Predsednik opstine nema pravo glasa
Stvaranje pozitivne politicke klime
Kraljevacki poslanici o konstitutivnoj sednici Skupstine Srbije
Pet godina teske neizvesnosti
Sejanje varljive nade
Baza podataka za unakrsnu kontrolu
Drzava nas zaboravila
Reke bez otrova
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, plivanje, odbojka

KONSTITUISANO OPSTINSKO VECE KRALJEVA - pise Slobodan Rajic
Predsednik opstine nema pravo glasa

    U petak je odrzana konstitutivna sednica Opstinskog veca , a clanovi su: Branko LJubojevic (DHSS), Ivan Milovanovic (DSS), mr Milan Novakovic (DSS), dr Radojica Djokovic (G 17 plus) i Miroslav Nikolic (NS), izabrani na sednici Skupstine opstine po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi i Statutu opstine. Po fukciji clanovi OV su Darko Vilotijevic, zamenik predsednika opstine i dr Radoslav Jovic, predsednik opstine, koji ujedno i predsedava sednicama radom Veca. Sednici je prisustvovao i predsednik SO Dejan Milovic.
   Najvise paznje posveceno je Poslovniku o radu Veca o kome ce izjasnjavanje uslediti na narednoj sednici. Pravnici su izneli misljenje da bi se o delovima Poslovnika koji su normativnog karaktera, svojom odlukom mogla izjasniti i opstinska Skupstina, posle cega bi usledilo usvajanjekonacne verzije Poslovnika. Konstatovano je takodje, da je potrebno da se izabere jos jedan clan Veca ili da se broj clanova prosiri na jedanaest, jer trenutno pravo odlucivanja ima sest clanova. Predsednik Jovic je informisao Vece o odgovoru nadleznog ministarstva po pitanju njegovog prava odlucivanja.
   -Iz ministarstva je preporuceno da predsednik opstine nama pravo glasa iako to zakonom nije precizirano - rekao je Jovic.
Clanovi Veca su dali ,,odresene ruke” predsedniku opstine u pripremi nacrta budzeta za 2004. godinu. U tom pravcu predsednik opstine ce obaviti jos jedan krug razgovora sa sefovima odbornickih grupa koje su zastupljene u opstinskoj Skupstini. Na ovaj nacin ce se izbeci svaka mogucnost sporenja, najpre oko nacrta, a potom i oko budzeta.
   Konstitutivna sednica trajala je dosta kratko, ali je i to bilo dovoljno da se steknu prvi utisci o buducem radu Opstinskog veca. Najpre, vidljivo je da se radi o veoma obrazovanim mladim ljudima koji su dosli u poziciju da kreiraju politicki tok zbivanja u nasoj opstini. Prema njihovom raspolozenju treba ocekivati da rad opstinske vlade bude unapredjen, a na dobrobit svih gradjana.

INTERVJU: DEJAN MILOVIC, PREDSEDNIK SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Stvaranje pozitivne politicke klime

   Na konstitutivnoj sednici Skupstine opstine Kraljevo, odrzanoj 8. januara, za novog predsednika lokalnog kraljevackog parlamenta vecinom glasova izabran je Dejan Milovic, pravnik iz Kraljeva, kandidat Demokratske stranke Srbije. Na pocetku rada novog skupstinskog saziva zamolili smo gospodina Milovica, inace jednog od najmladjih predsednika SO Kraljevo, da za Ibarske novosti odgovori na nekoliko pitanja koja se odnose pre svega na prioritete i nacin buduceg rada Skupstine

   IN:Gospodine Milovicu, da li ste zadovoljni dogovorom stranaka, podrskom koju ste dobili i pocetkom rada Skupstine?
- Nakon sto je izborni proces okoncan, dodeljivanjem mandata odbornicima 10. decembra, poceli su razgovori izmedju predstavnika politickih stranaka oko nacina funkcionisanja Skupstine opstine i stvaranja skupstinske vecine. Zavrsetkom ovih razgovora napravljen je politicki dogovor izmedju odbornickih grupa SPO-NS, DSS, G 17 plus i DHSS i samim tim formirana skupstinska vecina od 39 odbornika. Sto se tice same konstitutivne sednice, ciji je nastavak zavrsen 8. januara, ona je protekla u skladu sa pomenutim politickim dogovorom.
IN: Koji ce biti prioriteti u radu Skupstine u prvih 100 dana?
   - Clanom 30. Zakona o lokalnoj samoupravi regulisane su nadleznosti Skupstine iz kojih se vidi da je ona predstavnicki organ koji vrsi osnovne funkcije lokalne vlasti. Skupstina kao takva neposredno je oslonjena na ostale organe lokalne samouprave, pocev od predsednika opstine, preko svojih radnih tela, strucnih timova i organa Opstinske uprave na celu sa nacelnikom. Neophodno je u sto kracem roku konstituisati ih i sinhronizovati njihov rad, iz cega ce proizaci kvalitetni predlozi i resenja na osnovu kojih ce Skupstina donositi odluke, a najznacajnija je svakako o programu razvoja opstine.

PROSIRENJE KOALICIJE?
- Ukoliko uspemo da stvorimo jednu pozitivnu politicku klimu u kojoj ce svakoj odbornickoj grupi biti cilj da sa svojim najboljim kadrovima ucestvuje u jednom timskom radu, optimista sam u pogledu funkcionisanja lokalne samouprave na zadovoljstvo gradjana nase opstine.
IN: Moze li se povecati efikasnost u radu Skupstine i da li ce se u tom smeru vrsiti izmene Poslovnika o radu?
- Efikasnost rada Skupstine opstine u najvecoj meri zavisice od odgovornog delovanja i dobre saradnje izmedju odbornickih grupa koje cine u ovom trenutku skupstinsku vecinu, s tim da je moguce da ce doci i do njenog prosirenja. Licno cu se zalagati da se stvore uslovi i za konstruktivnu saradnju sa opozicionim odbornickim grupama, mada pojedine svojim ponasanjem za sada ne pokazuju spremnost na to.
- Inace, svoj rad, kao i rad najblizih saradnika vidim u kontekstu strogog postovanja procedure i ovlascenja koja proizilaze iz Zakona o lokalnoj samoupravi, Statuta opstine i Poslovnika o radu Skupstine opstine. Zalozio sam se za sto hitniji zavrsetak nacrta novog Poslovnika od strane strucnih sluzbi cije bi usvajanje trebalo da bude plod konsenzusa svih odbornickih grupa u Skupstini opstine za sta cu uskoro organizovati konsultacije sa njima.
IN: Vlada Srbije je letos uvela prinudnu upravu opstini Kraljevo. Iz Vase i pojedinih drugih stranaka bilo je primedbi na rad Privremenog organa. Kako spreciti da nam se „istorija ne ponovi“?
- Privremene mere su jedan neslavan period u politickoj istoriji Kraljeva. One su kao takve uvedene od strane VLADE REPUBLIKE SRBIJE, u skladu sa zakonom, a kao posledica blokade rada Skupstine opstine. Do blokade rada prethodne Skupstine je doslo usled izdizanja interesa pojedinaca i interesnih grupa iznad interesa gradjana Kraljeva, a, rekao bih, i iznad interesa samih politickih stranaka. Privremeni organ je bio legalan ali ne i legitiman da mimo pripreme novih lokalnih izbora ulazi u sustinu vrsenja lokalne vlasti. To proizilazi iz cinjenice da nije imao uporiste u izbornoj volji gradjana, vec je obrazovan dekretom sa strogo privremenim karakterom.

