Strah od promena
I rata i kamata
Dinar po dinar - poslanicka plata
Stranacka hronika
Mi necemo praviti laznu vecinu
Medju deset najboljih u Srbiji
Novi rokovi?
Posumljavanje
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, plivanje, odbojka
PRIVATIZACIJA
U KRALJEVU - pise Marina Miljkovic Dabic
Strah od promena
Na aukcijama tokom prethodne dve godine 15
kraljevackih preduzeca dobilo nove vlasnike • Od inkasiranih
330 miliona dinara u budzet opstine vraceno tacno 427.855 dinara
Do 19. februara u Srbiji je privatizovano 1.117 preduzeca (na tenderima
je prodato 35 , na aukcijama 913 preduzeca, dok je preko trzista kapitala
nove gazde pronaslo 169 firmi). Obzirom na to da je na prodaju bilo
ponudjeno 1.425 preduzeca, procenat uspesnosti prodaje od 78 odsto
moze se, u poredjenju sa drugim zemljama u tranziciji, oceniti kao
dobar - kazu domaci ekonomisti.
Od prodaje je zaradjeno vise od milijardu i 300
miliona evra, novi vlasnici su se obavezali da u kupljena preduzeca
investiraju vise od 755 miliona evra kao i da za socijalne programe
obezbede vise od 270 miliona evra. Osim za budzetske potrebe, prihod
od privatizacije najvise je iskoriscen za restrukturisanje velikih
drustvenih sistema, njihov obrtni kapital i socijalnu zastitu zaposlenih.
Strah
od boljeg?
U privatizovanim firmama radi gotovo 150.000 ljudi.
Osim toga, kako tvrde bivsoj vladi naklonjeniji ekonomisti, 2003.
prodato je gotovo tri puta vise preduzeca nego 2002. godine, a od
prodaje je zaradjeno gotovo tri puta vise. Problem je, kazu, "samo"
u tome sto proces privatizacije izaziva otpor upravo kod zaposlenih
u preduzecima u kojima je promena vlasnicke strukture - neizbezna.
Nove uloge menadzmenta i radnika
Sada istrazivanja javnog mnjenja uglavnom pokazuju
da je uzrok loseg misljenja o privatizaciji medju gradjanima - strah
od iste. Mali broj stanovnika se izjasnjava direktno protiv privatizacije,
ali malo ko zeli da se ona dogodi bas u preduzecu u kome radi. Rezultati
anketa govore da je tome razlog verovanje da izmedju privatizacije
i gubitka posla stoji - znak jednakosti. Na promenu kolektivnog misljenja
o privatizaciji nisu uticale cak ni cinjenice da su u najvecem broju
privatizovanih preduzeca posle prodaje povecane i proizvodnja i plate
radnika.
Kako stoje stvari u Kraljevu?
Na podrucju nase opstine tokom prethodne dve godine
na aukcijama je privatizovano 15 preduzeca. Cetiri preduzeca ("Janhari",
"Stil", "Getaldus" i "Stari Jasen" )privatizovana
su tokom 2002. godine. Ostalih jedanaest preduzeca:"Agrosrbija",
"Solidnost", "Plan" "Gvozdjar", "Rekreaturs",
"Poljopromet", "Elektron", "Slovo","Sigurnost",
"Hladnjaca" i "Srbija", nove vlasnike dobilo je
tokom prosle godine. Malo ili mnogo? Zavisi sa koje strane posmatrate…
Prema podacima Regionalne kancelarije Agencije za privatizaciju u
Kraljevu drustvena preduzeca "Srbija", "Poljopromet",
"Elektron", "Janhari", "Slovo", "Stil"
i "Hladnjaca" prodata su po pocetnim cenama. "Nijanse"
su u minimumu investicija koje su kupci obavezni da uloze u subjekt
privatizacije. Zanimljiv je podatak da je pocetna cena za preduzece
"Solidnost" iznosila 35.000 dinara, a da je prodajna dostigla
15.200.000 dinara (uz obavezu minimuma investicija od 58.000 dinara)
sto znaci da je pomenuto preduzece prodato po ceni koja je 435 puta
veca po pocetne (!).
Jesu li novi vlasnici ispunili ocekivanja radnika, koliko su radnici
ozbiljno shvatili promenu svojih pozicija, da li novi menadzmenti
preduzeca uspevaju da ugovore i ono sto je ranije bilo nezamislivo,
kolike su i da li su redovne plate radnika u privatizovanim preduzecima
- sve to je jedna velika tema. price da ima firmi u kojima su, (valjda
u strahu od novog gazde?!) posle privatizovanja, od prvog dana dnevni
pazari utrostruceni u odnosu na ranije, da ima privatizovanih preduzeca
u kojima radnici uopste ne primaju plate, ali i onih u kojima se radnici
ljute sto im, inace redovne plate, novi vlasnici isplacuju tek u pola
cetiri, a ne kao nekada u deset sati (?!)- ovog puta ne uzimamo u
obzir. Bilo kakvo generalisanje moze da bude plod tek jednog pravog
istrazivackog novinarstva.
Prihodi od privatizacije
Od prodaje pomenutih 15 preduzeca inkasirano je
oko 330 miliona dinara, minimum investicija dostize skoro 52 miliona
dinara.
Zanimalo nas je koliki su u Kraljevu prihodi koji
se od privatizacije vracaju opstinama.
- Po osnovu privatizacija iz pretprosle i za celu
proslu godinu nama je, preko Agencije za privatizaciju preneto tacno
427.855 dinara bez ikakvog podatka od privatizacije kog preduzeca
su te pare ili da li se pomenuta suma odnosi na jedno ili vise privatizovanih
preduzeca. Raspitivali smo se, takav je slucaj i u ostalim gradovima
- kaze Jasminka Stojanovic, nacelnik Odeljenja za privredu i finansije
opstine Kraljevo naglasavajuci da je njena sluzba trazila od Agencije,
sa kojom inace imaju dobru saradnju, osnov po kome su pomenuta sredstva
uplacena opstinskom budzetu.
U posebnoj grupi firmi koje su u grupi za ubrzanu aukcijsku privatizaciju
za 2004. godinu nalaze se Dom drustvenih organizacija, "Autotransport"
i DP "Ekologija".
Privatizacija jeste proces u kojem ne mogu svi da
dobiju. To je, cini se, cinjenica koje su danas mnogo vise svesni
oni koji sigurno dobijaju, nego oni koji mogu ponesto i da izgube.
OPSTINSKO
VECE OPSTINE KRALJEVO - pise Rajko Saric
I rata i kamata
Opstinski akti uskladjeni sa Zakonom o lokalnoj
samoupravi • Kod placalja naknade za gradsko gradjevinsko zemljiste
u ratama zaracunava se kamata od 12 odsto na godisnjem nivou
Na sednici Opstinskog veca opstine Kraljevo, kojom
je predsedavao Darko Vilotijevic, zamenik predsednika opstine, na
dnevnom redu uglavnom su bile odluke koje se odnose na uskladjivanje
opstinskih akata sa novim zakonom o lokalnoj samoupravi. Tako je,
na predlog predsednika opstine, podrzana odluka o Opstinskom vecu
kojom su blize uredjeni sastav i delokrug samog Veca kao kolegijalnog
organa, odnosi Veca i predsednika opstine, Skupstine opstine i Opstinske
uprave, te prava i duznosti predsedavajuceg i clanova Veca.
Istom
odlukom, koja ce biti uvrscena u dnevni red sednice Skupstine opstine,
koja ce se odrzati pocetkom marta, uredjena su i druga pitanja od
znacaja za rad i ostvarivanje zakonske funkcije Veca. Na taj nacin
prestace da vazi odluka o Izvrsnom odboru SO cije nadleznosti ce biti
prenete na Opstinsko vece i predsednika opstine.
