Bez izbornog cenzusa
“Pauk” tuzio opstinu
Novi direktori za uspesniji rad
Kandidati svetski - poslodavci "balkanski"
"Potkrada nas nelojalna konkurencija”
Ubi nas “siva”
Vera u vecni zivot
Besnilo na ulazu u grad
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, odbojka, kosarka

KAKO CE SE BIRATI PREDSEDNIK SRBIJE - pise Slobodan Rajic
Bez izbornog cenzusa

   Po izmenjenom Izbornom zakonu na predsednickim izborima 13. juna nece biti potrebno da izadje 50 odsto upisanih biraca, ali ce pobednik morati da dobije vecinu glasova biraca koji su glasali • Mogucnost odrzavanja drugog izbornog kruga sa dva najuspesnija kandidata • Po novim pravilima glasace i dijaspora • Srbija do Vidovdana konacno dobija predsednika?

   Predsednicki izbori u nedelju 13. juna odrzace se po novim pravilima koje je Skupstina Srbije usvojila pre nepuna dva meseca. Prema tim zakonskim izmenama, vise nece biti neuspelih izbora jer je ukinut izborni cenzus od 50 odsto plus jedan izasli birac. Tako ce na predstojecim izborima, bez obzira na broj izaslih biraca, kandidat koji dobije najveci broj (vazecih) glasova biraca koji su glasali postati predsednik Srbije. Na primer, ako na izbore izadje tri miliona biraca, pobedice kandidat koji dobije 1.500.001 glas.
   Medjutim, s obzirom da se ocekuje prijava veceg broja kandidata i rasipanje glasova, velika je verovatnoca da ce se odrzati i drugi izborni krug. Naime, pravila kazu da ako na raspisanim izborima niko od kandidata ne dobije potrebnu vecinu glasova, u drugi krug ulaze dva kandidata sa najvecim brojem glasova. Drugi krug se odrzava u roku od 15 dana, a pobednik je kandidat koji dobije veci broj glasova, takodje bez obzira na broj izaslih (teoretski je moguce da izadje i jedan birac). Mandat predsednika Srbije traje pet godina.

KANDIDOVANJE
   Izborne radnje pocele su 5. aprila. Za kandidaturu je potrebno prikupiti 10.000 potpisa biraca cije overavanje staje oko 10.000 evra. Postupak prijavljivanja kandidata trajace do 23. maja, a lista kandidata bice zakljucena 28. maja, kada i biracki spiskovi. Do sada je najavljeno 11 kandidatura. Posle Tomislava Nikolica (SRS), Borisa Tadica (DS), Borislava Pelevica (SSJ), Marijana Risticevica (NSS), Jezdimira Vasiljevica (manjine!?), pominju se i kandidature Slobodana Vuksanovica (NDS), Vladana Batica (DHSS), Dragana Milovanovica (LPS), zene-kandidata (jos nije saopsteno ime) „Jedinstvene Srbije“ Dragana Markovica Palme...
   Na ovim predsednickim izborima, shodno zakonskim promenama, po prvi put moci ce da glasaju i nasi gradjani koji zive i rade u inostranstvu (dijaspora). Oni ce moci da ostvare svoje biracko pravo u diplomatsko-konzularnim predstavnistvima SCG i na drugim mestima koja zemlja domacin za to odredi. Nacin glasanja propisadje nadlezna ministarstva. Do sada su nasi ljudi iz dijaspore mogli da glasaju samo u Srbiji, na birackim mestima prema poslednjem prijavljenom prebivalistu u zemlji, gde se vode u birackom spisku.

Glasanje u pritvoru
   Prema ranije izvrsenim zakonskim izmenama, omoguceno je glasanje i biracima koji se nalaze na izdrzavanju kazne zatvora ili koji su u pritvoru. Prema najnovijim podacima, trenutno se u 28 (zatvorsko-pritvorskih) ustanova nalazi oko 8.200 zatvorenika koji imaju biracko pravo.

Poseban spisak?
Republicka izborna komisija (RIK) razmatrala je Uputstvo za sprovodjenje predstojecih predsednickih izbora u Srbiji, posebno deo kojim se precizira nacin glasanja za gradjane Srbije koji zive u inostranstvu (dijaspora). Komisija je predlozila dve mogucnosti. Najpre, da se za dijasporu vodi poseban biracki spisak za sta ce biti zaduzeno Ministarstvo inostranih poslova SCG, a potom da se preko javnog oglasa obaveste i pozovu nasi drzavljani u inostranstvu da dostave podatke potrebne za azuriranje birackog spiska. Predlozeno je da se izborni materijal na biracka mesta u inostranstvu preko MIP-a dostavlja kao sto se salje i diplomatska posta. Vecina clanova Komisije insistira na jedinstvenom birackom spisku, a konacnu rec o svemu dace posebno formirana radna grupa.

SEDNICA OPSTINSKOG VECA - pise Rajko Saric
“Pauk” tuzio opstinu

    Razmatrajuci ugovor o radu ,,pauka”, predsednik opstine, dr Radoslav Jovic, naglasio je da je preduzece A.Z.R. ,,Taksi mega”, nezadovoljno odlukom odbornika da se stopiraju aktivnosti na uklanjanju nepropisno parkiranih vozila dok se ne preispita valjanost ugovora kojim su ti poslovi povereni ovom preduzecu, podnelo tuzbu protiv opstine zbog neizmirenih potrazivanja od 2.250.000 dinara.
   Strucne sluzbe Skupstine opstine zatrazice od JKP ,,Cistoca” i SUP-a u Kraljevu presek izvrsenja ugovorenih obaveza, kako bi se tacno znalo ima li opstina dugovanja i kolika su ona. U medjuvremenu, nadlezna Komisija je sacinila predlog nove odluke, koja ce uci u proceduru bez obzira na ishod eventualnog sudskog spora.
   Na sednici je postavljeno i pitanje zasto je vlasnik nepropisno parkiranog vozila, koje je ,,pauk” zbog toga odneo na deponiju, obavezan da pre njegovog preuzimanja izmiri sve obaveze po osnovu prekrsaja, a ne u roku od nekoliko dana? Odgovor je bio gradjanima, vlasnicima motornih vozila, napravljen ustupak jer je suzena zona iz koje se uklanjaju nepropisno parkirana vozila i da bi, placanjem kazne ,,na odlozeno”, ,,pauk”, kao sredstvo prinude, izgubio svaki smisao.
   Nacrtom odluke o izmenama i dopunama odluke o privremenim pravilima gradjenja nastoji se da se smanji gradnja visokih stambeno-poslovnih objekata u najuzem gradskom jezgru.
   Kad je rec o Predlogu odluke o lokalnim komunalnim taksama, koja nije doneta na poslednjoj sednici opstinske Skupstine zbog nejasnoca u predlogu tarifnog broja 7, data su dodatna objasnjenja, tako da ce se ona ponovo naci pred odbornicima. Odlukom o komunalnim taksama, koja je doneta jos februara 2001. godine, visina takse za isticanje firme na poslovnom prostoru utvrdjena je u zavisnosti od lokacije, odnosno zone gde se nalazi poslovni prostor, bez vodjenja racuna o ekonomskoj snazi obveznika. U novopredlozenoj odluci, uveden je kriterijum utvrdjivanja obaveze po zonama, ali i kriterijum utvrdjivanja iznosa takse po ekonomskoj snazi obveznika, koji ce ovu obavezu moci da plate u dvanaest, a ne kao do sada u dve rate. NJome ce biti obuhvacena tri velika obveznika, 19 srednjih preduzeca, oko 1.500 malih preduzeca i preduzetnika.
   Najvise paznje izazvao je problem povecanja broja pasa i macaka lutalica. Trenutna situacija zahteva hitno resavanje zbog pojave besnila koje je dijagnostikovano u sest naseljenih mesta. Dosadasnji nacin humanog hvatanja i uklanjanja pasa i macaka lutalica za nase uslove je najprimereniji, tim pre sto bi izgradnja karantina za Kragujevac, Kraljevo i Knic kostala 300.000 evra, koliko bi bilo potrebno i za njegovo odrzavanje. Donosenje Zakona o zastiti zivotinja je u proceduri, a Zakon o zdravstvenoj zastiti zivotinja jos nije ni u okviru prednacrta.
   Opstinsko vece preporucilo je Zavodu za zastitu zdravlja u Kraljevu da pripremi program kontrole alternativnih izvorista kako bi se, u slucaju pojave akcidenta u gradskom vodovodu, voda sa tih izvorista koristila za pice. Vece bi trebalo da donese odluku o javnim cesmama, koja bi bila potvrdjena na sednici SO, kako bi se tacno znalo ko gazduje javnim cesmama i ko vrsi nadzor nad njima. Zavod za zastitu zdravlja je i do sada kontrolisao ispravnost vode na jednom broju javnih izvorista.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DHSS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Novi direktori za uspesniji rad

