To Kraljevo trpeti ne moze!
Stranci kupuju vagondzije
Sprecavanje zloupotreba
Ucinicu sve da Kraljevo dobije cistu vodu
Nije se obrusila deponija u Batnjiku
Srbija je zemlja istrosenih lidera
(Ne)sloga
Za visoki kvalitet i dovoljan kapacitet
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, plivanje, odbojka

NISTA OD OBECANE DECENTRALIZACIJE - pise Slobodan Rajic
To Kraljevo trpeti ne moze!

   Od najvaznijeg izvora prihoda, poreza na promet proizvoda i usluga, opstini po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi ostaje samo 8 odsto!? • Celokupni budzet opstine Kraljevo za proslu 2003. godinu manji od utrosenih sredstava za rekonstrukciju Jugoslovenskog dramskog pozorista u Beogradu • Stop totalnoj „beogradizaciji“ Srbije - tezak zadatak za nove poslanike i udruzene ugrozene opstine i gradove Srbije

    Od povratka visepartijskog sistema u Srbiju slusamo price o decantrilazaciji, „debeogradizaciji“ i jacanju lokalne samouprave. Po evropskim i svetskim standardima. Od tada je proslo deceniju i po, a fakticki nismo mnogo odmakli od pocetka. Nazalost, tamo smo, tako reci, gde smo bili krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih!? U Kraljevu je to oduvek bio veci problem, jer je ova opstina veliki geografski, saobracajni, privredno-politicki i kulturni centar Srbije, a uz to najveca zavrsna stanica svih srpskih migracija, jos od vremena Turaka (samo u poslednjim, „Milosevicevim“ ratovima u ovu opstinu se doselilo oko 30.000 izgnanika!?). Zato je decenijama i vekovima Kraljevo imalo ponajvece lokalne probleme, ali ne i finansijske i druge mogucnosti da ih resava. Otuda se iz ovog grada ponajvise cuo glas i tinjao bunt protiv centralizma, a time i autokratije i svake druge samovolje centralne vlasti.
Ni novim, dugo ocekivanim i pripremanim, Zakonom o lokalnoj samoupravi, donetim na sednici Narodne skupstine Srbije skoro tacno pre dve godine, 14. februara 2002., iako je najavljen kao „revolucionaran“ i za decentralizaciju „preloman“, u praksi nije doneo nista novo. O tome smo pisali prilikom stupanja na snagu ovog zakona, ali posle nedavnih, doduse prevremenih prvih lokalnih izbora u Kraljevu po novom Zakonu, valja opet podsetiti sta taj propis donosi u razvoju lokalne samouprave, ali sustinski, prakticno, a ne u namerama.

OPSTINA BEZ PARA
   Naime, iako su opstini, kao jedinici lokalne samouprave, novim Zakon date neke nove, ne velike nadleznosti, izostala je, medjutim, ona najvaznija decentralizacija - u oblasti finansija i ekonomije. Opstini su i po ovom Zakonu u toj oblasti ostavljene „mrvice“!? Ni ovim propisom, naime, sustinski nije izvrsena najavljivana decentralizacija. Naprotiv, jak je utisak da je status opstine, posle ovog Zakona, u praksi jos vise oslabljen. Pre svega, nije joj obezbedjena potrebna finansijska autonomija, ali ni ingerencije u oblasti privrede i vanprivrede.
   Tako je novim Zakonom finansiranje poslova jedinica lokalne samouprave predvidjeno u posebnom poglavlju sa 27 clanova od ukupno 132. Kao i ranije, predvidjene su dve vrste javnih prihoda: izvorni i ustupljeni. U izvorne spadaju prihodi ostvareni na teritoriji opstine kao sto su opstinske administrativne i lokalne komunalne i boravisne takse, naknade za koriscenje i uredjivanje gradjevinskog zemljista, koriscenje prirodnog lekovitog faktora i za zastitu i unapredjenje zivotne sredine, prekrsajne novcane kazne, prihodi od prodaje pokretne imovine, samodoprinos, prihodi po osnovu donacija (14 tacaka). Ustupljeni prihodi razvrstani su u devet kategorije i takodje obuhvataju prihode koji se ostvare na teritoriji opstine: porezi na dohodak gradjana, porez na fond zarada po stopi od 3,5 odsto, porez na imovinu, porez na nasledje i poklon, porez na prenos apsolutnih prava, deo poreza na promet proizvoda i usluga, jedan broj naknada za koriscenje dobara od opsteg interesa, naknada za zahvate u zivotnoj sredini i sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije (5 odsto). Izvorni prihodi uglavnom su isti kao u prethodnom periodu, dok medju ustupljenim ima i novih kao sto su prihodi od privatizacije.
   I pored toga sto na prvi pogled opstina, pored novih institucija kao sto su predsednik i zamenik predsednika opstine, nacelnik opstinske uprave, glavni arhitekta, gradjanski branilac, dobija i neke nove nadleznosti poput podsticanja razvoja trgovine, turizma, zanatstva i zadrugarstva, staranje o zastiti zivotne sredine, uredjenje i koriscenje poslovnog prostora, ona jos uvek nije dobila neophodnu finansijsku autonomiju. To se najbolje vidi na primeru najvaznijeg izvora svih prihoda - porezu na promet proizvoda i usluga. Prema clanu 98. Zakona o lokalnoj samoupravi „Republika ustupa opstini samo deo poreza na promet proizvoda i usluga odredjenog za finansiranje javnih rashoda u Republici ostvarenog na teritoriji jedinice lokalne samouprave, osim poreza na promet proizvoda ostvarenog pri uvozu“. Pri tom, Republika opstini ustupa samo 8 odsto ove vrste poreza ostvarenog na njenoj teritoriji, gradovima (Kragujevac, Nis, Novi Sad i Subotica) 10 odsto, a Beogradu kao posebnoj teritoriji cak 15 odsto!? Tako od 100 dinara prikupljenog poreza na promet u opstini Kraljevo 92 odsto odlazi u republicki budzet, a opstinskoj kasi ostaje, odnosno vraca se samo 8 dinara!? Podsecanja radi, u vreme Koalicije Zajedno (1997-2000.) opstini je ostajalo najpre 16, pa potom 11 odsto poreza na promet.

NASTAVAK „BEOGRADIZACIJE“
   Planirani budzet opstine Kraljevo u prosloj, 2003. godini, po odluci Skupstine opstine iznosio je blizu 900 miliona dinara, ali se zbog nedovoljno ostvarenih prihoda u njemu pojavio „manjak“ od oko 15 odsto (140 miliona dinara). Odlukom o privremenom finansiranju za prva tri meseca 2004. godine planirana su sredstva upravo u visini ostvarenog proslogodisnjeg „manjka“ - 150 miliona dinara.
   Uporednom analizom dolazi se do brojnih podataka - pokazatelja da u Srbiji nikada nije bilo veceg centralizma!? Vise nego ikad vazi ona narodna „Srbija radi, Beograd se gradi“. Koliko je to istina, neka za ovu priliku pokaze podatak: ukupan budzet (za sve oblasti i namene) opstine Kraljevo iznosio je u 2003. godini 10 miliona evra, a samo za izgradnju i rekonstrukciju Jugoslovenskog dramskog pozorista u Beogradu koje je izgorelo u pozaru utroseno je 15 miliona evra, dok zgrada kraljevackog Pozorista nema ni upotrebnu dozvolu zbog neizgradjenog sistema protivpozarne zastite (protivpozarni izlaz pre svega)!!!??? O kakvoj kulturi (ne samo pozorisnoj) kulturi onda da pricamo. A da ne govorimo o novim mostovima, stambenim i poslovnim zgradama (npr. nova velelepna zgrada NBS), prugama, tunelima, obilaznicama, velelepnim zgradama televizija (ne samo Pink), hotelima, izgradjenim proteklih godina u Beogradu... Da ne govorimo o tome da se i 90 odsto inostranih donacija vec godinama zadrzavaju i koriste u Beogradu (na primer, 200 najluksuznijih autobusa iz Japana ili 11 miliona maraka pomoci za medije Srbije koje je prisvojio ANEM, odnosno B 92 - ta vest jos nije demantovana), bas kao i sredstva od privatizacije koja jos nisu ni delom vracena opstini!?
   Naravno, glavni grad je glavni grad, ali i Berlin je (ponovo) prestonica Nemacke ali se proslava Nove godine nije mnogo razlikovala u njemu od onih u Bonu, Minhenu, Frankfurtu, Hamburgu... ili u Budimpesti od one u Segedinu, u Londonu od one u Liverpulu, u Bukurestu od one u Temisvaru, proslava u Atini od proslave u Solunu... Nigde takvih drasticnih razlika izmedju „centra“ i „unutrasnjosti“! Zato je, uostalom, u Beogradu poslednjih godina zbog finansijske i nevidjena prisutna i koncentracija politicke, kulturne i svake druge moci, pa i mafije, korupcije, kriminala i svakakvog sunda.

