Neprocenjiva steta
,,Pauk” na prinudnom odmoru
Kontrolisana potrosnja
Posla jos za godinu dana
Vatrostalci u zamahu
Golobradi milioneri
Sanja i Sasa preziveli pakao
Aleja ruza umesto praznih konzervi
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, fudbal, odbojka

SPALJENI MANASTIRI - pise Rajko Saric
Neprocenjiva steta

    SPALJENI MANASTIRI
Neprocenjiva steta

DEVIC: Sa velikim bolom primljena je i vest o paljenju Manastira Devic, posvecenog Vavedenju Presvete Bogorodice, cije su se monahinje grcevito borile da ga sacuvaju. Svetiliste je pretvoreno u pustos. Pijucima su kopali po manastiru, trazeci toboze zakopano blago. Cak su potegli i da raskopaju grob svetog Joanikija Devickog cudotvorca, koji je ovom manastiru obezbedio status kultnog mesta, i kod samih Albanaca, onih koji iole veruju i imaju postovanja prema svetinjama!

Prizren
1. Bogorodica LJeviska ( 14. vek)
2. Crkva Svetog Spasa (14. vek)
3. Sabroni hram Svetog velikomucenika Georgija ( 1856.)
4. Crkva Svetog Nikole - Tutuceva (14. vek)
5. Crkva Svetog Georgija - Runovica ( 16. vek)
6. Crkva Svete nedelje ( 14. vek, obnovljena)
7. Crkva Svetog Pantelejmona
( 14. vek, obnovljena)
8. Crkva Svetih Kozme i Damjana ( 14. vek, obnovljena)
9. Crkva Svete nedelje - Zivinjane
10. Manastir Sveti Arhandjeli
( 14. vek)
11. Zgrada Bogoslovije ,,Sveti Kirilo i Metodije"
12. Episkopski dvor

Orahovac
13. Crkva Svete nedelje (Kirijake), (1852.)

Djakovica
14. Hram Uspenja Presvete Bogorodice (16. vek)
15. Crkva Svetog kneza Lazara, Piskote

Srbica
16. Manastir Devic (15. vek)

Pec
17. Crkva Svetog Pretece i Krstitelja Jovana (Mitropolija, sa parohijskim domom)
18. Crkva Vavedenja Presvete Bogorodice, Belo Polje, ponovo zapaljenja
19. Crkva Svetog Jovana Pretece i Krstitelja (Pecka banja)

Urosevac
20. Crkva Svetog cara Urosa, jos najmanje dve crkve koje su u Urosevcu cuvali grcki pripadnici KFOR-a su napustene, tako da se pretpostavlja da su i te dve crkve unistene

Kosovska Kamenica
21. Crkva u Donjoj Slapasnici
22. Crkva u Talinovcima

Stimlje
23. Crkva Svetog arhandjela Mihaila

Pristina
24. Crkva Svetog Nikole
(19. vek)

Kosovo Polje
25. Crkva Svetog Nikole, zapaljena
26. Crkva Svete Katarine, Bresje, zapaljena

Vucitrn
27. Crkva Svetog Ilije

Obilic
28. Nova crkva

Kosovska Mitrovica
29. Crkva Svetog Save

Podujevo
30. Crkva u Podujevu, iz 1930. godine


APEL VLADIKE HRISOSTOMA
“Povlacenja vise ne sme biti”

   Preosveceni vladika zicki Hrisostom, uputio je svim vernicima Kraljeva i okoline apel za prikupljanje pomoci preostalom srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. U apelu se kaze da je nastupio poslednji cas da stradalnima na Kosovu i Metohiji pomognemo, opstanak na svetoj zemlji kosovskometohijskoj pomognemo.
   -Povlacenja vise ne sme biti, svete Patrijarsije u Peci radi, svetih Decana radi, svete Gracanice i drugih svetinja radi. Jer ako sada ne pomognemo, posle ovih gorece i nase severne svetinje. Zato molimo i predlazemo da svaka krstena dusa grada Kraljeva po jednu konzervu hrane i po jedan kilogram brasna, a ko moze i preko ovoga cebe i posteljinu, donese i preda u Duhovni centar svetog Vladike Nikolaja Velimirovica. Sto hiljada krstenih dusa Kraljeva da prehtani sto hiljada stradalnika na Kosmetu. Sabornim trudom da obradujemo Sabor Srba svetitelja na Nebesima - kaze se u izmedju ostalog u poslanici vladike Hrisostoma.

ZAKLJUCKOM SKUPSTINE OPSTINE - pise Rajko Saric
,,Pauk” na prinudnom odmoru

    Gradjani, posebno vozaci, smatraju da je bilo krajnje vreme da se stane na kraj nemani u liku ,,pauka”, a na nadleznima je da preispitaju valjanost sklopljenog ugovora opstine i privatnog preduzetnika • Posle svega, trebalo bi da neko odgovara, ako je bilo propusta

