„Lopatnica“ umesto cisterni
Nastavak „kadrovanja“
Demokrate ostaju konstruktivna opozicija
Besparica skracuje zelje
Korupcija kao nacin prezivljavanja
Povratnicke muke svakojake
Kase ponovo kasne
Ambalaza dobra, kvalitet sumnjiv
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, fudbal, odbojka

NOVI PROBLEMI SA VODOM OTVORILI STARA PITANJA - pise Marina Miljkovic Dabic
„Lopatnica“ umesto cisterni

    Struka kaze da izvoriste koje sada koristimo ne treba napustati, treba nam jos jedno koje nece biti "ranjivo" na isti nacin • „Lopatnica“ kao najracionalnije resenje

   Kad nam se krajem februara ponovila sitacija gotovo identicna onoj od pre godinu dana opet smo se setili ljudi iz struke. Dok ceka u redu pred cisternom prosecan gradjanin proziva sve redom: od Boga, preko politicara, nasih losih navika, bezobraznih komsija uzvodno od nas, do onih koji, kako ovih dana u ankete rece jedan nas sugradjanin "ne da ne umeju, nego namerno nece da rese problem Kraljeva sa vodom!".
- U vodosnbdevanju ne postoje kratkorocna resenja. Sva kratkorocna, teoretski izvodljiva resenja su, ustvari, losa resenja. Ona i proizvode situacije u kojima se sada nalazimo - tvrdi nas sagovornik.
Izvorista u Zickom Polju koja su sada ugrozena i sa kojih se Kraljevcani snabdevaju vodom gotovo 30 godina takodje su svojevremeno bila privremeno resenje. U to vreme (1976/77 godine) postojala je opcija da se gradi Studenica. Medjutim, situacija je potpuno identicna ovoj: procenjeno je da je "Studenica" kao dugorocno resenje - skupa i da Kraljevo ima bolje resenje - izvorista u priobalju Ibra.
- Ove godine smo imali poplavu, prosle godine takodje, imali smo ih i pre toga, ali onda se to nije tako pominjalo. bojim se da je izgleda jedini nacin da se ljudi prizovu pameti tek kada se napravi tako ekscesna situacija. Ali postoji i druga opasnost: kad se ovako napravi guzva, onda obicno mi Kraljevcani budemo prilicno neorganizovani, pa nam se "dese" neki cevovodi za Gruzu… Sad postoji opasnost da, posto je Cacak dobio uticajne ljude u vladi, da mi vodu ne dobijemo, a da Cacani, zahvaljujuci nasim problemima dobiju branu na Rzavu. Tako da mi opet necemo imati resenje, a dobicemo opet jedno brzo kratkorocno resenje na brzinu - kaze Sretovic.

Sta da se radi ?
Strucnjaci tvrde: izvoriste koje mi sada koristimo je kvaliteno: sa njega, u najvecem delu godine, dobijamo vrlo kvlitetnu i jeftinu vodu. Zato ono, ne da treba da se napusta, nego treba da se razvija do nekog razumnog obima. Glavni projekti za citav taj postupak postoje ali tu se, po starom srpskom obicaju, odmah javljaju problemi novca, investicija, zakona…
- Ti projekti su vec radjeni dva puta: jedanput je radjen, pa onda inoviran pre par godina, pa je sad opet potpao pod novi zakon po kome cemo opet morati da ga inoviramo…Ono sto je osnovni problem je da se pronadje investitor, odnosno da se zaokruzi finansijska konstrukcija, pa da se makar sukcesivno radi i zavrsava. Sledeci korak je da se obezbedi drugo izvoriste koje nije vezano postojecim. Znaci, to novo ce raditi u sistemu sa ovim izvoristem, ali da ne bude "ranjivo" na isti nacin. Dakle, to ne moze da bude izvoriste u priobalju.
Najracionalnije resenje, prema svim studijama koje su do sada radjene, po kolicini koja moze da se radi u ovom tehnoloskom okruzenju jeste Lopatnica. Osim toga, sistem distribucije u ovom gradu takodje isto predstavlja problem.
- Mi smo pre mesec-dva isto imali problem oko kolicine vode kada sam ja rekao, i na tome stojim, da je problem distribucije jako veliki. Iz tog razloga treba izvrsiti sve potrebne radove da se i distribucija modernizuje, a to podrazumeva: i ovo sto sada radimo, izgradnju rezervoara, izgradnju novog cevovoda koji bi rasteretio postojece cevovode. To podrazumeva pracenje potrosnje, pracenje stanja pritisaka u mrezi i to je to sto je ono sto ce se raditi ubuduce. Nijedna od tih stvari nece se zavrsiti za dva meseca, a onda kada se bude zavrsila dalje se nadogradjivati.

Spala knjiga na 20 miliona…
Pre tacno godinu dana, kada je Kraljevo bilo u slicnoj situaciji iz republike je stiglo obecanje da ce grad tokom 2003. godine dobiti pomoc za resavanje problema vodosnabdevanja "tesku" 300 miliona dinara. Posle ubistva Zorana Djindjica cifra je smanjena na 70-tak miliona dinara.
- Na kraju se ispostavilo da smo mi prosle godine uspeli da realizujemo samo 20 miliona koji su utroseni na izgradnju rezervoara. Mi smo imali problem sa izborom ponudjaca za izradu idejnog projekta: dugo se vecalo oko toga da li je izbor koji je izvrsen pre donosenja Zakona o javnim nabavkama uskladjen ili nije, da li imamo druge ponudjace…Te rasprave su jako dugo trajale, ali su zavrsene negde avgusta meseca prosle godine. Dogovoreno je da se posao ustupi konzorcijumu "Jarosav Cerni - Energoprojekt" kao potencijalno objektivno najjacoj kuci koja bi mogla da radi taj projekat. Da bi se uslo u posao 2003. godine receno je da ce republika dati 10 miliona avansa. Tih 10 miliona mi nismo dobili. Republika je, usled svih previranja, tek 22. decembra dostavila ugovor o zajednickom sufinasiranju izrade idejnog projekta s tim da ce ona dati 10 miliona, ali pod standardnim uslovima sto znaci da republika nece davati avansna sredstva, nego da ce dati samo za izvrsene radove. Od 22. decembra do 31. dcembra mi smo imali: da potvrdimo izbor najpovoljnijeg ponudjaca, da sa njim ugovorimo vrednost radova, da izvodjac izvrsi 10 miliona radova. Za osam dana trebalo je uraditi petinu ili sestinu posla koji traje godinu dana, da se mi kao nosioci investitorskog posla uverimo da su oni uradili posao u tom obimu, da overimo situaciju, dostavimo republici, a ona isplati novac. A 20. decembra, prema nasim informacijama, vec je bio zatvoren Trezor i republika vise nije vrsila placanja.?! Tako da smo mi ugovorili taj projekat, ali avans nije placen i tako izvodjac, odnosno projektant nije uveden u posao - objasnjava nacelnik Odeljenja za vodoprivredu kraljevacke Direkcije.

Kredit ?
U planu je izgradnja jos tri nalivna polja i dve velike galerije u Zickom Polju cime treba da se dobije dodatnih stotinak litara u sekundi. Osim rekonstrukcije postojecih bunara treba da se napravi pretretman za nalivanje, a na kraju da se dodje i do fabrike vode za ekscesne situacije u kojima ce, ako se dogodi da voda bude bas loseg kvaliteta da se potpuno i preradi. To je sistem koji kosta, kazu, izmedju sedam i osam miliona miliona evra.
- Moje je licno misljenje da sa republikom tu tesko da mozemo posao da napravimo. Najbolje bi bilo da uzmemo kredite ili takav neki aranzman sa nekim drugim. Republika je nepouzdan partner… Ona daje uslove za koriscenje te vode, ali oni nisu napravili branu na Rzavu, a mi cemo da im trazimo pare da nam daju za Lopatnicu?Jako tesko… Oni nisu zavrsili cetiri brane u Srbiji koje cekaju preko 10 godina. Tesko da ce tu biti nekih para. Mi cemo morati da uzmemo kredit, samo treba da budemo savesni toliko da ne ulazimo u kredit koji je neralan, skup - kaze Dusan Sretovic.

