Autonomija ubrzava povratak
Stete je bilo
Otisli u Sloveniju, vratili se iz Evrope
Lekovitost opozicije
“Koalicija dobre volje” za Kraljevo
Promocija izvornih principa
Kraj komunisticke osionosti
Velika akcija ciscenja
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, karate, atletika

PLANOM SKUPSTINE SRBIJE TRAZI SE FORMIRANJE PET SRPSKIH OBLASTI - pise Rajko Saric
Autonomija ubrzava povratak

   Narodna skupstina krajem aprila jednoglasno je usvojila Plan Vlade Srbije o politickom resenju sadasnje veoma teske situacije na Kosovu i Metohiji, kojim se predvidja zastita srpskog naroda stvaranjem teritorijalne i kulturne autonomije Srba na Kosmetu. Kako bi ponavljanje nasilja nad Srbima od 17. i 18. marta ove godine bilo spreceno, Srbiji je potreban cvrst politicki plan kojim ce biti zagarantovano da je Kosmet neotudjivi deo Srbije i DZ SCG, isticu u Vladi Srbije akteri ovog dokumenta, koji je nastao politickim dogovorom svih stranaka, a na osnovu Rezolucije o Kosmetu usvojene 26. marta, prema kojoj Srbija mora da osigura bezbednost, povratak i opstanak kosmetskih Srba.
   Plan pociva na nacelu da Srbi na Kosovu i Metohiji moraju da imaju nove institucionalne garancije svog polozaja i daleko bolju zastitu svojih prava. Dakle, najnoviji dokument usvojen u Beogradu nije plan nasilnog, vec politickog, resenja i predstavlja okvir za razgovor o eventualnoj autonomiji kosmetskih Srba. Plan se zalaze za decentralizaciju vlasti na Kosovu po modelu koji je predvidjen Dejtonskim i Ohridskim sporazumom i na pvrvom mestu ima zastitu prava svih nacionalnih zajednica. Medjunarodna zajednica je, to je ocigledno, podbacila u dosadasnjem sprecavanju etnickog ciscenja na Kosmetu, a Plan Vlade Srbije joj daje jos jednu priliku da resi ovo, svakako najteze pitanje, jer je sprovodjenje Plana u njenim rukama i naterace je da se odrekne resavanja albanskog pitanja i okrene resavanju pitanja Kosova i Metohije. Najnoviji Plan ima za cilj da prekine sa tendencijom da se u institucije Kosmeta ugradjuju elemnti drzavnosti, cime se prejudicira konacni status Kosova i Metohije.

REGION
Svima, sem sefu UNMIK-a Hariju Holkeriju, jasno je da je Srbima za povratak na Kosovo potrebno da imaju valjane institucionalne garancije, te je Planom za politicko resenje sadasnje situacije predvidjeno stvaranje pet oblasti, u kojima su Srbi pre progona 1999. godine cinili vecinu. To su: centralnokosovska, severnokosovska, kosovsko-pomoravska, sarplaninska i metohijska. Pet oblasti cinice region, kao pravni nosilac teritorijalne autonomije u Pokrajini. Najznacajniji kulturni i verski spomenici srpskog naroda bice u okviru tog regiona, dok ce se za one koji ostanu van tih granica, traziti jaca zastita KFOR-a.
- Nadleznosti regiona zasnovane su pre svega na organizaciji teritorijalne autonomije, sto znaci formiranje organa i sprovodjenje lokalnih izbora, policija i civilna zastita, obrazovanje, pravosudje, zdravstvo i socijalna zastita, mediji i kultura. Najvise predstavnicko telo bice jednodomna skupstina regiona birana na neposrednim izborima, dok bi izvrsno vece regiona predstavljalo izvrsni organ koji bi sprovodio sve odluke ove skupstine, ali i Skupstine Kosova i Metohije u Pristini - kaze Dragan Radunovic, predsednik Saveza udruzenja raseljenih sa Kosmeta i dodaje da bi, prema Planu, sudovi regiona bili prvostepeni opste nadleznosti.
On kaze da je Planom predvidjeno da Vrhovni sud Kosova ima posebno vece od po jednog predstavnika Srba, Albanaca i medjunarodne zajednice, koje bi odlucivalo o svim postupcima koji se odnose na propise lokalne samouprave u regionu.
- Pozitivno je i to sto je Planom predvidjeno da u nadleznosti regiona bude i sprovodjenje privatizacije, javni registri, sluzbena upotreba pisma i jezika, svojinsko-pravni odnosi, lokalna samouprava i budzet - rekao je Radunovic i dodao da udruzenja raseljenih nisu konsultovana u samoj pripremi Plana, ali su sada, posle njegovog usvajanja i analize, u potpunosti zadovoljna.

PRAVO RESENJE
- Medjunarodna zajednica uporno insistira na principu “standardi pre statusa”, a ja smatram da je ovaj Plan njegova dopuna i, kao takav, trebalo bi da dobije podrsku medjunarodne zajednice. Jasno je da ce biti problema, ali oni su i danas svakodnevica Kosova. Srbe i druge nealbance su maltretirali i zlostavljali na razne nacinei nisu imali licnu i imovinsku sigurnost. Tome u prilog govori i cinjenica da UNMIK i KFOR nista nisu uradili u pronalazenja nestalih i kidnapovanih - kaze Brankica Antic, koordinator Udruzenja kidnapovanih i raseljenih sa Kosmeta.
U sedistu Peckog okruga u Kraljevu kazu da je formiranje srpskih oblasti na Kosovu jedino resenje za preostale Srbe, ali i za odrziv proces povratka nekoliko stotina hiljada interno raseljenih, koji vec pet godina zive u neizvesnosti. Srbija je, kao drzava, smatraju u Peckom okrgu, pokazala da nema nikakvog razmisljanja o nekom preuranjenom resenju statusa za Kosovo, a bez ucesca Srba u svim tim pregovorima.
Srpska autonomija na Kosmetu trebalo bi da bude uspostavljena posebnom rezolucijom SB, kojom bi bila dopunjena postojeca 1244, nakon cega bi bio sacinjen statut srpske autonomne zajednice.

NARODNI POSLANIK SLOBODAN MIHAJLOVIC (DS) U EMISIJI RADIO KRALJEVA - pripremio Slobodan Rajic
Stete je bilo

   “Ja tvrdim da je u poslovima uvoza elektricne energije stete bilo, a kolika je ona, to neka utvrde strucne institucije”, rekao je republicki poslanik Slobodan Mihajlovic, koji je kao predstavnik Demokratske stranke ucestvovao u radu Anketnog odbora Skupstine Srbije za ispitivanje okolnosti ovog slucaja.
Ucestvujuci u kontakt-emisiji Radio Kraljeva, proslog utorka, Mihajlovic je istakao da su posle ispitivanja brojnih svedoka, cetiri clana Anketnog odbora (iz vladajuce koalicije DSS, G17 plus, SPO-NS i SPS), usvojili zajednicki izvestaj sa predlogom zakljucaka koji ce biti prezentovani Skupstini, a da su on i Aleksandar Vucic (SRS), predsednik Odbora, izdvojili misljenja i ona ce takodje biti saopstena na sednici Skupstine Srbije.
   - Ja sam u pet tacaka predlozio i zakljucke, cijom bi primenom trebalo da se smanji rizik od nepotrebnog uvoza struje, da se dispecerski upravlja distribucijom i da se redovno objavljuje kada se struja deponuje, da se znaju precizni uslovi i kriterijumi, da se usklade medjusobni odnosi EPS-a i NIS-a, kako drzava ne bi ponovo trpela stetu - naglasio je Mihajlovic.
On je podvukao i da ce na Sednici Skupstine traziti da se utvrdi odgovornost pojedinaca i organa za nanetu stetu drzavi prilikom uvoza struje u sprezi sa privatnim firmama, ali i da se donesu preventivne mere, kako se zloupotrebe ne bi ponovile. Tome, prema njegovim recima, posebno treba da doprinese novi Zakon o energiji, koji je u proceduri.
   Inace, Mihajlovic je govorio i o nepravilnostima u dokapitalizaciji i radu Nacionalne stedionice Srbije, istakavsi da stedionica nije opravdala epitet “nacionalna”, jer je dozvolila da vecinski akcionar ne bude Vlada Srbije, vec privatnici kao sto su Vojin Lazarevic i Vuk Hamovic, isti oni koji su ostvarivali profit prilikom uvoza elektricne energije. Prema njegovoj oceni, u dokapitalizaciji Nacionalne stedionice, prilikom 2. i 3. emisije akcija, vecinski vlasnici postale su mnoge “sumnjive” privatne firme sa sedistima na egzoticnim ostrvima, a ova Stedionica ima monopol na isplatu stare devizne stednje, koristi prostor ZOP-a (bivsi SDK-a) i nedavno je dobila i posao sa uvozom kukuruza, za koji su pare dosle naknadno!?
Mihajlovic je dodao i da ce izvestaj o radu Anketnog odbora, sa izdvojenim misljenjima, najverovatnije biti razmatran posle rasprave o 10-ak zakona koji su trenutno u skupstinskoj proceduri.