STRUCNOST I MORAL
- Nazalost, rad Privremenog organa se pretvorio u samoreklamerstvo jednog coveka praceno politickim cistkama sa uvodjenjem principa politicke podobnosti iznad svega. Hvala Bogu, taj period je iza nas, a nova lokalna samouprava ce dati, nakon sprovedene analize, i preciznu ocenu tog rada.
IN: Kakav ce biti odnos SO Kraljevo sa poslanicima sa ovog podrucja?
- Kraljevo u ovom trenutku ima pet narodnih poslanika, a posle delegiranja u parlament drzavne zajednice SCG verovatno ce imati jos dva. Ocekujem punu saradnju poslanika iz Kraljeva i lokalne samouprave, usmerene u pravcu jacanja pozicije nase opstine u Republici.
IN: Na cemu cete insistirati u kadrovskoj politici?
- Sto se tice kadrovske politike u opstini zalagacu se da strucnost i moralni aspekt budu osnovni principi prilikom odabira kadrova. Ocekujem da se vec na narednoj sednici, koja bi mogla da se odrzi polovinom februara, pored preostalih radnih tela Skupstine izaberu novi upravni i nadzorni odbori javnih preduzeca i ustanova. Sto se tice direktora, ukoliko se pokaze da nisu dobro radili ili pak da taj rad moze biti jos bolji sa nekim drugim resenjem, prirodno je da dodje do promena.
IN: Sta ocekujete od gradjana i njihovih inicijativa?
- Gradjani moraju da shvate da su njihove inicijative najbolji i najbrzi put ka resavanju problema. Da li licno, preko odbornika ili, pak, mesne zajednice, uglavnom aktivno ucesce onih koji su nas birali stvara pozitivnu tenziju za efikasan rad.

Odnosi sa Republikom
Formiranje Vlade Srbije u ovom trenutku je potpuno neizvesno i to je nesto sto, sa aspekta lokalne samouprave, moze imati velike posledice. Naime, mnoge vitalne probleme nase opstine, pre svega mislim na vodosnabdevanje i saobracaj, mozemo resiti iskljucivo uz pomoc republicke Vlade. Takodje, problem nezaposlenosti i siromastva mozemo da pocnemo da resavamo jedino ako nova Vlada stvori elementarne sistemske uslove za pokretanje privrede, a svi znamo u kakvom su stanju najveca preduzeca u Kraljevu.

„Skica“ za (auto)portret
Rodjen sam 12. oktobra 1966. u Kraljevu, gde sam zavrsio osnovnu i srednju skolu, a zvanje pravnika stekao sam na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Radim vec 10 godina u privatnom sektoru na poslovima komercijale. Clan sam Demokratske stranke Srbije od juna 2000. godine, a potpresednik njenog Opstinskog odbora od maja 2002. godine. Od 2000. do 2003. bio sam predsednik nadzornog odbora Turisticke organizacije Kraljevo.

Plata
- Za sada ne nameravam da predjem na stalni rad u Skupstinu opstine i da tamo primam platu. Zadovoljan sam trenutnim statusom u privatnom sektoru, volim da zavrsim jedan posao do kraja i voleo bih da tako i ostane.

REAGOVANJA
Kraljevacki poslanici o konstitutivnoj sednici Skupstine Srbije

Dr Radoslav Jovic (SPO)
Ogromna odgovornost

„Zalosna sednica!? Ocito je da najodgovorniji ljudi u politickom zivotu Srbije nisu u potpunosti svesni ogromne odgovornosti koju nose na svojim plecima za opste stanje u Srbiji koje je u sustini dramaticno. Zato im, uoci nastavka zasedanja, prepurucujem u ime gradjana opstine Kraljevo i zahtevam da hitno nadju snage za politicki kompromis koji bi doveo do konstituisanja Skupstine i formiranja Vlade Srbije“.

Miljko Cetrovic (SRS)
Stanje haosa

„Oni koji su sazvali sednicu Skupstine nisu nasli za shodno da obezbede i skupstinsku vecinu za izbor predsednika Skupstine. To je pogubno ponasanje, na nesrecu Srbije i srpskog naroda, jer sada imamo urusavanje svih drzavnih institucija i nastupanje stanje haosa. Videcemo da li ce za nastavak sednice biti obezbedjeno da se izaberu predsednik Skupstine i njena radna tela, inace ce biti neophodno ponovno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Poslanicki klub Srpske radikalne stranke ce razmotriti i odluciti da li ce za nastavak konstitutivne sednice imati kandidata za predsednika Skupstine i uopste o daljem postupanju u ovoj situaciji, zavisno od razvoja dogadjaja“.

Zvonko Obradovic (G 17 plus)
Neophodan hitan kompromis!

„Poslanici G 17 plus pre svega se zalazu da se u odnosima unutar demokratskog bloka stranaka uklone sva politicka uslovljavanja. Potreba za kompromisom je nuzna i veoma hitna. Na konstitutivnoj sednici u utorak stranci G 17 plus nudjeno je mesto predsednika Narodne skupstine, ali je ovaj predlog odbijen uz bezuslovnu podrsku kandidatu najvece stranke unutar demokratskog bloka. Do izbora predsednika Skupstine, nazalost, nije doslo zbog i daljeg tinjajuceg sukoba izmedju dve demokratske stranke. To nas, nazalost, dovodi u situaciju da i nastavak sednice u petak, 30. januara, ocekujemo sa neizvesnoscu da li ce doci do politickog dogovora ove vrste, a kome G 17 plus nece predstavljati bilo kakvu smetnju, jer nam interes gradjana Srbije mora biti na prvom mestu! Izbor nove Vlade Srbije je takodje hitan da bi demokratski blok preuzeo odgovornost nakon odrzanih izbora“.

Dr LJubisa Jovasevic (DSS)
DS unistava institucije

„Konstitutivna sednica Skupstine Srbije uglavnom je imala ocekivan ishod: verifikacija poslanickih mandata je prosla, a pregovori o skupstinskim organima i telima se nastavljaju. Videcemo da li ce u petak, za kad je najavljena, sednica biti i nastavljena? To zavisi od rezultata pregovora. Nisu samo radikali i demokrate ti koji se nalaze u Skupstini, postoje i neki drugi koji mozda imaju veci osecaj za drzavne interese i probleme sa kojima se u ovom trenutku drzava Srbija suocava u svom parlamentarizmu. Uostalom, nas nije iznenadilo ponasanje Demokratske stranke, s obzirom da se sve vreme trudila da unisti institucije drzave. Ocigledno je da to i ovog puta nastavlja preko svojih predstavnika u srpskom parlamentu kada ponovo nastoji da te drzavne institucije obezvredi, obesmisli i unisti“.