Ispravni bunari
-Voda se moze koristiti za licnu higijenu i pranje vesa. NA osnovu analiza vode iz 11 alternativnih izvora, za pice i pripremu hrane mogu se koristiti: bunar kod groblja u Jarcujku, cesma ,,Popov potok", cesma kod ,,Mlaza" u Konarevu, cesma kod manastira Zica, cesma u Ulici Ribnicki partizani u Ribnici, cesma kod igralista u Kovacima, cesma kod OS ,,Jovo Kursula", ,,Zlatarica 4", cesma u dvoristu Miletica u Jug Bogdanovoj ulici, dok voda sa cesme ispred Duhovnog centra ,,Vladika Nikolaj" higijenski nije ispravna - rekao je zamenik predsednika opstine i predsednik Kriznog staba Darko Vilotijevic, na sednici Staba u utorak, kada su strucnjaci Zavoda za zastitu zdravlja izneli podatke dobijene analizom vode uzorkovane 28. i 29. februara.
Obzirom da je za nove analize vode potrebno nekoliko dana (!?) to znaci da ce se cisterne na ulicama naseg grada zadrzati jos sedam do deset dana, ukoliko ne dodje do novog poplavnog talasa.

Redovi
Na gradskim ulicama trenutno se nalazi 36 cisterni iz kojih se gradjani snabdevaju vodom za pice i pripremu hrane. Primetno je da su guzve znatno manje nego u subotu, nedelju i ponedeljak kada se voda nije upotrebljavala ni za licnu higijenu i pralje vesa. Kakva nam je svet najbolje potvrdjuju apeli iz SUP-a da se ,,tolerancijom izbegavaju rasprave i remecenje javnog reda i mira” na mestima gde su postavljene cisterne, ali i opsada cisterni u dvoristima osnovnih skola od strane starijih iako je voda namenjena potrebama skole.
Dobra vest je da nivo Ibra i njegovih pritoka konstantno opada i da bi se potpuna stabilizacija na polju vodosnabdevanja mogla ocekivati za sedam do deset dana.

Opstinska sredstva
Sto se tice Kraljeva, postoje namenska sredstva koja je za ovu namenu opredelio Privremeni organ, ali ona se ne mogu upotrebiti bez skupstinske odluke. Sobzirom da konstituisanje nove opstinske vlasti jos nije u celosti zavrseno, da samim tim, nije usvojen budzet za 2004. godinu kao ni Program Direkcije za planiranje i izgradnju, to ce se ova sredstva ,,jos kiseliti”. No, iz opstine stizu nedvosmisleni signali da projekat ,,Lopatnica” nema alternativu. Uostalom, predsednik opstine i njegovo zamenik, kao najuticajniji predstavnici lokalne vlasti, jos 1998. godine su podrzali ovaj projekat.
U medjuvremenu sanacija postojecih izvorista, cija je vrednost oko osam miliona evra, mogla bi da pocne 2005. godine i bila bi zavrsena za godinu dana. Ako bi ove godine pocela izrada idejnog projekta na samoj Lopatnici, prvi radovi mogli bi da pocnu na prolece 2006. godine.

Nema epidemije
U Zdravstvenom centru ,,Studenica” i dalje primaju samo hitne slucajeve. U ovu ustanovu javilo se dvadesetak pacijenata sa stomacnim tegobama, ali one nisu bile rezultat koriscenja higijenski neispravne vode.
Dr Milan Parezanovic, nacelnik infektivnog odeljenja ZC ,,Studenica” je precizirao da se radi o ,,vremenskoj koincidenciji” jer je svega pet ili sest pacijenata konzumiralo vodu iz gradskog vodovoda i oni bi se eventualno mogli dovesti u vezu sa aktuelnim zagadjenjem.
-Uglavnom se radi crevnim infekcijama. Od dvadesetak pacijenata, samo jedan je bio zadrzan na odeljenju, i on je pusten kuci. Danas imamo drugi problem, a rec je o pacijentima koji su konzumirali vodu sa alternativnih izvora. Takvih se nasem odeljenju javi cetiri do pet dnevno - rekao nam je dr Parezanovic.

Skole i vrtici
U vrticima Predskolske ustanove ,,Olga Jovicic Rita”, broj dece je gotovo prepolovljen, a Roditelji su se odazvali apelu Kriznog staba, da za vreme vanrednog stanja uvedenog zbog zagadjenja vode iz gradskog vodovoda, svoju decu ne salju u obdaniste, posebno one najmladje. U OS ,,IV kraljevacki bataljon” slavine su suve, iako su strucnjaci Zavoda za zastitu zdravlja i Instituta za zastitu zdravlja Srbije saopstili da je voda ispravna za odrzavanje higijene, da se jedino ,,ne preporucuje za pice i pripremu hrane”. Vode ima jedino u skoskim NJC-ima. Dezurni nastavnik kaze da je ,,radi svake sigurnosti za decije zdravlje, bolje da voda bude iskljucena na slavinama”. U OS ,,Cibukovacki partizani” vode ima, ali je deca ne koriste. Nadlezni nisu uradili analizu vode sa cesme u dvoristu ove skole zbog cega deca od kuce nose pitku vodu ili sokove.

SAZVANA DRUGA SEDNICA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Nastavak „kadrovanja“

   Posle verifikacije mandata odbornika i izbora celnih ljudi i nekoliko najvaznijih komisija u lokalnom parlamentu, na za danas (petak, 5. mart, 10 sati) sazvanoj drugoj sednici Skupstine opstine Kraljevo imenovace se jos jedan broj stalnih radnih tela Skupstine, predsednici i clanovi upravnih i nadzornih odbora opstinskih javnih preduzeca i ustanova i doneti nekoliko odluka iz oblasti urbanizma i organizacije uprave.
   Predlozenim dnevnim redom predvidjeno je imenovanje predsednika i clanova sedam skupstinskih komisija: za drustveno-ekonomski razvoj, privredu i finansije, za predstavke i prituzbe, za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti, za rad i razvoj mesnih zajednica, za odnose sa verskim zajednicama, za nagrade i priznanja i za drustvene delatnosti.
   Odbornici bi trebalo da se izjasne i o predsednicima i clanovima (u ime osnivaca) upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeca i ustanova: „Ibarske novosti“, Direkcije za planiranje i izgradnju, „Vodovod“, „Cistoca“, „Putevi“, „Pijaca“, „Toplana“, JP za stambene usluge, Narodna biblioteka „Stefan Prvovencani“, Sportski centar „Ibar“, Dom kulture Ribnica, Dom kulture „Studenica“ Usce, Kraljevacko pozoriste, Centar za socijalni rad, Turisticka organizacija i Narodni muzej.
Medju predlozenih 30 tacaka dnevnog reda nalaze se i predlog Odluke o izmenama i dopunama Programa za uredjenje gradjevinskog zemljista za 2003. godinu, predlog Odluke o Opstinskom vecu, predlog Odluke o Opstinskoj upravi, predlog Odluke o maticnim podrucjima i potvrdjivanje Zakljucka predsednika SO Kraljevo kojim je predlozeno imenovanje predsednika i clanova privremenog Skolskog odbora Umetnicke skole u Kraljevu.
Po ustaljenoj praksi, sednicu bi trebalo da direktno prenosi Televizija Kraljevo.

OPSTINSKI ODBOR DS U KRALJEVU - pise Rajko Saric
Demokrate ostaju konstruktivna opozicija