   Na poslednjoj sednici Skupstine opstine Kraljevo, 25. marta, donet je Zakljucak o privremenom prekidu rada ,,pauka” i preispitivanju Ugovora, koji je 20. septembra 2001. godine potpisala opstina Kraljevo, sa jedne, i, Mega-taksi” - servisna radionica ,,Taksi slep” i JKP ,,Cistoca” iz Kraljeva, sa druge strane, o poveravanju poslova na uklanjanju nepropisno parkiranih vozila u gradskoj zoni Kraljeva. Zakljucak je stupio na snagu vec 26. marta.
   Na osnovu skupstinske odluke o parkiranju motoronih vozila i odrzavanju parking prostora od 27. juna 2001. godine, koja je objavljena u Sluzbenom glasniku opstine Kraljevo broj 13/2001, a na snagu stupila 14. jula, Izvrsni odbor je 17. avgusta prihvatio ponudu A.Z.R. ,,Taksi mega” - Servisna radionica ,,Taksi slep” iz Kraljeva, kao najpovoljniju za obavljanje poslova uklanjanja nepropisno parkiranih vozila i njihovo spustanje na parking JKP ,,Cistoca”. Odeljenje za privredu i finansije - Imovinsko pravna sluzba, po obavljenim konsultacijama sa potpredsednikom Izvrsnog odbora Draganom Markovicem, pripremila je nacrt ugovora izmedju Izvrsnog odbora, vlasnika A.Z.R. ,,Taksi mega” Branislava Trujica i JKP ,,Cistoca, koju je zastupao Milan Veskovic..
   Odmah po zakljucenju ugovora, koji su potpisali Trujic, Veskovic i Mile Koricanac u ime IO, ,,pauk” je izasao na ulicu i poceo rad po ugovorenom cenovniku, prema kome je naknada za nepropisno parkirano vozilo bila u rasponu od 1.200 do 2.700 dinara. Za sve vrste putnickih vozila placala se ukupna naknada od 2.400 dinara, od kojeg iznosa je ,,pauku” ostajalo 1.600, a opstini i ,,Cistoci” po 400 dinara. Za uklanjanje nepropisno parkiranih kombi vozila, dzipova, traktora i lakih kamiona placala se naknada od 2.700 dinara. ,,Pauku” je pripadalo 1.850 dinara, opstini 450, a ,,Cistoci” 400 dinara. U slucaju zapocetog, a nezavrsenog uklanjanja nepropisno parkiranog vozila , naplacivana je kazna na licu mesta u iznosu od 1.200 dinara, od kojih je ,,pauku” ostajalo 1.000, a opstini 200 dinara.
   Posle brojnih prituzbi gradjana na rad ,,pauka”, oglasio se i tadasnji predsednik SO dr LJubisa Jovasevic dopisom Izvrsnom odboru, kojim podseca na Zakon o javnim preduzecima, prema kome se ovakav ugovor zakljucuje uz saglasnost Vlade Srbije pre otpocinjanja delatnosti. Jovasevic je zatrazio da IO na prvoj narednoj sednici donese odluku kojom ce se ,,zamrznuti izvrsavanje ugovornih obaveza do pribavljanja saglasnosti Vlade Srbije”. Vec na narednoj sednici, IO je doneo zakljucak o mirovanju ugovora pocev od 7. decembra 2001. Upucen je dopis Vladi Srbije za dobijanje saglasnosti, ali odgovor nikada nije stigao.
   U medjuvremenu, ,,pauk” je svojski izvrsavao svoje obaveze iz petogodisnjeg ugovora. Aktuelni predsednik opstine, dr Radoslav Jovic, odmah po preuzimanju duznosti, bio je zatrpan prituzbama gradjana na rad ,,pauka”, u kojima se tvrdi da je na delu ,,legalna pljacka gradjana”, zbog cega je od Opstinskog veca zatrazio da razmorti sporni ugovor, a strucnim sluzbama izdao nalog da prikupe sve spise i dostave ih Vecu i njemu licno.
   - Opstinsko vece je u februaru razmotrilo ugovor o poveravanju poslova uklanjanja nepropisno parkiranih vozila, a ja sam na svoju inicijativu dao nalog Odeljenju za urbanizam i stambeno komunalne delatnosti Opstinske uprave da uradi detaljnu informaciju o postupku poveravanja poslova na uklanjanju nepropisno parkiranih vozila A.Z.R. ,,Taksi mega” - Servisna radionica ,,Taksi slep”, koju cu dostaviti predsednicima opstine i Skupstine opstine, dr Jovicu i Milovicu - rekao nam je Zoran Raspopovic, nacelnik Opstinske uprave.
   Prema njegovom misljenju, kompletna informacija bi se mogla naci na dnevnom redu prve naredne sednice opstinske Skupstine, ili bi se njen sadrzaj razmotrio na nivou odbornickih grupa. To je vec u domenu odluke predsednika Skupstine.
   Sve u svemu, rad ,,pauka” privremeno je stopiran, nadlezni ce da preispitaju valjanost ugovora, ali to nikako ne znaci da vozaci mogu biti opusteniji jer je tu, jos uvek, saobracajna policija koja ce se potruditi da se parkiranje odvija prema propisima i na mestima gde je to odobreno.

ZA KORISNIKE BUDZETA - pise Slobodan Rajic
Kontrolisana potrosnja

   Korisnici budzeta duzni da izvrsnom organu opstine redovno dostavljaju dokumentaciju za trosenje sredstava, kao i podatke o promeni broja zaposlenih • Opstinske administrativne takse povecane za 60 odsto • Prosiren krug korisnika putnih troskova u Skupstini opstine • Pomoc Centru za telesno hendikepiranu decu i preispitivanje Odluke i ugovora o radu “Pauka”

   Usvajajuci budzet opstine Kraljevo za 2004. godinu u ukupnom iznosu od 937 miliona dinara, sto je za 8,8 odsto vise od planiranog budzeta u 2003. godini, Skupstina opstine utvrdila je i tehnologiju raspodele, koriscenja i kontrole tih sredstava. Tako ce se ova sredstva ukljuciti u depozit poslovne banke koju odredi izvrsni organ (predsednik opstine i Opstinsko vece). Ona su strogo namenska i dobijaju se samo uz dostavljanje validne dokumentacije za finansiranje rashoda, dok troskovi sudskih sporova padaju na teret korisnika budzeta. Korisnik budzeta, pri tom, duzan je da izvrsnom organu dostavi podatak o svakoj promeni broja zaposlenih. Iznosi su strogo limitirani Odlukom, a neutrosena sredstva se, po zavrsnom racunu za tekucu (budzetsku) godinu, vracaju u budzet opstine.
   Osim toga, izvrsni organi duzni su da najmanje dva puta godisnje podnesu izvestaj Skupstini o realizaciji Odluke o budzetu, dok ce se javne nabavke vrsiti i sredstva od privatizacije koristiti strogo u skladu sa novim zakonima o ovim materijama. Budzet se, pri tom, moze zaduzivati samo u delu kapitalnih ulaganja, a odluku o tome donosi izvrsni organ. Pored toga, predsednik opstine, dr Radoslav Jovic, najavio je osnivanje posebnog radnog tela pri Opstinskom vecu za kontrolu trosenja budzetskih sredstava.

OPSTINSKE TAKSE
   U nastavku zasedanja, pored kadrovskih promena u osam javnih preduzeca (o cemu smo, kao i i o budzetu, pisali u proslom broju), odbornici su najpre usvojili Odluku o opstinskim administrativnim taksama. Ove takse, prema novom Zakonu o lokalnoj samoupravi, spadaju u izvorne prihode opstine, kao i petnaestak drugih, i nisu menjane tri godine (od februara 2001). Novom Odlukom povecane su, u proseku, za trogodisnji rast cena na malo, koji iznosi 60 odsto, i uskladjene sa istorodnim republickim taksama.
   Prema tarifi, utvrdjenoj novom Odlukom, za zahteve, molbe, predloge i druge podneske placace se opstinska administrativna taksa u iznosu od 100 dinara. Taksa za resenja iznosice 200, za zalbe i uverenja 100, za ulozene „vanredne pravne lekove“ 1.000, za resenja o osnivanju trgovinsko-zanatske radnje 1.200 (o njenom brisanju ili privremenom prestanku 380), za resenja o eksproprijaciji nepokretnosti 800, za izdavanje tapija 720, za izdavanje gradske taksi-dozvole 2.500, za utvrdjivanje statusa gradjevinskog objekta 1.000, za potvrdjivanje urbanistickih projekata 15.000, za izdavanje izvoda iz maticnih knjiga 50, uverenja o drzavljanstvu 150, za vencanje u toku radnog vremena 240, po zavrsetku radnog vremena 720 i van sluzbenih prostorija 9.600 dinara, za overu prepisa 150 dinara itd.