Jednoglasnu podrsku dobila je i druga tacka dnevnog reda - Odluka
o Opstinskoj upravi opstine Kraljevo. Nacelnik Opstinske uprave Zoran
Raspopovic je rekao da je predsednik opstine odbio njegov predlog
po kome bi imovinsko - pravni odnosi bili prikljuceni Odeljenju za
urbanizam, a Odeljenje za drustvene delatnosti Odeljenju za finansije.
Ovim predlogom bi se, kako tvrdi Raspopovic, dobilo na operativnosti
i brzem resavanju predmeta, jer je do sada postojala slaba koordinacija
izmedju pojedinih odeljenja.
Osnovne organizacione jedinice u Opstinskoj upravi
su odeljenja za skupstineks poslove, za opstu upravu, za drustvene
delatnosti, za privredu i finansije, za urbanizam, gradjevinarstvo
i stambeno - komunalne delatnosti, za zajednicke poslove i Odeljenje
za inspekcijske poslove. Osma organizaciona jednica je Opstinsko javno
pravobranilastvo koje koristeci pravna sredstva pred sudovima i drugim
nadleznim organima stiti pracva i interese opstine i njenih organa
i organizacija. Primetno je da u predlogu nove organizacije rada u
Opstinskoj upravi postoje samo odeljenja i odseci , a da su nekadasnji
sekretarijati ostali u gradovima poput Beograda, Novog Sada, Nisa
i Kragujevca.
Opstinsko vece usvojilo je i izmene i dopune Programa
uredjivanja gradjevinskog zemljista za 2003. godinu kao iznudjenu
odluku do donosenja Programa za ovu godinu. Do izmena je doslo zbog
nedostataka Programa koji je usvojio Privremeni organ opstine Kraljevo,
a ticu se zastite sredstava kod uplate za gradjevinsko zemljiste u
postupku legalizacije bespravno izgradjenih objekata i novogradnje.
Dakle, kod placanja naknade u ratama, obveznik placa kamatu od 12
odsto na godisnjem nivou, na odlozene rate s tim da najniza rata za
porodicne stambene objekte ne moze biti manja od 500 dinara. Za sve
ostale objekte mesecna rata ne moze biti manja od 5.000 dinara. Na
ovaj nacin javni prihodi su zasticeni od obezvredjivanja, sto je i
obaveza lokalnih organa vlasti.
POVODI
- pise Rajko Saric
Dinar po dinar - poslanicka plata
U trenutku kada Srbiju potresaju brojni strajkovi
radnika koji mesecima nisu dobili ni dinar, kada je prosecna plata
isplacena u januaru pala na oko 12.000 dinara, poslanici republicke
Skupstine su sami sebi ,,odrezali” platu vecu od 35.000 dinara
• Opstinskim ocima 2004. godina je pocela sa prosecnom platom
od 41.800 dinara
Tek sto je Republicki zavod za statistiku saopstio
da je prosecna neto zarada isplacena u Srbiji, u januaru bila za 17,36
odsto manja u odnosu na decembar 2003. godine, Administrativni odbor
Skupstine Srbije prihvatio je odluku republickih poslanika da sebi
povecaju platu za 10 odsto. Ako se zna da su u toku protesti nekoliko
hiljada radnika u Cupriji, Cacku, Smederevu i drugim gradovima, na
kojima se trazi isplata zarada koje kasne i po vise godina, onda je
potez nasih poslanika “prava stvar u pravom trenutku”.
Ili mozda nije?
Tako ce vec u narednoj isplati predsednik Skupstine
primiti neto platu od 37.270 dinara, potpredsednik 32.611 dinara,
dok ce sefovi poslanickih grupa i predsednici radnih tela ,,zaradjivati”
po 29.194 dinara. Sekretar Skupstine, po istoj odluci, ima platu 38.364
dinara, a plate poslanika koji su na stalnom radu u Skupstini iznose
26.710 dinara. Naravno, bez poslanickog dodatka. Spremacice u Skupstini
Srbije imace platu 9.591 dinar.
Malo ili mnogo? Sa cijim primanjima to uporediti?
Privatnicima sa belim vilama, profesorima, lekarima, “Elektrodistribuciji”,
Telekomu? Evo sta smo mi uspeli da saznamo.
Prosecna zarada u privredi u januaru iznosila je
11.680, a u vanprivredi 13.069 dinara, bez poreza i dopirnosa.
plate izabranih, imenovanih i postavljenih lica, celnika opstine Kraljevo,
koji su na stalnom radu, u januaru su u proseku bile 41.873 dinara.
Tacnije predsednik opstine imao je da primi 42.428 dinara, a njegov
zamenik 41.935 dinara. Predsednik Skupstine opstine ima neto platu
od 41.688 dinara, njegov zamenik 41.442, a sekretar 27.860 dinara.
Svim funkcionerima zaracunata je i stimulacija od 70 odsto, dok sekretar
opstine ima stimulaciju od 23 odsto. Nacelnik Opstinske uprave za
svoj rad ima mesecnu neto zaradu od 32.971 dinar.
Clanom 8. Odluke o koeficijentima za obracun i isplatu
plata izabranih, imenovanih i postavljenih lica, lica koja nisu na
stalnom radu u opstinskoj Skupstini imaju pravo na dodatak u iznosu
od 60 odsto od plate, sto za januar mesec iznosi u proseku 25.124
dinara.
Trenutno profesor u srednjim skolama prima oko 16.000
dinara, dok je uciteljska plata oko 14.800 dinara. Prosvetni radnici
jos nisu odredili tacan procenat povisice koju ce traziti, ali ce
on, svakako biti oko 10 odsto i bice upucen Vladi Srbije u najskorije
vreme. Prosle godine, nakon niza protesta, za 10 odsto povecane su
i plate zdravstvenih radnika, tako da je sada prosecna plata medicinskih
sestara oko 12.000 dinara. Lekara specijalista u ZC Studenica ima
platu od 19.944 dinara, a lekar opste prakse 16.469 dinara. O platama
u ovdasnjim javnim preduzecima niko od kontaktiranih direktora nije
zeleo da govori. Zanimljiv je podatak iz nekih javnih preduzeca da
njihove cistacice mesecno ,,pometu” i po 18.000 dinara, sto
je mnogo vise od profesorske ili citeljske plate, a neznatno manje
od plate lekara specijaliste.
Nezvanicno nam je medjutim, potvrdjeno u jednom od javnih preduzeca
da direktor ima neto platu od 30.000 dinara, a da njegove kolege,
,,zbog godina staza” imaju ,,tek 7.000 - 8.000 dinara vise”.
Prvi covek jednog od ovdasnjih instituta, receno nam je takodje nezvanicno,
mesecno zaradi vise od 100.000 dinara!
Da li su onda republicki poslanici preterali? Nisu,
ako tu platu zarade, a zaradice ako zbog njihovog “rada”
i gradjanima Srbije bude bolje.
STRANACKA
HRONIKA
TRECA SKUPSTINA NARODNE DEMOKRATSKE STRANKE - pise Slobodan Rajic
Kraljevcani u „centrali“
S pravom se moze reci da jednu od najmladjih ali
i dosta uspesnu stranku na politickoj sceni Srbije pod imenom Narodna
demokratska stranka (NDS) predvode Kraljevcani. Naime, na upravo odrzanoj
Trecoj skupstini ove stranke za njenog predsednika ponovo je izabran
Slobodan Vuksanovic, poreklom Kraljevcanin, za clana Izvrsnog odbora
Vladimir Bogavac, predsednik Opstinskog odbora NDS Kraljevo, a za
clana Statutarne komisije te stranke Vladimir Ilic, potpresednik OO
NDS Kraljevo. NDS je, inace, na proslim vanrednim parlamentarnim izborima
ucestvovala na listi Demokratske stranke Srbije.