KRALJEVCANI U POSETI MARIBORU - pisu R. Bakracevic i M. M. Dabic
Otisli u Sloveniju, vratili se iz Evrope

  Dr Radoslav Jovic: Kroz nekoliko godina bicemo zajedno...

    Dva minuta pre ponoci, uoci, za Sloveniju sada vec istorijskog datuma, 1. maja, odjeknula je slovenacka himna, a tacno u ponoc - Betovenova "Oda radosti". A onda je nastao tajac. Sumele su samo dignute zastave Evropske unije sirom Slovenije. Tisina je, kazu, trajala nekoliko sekundi, a onda se prolomio uzvik veselja: dva miliona glasova drzavljana Slovenije stopilo se u jedno veliko "hvala" Evropi, koja je Sloveniju primila pod svoje okrilje.
Niko te najduze noci nije spavao, svi su bili na nogama: nije bilo stranackih svadja, mrznje, ni prepucavanja… Svi slovenacki drzavljani, svejedno iz koje zemlje poticali, postali su deo jedne nove stvarnosti koju su sami na referendumu potvrdili.
Zupan Maribora, Boris Sovic, u goste je pozvao predsednika SO Kraljevo, dr Radoslava Jovica i Hadzi Momira Bakracevica, coveka koji vec godinama ucvrscuje prijateljstvo zitelja dva partnerska grada. Na velikom “evropskom okruglom stolu”, koji je organizovala “Mariborska evropska kuca”, Boris Sovic je u ime Mariborcana, pred oko 200 zvanica, pozeleo dobrodoslicu delegaciji Kraljeva, posebno Radoslavu Jovicu, kao prvom predsedniku opstine koji je izabran na neposrednim izborima, naglasivsi da Slovenci zele da se ne zaboravi dugogodisnje zajednicko druzenje sa drugim drzavama bivse zajednicke domovine:
- Od 1. maja nas je cilj da, kao drzavljani Evrope, pomognemo i ostalim drzavama sa podrucja bivse Jugoslavije da udju u Evropu. Sigurni smo da ce ubrzo za nama u Evropu uci Hrvatska, kasnije Srbija i Crna Gora, a onda sve ostale.
NJegovim recima pridruzio se i gradonacelnik austrijskog Graca, mr Siefried Nagl, koji je izjavio da su do sada drugi pomagali i lobirali za Sloveniju, a “od danas ce i Slovenija, i Austrija lobirati za ostale drzave sa Balkana, jer ce tek tada cela Evropa biti ujedinjena”.

Sve pocasti Kraljevcanima
Govor Radoslava Jovica koji je, pred predstavnicima gradova iz susednih drzava, univerzitetskim profesorima, kulturnim i javnim radnicima Maribora i novinarima, izneo svoje vidjenje politickog i privrednog stanja Srbije i Crne Gore, cesto je bio prekidan aplauzima. Najjaci aplauz dobio je kada je, bez ikakve skromnosti - ponosno izjavio:
- Sada deset drzava ulazi u Evropu ali, verujte, kroz nekoliko godina - bicemo zajedno u toj istoj Evropi, kojoj smo svi mi oduvek pripadali. Evropsku uniju dozivljavamo kao veliku i znacajnu sansu da se udruzivanjem svega sto je najbolje medju nama stvori novi svet sa vise pravde, medjusobnog uvazavanja i razumevanja. Verujem da cemo samo tim putem doci do ideala civilnog drustva, u kojem ce sve nase razlicitosti biti uvazavane , a sva ljudska prava postovana. Do vidjenja u Evropi!"
Delegaciju Kraljeva, u kojoj je bio i pocasni konzul Kraljeva u Mariboru, Rade Bakracevic, tri dana su sa velikim uvazavanjem docekivali u stajerskoj prestonici: sastanci sa clanovima Srpskog kulturnog drustva Maribor, poslanicima Gradske skupstine, vodjstvom RTV Maribor, clanovima Organizacionog odbora “Partnerstvo za nova vremena” (oko sest stotina Mariborcana doci ce u Kraljevo u oktobru ove godine), sa mariborskim sportistima. Dr Radoslav Jovic poklonio je gradonacelniku Maribora, Borisu Sovicu, umetnicku sliku manastira Studenica da bi ih "i u Evropi podsecala na Srbiju i Crnu Goru".
- Tri dana smo bili ponosni sto smo Kraljevcani - kaze Hadzi Momir Bakracevic.
Svaki grad u Sloveniji ugostio je po jednu poznatu osobu, koja je sa njima cekala svecani trenutak prikljucenja Evropskoj uniji. Dosli su evropski parlamentarci, predstavnici evropskih drzava, Vatikana, cak i sam predsednik EU, Romano Prodi, kao i politicari susednih drzava. U subotu, prvog maja, Slovenija je postala clan Evropske unije. Tako su i clanovi kraljevacke delegacije, zajedno sa Slovencima, bez sengenske vize - krocili u Evropu.

INTERVJU: DUSAN PETROVIC, potpredsednik Skupstine Srbije i potpredsednik Demokratske stranke - pise Marina Miljkovic Dabic
Lekovitost opozicije

   "Dileme nema: ako u drugom krugu budu Marsicanin i Nikolic, DS ce glasati za Marsicanina, jer mi smo drzavotvorna partija. Meni je zao sto ljudi iz DSS-a ne mogu da prevale preko jezika da ce, ako Boris Tadic udje u drugi krug, glasati za njega. U drugom krugu, ma kakav javni poziv uputili ili ne uputili prvaci DSS-a, njihovi clanovi ce glasati za Borisa Tadica koji ce uci u drugi krug - i pobediti…"

"Vazno je imati drzavnu politiku, a vlade - dolaze i prolaze… " - kaze Dusan Petrovic, potpredsednik Narodne skupstine i, od poslednje skupstine Demokratske stranke u februaru ove godine - njen potpredsednik. Prvi put “sedi” u republickoj skupstini. Rodjen je u Sapcu 1966. godine, Pravni fakultet zavrsio je u Beogradu, od 1992. do 2000. godine bavio se advokaturom, kada je postao predsednik SO Sabac i poslanik u Vecu gradjana Skupstine SRJ. Clan Demokratske stranke je od 1992. godine, 1996. izabran je za predsednika Opstinskog odbora DS-a u Sapcu, a za clana Predsednistva DS-a 2000. godine, drugi put 2001. Onog dana kada smo razgovarali, navrsilo se tacno dva meseca otkada je u fotelji potpredsednika Skupstine Srbije. Zato je prvo pitanje bilo potpuno ocekivano.

IN: Kako izgleda politicka scena Srbije merena ocima opozicije?
Demokratska stranka je opozicija Vladi Republike Srbije i opozicija u Parlamentu drzavne zajednice. Srbija treba da ostvari svoje drzavne i nacionalne interese, a to je sa stanovista Demokratske stranke najbrza moguca integracija u Evropsku uniju, ulazak u Partnerstvo za mir i uopste u evroatlantske organizacije, ali taj posao ova Vlada Srbije ne radi na nacin na koji bi mogla da iskoristi ono sto objektivno stoji kao mogucnost. Demokratska stranka smatra da je lose za Srbiju da posle deset godina brutalne Miloseviceve vladavine, posle strasnih rezultata koje je ta vladavina iza sebe ostavila (“razvaljena” je jedna velika drzava, stotine hiljada ljudi ostalo je bez svojih kuca, hiljade ljudi izgubilo je zivote, nas privredni zivot je potpuno devastiran, potpuno je izgubljeno poverenje gradjana u politiku i u javni zivot), i posle te prevelike cene, na pocetku 21. veka, propustamo svoju sansu.
DS smatra da nije moguce na 300.000 glasova, koje je dobio Slobodan Milosevic i koji su pretoceni u 22 poslanicka mandata SPS-a, voditi stabilnu i proevropsku politiku jer, prosto, temeljne vrednosti SPS-a nisu takve da bi cena koju oni ispostavljaju Vladi Srbije bila prihvatljiva sa stanovista DS i njenih ciljeva.