BRANKICA ANTIC, KOORDINATOR UDRUZENJA PORODICA KIDNAPOVANIH I NESTALIH SA KOSOVA I METOHIJE O ORGANIZOVANOM ZLOCINACKOM PODUHVATU OVK - pise Rajko Saric
Pet godina teske neizvesnosti

   Medju kidnaperima se nalazili kriminalci najgore vrste i komandanti OVK • Vlasti na Kosovu, ali i medjunarodna zajednica nezainteresovani za resavanje sudbine nestalih sto dovodi u pitanje odrziv povratak 250.000 proteranih iz pokrajine • Poznata imena velikog broja kidnapera, ali tuzilastvo u Hagu jos uvek cuti

   Moj muz, Zlatko Antic (35), elektrotehnicar u PTT, otet je 28. jula 1999. godine. Kada se tog dana vratio sa posla u nas stan u Ulici Metohijska 45. u Prizrenu, pozvala ga je supruga komsije Genca Nimanija, lokalnog kriminalca. Ubrzo su u stan upala trojica uniformisanih pripadnika OVK koji su Zlatka i Nimanijevu suprugu odveli u komandu OVK u Domu JNA, navodno pod optuzbom da je skrivala Srbe. Komsinica je pustena posle dva - tri sata, a Zlatku se gubi svaki trag. Nimani je zbog toga jedno vreme boravio u Londonu - prica Brankica Antic, jedna iz brojnih porodica ciji su clanovi kidnapovani, odmah po povlacenju VJ sa Kosova i Metohije. Ona kaze da su mnogi Srbi, Romi, Egipcani i drugi nealbanci, kidnapovani ili ubijeni, ne samo zbog svoje nacionalne pripadnosti vec i zbog duznickih problema. -Taj Genc je mom Zlatku, vlasniku diskoteke ,,Pirana”, dugovao 10.000 maraka. Zato su moji sinovi Aleksa (11) i Igor (10) ostali bez oca - kaze Anticeva.
Pored borbe za golu egzistenciju svoje porodice, Brankica je uvek bila u prvim redovima svih protesta sirom Srbije, koje je proteklih godina organizovalo Udruzenje porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu. Od pre neki dan nalazi se na mestu koordinatora kraljevacke kancelarije ovog Udruzenja, koja pokriva podrucje opstina Kraljevo, Kragujevac, Jagodina, Krusevac, Trstenik, Vrnjacku Banju, Rasku, Cacak i Uzice.

BEZ ODRZIVOG POVRATKA
-Kod nas je evidentirano 130 porodica koje tragaju za istinom o svojim najmilijim.Svaka je u neizvesnosti za sudbinom jednog, ali i sedam clanova, kakav je slucaj porodice Dasic. Najveci broj kidnapovanja dogodio se po dolasku KFOR-a. Tako su od 12. juna 1999. do kraja 2000. godine kidnapovana 932 lica nealbanske nacionalnosti. samo od 12. juna do 1. septembra ‘99 oteto je 835 lica od kojih je OVK pustila 141, dok je njih 24 pobegli iz kazamata, navodi se u zvanicnom izvestaju Fonda za humanitarno pravo. Udruzenje danas trazi od vlasti na Kosovu da odgovore sta je sa oko 1.350 nealbanaca, uglavnom Srba. Samo u Pristini je nepoznata sudbina 142 osobe, u Gnjilanu 120, u Djakovici 63. Javnost zna za postojanje masovnih grobnica, ali UNMIK i albanske vlasti uporno odbijaju da izvrse eshumaciju svih nastradalih i uzimanje DNK kao preduslova za identifikaciju nastradalih. Nasi protesti, uglavnom ostaju bez odjeka, a nedavni protesti Albanaca dobili su jaku podrsku gospodina Holkerija - ogorcena je Brankica.
Zbog neazurnosti ranijeg koordinatora, danas se radi revizija kompletne dokumentacije. Postoje i takvi primeri neazurnosti kakav je slucaj osobe kidnapovane pre tri godine, a koja se do danas nije nasla u evidenciji ovog udruzenja.
Nasa sagovornica kaze da je nemoguc odrziv povratak na Kosovo i Metohiju dok se ne rasvetli sudbina kidnapovanih i ne pruzi cvrsta garancija slobode kretanja. Tu je svakako i neodlucnost medjunarodne zajednice da se suprotstavi zlocinackom delovanju OVK i mafije iz Albanije, ali i cinjenica da sud u Hagu uporno izbegava da podigne optuznicu protiv celnika OVK koji su, da apsurd bude veci, u vrhu novoformirane vlasti u pokrajini.
-Mi imamo brojne izjave svedoka prema kojima su imenom i prezimenom poznati kidnaperi i otmicari clanova nasih porodica. Medjutim, to u UNMIK-u nikoga ne zanima. Nesreca je tim veca sto ni nas drzavni vrh nema sluha za problem kidnapovanih, sem pojedinaca kojima veliko hvala. U vatrenim govorima mnogih politicara nas problem se nadje samo u predizbornoj kampanji, posle toga sledi tisina, mrak - kaze gospodja Brankica Antic.

I KOMANDANTI MEDJU KIDNAPERIMA
Prema podacima do kojih smo dosli postoje osnovane pretpostavke da su Aleksandra Ozegovica (1973) i Aleksandra Mihajlovica (1971), obojica iz sela Belanica u Suvoj Reci, 18. juna 1999. godine oteli Rifa Suljejmani, bivsi oficir JNA, Kadri Keljmendi, Ekrem Redzi, Dervis Kadoli, Iljijaz Kadoli, Haki Gasi i grupa pripadnika OVK koju je predvodio komandant Idriz Baljaj. Ivicu Jovanovica (1963) kidnapovao je Sabit Gasi, komandant u OVK, 13. juna 1999. godine. Dragisa Rasovic (1962), Miodrag Nikolic (1957), Predrag Ivkovic (1959), Zoran Markovic (1977), Dragoljub Bojic (1955), Mirko Bijelic (1979), Dragan Burdzic (1960), Dragan Bucalo (1956), Novica i Mirko Markovic, Bozidar Jovanovic (1948), Svetlana Zivanovic (1985), Marko i Cveta Nikolic oteti su takodje juna meseca 1999. godine. Postoji niz dokaza da su u otmici ucestvovali pripadnici OVK pod komandom Idriz Baljaja i Sabita Gasija. Cerim i Ahmet Berisa, vlasnici diskonta ,,Burimi”, i njihovi saborci Dervis i Iljaz Kadoli i Haki Gasi znaju zasto su kidnapovali LJubisu (1957) i Leposavu Nedeljkovic i kakva je njihova dalja sudbina. Jefti Petkovicu (1947) gubi se svaki trag posle susreta sa pripadnicima OVK iz Maliseva, na celu sa Fatmirom LJumajem, a Ismet Fanda i Naradin Bitici, 13. juna 1999. godine kidnapovali Snezanu (1965) i Duska (1956) Karanovica.
Sedamnaestogodisnjeg Cvetka Nikolica i njegovog oca Rajka (1955) iz orahovackog sela Retimlje, jos 18. jula 1998. godine, po nalogu Tahira Sinanija i Avdulja Mazrekua Muslija, po zlu poznatih komandanata OVK, kidnapovali su Serif Strbani - Hehat, sef tajne policije OVK u Retimlju, Taci Bedzet Avni, Strbani Isuf Mehmet, Krueziju Muarem Niazi, Safet i Rasim Taci, DZevet Eljsani, Ismet Berisa, Hamza Krasnici i Skender Krueziu. Ista grupa terorista bez traga je odvela cetrnaest clanova familije Kostic, takodje iz Retimlja.
Lidiju Omeragic iz Kline, 30. juna 1999. godine kidnapovali su Ndrecaj Morina Liza, Sevcet Bojaj i Ahmet Redzaj iz sela Crnca. U istoj grupi kidnapera bili su i Januzaj Zec, Mentor Drecaj i Nezir Januzaj iz sela Prigoda kod Istoka. Za nestanak Vujadina Vujovica i svestenika Stefana Purica i Radoslava Lukica u blizini manastira Budisavci, odgovorni su braca Arton i Vilson Kitaj i porodica LJuljaj. Mirku Zuvicu i Zdravku Baljecu iz sela Berkovo trag se izgubio posle susreta sa Sali Ibisom i Nikom Frokajem.
Dokumentacija sa ovom sadrzinom je obimna i do sada je u vise navrata dostavljana UNMIK - u i nadleznim u Hagu.