STA PREDUZETI?
   Situacija je zaista neizdrzljiva! Cetvoroclana porodica kojoj glava porodice radi u Magnohromu jednim odlaskom autobusom u Beograd, uz placanje autobuskih karata i obicnih putnih troskova (hrana i pice), mora za to da potrosi prosecnu mesecnu platu!? Zato obican Kraljevcanin skoro da i ne putuje, sem u slucaju krajnje nuzde, a i tada ne porodicno, vec individualno. Za to vreme najvecinm delom beogradska „gospoda“ i mafija su napunili sve kapacitete na Kopaoniku gde dnevni pansion kosta 100 evra, a dnevni ski-pas 50 evra!?
   U vreme 200. godisnjice od Prvog srpskog ustanka neminovno se namece pitanje sa cim to Srbi u unutrasnjosti Srbije docekuju ovaj veliki jubilej!? Za sta su se borili ova dva veka!? Kosovo je izgubljeno (i srbijansko i dalmatinsko), zivoti izgubljeni (Kraljevo je u odbrani Kosmeta 1999. godina, posle Leskovca i Vranja dalo najvece zrtve), zemlja razorena, narod opljackan... Nemamo Skupstinu, predsednika, Vladu, himnu, grb, zastavu, nemamo drzavu. „Beogradski pasaluk“, medjutim, kao da i dalje postoji a u njemu i neke nove „dahije“, crvenim, zutim, crnim, pink i svim bojama prefarbani Srbi. Nameti i zulumi su neidrzljivi, a vapaje „sirotinje raje“ niko ne cuje. Dokle tako? Zar takvi da idemo u Evropu? Zar da na 200-godisnjicu Prvog srpskog ustanka ponovo treba da dizemo „bunu protiv dahija“? Sto rekao patrijarh Pavle: „Budimo ljudi iako smo Srbi“. Ucinimo nesto za ovu napacenu Srbiju. Za pocetak bar ono sto su vlastodrsci obecali, a to je i decentralizacija koja za Kraljevo, ali i Kragujevac, Zrenjanin, Pancevo, Krusevac, Valjevo, Uzice, Sabac, Babusnicu, Dimitrovgrad,Rasku... ima ogroman znacaj.
   Skupstina opstine tim povodom mora glasno i jasno da se oglasi, a kraljevacki narodni poslanici u Skupstini Srbije vec na prvim sednicama, kao prioritetno da postave ovo pitanje, pre nego sto se usaglase i donesu budzeti za ovu, 2004. godinu, pre nego sto mozda opet ne bude kasno. Ako se Skupstina i konstituise? Jedna od ideja, kao mogucnost predvidjena i Zakonom, jeste da se opstine i gradovi u Srbiji kao 1997. godine udruze u neku vrstu asocijacije i medjuopstinskom saradnjom pokusaju nesto da promene u svom statusu. Valjda nam nove bune, poput one 5. oktobra 2000., nece opet trebati!?

Dr Radoslav Jovic:
Nece moci tako!
   - Bez decentralizacije, pre svega u finansijskom delu, novi Zakon o lokalnoj samoupravi ne znaci nista!? Ne moze se lokalnoj samoupravi natovariti na vrat citav niz novih obaveza, a da to ne bude propraceno adekvatnim sredstvima! Prema tome, mi cemo insistirati da decentralizacija bude sustinska a ne formalna. To znaci da ako lokalna samouprava treba da resava probleme skolstva, zdravstva, socijalne zastite itd. onda treba i da joj ostane novac koji se ovde stvara za te namene, a ne da ga otimaju iz Beograda i da nam se od 100 dinara koje kroz porez na promet damo Republici vrati 6, 8, najvise 11 dinara. Kako da resavamo svoje lokalne probleme uz takav centralizam? Tu se javlja problem koji ja slobodno zovem „beogradizacija“ Srbije. Ne moze u Beogradu sve da funkcionise fantasticno, a u Kraljevu i celoj unutrasnjosti da nema niceg, na primer sredstava za ciscenje snega. I niz inostranih donacija zadrzavaju se u Beogradu, a samo „mrvice“ dolaze u gradove centralne Srbije. S druge strane, posto je sediste Vlade Srbije u Beogradu, gradu sa blizu dva miliona stanovnika, Vlada najvise vodi racuna da zbrine Beogradjane, sacuva socijalni mir i „smiri duhove“ bas u Beogradu, u najblizoj okolini, manje brinuci o Kraljevu, Uzicu, Kragujevcu, Cacku... Nece moci tako! Mi cemo insistirati da sredstva ostaju ovde tacno koliko treba za resavanje svih problema, a da za drzavne funkcije ide samo adekvatan deo kao sto je to u nekim razvijenim zemljama u okruzenju, u Evropi.

Srecna Nova!
   Za gregorijansku Novu godinu (31. decembra unoc po novom kalendaru) u Beogradu su obezbedjena ogromna sredstva i (Beo)grad okicen kao nikada do sada, hvaleci se da je po tome nadmasio svetske metropole kao sto su Pariz, Rim, London, NJujork, Moskva, Peking i slaveci Novu godinu na cetiri punkta u gradu uz veliki vatromet. Istovremeno, zbog budzetske rupe u Kraljevu nije bilo sredstava ni za kicenje jedne jelke na Trgu srpskih ratnika, a pravoslavna srpska Nova godina, 13. januara unoc, proslavljena je skromno da skromnije ne moze biti i sa lokalnim snagama!? Zivimo li zaista u istoj zemlji!?

U MARTU FABRIKA VAGONA NA TENDERU - pise Dragan Vukicevic
Stranci kupuju vagondzije

   Gotovo izvesno da ce novi vlasnici Holding kompanije Fabrika vagona biti iz Brazila, Rumunije, Rusije, Indije, Italije ili partnera sa Kipra • Tender zakazan za 15. mart

   Holding kompanija Fabrika vagona, koja posle zavrsenog procesa restrukturiranja zaposljava oko 800 radnika u osam akcionarskih drustava, bice prodata na tenderu koji je, prema recima direktora Holdinga dr Radovana Petrovica, zakazan za 15. mart. Petrovic kaze da je Agencija za privatizaciju 9. januara objavila inicijativu kao poziv potencijalnim kupcima, ali takodje i da prodajna cena jos nije utvrdjena.
   U poslednjih nekoliko meseci u Kraljevo je doslo vise poslovnih delegacija, inace strateskih partnera Fabrike vagona, koji su zainteresovani da kupe ovo najstarije kraljevacko preduzece. Do sada su tendersku dokumentaciju preuzeli ili to nameravaju da ucine sest partnera, iz Brazila, Rumunije, Rusije, Indije, Italije i sa Kipra.
   - Ubedjen sam da ce 15. marta fabrika biti kupljena - kaze dr Petrovic, generalni direktor Holdinga - i da ce ubrzo posle toga zapoceti nova i usepsna faza razvoja Fabrike vagona. Ukoliko tender ne uspe, u sta ovde niko ne veruje, usledice prodaja delova preduzeca, ali sa krajnjim ciljem da se preduzece u celini privatizuje.
   Inace, u ovom trenutku u halama fabrike vagona izradjuje se prototip vagona za rumunskog partnera i rekonstruise vise vagona za ZTO "Beograd".
   U privatizaciju Fabrika ulazi sa svega 800 radnika od oko 4.000 koliko je ovaj gigant nekada zaposljavao. Samo pre proslogodisnjeg pocetka kadrovske reorganizacije Fabrika je zaposljavala 1.700 radnika. Plate u svim celinama, prema recima dr Petrovica, isplacuju se redovno, a prosek je oko 11.000 dinara.
   Privatizacija Fabrike vagona inace obavlja se u okviru paketa od 44 preduzeca specijalnog programa Vlade Republike Srbije.