Obracajuci
se delegatima i gostima, Slobodan Vuksanovic je istakao da je NDS
u protekle dve godine bila izlozena brojnim pritiscima, pretnjama
i progonima, ali da je drzeci rec i ne posustajuci dosla do cilja
- demokratskih promena koje je narod trazio. On je apelovao na delegate
NDS da nikada ne zaborave koliko je bilo tesko, ali i da podrze novu
vladu koju predvodi DSS, jer „nema kuce ni reformi bez domacina“.
-
Vlada ce biti formirana jer politicari i postoje zbog gradjana i drzave,
a kad god je bilo obrnuto stradale su porodice i gradjani. Mi cemo
postovati autoritet naseg koalicionog partnera DSS-a, ali zadrzati
pravo na sopstvene procene. Nova vlada za nas je tehnicka koalicija
u interesu naroda i drzave. Mi cemo je podrzati, ali necemo dozvoliti
da bilo koja nova vlast bude repriza prethodnih. Sa svojih oko 15.000
clanova mi cemo biti korektan partner koji se nece sluziti prevarama
i ucenama vec biti spreman da pomogne razvoju Srbije. Nas kapital
je nase cisto lice koga se necemo odreci. Dokazacemo da na politickoj
sceni ipak nisu svi isti. Pripremamo se za predsednicke i lokalne
iz bore uz moto velikog NJegosa „Neka bude sto biti ne moze,
neka bude borba neprestana“ - naglasio je Slobodan Vuksanovic.
U obracanju delegatima dr Vojislav Kostunica, predsednik
DSS i mandatar nove vlade Srbije, posebno je insistirao na postovanju
volje biraca i stvaranju normalnih, cvrstih, demokratskih institucija
koje su u prethodnih nekoliko godina unistavane.
- Pokazali smo da Srbija moze i mora da ima vladu
po volji i meri naroda. Ta volja izrazena je na izborima 28. decembra
kada je narod jasno i nedvosmisleno rekao da oni koji su vladali Srbijom
u poslednjih nekoliko godina to vise ne mogu da cine. Bilo je nagovora
i pritisaka, i u zemlji i van nje, raznih saveta i savetodavaca, kako
zaobici tu volju naroda, ali mi nismo podlegli tim pritiscima. Pokazacemo
u danima koji dolaze da Srbija mora da ima sve institucije medju kojima
mora da postoji red, podela vlasti, odgovornost, da budu uvazavane
njihove odluke. Medju njima su posebno vazni sudovi, narocito Ustavni
sud, sto do sada nije bio slucaj - rekao je Kostunica.
On je zahvalio clanovima NDS na pomoci i saradnji
u borbi za demokratske promene u Srbiji, akcentujuci energiju, uverenje
i upornost kao glavne vrline ove stranke.
KRALJEVCANI
NA IZBORNOJ SKUPSTINI DEMOKRATSKE STRANKE - pise Slobodan Rajic
Dva clana u Glavnom odboru
Na
11. izbornoj skupstini Demokratske stranke, na kojoj je u nedelju,
22. februara velikom vecinom glasova za novog predsednika izabran
Boris Tadic, ucestvovala su i 23 delegata iz Kraljeva, 21 izabrani
i dva po funkciji, plus 5 delegata iz Usca, gde DS ima Opstinski odbor.
U novoizabrane centralne organe Demokratske stranke
tom prilikom izabran je i jedan broj Kraljevcana. U Glavni odbor stranke
izabrani su Dragan Bogdanovic Frenc i Ivan Jovanovic, a u Statutarnu
komisiju Slavisa Vojinovic. Clanovi Glavnog odbora Demokratske stranke
po funkciji su i narodni poslanik Slobodan Mihajlovic i nacelnik Raskog
okruga Mile Koricanac.
Inace, Opstinski odbor Demokratske stranke, podrzao
je kandidaturu Borisa Tadica za predsednika stranke.
INTERVJU: BORIS KARAICIC, NARODNI POSLANIK - pise
Slobodan Rajic
Mi necemo praviti laznu vecinu
Medju 53 poslanika na listi DSS u Skupstini
Srbije je i Boris Karaicic, clan NDS. On je bio jedan od pokretaca
studentskog pokreta 1996/97. i osnivaca Otpora, a kasnije jedan od
osnivaca i lidera Narodne demokratske stranke. Apsolvent je germanistike
na Filoloskom i filosofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Poznat
je i po tome sto je u proslom mandatu sa jos dvojicom poslanika iz
NDS-a izbacen iz Skupstine, a potom odlukom Ustavnog suda vracen u
Skupstinu, ali ta odluka, posle odugovlacenja, a kasnije zbog raspustanja
parlamenta i raspisivanja izbora nikad nije sprovedena. U borbi za
demokratiju bio je cest gost Kraljeva, pa i nase redakcije, a nedavni
susret u Beogradu na Skupstini NDS, iskoristili smo da mu postavimo
nekoliko aktuelnih pitanja.
- Gospodine Karaicicu, kako ocenjujete pocetak rada Skupstine?
- Svaki pocetak je pomalo tezak. Rad Skupstine odvija se u znaku formiranja
vlade, a imamo i Srpsku radikalnu stranku koja ima veliko preimucstvo
u broju poslasnika i to obilato koristi i u govorima i drugim postupcima.
Mi cemo kad se formira vlada verovatno imati inicijativu, ali ocekujemo
i zestoku borbu sa opozicijom.
- Najavljuju se promene u Poslovniku o radu Skupstine. Kako spreciti
da se ne ponove kradje glasova i onoga sto se Vama desilo - kradju
poslanickih mandata?
- Ne moze nijedan poslovnik da spreci ako bahata vlast nesto hoce
da otima. Ova Skupstina, kako je pocela, vec je mnogo stabilnija.
DS i SRS su dobile cak i vodeca mesta u nekim odborima. Nije bilo
osvete, revansizma, vec je ispostovano ono sto pise u Poslovniku,
da uvek opozicija, zbog kontrole, vodi odbore za finansije i bezbednost
itd. Nama ne pada napamet da krademo mandate i da pravimo laznu vecinu,
dok god to moze da se uradi dogovorima, a ako ne bude moglo - ici
cemo na izbore.
-
Kad pominjete izbore, sta je bolje sada za Srbiju - nova vlada ili
novi izbori?
- Izbori nisu resenje u ovom trenutku. Oni bi predstavljali novi gubitak
vremena i nove velike troskove. Smatramo da je manjinska vlada uz
bilo ciju podrsku, vlada trojne grupacije koju cine DSS, G 17 plus
i SPO-NS, trenutno najbolje resenje. Mislim da bilo koja vlast zasluzuje
sansu najmanje pola godine da pokaze sta moze i sta zna i da onda,
nakon toga, mirno i „hladne glave“ ocenjujemo svi zajedno
sta je uradjeno a sta nije. Velika su ocekivanja gradjana, svih nas.
Ocekujem da ce neka elementarna prava biti ostvarena, da ce biti pozvani
na odgovornost oni koji su pominjani u toku predizborne kampanje,
da ce drzava da se stabilizuje i da ce na osnovu toga i nasa ekonomija
da ide napred. Tome se nadamo i ja ocekujem sve najbolje,verujem da
cemo imati snage da neke greske SPS-a i DOS-a ispravimo.
- Da li ce prilikom usvajanja budzeta za ovu godinu konacno doci do
obecane finansijske decentralizacije Srbije, da lokalna samouprava
dobije sto joj pripada?
- Vi znate da smo nasledili jedan glomazan drzavni aparat i jedan
sistem koji DOS nije hteo da menja. S jedne strane ne treba ici u
preterivanje jer ne moze jedna opstina da ima 50, 60 ili 70 odsto
sredstava koliko neki traze, a da Republika isplacuje plate drzavnih
sluzbenika, zdravstvenih i prosvetnih radnika iz svog budzeta. Takodje,
kad god neka opstina ima problem, bilo da je to poplava, ne daj boze,
susa ili neka druga elementarna nepogoda, onda pomaze drzava, po principu
solidarnosti.