IN: Da li je DS na pravi nacin iskoristio tri godine posle dolaska na vlast?
Uvek je vazno imati na umu sta je zateceno stanje…

IN: Onda da parafraziram sebe: sta odgovarate onima koji kazu da je DOS za tri godine upropastio vise nego socijalisti za deset godina?
Mislim da je dovoljno uzeti u ruke elementarne ekonomske pokazatelje i videti da je Srbija 2004. godine sasvim drugacija nego Srbija 2001. godine. Naravno, gradjani imaju svoj stav koji moze da bude i posledica vrlo negativne kampanje koju su stranke koje sada cine Vladu vodile protiv Demokratske stranke. Kada kazete da je privatizacija bila kriminalna, a onda - posle dve meseca pokrenete 80 postupaka revizije, a u Srbiji je obavljeno oko 1200 privatizacija - to je svega 6-7 procenata. S druge strane, imate jasan pokazatelj da ni u jednoj od drzava Istocne Evrope privatizacija nije zavrsena, a da nije osporeno najmanje 20 procenata privatizacija. Znaci da - vi ne govorite istinu. Ako kazete da je budzetska potrosnja prevelika i to bude predizborna teza, a posle toga napravite budzet koji je veci nego u 2003. godini, onda opet ne govorite istinu. Ukoliko je vas budzetski deficit 45 milijardi dinara, pa dobijete nalog od MMF-a da taj manjak u budzetu smanjite na 30 milijardi, ja sad cekam predlog iz budzeta, ministra finansija ili predsednika vlade, da vidimo kome ce da bude uzeto tih 15 milijardi? Hoce li da bude skracen agrarni budzet, ili investicije? Ili ce da budu smanjene penzije? Ili plate zdravstvenim ili prosvetnim radicima?
Stranke koje sada cine Vladu republike Srbije “sudaraju” se sa svojim predizbornim obecanjima. Sudaraju se sa surovom realnoscu teskog zatecenog stanja, koje smo svi mi nasledili 5. oktobra 2000. godine. Koliko se bude pravila veca vremenska distanca, prema parlamentarnim izborima, prema vremenu u kojem je Srbijom upravljala i vlada Zorana Zivkovica, pre svega vlada dr Zorana Djindjica, toliko ce gradjani Srbije imati cistiju i jasniju sliku o tome sta su dostignuca ovih vlada ciji su oni korisnici bili. Ja sam siguran da ova vlada ne moze da ucini ni manji deo onoga sto su prethodne dve vlade ucinile po pitanju standarda gradjana, to vreme vec pokazuje.

IN: Demokratska stranka pre i posle Zorana Djindjica - da li je to ista partija?
Nije moguce nadomestiti nekoga ko je imao te sposobnosti kakve je imao Zoran Djindjic. Pre svega, Zoran Djindjic je bio hrabar covek. Imao je celicnu volju, bio jedna fascinantna figura zbog toga sto je, kao intelektualac evropskih razmera, uvazavan i u politickoj medjunarodnoj javnosti. On je reformator koji ce najkrupnijim slovima, ja sam u to siguran, biti upisan u modernu srpsku istoriju. pogledajte sta su sad bitna pitanja u Srbiji: ljudima je vazno da li imaju posao, kolika im je zarada, sta mogu da ucine od svog zivota? A sta je bilo vazno gradjanima Srbije 1998. ili 1999. godine? Najvaznije je bilo da vam ne dodje oficir vojne policije I donese poziv za rat. Srbija je sasvim drugacija zemlja nego sto je bila za vreme Miloseviceve vladavine i to je najbitniji rezultat svega onoga sto je Zoran Djindjic uradio. Zoran Djindjic je Srbiji mnogo pomogao da izadje iz svog najmracnijeg istorijskog perioda u poslednjih 200 godina.

IN: Posle skoro 15 meseci, prvooptuzeni u slucaju ubistva premijera Djindjica, Milorad Lukovic Legija, iza resetaka je. Jedni tvrde da u redovima bivsih vlasti sada vlada panican strah od njegovog svedocenja i video-zapisa koje on, navodno, poseduje, na kojima ce se videti “ko je sve posecivao kumove u Silerovoj”. Drugi, opet, u Lukovicevoj predaji vide samo “nagodbu najtrazenijeg srpskog begunca sa sadasnjim vlastima, u cijim redovima su ljudi sa kojima je Legija saradjivao i ranije”? Sta vi kazete?
Najvaznije je da je Legija u zatvoru. Sto se gradjana Srbije tice, bitno je ucvrscivanje uverenja da nije moguce praviti zlocine, a da za to ne odgovarate. Sta god da se desi, Legija ce dobiti dugogodisnju zatvorsku kaznu. Politicki kontekst je sumnjiv, a ono na cemu ja temeljim svoju sumnjicavost je nekoliko dogadjaja: dolazak pripadnika Zandarmerije u posebno odeljenje Okruznog suda u Beogradu onog dana kada je svedocio Zoranov telohranitelj, Milan Veruovic, intervju “Kurira” sa osobom koja se predstavila kao “kapetan DZo”, izjavljujuci da u Srbiji postoje ljudi kojima ne znaci nista da nekoga likvidiraju i da je to, prosto, posao kao i svaki drugi, kao i njegova najava povratka Legije. Samo nedelju dana posle toga, Ulemek se zaista predao. Mislim da ministar unutrasnjih poslova, kao neko ko je nadredjen tim osobama, mora da ima potpuno jasan stav da je nedopustivo iskazivati simaptije prema onima koji su osumnjiceni za ubistva. Legiji ce sud, verovatno, dati vremena da spremi svoju odbranu. Dodatni elemenat sumnjicavosti je sto ce to, mozda, biti na sedam, deset, petnaest dana pred izbore, ali - ni to nije vazno. Vazno je da je on u zatvoru.

IN: Verujete li da se Legija sve vreme krio u svojoj kuci, kako tvrdi njegov advokat?
Izjave advokata treba uvek uzimati sa rezervom…

IN: I vi ste advokat?
I ja sam advokat. Posao advokata je da stiti interese klijenata. Neko ko je optuzen pred sudom ima pravo da se brani kako god hoce: moze da laze, moze da cuti, moze da govori poluistinu, moze da cini sve sto je u njegovom interesu da spreci sud da donese po njega losu odluku, tako da se ja ne bih previse oslanjao na to sta kazu advokati. Kad Legija bude izneo svoju odbranu, svako od nas ce moci da ima svoje misljenje kakav je bio sticaj okolnosti, da li se sa nekim dogovorio, ili nije dogovorio…

IN: Ako drugog kruga predsednickih izbora bude, a Boris Tadic ne bude jedan od dvojice kandidata - kome cete dati svoj glas?
DS ce, ukoliko dodje do toga da Dragan Marsicanin sa Tomislavom Nikolicem udje u drugi krug - glasati za Marsicanina, jer mi smo drzavotvorna partija. Mi smatramo da je po Srbiju pogubno da Tomislav Nikolic bude predsednik. Ne postoji nikakva dilema oko toga za koga ce glasati DS. Kao potpredsedniku DS-a i kao gradjaninu, meni je zao sto ljudi iz DSS-a ne mogu da prevale preko jezika da ce glasati za Borisa Tadica, ali ce u drugom krugu clanovi DSS-a glasati za Borisa Tadica, ma sta prvaci iz DSS-a o tome mislili, ma kakav javni poziv uputili ili ne uputili, a desice se da ce Boris Tadic uci u drugi krug i da ce pobediti.

IN: Kakve su Vase procene: koliko dugo ce DS biti u opoziciji, odnosno - koliko vremena dajete sadasnjim vlastima?
Predsednicki izbori su sada tema u Srbiji. Ti izbori nece neposredno uticati na status vlade: dok ima parlamentarnu vecinu, ova vlada ce upravljati Srbijom. Moje je ubedjenje da biracko telo Srbije ubrzano sazreva i mislim da ce ovi izbori biti prava slika da se realno uverimo, prebrojavajuci glasove, kako sve to izgleda. Moguce je da mi dodjemo do saznanja da Srbija nije spremna da napravi napor da bi sama sebi pomogla, ali onda se moramo suociti sa tom cinjenicom. Mi smo, ipak, racionalan i pametan narod koji, zbog toga sto je dugo ziveo pod nenormalnim okolnostima, ima malo cudne reakcije, ali je srpsko biracko telo utemeljeno na evropskim civilizacijskim vrednostima i siguran sam da je sposobno da prepozna sta je to njegov interes.

IN: Ima i onih koji kazu da je u Srbiji bolje sto redje menjati vlast, jer “dok svaka nova vlast izivi svoje, mi izgubismo previse vremena”?
Zavisi od okolnosti: vlade dolaze i prolaze, vazno je imati drzavnu politiku. Mislim da je srpska politicka scena neuporedivo zdravija nego sto je bila pre 5. oktobra. Ona ima svoje manjkavosti, ali je na politicarima da ubede gradjane u to sta je za njih najbolje. Ja verujem u gradjane Srbije i verujem da su oni sposobni da donesu dobre odluke koje nisu uvek lake. Dobre odluke su vrlo cesto teske odluke.