   Demohriscanska stranka Srbije (DHSS) „ocenjuje da je stanje u opstini Kraljevo pozitivno“ posle nedavnih prevremenih izbora i promene lokalne vlasti, ali joj se „ne dopada sporost u iznalazenju kadrovskih resenja“ - receno je na konferenciji za novinare Opstinskog odbora ove stranke odrzanoj u utorak. S tim u vezi naglaseno je da bi brze kadrovske promene dovele i do efikasnijeg rada i preuzimanja odgovornosti za resavanje postojecih problema.
   - U tim kadovskim promenama i postavljanju novih direktora u pojedinim opstinskim javnim preduzecima ne vidim nikakav revansizam. To je normalna pojava. Uostalom, zaposleni u tim javnim preduzecima ce videti kako i koliko uspesno rade novi direktori. Najvise bih voleo da se oni biraju konkursom, ali je u ovom trenutku to u Srbiji iz raznih razloga nemoguce - rekao je prof. dr Predrag Stojanovic, predsednik OO DHSS Kraljevo.
   On je podvukao da ce DHSS posebnu paznju posvetiti opstinskim javnim preduzecima i ustanovama u cijim upravama ova stranka ima svoje istaknute clanove, pre svega u „Cistoci“, „Vodovodu“ i Turistickoj organizaciji Kraljevo. U JKP „Cistoca“ je na predlog ove stranke za direktora vracena Radmila Vladisavljevic, od koje, po Stojanovicevim recima, nema boljeg kandidata za to mesto, zbog cega je on svojevremeno predlozio da ona ostane na toj odgovnoj duznosti i posle promena 1996/97. i dolaska Koalicije Zajedno na vlast u Kraljevu. U UO ovog preduzeca DHSS ima dva clana i insistirace da se detaljno preispita dosadasnje poslovanje i nacin zaposljavanja jer ima indicija o mogucim zloupotrebama.
   Stojanovic je posebno govorio o stanju u „Vodovodu“ u kojem je on predsednik Upravnog odbora. Naglasio je da u tom preduzecu, uprkos ogromnim teskocama, vec 17 godina uspesno rukovodi jedna ekipa, pa rotacija direktora ne znaci mnogo. Upozorio je da ovom preduzecu za utrosenu vodu korisnici usluga duguju cak 126 miliona dinara, od kojih 75 odsto pravni subjekti (preduzeca, ustanove), medju kojima najvise Magnohrom - 26, Zdravstveni centar -16, Fabrika vagona - 12, Vojska SCG - 6 miliona i 12 firmi preko milion dinara. Za taj novac, ako bi se naplatio a „Vodovod“ ce na tome insistirati, mogle bi da se nabave vodovodne cevi do buduce akumulacije „Lopatnica“, rekao je Stojanovic i naglasio da ce prioriteti u radu biti maksimalno koriscenje postojecih ibarskih bunara i izgradlja Vodoprivrednog sistema „Lopatnica“ a da ne dolaze u obzir losa resenja poput koriscenja „Gruze“ i „Rzava“.
   Predsednik OO DHSS je pohvalio predlog Programa za uredjivanje gradjevinskog zemljista za 2004. godinu, koji ce biti na dnevnom redu naredne sednice Skupstine, kao solidno, srednje resenje i upozorio one koji pricaju o neprincipijelnoj koaliciji da su u proslom mandatu imali 15 direktora i skoro dve godina predsednika „opstinske vlade“ u ostavci, a „videli smo kakve su rezultate ostvarili“.
   - Moj im je savet da konacno u Kraljevu probamo da zakopamo ratne sekire. Ja i jedan moj neistomisljenik smo pokazali da se to moze. Necu trpeti da se DHSS uvlaci u price o finoci i takvi ce u meni imati najostrijeg sagovornika. Mi imamo sposobne kadrove na svim mestima, a politika je cist interes i tako cemo se i ponasati - „replicirao“ je Stojanovic.
Povodom raspisanih predsednickih izbora on je istakao da bi normalno bilo da pobedi kandidat vladajuce koalicije. Medjutim, pobeda Tomislava Nikolica (SRS) bila bi jako losa za Srbiju, kao „pobeda jednog retrogradnog politickog koncepta koji se zove radikalizam, dok je SRS kao stranka potrebna Srbiji“. Po Stojanovicevoj proceni, ako se demokratski blok ne dogovori i ne izadje sa zajednickim kandidatom, bice jako lose mada u prvom krugu ni dva jaka kandidata ovog bloka ne bi bilo lose resenje. Posto licno ne ocekuje zajednickog kandidata, veli Stojanovic, DHSS-u ne preostaje nista drugo nego da kandidovanjem svog lidera dr Vladana Batica na predstojecim izborima proveri rejting svoje ideje o samostalnoj Srbiji o kojoj, uprkos prikupljenih 400.000 potpisa gradjana, u proslom skupstinskom mandatu nije ni razgovarano.