RAZGOVOR S POVODOM: DR MILAN KOVACEVIC, EKONOMISTA - pise Marina Miljkovic Dabic
Sejanje varljive nade

   “Nas ukupan devizni dug je oko 13 milijardi dolara, zato bi bilo dobro da nova vlada na neki nacin smogne snage da kaze narodu svu istinu, jer nece ni njen domet biti veliki. Tek onda svako treba da uradi koliko moze i da jedanput pocnemo da radimo efikasnije nego u proslosti”

   Godinama je, kako sam kaze, pokusavao da za vreme vladavine Slobodana Milosevica, narodu objasni da" nije svet bio protiv nas, nego mi protiv sveta". Dr Milan Kovacevic, ekonomista i konsultant za strana ulaganja tvrdi da nam je "dosao glave blagi socijalizam zato sto nam, za razliku od gradjana istocnoevropskih zemalja, osamdesetih godina HH veka nije bilo dovoljno lose za stvaranje kriticne mase koja bi na vreme shvatila neminovnost promene sistema" i da "nije bilo dovoljno samo da ode Milosevic". Vlast voli da kritikuje onako, "u hodu", kad smatra da se jos sto-sta moze popraviti. "Odavno je trebalo da nam bude mnogo bolje" govorio je pre godinu dana kritikujuci vladu koja sada odlazi. a danas, kada je jos uvek neizvesno ko ce u Srbiji predstavljati vlast u nekom buducem periodu, vise je spreman da upozori na izazove sa kojima ce se suociti nova vlada. Za "Ibarske novosti" ovoga puta govori o tome zasto populizam vise steti nego sto moze da koristi, zbog cega nismo umeli da ucimo na tudjim greskama, sta bi radio da je ministar za privatizaciju i kad ce nam realno biti bolje.
Opozicija je pre tri godine tvrdila da "Djindjiceva vlada nema "u dzepu" reformski koncept i da ce patiti od programskih razlika zbog cega ce ekonomske reforme biti vrlo usporene". Nesto slicno ovih dana prica se i za neku novu vladu. Gde je prethodna vlada pogresila?
   Mislim da je za ove tri godine uradjeno manje nego sto se moglo uraditi. Svakako da je privreda zatecena u krajnje losem stanju, privatizacija je iako se dugo odvijala, tek bila na pocetku, inflacija je bila visoka itd. Ono sto je uradjeno, to je uglavnom oko stabilizacije cena, nesto usporeno, ali je ipak obavljena privatizacija oko hiljadu preduzeca, ukljuceni smo u svetske organizacije, ali je to velikim delom zasluga i tih organizacija. Standard je popravljen, ali malo, i promenjen je tek deo ukupne regulative.
   Verovatno je najveca greska sto vlast nije krenula od samog Ustava. na samom pocetku vlast je imala ogromnu vecinu sto znaci da je bilo moguce poceti temeljito: promeniti prvo Ustav, a onda na tome zasnovati promene i drugih propisa i na taj nacin logicno raditi tranziciju i reforme. Ono sto je inace najveci problem u svim zemljama u tranziciji, to je da li su relativno brzo obavljene reforme ili su se one "otegle". u zemljama gde se to brzo obavi, cena je manja, a efekti su bolji. S druge strane, populizam je bio veoma snazan, a obecanja su bila, bogami, veca nego sto se i moglo uraditi, tako da je naraslo ocekivanje naroda da se standard mnogo vise popravi, da ne bude smanjenja zaposlenosti, iako se smanjenje zaposlenosti dogadjalo u vecini zemalja u procesu tranzicije.
   Da li ce se nova Vlada, ko god da bude u njenom sastavu, zbog cinjenice da je Srbija zemlja na niskom nivou razvoja ili propadanja (drustveni proizvod po stanovniku je tek oko polovine madjarskog ili hrvatskog proseka), suociti sa vecim otporom stanovnistva promenama?
   Nova Vlada ce imati opet novi psiholoski problem sto je, na neki nacin, preveliki raspon izmedju onoga sto je uradjeno, sa jedne strane i, sa druge strane, sto je u ovoj izbornoj borbi bio snazan sukob izmedju onih stranaka koje su u pocetku cinile istu vlast, pa su se izdvojile iz nje, tako da su stvoreni u velikoj meri politicki sukobi, a onda je to psiholoski stvorilo situaciju da ima dosta stranaka koje se ponasaju kao potpuno nekompatibilne sa drugim strankama. To je velika steta zato treba samo ubrzati i na slican nacin raditi ono sto je radila i prethodna vlast. A pomalo se stvara utisak da je pogresno radjeno, da ne valja kako su radjene mnoge stvari. I tu se i Evropskoj uniji i u nekim medjunarodnim organizacijama vec javljaju neke strepnje da ne bude nekog zaokreta koji bi izazvao novi zastoj u reformama.
Sta bi sa onim razmisljanjima kako "jedino dobro u cinjenici da smo poslednji startovali sa tranzicijom ima u tome da smo u prilici da iskoristimo tudja iskustva: i dobra, i losa, zemalja u tranziciji?
Nazalost, nismo uspeli da iskoristimo taj momenat. Ako hocete, mi smo se previse bavili istorijskim cinjenicama, a manje smo gledali na buducnost. Postoji i jedna politika ukorenjenih misljenja o unutrasnjem i spoljnjem neprijatelju tako da, na neki nacin, nemamo bas izgradjen instinkt da dobro ucimo i na tudjim greskama. Bojim se da je i u prakticnoj primeni onoga sto su drugi uradili bilo puno gresaka. Svakako, ipak, uspeh jedne zemlje najvise zavisi od znanja i iskoriscenosti tih znanja. Nazalost, ni u prethodnom sistemu nije nam to bila dobra strana: ni u pogledu izbora kadrova, ni u pogledu njihovog smestanja na prava mesta.
Kako danas izgledaju strukturni parametri nase ekonomije?