- S druge strane, mi se zalazemo za decentralizaciju u onom pravom
smislu reci, da se naprave regioni koji su prirodne celine u Srbiji,
u kojima ce se obezbedjivati jednak i ravnomeran ekonomski razvoj.
To bi pogotovo u Raskoj oblasti bilo jako pozeljno. Pored toga, novim
Zakonom o lokalnim izborima vec je ucinjen korak jer se neposredno
biraju predsednici opstina koji dobijaju i vece ingerencije. Dakle,
ici cemo postepeno ka decentralizaciji i vec za sest meseci moze se
ocekivati da opstine dobiju veca sredstva nego sto ih imaju sada.
- Da li posle izborne skupstine Demokratske stranke ocekujete i njenu
podrsku manjinskoj vladi?
- Za mene licno Demokratska stranka je jedna zavrsena prica. Ja ne
vidim da tu ima nekih objektivnih razlika. Mozda je Boris Tadic bolji,
ali nije tesko biti bolji od Zivkovica i Cede Jovanovica. Mene licno
ne interesuje sta se tamo desava. Za mene oni nisu demokratski blok.
DONACIJA
EU ZA POLJOPRIVREDNU SKOLU - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
Medju deset najboljih u Srbiji
Evropska unija ulaze 140.000 evra u rekonstrukciju
i opremanje Poljoprivredne skole • Planirano usavrsavanje profesora
i otvaranje inovacionih centara • Sigurniji opstanak u konkurenciji
pedeset skola
Poljoprivredno-hemijska skola ,,Dr Djordje Radic",
ukljucena je u program Evropske unije (CARDS) koji ce omoguciti rekonstrukciju
skolskog objekta, nabavku nove opreme i edukaciju profesora i rukovodeceg
kadra. Ovim programom obuhvaceno je pedeset skola u Srbiji, po deset
iz raznih podrucja rada: poljoprivrede i prerade hrane, masinstva,
zdravstva, elektro-tehnike i gradjevinarstva. U projekat je ukljuceno
i pet regionalnih centara za obrazovanje odraslih - u Beogradu, Novom
Sadu, Nisu, i nama najblizem Kragujevcu. Ovi centri, izmedju ostalog,
treba da omoguce prekvalifikaciju radnika koji su ostali bez posla.
Vrednost donacije za Poljoprivrednu skolu je 140.000 evra.
Program je poceo obukom eksternih i internih saradnika
koji treba da pomognu direktoru da uspesno upravlja skolom. Posao
eksternog saradnika je da saradjuje sa lokalnom zajednicom, raznim
preduzecima i ustanovama, medjunarodnim organizacijama i drugim partnerima
skole. Interni saradnik ima zadatak da prati realizaciju nastavnih
planova i programa, realizaciju nastave, interesovanja ucenika i rezultate
njihovog rada .
-Grcki
eksperti su obisli nas objekat, u julu ce poceti rekonstrukcija zgrade,
a u isto vreme stize i jedan deo opreme. Sve skole ce dobiti racunarsku
i drugu opremu potrebnu za svoje podrucje rada.
Moderna oprema
Kako se mi bavimo obrazovanjem za proizvodnju i preradu hrane i imamo
oglede u tri obrazovna profila (poljoprivredne i veterinarske tehnicare
i preradjivace mleka), opredelili smo se za laboratorijsku opremu
- mikroskope, veterinarske aparate i opremu za veterinarsku ambulantu,
poljoprivrednu mehanizaciju, plastenik i mini-mlekaru, odnosno sirarnicu.
Smatramo da ce nasi djaci, koji imaju mnogo prakticne nastave, pomocu
ove opreme, moci da steknu neka osnovna znanja i vestine potrebne
za rad u struci koju su izabrali. Ova donacija nam mnogo znaci jer
je nasa oprema zastarela i izraubovana. stara i vise od dvadeset godina.
Pomoci ce nam da bolje radimo, a ucenicima da lakse savladaju nastavu
i izadju iz skole sa boljim znanjem i prakticnim vestinama. Tako ce
i skola naci svoje pravo mesto jer, samo uz savremenu opremu, nove
metode i spremnost nastavnika za promene i nova ucila, mozemo ici
napred - kaze Svetlana Mladenovic, direktor Poljoprivredno-hemijske
skole ,,Dr Djordje Radic".
Koliko je vazno osavremenjavanje nastave, govori
i cinjenica da u Srbiji ima vise od pedeset poljoprivrednih skola
i da, u reformi mreze skolskih ustanova, nece sve opstati. Tim je
veci i uspeh kraljevacke Poljoprivredne skole koja je uspela da udje
u program Evropske unije. Ogledna odeljenja u ovoj skoli su pokazala
izuzetne rezultate. Ucenici su vise zainteresovani za nastavu, smanjeno
je bezanje sa casova. radi se u malim grupama, po principu aktivne
nastave. Uvedeni su i mini-testovi radi provere da li su ucenici savladali
neku nastavnu jedinicu ili oblast. Tako se lako uocava napredak svakog
djaka i nastavnik moze da proceni slabe tacke. Vodi se racuna i o
regionalnoj pristupacnosti skole, odnosno poljoprivrednim kulturama
koje su karakteristicne za podrucje na kojem se skola nalazi.
- Skola ce konkurisati i za inovacioni program kao jos
jednu konponentu CARDS-a. Ideja je da se u okviru skola otvore centri
za obuku nastavnika za rad na racunarima i za ucenje stranih jezika.
Mi cemo konkurisati u tri inovaciona projekta, za primarni kurs iz
informatike, primenu racunara u nastavi, program pravljenja prezentacija
na kompjuterima i kurs stranog jezika, koji bi prosli prvo nasi a
onda i profesori drugih skola. Tako bismo postali regionalni centar
za usavrsavanje, umesto da nasi profesori odlaze u Beograd ili druge
gradove - kaze Svetlana Mladenovic.
Rezultati konkursa bice poznati u maju. Gradjevinski
radovi pocinju kada i letnji raspust, a sva oprema za Poljoprivrednu
skolu treba da stigne do kraja godine.
ZA NABAVKU FISKALNIH KASA OBVEZNICI CEKAJU - pise
Marina Miljkovic Dabic
Novi rokovi?
Ni pet dana pre isteka roka za kupovinu registar kasa
Uprava prihoda u Kraljevu nije dobila nijedan zahtev za fiskalizaciju,
iako su procene da na podrucju opstine treba da bude instalirano najmanje
3.000 ovih aparata!
Iako nije bilo zvanicnog produzenja, nekako bas u "minut do dvanaest"
pre isteka roka koji je republicka vlada odredila za nabavku "pametnih"
kasa prvoj grupi korisnika (ugostitelji, hotelijeri, apotekari, vlasnici
parfimerija, kao i svi koji delatnost obavljaju u kioscima i slicnim
objektima), odlazeci ministar finansija Bozidar Djelic, izjavio je na
nacionalnoj televiziji da ce prva grupa startovati kad i druga (srednja
i velika preduzeca koja se bave maloprodajom, vlasnici i zakupci tezgi
i svakog kioska u kome se ne prodaju samo novine, turisticke agencije,
video, DVD i CD klubovi, radnje za hemijsko ciscenje, prodavnice kompjuterske
opreme, delova za automobile, foto-radnje, frizerski i kozmeticki saloni,
fitnes-klubovi i teretane). Sad je gotovo "iscureo" i taj
prolongirani rok - 29. februar, a da se tamo gde treba da vri "kao
u kotlu" ne desava - ama bas nista neuobicajeno.