POSLE STUPANJA NA SNAGU ZAKONA O FINANSIRANJU STRANAKA - pise Slobodan Rajic
Sprecavanje zloupotreba

   Parlamentarne stranke dobijaju 500 miliona dinara iz budzeta za ovu godinu za finansiranje svojih aktivnosti • Obavezno vodjenje knjigovodstva, zabranjen prijem finansijskih sredstava od stranaca, drzavnih i javnih preduzeca, domace donacije ogranicene, stroge sankcije • Sve stranke pozdravile primenu novog Zakona, ali u Srbiji ponajvise zakon je jedno, praksa drugo • U Kraljevu pocele tek pripreme za primenu novog Zakona

  Novi Zakon o finansiranju politickih stranaka u Srbiji stupio je na snagu 1. januara ove godine. Cilj je da se najzad uvede red u finansijsko poslovanje politickih organizacija. Predstavnici parlamentarnih stranaka pre svega, ali i nekih vanparlamentarnih, pozdravili su donosenje ovog zakona, ali je pravo pitanje kako ce i da li ce on efikasno biti realizovan u praksi politickog delovanja, pogotovo nekih najbitnih odredaba.
   Ovaj Zakon tako strogo zabranjuje finansiranje stranaka iz inostranstva, od javnih preduzeca i drzavnih ustanova u zemlji i donatora, a kao najveci izvor prihoda predvidja partijsku clanarinu i republicki budzet. Naime, u budzetu Srbije bice ove godine za finansiranje stranaka obezbedjeno cak 500 miliona dinara, od kojih oko 300 miliona za njihovu redovnu aktivnost, a preostalih 200 miliona dinara za predizbornu kampanju. Ova sredstva bice uskoro rasporedjena strankama, prema broju poslanika, i po na osnovu Odluke o privremenom 3-mesecnom finansiranju u 2004. godini.
   Ovaj Zakon posebno su pozdravili predstavnici SRS i SPS koji kazu da su u prethodne tri godine bili pod nekom vrstom blokade, da su i pored toga sa skromnim sredstvima, posebno radikali, postigli dobar uspeh na proslim parlamentarnim izborima i da ce novi Zakon omoguciti uspesnije delovanje. Predstavnici DS tvrde da su, s obzirom da je novi Zakon donet u junu prosle godine, njegove odredbe primenili u proslim izborima, da ga pozdravljaju kao dobro resenje i da ce u DS i dalje osnovni izvor finansiranja biti clanarina, s tim sto ce njena visina zavisiti od funkcije clanova pa ce, na primer, poslanici izdvajati 5 odsto svojih mesecnih primanja za tu namenu.
   Clanarina se kao izvor prihoda u ovom Zakonu tretira i kao privatna donacija, ali i ona ima svoja ogranicenja. Zakon je, naime, precizirao da privatni donatori ne mogu stranci da daju vise od 1.000 prosecnih mesecnih zarada u Srbiji, a prvna lica - donatori vise od 10.000 prosecnih mesecnih licnih zarada. Prema odredbama Zakona, za stranacku izbornu kampanju privatno finansiranje ne moze da premasi 20 odsto javnog finansiranja, a kada je rec o privatnim izvorima u zemlji oni ne mogu da obezbede vise od 350 do 400 miliona dinara i svi donatori morace da publikuju doznacene iznose. Pri tom, stranci nece smeti da finansirajustranke u Srbiji, sto vazi i za zaposlene u firmama koje organizuju igre na srecu i koje proizvode akcizne robe, kao i za radnike drzavnih organa i one koji nisu platili porez drzavi.
   Kontrola trosenja budzetskih sredstava za finansiranje politickih partija bice najstroza u Evropi, u skladu sa preporukama Saveta Evrope. Predvidjene su visoke kazne za stranke koje budu lazirale racunovodstvene izvestaje ili na drugi nacin zloupotrebile ova sredstva, mimo Zakona. U Minstarstvu finansija predlazu da se zakonskim izmenama omoguci Republickoj izbornoj komisiji (RIK) da vrsi kontrolu tih budzetskih sredstava. Vazna odredba je i da svaka stranka mora uredno da vodi knjigovodstvo i da racunovodstveni izvestaji moraju da budu overeni od ovlascenih revizora i objavljeni u „Sluzbenom listu“.
   Poseban znacaj primena novog Zakona imace u obezbedjivanju sigurnosti zaposlenima u politickim strankama, posebno parlamentarnim, jer ce imati stalni izvor sredstava za redovne plate, u skladu sa snagom stranke. Ocekuje se, a to tvrde i u DSS, SPO i Novoj Srbiji, da novi Zakon upravo obezbedjivanjem veceg iznosa za redovno i legalno finansiranje aktivnosti konacno spreci brojne zloupotrebe, pa i pojave grupnog i licnog bogacenja, kroz finansiranje partijske aktivnosti.

Pripreme u Kraljevu
   Kraljevacke stranke tek vrse pripreme za primenu novog Zakona o finansiranju stranaka, iako je on stupio na snagu 1. januara. Naime, kako smo informisani u opstinskim odborima najvecih stranaka u Kraljevu, oni ce najverovatnije sa prakticnom primenom novog Zakona poceti u februaru. Tako smo obavesteni u opstinskim odborima SPO, SRS, DSS, DS i G 17 plus, pripreme za primenu Zakona, u saradnji sa ekspertima iz opstine, su u toku i od 1. februara te stranke ce voditi knjigovodstvo i finansije u potpunosti u skladu sa novim propisom. Inace, kako nam je receno, vecina tih stranaka je do sada obezbedjivala sredstva iz clanarina i donacija clanova i simpatizera, vecina nije imala stalno zaposlene administrativne radnike (osim DSS-a i SPS-a), dok jedan broj nije imao ni otvorene ziro-racune u Kraljevu, vec je poslovao preko racuna svojih centrala.

PREDSEDNIK OPSTINE DR RADOSLAV JOVIC - pise Ivan Rajovic
Ucinicu sve da Kraljevo dobije cistu vodu