   Dragan Bogdanovic, clan Glavnog odbora Demokratske stranke i potpredsednik ogranka ove stranke u Kraljevu, izjavio je danas da je ,,bilo dosta utvrdjivanja radnih statusa, plata, funkcionerskih dodataka, kicerskog moleraja i uredjivanja prostorija" u zgradi SO Kraljevo i da je doslo vreme da se radi.
   -Na isteku drugog meseca od formiranja opstinske vlasti u Kraljevu predsednik SO saziva sednicu lokalnog parlamenta na kojoj, medju tridesetak tacaka dnevnog reda nema ni slovo o budzetu i Programu uredjenja gradjevinskog zemljista za ovu godinu, ali ni programa rada javnih preduzeca i ustanova ciji je opstina osnivac. Umesto toga, pred odbornicima ce se naci najvise predloga za novi sastav upravnih i nadzornih odbora javnih i komunalnih preduzeca i ustanova - rekao je Bogdanovic.
   On je podvukao da se neformalna koalicija SPO-DSS -G 17 plus-NS i DHSS vec dva meseca bavi kadrovskom problematikom, odnosno, podelom lokalne vlasti, a da u isto vreme traje privremeno finansiranje budzetskih korisnika koje istice krajem marta.
   -DS smatra da je doslo vreme da se prestane sa uredjenjem kabineta opstinskih funkcionera i nabavkom skupog namestaja, a da se poreskim obveznicima rese mnogobrojni problemi - rekao je Bogdanovic i podsetio da su demokrate krajem decembra 2002. godine usvojile budzet opstine za 2003. godinu u iznosu od oko 861 milion dinara, i da on za ovu godinu ne moze biti veci od 7 odsto.
   -Prosle godine, zbog blokade rada lokalnog parlamenta, imali smo kasno izvrsenje Programa Direkcije za planiranje i izgradnju. Sada se ponovo blizi gradjevinska sezona, a mi nemamo program izgradnje - kaze Bogdanovic, ocenivsi to kao veoma los potez koalicije na vlasti.
   Kraljevacke demokrate ostaju na stanovistu da ne ulaze u lokalnu vlast sve dok neke od politickih stranaka, koje tvrde da su demokratske, vlast vrse uz podrsku Milosevicevih socijalista, bilo na republickom, bilo na lokalnom nivou.
Govoreci o sastancima koji su vodjeni na nivou odbornickih grupa, posle kojih su javnosti plasirana saopstenja da je kasno za ukljucivanje DS u formiranje izvrsne vlasti u Kraljevu, sef odbornicke grupe DS Milan Vukovic kaze da predsednici opstine i SO sa saradnicima ,,moraju pristupiti organizovanju konkretnog posla u opstini, svako u svom domenu", a konstituisanje organa i radnih tela SO vrsiti u hodu.
   Na jucerasnjoj konferenciji za novinare potpredsednici OO DS, Verica Andjelkovic, Mlan Vukovic i Zoran Djurovic, u ime odbornicke grupacije ove stranke predlozili dopunu dnevnog reda za sednicu SO zalazanu za danas.
   -Odbornicka grupa DS predlaze da se dnevni red dopuni Zakljuckom o zakazivanju sednice na kojoj bi se razmotrila kompletna informacija oko vodosnabdevanja opstine Kraljevo, donese dlka o budzetu opstne za 2004. godinu, odluka o gradjevinskom zemljistu kao i odluka o uredjivanju gradjevinskog zemljista - rekao je Mlan Vukovic. Demokrate traze da Administrativno-mandatska Komisija podnese izvestaj o radno-pravnom status, koeficijentima zarada i nominalnim iznosima licnih primanja pojedinacno za sve izabane i imenovane funkcionere opstine, Opstinskog veca i SO Kraljevo, a u povodu informacija koje su plasirali pojedini pisani ielektronski mediji.
   Jedno je sigurno, u trenutnoj preraspodeli lokalne vlasti, DS je, posle sedam godina apsolutne vladavine u Kraljevu, postala opozocija. Kako kazu u OO DS, konstruktivna opozicija.

NEMA PARA ZA PLANOVE MESNIH ZAJEDNICA - pise Slobodan Rajic
Besparica skracuje zelje

   • Opstinska budzetska i druga sredstva ubuduce samo za unapred pripremljene i kompletirane projekte • Neophodno utvrdjivanje prioriteta i domacinski odnos prema koriscenju raspolozivih sredstava • Nova budzetska stavka za realizaciju inostranih i domacih donacija • Medju prioritetima u mesnim zajednicama i vodosnabdevanje i zastita zivotne sredine • Pritisak na Republiku da sprovede decentralizaciju!

   Na sastanku celnih ljudi opstine i predstavnika saveta mesnih zajednica na podrucju Kraljeva, odrzanog pocetkom ove sedmice, jedan od osnovnih zakljucaka bio je da mesne zajednice moraju ubuduce unapred da pripreme kompletne projekte sa kojima ce „konkurisati“ za sve oskudnija sredstva iz budzeta opstine. To znaci da za svaku izgradnju i drugu „akciju“ u mesnoj zajednici treba da pripreme kompletnu urbanisticko-tehnicku dokumentaciju i konstrukciju finansiranja i obezbede svoj deo sredstava, da bi koristili i odgovarajuci deo sredstava budzeta i da bi radovi bili realizovani. Sredstva iz budzeta, drugim recima, ne mogu se koristiti na osnovu plana i spiska lepih zelja, „na rec“, kao avans i bez kompletne dokumentacije, sto je do sada ponekad bio slucaj.
   - Ovakvo restriktivno ponasanje je neophodno jer smo svesni cinjenice da je ekonomska i socijalna situacija u opstini Kraljevo veoma teska zbog privrede koja je u losem stanju i smanjenog budzeta koji se otezano puni. Zbog toga ce se u ovoj godini finansirati samo ono sto je realno moguce - objasnio je dr Radoslav Jovic, predsednik opstine Kraljevo.
Vecu strogost u koriscenju budzeta, osim toga, kako je istaknuto, nalaze i Novi zakon o trezoru kojim je propisano da „izlaz“ iz budzeta moze biti samo koliko i „ulaz“, odnosno da se moze potrositi samo ono sto je stvarno prihodovano. Zbog toga ce se planirane obaveze i prava teze ostvarivati. To, naglaseno je, ubuduce od svih korisnika budzetskih sredstava, pa i od mesnih zajednica, zahteva pravi domacinski odnos, da se medju zeljama i planovima prave prioriteti i ostvaruju po redosledu, prema realnim mogucnostima.
   Medju opstim prioritetima na podrucju Kraljeva dva su i posebno pomenuta. Prvi je resavanje problema vodosnabdevanja, ne samo grada, vec i prigradskih i aseoskih naselja. Za ovu namenu pri Direkciji ce biti oformljen poseban biro, sektor, a bice pojacana i inspekcijska i svaka druga kontrola. Drugi je resavanje ekoloskih problema, za sta treba stvoriti realne pretpostavke, doneti odluke, obezbediti sredstva, objediniti sve „faktore“. Kako je istaknuto, narocito u oblasti ekologije postoji i dobra volja donatora da finansiraju razne projekte, ali i korisnici donacija i opstina moraju da zavrse svoj deo posla. Mesne zajednice, nevladine organizacije i drugi oblici neposrednog organizovanja gradjana treba da precizno definisu svoje (ekoloske) potrebe i sacine konkretne i zaokruzene planove, a opstina mora da predvidi budzetska sredstva za realizaciju donacija, sto ce ona, budzetom za 2004. i uciniti. Bez toga, naime, donatori tesko izdvajaju pare, pa se ne sme dozvoliti da zbog nase nespremnosti dobre inostrane donacije cesto odu na drugu stranu!?
   Najzad, i predstavnici mesnih zajednica i predstavnici opstine slozili su se da se odmah mora izvrsiti pritisak na Skupstinu i Vladu Srbije da efikasno sprovedu obecanu decentralizaciju i opstini, kao osnovnoj jedinici lokalne samouprave, i vrate veca sredstva, u skladu sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi. Opstini Kraljevo, kako je naglaseno, po svim normama, pa i moralnim, treba obezbediti i poseban vid pomoci pre svega zbog ogromnog broja izbeglica i raseljenih lica i veceg broja drugih problema.
   Sastanku su, inace, prisustvovali svi celni ljudi opstine, pored dr Radoslava Jovica i Darko Vilotijevic, zamenik predsednika opstine i Dejan Milovic, predsednik Skupstine i Dragan Ivanovic, zamenik predsednika Skupstine opstine Kraljevo,i oni su obecali da ce novo lokalno rukovodstvo ozbiljno razgovarati sa novom Vladom Republike Srbije i opstinom Raska oko deponije Batnjik koja se nalazi na samoj obali reke i zarusava se kad god se vodostaj poveca.

INTERVJU: RADOVAN MILICEVIC, Predsednik OpStinske antikorupcijske komisije i direktor Centra Lingva - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
Korupcija kao nacin prezivljavanja

   Prema izvestaju Transparency International-a, na listi od 133 zemlje rangirane, u januaru, po indeksu korupcije, Drzavna zajednica Srbija i Crna Gora zauzela je neslavno 106. mesto. Nasa zemlja nasla se u grupi sa Makedonijom, ali i Hondurasom, Bolivijom, Sudanom, Ukrajinom i Zimbabveom. Ni domaca istrazivanja javnog mnjenja nisu dala bolju sliku. Korupcija je oznacena kao jedan od najvecih drustvenih problema koji je zahvatio sve segmente zivota: pravosudje, policiju, zdravstvo, prosvetu, drzavne i organe lokalne uprave, privredu. O korupciji se mnogo pricalo, a malo, ili nista, radilo. Radovan Milicevic, predsednik Opstinske antikorupcijske komisije, direktor nevladine organizacije Lingva i koordinator vise kampanja protiv korupcije, jedan je od malobrojnih ljudi koji istrajava u neravnopravnoj borbi protiv ove drustvene i moralne ,,posasti".