Tri preporuke za Tadica
IN: Predsednik DS, Boris Tadic, zapocinje svoju predsednicku kampanju u Prokuplju. Sta je to cime se on, pre svega, preporucuje biracima Srbije?
Boris Tadic je osoba koja moze da integrise srpsku politicku scenu. I politicki protivnici Borisu Tadicu odaju priznanje na onome sto je ucinio kao ministar odbrane. Strancarenje je bolest srpske politike i od tog neprestanog sukoba politickih stranaka oko pitanja koja, u sustini, nisu vitalna za drzavu i za naciju, proizilazi deficit energije da se kao drzava posvetimo resavanju bas tih vaznih pitanja, a to su: nasi medjunarodni odnosi, ustav, odnosi sa Crnom Gorom, pitanje Kosova. Bogu hvala, parlament je sada usvojio jednu platformu - predlog vlade kako bi drzava Srbija trebalo da se postavi prema Kosovu i Metohiji. To su pretpostavke da bismo mi mogli da se bavimo vrlo vaznim pitanjima: u kakvom stanju nam je zdravstvo, u kakvom prosveta, javna preduzeca, gde to ide budzetski novac, da li moze da se smanji potrosnja, kako mozemo da napravimo jednu stabilnu drzavu koja ce biti sposobna da svojim gradjanima pruzi sve ono sto jedna moderna drzava treba da cini. Drugi bitan element je taj sto Boris Tadic zna da na dobar i za Srbiju koristan nacin vodi spoljnu politiku. Neko ko, kako to Ustav kaze, predstavlja i zastupa drzavu Srbiju u unutrasnjem i spoljnom politickom zivotu, u svakom slucaju ima mogucnost da cinjenicu da je izbaran od gradjana neposredno na izborima moze na dobar nacin da iskoristi ukoliko, kao sto je to slucaj sa Borisom Tadicem, ima siroku lepezu otvorenih vrata u svetu, kao nijedan drugi politicar u Srbiji u ovom trenutku. Treca vazna stvar je potpuna upucenost Borisa Tadica u pitanja odbrane i bezbednosti, jer predsednik Srbije je i clan Vrhovnog saveta odbrane i kao clan Vrhovnog saveta odbrane najneposrednije utice na kreiranje odbrambene politike. Za vreme mandata Borisa Tadica potpuno su pripremljene Vojna doktrina i Strategija o bezbednosti. Ti dokumenti vrlo brzo treba da se nadju pred parlamentom drzavne zajednice Srbija i Crna Gora i kada budu usvojeni, to ce biti temelj da bude donet nov Zakon o odbrani, nov Zakon o vojsci, da se potpuno preuredi ta vojna bezbednosna struktura i da stvorimo sve vojno-tehnicke uslove kako bismo svoju vojsku i svoju drzavu osposobili da udje u Partnerstvo za mir.

Brzo cemo se vratiti
IN: Pojedini politicki analiticari kazu da ce politicka scena u Srbiji ozdraviti onda kada bude opste prihvaceno da je svaka vlast promenljiva. Da li je to DS bila u poziciji da shvati pre ostalih i koliko bi to jednog dana moglo da joj bude prednost?
Sve sto vam se u politici dogodi predstavlja veliko iskustvo. Narvno da je vrlo vazno za DS da se u ovo vreme, kada se nalazi u opoziciji, na sto bolji nacin pripremi da bi gradjane Srbije ubedila da ima najbolju politiku u Srbiji i da pridobije sto vise pristalica. Opozicija je uvek lekovita u parlamentarnim demokratijama. Nema dobre vlasti ukoliko ne okusi opozicioni status. Ono sto je cinjeno ove tri godine dobice puno svetlo kako se bude povecavala distanca prema vremenu koje je iza nas, s tim sto ja mislim da gradjani Srbije nece cekati predugo.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO G 17 PLUS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
“Koalicija dobre volje” za Kraljevo

   Stranka G 17 plus je umereno zadovoljna trenutnim funkcionisanjem lokalne samouprave u Kraljevu - receno je na konferenciji za novinare Opstinskog odbora te stranke, odrzanoj pocetkom ove sedmice. Kako je istakao Zvonko Obradovic, visoki funkcioner i narodni poslanik G 17 plus, posle prevremenih izbora, u Kraljevu postoji “koalicija dobre volje” i pozeljno je, bez obzira sto ce u septembru i u Kraljevu uslediti redovni lokalni izbori, da ta koalicija, dok postoji, efikasno funkcionise, u interesu Kraljeva i njegovih gradjana. G 17 plus, koja u sadasnjoj vlasti ima opstinskog menadzera, potpresednika Skupstine opstine, 9 odbornika i druge funkcionere, maksimalno ce tome doprineti - obecao je Obradovic.
   Prema njegovim recima, Demokratska stranka u Kraljevu ne moze da se ponasa kao opozicija jer i dalje drzi znacajne funkcije, kao sto su direktorska mesta u Javnom stambenom preduzecu, Predskolskoj ustanovi, Centru za socijalni rad, Sluzbi za zaposljavanje i Decjem odmaralistu “Goc” i nacelnik Raskog okruga. Zbog toga su, kaze Obradovic, i moguce “kombinacije” u glasanju, kao na nedavnoj 4. sednici Skupstine opstine povodom “skidanja” sa dnevnog reda tacke o pravilima gradnje (zajedno glasali DS, SRS, SPO, prim. novinara)!?
   Zvonko Obradovic je ukazao i na znacaj dobijanja novog velikog kredita od Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), cemu su najvise doprineli predsednik i potpresednik G 17 plus, prof. dr Miroljub Labus i Mladjan Dinkic, koji su na tome radili jos od juna prosle godine, a najavio je punu, bezrezervnu i jos aktivniju podrsku G 17 plus Draganu Marsicaninu, kandidatu vladajuce koalicije na predstojecim predsednickim izborima u Srbiji.

PRES KONFERENCIJA OO SSJ RASKOG OKRUGA - pise Slobodan Rajic
Promocija izvornih principa

   Predsednik Stranke srpskog jedinstva (SSJ) i kandidat za predsednika Srbije, prof. Borislav Pelevic, zapoceo je svoju predizbornu kampanju gostovanjem na lokalnim televizijama i po vecim selima Srbije, promovisuci izvorne principe stranke - receno je na konferenciji za novinare Okruznog odbora SSJ, pocetkom ove sedmice.
Medju izvornim, ali i aktuelnim prioritetima, jeste resavanje problema Kosova i Metohije koji, uz sto brzi i bezbedniji povratak Srba na svoja ognjista, moraju ostati sastavni deo Srbije i posle utvrdjivanja konacnog statusa - istakao je prof. dr Slobodan Jeftic, predsednik Odbora SSJ za Raski okrug. Pri tom, veoma je vazno da se maksimalno pomogne ljudima koji su nesrecno izbegli, sve do njihovog konacnog povratka u zavicaj - naglasio je dr Jeftic.
Prema njegovim recima, jedan od politickih prioriteta za koje ce se zalagati SSJ jeste i ocuvanje jedinstva Srbije i Crne Gore, jer ukoliko bi se one razdvojile, to bi znacilo i gubitak Kosmeta i mnogih ekonomskih i drugih pogodnosti koje kao jedinstvena zajednica sada imamo.
Profesor Jeftic je podvukao i da SSJ nema nista protiv procesa privatizacije koji je u zemlji u tranziciji i sa trzisnom ekonomijom neminovnost, ali se zalaze za drugaciji koncept (maksimalno kontrolisane) privatizacije, uz ucesce radnika od bar 30 odsto, a ne kao u slucaju “privatizacije “Autoprevoza” u Vrnjackoj Banji, koji je prodat privatniku za ponizavajucu cenu u vrednosti jednog i po autobusa”!?
Na pres konferenciji je receno i da se SSJ zalaze za unapredjenje poljoprivredne proizvodnje i opste poboljsanje zivota na selu, jer za to Srbija ima brojne komparativne prednosti. Da bi se to ostvarilo, medjutim, “agrar ne moze da vodi ministarka koja je preko svoje firme uvozila kompletno modifikovanu hranu” - upozorio je dr Jeftic.
Jeftic je takodje podvukao da je “neophodno ublaziti negativne posledice reformi koje su u Srbiji sprovedene na inicijativu Sorosa, Gradjanskog saveza i odredjenih struktura bivse DOS-ove vlasti”, posebno zamenu teze prema kojoj su “nosioci korupcije u Srbiji prosvetni i zdravstveni radnici”.
Profesor Borislav Pelevic ce, kako je najavljeno, tokom svoje predizborne kampanje vec iduce sedmice posetiti Kraljevo i Trstenik.