STRANKE
   Odbornici su doneli Odluku o finansiranju politickih stranaka, kojom je predvidjeno da se za redovnu delatnost stranaka iz budzeta izdvaja 0,1 odsto, a za izbornu kampanju 0,05 odsto budzetskih sredstava. S tim u vezi, doneta je i nova Odluka o dodeli na koriscenje radnih prostorija politickim strankama, kojom je regulisana, pre svega, procedura te dodele.
   Shodno promenama posle lokalnih izbora, prema novom Zakonu o lokalnoj samoupravi, odlukom je prosiren krug funkcionera, odbornika i drugih koji imaju pravo na naknadu za putne troskove. U odnosu na raniju Odluku iz 2001. godine, to pravo sada imaju i predsednik opstine i clanovi Opstinskog veca i radnih tela predsednika opstine, a naknada (dnevnica) se utvrdjuje u visini od 4 odsto od prosecne (mesecne) bruto zarade u privredi Republike, koja je u februaru ove godine iznosila 16.905 dinara (4 odsto od toga = 676,20 dinara), plus troskovi prevoza (za one koji stanuju van Kraljeva).
   Usvojenim izmenama i dopunama Odluke o pravima u socijalnoj zastiti i sigurnosti, propisano je da umereno retardiranoj i telesno hendikepiranoj deci i njihovim roditeljima-pratiocima pripada naknada za putne troskove prilikom dolaska na radionice koje ce tokom 2004. za tu decu biti organizovane. Prema programu, takve radionice bice organizovane u okviru Centra za telesno hendikepiranu decu, koji je izgradjen sredstvima americke nevladine organizacije ACDI/VOCA. Trenutno je evidentirano 45-oro takve dece, a skoro polovina njih stanuje van Kraljeva, pa im na ovaj nacin treba omoguciti ucesce u radionicama.
   Na proslonedeljnoj sednici, usvojeni su i Statut predskolske ustanove „Olga Jovicic Rita“ u Kraljevu, i posle duze rasprave, Odluka o prekidu rada „Pauka“ za odnosenje nepropisno parkiranih vozila, dok se ne preispita ugovor o njegovom radu i sagledaju problemi gradskog parkiranja.

“Stranacki“ prostor
   Donetom Odlukom o dodeli na koriscenje radnih prostorija politickim strankama precizirana je nadleznost u odlucivanju i postupanju po ovom pitanju, tako sto je propisano da odluku o dodeli radnih prostorija donosi predsednik opstine. Naime, Odlukom o davanju u zakup poslovnog prostora kojim raspolaze opstina Kraljevo predvidjeno je da se izuzetno poslovni prostor moze dati neposredno dosadasnjim korisnicima, humanitarnim organizacijama, politickim i drustvenim organizacijama i udruzenjima gradjana.
   U skladu sa tim, novom Odlukom regulisano je da „opstinske prostorije“ registrovanim politickim strankama ciji su kandidati izabrani za odbornike u Skupstini opstine Kraljevo (parlamentarne stranke), za njihove redovne aktivnosti, bez naknade, za vreme trajanja mandata izabranih odbornika, dodeljuje na koriscenje predsednik opstine Kraljevo (ranije je to cinio Izvrsni odbor). Ugovor o davanju na koriscenje ovih poslovnih prostorija sa politickim strankama zakljucuje takodje predsednik opstine.

LEGALIZACIJA BESPRAVNO PODIGNUTIH OBJEKATA - pise Rajko Saric
Posla jos za godinu dana

    Prema podacima Odeljenja za urbanizam i komunalno-stambene poslove u Skupstini opstine Kraljevo, od 10.000 prijava za legalizaciju bespravno podignutih ili adaptiranih objekata, do danas je izdato 30-ak odobrenja za legalizaciju. Oko 8.500 podnosilaca zahteva dobilo je obavestenje o neophodnoj dokumentaciji koju treba da pribave za izdavanje odobrenja, dok je od 350 gradjana trazena dopuna nepotpunih prijava za legalizaciju jer postoje uslovi za izdavanje odobrenja za izgradnju.
   Ovakva struktura podnetih zahteva, gde oko 90 odsto nema dokumentaciju, verovatno je posledica apela resornog ministarstva da gradjani samo prijave bespravno sagradjene objekte kao vid dobre volje da udju u proceduru dobijanja odobrenja.
   - U samom startu smo znali da je nemoguce od 13. novembra, za sezdeset dana, poslati obavestenja po svim zahtevima - kaze Milanko Kalicanin, samostalni strucni saradnik u Odeljenju za urbanizam SO Kraljevo, i dodaje da je rec o ogromnom poslu ogranicenom kratkim rokovima.

SNIMANJE
   Kada dobiju obavestenje sta im nedostaje od dokumentacije, gradjani, prosto receno, ne znaju gde bi pre. U roku od 30 dana treba da pribave dokaz o vlasnistvu, da ,,geodeti snime" teren, da se plate razne takse i porezi, pa tek onda da se nastavi sa procedurom. A sve to, naravno, kosta. Tako je za ,,snimanje" objekta, sve do kopije plana, kod neke od cetiri geodetske agencije (Geozumu, Geodetskom birou, Premeru ili u Geo Sigmi), potrebno oko 90 evra.
   Samo snimanje kosta oko 30 evra, ali su tu jos i razne takse i porezi - iako je legalizacija promovisana kao besplatna. Od 1. januara 2004, ovim agencijama je podneto oko 750 prijava za snimanje, a verovatno ce ih biti i mnogo vise. Na sve ovo treba dodati visinu naknade za uredjenje gradskog gradjevinskog zemljista cija visina zavisi od zone u kojoj se izgradjeni objekat nalazi.
   I pored toga sto radi i subotom, sa vec postojecim brojem cinovnika i radnicima na odredjeno vreme koji ,,pisu pisma", katastarska sluzba nece stici da uradi sav posao ni za godinu dana. Jednostavno, rokovi su prekratki i nije ih moguce ostvariti ni sa duplo vise radnika.
   Iz mnogih opstina, nadleznom ministarstvu je stigla inicijativa za produzenje rokova, a novim Zakonom o planiranju i izgradnji predvidjene su cetiri faze legalizacije. Prva je trajala do 13. novembra 2003. godine, za drugu je rok bio 13. januar, za trecu 13. mart, a potom se uslo u zavrsnu, cetvrtu fazu. Svi oni koji imaju nelegalno sagradjen objekat, a nisu podneli zahtev za njegovu legalizaciju, placace stostruku visinu naknade za gradjevinsko zemljiste, posle cega ce slediti resenje o rusenju objekta.
   Osim prijave, podnosioci zahteva za legalizaciju bili su u obavezi da dostave i kopiju plana ili geodetski snimak, kao i dokaz o pravu svojine ili koriscenja. Kao i u drugim sredinama, i Kraljevu to predstavlja osnovni problem, zbog cega su gradjanima upucena obavestenja o potrebi kompletiranja zakonom predvidjene dokumentacije. Tek posle toga, Opstinska uprava, odnosno Odeljenje za urbanizam i komunalno-stambene poslove moze podnosiocima prijava uputiti obavestenje o tome pod kojim uslovima mogu da legalizuju svoje stambeno-poslovne i druge objekte.

PLACANJE NA RATE
   Odlukom o uredjivanju gradjevinskog zemljista, koju je usvojio Privremeni organ, a koja je dopunjena odlukom Opstinskog veca, pravno je regulisano pitanje legalizacije bespravno sagradjenih objekata i placanje naknade za uredjivanje gradjevinskog zemljista. Lokalna vlast je, kako kazu odgovorni, u obzir uzela materijalno stanje stanovnistva, pa je utvrdjeno da investitor tu naknadu moze platiti jednokratno, gde se zaracunava umanjenje od 30 odsto ili u 18, odnosno 60, mesecnih rata, pri cemu ce biti zaracunata i kamata.
   Ovakav pristup ovom pitanju moze svrstati Kraljevo u sredine koje su gradjanima ponudile neke vece pogodnosti za legalizaciju bespravno izgradjenih objekata, iako ima i onih koji su bili jos ,,sire ruke". Tako je, na primer, u Uzicu ucesce za legalizaciju 10 odsto od ukupne sume, dok se ostatak novca moze platiti na 144 rate ili u periodu od 12 godina!