   IN: U septembru prosle godine u Kraljevu je formirana Opstinska komisija za borbu protiv korupcije, a vi ste izabrani za njenog predsednika. Kakva su iskustva i rezultati rada ove Komisije?
Na preporuku Ministarstva za finansije, Privremeno vece kraljevacke opstine obrazovalo je Opstinsku antikorupcijsku komisiju, prvu takve vrste u Srbiji. Komisija broji sedam clanova, cetiri su predstavnici institucija (policije, tuzilastva, Zdravstvenog centra ,,Studenica" i JP ,,Ibarske novosti"), a tri clana su nezavisni gradjani.
   Clanovi Komisije su primali gradjane svakog petka, od 15 do 17 casova, u zgradi Skupstine opstine Kraljevo, i to od 12. septembra do kraja decembra 2003. godine. Komisiji se prituzbama obratilo 120 gradjana. Najveci broj prituzbi ( preko 90 odsto) odnosio se na neefikasnost sudskih organa (odugovlacenje sudjenja) ili nezadovoljstvo sudskim presudama. Ostalih 10 odsto prituzbi gradjana odnosilo se na korupciju u zdravstvu, obrazovanju i organima lokalne samouprave. Obeshrabrujuce je da je vecina takvih prituzbi bila anonimna ili bez odgoravarajucih materijalnih dokaza.
Na zahtev Komisije, u novembru prosle godine, kraljevacki SUP je dostavio izvestaj, iz kojeg su, obradom podataka, izvedeni sledeci zakljucci:
   Iz oblasti opsteg kriminaliteta, u toku 2001. godine, od ukupno 2.051 krivicnog dela, optuznica, odnosno optuzni predlog, podnet je u 624 slucaja, sto znaci za 30,5 odsto krivicnih dela. U 2002. godini, ovaj broj je smanjen na 28,8 odsto - od 2.784 krivicna dela, za 800 je podignuta optuznica ili optuzni predlog. U prvih osam meseci prosle godine, od 1.056 krivicnih dela, samo za 199 (18,8 odsto) podignuta je optuznica, odnosno optuzni predlog.
   Iz oblasti privrednog kriminala, taj procenat je jos manji. U 2002. godini, od 232 predmeta, reseno je 37, ili 15,95 odsto, a prekrsiocima su izrecene kazne zatvora od tri do sest meseci ili novcane kazne. U prvih sest meseci prosle godine od, 121, resena su samo dva slucaja privrednog kriminala ili 1,65 odsto. To znaci da je prosek broja predmeta privrednog kriminala koje su, u periodu od godinu i po dana, resili pravosudni organi, bio 11,05 odsto.
Prosle godine, policija je podnela 243 krivicne prijave. Tuzilastvo je odbacilo cetiri prijave, a od ukupnog broja samo se 1,7 odsto odnosilo na korupciju!
   IN: Pretpostavljam da su ovi podaci tek ,,vrh ledenog brega" a da se borba protiv korupcije ne moze prepustiti samo represivnim drzavnim organima koji ni sami nisu ,,imuni" na korupciju i koje i gradjani ozanacavaju kao institucije podlozne ovoj ,,bolesti"?
   „Lingva“ smatra da bi inicijativu u borbi protiv korupcije, ukoliko su politicari neefikasni, trebalo da preuzmu gradjani. Nazalost, deset godina smo ziveli u drzavi koja nije postovala ni minimalne demokratske norme i standarde, iz jednog rata ulazili u drugi, drzavi koja je bombardovana i bila pod sankcijama. Obican gradjanin je izgubio kriterijum ,,normalnosti" i smernice u normalnim drustvenim tokovima. Korupcija nije uzela maha samo u vrhu drzave, vec je pustila korenje svuda, od dna do vrha. Obican gradjanin korupciju ne posmatra kao negativnu pojavu koju treba iskoreniti, ona je za njega postala laksi, a nekad i jedini nacin da dodje do zeljenog cilja. Korumpiranost u svim sferama je nesto sto je ovde zapravo ocekivano, logicno, normalno, cemu se niko ne cudi, sto izaziva vise zavist nego indignaciju. Vecina ljudi vidi korupciju kao nacin prezivljavanja, a da toga uopste nije ni svesna. To je i ono sto umnogome otezava resavanje problema i u nasem okruzenju cini borbu protiv korupcije tezom i ozbiljnijom.
   To potvrdjuju i iskustva koje je „Lingva“ stekla realizujuci kampanju ,,Antikorupcija - Projekat ohrabrenja" tokom 2002. godine, ali i anketa sprovedena prosle godine. Aktivisti „Lingve“, metodom slucajnog uzorka, anketirali su 300 ispitanika iz Kraljeva, trazeci od njih da ocene uspesnost realizovane antikorupcijske kampanje i daju svoje vidjenje resenja problema korupcije. Analiza rezultata ankete je pokazala da gradjani problem korupcije smatraju jedanim od najaktuelnijih problema lokalne zajednice. Paradoksalno je da, iako su svesni problema korupcije i njenih posledica, samo 40 odsto anketiranih gradjana smatra da smanjenje korupcije moze direktno uticati na poboljsanje njihovog zivotnog standarda.
   Na pitanje - koji je najefikasniji nacin borbe protiv korupcije, najveci broj gradjana odgovara da su to represivne metode od strane vlasti, dok je promena svesti gradjana o neophodnosti licnog ucesca u suprotstavljanju korupciji na poslednjem mestu medju odgovorima. Ocigledno je da gradjani nisu svesni da su oni sami deo celokupnog problema i da borba pocinje ,,odozdo", da bi na kraju stigla i na sam vrh. Ocekivanja da ce se skidanjem nekolicine korupmiranih ljudi sa vrha resiti citav problem su nerealna. Moramo shvatiti da je problem mnogo kompleksniji i da zahteva angazovanje svakog pojedinca.
   IN: Iskustva medjunarodnih organizacija koje se bave problemom korupcije pokazuju da se na ovaj problem mora ukazivati najmanje pet godina da bi se i sami gradjani ohrabrili i aktivno ukljucili u borbu protiv ove razarajuce pojave. Lingva vec tri godine aktivno radi na ovom polju, a najavili ste i novu antikorupcijsku kampanju. Sta ona konkretno podrazumeva?
   Od prvog marta, „Lingva“ je krenula sa novom kampanjom nazvanom ,,Hrabro! Ne korupciji!", ciji je cilj da ohrabri gradjane da se aktivno bore protiv ove devijantne drustvene pojave. Gostovanjem eksperata na TV Kraljevo, stampanjem i distribucijom plakata, letaka sa odgovarajucom sadrzinom i nalepnica, ukazivacemo gradjanima na znacaj licnog angazovanja i jasno ce im biti predoceno da je kljuc resavanja problema korupcije u njihovim rukama.
Gradjanima ce biti na raspolaganju i vruca telefonska linija ( tel: 21-458), a Antikorupcijski tim primace gradjane svakog dana, od 9 do 17 casova, u prostorijama Lingva centra, u Ulici Olge Jovicic broj 24. Zavisno od problematike svakog predmeta, clanovi tima davace gradjanima savete, pregledace sve prijave (javne i anonimne) i dokazni materijal i proslediti ih policiji ili javnom tuzilastvu.
   Na osnovu iskustava iz prethodne kampanje, kada se tokom jednocasovne kontakt emisije na TV Kraljevo javljalo i po 30 gledalaca koji su javno izneli primere korupcije sa kojima su bili suoceni, sigurni smo da cemo uvodjenjem „hot-lajn“ telefona i prijemom stranaka jos vise ohrabriti gradjane da se svakodnevno javljaju sa konkretnim primerima korupcije. Broj „hot-lajn“ telefona i adresa kancelarije bice stampani na svim lifletima, nalepnicama i posterima. Nije nebitno i to sto sam ja ujedno koordinator ove kampanje i predsednik Opstinske antikorupcijske komisije. Moram jos da dodam da kampanju finsijski podrzava fondacija ,,Olof Palme Centar" iz Svedske.
   IN: Nas narod mudro kaze da ,,riba smrdi od glave". I ako se krene ,,od dna", nema uspeha ako se ne stigne do vrha. Vi ste cesto isticali da su osnovne pretpostavke za borbu protiv korupcije, za postovanje ljudskih prava i demokratiju - uspostavljanje pravne drzave, izmena i postovanje zakona, ali i lustracija u svim drustvenim strukturama. Umesto toga svedoci smo skoro svakodnevnih afera vezanih uglavnom za razne vidove korupcije, zloupotreba i sukob interesa, koje su, na kraju i dovele do vanrednih izbora. Gde smo mi danas u odnosu na 2000. godinu?
   Na listi od devedeset zemalja koju je sastavio Transparency International, a koja je ,,biblija" za investitore, 2000. godine ,Srbija i Crna Gora bile su na pretposlednjem, 89. mestu. Prema vrednosti indeksa korupcije, koji se krece u rasponu od jedan do deset ( koji je obrnuto proporcionalan stepenu korumpiranosti - u drustvima koja imaju indeks 10, korupcija je zanemarljiva, a u zemljama koje imaju indeks 1, ona je prisutna u svim segmentima drustva), nasa zemlja je te godine imala indeks 1,3, a u decembru 2003. godine indeks je porastao na 2,3. Komparativna analiza iz 2000. godine i januara ove godine pokazuje da je korupcija u Srbiji smanjena u odnosu na vreme Miloseviceve vladavine, ali je, nazalost, i dalje veoma prisutna. Ocigledan je pozitivan pomak od 77 odsto, ali startna osnova je jako niska jer se smatra da je indeks 5 neka dozvoljena granica, a da zemlje koje imaju manji indeks imaju i izrazene drustvene probleme. Prema oceni predstavnika Transparencu International-a, ovaj pomak u prethodne tri godine je proizvod mera koje su, u borbi protiv korupcije, preduzeli Vlada, Parlament, nevladine organizacije i razne institucije.
   Poredjenja radi, od drzava bivse SFRJ, najvisi indeks ima Slovenija - 5,9. Bosna i Hercegovina i Hrvatska su cak 60 mesta iza Srbije.
   Pomeranje indeksa korupcije najvise zavisi od zaokruzivanja institucionalnog okvira, donosenja Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i zelje da se ti propisi sprovedu dosledno i uz minimum kompromisa.
   Cinjenica je da opasni oblici korupcije, gde su direktno umesani politicari cesto ostaju neprimeceni. Recimo, ako imate politicare uvucene u pravosudje, u policiju, onda pripadnici jedne politicke partije ne gone druge clanove svoje politicke opcije jer iza toga najcesce stoji neki materijalni interes, i to je jedan od najcescih visokih oblika korupcije. Imamo konkretne primere sa ,,secernom" aferom. Organima gonjenja trebalo je godinu dana da utvrde ko je svercovao 1.000.000 tona secera. Za godinu dana, od cele kolicine pronadjen je krivac (iz Cacka) koji je prosvercovao 300 tona!
Korupcija, kao oblik moralnog izopacenja, predstavlja veoma slozenu i slojevitu pojavu. Tesno je vezana za politiku i tada ima neslucenu razornu moc. To se narocito pokazuje u sredinama u kojima je siromastvo, u dugim vremenskim razdobljima, drzalo u stegama pohlepnost za materijalnim dobrima. Pojam korupcije najcesce se vezuje za kazneni progon i odredbe kaznenih zakona. U te svrhe on se odredjuje kao pojava podmitljivosti - primanje mita. Medjutim, pravo znacenje je kudikamo sire. Rec je o promeni zdravog stanja u nezdravo, zagadjeno, trulo, izopaceno.
Ukoliko narod ne radi na ocuvanju svoje demokratije, ukoliko mu nedostaju gradjanska vrlina i odgovorna vlada, tada demokratija pada kao plen korumpiranih grabljivica.
   Politicke partije, tradicionalno uporiste demokratskog sistema, uzdrmane su losom reputacijom, a sve ih vise osudjuju i gradjani koji se udaljuju od procesa donosenja odluka. Posto gradjani sve vise napustaju politicke partije, demokratija rizikuje da postane ambivalentna i nemocna formalnost. Svako gracansko pravo, iako garantovano zakonom, mogu da prekrse nestrucne i korumpirane vodje. Zato je jasno da problem korupcije, kad se govori o razvoju drustva, oporavku industrije i vecem standardu, nezavisnosti policije i sudstva, transparentonoj i odgovornoj vlasti, i u nasem drustvu predstavlja najveci problem. Medjutim, iako je ovaj problem uocljiv na svakom koraku, nije jasno zasto mu se posvecuje jako malo paznje. „Lingva“ u ovome vidi najvecu prepreku. Nedostatak pravih akcija sa iskrenom zeljom za smanjenje korupcije jedan je od glavnih uzroka ogromne razmere ovog problema u nasem drustvu. Tako se opet vracamo na pocetak, na ulogu gradjana u celoj prici i nasoj nameri da ih kroz kampanju ,,Hrabro! Ne korupciji" podstaknemo da shvate znacaj i sustinu problema i svoju ulogu u tom ,,zacaranom krugu".