AKTIVNO TRAZENJE POSLA - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
Kandidati svetski - poslodavci "balkanski"

    Aktivno trazenje posla - jedina sansa za radno mesto • Kako napisati radnu biografiju i pripremiti se za intervju sa poslodavcem • Pravila igre moraju da poznaju obe strane

Na evidenciji kraljevacke Sluzbe za trziste rada nalazi se nesto vise od 17,5 hiljada nezaposlenih, a na prvi posao ceka skoro dve trecine ovih lica. Zato je Nacionalna sluzba za zaposljavanje, kao jedan od prioriteta, odredila obuku nezaposlenih za aktivno trazenje posla. Za protekle dve godine, u Kraljevu je kroz ovaj vid treninga proslo 400 lica sa evidencije Trzista rada, a prosle godine svaki deseti polaznik ovog seminara uspeo je da se zaposli.
- Jednodnevnu obuku za manje grupe polaznika organizujemo prema broju zainteresovanih lica. To su nezaposleni koji imaju najmanje srednju strucnu spremu, razlicitih su zanimanja i starosnih dobi. Osnovni cilj ove obuke je da motivise nezaposlene da aktivno traze posao, da podigne njihovo samopouzdanje i da im pomogne da prepoznaju svoje potencijale, objektivno sagledaju sebe i da definisu profesionalni cilj. Ucimo ih kako da napisu svoju radnu biografiju, koja je zamenila nekadasnje molbe, i kako da se pripreme za intervju sa poslodavcem - kaze Snezana Radojevic, psiholog kraljevackog Zavoda za trziste rada.

RADNA BIOGRAFIJA
Jedan od prvih koraka u aktivnom trazenju posla je pisanje radne biografije, ili CV-ja, koji je zamenio klasicnu molbu kojom se prijavljujemo na konkurs za odredjeno radno mesto.
- Radna biografija je najvazniji marketingski alat onog ko trazi posao. Ona sluzi da se izreklamiramo. Ja uvek kazem da je kandidat roba, poslodavac je kupac, a biografija je prodavac koji treba da nas pokaze u najboljem svetlu. Tu treba navesti sve dobre osobine, sposobnosti, kvalifikacije i iskustva, buduce ambicije i interesovanja. Dobro je da radna biografija bude otkucana na racunaru. Ucimo kandidate na kom formatu papira i kojim fontom slova to treba da urade - kaze Aleksandra Mihailovic, savetodavac Zavoda za trziste rada.

INTERVJU
Ako uspesno prodjete prvi test i budete pozvani na razgovor sa poslodavcem, morate biti spremni za ovaj vazan korak.
- To je veoma bitna, dvosmerna komunikacija na osnovu koje poslodavac nastoji da proceni kandidata, a nezaposleni ima priliku da sazna nesto vise o firmi u kojoj zeli da radi. Intervju, u proseku, traje oko pola sata. Mi ucimo ljude kako izgledaju pravila ponasanja i pitanja sa kojim se mogu susresti prilikom razgovora sa poslodavcem kako bi sto uspesnije prosli ovaj vid testiranja - savetuje Snezana Radojevic.
Kandidat treba da pita kakvi su uslovi rada, raspon plate i mogucnost strucnog usavrsavanja. Nikada nemojte kasniti, ne smete biti preterano ambiciozni, ali ni nezainteresovani. Ogovaranje prethodnog poslodavca je strogo zabranjeno, kao i cinizam, sarkazam i netolerancija. Zvakaca guma, neodgovarajuca garderoba i pratnja roditelja i prijatelja - takodje je losa preporuka.
Kurs je gotov, kandidati su spremni, imamo savrsenu radnu biografiju i znamo kako treba da se ponasamo tokom intervjua. Praksa, medjutim, kaze da cesto nedostaje jedan bitan element - poslodavac koji poznaje i primenjuje ova pravila.

OBUKA POSLODAVACA
Neretko se razgovor za posao svodi na ,,odokativnu" procenu fizickog izgleda kandidata (a narocito zenskog pola), a prijatan izgled, mladost i neobavezujuce porodicne prilike prevagnu nad iskustvom i obrazovanjem radnika.
- Mi smo svesni da postoji taj problem. Narocito se zale nezaposleni koji su posle deset ili vise godina ostali bez posla i majke sa malom decom. Planiramo da ovakvu obuku organizujemo i za poslodavce koji zele da imaju uspesno preduzece i da zaposljavaju kvalitetan i motivisan kadar - kaze Snezana Radojevic.
I za kraj ove price, jos malo statistickih podataka: prosle godine u Raskom okrugu od 11,5 hiljada upraznjenih radnih mesta, popunjeno je samo 7.731. Zbog nezainteresovanosti ili odbijanja ponudjenog radnog mesta sa evidencije je izbrisano oko 500 nezaposlenih lica, a prava provera spremnosti za prihvatanje odgovarajuceg radnog mesta, tek sledi.

Za nezaposlene mlade strucnjake
Lica sa visokom strucnom spremom bez radnog iskustva mogu se prijaviti Centru za zaposljavanje mladih strucnjaka u Beogradu, za pripravnicki volonterski rad u trajanju od 12 meseci.
Nezaposleni sa visokom strucnom spremom takodje mogu raditi kao volonteri kojima Republicki zavod za trziste rada obezbedjuje novcanu pomoc tokom osposobljavanja, sredstva za osiguranje u slucaju povrede na radu ili bolesti i naknadu troskova prevoza u javnom saobracaju.
Sediste Centra za podsticanje zaposljavanja je u Beogradu, Ulica Kralja Milutina broj 8, broj telefona je (011)3215-868. Dodatne informacije mogu se dobiti na internet sajtu njnjnj.rztr.co.yu ili u kraljevackom Zavodu za trziste rada.
Na istu adresu mogu se javiti i poslodavci kojima su potrebni mladi strucnjaci-volonteri.

PRIVATIZACIJA "GVOZDjARA" - GODINU DANA POSLE (1) - pise Marina Miljkovic Dabic
"Potkrada nas nelojalna konkurencija”

   "Dnevni prometi "Novog Gvozdjara" su od 400.000 do milion dinara, a mesecne poreske obaveze od dva do pet miliona. Mesecne obaveze svih ostalih u Kraljevu koji rade belu tehniku nisu ni deset procenata od toga. Sa takvim razlikama - gde smo mi, a gde su oni? Ako neko placa lokal od 500 do 2.000 evra u glavnoj ulici i drzi robu istu kao mi, a radi sa negativnom kalkulacijom - objasnite mi tu matematiku?" - glasno razmislja menadzment "Novog Gvozdjara"