   Odgovarajuci na pitanje da li je u stanju da gradjanima Kraljeva obeca da li im moze obezbediti cistu pijacu vodu predsednik opstine priznaje da je problem sa vodosnabdevanjem jedan od najkrupnijih u gradu. "Cinjenica je", kaze dr Jovic", da Kraljevo vec decenijama ima zaista izuzetno veliki problem sa vodosnabdevanjem. Gradjani ovoga grada, na zalost, bili su trovani, dokazano je i ekspertizama strucnjaka da smo imali zagadjenje fenolom i teskim metalima. Cinjenica je, takodje, da ova opstina vec godinama pokusava da resi taj problem, ali imamo i dodatnih problema koji su nastali sticajem mnogih okolnosti unazad 10-15 godina." Dr Jovic kaze da je opstina Kraljevo od 1992. godine bila steciste mnogobrojnih unesrecenih ljudi koji su sa prostora bivse Jugoslavije, kao i sa prostora Kosova i Metohije nasli utociste ovde i da se citav jedan mali grad od oko 30.000 ljudi uselio u nedra ovoga grada. Na taj nacin svi infrastrukturni problemi ukljucujuci i problem vodosnabdevanja nisu i ne smeju biti samo problem ovoga grada i njegovih gradjana, vec i problem drzave Srbije.
   "Mora se uvaziti ta cinjenica i ja cu sa ove pozicije uciniti sve da saradnja sa Vladom Republike Srbije, ma ko je sacinjavao, mora biti kvalitetna i mora biti korektna. Ucinicu sve sto mogu da dobijemo cistu vodu, mada ne smem da garantujem da cu u tome uspeti ukoliko ne budem naisao na razumevanje na nivou drzave ali i na nivou medjunarodne zajednice. I medjunarodna zajednica, koja jednim delom takodje snosi odgovornost za ono sto se desilo na ovim prostorima, ukljucujuci i opstinu Kraljevo, mora da sagleda objektivno i realno sve nase infrastrukturne probleme i da nam pomogne. Ja duboko verujem da cu u jednoj korektnoj saradnji sa Vladom Republike Srbije, sa medjunarodnom zajednicom, ali i maksimalno racionalnim pristupom sa svim odgovornim ljudima koji trenutno vrse lokalnu vlast u ovom gradu uspeti korak po korak da resavam taj problem i da ga dovedem do onog optimuma koji se zove cista pijaca voda. Da li cu to uspeti tokom svog mandata ili cu dobar deo posla uraditi pa ce neki moj naslednik nastaviti to da radi, ja sad ne smem da garantujem, prosto zato sto problemi oko formiranja vlade posle zavrsenih izbora samo govore koliko je van domasaja nasih moci u Kraljevu da uticemo na neke dogadjaje, a izmedju ostalog i na to da je neophodno formirati vladu bez koje ne mozemo resavati mnogobrojne probleme, ukljucujuci i problem vodosnabdevanja.
   Odgovarajuci na pitanje da li problem zagadjenja Ibra uopste postoji ili se pojavljuje samo kao dobar povod za sticanje politickih poena, dr Jovic kaze da ne samo da postoji problem zagadjenja, vec postoji problem zagadjenja svih reka, ukljucujuci tu i Zapadnu Moravu i druge reke na teritoriji Srbije. "Mi imamo grdan problem sa jednom ekoloskom nedisciplinom u Srbiji. Ibar je zagadjen, a on ide sa teritorije Kosova i Metohije, prolazi kroz Novi Pazar, Rasku i mnoga druga manja mesta. Opstina Kraljevo nema ingerencije da utice na to kako ta stanista koja se nalaze uzvodno resavaju problem deponija i svojih komunalnih i ekoloskih problema. Ali zato sa nivoa Republilke Srbije mozemo donosenjem jednog kvalitetnog zakona koji ce ih obavezati da cuvaju vodotok Ibra spreciti da sva prljavsina dolazi u ovaj grad i gradove koji se nalaze nizvodno." Jovic gradjanima Kraljeva obecava da ce licno , kao poslanik, uticati na formiranje prvo takve svesti u Skupstini Srbije, da se ekologija zaista realno mora podici na najvisi moguci nivo, a potom inicirati, sa ljudima koji se razumeju u tu oblast, donosenje kvalitetnog zakona koji ce biti obavezujuci za sve.
   "Ono sto mogu u ovom trenutku da kazem, kao predsednik opstine, to je da cu vec na prolece pokrenuti citav niz aktivnosti da se teritorija opstine Kraljevo, koliko je u nasoj moci, dovede u red. Prvo, da se daju odgovarajuci projekti gde i kako odlagati nas otpad sa teritorije grada i prigradskih naselja, kako odlagati i resavati problem otpada na seoskom podrucju jer nase reke i potoci koji presecaju opstinu Kraljevo su, nazalost, takodje postali prave deponije. Mi prvo gradjanima moramo objasniti kako se taj otpad deponuje, gde treba da se deponuje na pravi i zakonit nacin. Drugo, iza toga je neophodno primeniti niz aktivnosti vladinog i nevladinog sektora, sto podrazumeva i ekoloska udruzenja, drustva i sve ostalo, ukljucujuci i lokalnu vlast i Skupstinu. Da se pokrene citav niz mera da opstina Kraljevo u dogledno vreme, u nekoliko narednih godina, postane ekoloski cista. To je strateski cilj. Do njega se mora doci iz prostog razloga sto je to pitanje vezano za zdravlje obicnog coveka, gradjanina, a vezano je i za ekonomiju. Ona teritorija koja bude sto pre dosegla nivo ekoloski ciste sredine ima sansu da razvija poljoprivredu i na taj nacin bude proizvodjac zdrave hrane, da dobije odgovarajuce licence za izvoz zdrave hrane na svetsko trziste. Dakle, ovde idu i zdravlje i ekonomija i racionalnost ruku pod ruku. Jedno bez drugoga ne moze", kaze dr Radoslav Jovic."

SAOPSTENJE O ZAGADJENJU IBRA
Nije se obrusila deponija u Batnjiku

   Republicki inspektor zastite zivotne sredine je na osnovu telefonskih prijava utvrdio da je nivo reke izuzetno visok i da Ibar nosi vece kolicine otpadnih materija (plasticne flase, kese, metalne konzerve i slicno), kao i granje, lisce, panjeve i dr.
   Na licu mesta uradjene su analize vode na aparatu “PASTELUV”. Rezultati nisu pokazali neuobicajeno prisustvo zagadjujucih hemijskih materija koje se mogu identifikovati pomenutim aparatom.
   Istovremeno je obavesten i republicki inspektor za zastitu zivotne sredine u Novom Pazaru i data su mu uputstva za obilazak vodotoka reka Josanice i Raske. Inspektor je konstatovao da su nivoi vodotoka pomenitih reka u Novom Pazaru izuzetno visoki i da nose velike kolicine smeca iz priobalja i korita pomenutih reka, gde se nalazi na tone uocenih otpadnih materijala. Takodje je od strane inspektora konstatovano da Ibrom iz pravca Kosova dolazi znatna kolicina smeca.
   Na osnovu svega navedenog utvrdjeno je da je do pojave vece kolicine otpadnih materija u vodotoku Ibra doslo usled podizanja istih iz priobalja i korita navedenih reka, a ne kako su pojedini lokalni mediji preneli da je do pojave otpadnih materija doslo usled obrusavanja deponije u Batnjiku, koju je inace ova inspekcija zatvorila maja 2000. godine.
   Od strane svih nadleznih institucija koje svakodnevno prate kvalitet voda Ibra i Raske nisu dobijene informacije da je u Ibru povecana koncentracija fenola ili nekog drugog parametra koji se redovno prati.

INTERVJU: SRDJAN MILIVOJEVIC, OTPOR - pise Marina Miljkovic Dabic
Srbija je zemlja istrosenih lidera

   "Svakoga dana vi mozete negde da procitate da su vukovi negde zaklali neko jagnje. Nigde jos niste procitali da je jagnje zaklalo vuka, pa ipak, i dan-danas na planeti ima mnogo vise jagnjadi, nego vukova. Ali, mi smo ovu sansu dali ljudima koji se na politickoj sceni ponasaju kao vuci, koji su itekako iskusni, koji umeju da se nametnu biracima, racunajuci na njihovu kratku pamet i na kratko secanje."

