Biracemo se jos!?
Od optimizma do pesimizma
Kompletiranje vlasti
Pravna logika
Zajedno do plana razvoja
Svi zele da vladaju, niko da upravlja
U decijem sneznom carstvu
Primanja na uvid
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, plivanje, odbojka

KRATAK OSVRT NA PROTEKLA GLASANJA - pise Slobodan Rajic
Biracemo se jos!?

   Krajem minulog „Leta Gospodnjeg“ imali smo izbore. Na republickom nivou dvostruke, na opstinskom trostruke. Mi Kraljevcani „preziveli“ smo cak tri (cetiri) vrste izbora. Najpre neuspele predsednicke-republicke (izaslo 38 odsto biraca), potom uspele prevremene predsednicke i odbornicke lokalne izbore (16. novembra), i najzad vanredne republicke parlamentarne izbore (28. decembra). S tim sto smo na lokalnim predsednickim izborima u Kraljevu imali i drugi krug, 30. novembra. Sve u svemu, Kraljevcani su tri puta, za kratko vreme i u nevreme, po kisi, snegu i ledu, izlazili na glasanje. Naravno, oni koji su imali volje i snage da na glasanje izadju, jer apstinencija je bila velika, a i to je, priznacete, necije pravo i izbor!?
   Sta nam se, medjutim, dogadja posle svih tih izbora? Taman smo se ponadali da ce nasi izabrani odbornici i poslanici odmah po izboru zasukati rukave i energicno se latiti teskog i odgovornog posla, a oni nastavljaju po starom. Uprkos datim obecanjima da ce promeniti stil rada. I dalje se sporo, brzinom puza ili kornjace, konsultuju i dogovaraju. I dalje to cine u kuloarima, iza zavese, bez prisustva javnosti. Kalkulisu, spekulisu, bave se ispraznim, najcesce uskostranackim kadrovskim igrarijama. Dele se, svadjaju, konfrontiraju, cesto kao najljuci neprijatelji (umesto kao politicki neistomisljenici), ne birajuci sredstva. A istovremeno se zaklinju u najvise drzavne, nacionalne i lokalne interese. U sustini gledaju samo uskostranacke, grupne i licne interese!?
   Zbog toga nije ni cudo sto samo sto su zavrseni ti silni izbori, dok jos Skupstina i Vlada Srbije nisu ni konstituisane, a lokalni organi vlasti u Kraljevu jos nisu dokompletirani, mnogi vec zagovaraju nove izbore!? Lokalne ili republicke, prevremene, vanredne ili redovne, predsednicke i parlamentarne, neposredne ili posredne, na ovom ili onom nivou ili na svim nivoima... O ponovnim izborima pricaju i oni iz demokratskog i oni iz nedemokratskog bloka, i predstavnici vecinske koalicije i predstavnici parlamentarne manjine, i pozicije i opozicije... Neki su za hitne nove izbore, neki za odlozene i orocene, treci za redovne na svim nivoima, drugi za ogranicene, jedni za prevremene, drugi kad im je i vreme, iduce jeseni-zime!?
   Vecina stranackih predstavnika, a i dobar deo tzv. „politickih analiticara“, koji na ovaj nacin komentarisu potrebu nekih novih izbora, pri tom, ne razumeju materiju o kojoj govore. Naime, izbori su najvaznije ustavno i ljudsko pravo (pravo da biras i da budes izabran, pasivno i aktivno) i zaista najbolje sredstvo za resavanje drustvenih i politickih konflikata u interesu napretka. Medjutim, ako se cesto sprovode i u vreme kad im vreme nije - pretvaraju se u svoju suprotnost, postaju kontraproduktivni!? Ponekad se okrecu protiv onih koji ih zagovaraju. Najbolji primer su neuspeli predsednicki izbori u Srbiji koji su do sada tri puta organizovani, i to po starom izbornom zakonu bas kao i vanredni parlamentarni izbori, vise se i ne secamo u koliko izbornih krugova!?
   Po svoj prilici, kada su izbori u pitanju neki su izgleda „pobrkali loncice“? Jedno su opsti, neposredni izbori, koji se po pravilu propisuju u periodu i mandatu od cetiri godine, svuda u svetu, kako bi se dala sansa jednoj politickoj organizaciji ili koaliciji da realizuje svoj obecani (pred)izborni program. Nesto sasvim drugo su ceste promene, opozivi ili smene pojedinih ministara, skupstinskih i drugih funkcinera ili citavih vlada, kao sto je do Berluskonija bio slucaj u Italiji, a koji smo mi najcesce navodili kao dobar primer!?
   Uostalom, ucestalost izbora najbolji je indikator stabilnosti jedne drzave i njenog sistema! Drzavna stabilnost je upravno srazmerna ucestalosti izbora. Srbija u poslednjih 15 godina je pravi primer za to, jer smo se „u proseku“ birali skoro svake druge godine!? Imali smo i redovne, i vanredne, i prevremene, pa cak i prinudne izbore po cuvenom „Ledz specialisu“... Jos nam samo fale privremeni (oroceni) za kakve one prosle vanredne parlamentarne izbore, od 28. decembra, neki vec proglasavaju, pa da budemo i po broju izbora svetski prvaci, ako to vec i nismo!?
U najmanju ruku, predstoje nam ponovljeni ili posredni (ako se izmeni ta odredba u Ustavu) predsednicki izbori, zatim redovni pokrajinski i lokalni izbori. Uz to, birace se i nova Vlada Srbije, novi funkcioneri i radna tela republicke skupstine Srbije, novi „savezni poslanici“ u parlamentu SCG... U svakom slucaju, sto rekao Matija, „Ceracemo se jos„!? Dokle cemo - ne zna se (samo da ne bude kao sa Djeknom - do umiranja!)!? Ta, zar nam u mentalitetu nije da radimo u korist svoje stete. A to ne moze da ne skodi!?

PREDSTAVNICI ODBORNICKIH GRUPA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO O BUDUCEM RADU
Od optimizma do pesimizma

   - Milomir Sljivic (SPO-NS): „Mi smo za svestranu saradnju sa svim strankama, i onim na vlasti, i onim u opoziciji“ • Misa Milosavljevic (DSS): „Mi smo ravnopravni clan odbornickih grupa skupstinske vecine i ponasacemo se u skladu sa utvrdjenim dogovorima“ • Miljko Cetrovic (SRS): „ ocekujemo da ova neprincipijelna koalicija nece dugo trajati“ • Milan Vukovic (DS): „Neki pojedinci u neformalnoj koalicionoj vlasti nisu shvatili da u ovoj opstini i drzavi nema demokratske vlasti, reformskih promena i poboljsanja uslova zivota bez Demokratske stranke“

   Posle konstitutivne sednice Skupstine opstine Kraljevo gradjani otvoreno strahuju za dalju sudbinu i kraljevacke opstine i lokalnog parlamenta a time i svoju, sopstvenu buducnost. Strahovanja su opravdana jer su na samoj konstitutivnoj sednici, koju je direktno prenosila TV Kraljevo, na povrsinu isplivale duboke podele izmedju parlamentarnih stranaka, pre svega izmedju onih koje su dobile celne funkcije u lokalnoj samoupravi (SPO-NS, DSS, G17 plus, DHSS) i onih koje su ostale bez njih (SRS, SPS i DS). Iako nije saopsten nikakav sporazum o vladajucoj koaliciji, ta podela bi se uslovno mogla nazvati pozicijom i opozicijom. Obicni ljudi, neclanovi i clanovi politickih stranaka, „prosecni“ gradjani kraljevacke opstine, posmatrajuci te podele, sukobe i skupstinske svadje, s pravom se pitaju da li je i ovog puta i u tim uslovima moguc buduci efikasan rad lokalne samouprave i kako ce ona funkcionisati?