VATROSTALNA GRADNJA - pise Dragan Pavlovic
Vatrostalci u zamahu

   Vec na pocetku godine u " Magnohromovoj " Vatrostalnoj gradnji beleze porast uposlenosti radnika i ugovorenih poslova na strani, sto ovih prolecnih dana dostize vrhunac. Tako je u januaru i februaru u Celijama kod Lajkovca grupa vatrostalnih zidara remontovala sve cetiri krecne peci i osposobila ih za redovnu proizvodnju. Bio je to istovremeno i uspesan povratak " Magnohromaca " u ovu fabriku posle jednogodisnje pauze.
   Sledeci veliki posao, po recima direktora Vatrostalne gradnje Slobodana Stevanovica, obavljen je u cementari u Kosjericu.Ovde je izvrsen generalni remont rotacione peci i ostalih vitalnih agregata.Vrednost obavljenih usluga, bez ugradjenih opeka i ostalog vatrostalnog materijala, iznosi 1.250,000,00 dinara. Inace,u ozid peci ugradjeno je 116 tona opeka, a u pratece toplotne agregate, posebnim postupkom ugradnje - lepljenjem opeka za plast jos 60 tona.
   Trenutno je veci broj, 28 radnika, angazovano na remontu u Beocinu. Vrednost ovog posla u poznatoj fabrici cementa je vise od 52.000 evra. Kako se iz dana u dan poslovi uvecavaju, u Vatrostalnoj gradnji su uvereni da ce uskoro uposliti kompletnu operativu, sto znaci vise od 40 vatrostalnih zidara. Ovaj broj, naravno, ne moze biti veci jer i za tekuce odrzavanje u Industriji je neophodno imati u svakom momentu dovoljan broj majstora. Vatrostalci " Magnohroma " u Beocinu inace rade i poslove koji nisu predvidjeni ugovorom, pa se opravdano ocekuje da ce konacna zarada svakako biti veca.
   - S obzirom na veliku uposlenost i sve manji broj KV vatrostalnih zidara, kao i zahteve narucioca radova da remonti budu uspesno, kvalitetno, i na vreme zavrseni, strogo vodimo racuna o upucivanju najboljih majstora na terene - istice direktor Stevanovic.
   Problema ima i oko obezbedjivanja novcanih sredstava prilikom odlaska radnika na terene, ali i u novcanoj stimulaciji radnika koji rade na tekucem odrzavanju (vagoneta za tunelske peci ) u "Magnohromu", kao i rezijskog osoblja.Ta sredstva, nazalost, ne prate u potpunosti njihov ulozeni rad ali je to ipak u granicama trenutnih mogucnosti isplata u preduzecu.
   Od direktora Stevanovica takodje saznajemo, da su vredni zidari Vatrostalne gradnje u medjuvremenu obavili i remont rotacione peci br. II, a u aprilu ce poceti i remont krecne peci u Kucevu.Tokom proleca majstore i inzenjere Vatrostalne gradnje ocekuju pregledi toplotnih agregata u seceranama i termoelektranama sirom zemlje, a potom i novi ozidi i remonti.

ISTEKAO I "MEDjUROK" ZA PODNOSENJE PRIJAVA - pise Marina Miljkovic Dabic
Golobradi milioneri

   Sesnaest papiroloski najbogatijih drzavi duguju po vise od tri miliona dinara • Svaki deveti od onih sto ce u budzet inkasirati vise od milion dinara, mladji od 30 godina

Podatak da u Srbiji najvecu poresku obavezu od oko 9,9 miliona dinara ima obveznik koji jos uvek nema 27 godina, a da je drugi na spisku cija obaveza iznosi 9,8 miliona dinara rodjen 1984. godine, sasvim je zbunio naseg prijatelja koji je, posle jedanaest godina, ovih dana dosao iz Kanade u zemlju na odmor. Procitao je to jos u avionu i vec na aerodromu poceo da prica: "Kakva je ovo zemlja, Boze, kakva je ovo zemlja…" Tako smo se mi, iz "odbora za docek" i on, jos pre nego sto se izljubismo posle vise od decenije, medjusobno iznervirali. "Otisao odavde u vreme najzesce hiperinflacije, a zaboravio da je Srbija zemlja apsurda!", pridikujem ja muzu koji je, zapravo, njegov drug, pa nije red da se s gostom odmah "zakacim". Branim tako "nas" od "njih", a onda se zamislim: "Sta je tako nenormalno u tome sto se covek navikao na drustvo u kome lestvice, uglavnom, ne sluze samo da jaci odgurnu slabije i preskoce nekoliko "dascica", nego i za postepeno uspinjanje?"

Mrsav i "medjurok"…
Prema evidenciji republickih vlasti, do sredine marta, tacno 18.183 poreska obveznika bila su u obavezi da prijave porez na dohodak gradjana. U medjuvremenu, promovisan je "medjurok" za podnosenje prijava za placanje poreza, ali na pet dana do njegovog isteka (zakljucno sa 26. martom), Poreskoj upravi Srbije javio se tek svaki peti od tog broja, ili tacno 5.208 obveznika koji su, po osnovu raznih prihoda, ostvarili zaradu iznad 867.225 dinara, odnosno mesecni prihod veci od 72.000 dinara. Od oko 13.000 gradjana koji jos nisu ispunili svoju zakonsku obavezu, 3.843 osobe treba da plate porez veci od 100.000 dinara, 178 preko milion, a njih 16 preko tri miliona dinara. U grupi onih koji treba da plate vise od milion dinara ima pet osoba mladjih od 25 godina, 15 obveznika ima manje od 30 godina, a jedna osoba nema cak ni punih 17 godina! Kazne za one koji prekorace zakonski rok za podnosenje prijava krecu se od 500 do 500.000 dinara.
Tokom nekoliko narednih dana, Poreska uprava ce na adrese "zaboravnih" slati najpre opomene. Ukoliko to ne bude imalo rezultata, usledice prekrsajne, a nakon toga - i krivicne prijave. Za one cija poreska obaveza premasuje 100.000 dinara, a ne podnesu prijavu, predvidjena je kazna do tri godine zatvora, a za utaju poreza veceg od tri miliona dinara, kazna moze da bude i deset godina iza resetaka.

Kad - tad…
Prema papirima, porez na dohodak u Srbiji prosle godine platilo je oko 4.200 gradjana, a drzava je "ubrala" 186,7 miliona dinara. Vlasti zato ocekuju da ce cifra naplacenog poreza na proslogodisnji prihod sada biti - znatno veca.
Podnosenjem pojedinacnih poreskih prijava na kojima su podaci o svim isplatama, ove godine je po prvi put poreznicima omoguceno da "ukrstanjem" podataka otkriju utaje poreza. Do 1. marta ( rok za podnosenje pojedinacnih poreskih praijava bio je 20. januar, ali je u pojedinim slucajevima bilo prolongiranja), Republickoj Poreskoj upravi podneto je oko 130.000 prijava na kojima su podaci o isplatama 3,4 miliona gradjana u Srbiji. To znaci da, za razliku od prethodnih godina, sada postoje precizni podaci ko i koliko zaradjuje, tako da poreznicima nije tesko da utvrde poresku obavezu svakog gradjanina. Ako se i desi da je dokumentacija nepotpuna, Poreska uprava moze da trazi od drugih sluzbi podatke na osnovu kojih ce kompletirati svoju evidenciju. Prozaicnije objasnjeno, drzava je na vreme poslala poruku da je proslo vreme kada je placanje poreza bilo prepusteno volji gradjana i da ce obveznici kad-tad morati da plate porez, jer Poreska uprava ima njihove identifikacione kartice i maticne brojeve.
- Zbog neplacanja poreza u ovoj zemlji jos niko nije zavrsio u zatvoru - kaze republicki ministar finansija, Mladjan Dinkic.

