Cisticemo jos
Profesor univerziteta na celu okruga
Sumski plodovi kao robna marka
Spremnost za vecu saradnju
“Studenica” dostojno reprezentovana
Registracija imanja, pa krediti
Sedmodnevno letovanje za dve osobe
Centri za prikupljanje otpada
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, paraglajding, odbojka

USPESAN START AKCIJE “CIST GRAD - ZDRAVA BUDUCNOST” - pise Rajko Saric
Cisticemo jos

   Tokom trodnevne akcije uklonjeno je 90 velikih smetlista, sakupljeno oko 1.800 kubika smeca i 30 tona lima. Losi vremenski uslovi uzrokovali slab odziv gradjana ali je izostala i snaznija podrska privatnog sektora. Akcija se nastavlja do kraja juna, a one koji “se ogrese o ekologiju”, ocekuju visoke novcane kazne

   Po ,,ekoloskoj svesti’’ (kako strucnjaci nazivaju zajednicki odnos drzave, medija i gradjana prema zivotnoj sredini) Srbija je na nivou na kome su razvijene zemlje bile pre 35 - 40 godina. Samo zahvaljujuci cinjenici da veliki fabricki sistemi godinama gotovo ne rade, Srbija nije katastrofalno zagadjena.
Kraljevo, kao jedna od vecih urbanih sredina u Srbiji, pokusava da uhvati korak sa svetom, koristeci iskustvo razvijenih da se zivotna sredina ne posmatra parcijalno. Zato se vodosnabdevanje,buka, preciscavanje otpadnih voda, uklanjanje otpada, kvalitet zemlje ili vazduha ne mogu tretirati izdvojeno.
Sa komunalnim otpadom grad se uhvatio u kostac proslog vikenda kada je, na inicijativu predsednika opstine, dr Radoslava Jovica, pocela velika akcija pod nazivom “Cist grad - zdrava buducnost”.
Formiran je Stab akcije, i prema recima koordinatora, Mladena Budimira, komunalnog inspektora, u prva tri dana od oko 140 divljih deponija na podrucju svih 68 mesnih zajednica, uklonjeno je vise od 90 velikih i vise desetina manjih.