SARADNJA SA SVIMA
   Kako istice Milomir Sljivic Miso, predstavnik Odbornicke grupe SPO-Nova Srbija koja ima 15 odbornika (od ukupno 70), istice da su na konstitutivnoj sednici Skupstine gradjani jasno mogli da cuju stav Srpskog pokreta obnove koji je izrazio zaljenje sto nije doslo do formiranja koncentracione vlasti u teskim uslovima u Kraljevu, ali i uverenje da ce bez obzira na to u daljem radu prevladati konstruktivan stav u interesu razvoja grada i opstine.
   - Mi smo za otvorenu, svestranu saradnju sa svim relevantnim politickim faktorima u opstini, i onim na vlasti, i onim u opoziciji - istice Sljivic. Prvorazredni interes nam je da se stvori zajednicki program razvoja opstine, sa precizno utvrcenim prioritetima, jer smo u predizbornoj kampanji o tome iznosili svi slicne stavove. Na tome cemo pre svega insistirati. Taj program na prvom mestu podrazumeva eliminisanje saobracajnog kolapsa u Kraljevu, izgradnju mosta na Ibru i obilaznice, zatim izgradnju sistema vodosnabdevanja i revnomerni razvoj opstine, sela i grada. Svi koji budu ispunjavali svoja predizborna obecanja imace u nama dobre saradnike i nadam se da cemo zajedno Kraljevo povesti ka boljim danima.

(NE)REALNI ZAHTEVI
   Demokratska stranka Srbije, sa svojih 10 odbornika u SO Kraljevo, dobila je znacajne funkcije u lokalnoj samoupravi i kako kaze Misa Milosavljevic, predstavnik Odbornicke grupe te stranke, „u skladu sa dogovorom koje su postigle odbornicke grupe koje cine skupstinsku vecinu u opstini, DSS je dobila mesto predsednika Skupstine opstine i dva clana Opstinskog veca“.
   - Skupstinsku vecinu cine odbornicke grupe koje su u razgovorima ispoljile maksimalan stepen razumevanja i tolerancije a iz kombinacije su ispali oni ciji su zahtevi bili nerealni - istice Milosavljevic. Nadamo se da ce na sledecoj sednici Skupstine opstine biti reci o upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeca i ustanova koji ce biti postavljeni bez politickog uslovljavanja i cistki kao sto je to bio slucaj za vreme privremenih mera. Prioritet je strucnost ljudi i takvi ljudi treba da se nadju u upravnim i nadzornim odborima, kao sto cemo insistirati i na strucnosti buducih direktora. Inace, postavljanje direktora u javnim predeuzecima nije za nas u prvom planu i demantujemo informacije koje su se pojavile u nekim medijima, jer o tome jos nije bilo govora.
   On je podsetio da su formirane tri komisije u kojima se nalaze predstavnici svih odbornickih grupa, a da bi na narednoj sednici Skupstine trebalo formirati i preostalih 11 komisija u kojima bi takodje trebalo da se nadju predstavnici svih stranaka, prema osvojenim mandatima.
   - Sto se tice prosirenja vladajuce skupstinske vecine, za to je potrebna saglasnost svih odbornickih grupa koje je cine. Mi smo ravnopravan clan te skupstinske vecine i Odbornicka grupa DSS-a ce se tako i ponasati, prema utvrdjenim dogovorima - podvlaci Milosavljevic.

OPOZICIJA „KOALICIJI“
   Na drugoj strani, predstavnik najjace stranke po broju mandata (13) u SO Kraljevo, Miljko Cetrovic, predstavnik Odbornicke grupe Srpske radikalne stranke, priznaje njen opozicioni status u lokalnom parlamentu, iako je takav status, kako kaze, neformalno odredjen od strane tzv. „demokratskog bloka“ i vladajuce lokalne koalicije.
- Mi smo opozicija neprincipijelnoj koaliciji koja jos nije ozvanicena i formalno je suprotna volji biraca iskazanoj na proslim izborima - naglasava Cetrovic. S druge strane, mi cemo biti energicni da se postuju Zakon, Statut i Poslovnik o radu i da nam se omoguci da imamo predstavnike u radnim telima Skupstine opstine Kraljevo jer na to imamo pravo. Na tome insistiramo iz razloga sto zelimo da pratimo sta radi neformalna koaliciona vecina i da je kao opozicija kontrolisemo.
   Cetrovic ne veruje u dalji efikasan rad skupstinske vecinske koalicije, cak predvidja i ponovno uvodjenje prinudne uprave, i to obrazlaze:
   - Kao sto ste videli, ova neformalna koalicija na konstitutivnu sednicu izasla je bez pisanih materijala, upoznavanja odbornickih grupa sa svojim predlozima i bez predloga programa rada, sa prioritetima. Izgleda da im je cilj bio jedino da zauzmu funkcije u opstinskim organima, a verovatno, ima indicija, i u opstinskim javnim preduzecima. Oni nemaju program razvoja, kasne sa pripremom budzeta i nije ih briga za zivotne probleme gradjana. Mi cemo insistirati na efikasnom resavanju svih prioritetnih problema, posebno na kontroli finansijskog poslovanja u najznacajnijim janim komunalnim preduzecima kao sto su Pijaca i Direkcija za planiranje i izgradnju. U celini posmatrano, mi, medjutim, ocekujemo da ova neprincipijelna koalicija nece dugo trajati, ni na lokalnom, ni na republickom nivou.
Demokratska stranka, sa svojih 11 odbornika treca po snazi u Skupstini opstine, na konstitutivnoj sednici SO Kraljevo, cini se, ne svojom voljom svrstana je u lokalnu opoziciju, u drustvo koje nije zelela, mada joj neki analiticari dodeljuju poziciju skupstinskog centra izmedju pozicije i opozicije, poziciji koja ume da bude veoma jaka.