Ko ce prvi u zatvor?
Poreska disciplina ce, prema proceni vlasti, u Srbiji biti poboljsana "tek kada prva osoba koja je utajila porez - zavrsi iza resetaka". To je teza koja uopste nije sporna. U ovom trenutku, sto se Ministarstva finansija tice, sporna je promena odnosa prema medijima. Naime, kad smo u Poreskoj upravi u Kraljevu pokusali da saznamo koliko je nasih sugradjana podnelo prijavu za placanje poreza na dohodak, od sagovornika koji su uvek bili voljni da informisu citaoce "Ibarskih novosti", saznali smo da je posebnim naredjenjem utvrdjeno da ce ubuduce svaki zahtev ovoj sluzbi za davanje informacija medijima morati da bude dostavljen u pisanoj formi. Posle toga, zahtev ce biti prosledjen Podrucnoj filijali poreske uprave u Kragujevcu koja je duzna da ga prosledi nadleznima u Beogradu, a "oni ce procenjivati da li novinar koji salje upit ima adekvatan obrazovni profil da tu materiju obradjuje".

Dug put do informacije
- Ruke su nam, prakticno, vezane. Ne mozemo nikakve informacije da dajemo sem tom metodologijom: prosledjujete nam zahtev sa temom koju hocete da obradjujete. Mi to prosledjujemo dalje, a onda - put je dug, pitanje je kada ce doci njihov odgovor i kako ce da odgovore: nadlezni treba direktno da stupe u kontakt sa vasom kucom, a nama da sugerisu kako da nastupamo - iskreno, na temu ogranicenog pristupa medijima, kaze Djordje Pavlovic, nacelnik Poreske uprave u Kraljevu .
Pitam se samo, koju skolu treba da zavrse oni koji ce procenjivati strucnost novinara koji se bave ekonomskim temama? Mozda ce to, zaista, biti jedno od zanimanja proisteklih iz nove reforme skolstva koja nam predstoji, zato sto "novi ne vole nista sto su zapoceli oni pre njih"?
Umesto zakljucka: da bismo jednog dana postali normalna zemlja, setu zakona koji su ovoj zemlji potrebni svakako treba dodati Zakon o dostupnosti informacija. U protivnom, niko me nece ubediti da gresim ako ovde pomenem neke bivse sisteme i, mislila sam, prevazidjene ideologije. Novinari u Beogradu, koliko znamo, nisu reagovali: njihov put do informacija je, pretpostavljamo, mnogo kraci od puta dolazenja do informacija nas, provincijskih novinara. Tek da se zna ko kosi, a ko vodu nosi.

   Psi koji se slobodno i bez nadzora vlasnika krecu ulicama, kako u uzem gradskom jezgru, tako i u prigradskim naseljima, predstavljaju konstantnu pojavu poslednjih nekoliko godina. Iako kvalifikovani kao pratioci coveka i njegovi prijatelji, ove zivotinje predstavljaju veliku opasnost po ljude i druge zivotinje.
Psi lutalice najpre predstavljaju potencijalne prenosioce mnogih bakterijskih, virusnih i parazitskih bolesti, od kojih mogu oboleti i ljudi i zivotinje. Medju njima besnilo ima poseban znacaj jer je neizlecivo i u nasem okruzenju vec duze vreme prisutno. Resenjem Ministarstva poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije od 16. marta ove godine, podrucja naseljenih mesta Vitanovac i Gotovac proglasena su zarazenim od zarazne bolesti besnila, dok su naseljena mesta Sirca, Milavcici, Milakovac, Godacica, Cukojevac, Vrba, Zaklopaca, Ratina, Mataruge, Krusevica, Konarevo i Kraljevo proglaseni ugrozenim podrucjima. Razlog je dijagnostikovano besnili kod dve lisice koje su dosle u kontakt sa domacim psima i mackama.
Opasnost od drugih bolesti cesto se ogleda u nemogucnosti pravovremenog dijagnostikovanja, zbog cega ishod moze biti fatalan, sto je slucaj sa ehinokokozom. Pomenute bolesti sire se direktnim kontaktom ili izlucevinama koje psi lutalice ostavljaju na ulicama, parkovskim povrsinama i drugim mestima. Nesrecna je okolnost sto su u kontaktu sa psima lutalicama najcesce deca, te su iz tog razloga i najugrozenija populacija, sto nas nagoni da ovom problemu pridjemo krajnje ozbiljno.
Svedoci smo da se u poslednje vreme puno paznje poklanja uredjenju grada i ulica. Copori pasa lutalica stvaraju izuzetno los vizuelni utisak i ometaju nastojanja gradskih vlasti i gradjana da Kraljevo bude jedan od najuredjenijih gradova u ovom delu zemlje. Ako ovome dodamo da svojim izmetom i urinom psi lutalice neprestano zagadjuju zivotnu sredinu, jasno je da predstavljaju i komunalni problem. Najugrozenija podrucja su parkovi, dvorista obdanista, decja igralista u kojima su travnate povrsine visoko infestirane geohelmintima.
Osim epizootiolosko-epidemioloskog i komunalnog znacaja, psi i macke lutalice su i bezbednosni problem, jer mogu naneti vrlo ozbiljne ozlede ljudima i drugim zivotinjama.

Kategorizacija
Na osnovu porekla, definisane su tri kategorije pasa lutalica.
Divlji psi naseljavaju, uglavnom, ruralne i prigradske sredine, naviknuti su na zivot bez pomoci coveka, agresivni su i bez kontrole zdravstvenog stanja.
Psi lutalice, u uzem smislu, zivotinje su koje najcesce vidjamo na ulicama, naviknuti su na zivot pored coveka u urbanoj sredini, manje agresivni od predhodne kategorije i takodje van zdravstvene kontrole.
Odbegli psi su zivotinje koje imaju vlasnika, ali bez kontrole napustaju dvorista, veci deo vremena provode na ulicama formirajuci copore sa zivotinjama iz prethodne kategorije i vracaju se vlasniku u sumrak. Nepoznatog su stepena agresivnosti, postoji mogucnost da su zdravstveno zasticeni, ali je to za svakog, osim za vlasnika, velika nepoznanica.
Pored pomenute tri kategorije, paznju zavredjuju i psi koji se ulicama, parkovima i setelistima krecu u pratnji vlasnika, ali nad kojima nisu sprovedene obavezne mere zdravstvene zastite (vakcinacija i dehelmintizacija) ili bezbednosne mere (zastitna korpa, povodac).
Bez obzira kojoj kategoriji pripadaju, ovi psi moraju biti tretirani sa podjednakom paznjom, jer su i rizici koje sa sobom nose jednako veliki.