   Obaveze prema dobavljacima - oko osam miliona dinara, dvanaest miliona dinara duga javnim preduzecima, razne presude u prvom stepenu, tekuci mesecni gubitak od oko tri i po do cetiri miliona dinara, sa tendencijom povecanja, skoro 90 procenata neuknjizene imovine preduzeca, neuposljenost radne snage oko 80 procenata, veleprodaja bez realizacije, sektor maloprodaje sa dnevnim prometom od oko 20.000 dinara, a osnovni prihod preduzeca bio je od izdavanja pod zakup objekata… A onda je dosla aukcija, sa njom konzorcijum i tako su "ziveli srecno do kraja zivota"…
Da prica stara skoro godinu dana nije bajka, do danas su imali vremena da se uvere svi njeni akteri. Na javnoj aukciji, 22. aprila prosle godine, konzorcijum od sest clanova kupio je 70 procenata kapitala kraljevackog "Gvozdjara" za sto jedan milion dinara (sedma po visini cena postignuta na javnim aukcijama u Srbiji). Vec u startu bilo je problema oko upisivanja akcionara. To je potrajalo, pa je osnivacka skupstina odrzana tek 9. juna. To je, kazu, datum za noviju istoriju "Gvozdjara".
   - Poredeci gde smo bili pre godinu dana, a gde smo danas, mi smo svi prezadovoljni. Od zatecenog stanja do danas, sve je bolje: pocev od lokala u maloprodaji koji izgledaju reprezentativno i evropski, snabdevenost je evropska, cene cak mozda i nerealno niske u odnosu na troskove koje imamo. Atmosferom i ambijentom u kolektivu smo jako zadovoljni, nismo imali strajkove. Naravno, bilo je problema, ali smo sve resavali u hodu, razumno i racionalno. Tri sindikata postoje u okviru kolektiva. Usvojili smo i Opsti i Pojedinacni kolektivni ugovor i sve moguce akte: mi smo dali Nacrt, sindikati su dali svoje primedbe, seli smo, dogovorili se i uradili. Mi nemamo probleme koje su imali ostali. Sto se tice Ugovora koji imamo sa Agencijom za privatizaciju i sa Vladom Republike Srbije, sve obaveze smo stoprocentno ispostovali. Nismo imali problem otpustanja radnika, napravili smo plan prema kome smo broj radnika racionalizovali, tako sto smo realan i objektivan visak prebacili u nase firme, specijalizovali za poslove koje su obavljale maticne firme clanova konzorcijuma. U "Gvozdjaru" trenutno ima 136 zaposlenih, preduzece je napustilo 26 od zatecenih 198, od toga dobar deo penzionera, ostale smo preuzeli mi. Pedesetak radnika su preuzeli: "Amiga", "Gami", "Afiks", "Laki sport" - objasnjavaju danas prvi ljudi "Novog Gvozdjara".

Bezanje konkurencije sa "opranim" papirima
- Kompletan kapital firme je u privatnim rukama. Ali, ponasanje firme u ambijentu u kojem mi radimo moze da bude samo legalno. Moramo da se ponasamo kao nekadasnja drzavna preduzeca, s tim sto nemamo te nuspojave koje su njih pratile: ne moze vise da se krade, na kapiji, na nivou maloprodaje, na nivou magacina, referenta… Unutrasnja kontrola je podignuta na maksimalni nivo i unutrasnjih kradja - vise nema. Firmu sada potkrada nelojalna konkurencija - kaze Milan Scepovic, zamenik direktora "Novog Gvozdjara".
On objasnjava da su do oktobra prosle godine imali veliki rast, jer je u drzavi smanjivan rad na crno do, kako naglasava, izmedju 30 i 40 odsto. Situacija je pogorsana u novembru, sa pocetkom krize u srpskom parlamentu. Od tada, nisu konkurentni. Kazu, uz "oprane" papire, oni koji rade "na crno", beze im u stratu bar za 20 procenata poreza.
Prosecna marza na nivou "Gvozdjara" je, kazu, 14 odsto (na zapadu izmedju 25 i 40 odsto), imaju maksimalne moguce rabate, ali su za veci deo robe - nekonkurentni ili za 30-ak odsto skuplji od drugih (koji rade na crno, naglasavaju u "Gvozdjaru'). Da robu ne prodaju na kredit ili na odlozeno placanje, ne bi mogli da posluju pozitivno, objasnjavaju.
- Sa 14 odsto marze dajemo robu na sest, na dvanaest meseci, a cena kapitala je godisnje 25 odsto - onda vidite sta mi radimo da bismo imali taj ciklus. Jednostavno, nismo na trzistu jednaki, ako mi u regionu placamo vise poreza, nego svi ostali slicni nama. LJudi iz nase branse predaju pazare po 20, 30, 60 dinara. Nasi dnevni prometi su od 400.000 do milion dinara, sve ide u legalne tokove. Nase mesecne poreske obaveze se krecu od dva, tri, cetiri do pet miliona. Mesecne obaveze svih ostalih u Kraljevu koji rade belu tehniku nisu ni deset procenata od toga. Sa takvim razlikama - gde smo mi, a gde su oni? Zato neko sad da kaze: Vi niste uspesni privatnici, vasa privatizacija je bila losa, vasa roba je skuplja od ostalih, ja odgovorno tvrdim, da inspekcija sad udje kod njih i napravi kalkulaciju, ona bi morala da bude negativna. Ako placa lokal od 500 do 2.000 evra u glavnoj ulici i drzi robu istu kao mi, a radi sa negativnom kalkulacijom - objasnite mi tu matematiku!? Mozemo i mi tako da radimo, ali necemo i ne smemo - kaze Scepovic.
- Do sada smo imali pet-sest inspekcija i kontrola, sve su bile po prijavama - da li konkurencije koja se uplasila od nas kao velikih i jakih odjednom, da li od nasih radnika koji su imali neki svoj interes koji je sada ugrozen. Nasi radnici sada imaju realno veci licni dohodak, nego pre naseg dolaska, za oko 57 procenata - kaze Miroslav Tlacinac, direktor "Novog Gvozdjara.

"Mozemo i mi kao ostali"
- Ima tu i mnogo nezadovoljnih. Mnogima od njih je to mnogo manje, nego sto su imali pre, znate kako se radilo… Sta mi hocemo? Hocemo da radimo legalno, normalno, ili da i mi izadjemo jednostavno u medije i da kazemo: "Mi necemo da budemo neuspesni, necemo da dajemo da drugi rade bolje od nas, od danas cemo i mi da radimo kao ostali!" Onda moramo da otpustimo sve nase radnike, da primimo druge koji ce da nas stite, koji to sto mi budemo radili na crno nece da prijave inspekciji, da i mi pocnemo mesecno da uplacujemo drzavi pet-sest, deset hiljada dinara poreza, kao i ostali, pa da vidimo - kaze Milan Scepovic.
- Svakom radniku dali smo tri sanse: prvu - da ga zaposlimo u okviru radnog mesta, drugu - da ide u neku od nasih firmi gde bi radio na slicnim poslovima ili na poslovima za koje je osposobljen i trecu - da ispostujemo zakon i da radniku pruzimo sansu, eventualno da ga posaljemo na trziste rada prema uslovima koji mu sleduju prema zakonu. I ono sto smo imali pravo prema ugovoru da deset odsto sa programom za restruktuiranje uradimo, mi nismo uradili, a sada cemo, najverovatnije, ponuditi jednom odredjenom broju radnika koje nismo uspeli da uposlimo u okviru radnog mesta, koji nisu presli u nase firme. Jer, ima radnika koji nisu zeleli da predju u nase firme i njima cemo ponuditi taj treci vid zbrinjavanja. Kada smo preuzeli te radnike, mi smo u nasim firmama prosirili odredjene delatnosti. Recimo, kod mene u "Amigu" je presao odredjeni broj ljudi i prosirili smo delatnost na proizvodnju zice, zicanih proizvoda, eksera… To je slucaj i u drugim firmama - kaze Miroslav Tlacinac, direktor "Novog Gvozdjara".
- "GAMI" je renovirao jedan objekat "Gvozdjara" i devet radnika primio u taj objekat, supermarket, iako se nikada nismo bavili maloprodajom. Na sve nacine pokusavali smo da uposlimo radnike i to cemo pokusavati i dalje, ali da se razumemo: ko ne bude hteo da radi, naravno da mu nece biti mesta ovde - porucuje Scepovic.