DOZA KOOPERATIVNOSTI
   - Odbornici Odbornicke grupe Demokratske stranke su pokazali potrebnu dozu kooperativnosti prilikom konstituisanja organa Skupstine opstine Kraljevo nakon sprovedenih lokalnih izbora u opstini - kaze Milan Vukovic, predstavnik ove Odbornicke grupe. Kao sto je javnost mogla da vidi, na konstitutivnoj sednici Skupstine, odrzanoj 8. januara, medju odbornicima i politickim organizacijama funkcionisala je neformalna postizborna koalicija u kojoj nije bilo Demokratske stranke i njenih odbornika, iako je tokom te sednice to nazivano „demokratskim blokom“!? Malo je cudno da Demokratska stranka nije konsultovana u svim slucajevima postavljenja i imenovanja novih funkcionera i Opstinskog veca SO Kraljevo, osim sto smo imali jasne predloge za kandidate za zamenika predsednika opstine i nacelnika Opstinske uprave o cemu smo pre odrzavanja sednice bili upoznati od strane dr Radoslava Jovica. DS i njeni odbornici smatraju da svakako pripadaju demokratski orjentisanim politickim organizacijama, a verovatno neki pojedinci u politickim organizacijama koje sada ucestvuju u vrsenju vlasti u opstini Kraljevo imaju „probleme“ u shvatanju da u ovoj opstini i drzavi nema demokratske vlasti, reformskih promena i poboljsanja uslova zivljenja bez Demokratske stranke!? Mozda su u pitanju licni interesi kao i animoziteti prema dokazanoj i sposobnoj kadrovskoj strukturi DS, no ostavimo to sudu vremena i treba im oprostiti sto mozda zastupaju takve stavove.
O daljem nastupanju odbornika DS u Skupstini opstine Kraljevo Vukovic pored ostalog kaze:
   - Svakako pred nama svima koji smo u SO Kraljevo kao odbornici predstoje ozbiljni i teski poslovi koje treba efikasno i korektno raditi na dobrobit svih gradjana opstine Kraljevo. Politicke igre treba ostaviti po strani i za vise nivoe, a lokalna samouprava mora biti u funkciji zadovoljenja obicnih potreba svakog pojedinca koji je njen sastavni deo. Odbornici DS u SO Kraljevo ce se tako i ponasati u lokalnom parlamentu, pa ce doprineti njegovom dobrom radu sa prethodno navedenim elementima, bez obzira da li ce biti u poziciji obavljanja vlasti ili konstruktivnoj opoziciji. Mislim da jedna neformalna koalicija odbornika koja je funkcionisala na konstitutivnoj sednici u narednom periodu mora postati formalna, a time ce DS i njeni odbornici imati jasno mesto u SO Kraljevo, odnosno ono koje je kao treca stranka po snazi vec dobila glasovima svojih biraca na proteklim lokalnim izborima.

I „MALI“ ODLUCUJU
   Tako govore predstavnici najvecih odbornickih grupa u SO Kraljevo. Ocigledno je, medjutim, da ce o odnosu snage u lokalnom parlamentu odlucivati i neke manje stranke po broju odbornika, pre svih Demohriscanska stranka Srbije (DHSS) koja je sa svojih 5 odbornika koliko ima u Skupstini ovog puta „jezicak na vagi“ jer cini vecinu od 39 odbornika pa bi njenim bojkotom bio paralisan rad Skupstine, bilo u vidu nedostatka kvoruma (36 odbornika), bilo u pogledu potrebne proste vecine (19) za pojedine skupstinske odluke. Racunica je ovde prosta, bas kao i slucaju Nove Srbije, stranke sa najmanje odbornika (3) ali koja takodje u pojedinim situacijama moze da ima veliki uticaj.
Realni odnosi su, medjutim, mnogo slozeniji, a sustina svih sporova je da li su osam stranaka koje su usle u Skupstinu spremne i da efikasno i odgovorno rade u interesu brzeg razvoja i napretka opstine, za sta su se sve zdusno zalagale u predizbornoj kampanji. Vreme ce, kao i obicno, presuditi.

KOJI ORGANI I TELA JOS NISU KONSTITUISANI - pise Slobodan Rajic
Kompletiranje vlasti

   Skupstina opstine Kraljevo, na sednici odrzanoj 8. januara, izabrala je, imenovala ili postavila jedan broj organa, tela i funkcionera tako da je lokalna vlast u Kraljevu dobrim delom zaokruzena. Od institucija lokalne vlasti, predvidjenih Zakonom o lokalnoj samoupravi, u kraljevackoj opstini postoje: predsednik i zamenik predsednika opstine, opstinsko vece, predsednik, zamenik predsednika i sekretar Skupstine opstine, nacelnik Opstinske uprave i tri komisije kao stalna radna tela Skupstine (administrativno-mandatska, za izbor i imenovanja i za Statut i upravu).
Po Zakonu i Statutu opstine, preostalo je jos da se izaberu 11 komisija kao stalnih radnih tela Skupstine: za drustveno-ekonomski razvoj, privredu i finansije, za predstavke i prituzbe, za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti, za zastitu i unapredjenje zivotne sredine, , za rad i razvoj mesnih zajednica, za odnose sa verskim zajednicama, za nagrade i priznanja, dza drustvene delatnosti, za utvrdjivanje predloga naziva ulica, trgova, zaselaka, i delova naseljenih mesta, i za poljoprivredu i razvoj sela.
   Pored toga, Skupstina treba da obrazuje i Savet za razvoj i zastitu lokalne samouprave i postavi gradjanskog branioca (ombudsman). Ove dve obaveze predvidjene su Zakonom a definisane Statutom opstine Kraljevo.
Takodje po Zakonu i Statutu opstine Kraljevo, predsednik opstine postavlja glavnog arhitektu i moze a ne mora (fakultativno pravo) da po odluci Skupstine opstine (nije precizirano) sklopi ugovor sa opstinskim menadzerom. Interesantno da je Zakonom predvidjeno da se statutom opstine moze predvideti koriscenje usluga opstinskog menadzera, ali da je taj clan Zakona (55.) u Statutu opstine Kraljevo samo prepisan, u takodje fakultativnoj formi („moze se predvideti“!?). Pored toga, Statutom je nekriticki, brzopleto, prepisivanjem Zakona, predvidjeno i osnivanje Saveta za medjunacionalne odnose (cime bi se taj Savet u Kraljevu bavio!?).
   Formiranje novih organa rukovodjenja u javnim i javnim komunalnim preduzecima i ustanovama ciji je osnivac Skupstina opstine, posle promene vlasti, automatski i u celini, Zakonom o lokalnoj samoupravi nije predvidjeno, ali je Zakonom o javnim preduzecima propisano pravo osnivaca da obrazuje upravne i nadzorne odbore i daje saglasnost na neke najvaznije odluke kao sto su donosenje Statuta i drugih akata i izbor direktora.