   "Vise nam ne pada na pamet da na svojim "krkacama" do fotelja vlasti nosimo one koji su gori od nas, ni da se prikljucimo ogromnom broju onih koji na tronoscima i hoklicama sede oko predsednicke fotelje merkajuci tron…!" Nije poznato koja kap je prelila casu, ali malo posle ovakvih izjava nekih od "otporasa", pre svega Srdjana Milivojevica, Narodni pokret Otpor prerastao je u stranku, tik pred parlamentarne izbore u Srbiji. Po mnogima prekasno… Ni da je cenzus bio dva odsto ne bi imali poslanike u republickoj skupstini. Jesu li ocekivali vise, zasto izbori svuda u svetu smiruju tenzije, a kod nas ih pojacavaju, da li bas svaki narod ima vlast kakvu zasluzuje, ko je zamutio oko demokratske javnosti u Srbiji, sta su "kurticici" i "murticici" za "ibarske novosti" govori Srdjan Milivojevic.
   IN: "Primer Otpora je zivi dokaz kako uopste nije laka metamorfoza od mocne nevladine organizacije do respektabilne politicke stranke". Tako kazu analiticari. Sta na to kaze Srdjan Milivojevic?
Nije u Srbiji neki veliki problem transformisati nevladine organizacije u politicku stranku. Razlog zbog cega Otpor nije usao u republicki parlament svakako treba potraziti u cinjenici da mi sa transformacijom u politicku stranku nismo krenuli onog trenutka kad smo to i najavili, vec smo imali odredjeno oklevanje. Ali, najpogresnije za jednog politicara je da optuzuje narod, da tumaci kako je narod kriv sto politicka stranka nije uspela da se nametne bracima. Krive mogu da budu samo politicke elite i krivci mogu da budu samo ljudi koji sede u politickoj stranci. Predstavili smo nase poimanje politike kao opsteg dobra, ali ocigledno da za dva meseca postojanja kao politicka stranka nismo uspeli da ostvarimo rezultat koji bi nas uveo u parlament. Ja ovo ne mogu nazvati ni dobrim, ali ni nekim losim rezultatom, jer mi smo ipak jedna ozbiljna politicka stranka i naravno da cu ja ostati u Otporu dok god Otpor bude radio u ovoj formi.
   IN: Otpor je pred izbore obecao da ce traziti usaglasavanje zakona koji ogranicavaju samovolju, bezvlasce, gramzivost i halapljivost pojedinaca… Sta sada, preostaje vam samo vanparlamentarna borba?
Ocigledno da mi nismo mogli da se zadovoljimo cinjenicom da cemo ukazivati na nepravilnosti, kritikovati ih i predlagati modele za resenje tih problema, a da onda prepustimo gradjanima da glasaju za nekoga drugog. Zato smo i morali da postanemo politicka stranka. Prakticno, tesko je politickoj stranci da vanparlamentarno deluje u smislu donosenja novih zakona. Mi mozemo pokrenuti inicijativu za donosenje sistemskih zakona koji ce spreciti ove pojave o kojima vi govorite. Pre svega, Srbiji je potreban zakon o sprecavanju konflikta interesa, zatim zakon koji ce politicare obavezivati da danom stupanja na duznost obnaroduju vrednost svoje imovine, pod moralnom, materijalnom i krivicnom odgovornoscu. Znaci, ne da ja izadjem i da taksativno navedem da imam kucu od toliko i toliko kvadrata, takav auto, posao, takvu privatnu firmu, vec nadlezne drzavne institucije moraju da overe svojim pecatom da je to sto ja tvrdim istina. Mi ovde u Srbiji jos uvek nemamo ni priblizno mogucnost da saznamo sa kolikom imovinom politicari pocinju svoj mandat, a sa kolikom vrednoscu imovine ga zavrsavaju. Nije sramota biti bogat. Nemojte misliti da je Otpor protiv bogatih pojedinaca u Srbiji, ali novac koji je zaradjen na ilegalan nacin, ne moze biti usmeren na politicke aktivnosti, na finansiranje politicara, niti politicar sme da posegne rukom za novcem koji je na takav nacin zaradjen.
   IN: Jesu li u pravu oni koji kategoricno tvrde da se i u Srbiji moc iz politicke definitivno seli u ekonomsku sferu?
Ocigledno da je, pogotovo u vreme borbe protiv Slobodana Milosevica, vecina politicara prilicno osiromsila i da su politicke elite sa obe ruke vec posle 5. oktobra "potrcale" da taj ilegalan novac, zaradjen u jednom najstrasnijem periodu po gradjane ove zemlje, kada je nama rat bio rat, a nekima brat, prebace u svoje dzepove. Pokazalo se da je moc novca u Srbiji toliko jaka da ne poznaje ideoloske granice i partijske okvire i da se novac vrlo brzo preliva iz dzepova jednih u dzepove drugih. Ne mozete da se borite protiv kriminala i korupcije, ako izgradjujete sa kriminalcima i klanovima partnerske odnose, a pogotovo ako izgradjujete odnose ekonomske zavisnosti. Zbog toga je bilo nuzno doneti Zakon o finansiranju politickih stranaka kako bi se onemogucilo da se novac iz sive zone prebacuje u redovne politicke tokove. Obzirom da znamo koliko je spoj politike sa raznim drugim sferama u Srbiji vrlo jak, nije iskljuceno da ce i dalje biti ljudi koji su zainteresovani da investiranjem u politicku stranku zarade profit. Takve pojave ce biti jos dugo vremena tesko spreciti, s obzirom da nije donet citav niz sistemskih zakona koji regulisu neke ekonomske odnose u Srbiji.
   IN: Da postavim onda ovde i jedno klasicno pitanje: od cega ce se finansirati Otpor?
Dobro je da svi to pitate. Tezak je finansijski period pred nama, jer mi prvo ne mozemo zbog naseg moralnog zdravlja da posegnemo za novcem koji je zaradjen na nacin kao sto sam malopre kazao. Mi cemo se i u buducnosti oslanjati na donacije od malih i srednjih preduzeca iz Srbije. Pitanje je koliko ce biti zainteresovanih ljudi, pojedinaca u ovoj zemlji da pomognu Otpor kada je Otpor osvojio 1,6 procenata glasova. Medjutim, obzirom da je Otpor jedina cista politicka snaga na politickoj sceni Srbije, ja sam duboko ubedjen da ce tu biti normalnih ljudi koji ce zeleti da zive i rade u normalnoj zemlji i koji ce uspeti da Otpor prepoznaju kao normalnu politicku ponudu i da u tom pogledu pomognu nas ulazak u parlament na sledecim izborima koji ce se vrlo verovatno desiti mnogo brze nego sto to neki ocekuju i najavljuju.
   IN: Jedan nas poznati reditelj kaze da sadasnje stanje na politickoj sceni moze da sagleda jedino kroz kletvu "Ko nas kleo, nije dangubio!" Da li biste mogi da se slozite sa njim?
Ja ne mogu da mislim da je narod kriv sto mi imamo ovakvu politicku scenu Srbije. Tacno je da svaki narod ima vlast kakvu zasluzuje. Znate, izbori svuda u svetu sluze da snize politicke tenzije. Jedino kod nas u Srbiji se posle izbora politicke tenzije pojacavaju. Mi sad imamo jednu postizbornu kampanju. Vec smo imali jednu predizbornu kampanju gde ste imali neke snage koje su bile delimicno u vlasti i koje su se grcevito borile da ponovo udju u vlast, iako je bilo ocigledno da nemaju nikakvih sansi da predju cenzus. Imali ste politicku stranku koja je bila na vrlo visokom mestu u Vladi republike Srbije, a koja je osvojila mnogo manje glasova nego sto je sakupila potpisa. Ocigledno da posle ovih izbora ulazimo u fazu jos dublje politicke nestabilnosti, jer onima kojima je bilo tesko da se dogovore odmah posle 24. septembra 2000. godine, sada ce biti jos teze da se dogovore nakon svih onih teskih reci koje su izgovorili jedni o drugima.
   IN:Oni koji tvrde da je veliki problem vlasti u Srbiji sto vec vekovima neguju udvoricku javnost, tvrde da danas postoji nesto sto se zove "pink stvarnost"?
Mi imamo taj model virtuelne politicke stvarnosti gde ljudi, uz spanske i meksicke serije pocinju da se osecaju kao junaci svojih serija. Medjutim, ja cu vas podsetiti na slogan Otpora iz 2000. godine: "I Esmeralda je shvatila: gotov je!" Ne postoji takav nacin bezanja od realnosti. Mi imamo narusene stubove na kojima pociva demokratsko drustvo, a u protekle tri godine te stubove nismo obnovili. Nemamo jos uvek objektivno i nezavisno novinarstvo, sa casnim izuzecima i svetlim primerima, koje ce omoguciti objektivno i istinito izvestavanje gradjana. To "oko" demokratske javnosti je, svakako, potrebno nezavisnom novinarstvu. Medjutim, vi ste i za ove tri godine imali senzacionalisticke naslove koji prodaju novine i u kojima ima tekstova u kojima nista nije bilo istina. Ali, niko takvu pojavu nije sankcionisao. Vi ni dan-danas ne znate kako se desio atentat na pokojnog premijera Zorana Djindjica. Vecina gradjana i danas veruje da on nije ubijen ispred zgrade Vlade Republike Srbije, vec u Silerovoj ulici, zbog tog sto nemamo mogucnost da novinari objave sve informacije do kojih su dosli, ali isto tako nemate nikakvo krivicno sankcionisanje za sirenje laznih vesti i informacija.
   IN: Cime se danas bavi Srdjan Milivojevic i sta bi sa onim famoznim dzipom zbog koga su Vas stalno prozivali?
Ja nisam usao u Otpor i u opozicione aktivnosti zbog toga sto sam bio gladan hleba. Ja sam bio gladan pravde i to je bio razlog mog politickog angazmana i 1972. godine kada sam napravio prvi opozicioni ispad kada sam napisao "Ziveo kralj!", i 1991. i 2000. godine… Intelektualac mora da bude spreman da se suoci i sa represijom zbog svog stava i ne sme da odustane od njega, ako misli da je u pravu. A kao covek koji se bavi javnim poslom, uvek imam obavezu da odgovorim novinarima i koliko zaradjujem, i sta sve imam. Imao sam svoj restoran za proizvodnju brze hrane od 1991. godine, farmu za proizvodnju prasadi… Dzip sam kupio mnogo pre nego sto sam usao u Otpor, 1997. godine. Policija mi ga je oduzela 1998. godine uz tvrdnju da ce "sada malo oni da se voze mojim dzipom", pa su mi ga onda vratili sudskom odlukom 1999. godine, ali tu odluku nisu hteli da izvrse. Kada sam dosao sa resenjem u zgradu policije da uzmem svoje vozilo, dezurni policajac me pita: "Jesi li ti u Otporu?". Kazem:"Jesam!", a on odgovara:"Uzmi sad pa vozi resenje!" Na kraju, dzip mi je legalnim sudskim putem vracen. Danas imam svoju agenciju koja se bavi marketingom, "Redizajn". To je agencija koja je platila troskove kampanje Otpora u Krusevcu u iznosu od 290.000 dinara, a kampanja u Krusevcu je kostala negde oko 480.000 dinara. Trenutno sam vlasnik porodicne kuce od 120 kvadrata u Krusevcu koju mi je ostavio moj deda. Moj deda mi je ostavio mnogo vise od toga, ali je to jedna nedemokratska vlast konfiskovala i nacionalizovala, a jedna koja sebe smatra demokratskom nije ucinila nista da tu nepravdu prema meni i prema hiljadama mojih sugradjana ispravi. Nije cak ispravljena nepravda ni prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi kojoj je oduzeto najvise. I zamislite sada drzavu i narod koji hoce da grade svoju srecu na imovini koja je od Boga oteta. Nema napretka za tu zemlju dok god se ne isprave te nepravde.