Kad
smo Djordja Pavlovica, nacelnika Uprave javnih prihoda u Kraljevu, proslog
utorka pitali kako "stoje stvari" sa fiskalizacijom kasa odgovorio
je:
- Generalno da vam kazem, ne stoje nikako! Ja mislim da jos uvek ni
jedan jedini zahtev za fiskalizaciju nije predat! Serviseri (koji su
poddisttributeri distributera kasa) na stanju imaju, mislim da imaju
samo desetinu kasa, a to je smesno. Mi smo nas deo kompletno odradili,
obavestili smo gradjanstvo i obveznike, obucili inspektore za fiskalizaciju,
ali obveznici cekaju minut do dvanaest tako da ce se desiti haos. Ne
moze realno da se stigne: da bi se izvrsila fiskalizacija sa celom prethodnom
pripremom realno treba pola sata. Pitanje je da li je i to realno, jer
inspektor treba da ode do servisa gde se vrsi fiskalizacija, da se izvrsi
plombiranje procesora, glavnog i fiskalnog. To je posao koji zahteva
i odgovarajucu informaticku podrsku, izradu zapisnika resenja tako da
ja stvarno ne znam, ovaj nas narod je "cudo nevidjeno". Sta
ce da urade i sta misle da urade, vidite danas koji je datum (24. februar,
prim. aut.)!
Nema odlaganja roka?
Uredba o uvodjenju fiskalnih registar kasa na snazi je vec godinu dana.
Odlazeci resorni ministri izjavljivali su proteklih nedelja da ce propisanih
rokova svi morati da se pridrzavaju. Ipak, neki od obveznika nadaju
se da ce Uredba biti ukinuta, drugi da ce biti ukinuti rokovi, treci
cekaju novu vladu i nove ministre.
- Poreska uprava je odradila sve sto je bilo do nas, oglasavali smo
se u medijima, pozivali, formirali smo grupu od 16 inspektora koji ce
samo to da rade, imamo i koordinatora na broju 311-033, ali - ni jedan
jedini zahtev se nije pojavio - kaze Pavlovic.
- Narod dolazi, raspituju se, dolaze i serviseri, ali svi nesto cekaju
- kaze koordinator Dragan Misovic potvrdjujuci da ni pet dana pre isteka
roka za dve grupe korisnika ovoj sluzbi nije prosledjen nijedan zahtev,
iako se procenjuje da ce, ako Uredba u potpunosti bude postovana, na
podrucju opstine, biti potrebno instalirati vise od 3.000 registar-kasa.
Neki od proizvodjaca fiskalnih kasa, a deset ih je ovlascenih, tvrde
da najveci broj problema proistice iz cinjenice da najveci broj potencijalnih
kupaca nije ni procitao Uredbu i ne zna sta su njegove obaveze. Kad
kupac kupi kasu, u objekat dolaze serviser i poreska kontrola koji ce
dati, vec se odomacio izraz, "zeleno svetlo" za njeno koriscenje.
Proizvodjac fiskalne kase duzan je da izvrsi obuku za rad na kasi i
da sa kupcem sklopi ugovor o odrzavanju. Kasa ne sme da se prebacuje
iz radnje u radnju, niti se sme davati nekoj drugoj firmi na koriscenje.
Nije dozvoljeno koristiti ni tudju kasu, iako je atestirana.
Postoje i male fiskalne kase koje rade na baterije ili na akumulator
koje su predvidjene za one koji prodaju ili svoje usluge pruzaju na
otvorenom. Fiskalne kase moraju da nabave i dosadasnji pausalci. Samo
poljoprivredni proizvodjaci koji prodaju svoje poljoprivredne proizvode,
zanatlije koji prodaju predmete sopstvene izrade, domace radinosti i
kolporteri postedjeni su obaveze nabavke registar kasa. "Koji
se efekat postize uvodjenjem fiskalnih kasa, osim da drzava uzme pare?
Kase koje smo platili moraju da se bace (bez nadoknade drzave), a za
nove treba da ulozimo novac, opet iz svoji sredstava!" - pitao
je u prethodnom broju "Ibarskih novosti" nas citalac koji
je pozvao inpektore Uprave prihoda da, ako zele da kontrolisu trgovce,
donesu svoje kase i sede u prodavnici. Ipak, u pitanju je zakonska obaveza,
a inspektori su tu, pre svega, radi kontrole postovanja Uredbe.
Kazne za "zaboravne"
U svemu, ocito, ima i onog tipicno srpskog inata, ali nadlezni ocekuju
da ce obveznici, kada se budu uverili da ne mogu da izbegnu kupovinu
kase, "navaliti" na proizvoDjace fiskalnih kasa koji ce za
vrlo kratko vreme morati da isporuce veliki broj ovih kasa. Od 1. marta
inspektori ce imati pravo da pravna lica koja nisu nabavila fiskalnu
kasu kazne iznosima od 50.000 do 200.000 dinara, a preduzetnike kaznama
od 20.000 do 100.000 dinara.
Sve maloprodajne objekte kontrolisace trzisna inspekcija, a ugostiteljske
objekte i hotele - turisticka. Trzisna inspekcija kontrolisace izdavanje
racuna, a komisija Ministarstva trgovine, turizma i usluga proveravace
da li kupljene kase odgovaraju atestima. Ako kupcu ne izda racun kaznu
placa prodavac, ali i kupac: ako kupac ispred radnje ili trznog centra
bude zatecen bez racuna platice kaznu od 1.000 dinara.
Pozitivno i negativno…
Aduti zagovornika fiskalizacije obicno leze u pominjanju tudjih pozitivnih
iskustava. Od 34 zemlje (od kojih je vecina u nasem okruzenju) Italija
ima najduzi staz duzi cak od dve decenije. Fiskalne kase, kazu upuceniji,
zavele su red cak i u zmeljama gde poreska disciplina, bas kao i kod
nas, nije dominantnija nacionalna osobina. Fiskalizacija sprecava poreske
utaje, unapredjuje bezgotovinsko placanje, stvara ravnopravnije uslove
na trzistu u korist legalnog nad nelegalnim, ali… Uvodjenje fiskalnih
kasa istovremeno jaca mocne kompanije i suzava prostor malim i siromasnim
trgovcima. To jeste cena slabljenja jedne od karika kojom je na buvljacima,
pijacama i na ulicima Srbije godinama kupovan socijalni mir, ali promena
takvog oblika prezivljavanja stanovnika jedne drzave valjda i jeste
(bio) cilj vlasti. Nema veze sto ce ona u medjuvremenu biti promenjena.
Narod je ostao isti… Kasa odmah, placanje na
kredit
Pojedine domace i strane banke obzbedile su kredite za kupovinu fiskalnih
kasa cije se cene krecu izmedju 14.000 i 100.000 dinara. To znaci da
su, za potrebe svojih klijenat, potpisale ugovore o saradnji sa distributerima
fiskalnih kasa. Uslov koji treba zadovoljiti je postojanje racuna kod
ovih banaka i distributera i kupca. Obrada zahteva za kredit obicno
ukljucuje pregled poslovanja za prethodnu godinu i procenu likvidnosti
klijenta koji trazi kredit. Primera radi, u "Komercijalnoj banci"
rok otplate kredita je godinu dana sa prosecnom mesecnom kamatom od
1,25 odsto. I u "Vojvodjanskoj banci" kredite odobravaju na
period do godinu dana, uz obavezu vracanja u mesecnim ratama i kamatnom
stopom koja se, u zavisnosti od boniteta klijenta i uslova ugovora sa
distributerima fiskalnih kasa krece od 7 do 12 procenata na godisnjem
nivou. "Vojvodjanska banka" kreditira do 90 odsto prodajne
vrednosti kase. To, drugacije receno znaci da je minimalno ucesce deset
procenata.
U "Pro kredit" banci mesecna rata za jednu kasu koja se kupuje
na osmomesecni kredit, a kosta 500 evra iznosi 66 evra. Za kupovinu
vise kasa postoji mogucnost kreditiranja na 24 meseca.