POVODOM DILEME O ODNOSIMA PREDSEDNIKA OPSTINE I OPSTINSKOG VECA - pise Slobodan Rajic
Pravna logika

   Opstinsko vece nema pravo da ne radi i ceka tumacenje Zakona o lokalnoj samoupravi iz Republike u kojoj jos nisu konstituisani Skupstina, Vlada i drugi organi • Bilo bi apsurdno da predsednik opstine predsedava radom veca a da kao ravnopravni clan nema pravo odlucivanja

   Na konstitutivnoj sednici Skupstine opstine Kraljevo, u skladu sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, izabrala je u Opstinsko vece 5 clanova (po Zakonu do 11 clanova, po Statutu opstine Kraljevo 7), uz konstataciju da su predsednik i zamenik predsednika opstine clanovi po funkciji. Tom prilikom postavljeno je pitanje da li je predsednik opstine ravnopravni clan Opstinskog veca sa jednakim pravom odlucivanja kao i drugi clanovi? Tu dilemu je potencirao i predsednik opstine Kraljevo dr Radoslav Jovic, istakavsi da Zakon o lokalnoj samoupravi po tom pitanju nije dovoljno precizan, da ni pravnici u Opstinskoj upravi nisu s tim nacisto i da je zato zatrazeno zakonsko tumacenje od nadleznog republickog ministarstva. Predsednik Odbornicke grupe SRS Miljko Cetrovic, osim toga, opravdano je stavio primedbu na nacin tumacenja Zakona, podsetivsi da to pravo ima samo onaj ko ga je doneo (Skupstina Srbije), ali treba imati u vidu i da Srbija trenutno nema zakonodavnu vlast, a da poslovi u opstini Kraljevo ne mogu da cekaju, cak ni tumacenje iz Republike!?
   Sta kaze Zakon? U clanu 35. Zakona o lokalnoj samoupravi navedeno je da su organi opstine skupstina opstine, predsednik opstine i opstinsko vece. U daljem tekstu Zakon propisuje da je skupstina „predstavnicki organ koji vrsi osnovne funkcije lokalne vlasti“, da da „izvrsnu funkciju u opstini vrsi predsednik opstine“ i da je opstinsko vece „organ koji uskladjuje ostvarivanje ostvarivanje funkcija predsednika opstine i skupstine opstine i vrsi kontrolno-nadzornu funkciju nad radom opstineske uprave“. Ovo razgranicenje je veoma bitno, jer se jasno vidi da je opstinsko vece neki vid koordinatora, posrednika izmedju skupstine i predsednika oppstine, zakonodavne i izvrsne vlasti. Otuda i nacin izbora opstinskog veca tako sto ga predlaze predsednik a bira skupstina, na period od cetiri godine, s tim sto se na slican nacin razresava, uz predlog predsednika ili najmanje trecine odbornika. Prema clanu 40. Zakona, „predsednik opstine predsedava opstinskim vecem“, a „zamenik predsednika opstine je po funkciji clan opstinskog veca“.
   Drugim clanovima Zakona, medjutim, blize se propisuje izvrsna funkcija opstinskog veca, pa se pored ostalog navodi da ono „utvrdjuje predlog odluke o budzetu opstine...“ i „pomaze predsedniku opstine u vrsenju drugih poslova iz njegove nadleznosti“ (a predsednik opstine vrsi izvrsnu funkciju).
   Dakle, Zakon je zaista neprecizan, jer nigde se decidirano ne kaze da li je predsednik opstine osim sto predsedava opstinskim vecem i njegov ravnopravni clan sa prvom odlucivanja. Ovu dilemu, moguce je, medjutim, otkloniti primenom pravne logike ili sustine. Naime, samom cinjenicom da predsednik opstine predsedava opstinskim vecem i da mu vece, kao nosiocu izvrsne funkcije, pomaze u radu, pripremi i realizaciji budzeta pre svega, proizilazi da je predsednik u opstinskom vecu „prvi medju jednakima“, ravnopravni clan sa pravom odlucivanjem. Zaista ne bi bilo nikakve logike da predsednik opstine predsedava organom bez prava odlucivanja a da, uz to, zajedno vrse izvrsnu vlast i odgovaraju zajednicki za donete odluke!? Predsednik opstine bi u tom slucaju bio u podredjenom polozaju, a to sigurno nije duh i sustina novog Zakona o lokalnoj samoupravi, donetog i bas ovako protumacenog pocetkom 2002. godine.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO G 17 PLUS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Zajedno do plana razvoja

   Opstinski odbor G 17 plus je zadovoljan sto je, nakon svih problema u konsultacija, Skupstina opstine Kraljevo ipak konstituisana i sada ce moci da se bavi zivotnim pitanjima gradjana - receno je na konferenciji za novinare ove stranke pocetkom sedmice.
   Ova stranka uverena je da ce se postici saglasnost u daljem radu Skupstine i njenih organa. Prvi zadatak je, kako je naglaseno, da se konstituisu preostalih 11 stalnih radnih tela Skupstine (komisije), a zatim da se izvrsi analiza rada javnih i javnih komunalnih preduzeca ciji je osnivac SO Kraljevo, oceni njihov rad i zavisno od rezultata, po potrebi, izvrse kasdrovske promene u rukovodstvima (direktori, upravni i nadzorni odbori).
   Kako je istakao Jovan Nesovic, predsednik OO G 17 plus i sef Odbornicke grupe ove stranke koja broji devet odbornika, „ova Odbornicka grupa insistirace da se sto pre donese srednjorocni plan razvoja opstine Kraljevo koji do sada nije postojao“. Po njegovim recima, u izradi studije razvoja trebalo bi da ucestvuju sve politicke grupacije i da prioriteti budu oroceni jer ce samo tako, uz odgovornost nosilaca poslova i strogu skupstinsku kontrolu, taj plan biti i prakticno realizovan, a obezbedice se i njegova trajnost, odnosno da sa svakom promenom lokalne vlasti ne bude menjana i strategija razvoja opstine!?
   Nesovic je rekao i da ce u novoj Skupstini Srbije opstine Kraljevo, Raska i Vrnjacka Banja ispred G 17 plus predstavljati Kraljevcanin Zvonko Obradovic. On je izrazio i uverenje da ce ekipa od 5-6 narodnih poslanika iz Kraljeva biti veoma jaka, ali i da ce biti neophodno da postigne saglasnost i da preko parlamenta, Vlade i drugih republickih organa slozno i snazno lobira za Kraljevo i resavanje njegovih kljucnih problema.