BEZ DEPONIJA U MESNIM ZAJEDNICAMA
- Na gradsku deponiju odvezeno je oko 270 kamiona sa blizu 1.800 kubika raznog otpada. Sakupljeno je vise od 30 tona automobilskih skoljki, starih sporeta i drugog lima i velika kolicina starih guma. Jedan broj smetlista, posle provere njihovog sadrzaja i izdvajanja opasnog otpada (farmaceutskog, hemijskog, medicinskog i klanickog) prekriven je debljim slojem zemlje ili je spaljen. U 41 mesnoj zajednici uklonjena su sva divlja smetlista. U nekim mesnim zajednicama, poput Leseva, Rudna, Mlance, Higijenskog zavoda, Petropolja, nema deponija, tako da se akcija na njih nije ni odnosila. MZ Ladjevci nije pokazala nikakvo interesovanje za akciju, kao ni Cibukovac, gde smo divlja smetlista uklonili mi, bez rukovodstva mesne zajednice - kaze koordinator Mladen Budimir, naglasavajuci da neka smetlista nisu uklonjena zbog nepristupacnog terena i raskvasenog zemljista koje nije dozvoljavalo upotrebu teske mehanizacije.
Akcija je veoma uspesno realizovana u Musinoj Reci, Samailama, Ravanici, Ribnici, Vitkovcu, Tavniku, Vrdilima, Cvetkama. U Ratini je dosta uradjeno, iako je bio slab odziv privatnog sektora koji je u ovoj mesnoj zajednici veoma razvijen i poseduje brojnu gradjevinsku mehanizaciju.
- Sve je uradjeno zahvaljujuci mehanizaciji JKP “Putevi”, Vodoprivrednog preduzeca “Zapadna Morava”, javnim preduzecima “Vodovod” i “Cistoca”, koje je uspelo da sanira sav otpad koji je dovevezen na gradsku deponiju. Ucestvovali su i JP “Srbijasume”, “Magnohrom- Feropromet”, “Transkop Djusic” PP “Kip-kop” iz Cukujevca, ZTO “Elektrosrbija”, Telekom Srbija, Odeljenje Ministarstva odbrane i brojni vlasnici kamiona i traktora. U prva tri dana mehanizacija je potrosila svega oko pet tona nafte, a uradjen je veliki posao - kaze Mladen Budimir, naglasavajuci da su veliku podrsku akciji dali lokalni mediji, pre svih “Ibarske novosti”, ali i Lokalno-ekoloski akcioni plan Kraljeva (LEAP).
Lovacko udruzenje i Udruzenje ribolovaca “Hristifor Perisic Kico”, u vise navrata masovno su skupljali smece i odlagali ga na deponije. I sada su, ali bez pusaka i ribolovackih stapova, snabdeveni vilama, grabuljama, lopatama i drugim alatom ocistili obalu Ibra i druge povrsine, a smece su izvezli traktorima i kamionima. I “Kajak klub” i Eko pokret “Ibar” dali su znacajan doprinos uspehu akcije.
Predsednik opstine i inicijator ovog velikog poduhvata, dr Radoslav Jovic, ne krije zadovoljstvo uradjenim, ali naglasava da nista nije gotovo i apeluje na “menjanje svesti kod gradjana” kao preduslov da ce cisceno ostati ocisceno.
Akcija je uspesno izvedena i u mesnoj zajednici Usce, gde je od deset velikih deponija uklonjeno pet. Za tri je potrebno obezbediti tesku mehanizaciju.
- U Uscu nemamo dovoljno kontejnera, iako nam je iz “Cistoce” u Kraljevu obecano 38. Prikupljene su velike kolicine starih sporeta, guma i limova, a u akciji je ucestvovalo nekoliko kamiona kipera, autodizalica i manja “ultra”. Imamo i ogroman problem sa brojnim deponijama strugotine jer samo u uzem delu Usca radi deset strugara. Upucen je zahtev Direkciji za planiranje i izgradnju “Kraljevo” da pomogne u prevazilazenju ovog problema. Od Direkcije trazimo i da nam odredi lokaciju za periodicnu deponiju - kaze Novica Planojevic, predsednik mesne zajednice.
U akciji ucestvovala su ucestvovala i preduzeca “Ibarski rudnici”, PP “Rasa i Gara”, SUR “Fontana”, PP “Ekofarm” i SG “Srbijasume”.

NAROD HOCE AKCIJU
- Narodu je dosta praznih prica. Narod hoce akciju i samo je potrebno da ga neko pokrene. Akcija ciscenja ce trajati sve dok i poslednje parce zemlje u opstini ne bude cisto. Vec danas je Kraljevo najcistiji grad u Srbiji, kada govorimo o divljim smetlistima. Novi zakon o zastiti zivotne sredine je u skupstinskoj proceduri, ali dok on ne bude donesen, dok ne pocne da se primenjuje, lokalna vlast ce u okviru svojih mogucnosti podici nivo represije protiv onih koji zagadjuju nasu sredinu. Kako bi se sprecilo razbacivanje otpada, u mesnim zajednicama ce biti formirane periodicne deponije koje ce se redovno uklanjati. Postojace i ekoloske patrole koje ce sprecavati nastajanje noivih deponija - rekao je Jovic.
U kancelariji LEAP-a od 10. maja otvoren je “zeleni telefon” koji radi od 7 do 20 sati, a koji se ovih dana “usijao”. Do danas je putem ovog telefona podneto 68 prijava protiv lica koja odlaganjem smeca “aktiviraju” tek ociscena smetlista ili rade na formiranju novih. Sve prijave koje se odnose na ugrozavanje javnih ili zelenih povrsina prosledjene su komunalnoj inspekciji. U nekim prijavama postoji zahtev za pojacanim iznosenjem smeca, o cemu se redovno informise JKP “Cistoca”. U LEAP-u isticu primer bespravnog prikljucenja na kanalizaciju 200 domacinstava u Vrbi kao nesavesnog odnosa prema zivotnoj sredini. Kanalizacija je prvenstveno napravljena za potrebe ambulante i skole, a sada je preopterecena, redovno se izliva i ugrozava zdravlje ljudi. Dodajno ovome da i neki delovi grada, cak i elitni, nemaju reseno dugorocno pitanje kanalizacije, cemu je kumovala divlja gradnja u jednom periodu.
Ocigledno je da moramo voditi racuna o zastiti zelenih povrsina, zastiti bioloske raznovrsnosti, prirodnim resursima i istorijskim spomenicima Kraljeva. Uz jacanje svesti gradjana, ovo bi Kraljevu obezbedilo status predela posebnih vrednosti, po Konvenciji o predelima koja je usvojena na nivou Evropske zajednice. Nekada se i u skolama vise godvorilo o higijeni, cak je postojao i predmet pod nazivom “domacinstvo”, u okviru kojeg se izucavalo mnogo stosta od onog sto se danas moderno zove ekologija.
Akcija “Cist grad - zdrava buducnost” traje do kraja juna, a nagrade od 500, 300 i 200 hiljada dinara za najbolju mesnu zajednicu i 50.000 dinara za najuredjenije dvoriste, vaze i dalje.