LOKALNO- EKOLOSKI AKCIONI PLAN KRALJEVA - pise Marko
Slavkovic
Obilaznica
smanjuje buku
Analiza sadasnjeg stanja pokazuje da je buka jedan
od glavnih cinilaca koji kriticno opterecuje savremenog coveka u urbanoj
sredini. Komunalne sluzbe, saobracaj i koncentracija industrije iako
olaksavaju nacin zivota i podizu opsti standard ljudi, sa sobom uvode
i specificne probleme.
Dejstvo
buke na coveka je visestruko. Buka steti zdravlju i dovodi do citavog
niza oboljenja. Pored direktnog dejstva buke na organ sluha, buka
veoma ozbiljno pogadja centralni vegetativni nervni sistem a preko
njega utice i na mnoge druge organe u kojima izaziva promene i funkcionalne
smetnje. Pored direktnog dejstva buka utice i na koncentraciju pri
radu cime se smanjuje radna sposobnost coveka izlozenog buci prekomernog
dejstva. S obzirom na znacaj fenomena buke, iskazan cinjenicom da
je u 2000. godini 130 miliona ljudi u urbanim sredinama izlozeno nivoima
koji prekoracuju gornje granicne dozvoljene vrednosti nivoa buke,
65 decibela za dnevni period i 55 za nocni period, proizilazi potreba
za kontrolom nivoa buke i planiranje mera za zastitu populacije od
njenog negativnog dejstva.
Kraljevo je prostor sa znacajnim akustickim opterecenjem,
s obzirom da predstavlja raskrsnicu sa velikim intenzitetom drumskog
i zeleznickog saobracaja, u kome ne postoje uradjene saobracajne obilaznice
oko grada. U Kraljevu se nije pristupilo sistematskom merenju nivoa
buke i definisanju njene vremenske zavisnosti na mernim lokalitetima,
koja po svojoj strukturi predstavljaju reprezentativne lokalitete
specificne namene, sankcionisane nacionalnim standardom (JUS U. J
6. 205.)
Akusticki monitoring
Strucno tehnicki tim za buku u okviru izrade Lokalnog
ekoloskog akcionog plana Kraljeva, koji sacinjavaju: dr Zoran Petrovic
i dr Milos Vujovic sa Masinskog fakulteta, LJiljana Jemuovic iz Opstinske
uprave i Dragana Radovanovic, opstinski inspektor za zastitu zivotne
sredine, doneo je zakljucak da se sprovede akusticki monitoring na
mernim lokalitetima gradskog tkiva ciji ce cilj biti da se stvori
znacajna kolicina statisticke mase podataka o akustickom opterecenju
prostora generisanog saobracajnim i komunalnim izvorima, zati da se
obezbedi izrada, korekcija i verifikacija modela za prognozu akustickog
opterecenja, sa ciljem obezbedjenja pouzdanog alata za razresenje
problema u planiranju razvoja gradske saobracajne strukture i da se
stvore uslovi za akusticko zoniranje i zoniranje grada u odnosu na
namenu prostora.
Rezultati sistematskog merenja nivoa buke ce posluziti urbanistima
pri prostornom uredjenju i rekonstrukciji postojecih naselja i podrucja,
arhitektama pri projektovanju objekata u neposrednoj blizini mernih
mesta i medicinskim strucnjacima pri oceni smetnji od buke kao veoma
znacajnog ekoloskog faktora koji utice na zdravlje stanovnistva.
Dobijenom statistickom masom podataka o merodavnim
nivoima buke na teritoriji grada Kraljeva omogucila bi se izrada akustickih
mapa za dnevni i nocni period merenja.
Zastitne mere
Mere zastite, koje se mogu sprovesti na lokalnom
nivou, moguce je podeliti u dve grupe, kratkorocne i dugorocne.
Kratkorocne mere zastite bi obuhvatile ogranicenje brzine kretanja
vozila, zabranom saobracaja za pojedine kategorije i njihovim usmeravanjem
na pravce manje osetljive na buku, boljom regulacijom saobracaja,
povoljnijim izborom javnog gradskog prevoza, poboljsanjem povrsine
kolovoznog zastora, kontrolom nivoa buke vozila i sankcionisanjem
ponasanja ucesnika u saobracaju.
Dugorocne mere zastite od buke bi obuhvatile pravilno
planiranje namene prostora, ukljucivanjem mera zastite od buke u fazi
projektovanja gradjevinskih objekata, postavljanjem internih objekata
(magacina, garaza i sl.) kojima buka ne smeta izmedju izvora i primaoca
buke, izgradnjom vertikalnih zastitnih zidova i hortikulturalnim uredjenjem
pojasa duz putne sobracajnice.
UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE
NARODNI
MUZEJ: PRVO BIJENALE KRALJEVACKE UMETNOSTI - pise Bojana Milosavljevic
Cudesan "Grad" Svetlane
Jevtic
-Jos davne 1971. godine Narodni muzej u kraljevu
inicirao je izlozbu domacih likovnih stvaralaca, koja se, kao kulturni
sadrzaj tradicionalne komemorativne manifestacije "Oktobarske
svecanosti" u kontinuitetu odvijala samo pet godina. Posle tolike
vremenske distance, dobili smo umetnike novih profila, poetike, tema
i motiva, cemu je potvrda (obnovljeno) Prvo bijenale kraljevacke umetnosti
- izlozba otvorena sredinom ovog meseca, autora Suzana Novcic, kustosa
- istoricara umetnosti u Narodnom muzeju. Na ovoj raznolikoj, ali
nesumnjivo velikoj i znacajnoj izlozbi, pobedila je kraljevacka slikarka
Svetlana Jevtic, sa slikom "Grad," kao jedan od dvadesetcetvoro
autora, koji su izlozili ukupno tridesetsedam radova, sto je priblizno
polovina od ukupnog broja "kandidovanih," ukljucujuci i
"ponudu" prilozenih radova. Druga nagrada pripala je Bobanu
Bosicu, a treca Kristini Glavcic (oba umetnika su takodje iz Kraljeva)
Kloneci se uopstavanja, Prvo bijenale kraljevacke
umetnosti, koje posle vise godina (kao domacin i organizator, svojevremeno
i pokretac takvog jednog dogadjaja) obnavlja Narodni muzej, a na kome
su se pojavili i likovni umetnici iz Raske i Vrnjacke Banje, pokazuje
jos jednu (neminovnu) smenu generacija. U vecini slucajeva, ovdasnjoj
publici predstavili su se neki novi i mladji stvaraoci sa individualnim
poetikama. Ziri koji su sacinjavali strucnjaci "sa strane"
(uz svu ogradu da je ono subjektivno u velikoj meri i ovoga puta nadvladavalo
prilikom selekcije): Spomenka Kovacic - Guzvic, visi kustos Narodnog
muzeja u Kragujevcu; Lazar Stojanovic, muzejski savetnik Narodnog
muzeja u Krusevcu i Julka Marinkovic, kustos galerije Nadezda Petrovic
u Cacku (ona je, ujedno, i otvorila Bijenale) svojim odlukama nije
kasnije izazvao ni zucne, niti polemicne tonove onih koji su ostali
bez prilike da ih publika vidi i procenjuje.
Svetlana Jevtic, akademski slikar iz Kraljeva, koja se po zavrsetku
redovnih studija i tokom magistarskih duze vreme usavrsavala na Nacionalnoj
visokoj skoli lepih umetnosti u Parizu, pobednik je ove izlozbe. NJen
crtez - slika "Grad" otkupljen je za Umetnicku zbirku Narodnog
muzeja u Kraljevu. "Likovno - poetski sklad" postigla je,
naizgled, tako sigurno i lako. "Grad" je monumentalna slika
crne boje na svetloj i nijansiranoj podlozi, koja fascinira jednostavnoscu
postupka i ekspresivnim i asocijativnim nabojem. Drugu nagradu osvojio
je Boban Bosic, akademski slikar iz Kraljeva, za sliku "Za stolom,"
dok je treca pripala studentu Kristini Glavcic, za diptih "Petao."