Godinu dana iskustva u privatizaciji
- Osnovni problemi kod privatizacije su, pre svega, neuknjizeni objekti i sto ne postoji Zakon o denacionalizaciji ili, bolje receno, o obestecenju bivsih vlasnika. Drugi problem je vreme od donosenja odluke o privatizaciji do aukcije i posle do skupstine. Taj period predugo traje. Tokom njega svi subjekti privatizacije prave najvece gubitke: ili nesavesno poslovanje ili opustanje i smanjenje privredne aktivnosti. To je bio slucaj i kod nas u "Gvozdjaru"… Bio sam pre nekoliko dana u RPK Srbije kada je doslo do tuce izmedju starih vlasnika i novih kupaca, intervenisala je policija. To znaci da aktuelni Zakon o privatizaciji nije dobar i ocigledno je da nesto treba da se menja - ocenjuje Tlacinac i predlaze da "sve ono sto je vezano za subjekt privatizacije: ne samo uknjizenje, nego i troskovi, dugovanja javnim preduzecima, dobavljacima, skriveni troskovi koji se naknadno otkriju - svi oni moraju da udju u cenu kapitala koji se kupuje, a ne samo ono sto se "izbaci" na aukciji, a iza toga, po pravilu bude jos toliko ili mnogo vise toga skriveno." To je bio slucaj i u "Gvozdjaru".

Nismo na mapi interesantnih gradova
- Da bismo uposlili sve kapacitete, treba mnogo novca. Nije problem obezbediti ga, banke i mi mozemo da se snadjemo za novac za dobar projekat. Ali, neka mi sada neko da dobar projekat iz branse "Gvozdjara" i slicnih, da moze da se radi u Kraljevu. Probali smo da dovedemo dosta strateskih partnera iz inostranstva, ali i iz Srbije, koji bi ovde, zajedno sa nama, otvorili odredjeni vid proizvodnje, jer smo racunali da imamo dobru infrastrukturu. Medjutim, Kraljevo nije na mapi nijednog ozbiljnog ni trgovinskog, ni proizvodnog lanca. Na mapi su gradovi iz Koridora 10, znaci: Subotica, Novi Sad, Beograd, Nis, Leskovac, Pirot, Cacak… Kraljeva nema nigde. I kad vi dodjete, kazu: "Zao nam je, vi niste u portfoliju za narednih 16 godina!" Cak i oni koje smo uspeli da dovedemo, kad su dosli ovde i pogledali, recimo, magacine koji su bili jako zapusteni i koje smo mi delimicno doveli u red, rekli su nam: "Sve je ovo lepo, ali nas veleporodaja, distributivni centar, bez maloprodajnog tj. salonsko-izlozbenog prostora - ne zanima!" Rekli smo: "Dobro, napravicemo i to!" Ali, oni opet kazu: "Ako ce kupac u industrijsku zonu da dolazi tako sto ce od centra grada da obilazi osam do deset kilometara, tj. da ide ispod nadvoznjaka, pa pored "Magnohroma", pa pored dva otpada, da bi dosao kod vas - to nam nije cilj!" "Zasto nemate putni prelaz?" - pitaju. Nekoliko puta smo trazili putni prelaz, cak da ga mi delimicno finansiramo, kod Masinskog fakulteta gde je taj prelaz bio i gde, uz malo dobre volje, moze sve da se napravi kao privremeno resenje, pa da idemo na neki nadvoznjak kao trajno resenje. Nece nijedan market, koji bi oborio cene, doci, nece nijedna robna kuca, ako kupac ne moze najblizim putem da dodje do tog mesta. Ovo je apel i gradskim vlastima i zeleznici da nam pomognu da resimo ovaj problem. On nece da uzme "Munju", nece objekte u centru, jer nemaju regulisan prilaz. - prepricavaju celni ljudi "Novog Gvozdjara".

Otkaza - nece biti ?
Pitamo: hoce li sada, posle isteka Ugovora koji tokom prvih godinu dana zabranjuje kupcu otpustanje radnika, ipak biti otkaza? Odgovaraju: racionalizacija ce se nastaviti, ali iskljucivo u smislu preuzimanja tih radnika od strane firmi clanica konzorcijuma, bice otvaranja novih radnih mesta, dodatne specijalizacije, obuke i edukacije radnika.
Otvorili smo jednu menjacnicu, otvoricemo jos jednu. Neke smo radnike obucavali za vozace kamiona, pravicemo uskoro posebne profitne jedinice, od voznog parka cemo napraviti zasebnu speditersku jedinicu. Znaci, otkaza, jednostavno receno, biti nece!

***
U sledecem broju: o privrednom ambijentu, odnosima sa lokalnim vlastima, spornim lokalima...

PRIVREDA NA PODRUCJU RPK KRALJEVO - pise Marina Miljkovic Dabic
Ubi nas “siva”

   Pad industrijske i poljoprivredne proizvodnje, visoka poreska opterecenja, siva ekonomija, problemi kod pojedinih privatizacija, porast broja nezaposlenih i problemi finansiranja privrede - obelezili 2003. godinu • Preporuke privrednika republickoj Vladi

   Ako postoji utesni deo cinjenice da je prosle godine zabelezeni pad industrijske proizvodnje, delom rezultat statistickog pracenja prema kome najdinamicniji deo privrede - privatna preduzeca, jos uvek nisu u potpunosti obuhvacena, onda jasno mora da se kaze i da je to - jedina uteha.
   Teska finansijska situacija, izrazena nelikvidnost i znatna fiskalna opterecenja obelezili su poslovanje u prosloj godini, ali je jedan od kljucnih razloga slabih rezultata nedostatak trzista, a sve zbog toga sto domaca proizvodnja nije konkurentski osposobljena za intenzivniji prodor na svetsko trziste, a ocigledno je i da na domacem terenu gubi bitku od superiornije uvozne ponude. U industriji podrucja Regionalne privredne komore Kraljevo, proizvodnja je prosle godine smanjena za osam procenata u odnosu na prethodnu, sto je za pet procenata vise od republickog proseka. Pri tome, industrija u Raskom okrugu "pala" je, u proseku, kao na nivou Srbije (2,9 odsto), a u Moravickom za 13,9 odsto.
Dragoljub Vukadinovic, predsednik Regionalne privredne komore Kraljevo, kaze da uzroke ovako losih rezultata mozda treba traziti u cinjenici da se na podrucju RPK Kraljevo nalaze cetiri glomazna sistema: "Magnohrom" i “Fabrika vagona" iz Kraljeva, Modna konfekcija "Rudnik" iz Gornjeg Milanovca i "Milan Blagojevic" iz Lucana, koji su u postupku restruktuiranja ili ih taj posao tek ocekuje, kao i privatizacija posle toga, a cije su aktivnosti sada - drasticno smanjene.