Zarista
Na podrucju grada Kraljeva definisano je nekoliko zarista iz kojih se neprestano zanavlja populacija pasa lutalica na ulicama grada.
S obzirom da se u Kraljevu nalazi jedna od najvecih pijaca u Srbiji (stocna, kvantaska i automobilska), te da u toku nedelje postoje tri velika pijacna dana, veliki broj ljudi se koncentrise na ovom prostoru. Za tako velikim brojem ljudi zaostaje velika kolicina otpadaka i hrane koji su izuzetno atraktivni za pse lutalice, pa se oni u velikom broju pojavljuju na ovoj lokaciji. Iz tog razloga, kraljevacka pijaca predstavlja jedan od najvecih izvora pasa lutalica. Treba dodati i to da veliki broj posetilaca pijace ima losu naviku da okot svojih pasa i macaka koji ne zele da zadrze izbacuju na putu ka pijaci.
Nehigijensko romsko naselje koje se nalazi nedaleko od samog centra grada takodje je mesto iz koga potice veliki broj pasa koje srecemo na ulicama u uzoj gradskoj zoni.
Veliki broj pasa potice i iz dvorista kuca koje se nalaze u samom gradu ili u prigradskim naseljima i to su psi koji imaju vlasnika, a veci deo dana provode na ulicama.
Specijalizovane ekipe Veterinarskog specijalistickog instituta Kraljevo, u saradnji sa komunalnom inspekcijom, unazad nekoliko godina kontinuirano vrse kontrolu populacije pasa i macaka lutalica na podrucju grada, ali i Mataruske i Bogutovacke Banje, Studenice i Usca. Rezultati za poslednjih pet godina su sledeci:

Dosadasnje aktivnosti
U 1998. godini, za 49 radnih dana, uklonjeno je 654 psa. Godinu dana kasnije, za 48 dana, uklonjeno je 668 pasa. Tokom 2000. godine, za 65 dana, uklonjeno je najvise, cak 1.116 pasa. Naredne godine, za 59 dana, uklonjeno je 1.015 pasa, a 2002, za 65 dana, uklonjeno je 950 pasa. Prosle godine, za samo osam dana, uklonjeno je 155 pasa. Dakle, ukupno za 294 dana, uklonjeno je 4.558 pasa.
Pomenute aktivnosti obustavljene su 2003. godine zbog nedostatka sredstva koriscenog za do tada primenjivanu metodu. Time su stvoreni uslovi da se populacija pasa lutalica uveca do te mere da zahteva hitno reagovanje.
Iz tog razloga, LEAP Kraljeva oformio je Strucno-tehnicki tim za kontrolu pasa lutalica, koji sacinjavaju vet.spec. Miodrag Rajkovic i dipl.vet. Miso Kolarevic, iz Veterinarskog specijalistickog instituta, Dusan Micic, predsednik Kinoloskog drustva, Jovan Lekovic, komunalni inspektor, Vladimir Petrovic, NVO i strucni i glavni koordinator za izradu LEAP-a, Nada Pokimica i LJiljana Jemuovic.
Zakljucak Strucno-tehnickog tima je da se urgentno definisu kratkorocne i dugorocne aktivnosti na resavanju ovog problema i isto tako urgentno krene u njegovu realizaciju.
Kratkorocne aktivnosti bile bi sledece:
- omogucavanje gradjanima eutanaziranje bolesnih i odbacenih pasa i macaka o trosku lokalne samouprave
- preispitivanje mogucnosti kod nadleznog ministarstva za interventni uvoz sredstava za brzu eutanaziju koja su do sada koriscena kako bi se sprecilo dalje uvecanje pasa lutalica do momenta trajnog resavanja ovog problema
- intenzivna medijska kampanja u pravcu postovanja principa komunalne higijene i nacina drzanja zivotinja.
Dugorocne aktivnosti podrazumevaju: donosenje odluke o nacinu drzanja zivotinja u gradskoj sredini, evidentiranje svih pasa preko javne i privatnih veterinarskih stanica i izrada projekta za trajnu kontrolu populacije pasa i macaka kroz LEAP, prema zahtevima Svetskog udruzenja za zastitu zivotinja i Svetske zdravstvene orgazacije.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ZASTITA KULTURNIH DOBARA U OKOLINI KRALJEVA - pise Bojana Milosavljevic
Kojica kuca u Zakuti ceka pomoc

   Impresivna gradjevina, "Kojica zamak" u Zakuti (na 25 kilometara od Kraljeva i jos 2 od magistralnog puta), koji je posle nacionalizacije u nekoliko navrata menjao vlasnika, korisnika i namenu, danas, u osmoj deceniji trajanja, predstavlja pravi "cardak ni na nebu ni na zemlji." Objekat, koji pored ostalog, ima i znacajnu ambijentalnu vrednost, a evidentiran je i kao nepokretno kulturno dobro Srbije, u sasvim je ruiniranom stanju. Vreme i ljudski nemar ipak su ucinili svoje.
   Posle toliko decenija, kraljevacki Zavod za zastitu spomenika kulture uradio je projekat sanacije i restauracije Kojica kuce u Zakuti (delo dipl. inz.arh. Gorana Kuzica). Primetno je da zgrada prokisnjava, ima dotrajalu fasadnu stolariju, zapustene vodovodne i kanalizacione instalacije, pukotine na nosecim zidovima (ovo usled ispiranja tla ispod objekta). Jos uvek nema odgovora na pitanje - ko je vlasnik i kakva je namena objekta? Iz tog razloga tesko je pronaci izvore sredstava za obnovu zamka, iako su se sami mestani svesrdno zauzeli za bolju buducnost ovog reprezentativnog zdanja u samom centru sela. Kao vid animacije javnosti, ali i predstavnika lokalne vlasti, proslog petka je Zavod za zastitu spomenika kulture u Kraljevu, u saradnji sa Duhovnim centrom Vladika Nikolaj Velimirovic, priredio u ovom Centru promociju projekta zastite zamka. Kao gost veceri pojavio se Hor Muzicke skole, sa mr Aleksandrom Miletic, kao dirigentom. Repertoar je bio primeren povodu: zapisi narodnih pesama iz centralne Srbije (zaostavstina M. Vasiljevica).
   Svojevremeno, porodicna kuca dr Dragutina Kojica (uglednika rodom iz ovog sela, koji je u trecoj deceniji proslog veka, pored ostalog, bio u sedam navrata ministar kraljevske vlade, a slavom i odlicjima ovencani ucesnik Prvog svetskog rata, uz sve to i u kumovskim vezama sa srpskom kraljevskom kucom), sagradjena 1930. godine, a ciji je projektant do sada nepoznat, odlikovala se raskosnim enterijerom, ali i fasadom. Ocigledno je da projekat kuce nije predstavljao tek rutinsku arhitekturu.