Kad se pogleda struktura nase privrede: imamo veliki sektor drzavnih preduzeca koja daju najlosije efekte, sto je pomalo i ocekivano, jer se njima upravlja po zakonu koji je donet jos u vreme Milosevica i koji je imao za svrhu da ta preduzeca budu sto blize vladi, a manji je bio cilj sta ce biti finansijski rezultati tih preduzeca. Tu jos nije pocela privatizacija, i nece ni moci da pocne dok se ne "presloze" u prava preduzeca. Danas javna preduzeca opstaju i bez kapitala, njihove direktore vlasti posebno imenuju i to, uglavnom, od ljudi koji su odani stranci koja je na vlasti. Upravni odbori se, odvojeno od toga, isto tako imenuju, njihovi se planovi, odluke, pa i pojedinacni ugovori odobravaju od vlade, znaci postoje previse birokratski prilazi i njihovo funkcionisanje je krajnje lose. Sto se tice drustvenog kapitala, on je u prilicnoj meri privatizovan, ali je jednim delom privatizovan na nacin koji ne moze tako brzo da pocne da daje neke rezultate. Naime, veliki je broj malih akcionara, a propusteno je da se relativno brzo pocne trgovati akcijama da bi onda u ruke pravih investitora dosao taj kapital. Jedino gde su malo bolji efekti, to je jedan broj preduzeca koja su tenderima prodata i gde smo dobili, uglavnom strane, ponekad i domace, ali u svakom slucaju strateske ulagace koji su onda brzo bili u mogucnosti da osposobe preduzece da funkcionise. Takav je, recimo, jedan broj preduzeca u hemijskoj industriji, pivara, ali je to mali je broj preduzeca. I na kraju, imamo ovaj autohtoni, samostvoreni, ne tako davno sektor malih privatnih preduzeca koja su nesto i uradila. Oni su vrlo zilavi i efikasni, ali je to vrlo mali deo, s jedne strane, a sa druge strane - nemamo ni taj dobar sistem koji bi podsticao stvaranje takvih preduzeca i njihov razvoj.
Nedavna predizborna kampanja pokazala je da su socijalne i ekonomske teme bile u prvom planu. Da li zaista postoji sansa za brze popravljanje trenutno loseg materijalnog polozaja vecine stanovnistva?
Ja bih prvo rekao da je taj cisti populizam - cista steta. Vi mozete ekonomski i socijalni polozaj popraviti jedino ako temeljito uradite reforme. U predizbornoj kampanji politicke partije su imale za cilj da se dodvore biracima, pomalo ako hocete da kazem, cak i da ga prevare da ce one njemu olaksati zivot i popraviti ga, ne bi li dobile njegov glas, manje se govorilo o sustinskim problemima. To ce biti dodatni problem onoj vladi koja bude instalirana sto ce opet biti pomalo varljive nade posejane kod stanovnistva. Nije bilo, nazalost, realnih prica o nasoj situaciji.
A sta bi bila ta realna prica?
Realna prica bi bila da je narodu receno: "Jeste, za ove tri godine je popravljen zivotni standard, ali tako sto smo dobijali iz donacija", pa da se analiziraju donacije koje smo dobili; ili "Ove godine smo imali pet milijardi dolara deficita sa inostranstvom, sto znaci - trosimo ono sto treba ubuduce da proizvedemo". Treba da ubrzamo nase reforme, treba sto pre da stvorimo mogucnost da nam se standard povecava uz pomoc rasta nase sadasnje produkcije i sadasnje prodaje. Pri tome, treba voditi racuna da smo vrlo zaduzena zemlja, da je nas ukupan devizni dug oko 13 milijardi dolara itd. bilo bi dobro da nova vlada na neki nacin smogne snage da kaze svu istinu, jer nece ni njen domet biti veliki, pa da onda uradi to koliko moze da uradi i da jedanput pocnemo da radimo efikasnije nego u proslosti.
Procene strucnjaka Svetske banke bile su da nasa zemlja, u periodu od 2001. do 2010. godine, treba da ima rast bruto domaceg proizvoda od po pet procenata godisnje. Tokom prethodne tri godine mi nismo bili ni blizu tog procenta?
Ja se sa njima cak ne slazem, jer mislim da treba da imamo veci rast bruto domaceg proizvoda. Jeste, na bazi onoga gde smo mi stajali, oni su u pravu, to bi bio bar neki minimalni rast, ali mi smo ostvarili jos manje od toga. Medjutim, privredni rast se moze ostvariti samo ako privucemo investicije i ako te investicije "odbace" rast. Kad bismo mi uspeli da struktuiramo drzavu, da postavimo institucije, da kopiramo ono sto su drugi uradili, da pokazemo svetu da smo trajno krenuli u pravom smeru, mogli bismo dobiti snazno inostrano investiranje kod nas i imati brzi razvoj.
Ima i onih pesimisticnih koji nasu stvarnost vide tek kao konstataciju "korak napred - tri koraka nazad"?
Svakako, uvek se moze dogoditi i optimisticki i pesimisticki scenario. Ono sto u ovom momentu izgleda najstrasnije to je: da li cemo traciti vreme ili cemo ga dobro iskoristiti. Ovo sto se momentalno dogadja: nemamo predsednika Srbije, imamo samo administrativnu vladu, ne mozemo nista dalje da radimo sa Crnom Gorom na stvaranju drzave kakvu ocekuje Evropska unija itd., tu mi tracimo vreme, pa bi za sada najvaznije bilo hocemo li skratiti to. Od toga zavisi koliko ce koraka biti napred, a koliko nazad. Vrlo je vazno da li ce ostati onaj plan da za tri meseca imamo gotovu Studiju o izvodljivosti za Evropsku uniju… Sada je dosta verovatno da necemo. To znaci da cemo izgubiti vise vremena u priblizavanju Evropskoj uniji, a od toga zavise mnoge stvari: koliko ce doci kapitala iz EU, koliko brzo cemo imati nove preferencijale u nasoj trgovini sa EU. Nema mogucnosti da povecamo privredni rast ako ne povecamo izvoz. A povecati izvoz ne mozemo ako mnoge stvari ne promenimo itd.
U odnosu na druge istocnoevropske zemlje gde smo mi sada i sta na ekonomskom planu mozemo da ocekujemo u ovoj godini?
Nazalost, na rang listi uspesnosti smo prilicno na dnu, jer istocnoevropske zemlje, kad ih uzmete u zbiru imaju dosta fini rast, resile su stabilnost, ukljucuju se u svetske tokove, sto je kod nas u mnogo manjoj meri uradjeno. I ovde je neminovno reci da ce to: sta ce se dalje dogadjati zavisiti od politicke situacije. Mislim da smo vec "zakoracili" sa Evropskom unijom i da ce nas i oni ispomagati u tome sta nam sledece valja uraditi. Ali, sve ce to jako tesko ici ako u zemlji ne budemo stvorili politicku stabilnost, oformili institucije i ako drzava ne bude funkcionisala kako treba.