INTERVJU: NEBOJSA MEDOJEVIC, DIREKTOR PODGORICKOG CENTRA ZA TRANZICIJU - pise Marina Miljkovic Dabic
Svi zele da vladaju, niko da upravlja

   "Ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori mentalitet vladara nije zamenjen mentalitetom dobrog menadzera, profesionalca koji bi bio dobro placen za svoj posao… A ne kao ovi ministri koji rade za platu od 200-300 evra, a posle mandata odu sa hiljadu puta vecom imovinom"

   Vec posle prvih par meseci vladavine DOS-a rekao je da "to nije to". Nije se svima dopadalo sto je neke od ministara "stranaca" nazivao "letecim ministrima reformskog NBA tima Zorana Djindjica", a privatizaciju u Srbiji politickim procesom, sto je srpskoj i crnogorskoj eliti porucivao da je razlaz nasih drzava, pa onda zdravija ekonomska integracija, jedino pravo resenje koje bi i jedne i druge poveo napred. Takvi kazu "lako je reforme u Srbiji "merkati" sa mesta direktora Centra za tranziciju u Podgorici". Nebojsa Medojevic odgovara da je spreman da odgovori na "bacenu rukavicu" i da sebe moze da zamisli i kao prvog coveka neke nove crnogorske vlade. Nije najveci, ali je veliki problem sto "izbore i dalje svi dozivljavaju kao rat, a formiranje vlade kao podelu ratnog plena" - kaze za "Ibarske novosti" Nebojsa Medojevic pojasnjavajuci, izmedju ostalog, zasto je Srbija razapeta izmedju "kosovskog" i "kolumbijskog" mita, da li se isplati sticanje jeftinih politickih poena, sta zamera procesu privatizacije, zasto je dobro sto je pitanje odnosa Srbije i Crne Gore - internacionalizovano?
IN: U Srbiji je politicko trziste ovog januara interesantnije od ekonomskog. Da li na njemu vlada realan kurs?
Srbija je, nazalost, na poslednjim parlamentarnim izborima, prakticno bila na popravnom zbog neuspele politicke tranzicije posle 5. oktobra 2000. godine. Umesto da je se tada pristupilo drustvenom dogovoru svih politickih snaga u Srbiji o prioritetima koje je trebalo tada uspostaviti, stranke iz DOS-a i lideri tih stranaka, podredili su opste interese gradjana Srbije i drzave Srbije licnim interesima. Sada je pred politickom elitom koja sebe naziva demokratskim blokom u Srbiji opet ista dilema: da li su sposobni da svoje privatne interese i medjusobne konfrontacije zamene ozbiljnim drustvenim dogovorom o prioritetima nove Vlade: izmene Ustava, izbornog zakonodavstva i evropske integracije koje bi trebale da budu okvir u kome ce se vrsiti lekovita transformacija srpske ekonomije i srpskih institucija i, naravno, jedna sveobuhvatna borba protiv korupcije i oganizovanog kriminala u kojoj nece biti privilegovanih, ma gde se oni nalazili i ma koliko bili bliski bilo kojoj od partija. Bilo bi podjednako lose da ta vlada bude ogranicena na godinu dana ili da bude manjinska vlada. jer bi ta dva resenja znacila da srpska politicka elita nije sposobna da napravi taj drustveni konsenzus, cak ni izmedju sebe. Da ne govorimo da u taj konsenzus obavezno mora prikljuciti Srpsku radikalnu stranku, SPS, nevladine organizacije, crkvu, Univerzitet, sindikate. To treba da bude drustveni dogovor o temama oko kojih se nece sticati jeftini politicki poeni kao sto je, recimo, saradnja sa Hagom. Prosto, ne mozete biti politicka partija koja govori za sebe da je demokratska i da zeli u evropske integracije, a onda da kaze nece isporucivati optuzene Hagu. To kazem da bi gradjanima Srbije bilo jasno koje su to politicke opcije koje Srbiju zele da vrate nazad, a koje ozbiljno i odgovorno razmisljaju o buducnosti Srbije.
IN: Ali da budemo sasvim jasni: sta je dobro resenje?
Najbolje resenje je da se napravi taj dogovor, a onda formira Vlada od ove cetiri partije…
IN: Mislite na DSS, G 17 plus, DS, SPO - NS ?
Da, i da to bude uradjeno na nacin da se partijski interesi stave u drugi plan i da svi pokusaju da se dogovore oko najboljih kadrovskih resenja, bez obzira kojoj partiji pripadaju. Naprosto, da jedina prepreka budu reference i to da su ti kandidati posteni, da nemaju mrlja u karijeri i da se nisu uprljali niti saradnjom sa Milosevicem, niti nekim nedopustivim kompromitujucim skandalima u prethodne tri godine vladavine DOS-a u Srbiji.
IN: Pre tri godine, govorili ste da "vlada koja zeli da sprovodi reforme mora da povlaci poteze koji ce siroj javnosti biti jako nepopularni, ne sme da krade i ne sme da laze, mora da bude vlada koju niko ne voli". Gde je, s obzirom da nije "izgurala" kraj mandata, pogresila prethodna vlada ako joj je to bilo jasno?
Kad sam to rekao, mislio sam da to mora biti vlada koja nece praviti trule kompromise, koja ce imati iza sebe politicki dogovor elita oko stvari oko kojih nema rasprave: oko modela privatizacije, borbe protiv korupcije, restitucije vlasnistva, postovanja ljudskih prava, eliminacije sive ekonomije, vladavine zakona, lustracije… To nije posao za koji se dobijaju jeftini politicki poeni. To je trebao da bude period ciscenja kaljuge koju je ostavio Slobodan Milosevic, da onda usledi stavljanje temelja i tek onda da se na njima pravi neka solidna kuca. Djindjic je krenuo da kratkorocnim, sminkerskim potezima zamaze oci i medjunarodnoj javnosti, a i svojim gradjanima i da, jednu brutalnu preraspodelu nacionalnog bogatstva, koja je nastavljena mozda jos brutalnije, nego sto je to bilo u vreme Milosevica, prikaze kao nuzan, reformski potez. Tako da je istina da tu vladu niko nije voleo, ali ne zbog reformi, nego zbog korupcijskih skandala, zbog afera, zbog cinjenice da je ta "predatorska" druzina bila toliko halapljiva da, naprosto, nije imala mere u isisavanju poslednjih ostataka nacionalnog bogatstva u Srbiji.
IN: Nije moguce da bas nista nije valjalo… Od onih koji imaju viziju, valjda su opasniji oni koji je uopste nemaju? Uostalom, koji novi kvalitet politickoj sceni mogu da daju manje vise isti glavni igraci?
Tu ste u pravu, neizvesno je da li ce i ova koalicija uspeti da shvati tu nuznost jasnog diskontinuiteta sa totalitarnim oblikom vladavine i da li ce Srbija uspeti da pronadje svoj put izmedju dva mita: kosovskog (od laganog, salonskog nacionalizma koji demonstrira Kostunica i ekstremnog nacionalizma koji reprezentuje jedna vrsta politickih opcija) i kolumbijskog mita male, prljave, korumpirane drzave gde jedna uska finansijska oligarhija u vezi sa krupnim kapitalom, krupnim kriminalom i krupnom politikom, upravlja drzavom, stvarajuci armiju siromasnih i obespravljenih gradjana. Dakle, Srbija sada treba da nadje neki novi, treci put. Sada je pitanje: da li je ova politicka garnitura koja je manje-vise ista, izuzev Vuka Draskovica, od one koja je 5. okotbra donosila odluke, nesto naucila iz propasti reformi koje je vodio DOS? A to cemo znati cim vidimo kadrovska resenja i prve poteze te vlade..
IN: Zasto je izostao mnogo kriticniji odnos takzvanog "treceg sektora" (nevladinih organizacija i medija) za "postpetooktobarsku vlast" kada je to bila njihova osnovna misija?
Nazalost, posle 5. oktobra, nevladine organizacije i najjaci nevladini aktivisti su prakticno usli u vlast i postali advokati vlade, umesto advokati reformi i procesa demokratizacije. Kriticka javnost u Srbiji svedena je na medije, stampani dosta dobro rade svoj posao, ali je kod elektronskih situacija daleko losija nego pre 5. oktobra. Ako Srbija zeli zaista da bude drzava u kojoj ce vlast pripadati gradjanima, a ne politickim partijama neophodan je proces transformacije drzavnih medija u javne servise koji bi onda, prakticno, omogucili da ipak javni interes dominira interesom krupnog kapitala, dok ce privatne televizije, koliko god sebe karakterisale kao nezavisne, uvek biti pod kontrolom svojih vlasnika i to je nesto na sta treba da se naviknemo..
IN: Gde se danas zivi manje lose: u Srbiji, ili u Crnoj Gori?
Nazalost, tu smo veoma blizu. Prosecna plata je nesto malo veca u Srbiji, medjutim, problem je sto i u Srbiji i u Crnoj Gori jako malo ljudi radi, jos manje ih prima redovne zarade. Gradjane Srbije, kao i dosad, spasava srpska poljoprivreda, srpski seljak koji i dalje bez racunice proizvodi svoju robu za sopstvene potrebe i, mozda, potrebe svojih rodjaka koji zive u gradovima. U Crnoj Gori su glad i siromastvo ozbiljno zakucali na vrata skoro svakog drugog Crnogorca. Strukturni parametri ekonomije, u ovom trenutku, nesto malo bolje izgledaju u Crnoj Gori, narocito kad je u pitanju spoljnotrgovinski deficit, jer je Srbija dostigla rekordnih 3 milijarde dolara, a to ce na duzi rok sasvim sigurno vrsiti pritisak na inflaciju i na kvarenje makroekonomskih parametara u Srbiji.
IN: Koliko ljudi stvarno radi u Crnoj Gori?
U Crnoj Gori danas radi svaki deseti Crnogorac, jer od 700.000 ljudi 74.000 radi i prima plate na koje se placaju porezi i doprinosi. Situacija u Crnoj Gori je veoma dramaticna i u poslednjih par meseci svakodnevno smo svedoci raznih strajkova u firmama u kojima radnici mesecima nisu primili platu. LJudi traze da im se daju pare, iako znaju da te pare nisu zaradili. Vise ne traze projekte, posao , kredite, traze pare da prezive.
IN: Vidite li sebe kao premijera u nekoj novoj crnogorskoj vladi?
"Grupa za promene", kao grupa od 60 renomiranih strucnjaka sa velikom reputacijom i kredibilitetom sve vise se namece u Crnoj Gori kao alternativa vlasti i opoziciji. Sve veci broj gradjana u nama vidi nadu da, ipak, postoje ljudi koji bi posteno, odgovorno i domacinski vodili Crnu Goru. Naravno, ne za 200-300 eura, kako to rade ovi ministri, a posle mandata odu sa hiljadu puta vecom imovinom, sa vilama od po nekoliko miliona evra i sa racunima u stranim bankama, nego bismo radili odgovorno i profesionalno svoj posao, realizovali nase ideje u skladu sa najboljim iskustvima zemalja u tranziciji i za to - bili adekvatno placeni. Videcemo, to najvise zavisi od toga da li ce Brisel i Vasington i dalje nastaviti da podrzavaju Djukanovica i njegovu elitu, ili ce potraziti novog partnera u "Grupi za promene". Poslednje sondaze javnog mnjenja pokazuju da smo, bez ikakvih finansijskih sredstava, treca politicka organizacija u Crnoj Gori. Za nas bi glasalo 7,5 odsto biraca sto je, kad prevedete na prosecnu izlaznost i otprilike 20 mesta u parlamentu sto je izuzetno veliki uspeh.
IN: Ne odgovoriste, vidite li sebe kao prvog coveka neke nove vlade u Crnoj Gori
Mislim da znam sta treba da se radi, a i mogao bih to da radim.
IN: Kad smo poslednji put razgovarali (pre oko tri godine) tvrdili ste da su Srbija i Crna Gora jedine drzave u istocnoevropskom bloku u kojima jos egzistira komunizam?
Komunisti jesu sisli sa vlasti, ali totalitarni mentalitet jos nije. I dalje svi izbore dozivljavaju kao rat, a formiranje vlade kao podelu ratnog plena. Svi zele da vladaju, a ne da upravljaju. Komunisti su vladali zivotom gradjana, sudbinama, a demokratske vlade gazduju jednom drzavom: oni su javne sluge, a ne vladari. A kao sto vidite, ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori, mentalitet vladara nije zamenjen mentalitetom dobrog menadzera, koji je jednostavno profesionalac i koji je dobro placen za taj svoj posao, ali nije nikakvo vise bice koje odlucuje o sudbinama drugih ljudi.

