skola. Najvise novca izdvojila je lokalna samouprava, a znacajna sredstva dobijena su i od organizacije VOCA i drugih donatora - kaze Marijana Semic Cukovic.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

 ODELJENJE ZA ODRASLE
Irvin Vels: "Ekstazi, tri price o hemijskoj romansi" (prevela s engleskog Natasa Zugic), Plato, Beograd, 2000
Irvin Vels, jedan od najpoznatijih savremenih pisaca, dobitnik ugledne nagrade Buker za 2003, autor kultnog romana Trainspotting, po kome je snimljen istoimeni film i ovoga puta se bavi problemima mladih Britanaca, ovisnika o drogi i alkoholu. Slikajuci zivote pripadnika jedne nove "izgubljene generacije" koja tone u besposlici i ravnodusnosti prepustajuci se muzici i ritmu koji su za vecinu neprihvatljivi, Vels se usudjuje da pise o onome sto je za druge i dalje tabu, ali sto jeste deo nase stvarnosti i sto se ne sme precutkivati.

DECJE ODELJENJE
Zbogom XX veku, Mala enciklopedija dostignuca XXveka, Miomir Tomic, JRJ, Beograd, 2001
Neobicna enciklopedija Miomira Tomica bice zanimljiva ne samo deci nego i odraslima. Svrstavajuci odrednice po godinama, autor se rukovodi kriterijumima izuzetnosti, posebnosti i neuobicajnosti, pa ova enciklopedija veoma lici na novinske rubrike Verovali ili ne, Jeste li znali i na stranice Ginisove knjige rekorda. Tako ce se 2000. pamtiti i po tome sto je crni macak Frajns presao 500 kilometara da bi se vratio starim vlasnicima; sto je 02. 02. 2000. bio datum u kome su sve cifre bile parne, sto se nije dogodilo od 28. 08. 888... Priredjivacu ne nedostaju humor i kriticka distanca spram "cuda moderne nauke", a knjiga se zavrsava pitanjem nece li sledeci vek biti vek feudalizma visoke tehnologije.

PREPORUCUJEMO
Rec, casopis za knjizevnost i kulturu, i drustvena pitanja
Rec, casopis za knjizevnost i kulturu je pocela da izlazi u izdanju B92 septembra 1994, a pokrenula ga je smenjena redakcija ugledne Knjizevne reci. Ovaj mesecnik je redovno izlazio sve do 15. 02. 1999. i bio je namenjen probranoj citalackoj publici. Objavljujuci aktuelnu knjizevnu produkciju, mahom stvaralaca mladje i srednje generacije, radove najboljih prevodilaca, knjizevnih kriticara i teoreticara, devedesetih je to bio nas najbolji knjizevni casopis. U Reci je izaslo niz znacajnih knjizevno-teorijskih temata (o naratologiji, dekonstrukciji...), kao i temata prevedene knjizevnosti. Urednici su bili Gojko Bozovic, Tihomir Brajovic, Milovan Marcetic, Dejan Ilic, Sasa Jelenkovic...
Tokom 2000. godine casopis je ponovo pokrenut, ali izmenjene koncepcije (o novoj uredjivackoj politici govori i u naslovu dodat predznak "i drustvena pitanja") i periodike (casopis izlazi tromesecno).

NAJTRAZENIJA KNJIGA PROTEKLE NEDELJE
Eva Hofman, Izgubljeno u prevodu, Geopoetika, Beograd, 2002.