TRANSPARENTNOST
   Prema recima Ariasa Sanceza, bivseg predsednika Kostarike, dobitnika Nobelove nagrade za mir i osnivaca Transparency International-a:,,Korupcija ce uvek cvetati u tmini totalitarizma, autoritarizma i diktature - rezima koji koncentrisu vlast u rukama malog broja ljudi. Apsolutizam i diktatura, po definiciji, imaju mnogo manje potreba za eticnoscu nego sto ih ima demokratija."
   Ovim se, medjutim, ne tvrdi da je demokratija imuna na korupciju. Nacija koja izraste iz represivnog sistema ne mora biti svesna sirine korupcije u proslim rezimima, u kojima nije bilo dozvoljeno istrazivanje i obavestavanje putem sredstava javnog informisanja. U isto vreme, ta nova demokratija moze da bude pomracena skandalima koje obelodanjuje slobodna stampa. Nedostatak transparentnosti u nedemokratskim rezimima stvorio je kod gradjana pogresan utisak da je demokratija u svojoj biti podlozna korupciji. Demokratske vodje suocene su sa odgovornoscu da objasne i isprave ovaj pogresan utisak. Demokratiju mora da odlikuje transparentnost. Najdelotvorniji cuvari transparentnosti, ipak, moraju biti sami gradjani, organizovani u tom cilju. Gradjanske organizacije moraju da razvijaju svest i da se zestoko zalazu za transparentnost unutar drzavnih granica i izvan njih.

NEVOLJE PORODICE KONIC U SELU GRABAC KOD KLINE - pise Rajko Saric
Povratnicke muke svakojake

  .Dragan Konic, jedan od cetrdesetak povratnika u selo Grabac kod Kline optuzuje bracni par Tosic, Milomira i Tatjanu, za zloupotrebu humanitarne pomoci i nehuman odnos prema njegovoj porodici. Tosic odgovara da je Konic ,,vikend" povratnik koji nastoji dobiti pomoc koja mu ne sleduje