 VRACANJE NACIONALIZOVANE CRKVENE IMOVINE ? - pise Marina Miljkovic Dabic
Kraj komunisticke osionosti

   “U ime naroda”, komunisti posle Drugog svetskog rata Srpskoj pravoslavnoj crkvi oduzeli oko 70.000 hektara i skoro 1200 objekata na elitnim lokacijama u Srbiji • Manastiru Zica oduzeto je oko 60 hektara obradive zemlje i oko 100 hektara sume

   Danas u Srbiji, kako se procenjuje, oko milion bivsih vlasnika i njihovih naslednika zivi u nadi da ce, po najavljenom donosenju Zakona o denacionalizaciji, ponovo doci u posed imovine koja im je oduzeta posle Drugog svetskog rata. Ovo je prica o tome kako je, kad su nove komunisticke vlasti 1946. godine “u ime naroda” presudjivale o visku imovine - crkva podelila sudbinu naroda. Iako je, naravno, vec tada bilo jasno da komunisti za druge stvaraju zakone, a za sebe - izuzetke. Podatak da je tada nacionalizovano oko 70.000 hektara crkvene zemlje i sume i da je oko 1.200 gradjevinskih objekata koji su bili u vlasnistvu crkve promenilo vlasnika, govori - sam za sebe. Primer manastira Zica je, verovatno, dovoljno reprezentativan.
Zakon o agrarnoj reformi i unutrasnjoj kolonizaciji iz 1946. godine predvideo je da manastir Zica (po kategorizaciji koja je tada napravljena), kao spomenik kulture prvog reda, u vlasnistvu moze da zadrzi najvise po 30 hektara obradive zemlje i sume (60 hektara bio je maksimum i za manastir Decani i za Pecku patrijasiju, za Gracanicu je maksimum bio duplo manji). Sve ostalo podeljeno je, dobrim delom, privatnim vlasnicima, dok se jedan deo i dan-danas nalazi u drustvenom vlasnistvu. Manastiru Zica, "u ime naroda", oduzeto je oko 60 hektara obradive zemlje i oko 100 hektara sume! Ono sto su komunisticke vlasti ostavile u manastirskom posedu (58 hektara i 89 ari) nije dostiglo ni dozvoljeni maksimum. Posle prve nacionalizacije 1946. godine, sprovedena je i druga, dve godine kasnije. Dug je spisak parcela koje posle 1948. godine vlasti nisu ni pomislile da vrate u posed crkve: pasnjaci, njive, vocnjaci, livade, sume, a onda i zgrade, putevi, cak i jedno groblje.
Visegodisnja prepiska sa lokalnim vlastima nije dala rezultate, iako je u dokumentima koje je potpisivala, sada pokojna, igumanija Justina, stalno naglasavano da se zahtev za povracaj imovine odnosi samo na parcele koje su i danas u drustvenom vlasnistvu.

“Da je imalo - uzeli bi i vise… “
Sa terase manastirskih konaka pogled “puca” prema Ibru, gde su se nekad zavrsavale manastirske parcele. Danas su granice manastirskog poseda prema selu Zica “uvucene” za oko kilometar i po u odnosu na nekadasnje. Usitnjene parcele, od kojih su mnoge u medjuvremenu i promenile vlasnika, svedoci su vremena kada je komunisticka drzava presudjivala o “visku” imovine. Nevolja je, kazu, na Kosovu i Metohiji bila jos veca, jer su tamo posede oduzete crkvi vlasti davale Albancima koji su se doseljavali iz Albanije (u Kraljevu jos ima onih koji se secaju da su Albanci uz zemlju dobijali i traktore da bi je obradjivali?!)
- Problem je sto oko manastira Zica nekada poljoprivredno zemljiste sada postaje gradjevinsko. Manastirske parcele koje je drzava nacionalizovala, podeljene su privatnicima. Manastirska njiva od nekoliko hekatara ispod Ribnjaka isparcelisana je na 30-40 vlasnika. Te parcele i dalje prodaju, na njima nicu kuce, radionice, stovarista, prodavnice, tako da Zica gubi autenticnu okolinu i prirodni ambijent u kome je nastala, sto je vrlo vazno za jedan spomenik kulture od izuzetnog znacaja kao sto je manastir Zica. Kad joj prilazite, nema ocekivanog ambijenta, vec jednostavno kupola i zvonik crkve “izranjaju” iz tih kuca. Nasi manastiri nisu bili gradski, nijedan nije bio u samome gradu, a Zica je vec delom u samom gradu, s obzirom na to da teritorija grada Kraljeva dolazi do same Zicke reke. To je problem koji utice i na sama spomenicka svojstva manastira - kaze Veljko Vuckovic, arhitekta u Zavodu za zastitu spomenika kulture u Kraljevu.
Drzava je raspolozena da pojedine parcele, koje su u drustvenom vlasnistvu, da manastiru na koriscenje. Toga je i ranije bilo, ali o nekakvom povratku imovine nema nikakvih reci jer ne postoje zakonske osnove za to. Zakon o vracanju crkvene imovine donet je jos za vreme Milosevica, ali je on odbio da ga potpise, vrativsi ga tadasnjem sazivu Skupstine (1989. godine) na razmatranje.
- U Studenici je oduzimanje zemljista imalo jos drasticniju formu nego u Zici, koja je skoro vek i po (sve do 1856. godine) bila u rusevinama. Za to vreme, u Zici je ziveo tek po jedan, eventualno dva kaludjera, tako da manastirski posedi vise od 150 godina nisu bili uvecavani - objasnjava gospodin Vuckovic koji, u saradnji sa igumanijom Jelenom i sestrinstvom manastira Zica, vodi pravi mali rat za povracaj imovine manastira.
Dokumentacija koju poseduje dokazuje da je ribnjak u Zici 1951. godine vracen manastiru, ali samo na koriscenje. Ugovor je vazio dvadesetak godina, a onda su lokalne vlasti pozitivno odgovorile na zahtev Ribolovackog drustva iz Kraljeva, koje ribnjak, bez ikakve nadoknade, koristi vec 30 godina!
- Kada cujem da ribolovci traze da im se vrate godisnja ulaganja od po 30.000 maraka, sto je za 30 godina 900.000, ja kazem da njima onda treba naplatiti kiriju od milion maraka, pa da bude da jos duguju - rekao je pre par godina tadasnji savezni ministar vera, Bogoljub Sijakovic, kada su ga, prilikom posete zickoj eparhiji, “uvodili” u ovaj problem.
Inace, ribnjak u Zici izgradjen je prema zamislima vladike Nikolaja Velimirovica koji je, smatrajuci da je jedna od najvaznijih delatnosti kralja - briga o sirotinji, dao da se 1939. godine u Zici sagradi ribnjak. Episkopska rezidencija vladike Nikolaja nalazila se u objektu poznatom kao Gospodar Vasin konak u Kraljevu (to je bila episkopska rezidencija i prethodnog vladike uzicko-krusevackog, Joanikija Neskovica, koji je 1856. godine taj objekat otkupio od naslednika kneza Vase Popovica). I Gospodar Vasin konak je 60-ih godina proslog veka oduzet manastiru Zica. Tadasnja Skupstina opstine Kraljevo eksproprisala je objekat pod izgovorom da ne moze da ulaze u njegovu obnovu dok je objekat u privatnom vlasnistvu. Nepravda je ispravljena pre nekoliko godina kada su lokalne vlasti Gospodar Vasin konak vratile manastiru Zica (samo na koriscenje) i sada je tu smesten Duhovni centar “Vladika Nikolaj Velimirovic”.
U vlasnistvu manastira Zica bila su i tri manja stambena objekta u Kragujevcu koje su, kako se pretpostavlja, sadasnji vlasnici vec i otkupili.