"Danajski darovi"
   IN: Koncept aktuelne privatizacije u Srbiji kritikujete jos od samog pocetka. Koje su, zapravo, Vase glavne zamerke?
Model privatizacije u Srbiji napravljen baziran je, prevashodno, na interesima domaceg i inostranog krupnog kapitala. On je odgovarao snaznom konsultantskom lobiju koji je funkcionisao u Vladi Srbije. Ne treba zaboraviti da je gospodin Vlahovic jedan od suvlasnik "Dilojt i Tusa", da je direktor Agencije za privatizaciju Mirko Cvetkovic izvrsni direktor jedne od konsultantskih kuca u Srbiji koja je dobila najvise poslova u Agenciji za privatizaciju "CES MEKONA". Oni su bili u ektremnom konfliktu interesa, to niko nije sankcionisao i rezultat je takav da je za tri i po godine privatizovano hiljadu, uglavnom uspesnih preduzeca u kojima radi 110.000 ljudi. Problem je sto u onih 3.000 preduzeca koja nisu privatizovana radi milion ljudi. Kroz taj model mozete da privatizujete samo dobra preduzeca, ona koja ustvari nisu pravila probleme ni u drustvenom vlasnistvu. Losa i problematicna preduzeca su sada ostavljena kao "danajski darovi", kao jedna paklena bomba za novu vladu. Iz njega su najbolje prosli samo vlasnici prljavog kapitala u Srbiji. Vi od te "preduzetnicke" klase koja je kapital stekla kriminalom tesko mozete ocekivati neke razvojne projekte. Verovatno da ce oni nastaviti da gledaju da sto brze vrate taj svoj novac i da profitiraju na imovini tih preduzeca, a manje ce biti zainteresovani za njihov razvoj.