Rad na crno
   - Ako se radi legalno, radi se za drzavu, a ako se radi na crno, zarada je velika. Na Skupstini je pokrenut predlog jednog privatnika iz Cacka, ali predlog koji i mi hocemo da potenciramo: da svi oni koji placaju porez na promet robe i usluga ne placaju vise taj porez. Zelimo da uplatimo taj porez na poseban racun i da ga deponujemo, da ga ostavimo da stoji sve dok drzava ne resi pitanje placanja poreza i rada na crno. Jer, ne vidimo drugaciji nacin, s obzirom na to da se kontrole koje vrse raznorazne inspekcije i finansijska policija, uglavnom, desavaju upravo nama koji radimo legalno i placamo poreze i doprinose - kaze Miroslav Tlacinac, potpredsednik RPK Kraljevo.
   Upravo problem sive ekonomije, sudeci prema diskusijama privrednika, proizvodi osecaj obespravljenosti onih koji redovno izmiruju obaveze prema drzavi i radnicima, u odnosu na sve ostale koji su svoj privredni ambijent smestili u zonu nelegalnog poslovanja. Uspesni iz privatnog sektora ukazuju i na neravnopravan polozaj u odnosu na podrsku i odnos drzave prema duznickom lobiju iz drzavnog sektora.
   - I drzava, mislim na institucije, neka je to i komora, na neki nacin se poslednjih godina vise bavi "gasenjem vatre", odnosno trenutnim problemima u velikim drustvenim preduzecima ciji radnici strajkuju, blokiraju puteve, koji ne rade, traze da im se otkupljuje radni staz, da im se skidaju kamate, da im se oprastaju dugovi, tako da taj duznicki lobi dominira poslednjih 12 godina - kaze Mirko Todorovic, predsednik Skupstine RPK Kraljevo.

Privatizacija
   Od 2002. do kraja februara 2004. godine, na podrucju RPK Kraljevo, u proces privatizacije ukljuceno je oko 120 preduzeca, 60 preduzeca je prodato: na aukcijama 57, a putem tendera tri preduzeca. Odvijanje privatizacije prati problem nepostojanja jedinstvenog registra privrednih subjekata kojim bi bili obuhvaceni svi oblici organizovanja pravnih subjekata. Prigovori na proces privatizacije od strane kupaca uglavnom se odnose na probleme u postprivatizacionom procesu: netacnost podataka u programu privatizacije, nemogucnost uvodjenja kupca u posed, sprovodjenje Uredbe o nacinu izmirivanja javnih prihoda dospelih za placanje do kraja 2001. godine. Prigovori zaposlenih uglavnom se odnose na otpustanje zaposlenih od strane kupca, protivno odredbama Ugovora o kupoprodaji, na neisplacivanje zarada iz kolektivnog ugovora ili na nepostovanje ugovorne klauzule o obezbedjenju kontinuiteta poslovanja preduzeca u trajanju od dve godine.
   I pored primedbi da je postupak privatizacije predug i komplikovan, ocena da je njen nastavak neophodan - bila je vise nego dominantna na poslednjoj sednici Skupstine RPK Kraljevo.

Preporuke Vladi Srbije
   Na Skupstini RPK Kraljevo, privrednici iz devet opstina uputili su Vladi Srbije preporuke najhitnijih mera za poboljsanje uslova privredjivanja. Donosenje Ustava je na prvom mestu, slede borba za eliminisanje kriminala, mita i korupcije, nezavisnost sudstva i efikasnost, osmisljena i koordinirana zakonska regulativa (da ne bude, kako je naglaseno, kao do sada: jedan novi zakon u suprotnosti sa pet postojecih). Tu su: Zakon o privrednim drustvima, o porezu na dodatu vrednost, o investicionim fondovima, denacionalizaciji, set zakona o regulaciji finansijskih trzista, zakon o koncesijama, izmene zakona o javnim nabavkama.
   Privrednici traze sistem vancarinske zastite, podizanje konkurentnosti srpske privrede i usluga, podsticanje izvoza, privlacenje stranih investicija, trogodisnji socijalni sporazum vlade, poslodavaca i sindikata, smanjenje javne potrosnje na nivo primeren snazi privrede, reformisanje obrazovanja i zdravstva.

Raspored bogosluzenja

Saborni hram Svete trojice u Kraljevu:

Veliki Petak - u 7 casova - Carski casovi
- u 16 casova - iznosenje plastenice
- u 19 casova - Statije i ophod oko Crkve
Velika Subota - u 8 casova - Liturgija
Vaskrs - u ponoc - Pashalno jutrenje sa liturgijom
- u 8 casova - Liturgija (druga)
- u 17 casova - Pashalno vecernje
Vaskrs (drugi) - u 7 casova - Jutrenje i Liturgija
- u 18 casova - Vecernje i Jutrenje
Vaskrs (treci) - u 8 casova - Liturgija

Manastir Zica:

Veliki Petak - u 8 casova - Carski casovi
- u 16 casova - Vecernje sa iznosenjem plastenice
- u 23 casa - Jutrenje (Stratije) i Prvi cas
Velika Subota - u 8 casova - Treci, Sesti , Deveti cas
i Izobraziteljna
- u 17 casova - Liturgija Svetog Vasilija Velikog
sa vecernjom
Vaskrs - Polunocnica, Jutrenje, Sveta Liturgija u 3 casa
- u 16 casova - Vecernje

Svetli Ponedeljak - Svetli Petak - Polunocnica, Jutrenje, Sveta
Liturgija u 5 casova
u 16 casova - Vecernje