Sta bi promenio Zakon o denacionalizaciji ?
Politicki analiticari listom tvrde da je u zemljama koje su dobile Zakon o denacionalizaciji, on donet u prvih sto dana mandata vlade koja ga je donela, dok je podrska naroda jos uvek “friska’ i kad sve moze da se “proguta”. Svaka vlast koja zeli da se upusti u proces denacionalizacije, to radi pre zbog moralne odgovornosti i za ispravljanje zla koje je na ove prostore donela komunisticka politika. Ipak, danas je sasvim jasno da ce, posle vise od pola veka, biti tesko ispraviti nepravdu kojom su komunisticke vlasti “obelezile” predratne imucne gradjane Srbije i Jugoslavije, jednostavno im otevsi imovinu. U medjuvremenu se mnogo toga promenilo u pravnom, ekonomskom i opstem smislu. U oduzetim stanovima, na primer, vec godinama zive ljudi koji su ih po jos uvek vazecim zakonima otkupili, tako da bi fizickim povracajem prethodnim vlasnicima drzava napravila novu nacionalizaciju.
Denacionalizacija je formalno moguca na dva nacina: da se vlasnicima oduzeta imovina fizicki vrati ili da se vlasnici obestete u novcu, obveznicama ili akcijama (ako su u pitanju oduzete fabrike ili preduzeca).
Kad je crkvena imovina u pitanju, postoji deo poseda koji nisu stavljani u pravni promet i to moze neposredno da bude vraceno. Sa delom koji je “stavljen u pravni promet” ici ce malo teze, ali i tu postoji jedan deo koji moze da se kompenzira slicnim parcelama ili objektima slicne vrednosti i kvaliteta. Najslozenija za povracaj je treca grupa poseda i objekata koji ce morati finansijski da budu kompenzirani, jer Srbija ne moze da izdrzi nove finansijske udare.
Sasvim svesni da resavanje problema vracanja crkvene imovine lici na resavanje Gordijevog cvora, u svojim zahtevima za vracanje zemljista, igumanija Jelena i sestrinstvo manastira Zica i ne pominju parcele koje su posle eksproprijacije podeljene privatnim licima. Oni traze jedino da imovina, za koju upuceniji godinama kazu da je “i svacija i nicija”, umesto drustvena, bude vracena manastiru i ubuduce - na pravi nacin koriscena.
U svakom slucaju, denacionalizacija ce biti veliki ispit i za ove vlasti. Neki su spremni da donosenje tog zakona nazovu “krajem partizanske price”. Neka druga prica u kojoj cemo svi zajedno traziti odgovor “sta je cudno u tome sto Srbi tvrde da se rado bore za veru, a tako nerado zive po njenim pravilima” - tada ce tek otpoceti. U srecan kraj treba verovati, cak i onda kada se samo naslucuje….

Opstina Kraljevo obuhvata u geografskom smislu veoma razlicite terene. Od ukupnog broja mesnih zajednica, 80 posto su smestene na ruralnom podrucju i to na najraznovrsnijim terenima, od brdskih i planinskih do ravnicarskih i najnaseljenijih - prigradskih.
Urbana zona je dodatno opterecena, znatno preko projektovanih kapaciteta, uvecanjem broja stanovnika dolaskom raseljenih lica, tako da sada prelazi sa urbanog na ruralni deo postaju neprimetni. Odluka o komunalnom uredjenju je stara i neprimerena novonastaloj situaciji, jer kao takva daje odredjena resenja za urbanu sredinu, dok u ruralnom podrucju formalno obavezuje mesne zajednice da se staraju o cistoci bez ikakvih pravnih instrumenata.
Moze se zakljuciti da se na teritoriji opstine Kraljevo danas svega 60-70 odsto otpada tretira i sakuplja, bez obzira sto to sakupljanje i tretiranje nije uredjeno na pravilan nacin, dok ostatak zavrsi na divljim deponijama.
Nepostojanje valjane regulative u oblasti odlaganja otpada, kako komunalnog i kucnog, tako i industrijskog, dovodi do nastajanja velikog broja divljih deponija i smetlista. Najcesce nicu na mestima uz puteve, obale reka i prirodne i vestacke depresije. Ono sto je najgore, ne umanjujuci problematiku nijedne divlje deponije jeste da je najveci broj deponija i smetlista lociran uz puteve na ulasku u grad. Za nas je to mozda postala vec uobicajena slika, ali za sve one koji po prvi put dolaze u nas grad predstavlja veoma los pocetak.
Ako tome dodamo i kolicinu otpada koja nam svake godine stize vodotocima reka, pre svega Ibra, problematika postaje akutna, cak i sa aspekta zdravlja stanovnistva.

Zakonom protiv divljih deponija
Zbog toga je inicijativa koju je pokrenuo predsednik opstine Kraljevo, dr Radoslav Jovic, odnosno akcija ciscenja grada, opravdana i neophodna.
Akcija pod nazivom “cist grad - zdrava buducnost” predvidja angazovanje najsire drustvene zajednice u artikulisanom pokusaju da se ocisti sve ono sto je u ovom trenutku moguce. Naravno, sekundarni cilj akcije je pokrenuti sve potrebne inicijative u okvirima dostupnih zakonskih normativa, kako se ubuduce ne bi stvarale nove divlje deponije.
Akcija ovakvog tipa se ne moze smestiti ni u jedan vremenski okvir. Jednostavno, neophodno je da ciscenje okoline postane nacin razmisljanja, a akcije u tom pravcu budu organizovane, dok god za to ima potrebe. Medjutim, retke su prilike kada svojim autoritetom iza ovakve akcije stane licno predsednik opstine i na taj nacin stvori uslove za siroku drustvenu podrsku: ucesce svih javnih preduzeca, skola, mesnih zajednica, pod nadzorom koordinatora akcije, Mladena Budimira, i uz podrsku opstniske Kancelarije za LEAP, odredjuju se dani glavnih akcija 14,15 i 16. maj.
Akcija mora obuhvatiti sve raspolozive mogucnosti, od angazovanja javnih preduzeca, NVO-a, mesnih zajednica, privatnog i drustvenog sektora, skola do obicnih gradjana.
Prvi segment je angazovanje mesnih zajenica koje bi trebalo da od koordinatora dobiju konkretna zaduzenja. Od presudnog znacaja za uspesno angazovanje svake pojedinacne mesne zajednice bice angazovanje predsednika mesne zajednice na pronalazenju i angazovanju neophodnog broja volontera. Prihvatljivi obim angazovanja svake mesne zajednice ce biti svaki problem koji zitelji te mesne zajednice prepoznaju kao bitan uslov za ostvarenje boljih uslova zivota u toj mesnoj zajednici.
Nedostatak ovog nacina angazovanja je ukoliko problem prevazilazi mogucnosti mesne zajednice ili ukoliko nije dovoljno prepoznatljiv kao problem specifican za tu mesnu zajednicu.
Angazovanje javnih preduzeca treba vezati za problematiku opsteg tipa i za najobimnije aktivnosti. Javna preduzeca moraju da u toku akcije budu servis svih aktera koliko je god to moguce.
Nevladine organizacije u skladu sa domenom svojih interesovanja imaju siroku lepezu mogucnosti za konkretnu akciju. Ove organiyacije uglavnom imaju iskustva u radu sa volonterima i u akcijama ovog tipa, pa im treba prepustiti mogucnost ukljucenja u akciju u meri u kojoj to oni odrede. Najbitnije je obavestiti ih na vreme i predociti im sve mogucnosti ukljucenja u akciju.
Profitabilni sektor se mora ukljuciti barem u meri u kojoj sam doprinosi zagadjenju. Treba mu predociti posledice i naloziti konkretna zaduzenja.
Skole treba angazovati na resavanju problematike skolskih dvorista i okoline skole.
Gradjanima treba dati mogucnost da se prikljuce akciji , a od najvece vaznosti je da budu informisani i regrutovani reklamnim porukama koje moraju otpoceti sto pre. Za sve ucesnike akcije mora se obezbediti puna afirmacija, sistem nagrade i javno objavljivanje rezultata akcije.