Gde je 15 odsto akcija za sve?
IN: Da ste u novoj vladi na mestu ministra za privatizaciju da li biste, obzirom na primedbe pojedinih instanci da treba menjati koncept privatizacije i vi smatrali da su neophodne izmene sadasnjeg modela i u cemu bi se one sastojale? Ministar Vlahovic je izvestaj Saveta za borbu protiv korupcije nazvao izvestajem "nekompetentnih lica"?
Nisam video izvestaj Saveta za borbu protiv korupcije, o tome sam citao samo u stampi. Mislim da je gospodin Vlahovic dosta uradio. Isto tako, mislim da je postojala jedna osornost u odnosu na spoljne ideje da se popravljaju stvari koje su se mogle popraviti. Bilo je malo i popravki u toku, ali nedovoljno. Generalno, mislim da kod nas vlast ima jedan manir iz proslosti - nema osecaj da svaku stvar, ako se ona moze popraviti, treba da popravlja. Ja sam u vise navrata kritikovao i neke stvari iz sadasnjeg zakona. Od prodatih cementara, cije sam privatizacije pomenuo kao uspesne, ostalo je 15 procenata akcija za koje se ne zna cije su. zakonom je predvidjeno da se to jednoga dana podeli onima koji ni na jedan drugi nacin nisu dobili nikakve akcije. Medjutim, nikakvi dodatni propisi o tome nisu doneti, sada se ne zna cije je to. nelogicno je da tamo gde je sve drugo privatizovano kroz prodaju tenderom "visi" to parce od 15 odsto akcija koje je trebalo da se jednoga dana podeli u vidu besplatnih vaucera svim gradjanima.

Privredni (ne)ambijent
Privredni rast ometa i cinjenica da u nekim vaznim delovima nismo popravili privredni sistem. Novcani sistem je jos nedovrsen, jos imamo vece poverenje u devize i u zemlji imamo vise deviza nego domaceg novca. Stednja je skromna, banke se ponasaju neodgovorno, daju krajnje male kamate na stednju, ne podticu stednju, sebicno se ponasaju, kredite daju pod vrlo visokim kamatama… Citav niz zakona koji regulisu funkcionisanje preduzeca je krajnje los. To su propisi koji traze preterano mnogo procedura kod osnivanja preduzeca. Tu je i zakon koji je stecaje pretvorio u beskonacne procedure i koji, zapravo, ne omogucava da se dogodi ono sto je neophodno da se preduzece rastavi i da kroz stecaj neko dobije nesto sto moze da se aktivira, pa da se "ozdravi" i brzo osposobi.

ISTEKAO ROK ZA PODNOSENJE POJEDINACNIH PORESKIH PRIJAVA - pise Marina Miljkovic Dabic
Baza podataka za unakrsnu kontrolu

   Cilj - izrada zdrave baze podataka u kojoj ce za svakog gradjanina "vodjenog" na osnovu njegovog maticnog broja biti evidentirani svi porezi i doprinosi koji su placani na sve sto je, po raznim osnovama prihodovao tokom godine

   U zapadnim zemljama vecina gradjana zna za moc "unakrsne provere": kad su im racuni i prijave prazni, a (neprijavljeni) imetak poveliki, velike su i sanse da im poreznik pokuca na vrata da bi "priupitao" za poreklo bogatstva. To, naravno, najvise vazi za one koji svoje dzepove i sefove pune "sivim" kanalima. Ako je jedan od uslova da racuni izmedju drzave i gradjana budu cisti i podatak da li su svi (istinito) prijavili godisnju zaradu, onda je Zakon o poreskoj administraciji koji je stupio na snagu prvog dana ove godine - prvi korak za ispunjenje tog uslova. Obavezu poslodavaca bez obzira da li se radi o preduzecima, preduzetnicima ili gradjanima koji (legalno) zaposljavaju kucne pomocnice, dadilje i slicno, da do 20. januara upravama javnih prihoda dostave pojedinacne poreske prijave, u Kraljevu nije ispunilo oko 150 obveznika. To znaci da je, prema recima Djordja Pavlovica, nacelnika Uprave javnih prihoda - odeljenje u Kraljevu, ova sluzba primila oko 2.200 pojedinacnih poreskih prijava u kojima su obveznici tacno pobrojali sta su od javnih prihoda koji se po zakonu placaju "po odbitku" ( a to znaci pri isplati nekog primanja koje se zakonom imenuje kao oporezivi dohodak gradjana), za koga i po kom osnovu platili i uplatili. To, stavku po stavku, znaci da je u prijavi tacno navedeno koliko su poreza i doprinosa platili za svakog od zaposlenih iz njihovih bruto plata, ali i koliko su ovih dazbina i na cije ime, uplatili za isplacene autorske honorare, kamate, dividende, zakupnine, dobitke u igrama na srecu, nagrade ili premije sportistima.
- Protiv oko 150 obveznika koji su imali ranije isplate na osnovu evidencija po zbirnim prijavama koje su ranije predavali, a nisu dostavili pojedinacne poreske prijave, bice pokrenut prekrsajni postupak u skladu sa zakonom. Ostali koji nisu dostavili prijave nisu ni imali obavezu, jer nisu imali isplate na koje se prijava odnosi - kaze Djordje Pavlovic, nacelnik Odeljenja uprave javnih prihoda.

SAMO PROMENA SISTEMA RAZMENE INFORMACIJA
Postojala je i zakonska mogucnost da do 20. januara bude podnet i obrazlozen zahtev za odlaganje roka predaje pojedinacnih poreskih prijava. Na osnovu uslova koje su obveznici morali da ispunjavaju da bi im rok bio produzen, rok je odlozen najkasnije za poslednji dan februara.
- Prijava se odnosi na sve ono sto vec jeste na papirima. Znaci, nista tu nije novo u odnosu na prethodno stanje, samo sto je sada drugi sistem razmene informacija. Recimo, kad "Magnohrom" vrsi isplatu plata, njihove sluzbe naprave obracun, podnesu odredjene, zakonom propisane poreske prijave zbirno za sve radnike. Ovoga puta, oni su bili u obavezi da podnesu prijavu po radniku, a to su jedni te isti podaci. Ne postoji mogucnost da se nesto sto je isplaceno mimo papira, nesto sto nije evidentirano, sada pojavi u pojedinacnoj poreskoj prijavi. To je predmet posebnih kontrola, inspekcijskih, poreske policije, terenske kontrole… Samo ono sto je na papirima vec postojalo sada se objedinjuje da bi se podaci grupisali i da bi se formirala ta zdrava baza podataka koja ce biti koriscena za razne namene. Iz te baze ce kasnije moci da se "crpe" i podaci sa namenom vezanom za ukupan prihod gradjana, ali i za druge namene: za ukrstanje rashoda onih koji su isplatioci zbog kontrole njihovih troskova - kaze Pavlovic.
Ta baza bice neophodna ako i u Srbiji bude uvedena obaveza da svi gracani prijavljuju ukupan godisnji prihod. I, mozda jos vise, da bi bili otkriveni oni koji vole da svoja primanja zataje poreznicima.