   Poslodavci u Republici Srbiji, preduzeca i preduzetnici, kao i gradjani koji su tokom 2003. godine zaposljavali dadilje, kucne pomocnice ili neke druge radnike, duzni su da do 20. januara poreskoj upravi dostave pojedinacne poreske prijave u kojima ce tacno navesti sta su, kome i po kom osnovu platili, koliko su platili poreza i doprinosa za socijalno osiguranje svakom zaposlenom radniku, kao i koliko su ovih dazbina uplatili za isplacene honorare, dividende, kamate, dobitke u igrama na srecu, nagrade, itd.
    U obrascu prijave predvidjeno je da svaki uplatilac javnih prihoda iz 2003. godine, najpre upise licne podatke, ukljucujuci i obavezni PIB, (u Kraljevu ih je dodeljeno 5.247 ) ili maticni broj gradjanina, ako je rec o gradjaninu koji je uposljavao pomocno ili kucno osoblje, kaze za Ibarske novosti Djordje Pavlovic, direktor Poreske uprave Filijala u Kraljevu. U prijavi dalje slede, kaze Pavlovic, imena i adrese, sa jedinstvenim maticnim brojevima zaposlenih kojima je vrsena uplata licnih primanja i placan porez i doprinosi koji su obavezni po zakonu.
Sve to treba predati Poreskoj upravi u svom sedistu, najkasnije do 20. januara. Pojedinacnu prijavu je moguce podneti i na disketi ili CD-u. Podaci iz ovih prijava omogucice, objasnjava Pavlovic, da se u Poreskoj upravi napravi baza podataka u kojoj ce za svakog gradjanina biti evidentirani svi porezi i doprinosi koji su uplacivani po bilo kom osnovu, a predstavljaju prihode iz lanjske godine.
-Ta baza je neophodna da se i u Srbiji uvede obaveza svih gradjana da prijave ukupan godisnji prihod, sto je u okviru uskladjivanja nasih zakonskih akata sa propisima Evropske unije. Ove nove obaveze otkrice sve one koji su do sada svoja primanja prikrivali od poreznika, a prva provera usledice po isteku roka za prijavu najvecih prihoda u prosloj godini, kaze direktor Pavlovic i procenjuje da je u Kraljevu biti oko 5.000 podnosilaca prijava u kojima ce se naci 15.000 do 20.000 radnika.
Zakonom su predvidjene i prekrsajne prijave za one koji u predvidjenom roku ne podnesu ove prijave, a pravno lice ili preduzetnik moze biti kaznjen i novcanom kaznom od 100.000 do 400.000 dinara. Utaja poreza ima tretman krivicnog dela sto podrazumeva i zatvorsku kaznu u visegodisnjem trajanju, a nezavisno od toga sledi i pomenuti ,,udar po dzepu”.
Inace, poreske prijave na ukupno ostvarene prihode u prosloj godini podnosice se u martu ove godine, a granica za prijavljivanje bice oko 800.000 dinara, a tacna cifra bice obelodanjena krajem ovog meseca. Prosle godine limit je iznosio 688.110 dinara sto znaci da bi sada povecanje moglo iznositi najvise 20 procenata. Prosle godine je 3.911 poreskih obveznika navelo da je u 2002. godini ostvarilo prihod veci od 688.110 dinara. Kada su u pitanju stope oporezivanja, u zakonu nije nista menjano na polju vrsta prihoda koji se uracunavaju u ovu zbirnu godisnju sumu i olaksica. Drugim recima, porez ce se placati samo na sumu koja predje limit, a stopa razreza ostaje jedinstvena i iznosi 10 odsto.
Direktor Poreske uprave Filijale u Kraljevu, Djordje Pavlovic kaze da je za ovaj obiman posao otvoreno osam saltera, da je vanredno povecan broj radnika, ali da ce najveci deo posla morati da odrade sama preduzeca gde ce poseban problem biti kod onih preduzeca koja su prosle godine imala veliki broj usluga od strane fizickih lica od kojih nisu pribavili maticni broj i druge potrebne podatke.
-Ukoliko se u prijavi navedu netacni podaci, bice donet zakljucak o ispravci i dat rok od tri dana, a ako se ispravka ne izvrsi prijava ce biti primljena uz konstataciju o njenoj neispravnosti - rekao nam je direktor Pavlovic.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

OSNIVANJE UMETNICKE SKOLE U KRALJEVU IZVESNO - pise Bojana Milosavljevic
Spoj zanata i umetnosti

  Od naredne skolske godine u Kraljevu se, gotovo je izvesno, otvara jos jedna srednja skola, iz oblasti likovnih umetnosti. Umetnicka skola u nasem gradu bice tek sedma takve vrste u celoj Srbiji, sto je podatak za sebe, ako se ima u vidu broj likovno talentovane i nadarene dece u nasoj sredini. Ministarstvo prosvete i sporta Republike 31. decembra prosle godine odgovorilo pozitivno na elaborat i zahtev Odelenje ministarstva prosvete i sporta za Raski, Rasinski i Moravicki okrug u Kraljevu. Srednja umetnicka skola u Kraljevu bice smestena u samom centru grada (na Keju) i imace dva odeljenja sa vise obrazovnih profila

    Ideja zaceta u Udruzenju likovnih umetnika Kraljeva "Vladislav Marzik" o osnivanju Srednje umetnicke skole sada je, izvesno, urodila plodom. Uz svesrdnu podrsku lokalnih vlasti vec od naredne skolske godine Umetnicka skola u Kraljevu upisace dva odelenja sa vise obrazovnih profila, u okviru cetvorogodisnjeg skolovanja dece talentovane i nadarene za likovne i primenjene umetnosti, kao i umetnicke zanate.
Poslednjeg dana 2003. godine delegacija iz Kraljeva je zvanicnicima Republickog ministarstva prosvete i sporta u Beogradu detaljno obrazlozila potrebu da se u ovom gradu otvori Umetnicka skola. Posle pozitivnog odgovora, odnosno ocene da su u Kraljevu ispunjeni svi uslovi za otvaranje nove skolske ustanove, sada se ubrzanim tempom radi na definisanju obrazovnih profila. O tome mr Velimir Zelenovic, akademski slikar i clan Inicijativnog odbora za otvaranje Umetnicke skole, kaze:
- Planiramo da ona bude organizovana i uredjena na principima savremenih i veoma fleksibilnih obrazovnih ustanova. Prvo odeljenje bice, tako zvano, "pilot" i podeljeno na dva profila: za skolovanje majstora za umetnicku obradu drveta i majstora za konzervaciju.To odeljenje bi znacilo potpuni spoj umetnosti i zanata i, sto je najvaznije, svrseni ucenici postaju potpuno samostalni u obavljanju posla."
Prvo "pilot odeljenje" u buducoj Umetnickoj skoli u Kraljevu bilo bi, svojim nastavnim planom i programom, predreformsko u pravom smislu. Naime, tek 2007. godine po ovakvom obrascu skolovace se danasnji "sedmaci," naravno, ukoliko se opredele za ovaj tip skole. Treba li da se napomene da bi obrazovni profili majstora bili u potpunom saglasju sa privredom i trzistem, a prema postojecoj nomenklaturi zanimanja?
Drugo odeljenje buduce Srednje umetnicke skole imalo bi tri obrazovna profila: tehnicar za dizajn enterijera i industrijskih proizvoda, tehnicar dizajna grafike i likovni tehnicar. Vec krajem ovog ili tokom narednog meseca Umetnicka skola u Kraljevu mogla bi da se nadje u konkursnoj semi ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije. U medjuvremenu se ceo ovaj projekat nasao u buyetu opstine za tekucu godinu, a veoma vazan potez je i obezbedjivanje prostora za novu skolsku ustanovu. Rec je o tri stotine metara kvadratnih korisne povrsine, predvidjenih za prakticnu nastavu ucenika, a koji se nalazi u centru Kraljeva (na Keju), ciji je vlasnik sama opstina. U rekordno brzom roku objekat je prenet na koriscenje buducoj Umetnickoj skoli, koja ce biti tek sedma takve vrste u Srbiji i u kojoj ce moci da se obrazuju deca - talenti iz naseg grada ali i svih drugih mesta u okruzenju.