IZVOD IZ USKRSNJE POSLANICE
U srcu svome nosimo svoje svetinje

U telu Hristovom su svi jedno: nema ni Grka ni Jevreja, ni roba ni slobodnjaka. Zato, ne zamenjujmo zivoga Hrista, koji je postao konkretan covek, bilo cime, bilo kime: ni nacionalnim simbolima, ni politickim ideologijama. Ujedinimo se u Gospodu, u Liturgiji, kroz zajednicu sa konkretnim zivim ljudima, a ne u idejama i mrtvim simbolima i prolaznim stvarima. Ne cepajmo telo Hristovo zbog vlastoljublja. Setimo se da se u Crkvi vlast sastoji u tome sto ne mozemo jedni bez drugih da postojima - ni kao hriscani, ni kao episkopi, ni kao svestenici, i da je vlast u sluzenju drugome…
Mladici i devojke, uteho nasa u Gospodu, ne dajte da vas mladost zavede i da vam da laznu nadu da cete ostvarenje svoje slobode i svoje srece naci u sebi samima, ili, pak, u prirodi mimo Hrista, odnosno mimo Bogocovecanske zajednice ljubavi sa drugim ljudima. Imajte u vidu da je drugi covek brat vas i sapatnik u borbi protiv smrti, ne bi li se nje oslobodio. Od smrti niko ne moze osloboditi, jedino Hristos koji je zajednica ljubavi u Duhu Svetom
Draga nasa duhovna deco, koji ste mrznjom ljudskom prognani sa Kosova i Metohije i drugih krajeva - sa svojih vekovnih ognjista, rasejani po svetu, i vi koji ste otisli u potrazi za boljim zivotom, radujte se i vi danas, i ne tugujte. Svi mi, zajedno sa svim cestitim ljudima u svetu, duboko smo potreseni najnovijim pogromom nad nasim narodom na Kosovu i Metohiji i nad razaranjem nasih svetinja. To su nove rane na Telu raspetog Hrista. Zato i sada, u ovom novom raspecu, kao i uvek za sve nas postoji jedna prava nada - a to je vaskrsli Gospod, oko koga treva da se saberemo i okupimo. Sve nas, koji se u Gospoda nadamo i u NJega verujemo, ovo treba samo da podseca da smo ovde bez postojanja grada i u rasejanju i vremenskom i prostornom, dok nam Gospod ponovo ne dodje i sabere narod svoj sa svih krajeva zemlje. Zato, ne tugujmo, nismo u rasejanju sve dok smo clanovi Crkve i dok u srcu svome nosimo svoje svetinje…
S nadom u Gospoda

HRISTOS VASKRSE!

   Sirenje i mnozenje virusa, odnosno njegova inkubacija posle ujeda besne zivotinje, kod coveka traje od 9 dana do 19 godina, ali najcesce manje od godine • Besne lisice i divlje macke svake godine su sve blize gradskim sredinama gde cesce dolaze u kontakt sa domacim psima i mackama • U Kraljevu oko 1.000 nevakcinisanih pasa koji su potencijalna opasnost po sve gradjane, posebno po decu • Inspekcija ce ostrije sankcionisati nepropisno drzanje pasa kada lokalna vlast pronadje lokaciju za ,,psece setaliste”

   Epizootioloska situacija u pogledu besnila u Srbiji je veoma nepovoljna i iz godine u godinu sve nepovoljnija. Prema istrazivanjima Pasterovog instituta iz Novog Sada, silvaticno besnilo u Srbiji, od kraja sedamdesetih godina proslog veka, konstantno se siri ka jugu zemlje brzinom od 15 do 20 kilometara godisnje. U periodu od 1994. do 2000. godine i u sirem okruzenju Kraljeva, u 56 naseljenih mesta na teritoriji 19 opstina, zabelezena su 172 slucaja besnila. U tom periodu povecao se i broj ljudi koje su ujeli psi lutalice.
   Psi lutalice mogu preneti na ljude veliki broj zaraznih i parazitarnih oboljenja poput besnila, ehinokokoza, toksoplazmoza, askaridoza, demodikoza, lajsmanioza, pantljicara pasa, suga, krpelji, buve, i druge, kaze za Ibarske novosti veterinar specijalista Miodrag I. Rajkovic, sef Odeljenja za zastitu zivotne sredine i reprodukciju u Veterinarskom specijalistickom institutu u Kraljevu (VSI) i sef Opstinskog staba za sprecavanje pojave i suzbijanje besnila.
   - Na teritoriji Raskog i Zlatiborskog epizootioloskog podrucja, besnilo se pojavilo 1994. godine i od tada je stalno prisutno. Od druge polovine 2000. godine primetna je ekspanzija besnila. Uzrok ucestalom pojavljivanju ove bolesti je bez sumnje uvecanje populacije lisica koje predstavljaju prirodni rezervoar virusa besnila, nezadovoljavajuci obim vakcinacije pasa i macaka u vlasnistvu gradjana i enormno povecanje broja pasa lutalica u urbanoj sredini - kaze Rajkovic.
   Na podrucju Kraljeva u periodu od 1993 do 2002. godine, ugrizeno je oko 2.100 osoba, 210 godisnje. U tom periodu, na podrucju Raskog i Zlatiborskog regiona besnilo je dijagnostikovano u 76 naselja u 17 opstina.
   Sredinom marta ove godine, Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije donelo je resenje o proglasenju Vitanovca podrucjem zarazenim od besnila, a Sircu, Milavcice, Milakovac, Godacicu, Cukojevac, Vrbu, Zaklopacu, Ratinu i sam grad Kraljevo, ugrozenim od ove opasne, za sada neizlecive zarazne bolesti. Bila je to prilika da se i gradski oci ozbiljnije pozabave ovom temom, da na trenutak zaborave medjustranacke zadjevice, politicke koncepte i programe. Oformljen je devetoclani Opstinski stab za sprecavanje pojave i suzbijanje besnila koji je ponovo postavio pitanje opstinske Odluke o nacinu i uslovima drzanja pasa, macaka i ostalih kucnih ljubimaca.
   - Specijalizovane ekipe naseg Instituta, u saradnji sa komunalnom inspekcijom, unazad nekoliko godina kontinuirano vrse kontrolu populacije pasa i macaka lutalica na podrucju Kraljeva, Mataruske Banje, Studenice i Usca. Od 1998. do 2002. godine sa ulica je na human nacin uklonjeno 4.160 pasa lutalica. Prosle godine sa ulica Kraljeva uklonjeno je svega 129 pasa lutalica, a imali smo 262 slucaja ugrizenih osoba, osam vise nego godinu dana ranije. Trenutna situacija zahteva hitno reagovanje. Veterinarski institut poseduje specijalizovano oruzje za omamljivanje zivotinja i u postupku je nabavke adekvatne municije. U prvom tromesecju ove godine u 11 naselja, u sest opstina Raskog i zlatiborskog regiona, besnilo je registrovano u 12 slucajeva. Radilo se o besnim lisicama. Neke su odstreljene u neposrednoj blizini naseljenih mesta, zbog cega postoji verovatnoca da su dolazile u dodir sa psima ili mackama - podvlaci Rajkovic.
   Postavlja se pitanje kome je i zbog kakvog interesa u opstini Kraljevo, odnosno u Direkciji za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo”, palo na pamet da poslove uklanjanja pasa lutalica za 2003. godinu, umesto VSI poveri JKP ,,Cistoca”, preduzecu koje nema specijalizovanu ekipu za ovakve poslove.
   - Nema drugog resenja osim da se nabavi potrebna municija, odnosno strihnin, jer mi nismo u ekonomskoj mogucnosti da izgradimo tzv. hotele za pse koji, sa kupovinom lokacije, kostaju oko 300.000 evra. Odrzavanje tih objekata kosta jos toliko. Prdevidjeno je da vlasnici karantiniranih pasa plate troskove njihovog zbrinjavanja, a tim troskovima bi se obezbedio smestaj za pse bez vlasnika. Iskustva u Srbiji govore da je preuzimanje takvih zivotinja oko 3 odsto. U Nisu, Beogradu, Subotici i Novom Sadu tvrde da nema svrhe zbrinuti sto pasa da bi se tri preuzela - kaze Rajkovic i iznosi plan za sprecavanje pojave besnila prema kome bi se najpre broj pasa lutalica smanjio za sedamdeset odsto od sadasnjeg, a potom primenile mere predvidjene Pravilnikom i mere uskladjene sa visokim evropskim standardima.
   U Kraljevu danas ima oko 250 do 300 pasa i macaka koji su redovno vakcinisani i oko 800 do 1.000 onih koji nisu vakcinisani, koji besciljno lutaju gradskim ulicama u potrazi za hranom. Broj lutalica je i veci ako se zna da mnogi gradjani svoje ljubimce ne drze na adekvatan, propisima obavezan nacin, na lancu u posebnim kucicama u krugu svog dvorista. Broj pasa na ulicama povecava se tokom trajanja skolske godine jer ucenici deo svoje uzine ili nemarno bace ili namerno podele sa psima koji se okupljaju u blizini skola. Copori pasa lutalica su veoma pokretljivi, a njihov broj se posebno uvecava tokom pijacnih dana kada ih vlasnici sa seoskih podrucja namerno ili slucajno dovezu u grad. Neprilagodjeni na ,,zivot na asfaltu” takvi psi brzo budu pregazeni.
   - Prisustvo pasa u urbanoj sredini, pogotovo zivotinja lutalica, cini svojevrsnu biolosku sponu izmedju kruzenja parazita i infekcije ljudi. Prisustvo ovih zivotinja na povrsinama koje sluze za deciju igru, po setalistima i parkovima dovodi do stalnog prisustva njihovog izmeta po ovim povrsinama. Ako su psi inficirani oni putem izmeta kontaminiraju ove prostore otvarajuci vrata infekciji ljudi. Sa druge strane infestirani psi raznose artropode po zelenim povrsinama i opet vrse kontaminaciju istih sa drugom vrstom parazita. VSI i nadlezne inspekcijske sluzbe vode razgovore sa lokalnom samoupravom da se obezbedi mesto za setnju pasa, povrsinu koja se apsolutno ne koristi za igru dece. To je lokacija izmedju Dositejeve ulice i pruge, od stovarista uglja do Masinskog fakulteta. Ako se po ovom pitanju postigne saglasnost onda cemo moci da primenjujemo Odluku o nacinu drzanja pasa kakvu smo imali 1993. godine, a koja je vazila za najbolju u Srbiji. Tom Odlukom precizno je regulisan nacin drzanja pasa, njihovo hvatanje i unistavanje na teritoriji opstine, nacin izvodjenja pasa izvan zatvorenog prostora, na lancu sa zastitnom korpom na njusci. To se danas retko, gotovo nikako ne moze videti na nasim ulicama - kaze nas sagovornik i istice da je, primera radi, u Subotici postojala, a mozda jos postoji, opstinska odluka kojom se zabranjuje drzanje pasa rase pit-bul-terijer i staford-sir-terijer, kao izuzetno opasnih.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