PODNOSENJE PRIJAVA "VELIKIH"
Nadlezni za poreski sistem imali su nameru da obavezu prijave celogodisnjeg dohotka vec ovog proleca prosire na sve gradjane Srbije, bez obzira na to koliki su im bili ukupni proslogodisnji prihodi. Kakav ce po ovom pitanju biti stav nove vlade tesko je reci u situaciji kada se njeno formiranje jos i ne nazire. Buduci da je rok za podnosenje prijave zbirnog dohotka 15. mart, i ove godine ce, po svemu sudeci gradjani biti postedjeni te obaveze.
- Ako zbog formiranja baze podataka smatraju da treba da podnesu prijavu, veliki poreski obveznici mogu da je podnesu da im neko kasnije ne bi dokazivao kako su taj inicijalni kapital stekli. Zakon im daje mogucnost da sada prijave imovinu i manju od deset miliona dinara, a svakako su u obavezi da prijave imovinu preko 20 miliona dinara - kaze Djordje Pavlovic.
U svakom slucaju, i kod "velikih" preovladjuje misljenje da treba sada da prijave svoju imovinu da im se ne desi da ta osnovica u buducem periodu bude tretirana kao da je stecena u tekucoj godini, jer ce kao takva da podleze porezu na dobit, odnosno na dohodak gradjana.

   U periodu intenzivne komunalne i industrijske izgradnje jedan od vrlo aktuelnih i prioritetnih zadataka svake lokalne zajednice bi trebalo da predstavlja resavanje problema zastite voda.
Vecina nasih povrsinskih voda upotrebljava se za: potrebe domacinstva, javne potrebe u naselju, potrebe industrije i njenog tehnoloskog procesa, hidro energiju, poljoprivredu, ribarstvo, turisticke i ostale potrebe. Usled ispustanja nepreciscenih komunalnih i industrijskih voda, deponija, divljeg otpada i nemara ljudi mnoge nase reke su veoma ugrozene.
Neki manji vodotoci su izgubili svoja prirodna svojsta a neki su degradirani u higijenskom i privrednom smislu jer su postali obicni kanali za industrijske ili komunalne vode. Tipican primer takvog odnosa predstavlja i Nacionalni park Kopaonik sa recicom Treskom, koja prolazi kroz vikend naselje, ne kao reka, vec kao otvoren kolektor sa svim svojim negativnim svojstvima: mirisom, hemijskim, mikrobioloskim i bioloskim sastavom.
Osnovno zagadjenje nasih reka ogleda se u smanjenju kolicine rastvorenog kiseonika usled raspadanja organskih materija unetih sa otpadnim vodama komunalnog, poljoprivrednog (klanice, farme), industrijskog (klanice, strugare), sto dovodi do ogromnih negativnih posledica za biljni i zivotinjski svet.
Te posledice se ogledaju u poremecenoj, degradiranoj i zatrovanoj vodi, poremecenom hemizmu vode, unistavanju biocenoze, nemogucnosti samopreciscavanja, nagomilanim cvrstim i suspendovanim materijama na dnu korita i degradiranim pejzazima i priobalnim delovima.
Sve one u medjusobnoj vezi dovode do remecenja prirodne ravnoteze u reci, unistavanja zivota u vodi i dalje svojim neprirodnim bakterioloskim i hemijskim svojstvima.
Zato svi ljudi, bez obzira da li su na funkcijama ili ne, kojima je stalo do odrzivog razvoja, treba da se ukljuce i pocnu da primenjuju sve mere zastite: postojece normative, zakone, uredbe, pravilnike a preko kojih bi se priblizili viziji koji je strucni tim ljudi koji se bave tom problematikom zacrtao i video Kraljevo za deset godina.
U kreiranju vizije strucnog tima ucestvovalo je i siroko gradjanstvo kroz razne oblike svog organizovanja.
Svi oni daju prednost recnim vodama vezano za svojstva visokog ekoloskog statusa, koji je strucno definisan sa aspekta hidroloskih, fizicko-hemijskih, radioloskih i mikrobioloskih svojstava. To podrazumeva jedan multidisciplinaran pristup gazdovanja recnim vodama.
Takodje, vecina ucesnika je u kreiranju vizije sve vodotoke i vodne resurse na nivou nase opstine videla u sluzbi sporta, rekreacije i turizma (izgradjene kajak staze u Uscu i Kraljevu, uredjena setalista u Uscu pored Ibra, uredjeno setaliste obalom Ibra od Doma tehnike do Klanice, uredjena plaza pored reke Ibar, uradjene vrecaste brane na reci Ribnici, celom duzinom obale izmedju Kraljeva i Mataruske Banje izgradjeno setaliste sa pratecim sadrzajem). Za sve to, vizija je predvidela jednu sveobuhvatnu zastitu voda sa uredjenim recnim koritima bez deponija na obalama, sa zasticenim prigradskim naseljima od poplava, sa izgradjenim postrojenjima za preciscavanje industrijskih i optpadnih voda, sa eksploatacijom peska i sljunka poverenom onima koji znaju da na pravi nacin gazduju prirodnim resursima i sa uredjenim zakonskim normativima prilagodjenim zahtevima Evropske unije.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PREDSEDNIK OPSTINE KRALJEVO UOCI SAVINDANA SA NAJBOLJIM UCENICIMA - pise Bojana Milosavljevic
Buket od pameti i mladosti

   U ponedeljak su dr Radoslav Jovic, predsednik opstine Kraljevo i Marijana Semic - Cukovic, nacelnik odeljenja Ministarstva prosvete i sporta u Kraljevu sa saradnicima bili domacini najboljim prosvetnim radnicima i ucenicima svih skola sa podrucja nase opstine. Osim prigodnih i skromnih poklona, vazniji su bili zadovoljstvo i ponos sa kojima su se stariji obratili, kako rekose, "najboljim medju najboljima."