   Veoma mi je tesko da o ovome govorim, gorcina mi stoji u srcu i dusi, ali je ,,voda dosla do grla" i ja vise ne mogu da precutkujem o onom sto, kao i mnogi povratnici, dozivljavam, kaze Dragan Konic, jedan od povratnika u Grabac, selo u opstini Klina na Kosmetu. On ceni da ce samo putem medija da stane na put ,,lazima i korupciji" u nekim selima u kojima se odvija pionirski povratak interno raseljenih Srba i drugog nealbanskog stanovnistva.
Konic kaze da ima bolesne roditelje i dete, koja je pre tri godine operisana na VMA u Beogradu i sada ima ceste epi napade. Oni koji mogu da joj pomognu, kako kaze, to ne zele, a on je na ivici mogucnosti da joj omoguci veoma skupe lekove.
   -Zahvaljujuci predstavniku sela Milomiru Tosicu i njegovoj supruzi Tatjani, koji jedino svoj interes gledaju, moje bolesno dete samo jednom su posetili lekari. Usledila je konsultacija sa Tosicima, kao predstavnicima sela, i od tada lekari vise nisu dolazili - kaze Konic i tvrdi da se velika kolicina humanitarne pomoci, koju je povratnicima dopremio Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, vec nekoliko meseci se nalazi ,,pod kljucem" uz pretnju Tosica da ce svako nasilno uzimanje sledovanja biti prijavljeno Kosovskoj policiji.
   -Navodni predstavnici sela ne zele da podele narodu pomoc koja mu je namenjena. Zar moja bolesna kcerka i devetomesecna beba nemaju pravo na pomoc? Oni ne dobijaju ni mleko ni hranu, ali ni sredstva za licnu higijenu. Kako je moguce da neko samovoljno odlucuje kada ce i kome dati pomoc? Zbog toga sto predstavnici sela kod svih humanitarnih organizacija precutkuju da se u nasoj porodici nalaze dva bespomocna bica, zbog toga sto pomoc dele onima koji imaju redovna primanja, cak i prodavnice, nase dve porodice ce se za dva meseca ponovo iseliti u Srbiju - kaze Konic optuzujuci neke povratnike da dobijenu humanitarnu pomoc ,,ustaljenim kanalima salju u Srbiju".
Sva tehnicka roba koja je dopremana u selo i za selo, deljena je izmedju dve tri porodice, a zamrzivac, ves masina, zamrzivac-frizider, tri televizora, dva risivera i radijator-grejalice, transportovani su i prodati u unutrasnjosti Srbije u cemu je ucestvovao i predstavnik sela.
   -Posudje koje je stiglo za seosku baraku u kojoj se odrzavaju sastanci, gospodja Tatjana Tosic je poslala u Srbiju, a dva telefona instalirana za potrebe sela, koriste se u licne potrebe, kaze nas sagovornik. - Sta vise, jedan telefon u Srbiji koristi sin porodice Tosic, a na racun Koordinacionog centra. Ova porodica zadrzava i pomoc u lekovima koje povratnicima doprema crkva

POZIV COVICU
   Dragan Konic tvrdi i da je Tatjana, bez saglasnosti sela, dobila posao u Unmikovoj manjinskoj kancelariji za pitanja povratnika gde umesto da pomaze povratak, cini sve da oteza zivot malobrojnim povratnicima. Ona svojevoljno, tvrdi Konic, vodi pregovore sa albancima koji su pojacali napade kako na povratnike tako i na pripadnike italijanskog Kfora koji obezbedjuje zonu povratka. Sastanci sa organizacijama medjunarodnog znacaja odrzavaju se u njenoj privatnoj kuci, iza zatvorenih vrata, ,,kao da je ona, a ne njen muz, predstavnik sela".
   -Pozivam zato Nebojsu Covica da licno ispita desavanja u Grapcu, i na cistinu istera sve malverzacije malog broja ljudi - kaze Konic isticuci da je nezamislivo da medju Srbima postoje i takvi ljudi kojima je stalo da svojim aktivnostima zakoce proces povratka koji tek da je i zaziveo.

VIKEND POVRATNICI
   -Proces povratka koce upravo ,,vikend" povratnici, kao sto je Dragan Konic koji u Grabac dolazi samo kada se deli neka humanitarna pomoc - odgovara na optuzbe Milomir Tosic, predstavnik sela Grabac i demantuje sve navode Konica. -On je ovde dobio kompletnu visecu kuhinju od ACTEDA, spakovao je i odneo u Kraljevo. Risiveri i televizori su, ovde u selu, a posudje o kome Konic govori, nisu ni dobili svi povratnici. Od cetrdesetak porodica, koliko ih se u Grabac vratilo, prvih cetrnaest je dobilo kompletno posudje.
   Tosic kaze da Konici vec dvadeset godina imaju kucu u Zici gde su mu i danas supruga i deca. NJegovi roditelji su u Grapcu ziveli pet ili sest meseci, i kao povratnici redovno su dobijali svaku vrstu pomoci koja je, uglavnom stizala od Koordinacionog centra Vlade Srbije.
   -Za njegove roditelje sva hrana i druga pomoc, koju u medjuvremenu nisu podigli, ceka na njih. Dakle, samo oni koji ovde zive imaju pravo da dobiju pomoc i oni je dobijaju. ,,Vikend" povratnici nemaju pravo na takvu pomoc jer smo odlucni da sprecimo zloupotrebu humanitarne pomoci, njenog prenosenja i prodaje u Srbiji - podvukao je Tosic.

   U zivotnoj sredini se nalazi veliki broj stetnih materija. NJihove kolicine u vazduhu, vodi, zamljistu i hrani vec sada su ogromne i imaju tendenciju stalnog rasta. Poslednjih decenija u svetu se narocito istice problem zagadjenja namirnica brojnim agensima iz zivotne sredine. Veoma razlicite materije, poreklom iz industrije, saobracaja, individualnih lozista ili kotlarnica, dospevaju u vazduh u vidu cvrstih cestica, tecnosti ili u gasovitom stanju. Ukoliko se nadju na povrsini biljaka koje ljudi koriste u ishrani, ili ukoliko se apsorbuju u organizme zivotinja ili biljaka, koje ce kasnije covek koristiti u ishrani, mogu predstavljati rizik po njegovo zdravlje. Zemljiste, takodje, moze biti zagadjeno stetnim materijama iz vazduha, ali i preko zagadjene vode koja sluzi za zalivanje. Ovakvo zemljiste moze preneti deo stetnih materija u biljke, a odatle se one mogu preneti i na zivotinje. Covek, kao poslednja karika u lancu ishrane, moze na ovaj nacin da unese u svoj organizam rezidue mnogih stetnih materija.
   S druge strane, potrebe za sve vecim kolicinama hrane, za sve veci broj ljudi, primorale su poljoprivredne proizvodjace da predju na intenzivnu proizvodnju zita, povrca i voca. To je znacilo vecu upotrebu vestackih djubriva, a istovremeno i velikog broja sredstava za zastitu poljoprivrednih kultura od raznih stetocina i bolesti (pesticida). Mnoge od tih supstanci otrovne su, ne samo za biljne parazite, vec i za coveka. Plodovi voca i povrca koji se danas proizvode, krupni su i lepi, ali od njih beze insekti koji na njima zive, jer su otrovni. Covek, ponekad, jede neoljusteno voce i povrce, na cijoj su se povrsini i posle pranja zadrzala zastitna sredstva.
   LJudi u velikim gradovima sve prehrambene proizvode kupuju u prodavnici, samousluzi, na pijaci. Veliki broj namirnica ima besprekornu ambalazu, koja svojim izgledom prosto mami da bude kupljena. Neke od tih proizvoda reklamiraju preko televizije, radija i stampe, kao najbolje i najzdravije, a da oni, pritom, ne zadovoljavaju uvek sve aspekte higijenski ispravne namirnice. Isto tako, namirnice na dugom putu od proizvodjaca do potrosaca izgube od svoje bioloske vrednosti. Pojedine vrste voca i povrca, kao sto su banane, paradajz i druge, moraju da se uberu nezrele, a tokom transporta ili magacioniranja, dolazi do njihovog vestackog zrenja. Kupujuci ovakve proizvode, potrosac je ostecen, jer je to hrana sa smanjenim sadrzajem hranljivih i zastitnih materija.
   Mnoge namirnice, a pre svega industrijski proizvedene, sadrze razlicite dodatke koji poboljsavaju njihova svojstva ili obezbedjuju duzi rok trajanja. U svetu se poslednjih decenija intenzivno radi na proizvodnji razlicitih dodataka (aditiva) namirnicama kojima se poboljsava boja, ukus, miris, dobija lepsi i privlacniji izgled namirnice, sto ce obezbediti veci broj kupaca i povecati prodaju. Neki od tih dodataka, kao sto su vitamini C i A, nisu stetni, cak je i pozeljno njihovo vece prisustvo u namirnicama. Medjutim, za pojedine dodatke pouzdano se zna da su stetni, ukoliko se putem hrane unose u organizam. Zato za takve supstance postoje ogranicenja u pogledu njihovog koriscenja u proizvodnji hrane, ili cak postoji zabrana njihove upotrebe kao namirnica namenjenih ishrani osetljivih kategorija stanovnistva (npr. hrana za odojcad).
   Poslednjih godina, u svetu i kod nas, posebno je aktuelno pitanje koriscenja genetski modifikovane hrane u ishrani. Isticu se prednosti ovako dobijenih namirnica: jeftinija proizvodnja uz visok prinos, otpornost prema biljnim stetocinama, smanjena upotreba pesticida i tako dalje. Medjutim, pojedini strucnjaci, koji se bave ovom problematikom, isticu da postoji izvestan zdravstveni rizik pri koriscenju hrane dobijene genetskim inzenjeringom. Ono u cemu se svi slazu jeste da takve namirnice moraju biti posebno deklarisane, sto ce omoguciti potrosacima da izaberu hoce li ih koristiti u ishrani, ili ne.