BUGARSKA FILHARMONIJA OPET U KRALJEVU
Novogodisnji koncert postace tradicija

   - Po drugi put za godinu dana u Kraljevu je ozbiljnim muzickim dogadjajem, koncertom Bugarske drzavne filharmonije iz Vidina, obelezena tradicionalna Srpska nova godina. Pokrovitelj programa, odrzanog u sredu uvece u sali Doma drustvenih organizacija, bio dr Radoslav Jovic, predsednik opstine Kraljevo, a organizator gostovanja bugarskih umetnika Muzicko drustvo "Kornelije." Postoje dobri nagovestaji da ovaj dogadjaj u Kraljevu postane tradicionalan

Drzavna filharmonija iz Vidina, sa statusom reprezentativnog ansambla umetnicke muzike Republike Bugarske (inace, osnovana sredinom proslog veka), drugi put zaredom gostovala je u Kraljevu, ucestvujuci u praznovanju pravoslavne Nove godine. Ansambl koji u zemlji i inostranstvu uziva veliki ugled, poslednjih godina uspesno reprezentuje Bugarsku i njen visoki nivo muzicke kulture i u koncertnim salama Srbije i Crne Gore.
Program koncerta priredjenog u velikoj sali Doma drustvenih organizacija, u sredu 14. januara, i ovoga puta bio je prilagodjen ukusu raznolike publike i praznicnom raspolozenju Kraljevcana. Vidinski muzicari, pod dirigentskom upravom Andreja Andrejeva (Sofija) interpretirali su valcere i polke Johana Strausa, uvertire Verdijevih i Rosinijevih opera, kao i jedno delo Johanesa Bramsa. Ovakav repertoar bio je identican proslogodisnjem u Kraljevu, ali je gostovanje Filharmonije iz Vidina i ovoga puta izazvalo izuzetno interesovanje ovdasnje publike.
Ovaj koncert umetnicke muzike u Kraljevu organizovalo je Muzicko drustvo "Kornelije," osnovano u nasem gradu 1998. godine, sa ciljem da se nastavi obnavljanje srpske gradjanske kulture, pre svega muzicke. Organizacija koncerata klasicne muzike samo je jedan od vidova delovanja Drustva. Posle drugog nastupa Bugarske drzavne filharmonije u Kraljevu, ciji je pokrovitelj bio dr Radoslav Jovic, predsednik Opstine, a medijski sponzor lokalna informativna kuca, iskazana je jasna i obostrana zelja domacina i gostiju da ovaj dogadjaj ubuduce postane tradicionalan.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

 ODELJENJE ZA ODRASLE
Jovan Hristic, Terasa na dva mora i druge istinite price, Filip Visnjic, Beograd, 2002
Pesnik i dramaticar, kriticar i esejista, Jovan Hristic se u ovoj knjizi razotkriva i kao valjan pripovedac. Proza na granici price i eseja jeste zapravo autorovo secanje povlascenih trenutaka jednog zivota koji je na zalasku i pokusaj da se narativnom igrom otmu od zaborava vlastite epifanije. Kroz pripovedanje o Suncu i Mediteranu, ribarima i ribarenju, podnevu i tisini, prividu i opseni, Hristic grana svoje meditacije o zivotu i, naravno, neizbeznoj literaturi, i to onoj vrhunskoj. U uspomenama su prizvani autoru bliski i oni bez kojih nijedno valjano promisljanje knjizevnosti nije moguce: Homer - najcesce, Dante, Servantes i Rable, Prust, Haksli, Edgar Alan Po, Bodler i Valeri, Eliot, Nice, Kami i Merlo Ponti, a od nasih: Hektorovic, Jaksic i Laza Kostic, nezaobilazna modernisticka trijada Petrovic, Crnjanski i Vinaver, i posebnim tonom Todor Manojlovic.

DECJE ODELJENJE
LJubica Sikimic, Decje igre juce, danas, sutra, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva Beograd, 2002
Ova zbirka decijih igara namenjena je pre svega deci, njihovim roditeljima i vaspitacima. U riznici se naslo mesta za brojne uspavanke, brojalice, golicaljke i cupaljke, tasunaljke i saljive rugalice, ali i razne drustvene igre (vatra-voda, kockice, istina ili izazov, pantomime i sl.). Posebna vrednost ove knjige jeste sto su u njoj, pored mnogih danas aktualnih igara, prisutne i one koje su ulepsavale detinjstva nasih baka i deka, pa i jos starijih predaka. Neke od njih zabelezio je nas poznati etnolog Tihomir R. Djordjevic (Srpske narodne igre, 1906), a autorka se potrudila da ih jezicki prilagodi savremenim citaocima i na taj nacin nam priblizi deo nacionalne kulture sacuvane u igrovnoj praksi i igrovnim znanjima.

NAUCNO ODELJENJE
Fe Baho Alvares, Hulio Hil Pecaroman, Istorija Spanije (prevela sa spanskog Biljana Bukvic), CLIO, Beograd, 2003
Knjiga nudi hronoloski, sazet i jasan uvid u istoriju Spanije od preistorije do danas. Fe Baho Alvares nam otkriva anticku i srednjovekovnu Spaniju, upoznajuci nas sa preistorijom Iberijskog poluostrva, preromanskim i rimskim stanovnistvom Hispanije, njenim vizigotskim periodom, muslimanskom i, naposletku, hriscanskom Spanijom. Hulio Hil Pecaroman govori o modernoj Spaniji i vodi nas kroz nemirne periode od kraja 15. veka do savremenih desavanja. Dvojica profesora Madridskog univerziteta uspevaju na pregledan i dinamican nacin da ispricaju inace bogatu spansku istoriju i tako knjigu ucine zanimljivom i onima koji se prvi put srecu sa tim stivom. Citanje olaksavju i hronoloske tabele, pojmovnik i indeks na kraju knjige, a svakako treba pomenuti i brojne ilustracije i reprodukcije nekih od najznacajnijih dela spanske umetnosti.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Jasmina Ana, Srbi za koje se molim, Narodna knjiga/Alfa, Beograd, 2003.