Prvi put posle mnogo godina (ili, mozda, po prvi put) celnici nase opstine i odeljenja Ministarstva prosvete u Kraljevu na pravi nacin su udostojili bas one koji svetog Savu slave kao patrona prosvetiteljstva. Daleko od opstepoznatih knjizevno - istorijskih beseda o istinskom nacionalnom heroju Rastku Nemanjicu, nasi zvanicnici su u ponedeljak, u Klubu odbornika SO Kraljeva, u samo srediste pocasti i divljenja, povodom skolskog praznika Svetog Save, iskrenim i lepim recima i gestovima stavili najbolje osnovce, srednjoskolce i nastavnike, odabrane iz svih obrazovnih ustanova sirom kraljevacke opstine. Uz istinsko zadovoljstvo sto ima takve goste, (a njegova osecanja delili su i svi prisutni ovoj svecanosti) domacin prijema i koktela dr Radoslav Jovic, predsednik opstine Kraljevo, rekao je:
-Red je da u drustvu pocnemo da isticemo pozitivne primere, one koji svima ostalima daju podsticaj. Red je da u tome krenemo najpre od dece koja su buducnost ove zemlje. Vreme je da primernima odamo priznanje za uspehe u ucenju; koliko deci toliko i onima koji ih uce.
Tako biranim recima i g-dja Marijana Semic - Cukovic, nacelnik odeljenja Ministarstva prosvete za Raski, Rasinski i Moravicki okrug u Kraljevu, pozdravila je zvanice i goste, a onda mlade slavodobitnike:
-Posebno pozdravljam mladost nasega grada, najbolje ucenike medju najboljima. Mladost, znanje, uspeh - tri su reci koje ih najbolje odredjuju i predstavljaju ostalima. Trebalo bi da ih dozivljavamo kao "vojnike zivota i pobede," kako je to u svoje vreme podsticajno i mudro govorio vladika Nikolaj Velimirovic o onima na kojima treba da ostane svet.
Uz iskreno odobravanje brojnih gostiju objavljeno je da su najbolji prosvetni radnici u skolskoj godini: Miodrag Ratkovic, profesor Gimnazije u Kraljevu, Radoslav Petrovic, nastavnik Skole u Vrbi, Velibor Andric, ucitelj Skole u Studenici i prof. dr Miomir Vukicevic, upravnik Regionalnog centra za talente u Kraljevu.
Zasluzene nagrade i priznanja pripadaju i najboljim ucenicima srednjih skola u kraljevackoj opstini. NJihova uvazena imena su: Milos Krstic (ESTS "Nikola Tesla"), Ivana Vlatkovic (Medicinska skola), Milena Stojanovic (Muzicka skola), Mladen Simovic (Masinsko - tehnicka skola), Bojan Pantovic (Gimnazija), Marko Randjelovic (Sumarska skola), Mladena Velicic (Poljoprivredno - hemijska skola), Katarina Vukosavljevic (Regionalni centar za talente) i Danijel Djordjevic (Skola za osnovno i srednje obrazovanje "Ivo Lola Ribar").
Sa ubedjenjem da ce i ubuduce stremiti samom vrhu, onako kako su i zapoceli skolovanje, priznanja i nagrade primili su i najbolji ucenici osnovnih skola sa podrucja opstine Kraljevo: Ivana Vilimanovic ("Braca Vilotijevic"), Marina Lopatnicic ("Vuk Karayic"), Dina Cubric ("Svetozar Markovic"), Tamara Belcevic ("Cetvrti kraljevacki bataljon"), Aleksandra Radovanovic ("Dimitrije Tucovic"), Bojan Jakovljevic ("Djura Jaksic" - Konarevo), Jelena Zarevac ("Olga Milutinovi" - Godacica), Jovana Nikolic ("Dragan Djokovic - Uca" - Ladjevci), Aleksandar Jovanovic ("Branko Radicevic" - Vitkovac), Marija Bulatovic ("Jovan Cvijic" - Sirca), Stefan Panovic ("Vitanovac" - Vitanovac), Stefan Andric ("Stefan Nemanja" - Studenica), Vanja Tokalic ("Milun Ivanovic" - Usce), Ana Milicevic ("Dositej Obradovic" - Vrba), Marijana Boskovic ("Jovan Ducic" - Rocevici), Olivera Urdov ("Petar Nikolic" - Samaila), Milica Sindjelic ("Dragan Marinkovic" - Adrani), Jovan Todorovic ("Zivan Maricic" - Zica), Emilija Kostovic ("Sveti Sava"), Aleksandra Radu ("Jovo Kursula") i Milos Krcakovic ("Cibukovacki partizani").


DODELJENA GODISNJA NAGRADA KNJIZEVNOG KLUBA KRALJEVO
Laureat - Veroslav Stefanovic

    U utorak je u Galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu, u prisustvu mnogobrojnih prijatelja umetnosti, odrzana svecanost na kojoj je pesniku Veroslavu Stefanovicu urucena Godisnja nagrada Knjizevnog kluba iz donacije dr Hranislava Milosevica. O dodeli nagrade odlucio je ziri u kojem su bili Gordana Timotijevic, Miloje Radovic i Milos Milisic. Nagrada za ovu godinu, koja podrazumeva stampanje knjige i novcani iznos, Stefanovicu je dodeljena za rukopis "Detalji negativa".
   "Nagrada koja se dodeljuje po treci put, dobili su je Slavko Stamenic i Emilija Milovanovic, ne moze bitno promeniti knjizevnu biografiju laureatovu, niti ga njen novcani iznos moze uciniti bezbriznijim. Kudelje mraka, sto ih je Sveti Sava kofama, istina Bog, izbacivao iz srpskih kuca, jos uvek necujno predu po kutovima nasih domova. Tamo gde nema knjiga ne pomazu ni Tesline svetiljke. Zbog toga su i ova nagrada i ovaj dan veoma vazni Rekao je, izmedju ostalog, predsednik Knjizevnog kluba Milos Milisic
   O dobitniku nagrade govorio je pesnik Zivorad Nedeljkovic, a u programu su ucestvovali glumica Biljana Konstantinovic i Sasa Maricic koji je za ovu priliku na gitari odsvirao jednu svoju kompoziciju.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

 ODELJENJE ZA ODRASLE
Misel Uelbek, Platforma (prevela s francuskog Zorica Banjac), CLIO, Beograd, 2002
Ovaj provokativni roman kontroverznog francuskog autora, preveden na tridesetak jezika i prodat u pola miliona primeraka, uzburkao je javnost i svojim "seksizmom", "verskom mrznjom prema islamu", "rasizmom" izazvao skandal sirokih razmera. Knjiga koja je pokrenula bucne proteste muslimanskih, ali i katolickih udruzenja, feministickih grupa i raznih gradjanskih inicijativa, zapravo je zestok obracun sa mitovima modernog coveka, kriticka analiza "potrosackog drustva" i "demistifikacija bitnih fenomena savremenog Zapada (rasizam, nasledje '68, incest, pedofilija, seksualna eksploatacija itd.)".

NAUCNO ODELJENJE
Zivojin Pavlovic, Planeta filma, Zepter book world, Beograd, 2002
Knjiga uspomena velikog sineaste i knjizevnika, nastala tokom poslednje dve godine njegovog zivota, vodi nas kroz autorova iskustva od decacke opcinjenosti cudima sedme umetnosti do velikih izazova filmskog stvaralastva. Zahvaljujuci Snezani Lukic-Pavlovic, koja je priredila knjigu i vremenski locirala secanja svoga supruga, citalac moze da uziva u bogatoj galeriji likova, delatnika nase kulture i da sa njima prolazi zgode i nezgode nastanka jednog umetnickog dela. U Predgovoru knjizi Zivojin Pavlovic pise da "ljudi sa filma kao i ratnici zive od secanja" i da su dani provedeni u snimanju filmova za njih najupecatljiviji trenuci zivota, a za filmskog reditelja i sav zivot.

DECJE ODELJENJE
Ranko Vukovic, Vesna Vukovic, Sta oni rade, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001
Prema razlicitim izvorima, 4-6 % stanovnika nase planete (dakle, njih oko 300 miliona) ima ostecen sluh. Samo 0,1 % od ovog broja ima tako veliko ostecenje da im slusni aparati ne mogu pomoci.
Ostecenje sluha ili druge poremecaje u komunikaciji ima i 1 milion dece. "Sta oni rade" jeste knjiga namenjena upravo deci sa govorno-jezickim nedostacima i njihovim roditeljima. Svojim ilustrovanim delom ona treba da pomogne njihov prakticni rad, a teorijskim osvrtom da upotpuni znanja logopeda, audiopeda i strucnjaka drugih profila koji se bave razvojem decjeg govora.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Zoze Saramago, Slepilo (s portugalskog preveo Dejan Stankovic), Lingva Franka, Beograd, 2001.