NOVI KONKURS KNJIZEVNOG KLUBA KRALJEVO
Nagrada Bogdan Mrvos

   Autori iz Kraljeva, mladji od dvadeset pet godina, od ove godine mogu da se nadmecu za jos jednu knjizevnu nagradu sredine u kojoj zive i stvaraju. Naime, Knjizevni klub Kraljevo inicirao je i vec ustanovio novo priznanje za mlade stvaraoce iz nekoliko zanrova (prica, poezija, esej, pesme za decu). Najboljem ce pripasti Povelja "Bogdan Mrvos" i novcani iznos od deset hiljada dinara.
   Bogdan Mrvos je knjizevni stvaralac i poslenik javne reci veoma dobro poznat u stvaralackim krugovima u Srbiji. Rodjen 1939. godine u Gomirju (Gorski kotar, Hrvatska), a preminuo devedesetih godina u Pancevu, ostavio je znacajan trag u kulturnom zivotu Kraljeva. U ovome gradu, naime, ziveo je od 1946. do 1978. godine. Radio je kao novinar u listu "Fabrika vagona", "Ibarske novosti"; uredjivao je ovdasnji knjizevni casopis "Oktobar"; kasnije, po prelasku u Pancevo, bio je dugogodisnji urednik kulturne rubrike "Borbe" i pancevackog casopisa "Sveske". Mrvos je, inace, diplomirao na katedri za svetsku knjizevnost Filoloskog fakulteta u Beogradu. Objavio je osam knjiga poezije i proze, a prevodio je i poeziju sa engleskog jezika. O njegovoj privrzenosti Kraljevu danas najvise i najlepse moze da govori srednja generacija ovdasnjih stvaralaca, pesnika i pisaca. Mnogima od njih bio je odan prijatelj ali i ucitelj. Pre dve decenije proglasen je i pocasnim gradjaninom Kraljeva. Iste jeseni, po njegovom tekstu "Grad ljudi" izveden je oratorijum u Spomen parku (manifestacija "Kraljevacki oktobar").
   Konkurs za Nagradu Bogdan Mrvos otvoren je do 15. maja. Radovi se salju u tri primerka (sa adresom i brojem telefona autora) za: Knjizevni klub Kraljevo, Cara Dusana 39, 36000 Kraljevo.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove Knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
Danilo Nikolic, Velika prazna reka. Hronika hronicne strasti, Narodna knjiga/Alfa, Beograd, 2003
"Velika prazna reka", delom autobiografski roman Danila Nikolica, ispripovedan setnim i lirskim tonom, prozet je piscevim secanjima na detinjstvo provedeno na Kosovu, motivom izgubljenog zavicaja i, u nas uvek aktuelnim, temama progonstava i izgnanstava, osecanjem prolaznosti, zabrinutoscu zbog globalne situacije, ali i lepotom bivstvovanja. Uz elemente mestimice dokumentarne proze, stoje meditativni pasusi u kojima autor nastoji da se, uprkos "primerima brutalne prakse neljudskih ideologija", koje su, kako sam kaze, na sramotu sveta obelezile 20. vek, izbori za pozitivniji odnos prema zivotu i postojanju.

DECJE ODELJENJE
Skolski anatomski atlas (autor teksta Izdavacki tim Parramón Ediciones, prevela sa spanskog: Gordana Prodanovic), Kreativni centar, Beograd, 2002
Zahvaljujuci brojnim crtezima u boji i jasnim i preciznim sematskim prikazima, ovaj prirucnik na lak i vizuelno privlacan nacin upoznaje citaoca sa gradjom ljudskog tela i njegovim funkcionisanjem. Ilustracije su pracene kratkim, ali recitim objasnjenjima koja olaksavaju razumevanje anatomskih, fizioloskih i, sire, medicinskih pojmova. Knjiga je zamisnjena tako da spajajuci prakticno i korisno pomogne skolarcima u savladavanju ove teske, ali zanimljive materije. Na kraju "atlasa" nalazi se i abecedni indeks pojmova koji omogucava brze snalazenje u bogatoj i raznovrsnoj gradji.

PREPORUCUJEMO (NAUCNO ODELJENJE)
Sreten Petkovic, Kulturna bastina Srbije; LJiljana Sevo, Kultirna bastina Republike Srpske; Sreten Petkovic, Kulturna bastina Crne Gore (prevod na engleski Veselin Kostic), Pravoslavna rec, Novi Sad, 2003
Rec je o kapitalnom, trotomnom, bogato opremljenom, dvojezicnom izdanju, poslastici za sve ljubitelje dobre i lepe knjige. Sreten Petkovic, dugogodisnji profesor istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i vrsan poznavalac naseg srednjeg veka, potrudio se da citaocima ponudi relevantne informacije o arhitekturi, ikonografiji i slikarstvu onih tvorevina ljudskog duha koje su tokom vekova postale neotudjivi deo kulturne bastine Srbije i Crne Gore. LJiljana Sevo, docent na Akademiji umjetnosti u Banja Luci, predstavila je vazna "praistorijska i rimska nalazista, skupine stecaka, stare gradove i utvrdjenja, kao i reprezentativne gradjevine sacuvane delom ili u potpunosti od srednjeg veka do danas" sa teritorije Republike Srpske. NJena zasluga ogleda se posebno u cinjenici da je vise zaboravljenih lokaliteta ponovo afirmisala i uvrstila u nezaobilazna kulturna dobra ovog podrucja. Odrednice su date azbucnim redom, a izvanredne ilustracije idu naporedo sa najvaznijim istorijskim i kulturoloskim podacima.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Umberto Eko, Ime ruze, Vecernje novosti, Beograd, 2004.

- Mislim da prvenstvo ne moze biti regularno jer se od samog popcetka nesto "kuvalo". Ne mogu da shvatim zasto je predsednistvo nekoliko puta menjalo svoje odluke. Nas je najvise pogodila ona u kojoj je bilo reci da mini ligu igraju i cetiri kluba - od petog do osmog mesta. Ovako Kraljevo je ostalo bez kosarke u post prvenstvenom periodu.
Tako je pricu o igrama Sloge u elitnoj Efes diviziji zapoceo potpredsednik kluba Tomislav Andric.
Sloga nije uspela da se kvalifikuje u Super ligu gde bi podmertila snaghe sa ekipama koje su ucestvovale u Jadranskoj ligi.
- To je privatna liga i svoj interse su videli Crvena zvezda, FMP, Buducnost i Lovcen. Partizan nije, neznam zbog cega?
Veliki klubovi, ipak, imaju i velike igrace?
- Imaju jer poseduju vise novca ali cijeg. Gurovic kome se klicalo u Kraljevu vise kosta nego oba kraljevacka kluba zajedno. Takvih primera ima i u ostalim klubovima iz Beograda a tu je i Hemofarm sigurno.
Ipak, da je Sloga savladala autsajdera Spartaka u subitici bilo bi drugacije:
- Ne verujem. Onda bi proradila neka druga kunjinja i mozda u sredistu paznje ne bi bila Vojvodina. No, to neka sluzi na cast ljudima koji vode kosarku
Klubovi iz Efes lige bili su ograniceni na dovodjenje - zamenu cetiri igraca...
- Da, ali zato su u jadranskoj ligi mogli da se ponove sa osam igraca. Jednom recju bili smo i ostali u podredjenom polozaju.
Klubovi se zale na uslove igranja u Kraljevu:
- U pravu su ako misle na svlacionice su u malo gorem stanju nego kada sam ja pre dvadeset godina igrao u Slogi ili na to da igracii ulaze na istom mestu gde i gledaoci ili o takozvanim prijateljima kluba koji najvise prednjace u vredjanju gostiju i sudija. Ima i takvih kojima bi trebalo zabraniti da gledaju utrakmice. No, kada bi se primenjivao zakon o sportu ne bi bilo tako. Ovako nista ne funkcionise a to sve ide na teret kluba.
I pored toga u gradu na Ibru je kosarkaski stimung.
- Naravno jer je mnogo vise onih koji vole i razume se u basket. Bio sam na jednoj utakmici Sloge u beogradskom predgradju. Od 200 gledalaca 150 je bilo Kraljevcana . NJih ne gleda ni uza rodbina ali su u centru kosarkaskih zbivanja - zakljuciuo je Tomislav Andric legenda kraljevacke kosarke iz osamdesetih.