Prema pravilniku Bijenala i ova dva nagradjena rada upotpunice Umetnicku
zbirku Narodnog muzeja u Kraljevu.
Obnovljena
na sasvim moderan i efikasan nacin bijenalna izlozba kraljevacke umetnosti
(posle nase publike, videce je i ljubitelji slikarstva u Raski i Vrnjackoj
Banji - p.a) trebalo bi da "prezentuje trenutnu situaciju umetnickih
kretanja i raznorodnih tendencija, kao i dinamiku umetnicke prakse"
- napisala je, izmecu ostalog, u pratecem katalogu Suzana Novcic,
kustos i autor postavke, uz drugu konstataciju: da je raspon od tradicionalnih
do subjektivnih koncepcija zaista dao kompleksnu umetnicku situaciju
u Kraljevu, Raski i Vrnjackoj Banji, kao i pravi kljuc za komunikaciju
umetnika sa sredinom u kojoj zivi i stvara.
Izmedju ocekivanog i - ostvarenog
U odgovoru na pitanje - koliko je Prvo bijenale kraljevacke umetnosti
doprinelo bogatijoj sferi likovnog zivota grada i okruzenja - gospodja
Novcic naglasava:
-Zadovoljni smo velikim odzivom slikara, pre svega grupe umetnika
iz Raske, kojih je u selekciji bilo devetoro, a troje je izlozilo
svoje radove. Ovo smatram dobrim znakom da ce ubuduce njihovo ucesce
biti i masovnije. U celini gledano, ma koliko da smo ocekivali, kvalitet
izlozbe je neosporan. Prva nagrada je to i dokazala. Osim toga, na
Bijenalu se prezentuje mnogo mladih umetnika: Milunovic, Salinic,
Glavcic,… Ovde je rec i o njihovoj afirmaciji i prodoru u javnost.
Narodni muzej, naravno, ima duznost, obavezu cak, da prati kreativne
umetnike, njihov razvoj, dinamiku, kvalitet, padove…"
Slavodobitnik Svetlana Jevtic je veoma skromno komentarisala svoju
pobedu:
-Bila sam iznenadjena prvom nagradom, jer takva priznanja, prirodno,
uvek moraju da iznenade. Moj crtez "Grad" je najnovije sto
sam uradila. Razlikuje se od dosadasnjih, a bice jedan u nizu onih
koje radim. Utisci o izlozbi su mi veoma pozitivni. Dobro je sto je
narocito odziv mladih bio tako masovan, jer ce oni znacajno da doprinesu
bogatstvu buduce likovne scene. Poznajem mnoge kolege koje izlazu
na Bijenalu, ali neki radovi su mi potpuna novina. Tu, pre svega,
mislim na Slobodana Marinkovica, Ivana Milunovica, Jelenu Salinic
i Dragana Pesica."
Jedno od vec afirmisanih mladih imena u likovnom zivotu Kraljeva je
mr Jelena Salinic, akademski slikar. U njenoj umetnickoj biografiji
su samostalne i grupne izlozbe, mecunarodne i domace kolonije i bijenala,
a na Prvoj bijenalnoj postavci kraljevacke umetnosti predstavila se
zapazenim radom:
-Dobro je da postoji izlozba takvog tipa, bez obzira na razlicit izbor
radova, koji je i subjektivan, mada prilicno ujednacenog kvaliteta.
Drago mi je zbog novih, svezih ideja, vezanih za neoeskspresionizam,
koji sada u Evropi dolazi u prvi plan. U tom smislu Svetlana Jevtic
je odlican crtac i ima nesto od toga duha u sebi. Emilija Milovanovic
me je obradovala potpuno detinje, ljudski i umetnicki. Kroz zreo umetnicki
izraz ona je vrlo spontano baratala lazurom i koloritom. Postoji tvrdnja
da umetnici koji su na putu ka duhovnom koriste lazur, a ne pastu.
To na njenim slikama zvuci kao prica. Postujem ozbiljnost Miladina
Otovica, ciste i zvucne skulpture Slobodana Marinkovica, Milorada
Vujasanina. Ovo drugo mi deluje kao vec vidjeno, ne privlaci mi paznju
senzibilitetom. Bilo bi dobro da traganje selektora izlozbe za novim
ubuduce bude jos delikatnije i rigoroznije, kao kada se, na primer,
matematicaru zadaje slozeniji problem."
Gordana Mihailovic, samouki slikar iz Kraljeva ( sa stazom od blizu
dvadeset godina), cija je slika "Tajna" takodje prosla selekciju
troclanog zirija Bijenala, veoma je zadovoljna obnavljanjem ove velike
likovne manifestacije kraljevacke umetnosti. Uz napomenu da je prvonagradjena
Svetlana Jevtic odrzala pravi "cas" mnogim kolegama u slikarstvu
"potpunom izrazajnoscu u toj najjednostavnijoj tehnici,"
gospodja Mihailovic je odala iskrenu pohvalu Muzeju u Kraljevu, za,
kako je rekla, "novi zamah pokretackoj snazi nama koji se likovnim
umetnostima bavimo, a koji samo moze da nam bude podstrek za dalji
rad."
U tom smislu treba da usledi i zakljucak. Narodni muzej Kraljeva,
po umetnickim kriterijumima mozda nasa najreprezentativnija kulturna
ustanova, i ovoga puta se dokazao kao odlican, a nenametljiv, inicijator
i domacin velikog likovnog skupa ljudi koji svojim radom i rezultatima
zasigurno svrstavaju Kraljevo u jedan od malobrojnih umetnickih centara
Srbije. Prvo bijenale kraljevacke umetnosti, obnovljeno posle toliko
godina, osovljeno je nova (pre svega profesionalno - umetnicka) pravila:
liseno primesa prigodnog, sporednog u velicanju ma kakve ideologije
i dogadjaja (makar to bile i komemorativne svecanosti "Kraljevacki
oktobar") konceptualno i programski okrenulo se samoj likovnoj
umetnosti; onome sto je u njoj aktuelno, vredno hvale, koliko - toliko
originalno i dobro.
IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove Knjige
PREPORUCUJEMO
,,Jevreji" Dejvid DZ. Goldberg, DZon D. Rejner (preveoDjordje
Trajkovic) (Clio)
Knjiga daje prikaz istorije i religije jednog jedinstvenog naroda
koji je tokom svoje istorije od skoro cetiri hiljade godina, bio poznat
po nazivima Hebreji, Izrailjci i Jevreji. Preglednost, sistematicnost
izlaganja, jezgrovitost sva cetiri velika dela teksta koji predstavljaju
istoriju, knjizevnost, teoriju i ispovedanje judaizma, preporucuju
ovo delo kao odlican prirucnik za studente i naucnike ali i stivo
koje ce u kratkoj ali sadrzajnoj formi pruziti odgovore na brojna
pitanja svih koji citaju Bibliju i Talmud ili se interesuju za korene,
nastanak i trajanje drzave Izrael.
ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Tajna Sambale" DZejms Redfild (prevela Natasa Trbojevic) (Narodna
knjiga / Alfa)
Vec hiljadama godina postoji legenda da negde na Tibetu, medju ledom
prekrivenim vrhovima planina, postoji raj nedostupan coveku, prostor
savrsenog spokoja, prozet vekovnom mudroscu - Sambala. Autor ove knjige,
vodice vas po bespucima tibetskih visoravni, u potrazi za ovim misticnim
i mitskim mestom koje jos niko nikada nije pronasao. Ovo delo podsetice
da je tehnologija uvek samo prethodila onome sto se vremenom moglo
ciniti samo ljudskim umom.