Sest segmenata smanjenja zagadjenja
Sprovodjenjem ovakvih akcija postoje velike mogucnosti smanjenja zagadjenja zivotne sredine. Na primer: smanjenje otpada na izvoru, davanje prioriteta intervencijama na samom izvoru zagadjenja, integrisana kontrola zagadjenja, priblizavanje Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom, nalazenje preliminarnih resenja za ruralna podrucja i bolje iskoriscavanje Zakona o lokalnoj samoupravi uvodjenjem operativnih sluzbi.
Smanjenje otpada na izvoru ocigledno moze da da najbolje rezultate, ali je isto tako ocigledno da u sadasnjem momentu ne postoje instrumenti prinude, vec nam preostaju samo metode ubedjivanja, koje, istina, do sada nisu nimalo iskoriscene. Gradjanima se mora objasniti kako mogu sami smanjiti kolicinu otpada (upotreba papirnih kesa, izbegavanje plasticne ambalaze‚ stiropora, onoga sto je opasan otpad itd), a bitno je i pokrenuti stvaranje navike odvajanja otpada. U tom smislu treba napraviti poseban projekat sa vec postojecim postrojenjima za reciklazu ili razmisljati o mogucnostima iskoriscenja kapaciteta bivseg Feroteksa u cilju reciklaze otpada. Davanje prioriteta intervencijama na samom izvoru zagadjenja podrazumeva totalnu i bezrezervnu podrsku svih drustvenih struktura, a narocito sudskih organa, kada se radi o predmetima vezanim za zagadjenja.
Ti procesi moraju biti javni jer je to jedini nacin borbe protiv korupcije.
Integrisana kontrola zagadjenja je jedna od buducih zakonskih obaveza, pa je veoma vazno da se sa tim postupkom otpocne sto pre. U tom smislu, treba maksimalno podrzati kancelariju za LEAP, koja mora u delu implementacije projekta sistematski i strucno da prati stepen zagadjenja i vrsi procenu i predlog aktivnosti.
Nacionalna strategija upravljanja otpadom nudi predlog akcija i aktivnosti i, ono sto je najvaznije, daje krajnji cilj, pa je bitno da sve aktivnosti koje ne nude trajno resenje odredjenih problema bar budu u tom pravcu, kako bi kasnije bilo lakse prilagoditi se trajnim resenjima.
Jedan od najvaznijih poslova u tom smislu je resavanje problema ruralnih podrucja, jer nikakva opravdanja nisu dovoljna sve dok postoji mogucnost bilo kakve akcije u cilju smanjenja uticaja na zivotnu sredinu. Treba razmisljati u pravcu odredjivanja privremenih lokacija za odlaganje otpada koje bi bile pogodne za prihvat i odvozenje otpada na gradsku deponiju. Tek tada bi bilo moguce pokrenuti mehanizme licne odgovornosti, jer bi postojala mogucnost odlaganja smeca (do sada mestani ruralnih podrucja nisu imali odredjeno mesto za odlaganje smeca). Zakon o lokalnoj samoupravi nudi odredjene mogucnosti za delovanje u smislu sprecavanja zagadjenja zivotne sredine, ali u preambuli opsteg tipa. Do sada nijedna opstina u Srbiji nije, da tako kazemo, “zagrizla” i iskoristila mogucnosti koje pruza navedeni Zakon.

Nagrada za Cistocu
Mozda jedan od najvecih problema u sistemu zastite zivotne sredine predstavlja nepostojanje operativne sluzbe na terenu koja bi mogla efikasno da se bori sa sve prisutnijim zagadjenjem. Na primer, organizacije (opstinske) ribolovaca i lovaca upravljaju obnovljivim prirodnim resursima. U tu svrhu postoje sluzbe koje su danonocno na terenu, ali te sluzbe nemaju nikakve (ili gotovo nikakve) ingerencije u pogledu zastite zivotne sredine. Jasno je kolika bi opsta korist bila ukoliko bi se barem tim sluzbama omogucilo, putem Zakona o lokalnoj samoupravi, legitimno pravo kontrole zagadjenja. U tom smislu treba napraviti odgovarajucu metodologiju rada sa kompletnom zakonskom osnovom i uvesti princip kazni i placanja nadoknade za narusene prirodne resurse. Naknadu i kaznu treba usmeriti u poseban fond na opstinskom nivou, iz koga bi se nadoknadjivali troskovi rada operativnih sluzbi na terenu.
Akcija ce biti izvedena potpunim volonterizmom, ali su predvidjene i nagrade u fondu: 1.000.000 dinara za najcistiju mesnu zajednicu i 50.000 dinara za najlepse dvoriste. Problematika zastite zivotne sredine je kompleksna u tolikoj meri da sprovodjenje ove akcije nece resiti sva pitanja, ali je sasvim sigurno da ce ipak pokrenuti mnogo toga. Ucesce javnosti garantuje promene u nacinu razmisljanja i mogucnost dijametralno razlicitog odnosa prema prirodi i okruzenju. To cemo smatrati najvrednijom nagradom.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

IZLOZBA MILORADA VUJASANINA - CUJA - pise Bojana Milosavljevic
Jezgro sabrane energije

   -U galeriji Narodnog muzeja Kraljeva proslog petka otvorena izlozba radova pod nazivom "Nezavisna forma," akademskog likovnog umetnika Milorada Vujasanina - Cuja, stvaraoca koji se umetnoscu bavi u multidisciplinarnim razmerama. Ovu postavku, koja je posle dugog odsustva sa umetnicke scene u Kraljevu, predstavila upravo nova Vujasaninova dela, otvorio je LJubisa Simovic, kustos i rukovodilac umetnicke zbirke kraljevackog Muzeja

   Milorad Vujasanin - Cujo pripada generaciji likovnih umetnika koja je tokom studija, pocetkom osamdesetih godina, novim idejama u sferi vizuelne umetnosti bogatila avangardne koncepte poznate beogradske galerije Studentskog kulturnog centra, prostora koji je i do tada imao dugu tradiciju, a novu umetnost promovisao tako da je postao (tada) vazan punkt na mapi evropske umetnosti. Ovaj kraljevacki umetnik, koji se i sada opire ma kakvoj uvrezenoj definiciji stvaraoca u oblasti vizuelnog, bio je i kao student - kreator izrazite individualnosti, sa urodjenom potrebom da stvoreno analizira, proprati i prosiri. Tada mladi Vujasanin nije zeleo da se prikloni talasu generacije stvaralaca, kojom su dominirali maniri i poimanja onih hermeticnih, formalnih, okrenutih sebi i ravnodusnih prema okruzenju (sve ovo bio je aktuelni manir onovremene likovne elite).
   "On je, upoznajuci se sa jezikom avangardi i neoavangardi, pre svega pratio svoj sopstveni ritam, svoju licnu sinusoidu, ne obaziruci se mnogo ni na skolski akademizam ni na zakonitosti produkcije u trendu. Otud je Vujasaninov rad bio pomalo izdvojen i u krugu te generacije… Tako se Milorad Vujasanin veoma rano nasao u polju nematerijalne umetnosti. U toj zoni na pravi nacin mogle su da se ispolje sve karakteristike njegove licnosti, brzina misli, naglasena eticka dimenzija, potreba da se deluje u drustvenom polju," primecuje u katalogu Vujasaninove izlozbe Mileta Prodanovic, u nastojanju da dokuci put kojim ovaj stvaralac stize do "apsolutnog predmeta" - sredista umetnosti, odnosno egzistencije. U Vujasaninovom poimanju ova jednakost jeste smislena, estetska, eticka i - ekoloska, a zajedno uzeta: osnovni (opet zivotno - umetnicki) princip kojim se on rukovodi.
Izlozba "Nezavisna forma" (radovi su izvedeni u pecenoj zemlji, minimalistickim zahvatima i autenticnim konstrukcijama tvore - ciklus objekata od ceramide) jeste dosegnuta zrela faza Vujasaninovog delanja na putu do - totalne umetnosti, kao davno prepoznatom cilju.

Totalna umetnost - prepoznat cilj
   -Za komunikaciju samog dela sa njegovim stvaraocem ili publikom - pojasnjava svoju umetnicku poetiku Milorad Vujasanin Cujo - potrebni su, pored subjektivnog dozivljaja - oscenja, objektivno poznavanje i razumevanje jezika likovnosti, kao i nivoa istorijskog kuturnog obrasca. Uvazavajuci ove relacije nastojao sam da napravim rad oslobodjen i svih nedostataka (imaginarnog, asocijativnog, iluzornog, nerealnog), delo koje tezi potpunoj nezavisnosti i samodovoljnosti… Ostvarenjem ovakvog dela otkriva se pocetak zivota oblika nezavisnog od polozaja u prostoru, oslonca, smera pruzanja, strane sagledavanja, osvetljenosti, obojenosti i drugih stvari iz njegove okoline koje mogu na njega da vrse uticaj. Zbog, pri prvom gledanju, moguce greske u odredjivanju njegovog istorijskog konteksta ovo jezgro sabrane energije tom svojom osobinom nagovestava neki oblik svevremenosti."
Istoricar umetnosti i kustos u Narodnom muzeju Kraljeva, LJubisa Simovic, inace, autor postavke "Nezavisna forma," u retrospekciji Vujasaninove zanimljive umetnicke biografije jos jednom akcentuje upecatljivo ucesce mladog "akademca" (student u klasama Branislava Protica i Stojana Celica) u prestiznoj likovnoj Galeriji SKC u Beogradu, tih osamdesetih proslog veka. Niz njegovih performansa, akcija, instalacija, slika (objekata), znace - stvaranje umetnosti u medijima i jeziku, podrazumevajuci i Vujasaninov neposredan drustveni angazman (pre svega, pitanje o mestu umetnika i umetnosti u sistemu drustvenih vrednosti i odnosa).
   Radovi ovog stvaraoca iz tog "nematerijalnog perioda" nastavljaju se na "period kreativnog necinjenja" (konotacija bi bila negativna kada to vreme sam umetnik ne bi bas tako, nesalomivo i iskreno, doziveo i definisao), a koji se poklapa sa vremenom povratka u rodni grad. Blizi cilju, zvanom totalna umetnost ili teznja ka apsolutnoj slici, primecuje kriticar LJ. Simovic, Vujasanin se pojavljuje sa jednom skrivenom dimenzijom - etickom, a koju je Simovic jasno prepoznao:
-Jer na onaj nacin na koji ti objekti bez svojstava pokusavaju da obezbede nezavisnost u odnosu na svet umetnosti pretovaren znacenjima, katkad i efemernim, njihov tvorac tezi da ostvari apsolutnu nezavisnost u drustvu. To je jos jedan vazan plan na kojem se uspostavlja veza Vujasaninovih ranih i ovih najnovijih, izgledom sasvim drugacijih, radova. Tako ovaj umetnik nastavlja svoju davno zapocetu misiju u kojoj se radovi svesno otkanjaju od estetizacije i postaju znakovi jedne izdvojene autorske i licne pozicije."