   KK MASINAC - DRAGOVAN PANTOVIC
Jakima i pare i igraci

- Mi u Kraljevu imamo i tradiciju i publiku ali najvaznije nam manjka a to je novac. Kako sada stvari stoje mi radimo na o ruk - mislim na Masinac. Sta vredi sto je sve u sportskom duhu sto u timu imamo nase igrace iz mladjihg kate gorija. To nije dovoljno - kaze Dragovan Pantovic, generalni sekretar Masinca..
Masinac ce ipak igrati i u za Kraljevcane mrtvoj kosarkaskoj sezoni. Da li se "zona sumraka" izbeci:
- Mozda smo mogli da izbegnemo neugodnu situaciju da smo savladali Zastavu u Kragujevcu. Oni su tada zaigrali najbolje sto mogu nismo im parirali i eto nas na korak iza Ergonoma koji se spasao u poslednjem trenutku iako je u sastavu imao i "strance".
Bilo je i pehova.
- Na startu smo ostali bez dva centra Vucinica i Jankovica. U takvoj situaciji morali smo da se snalazimo i prebolimo njihov izozstanak. Ipak zadovoljni smo jer smo se sve vreme oslanjali na svoje snage I nismo igrali podredjenu ulogu.
Centri moci su ipak na drugoj strani...
- Zna se i gde su. Mi, Sloga i Zdravlje ne mozemo da se nosimo sa njima. Dok se oslanjamo na nase snage. No, I dalje cemo tako raditi naravno dok nedodju razni skauti i odvedu nam i to sto stvorimo. Mi smo osudjeni da radimo za druge koji na nas racun posrtaju jaki i poznati
Koliko je menjanje odluka predsednistva uticalo na plasman.
- Bilo je odluceno u jednom od naleta da se od 5 do 8 pozicije klubovi bore za izlazak u Evropu aostali za opstanak. Do toga nije doslo I mnogima je to poremetilo planove.
U Masincu ne ocajavaju mnogo. Cekaju baraz i nadaju se opstanku i ligi. To od njih ocekuje i verna armija navijaca. Mec se igra na neutralnom terenu, jedna utakmica koja odlucuje ali kraljevacki studenti nece biti sami. Ma gde se baraz igrao.



Nastavlja se prvenstvo u svim ligama
Utakmice svih fudbalskih liga odlozene su proteklog vikenda zbog tragicne smrti Branka Bulatovica, generalnog sekeretara FS Srbije i Crne Gore.
Tako je takmicenje u Sumadijskoj zoni nastavljeno u sredu redovnim 21. kolom. U nedelju se igra 22. kolo a odlozeno 20. na programu je naredne srede (7. aprila).


NOVICA STANCIC DOBIO DIPLOMU UEFE
U dzepu licenca za Evropu

Fudbalski trener Novica Stancic prvi je trener u Kraljevu koji ima licencu - diplomu UEFA - evropske fudbalske unije. Novcic je diplomirao na Visoj trenerskoj skoli za sportske trenere u Beogradu koja tako nastavlja tradiciju cuvene Savezne trenerske skole.
- Predavanja smo odslusali u Beogradu, sve to trajalo je osam meseci a svecano urucivanje diploma obavljeno je na kosutnjaku - kaze Stancic.
Diplome je urucio jedan od predavaca Miljan Miljanic. Inace pored ovog fudbalskog barda svoje znanje su na predavanjima sutudentima prenosili LJupko Petrovic, Radomir Antic, Vladimir Petrovic - Pizon, Ilija Petkovic, Milovan Djoric, Dragan Stojkovic - Piksi.
- Ovo je diploma sa “B” licencom sto znaci rad sa mladjim kategorija kod nas i u Evropi odnosno posao sa seniorima doXX ranga Srpske lige kod nas a “napolju” u vecim regionima - dodaje Stancic, koji je veliko igracko iskustvo iz oblasti fudbalskog znanja stekao u skoli Bubamara igrajuci kod Djola Kokovica i radeci sa sadasnjim direktorom skole Zoranom Tosicem sa kojim je ispekao zanat.
Na redu je “osvajanje” najviose licence sa kojom ce moci da radi i u klubovima koji se namecu u elitnim ligama.


ODBOJKA - PRVA A LIGA (7.do 10. mesta)
"Putevi" pronasli put

   • Kraljevcani ponovo razocarali pred svojim navijacima u 20.kolu Ribnica Gradjevinar - Putevi 1:3 • Naredna tri kola Kraljevcani gostuju, ovog vikenda protiv Borca iz Starceva

   Za kraljevacke odbojkase izgleda da je sezona zavrsena i pre doigravanja za plasman od 7. do 10. mesta. Posle mrsave pobede nad Smederevom na drugom uzastopnom mecu pred svojim pristalicama u mini ligi Ribnica Gradjevinar je pretrpela ubedljiv ali zasluzan poraz od Puteva iz Ivanjice od 1:3 (20:25, 23:25, 25:22, 22:25).
Seriju pobeda nad Ivanjicanima Kraljevcani su prekinuli proslog petka pred rekordno malim brojem gledalaca. Ocigledno prezasiceni gledaoci su "bojkotovali" domacina jer se na tribinama okupilo jedva nesto vise od stotinak najvernijih pristalica Ribnice. Na parketu Hale sportova videli su jedno vise nego bledo izdanje svojih ljubimaca kojima je jedini "motiv" bio da odrade preostale utakmice. Vec pocetak susreta najavljivao je uspeh Ivanjicana jer su domaci odbojkasi "otaljavali " posao pa su Putevi lako dosli do ubedljive prednosti u setovima . Maksimalnu pobedu ipak nisu ostvarili jer je Ribnici pripao treci set ali je izostao taj - brek posto Jelic, LJubicic, Perisic i drugovi ponovo preuzeli igru u svoje ruke. U tome su im "iz sve snage" pomagali igraci Ribnice koji su uspeli da nacine cak 19 servis gresaka,tacnije gotovo jedan set poklonili su protivniku. U takvom odnosu snaga najvise je pokazao Milan Mitrovic sa 16 osvojenih poena (Popovic i Macuzic po 14) a paradoks je da je glavni korektor Mirko Ristovic osvojio devet poena ali uz gotovo isto toliko gresaka - osam.
Narednih nedelja Kraljevo ce biti bez odbojke petkom uvece jer ce3 u sledeca tri kola Ribnica Gradjevinar igrati u gostima. U narednom 21. kolu gostovace u Pancevu gde joj je protivnik Borac iz Starceva da bi zatim u Smederevu direktno krojilo zacelje tabele posto Starcevci i Smederevci i dalje vode "mrtvu trku" u borbi za opstanak.