Materije rizicne po ljudsko zdravlje
   Strane materije koje se mogu naci u namirnicama, a predstavljaju rizik po zdravlje ljudi, mogu se razvrstati u nekoliko velikih grupa: pesticidi, teski metali, antibiotici, sulfonamidi, veterinarski lekovi, hormoni, mikotoksidi, radioizotopi, i drugi. Neke od ovih supstanci imaju toksicno dejstvo koje se ispoljava neposredno po konzumiranju hrane, u vidu klinicke slike akutnog trovanja. Pojedine od njih nalaze se u namirnicama u vrlo malim koncentracijama, cesto jedva merljivim. Ali, s obzirom da imaju kumulativnu sposobnost i dejstvo, tokom vremena se nagomilavaju u organizmu do opasnih koncentracija. Tada dolazi do izrazaja hronicno toksicno dejstvo. U pojedinim slucajevima, mogu se ispoljiti i u vidu malignih bolesti, ili ostecenja ploda kod trudnica.
   Radi prevencije negativnog zdravstevnog efekta koji hrana moze imati, ukoliko je neodgovarajuce bioloske vrednosti, ili kontaminirana mikrobioloskim i hemijskim agensima, neophodno je insistirati na strogoj kontroli namirnica. Ova kontrola bi morala da se vrsi na svim nivoima, od pocetka proizvodnje, do krajnjeg potrosaca. Takodje je neophodno nastaviti sa sprovodjenjem permanentne, stroge kontrole namirnica koje se uvoze u nasu zemlju. Zato je Strucno-tehnicki tim za hranu, u okviru LEAP-a: Miso Kolarevic iz Veterinarskog instituta, Radmila Velickovic iz zavoda za poljoprivredu, Nebojsa Dimitrijevic i Dobrilo Disic (ZZZZ), Milena Majstorovic, poljoprivredni inspektor, Katarina Nestorovic iz ,,Pijace”, i Slobodan Camagic, sanitarni inspekor, definisao viziju kroz deset godina u vezi sa hranom, kojom je predvideo da se u proces proizvodnje hrane uvedu proverene i oprobane metode i sistem za doprinos proizvodnji zdrave i bezbedne hrane. Takodje je predvidjeno da se vrsi permanentna kontrola zdravstvene ispravnosti bezbedne hrane u akreditovanim laboratorijama, da se uspostavi organska poljoprivreda, da budu pravilno deklarisani proizvodi namenjeni ishrani, da se sva hrana u lancu od proizvodjaca do krajnjih korisnika, u zavisnosti od vrste, obelezava odredjenim kodovima, tako da se u svakom trenutku moze utvrditi njeno poreklo i svojstvo, bilo gde da se ona nadje u prometu. Zatim, da se redovno javnost obavestava o kvalitetu hrane na pijaci, da se kontrolise prisustvo genetski modifikovanih biljaka kao sirovine u ishrani, da se usklade zakonski propisi koji regulisu proizvodnju i promet hrane sa propisima evropske unije, i da se, recimo, osnuje Drustvo za zastitu potrosaca.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

VREDNO ZDANJE "KOJICA KUCA" U ZAKUTI CEKA OBNOVU - pise Bojana Milosavljevic
Dvorac izmedju zaborava i nemara

   Arhitektonski reprezentativan objekat velike spomenicke vrednosti, koji je tridesetih godina proslog veka izgradio dr Dragutin Kojic, ministar u sedam srpskih vlada, heroj iz Prvog svetskog rata sa brojnim najvisim odlicjima, posle konfiskacije od strane vlade FNRJ, u vise mahova je menjao vlasnike i namenu. Nemaran odnos prema ovom veoma ruiniranom a evidentiranom kulturnom dobru u Zakuti - selu na sredokraci izmedju Kraljeva i Kragujevca - danas pokusavaju da isprave strucnjaci Zavoda za zastitu spomenika kulture - Kraljevo i sami mestani. Zavod je uradio kompletan projekat restauracije Kojica kuce, ali sadasnjeg korisnika objekta, Univerzitet u Kragujevcu, i vlasnika - opstinu Kraljevo, vezuje ugovor iz 1998. godine

   Iako je ugovor izmedju Skupstine opstine Kraljeva i Univerziteta u Kragujevcu, sklopljen maja 1998. godine, o davanju na privremeno koriscenje Kojica kuce u Zakuti za reprezentativne ili edukacione svrhe ove visokoskolske institucije, sada vec izvesno mrtvo slovo na papiru (jer su njegove kljucne odredbe, inace orocene na dve godine, kao na primer - obaveza korisnika da objekat sanira i stavi u funkciju) pogazene, "dvorac u Zakuti," kako se jos naziva velelepno kameno zdanje (korisne povrsine od blizu osam stotina metara kvadratnih) sve slabije odoleva vremenu. Danas ovo vredno arhitektonsko zdanje ima status evidentiranog kulturnog dobra, sto blize znaci da je u toku procedura oko njegovog stavljanja pod okrilje zastite drzavne bastine, u smislu spomenicke vrednosti.
   Mestani Zakute i okolnih sela veoma su ponosni na svoga zemljaka dr Dragutina Kojica, visestrukog ministra u srpskim vladama, junaka iz najvecih bitaka Prvog svetskog rata, nosioca najsjajnijih odlikovanja u nas, a koji je bio i u kumovskim odnosima sa kraljevskom porodicom. Ministar Kojic 1930. godine nije stedeo novca, truda i vremena gradeci porodicnu kucu za odmor u svome zavicaju. Nepoznati projektant izvanredno je vladao stilovima i proporcijama, majstori iz Dalmacije svojim graditeljskim umecem, a zasebna prica je eksterijer salona i njegova ulazna vrata - poklon kralja Aleksandra velike vrednosti (svojevremeno ukradena, a potom nadjena na pijaci antikviteta u Bubanj Potoku -p.a). Posle Drugog svetskog rata kuca je porodici Kojic oduzeta i tada pocinje njeno ruiniranje i propadanje. Osim sto je odneto (ukradeno) sve sto je manje vise moglo da se odnese, kuca je nekoliko puta menjala korisnike i manenu; bila je zatvor, dom za stare, magacin djubriva zemljoradnicke zadruge, potom dom Saveza izvidjaca.