O "kurticicima" i "murticicima"
   U Srbiji nije napravljen ni prekid kontinuiteta sa prethodnim rezimom, niti je promenjen nacin vladanja. Kad pogledate koliko je ljudi iz bivse vlasti koji su nosili sinjel Josipa Broza Tita, salutirali Slobodanu Milosevicu i predavali raport Miri Markovic, ostalo na vlasti, shvatate da ovo u Srbiji ne lici na"sjasi Kurta da uzjase Murta", nego na "sjasi Kurta, da uzjasu i Kurta, i Murta", a za Kurtom i Murtom idu Kurticici i Murticici, njihova deca i familije, ljubavnice i citava galerija nekih egzoticnih likova koji samo u Srbiji mogu da egzistiraju, a u svim drugim drzavama sveta nalaze se na margini drustvenih i politickih zbivanja.

Zamah radikalizacije
   Otpor nije dobio odgovarajuce poverenje gradjana, jer mozda nismo znali da se predstavimo kako treba, mozda smo se kasno registrovali, ali ja cu citirati svog prijatelja iz Kraljeva, naseg clana Vladu Marovica koji kaze: "Ja sam veoma ponosan sto kampanja Otpora nije bila primitivna!" Mi smo mogli da obecavamo da cemo hleb deliti dzabe, da cemo ukinuti vize za Evropu, da ce plate biti nekolko hiljada evra, ali zelim da kad dodjem u Kraljevo ili da kad u Krusevcu prodjem ulicama, da ljudi za mnom ne vicu: "Ua lopov, ua lazov! Vi ste, gospodine, obecali jedno, a sasvim drugo ste uradili!" To je kao kada se pristeite onih narodnih reci da svakoga dana vi mozete negde u novinama da procitate da su vuci negde zaklali neko jagnje. Nigde jos niste procitali da je jagnje zaklalo vuka, pa ipak, i dan-danas na planeti ima mnogo vise jagnjadi, nego vukova. Ali, mi smo ovu sansu dali ljudima koji se na politickoj sceni ponasaju kao vuci, koji su itekako iskusni, koji umeju da se nametnu biracima, racunajuci na kratku pamet biraca i racunajuci na kratko secanje. Ja sam duboko ubedjen da ce ovakav izborni rezultat dati dalji zamah radikalizaciji Srbije i da je potrebno postaviti branu radikalizaciji Srbije, s jednom neiskompromitovanom politickom strankom kakva je Otpor.

Ograniciti moc politicara
   Ne mogu zakoni koji se donose u republickom parlamentu da se namazu na hleb i da se serviraju gladnim gradjanima Srbije. Ali, bar mogu brzo da se donesu zakoni koji ce omoguciti izgradnju narusenih institucija sistema. To je ono sto je najbitnije ovoga trenutka: oporaviti institucije i vratiti poverenje gradjana u institucije i, istovremeno, tim institucijama ograniciti moc svakog politicara i svakog pojedinca na politickoj sceni Srbije.Ocigledno da su na ovim izborima sansu dobili istroseni politicki lideri koji vec 10, 15 ili 20 godina egzistiraju na politickoj sceni Srbije sa manje-vise promenljivom srecom. Sada imate u parlamentu Srbije stranke koje su sve, u jednom trenutku, ucestvovale u vlasti. Ocigledno da je ovo bio idealan trenutak da najbolji ljudi udju u politiku kao bi najgori iz nje izasli. Medjutim, gradjani Srbije su se ponovo opredelili za liderske stranke.

   Voda, naravno, sluzi i za odrzavanje licne higijene, za pripremanje hrane i odrzavanje stambenih i radnih prostorija.
   Standardi naselja se cesto rangiraju prema kolicini i kvalitetu raspolozive vode. Medjutim, svojim fizickim, hemijskim i bioloskim osobinama, voda, naravno, moze da osteti zdravlje, bilo unosenjem uzrocnika raznih zaraznih oboljenja ili opasnih, hemijskih i toksicnih materija.
   Povrsinske i podzemne vode zagadju se danas sve cesce otpadnim vodama naselja i industije, pa gube svoje prirodne karakteristike. Zbog prisustva toksicnih materija (teskih metala, pesticida, deterdzenata, radio-aktivnih materija...) voda, pored zdravlja ljudi, moze da ugrozi i ekolosku ravnotezu prirode. Danas je sve teze pronaci izvoriste ciste pijace vode, koje bi ispunjavalo sve zahteve u pogledu kvaliteta vode. Strucni tim za izradu LEAP-a je okupio strucne ljude koji su svojom strukom, ili svojom delatnoscu, povezani i sa vodom: eksploatacijom, analitikom, dijagnostikom, zastitom voda i sprovodjenjem zakonske regulative vezane za segment zagadjenja voda. Strucni tim za vodu cine: Zoran Dimitrijevic i Zoran Nedeljkovic iz ,,Vodovoda", Slobodan Mrvic iz Hidrometeoroloskog zavoda, Milos Batalo - republicki vodoprivredni inspektor, Mirjana Prodanovic- komunalni inspektor, Milena Kolakovic iz ,,Magnohroma", Dusan Sretovic iz Direkcije za planiranje i izgradnju - Kraljevo, Ivanka Bogojevic - republicki inspektor za zastitu zivotne sredine, Snezana Vukadinovic iz ,,Mlekare", Dragan Stojanovic i ,,Zapadne Morave", Nebojsa Dimitrijevic- Zavod za zastitu zdravlja, Milan Milosevic iz ,,Autotransporta" i Vera Tomic iz FVK.
Ovaj tim nastoji da svojim nespornim znanjem, i svojim iskustvom, sagleda vodu kao prirodni resurs, kao fiziolosku potrebu ljudi i iznese svoje vidjenje vode za pice narednih desetak godina u kraljevackoj opstini.