RASKI OKRUG: PUBLIKACIJE IZ OBRAZOVANJA - pise Bojana Milosavqevic
Kako pronaci buducu profesiju

   -Prekjuce u Kraljevu (Multimedijalni centar "Kvart") predstavljena knjiga (prirucnik ili vodic) kroz svet zanimanja; namenjena svrsenim osnovcima, njihovim roditeljima, skolskim timovima koji se bave profesionalnom orjentacijom mladih i privrednicima regiona. Sve sa ciljem da se postigne harmonija izmedju stvarnih potreba privrede i srednjih strucnih skola. Ovaj vodic, od velikog praktickog znacaja za moderno drustvo, kakvom tezi i Srbija, sacinila Marijana Semic, nacelnik Odeljenja ministarstva prosvete i sporta za Raski, Rasinski i Moravicki okrug u Kraljevu

   Namerava li svaka, pa i odskorasnja, drzavna vlast da nacionalni obrazovni sistem smatra ovestalom formom, u kojoj krajnji produkt treba da ostane - predvidjena kolicina znanja i sposobnosti, overena svedocanstvom (diplomom)? Ako nam, neodredjeno dug period, stavlja u izgled (do sada, nikad blize) primicanje savremenoj Evropi a i svetu (ciji smo, istina, geopoliticki segment) pitanje je - jesmo li na vreme zauzeli startnu poziciju i, jos pre: koliko smo spremni na ispunjenje uslova i pretpostavki onih koji mogu da se pohvale rezultatima, a kakvi jedno odredjeno drustvo cine prosperitetnim i efikasnim? Jasno je da nijedna nacija ne moze da iskoraci progresivno bez strucnih i obrazovanih sunarodnika, koji te uslove sticu jedino u oficijelnom obrazovnom procesu.
   Ovo je, svakako presirok, uvod za, naizgled, mali potez (mada srpska mudrost uci da najpre valja da svako u svome dvoristu pocisti). Od oktobra 2000. godine u nas je i u ovom strateski kljucnom segmentu, kakvo je skolstvo, krenula reforma sa pogledom na najbolja iskustva bogatijeg i racionalnijeg sveta (evropskog, pre svega). Donedavni najvisi zvanicnici ministarstva prosvete Republike Srbije, ceneci, valjda, iskustvene, umne, strucne i druge potencijale saradnika i prosvetnih radnika kojima su tokom mandata bili nadredjeni, deklarativno su se opredelili za stav da se parcijalni (a sveukupno - globalni) reformski predlozi definisu i resavaju unutar punktova vrlo razudjene skolske mreze Srbije.
   Jedan mali, a znacajan korak u promeni dotadasnjeg (ili dosadasnjeg) uvrezenog obrasca, po kome nasa skolska populacija, i posle toliko decenija nepromenljivosti, odlicno memorise cinjenice, stice zavidno opste obrazovanje i tome slicno, iako je sve to u konacnom (produktivno - ekonomskoj racunici) malo ili jedva isplativo, jeste i knjiga - prirucnik (ili vodic) "Kuda dalje…" sa naznakom (podnaslovom): skolstvo i privreda Raskog okruga, koji je sistematizovala i priredila Marijana Semic, nacelnik Odeljenja ministarstva prosvete u Kraljevu, a koji je prekjuce prezentovan strucnoj i ostaloj javnosti u Multimedijalnom centru "Kvart" - Kraljevo.
   Kako da izbegnemo porazan (i anahroni) trend da je, samo po sebi, vazno i, narocito, dovoljno srednjoskolsko svedocanstvo (dok privredno trziste i kod nas danas zahteva drugacije kvalifikovanu radnu snagu), ako se ne oslonimo na ono sto skolovanom pojedincu omogucuje licnu egzistenciju, a samom drustvu progres? Kako da izbegnemo beskonacno duge liste nezaposlenih (dakle, neupotrebljivih, a mladih) po evidencijama sluzbi za trziste rada? O ovim pitanjima, svako u svome domenu i na osnovu iskustva, sa statistickim i, dakle, egzaktnim, cinjenicama, u odgovorima su baratali: docent dr Refik Secibovic (profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadasnji pomocnik bivseg ministra prosvete), LJiljana Orlovic, skolski pedagog iz Kraljeva (OS "Svetozar Markovic"), Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga i, naravno, autor knjige Marijana Semic. Vodic "Kuda dalje…" obiluje takvim podacima na koje bi, tako zvana, povratna informacija bila izuzetno dragocena, kako bi se necija naredna publikacija ovakve tematike naslovila, recimo, pravim odgovorom.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
Goran Milasinovic: "Camera obscura", Stubovi kulture, Beograd, 2003
Peti roman, inace kardiologa, Gorana Milasinovica, "Camera obscura", nasao se u najuzem izboru, sedam najboljih, za NIN-ovu nagradu 2003. godine. Rec je o elipticnoj prici (u skladu sa autorovim poetickim stavom da "roman mora da lici na film, da bude kratak, strastven i efikasan", "da nema predaha i usporavanja" i "da stane u nekoliko sati citanja"), pricu koja na manje od dve stotine stranica sazima period od dva i po veka. Seobe kao konstanta srpske istorije i za Milasinovica su vazan motiv stvaranja: najpre, one iz 18. veka, preko Vojvodine i Madjarske do Rusije, pa zatim, one dvadesetovekovne, do "obecane zemlje" Amerike, o kojoj je mit srusen 11. septembra 2002. Autor u srediste romana stavlja jos jednu zanimljivu temu: velika otkrica naucnika iz "malih" naroda koja kroz istoriju ostaju skrajnuta ili pripisana drugima.

DECJE ODELJENJE
Antologija dramskih tekstova za decu (priredio Milutin Djurickovic), Bookland, Beograd, 2002
Ova knjiga pokusava da sistematizuje i na pravi nacin predstavi, kod nas jos uvek nedovoljno proucenu, dramsku knjizevnost za decu. U njoj se nalaze uglavnom kraci dramski oblici: jednocinke, igrokazi, skecevi, scenske igre, dramoleti, krace monodrame... Priredjivac se vodio preglednoscu i poeticnoscu komada, dinamicnoscu, humorom, motivima detinjstva i igre, kao kategorijama koje su najblize najmladjima. Izbor nastoji da pokaze kontinuitet u razvoju nase dramske knjizevnosti za decu, a u Antologiji se nasao po jedan tekst sedamdeset autora i tri dramske igre iz narodne knjizevnosti. Na kraju ove knjige, koja je namenjena deci razlicitog uzrasta, od predskolskog do adolescentskog doba, nalaze se kratke bio-bibliografske beleske o piscima i recnik manje poznatih reci i izraza.

PREPORUCUJEMO
Marina Markovic: "Glas glumca", CLIO, Beograd, 2002
Izdavacka kuca CLIO u okviru edicije "Art scena" objavila je jos jednu zanimljivu i vrednu knjigu. Rec je o "Glasu glumca" Marine Markovic, redovnog profesora na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Autorka ispituje fenomen ljudskog glasa kao osnovnog sredstva covekovog izrazavanja i komunikacije uopste. Otkrivajuci tajne glasovnog treninga, profesorka Markovic nudi korisna saznanja i savete prvenstveno onima koji se bave glumom i pevanjem, ali i svima cije profesije ukljucuju razne vidove javnih nastupa (spikeri, menadzeri zaduzeni za odnose sa javnoscu, novinari, politicari, advokati, profesori...).
Cilj ovog dobro osmisljenog udzbenika jeste da "predstavi osnovne principe i sugerise plan i program jedinstvenog glasovnog treninga", a uz knjigu je priredjen i audio CD koji predstavlja praktikum.