Obnova Kojica kuce - prosperitet citavog kraja
   Glavni inicijatori za spas i obnovu Kojica kuce su mestani sela Zakuta, koji ne mogu da gledaju dalje propadanje bisera srpske arhitekture. Oni su i do sada samoinicijativno u vise navrata popravljali zgradu, ali te intervencije su bile neznatne u odnosu na sadasnje stanje "dvorca," koji poodavno prokisnjava i ima ozbiljna ostecenja temelja, nosecih zidova, vodovodnih i kanalizacionih instalacija, fasadne stolarije. Evidentirano je u projektu rekonstrukcije (uradio ga je arh. Goran Kuzic iz Zavoda za zastitu spomenika kulture - Kraljevo) da su staticka ostecenja veoma opasna i primoravaju na hitnu obnovu zdanja.
   Marijan Aksentijevic iz Zakute je veoma agilni predsednik Odbora za sanaciju i revitalizaciju Kojica kuce i samog sela.
   -Zgrada je defintivno napustena pre dvadeset godina - kaze ovaj covek koji ne zali truda i vremena da obija brojne pragove u aministrativnim centrima Kraljeva i Univerziteta u Kragujevcu - U medjuvremenu je Kuca "ocerupana." Odneta je i savrseno moderna kuhinja. Opstina Kraljevo je malo reagovala; pre nekoliko godina saniran je krov. Bilo je govora da se Kuca nekome ustupi, a da se za uzvrat u Zakuti napravi neka fabricica. Sve to i dalje ide u krug. Ako bi se objekat renovirao i zastitio, pa potom stavio u funkciju, selo i kraj bi zivnuli i krenuli napred, mladi bi se vratili da ovde zive i rade. Nazalost, do sada smo razumevanja imali samo u Zavodu za zastitu spomenika kulture u Kraljevu, ali sa administrativnim preprekama ne mozemo da izadjemo na kraj.
   Gordana Tosic, direktor Zavoda u Kraljevu, podseca na preporuku UNESKO-a o zastiti prirodne i kulturne bastine kao jednom od kljucnih aspekata razvojnih planova - nacionalnih, regionalnih, ali i lokalnih.
   - U tom smislu Zakuta predstavlja izvanredan potencijal, koji u sebi sjedinjava prirodnu i kulturnu bastinu - naglasava g-dja Tosic i dodaje - Kojica kuca, zapravo zamak, mogao bi nakon obnove da pruzi odlicne uslove za naucni centar, skole jezika ili drugih disciplina, ali u obzir dolaze i mnoge druge funkcije, u zavisnosti od potreba i zelja vlasnika ili korisnika. Prirodni resursi, zdrava hrana, voda i cist vazduh svakako dopunjavaju sliku sela, uz mogucnost angazovanja lokalnog stanovnistva u poslove kontinuiranog zivota Kojica kuce."
   Sta ometa ovako dobru perspektivu Zakute i okolnih sela, za ciji je arhitektonski biser vec uradjen projekat konzervacije i restauracije? Sta zbunjuje, pa zatim i odvraca brojne donatore i dobrotvore da obnovom zamka pomognu citavom kraju ("Kada se ta prica pokrene, donatori kojih zaista ima i koji su vrlo raspolozeni da daju sredstva, uvek pitaju: koje vlasnik i cemu ce investicija da sluzi" - dodaje Gordana Tosic)?
   Pre gotovo sest godina sklopljen je povoljan ugovor o davanju Kojica kuce na privremeno koriscenje Univerzitetu u Kragujevcu. U ime vlasnika, opstine Kraljevo, resenje je maja 1998. godine potpisao tadasnji gradonacelnik dr Radoslav Jovic. Ugovor je zakljucen na dvadeset godina; pojedine odredbe su bile orocene na dve godine, ali u medjuvremenu nisu ispunjene. Tako se ovim ugovorom opstina Kraljevo obavezala da izgradi (asfaltira) prilazni put u duzini od dva kilometra, a korisnik da u istom roku obavi revitalizaciju i sanaciju objekta. U suprotnom - ugovor moze da se raskine i pre isteka roka na koji je zakljucen. Evidentno je da su se uslovi za raskid ugovora stekli. Da li su time otklonjene prepreke za bolju sudbinu lepog zdanja u Zakuti?
   Gospodin Dragan Ivanovic, potpredsednik Skupstine opstine Kraljeva, upucen je u "slucaj Kojica kuce" i o njemu, pored ostalog, kaze:
   - Smatram da jos jednom treba da se pogleda pomenuti ugovor i da se, svakako, pronadje neki novi modus. Ocigledno je da objekat treba pod hitno da se obnovi i zastiti. Od nadleznih ministarstava moramo da zahtevamo novi model kako ce zgrada da se koristi, mozda da ga ustupimo na odredjeni rok u vidu koncesija nekom stranom partneru, ma koliko to sada zvucalo nepopularno. Imamo u vidu korist koju bi ceo ovaj kraj stekao. Poznato mi je da su mestani ulozili mnogo truda, vremena i novca, kao i Zavod za zastitu spomenika kulture u Kraljevu. Ubedjen sam da cemo zajednickim snagama doci do dugotrajnijeg i dobrog resenja. Moram da napomenem da u imovinske odnose oko Kojica kuce nisam zalazio. Koliko znamo, ta porodica nema zakonske naslednike, ali danas ljudi koji bi zeleli da investiraju zaziru od zakona o denacionalizaciji, koji je, kako stvari stoje, sasvim izvestan.
   Sve deluje naoko lako i - na dohvat ruke. Mestani Zakute i okoline, posle toliko godina, su se prenuli i organizovali. Zavod za zastitu uvek je davao odlucnu potporu obnovi Kojicevog zamka. Projekat rekonstrukcije je kvalitetan i utemeljen. Pomenuti ugovor o davanju na koriscenje tako jasan, posebno "pravna pouka." Za kraj namerno ostavljamo pitanje - koliko bi sve to kostalo, pre nego se mnogostruko isplati selu i samom Kraljevu? Zanimljiv je i veoma "ilustrativan" odgovor arhitekte Gorana Kuzica, autora projekta restauracije:
   - Obnova Kojica kuce, prema projektu, stajala bi oko pet ipo miliona dinara. Kad se ova cifra pomene to izgleda kao enormno velika investicija za prilike u nasoj kulturi, ali uzmite da je to, u stvari, oko 80 hiljada evra. Toliko, na primer, staje jedan "mercedes," i to - serijske proizvodnje, ili kilometar - dva asfaltnog puta.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove Knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
Cendzerai Hove: Kosti (prevela s engleskog Nadezda Obradovic), CLIO, Beograd, 2003
Ovaj veoma zapazeni roman jednog od vodecih savremenih pisaca Zimbabvea, Cendzerai Hovea, doziveo je devet izdanja i preveden je na nekoliko jezika sveta, a svome autoru doneo je nagradu "Noma", najvece africko knjizevno priznanje.
Prica prati potresnu sudbinu Marite, crnkinje koja radi na farmi belaca i koja ne prihvata da se pomiri sa ropstvom, vec krecuci u potragu za nestalim sinom vodi odsudnu zivotnu bitku. Roman je posvecen "zenama cija se deca nisu vratila, sinovima i kcerima koji su dali svoje kosti za stvaranje nove svesti, svesti kostiju, krvi i koraka, sanjajuci da ce se jednog dana vratiti uzalud".

DECJE ODELJENJE
Moja prva knjiga o svetu, Ilustrovani atlas (naslov originala: Mon premier Larousse du Monde, preveo: Darko Kapor), Zmaj, Novi Sad, 2002
Na zabavan i jednostavan nacin ovaj bogato i duhovito ilustrovani atlas upoznaje najmladje citaoce sa prirodnim odlikama i drustvenim zivotom evropskih zemalja, Afrike, Sibira i Mongolije, Anda, Brazila, Pacifickih ostrva, Severnog i Juznog pola... Sledeci zanimljive crteze i mape, lake za tumacenje, deca ce uz ovu enciklopediju saznati gde zive kitovi i ajkule, koje su najvise planine i najvece reke sveta, kako nastaju zemljotresi, koji su danas zivi vulkani, odakle dobijamo pamuk, kako se pravi cokolada, u cemu sve ima nafte... Francuski izdavac Larousse vec je i sam dovoljna preporuka za ovu knjigu.

PREPORUCUJEMO
Velika enciklopedija istorije (preveli: Predrag Novakov i Maja Markovic), Zmaj, Novi Sad, Atlantis, Novi Sad, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Podgorica, 2004
Hronoloski i tematski sredjena, bogata ilustracijama i fotografijama (njih preko 2000), ova enciklopedija nudi vise od 3500 odrednica koje obuhvataju najznacajnije licnosti, dogadjaje i datume iz svekolike istorije sveta. Prateci put covecanstva od 40. 000 godina pre nove ere do danas (zavrsne stranice posvecene su kriznim zaristima u svetu poslednjih decenija DZDZ veka, nastanku novih drzava, zbivanjima u Juznoafrickoj Republici 1990-2000, novoj naucnoj revoluciji i eri kompjutera), ona pleni svojom sveobuhvatnoscu (prostornom i vremenskom), ali i teznjom da se na objektivan i nepristrasan nacin razabere u moru najrazlicitijih ideoloskih, politickih, verskih, i uopste drustvenih tendencija. Snalazenje u ovom mnostvu podataka olaksano je i navodjenjem kljucnih datuma u posebnim tabelama, hronoloskim podsetnikom u kome su izdvojeni najvaznije licnosti i dogadjaji, kao i opstim indeksom na kraju knjige. Dalje, svaka celina zatvara se odeljcima koji su posveceni pregledu umetnosti, arhitekture i nauke i tehnologije u datom periodu.
Napisana citljivim i jasnim stilom, namenjena prvenstveno deci, "Velika enciklopedija istorije" bice zanimljiva i svima koji zele da obnove, ali i prosire svoja znanja i opstu informisanost.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Gorder Justejn: Devojka s pomorandzama (prevela s norveskog Olga Djordjilovic), Geopoetika, Beograd, 2003.