DECJE ODELJENJE
,,Nebo" Marfi Delano Ferguson (prevela Maja Vojvodic) (Egmont)
Zahvaljujuci jednostavnom i zivopisnom tekstu, nesvakidasljim fotografijama,
recniku i indeksu pojmova, ova knjiga moze biti od velike pomoci pri
ucenju. Saznajte : zasto pada kisa, koliko cesto gromovi udaraju u
zemlju, kada duvaju vetrovi, zbog cega tornada prave vrtloge. Knjigu
je sastavio Izdavacki zavod geografskog drustva National Geographic,
najveca svetska organizacija koja se bavi naukom i obrazovanjem.
NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Mile Kordic ,,Jelena 2001" Beograd / Knjiga komerc.
KOSARKA - PRVA EFES LIGA - pise Zoran Bacarevic
Vuksanovicu profesorsko zvanje,
Masinac (prakticno) u barazu
• Sesti uzastopni poraz kraljevackih "studenata":Masinac
- Atlas 96:100 (posle produzetka) • Vladimir Vuksanovic sa 38
koseva "potopio" Kraljevcane • U 19.kolu Masinac- Hemofarm
(sutra u Kraljevu), Sloga gost Partizana u Beogradu
Prvi krug takmicenja u Prvoj Efes ligi zavrsava se
za cetiri nedelje ali je vec izvesno da ce Masinac sansu da se i naredne
sezone takmici u najvisem rangu morati da potrazi u barazu. To je kristalno
jasno posle utakmice minulog 18.kola u kome su kraljevacki "studenti"
pretrpeli sesti uazstopuni poraz posle koga su cvrsto prikovani na 10
mesto na tabeli, sa samo teoretskim sansama da se na njega pomere u
preostala cetiri kola. Posle Partizana, Ergonoma i Atlas je u subotu
uvece pokupio ceo plen sa kraljevackog parketa. Tim Zorana Slavnica
bio je na pragu poraza ali je uspeo da slavi u produzetku od pet minuta
posto je susret u regularnom vremenu zavrsen rezultatom 88:88. Posle
naknadnih pet minuta slavili su beogradski "bankari" sa 100:96.
Susret Masinca i Atlasa poceo je u znaku domacina koji su imali sigurno
vodstvo u uvodnom delu meca (18:7) pa i u zavrsnici prvog poluvremena
(40:23). U nastavku se ta prednost domacina topila da bi tri minuta
pre kraja Beogradjani stigli do izjednacenja (78:78). U ta tri poslednja
minuta pre kraja , igri nerava i koncentracije, Atlas je uspeo da realizuje
poslednji napad za koji je ostalo cetiri sekunde i do vodjstva Masinca
od 88:86 preko "solo prodora" Aleksica izbori pravo na produzetak.
Gosti iz Beograda iskoristili su psiolosku prednost u nastavku pa je
konacan rezultat na kraju glasio Masinac-Atlas 96:100 (24:19, 22:21,
24:20, 18:28,8:12). Pravu kosarkasku simultanku imao je kapiten Atlasa
Vladimir Vuksanovic koji je pored svog imena za 45 minuta nanizao cak
38 koseva (racunski, 38 odsto ukupnog ucinka gostiju iz Beograda). Upola
manje postigao je Aleksic (19) ali je on kosevima u poslednjim sekundama
regularnog toka izborio pravo na dodatnih (pobednickih) pet minuta.
Kod Masinca Dusan Knezevic je bio najefikasniji sa 23 kosa a Bukumirovicevih
17 i Markovicevih 11 koseva nisu bili dovoljni da se prekine serija
od sest uzastopnih poraza.
U narednom 19. kolu Masinac je ponovo domacin ali u susret sa Hemofarmom
ne ulazi kao favorit . Jos manje ce to Sloga Favorit koja ce, posle
Vrsca, ponovo da gostuje a ovoga puta ide na noge Partizanu.
ODRZANO
59. PRVENSTVO SRBIJE U KROSU - pise Stole Petkovic
Uspeh Pecinih pulena
U subotu je na terenima Vojno - sportskog centra u
Surcinu odrzano 59. prvenstvo Srbije u krosu.
- Atletski kl-ub Metalac nastupio je sa osam takmicara - raportira trener
Cvijovic. To je ujedno bilo 39 ucesce nasih atleti-cara koji su ostvarili
bilans sa 13 pojedinacnih i 31 ekipnom pobe-dom.
Ovoga puta najuspesniji su bili Aleksandra Marinkovic sa osvojenim sestim
mestom u konku-renciji mladjih pionirki na 1.000 metara i Aleksandar
Rancic koji je u trci starijih pionira bio deveti na 2.000 metara.
- Ipak pohvale idu na adresu mlacih pionirki u trci na 1000 metara i
tako postale ekipni prvaci Srbije za ovu godinu. Uz vec pomenutu Aleksandru
Marinkovic trcale su Katarina Kojic, Anica Marinkovic i Mirjana Djalovic
- zadovoljan je Predrag - Peca Cvijovic.
Ove godine po prvi put na prvenstvu Srbije nastupili sdu i veterani.
U kategoriji od 65 do 69 godina na 2.000 metara Milan Matijevic je zauzeo
drugo mesto.
ODBOJKA - PRVA A SAVEZNA LIGA
Zvezda "zmirkala" u Kraljevu
• U 15.kolu "crveno-beli" savladali
Ribnicu Gradjevinar sa maksimalnih 3:0 • Kraljevcani bili na domaku
pocasnog seta. Ovog vikenda Kraljevcani gostuju u Ivanjici
Odbojkasi
Ribnice Gradjevinar doziveli su cetvrti uzastopni poraz u drugom delu
prvenstva ali su dosta skupo "prodali kozu" aktuelnom prvaku
. Beogradska Crvena zvezda savladala je prosle subote u Hali sportova
i u direktnom prenosu na RTS kraljevackog prvoligasa sa maksimalnih
3:0 (25:23,25:23,28:26), sve u nameri da Beogradjani zauzmu drugu poziciju
pred plej-of polovinom marta posto je startni broj 1 vec rezervisan
za novosadske "crveno-bele". Ribnica je pruzila zilav otpor
Beogradjnima koji su u Kraljevu bili na "domacem terenu" posto
Bulatovic (trener), Brdjovic, Kovacevic, Petkovic (mladji) i Ivkovic
Halu sportova poznaju kao sopstveni dzep jer su u Ribnici pocinjali
odnosno "utabali" uspesnu odbojkasku karijeru. Ovaj drugi
odbojkaski okrsaj Beogradjana i Kraljevcana u "novoj seriji"
doneo je zanimljivu odbojku i tesan rezultat u sva tri seta. Po pravilu
su Beogradjani u prva dva seta imali blagu prednost od poen-dva a Kraljevcani
ih sustizali. Nosioci igre bili su s jedne strane Miletic, Rakic, Petkovic,
a sa druge oporavljeni Ristovic,Simijanovic i Todorovic. Najvise uzbudjenja
doneo je treci set u ciju je zavrsnicu Ribnica usla sa prednoscu od
tri poena (23:20), stigla kod rezultata 24:22 do prve od cetiri set
lopte, jos jednu priliku propustila kod 25:24… Iskusni Brdjovic
i drugovi imali su bolju koncentraciju u poslednjim trenucima meca a
tacku na pobedu od 3:0 za Beogradjane stavio je Rakic as poenom. Najvise
poena za Ribnicu osvojili su Ristovic (14),Todorovic (10) i Popovic
(9) a za Crvenu zvezdu Dejan Brdjovic (16),Rakic(13) i Miletic (11).
Porazom od Crvene zvezde Ribnica je zavrsila seriju "teskih"
utakmica a u preostala tri kola pokusace da osvoji jos koji bod. Prvi
protivnik su Putevi iz Ivanjice koji su u situaciji da se bore za osmu
poziciju na tabeli i izbegavanje baraza pa u takvoj situaciji favoriti
pred sutrasnji mec u gradicu na Moravici.
|