Vizija za pijacu vodu
   Ovo vidjenje je rezultiralo Predlogom nacrta za pijacu vodu, kojom se predvidja da Kraljevo, kao izvor vodosnabdevanja, ima cistu vodu visokog kvaliteta i dovoljnog kapaciteta. Predvidja se, takodje, da bude sanirano postojece stanje vodosnabdevanja zamenom dotrajalih i neadekvatnih cevovoda, kao i da budu smanjeni gubici u sistemu vodosnabdevanja.
   Strucni tim je dao svoje vizije resenja vodosnabdevanja kroz mogucu izgradnju novih objekata vodosnabdevanja: izgradnjom rezervoarskih prostora potrebne zapremine, izgradnjom novih bunara sa izdasnoscu 200- 400 litara u sekundi, novi cevovodi (Konarevo, Lopatnica, Goc), Fabrika vode u Zickom polju kapaciteta 500-1000 litara u sekundi iz dve faze, obnovljene i renovirane kaptaze starih izvora i cesama u gradu. Posebno treba izgraditi sisteme za vodosnabdevanje manastira, crkava, skola i javnih objekata na teritoriji opstine, izvan sistema vodosnabdevanja.
Sto se tice alternativnih izvora vodosnabdevanja, predvidja se da budu u potpunoj funkciji koriscenja. Javni seoski vodovodi ce biti stavljeni pod punu kontrolu. Vrsice se permanentna, osmisljena kontrola vode za pice, preko akreditovane laboratorije oformljene u "Vodovodu". Vrsice se multidisciplinarna interpretacija rezultata, dobijenih laboratorijskim merenjem, od hemijsko-toksikoloske do higijensko-zdravstvene.
   Bice uredjene i obezbedjene zone sanitarne zastite izvorista, kao i zastita izvorista od velikih voda, izradom nasipa. Obezbedice se adekvatno ucesce javnosti u procesu informisanja i konsultacija o stanju, uzrocima i procenama kvaliteta vode. Sve to je stav Strucnog tima, i sve je to, bez ikakve dileme, neophodno. Razlozi su jasni i argumentovani.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

POZORISNE PREMIJERE - pise Bojana Milosavljevic
Skola "Scena" prikazala "Kraljevski festival"

   Posle mesec i po dana veoma intenzivnog rada mladog ansambla, Skola glume "Scena,"koja vec trecu godinu uspesno radi pri Kraljevackom pozoristu, pod rukovodstvom glumica Biljane Kostantinovic i Sabine Savkovic, prosle nedelje je najmladjoj publici u Kraljevu podarila jos jednu premijeru. Rec je o predstavi "Kraljevski festival," po tekstu Toda Nikoletica, koju su rezirale glumacko - pedagoski tandem Kostantinovic i Savkovic. O samoj premijeri ansambla, koji su cinili osnovci od petog do sedmog razreda, glavni reditelj -glumica Biljana Kostantinovic - izrazila se sa mnogo zadovoljstva, a o literarnom predlosku zvanom "Kraljevski festival" je, pored ostalog, kazala:
   -Za ovaj tekst smo se odlucili zato sto on ilustruje jednu epohu, a to je za mladu publiku uvek privlacno. Napravili smo efektnu predstavu, brzih izmena i "zivih" scena, sa mnogo muzike i igre. "Kraljevski festival" kao predstava nije namenjen odredjenom uzrastu, vec moze da bude zanimljiva i starijoj deci."
   U ansamblu koji broji dvanaest glumaca, a u kojem su svi mladi clanovi uspesno odgovorili rediteljskim zahtevima, ipak su se izdvojili: Aleksandar Torlakovic (u ulozi Savetnika), Aleksandra Usiljanin (u dvostrukoj roli, Princeze i Vracare - sa izuzetnim smislom za prerusavanje), kao i Katarina Pavlovic, koja je igrala Slugu, a uloga u "Kraljevskom festivalu" joj je, inace, bila prvi glumacki zadatak.
   Na ovoj predstavi, za koju je scenografska resenja dala sama Biljana Kostantinovic, saradjivali su kao kostimograf Stefan Savkovic i Anuska Joncic (izabrala muziku). Ambicija umetnickog rukovodstva je da "Kraljevski festival" vidi publika u vise gradova Srbije, a, imajuci u vidu dosadasnje takmicarske rezultate Skole glume "Scena" iz Kraljeva na festivalima decjih pozorista, svakako da ce ova predstava tokom godine biti i u nekoj selekciji, iako to nije neki imperativ, kako je naglasila Kostantinovic, imajuci pre svega u vidu glavni cilj Skole glume: da se zainteresovana i darovita deca organizovano edukuju za svet pozorisne umetnosti.


USKORO NA MASINSKOM FAKULTETU - pise Anica Josifovic
Inovacioni centar

.Radna mesta i stipendije za mlade inzenjere • Pomoc preduzecima u realizovanju inovacija u oblasti informatickih tehnologija

    Osnovni cilj jedine viskokoskolske ustanove u Kraljevu, Masinskog fakulteta je da sto bolje osposobi svoje studente i omoguci im brze zaposljavanje i usavrsavanje u svim oblastima tehnologije i informatike. U ostvarivanju ovog cilja Masinski fakultet je od Ministarstva za nauku dobio finansijska sredstva za osnivanje Inovacionog centra za informacione tehnologije u okviru predvidjenog Tehnoloskog parka.
   Po recima prodekana za naucna istrazivanja dr Zorana Petrovica, zadatak je da “kroz razne aktivnosti poveze teoretska istrazivanja i razvoj koji se ostvaruje na fakultetu sa prakticnim primenama u privredi”. U okviru Tehnoloskog parka postojace nekoliko inovacionih centara koji ce pokrivati pojedine delatnosti istrazivanja.
Inovacioni centar zamisljen je kao posebna jedinica na Fakultetu koja ce poslovati sa svim pravima i obavezama koje proizilaze iz statuta Masinskog fakulteta. U njemu ce raditi profesori fakulteta i studenti koji su zavrsili Tehnicke nauke a imaju dodirnih tacaka sa informacionim tehnologijama . Treba naglasiti da ce Ministarstvo za nauku i tehnologiju godinu dana stipendirati saradnike (svrsene studente) koji budu radili u ovim inovacionim centrima. Uslov da se postane saradnik je zavrsen tehnicki fakultet (u roku) sa prosecnom ocenom preko 7,50 , poznavanje stranog jezika, kao i rada na racunaru. Ovim nacinom otvara se put ka stalnom zaposlenju mladih ljudi u firmama za koje su radili projekte, tako da ce to biti obostrana korist. Firme u startu dobijaju strucne i kvalitetne ljude.
   Po recima docenta dr Zorana Petrovica znacajno je da projekte Ministarstvu predlazu Fakultet i Privredne organizacije kojima je pomoc oko resavanja problema potrebna, kao i da sve te organizacije ucestvuju jednim delom u finansiranju rada ljudi u ovom centru, a po svojoj zelji u rad na projektu mogu ukljuciti i svoje ljude i na taj nacin formirati tim . Inovacioni centar bice smesten u delu zgrade Masinskog fakulteta na kome se radi uredjenje enterijera. Zavrsetak radova predvidjen je za otprilike dva meseca tacnije polovinom marta, radi se o porvsini od 350 kvadrata radice se sa postojecom opremom fakulteta a za kasnije su obezbedjene i nova najsavremenija racunarska oprema za mrezno povezivanje ,prezentacije i ucenje na rastojanju. Sredstva su obezbedili Ministarstvo za nauku i tehnologiju i sam fakultet.
   Ministarstvo i Masinski fakultet ucinili su jos jedan korak napred u cilju pomoci oko zaposljavanja mladih ljudi. Ukoliko bi se u ovaj projekat finansijski ukljucile i ostale drustvene organizacije bio bi to pravi nacin pomoci mladim skolovanim ljudima i kraljevackoj privredi.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

 ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Krvoslednici" Sasa Stojanovic (Filip Visnjic, 2003)
Presavsi put od barmena, ulicnog sviraca, veterinara, organizatora kulturnog zivota do uspesnog biznismena, Sasa Stojanovic se u jednom trenutku nasao u makazama vlasti. Na osnovu tog iskustva, kada je zatvaran i ponizavan u svom rodnom gradu, Stojanovic je napisao roman Krvoslednici.U knjizi koja nosi podnaslov prirucnik za reketase sa praktikumom, autor ukazuje na moc vlasti koja tajno sprovodi represivne mere, ucenjivanjem i hapsenjem ljudi, njihovim pretvaranjem u saradnike vlasti koja je iznad zakona.