MEDJUNARODNA SARADNJA OPSTINE KRALJEVO I FRANCUSKE OPSTINE SEN FOA - pise Predrag Markovic
Kraljevcani igrali Molijera u Lionu

   U francuskom gradu Lionu su u okviru saradnje opstine Sen Foa i opstine Kraljevo tokom sest dana boravili ansambl Kraljevackog pozorista i sah klub “Sloga”.
   Kraljevacki glumci su tom prilikom odigrali pet predstava Molijerove Skole za zene, naisavsi na srdacan docek francuske publike.U isto vreme sahovski klub “Sloga” odneo je pobedu protiv francuskog domacina iz Sen Foa.
   Kulturno sportski susreti Kraljeva i Sen Foa datiraju jos iz 1997. godine, kada je na poziv naseg odbojkasa, gospodina Vladana Spasojevica, koji 17 godina zivi u Francuskoj u Kraljevu boravio gospodin Zerar Sarije, potpredsednik opstine Sen Foa, izvanredan poznavalac srpske kulture.


KNJIZEVNI KLUB KRALJEVO
Promocija mladog pesnika

   Aleksandar Maricic, mladi pesnik iz Kraljeva, prosle jeseni je na konkursu Univerziteta "Svetozar Markovic" u Kragujevcu svojim rukopisom "Studenica, Studenica" stekao priznanje koje znaci - objavljivanje knjizevnog prvenca. Tim povodom Knjizevni klub Kraljevo u ponedeljak, 12. aprila, organizuje promociju ove zbirke. O Maricevoj knjizi, osim samog autora, govorice Rajica Dragicevic, pesnik iz Novog Sada, a stihove ce kazivati kraljevacki glumac Vukman Rakocevic. Promocija pocinje u 20 casova, u citaonici Narodne biblioteke "Stefan Prvovencani."


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove Knjige

PREPORUCUJEMO
,,Dragi moji sveci" Marija Amparo Eskandon sa spanskog preveli Ivan Grac i DZeni Perdomo (Zepter Book NJorld, 2004)
Knjiga ,,Dragi moji sveci" ispunice vase duse tugom, setom, nasmejati u potpuno neocekivanim situacijama ali vise od svega osvojiti prostodusnoscu i osecajem svetosti, rodjene iz istinske vere. Prateci glavnu junakinju na njenom putu u potrazi za cerkom, citaoci ce s osmehom na usnama, otkriti veru jednog posebnog ljudskog bica, sposobnog da zivi u svetu u kome se istinska cistota tesko pronalazi.
Roman je objavljen u sezdeset zemalja i preveden na osamnaest jezika, a prema njemu je snimljen istoimeni film.

NAUCNO ODELJENJE
,,Muzika u srednjovekovnoj Evropi" DZeremi Judkin (Clio, 2003)
Ova knjiga je napisana sa namerom da siri auditorijum upozna s bogatom muzickom riznicom srednjovekovne Evrope, jer je autor smatrao da studenti i profesionalni muzicari nisu dovoljno obavesteni o mnostvu muzickih dela koja leze van uskih granica od sto pedeset godina ciji je muzicki repertoar oznacen kao najpoznatiji.
Knjiga sadrzi veliki broj muzickih primera, koji su adaptarini u odnosu na standardna izdanja ili transkribovani direktno iz rukopisa. Svi tekstovi, duhovni i svetovni, prozni i poetski, latinski i oni na narodnim jezicima, prevedeni su razumljivo i jasno jer je autor izbegavao arhaizme.

DECJE ODELJENJE
,,Mitologija i religija drevnih Slovena" Spasoje Vasiljev (Decja knjiga, 2003)
Knjiga je namenjena sirokim citalackim krugovima. Ona ce dobro doci svakome ko bude hteo da nesto sazna o svojoj pradavnoj veri, a nece biti na odmet ni onome koji vec nesto zna iz Slovenske mitologije.
Izmedju ostalog, autor knjige kaze da je slovenska mitologija politeistickog karaktera, ali zato ipak ima jedno vrhovno bozanstvo, jednog boga kome su potcinjeni ostali bogovi. Saznajte o Parunu, Triglavu, Stribogu, Gerovidu, boginji Vesni, Devani i ostalim slovenskim bozanstvima i njihovim hramovima.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Vladan Matijevic ,,Pisac izdaleka" (Narodna knjiga/Alfa,2003).