ODELJENJE ZA DECU
,,Vilinske price" priredio Tiodor Rosic (Bajka, 2003)
Bajke i price raznih naroda i pisaca iz razlicitih krajeva sveta - od staroindijskih, preko kineskih, japanskih, arapskih, ruskih, nemackih, spanskih do srpskih, madjarskih i drugih, splele su jedinstven venac vilinskih prica sastavljen u ovoj knjizi. Narodna fantazija i masta pisaca, stvorili su price o vilama i vilenjacima, tim cudotvornim bicima zanosne lepote, neznog i prozracnog tela, koja mogu da poprime i ljudske osobine da vole i mrze, da se raduju i pate.

NAUCNO ODELJENJE
,, Sociologija religije" Malkolm Hamilton preveo sa engleskog Djordje Trajkovic (Clio, 2003)
Studija sadrzi aktuelne rasprave i istrazivacke nalaze istaknutih teoreticara i naucnika o religijskim pokretima i verkim sektama. Autor se bavio i kritikom pristupa i objasnjenja religije u delima Marksa, Dirkema, Ogista Konta, Frojda, Junga i drugih ali i proucavanjem radova koji su se pojavili poslednjih nekoliko godina. Iz knjige mozete saznati vise o sekularizaciji, primitivnim plemenskim zajednicama i ritualima, budizmu i razlicitim aspektima Hriscanske tradicije.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Sta svaka zena triba znat o onim stvarima"Arijana Culina (Narodna knjiga/Alfa, 2003).

   Odbojkaski klub Ribnica Gradjevinar dobio je novo rukovodstvo. U narednom mandatu predsednik ovog renomiranog odbojkaskog kolektiva bice Milos Radenkovic poznati privrednik iz Kraljeva. Ova odluka je bila i ocekivana obzirom da klub vec iod pocetka prvenstva uz ime Ribnica nosi i prefiks Radenkoviceve firme "Gradjevinar".
   -Pokazalo se da je ova saradnja dobro krenula bolje reci izvanredno sto pokazuje saradnja na svim nivoim posebno u prvenstvu. Ja sam uvek bio za nesto vrhunsko da ne kazem svetsko. Tako je u mom privrednom zivotu takoocekujem da bude i u sada sportskom - rekao je po inauguraciji Milos Radenkovic.
   Sportski direktor kluba Djuradj Milinkovic podneo je iscrpan izvestaj o cetvorogodicnjem radyu kluba sa posebnim akcentom na uspehe prve ekipe.
   - Zatekli smo nasim dolaskom rasulo u klubu - istice Milinkovic. Osam igraca je otislo posle ispadanja iz prve lige. Brod je potonuo i otisli su treneri, operativci pa smo morali sve ispocetka.
   Po zacrtanom planu, tada skrojenom, predvidjeno je da se za tri godine Ribnica ponovo vrati tamo gde joj je i mesto u elitnu ligu. Receno ucinjeno:
   - U medjuvremenu ostali smo i bez dva taklentovana igraca, sada reprezentativaca Srbije i Crne Gore, ali smo vec naredne sezone bilo neprikosnovei u Prvoj B ligi i ispunili plan - dodao je Milinkovic.
   Start u ovom prvenstvu i rezultati koji su postignuti u nastavku daju poseban pobednicki ton. Ambicije su sada jos vece. Vece su ali i dostizne. Novi vlasnik i predsednik zeli vise, strucni stab znatno bolje a navijaci su zeljni da posle ovog prvenstva odgledaju i utakmice u nekom od evropskih takmicenja.
   Ribnica Gradjevinar ove godine slavi veliki jubilej. Tacno 50 godina postojanja i rada kluba. Da li je sa pet decenija vezan i izlazak na evropsku scenu
   - Naravno. Klub ima iskustva i na tom planu. Setimo se da je Ribnica do sada cetiri puta ulazila na evropska odbojkaska vrata u raznim takmicenjima. Nikada nasi momci nisu igrali podredjenu ulogu. Naprotiv, uvek su uzdignuta cela zavrsavali takmicarski ciklus - rekao je predsednik Skupstine kluba Milivoje Mitrovic.
Zbog brzeg i kvalitetnijeg rada Skupstina ce ubuduce imati 23 umesto 33 clana, Upravni odbor ce brojati 9 (bilo je 15), direktor kluba ce biti u radnom odnosu a clanovi Skupstine ce biti Predsednik i direktor kluba

Stari - novi
Da se u Ribnici dobro radilo najbolje kazuje izbor celnih ljudi. Dileme nije bilo. Milivoje Mitrovic ce i dalje biti na celu Skupstine a Djuradj Milinkovic je jednoglasno ostao direktor kluba.


ODBOJKA - PRVA A SAVEZNA LIGA
Budvanska plima u Kraljevu

   • U prvom kolu nastavka u Kraljevu Budvanska rivijera savladala Ribnicu Gradjevinar sa 3:0. Kraj nadama za plasman medju udarnu cetvorku • Veceras u 11.kolu Ribnica Gradjevinar - Borac Starcevo

   Po drugi put u ovoj sezoni Ribnica je porazena od Budvanske rivijere maksimalnim rezultatom od 0:3. Dogodilo se to proslog petka uvece u Hali sportova, na pocetku drugog kruga ligaskog takmicenja, pred oko 1.000 ljubitelja odbojke. Budvani su se zasluzno radovali, opravdali su proslogodisnju titulu vicesampiona jer su se pred kraljevackom publikom predstavili kao kompaktna i kvalitetna ekipa u kojoj je dominirao letonski internacionalac Vadims Kardas. Na njegov servis Budvani su u poslednjem trecem setu od pocetnih 1:1 stigli do tehnickog tajm_auta (8:1) i stavili tacku na konacnih Ribnica - Budvanska Rivijera 0:3 (20:25,24:26,17:25).
   U susretu sa Budvanskom rivijerom Ribnica je usla sa povredjenim odnosno nedovoljno oporavljenim Ivanom Todorovic (povreda kolena) i bolesnim Dejanom Aleksicem (zbog gripa nije trenirao celu nedelju) sto je omogucilo da gosti dodju do neplanirano ubedljive pobede. Uvodni set pripao je gostima koji su bili sigurni pre svega na servisu i kod prijema lopte. U drugom se vodila neizvesna borba da bi Budvani iskoristili drugu set loptu. Treci je, posle vec pomenutog katastrofalnog uvoda po Ribnicu, bio formalnost posto domacin nije imao snage ni da primeti a kamoli najavi preokret. Mec ce biti upamcen po rekordnom broju servis gresaka domacih igraca (14) a polovinu je nacinio nekadasnji igrac Budvanske rivijere i povrtanik u maticni klub Tomislav Popovic (sedam). On je osvojio i najvise poena za Ribnicu (12) dok je glavni poenter u redovima Ribnice ove sezone Mirko Ristovic osvojio osam, ali uz cak sest gresaka.
   I u narednom 11. kolu Ribnica Gradjevinar je domacin pa ce tako veceras od 19 casova u Hali sportova docekati ekipu Borca iz Starceva,ekipu bez pobede u dosadasnjem delu prvenstva.