NOVI NACELNIK RASKOG OKRUGA - pise Slobodan Rajic
Profesor univerziteta na celu okruga

  Objavljivanjem u danasnjem Sluzbenom glasniku, od danas je i zvanicno doslo do promenene na mestu nacelnika Raskog okruga. Umesto Mila Koricanca, koji je na tu duznost izabran 2001. godine, novi nacelnik Raskog okruga je prof. dr Vladan Karamarkovic, profesor na Masinskom fakultetu u Kraljevu.
Profesor dr Vladan Karamarkovic je rodjen 08.09.1953. godine u Vrnjackoj Banji, gde je zavrsio osnovnu skolu i gimnaziju. Godine 1972. upisao se na Masinski fakultet u Beogradu, gde je 1977. godine diplomirao kao prvi student na grupi. Iste godine zaposlio se u Industriji hidraulike i pneumatike “Prva petoletka" u Trsteniku, na radno mesto samostalnog konstruktora pneumatskih razvodnika i tu ostao do prijema na Masinski fakultet u Beogradu, Odeljenje u Kraljevu, 1979. godine. Trenutno radi kao redovni profesor za oblast Toplotne tehnike i Zastite zivotne sredine.
Na Masinskom fakultetu u Beogradu, grupa za procesnu tehniku, 1982. godine odbranio je magistarski rad. Godine 1985. polozio je strucni ispit iz masinske struke za ovlascenog projektanta izrade tehnicke dokumentacije, a 1987. godine na Masinskom fakultetu u Beogradu odbranio je doktorsku disertaciju.
Na Masinskom fakultetu u Kraljevu, profesor dr Karamarkovic bio je prodekan za naucno-istrazivacku delatnost u periodu od 1988. do 1996. godine, sef katedre za energetiku i automatsko upravljanje, sef centra za Toplotnu tehniku i zastitu zivotne sredine i predsednik Upravnog odbora fakulteta.
Profesionalni rad dr Vladana Karamarkovica imao je sledece kretanje:
- 1977-1979. - samostalni konstruktor pneumo-razvodnika, Prva petoletka Trstenik
- 1979-1982. - asistent pripravnik na Masinskom fakultetu u Beogradu (odeljenje u Kraljevu) za predmete: industrijske peci, tehnoloske operacije i procesi, toplotni i difuzioni aparati, termodinamika i fizika
- 1982-1988. - asistent na Masinskom fakultetu u Beogradu (odeljenje u Kraljevu) za predmete: industrijske peci, tehnoloske operacije i procesi, toplotni i difuzioni aparati, termodinamika i fizika
- 1988-1993. - docent na Masinskom fakultetu u Kraljevu za predmete: termodinamika, i konstrukcije tehnoloskih postrojenja
- 1994-2003. - vanredni profesor na Masinskom fakultetu u Kraljevu za predmete termodinamika i konstrukcija tehnoloskih postrojenja.
Prosle godine, dr Karamarkovic je izabran za redovnog profesora Masinskog fakulteta u Kraljevu za grupu predmeta toplotne tehnike i zastitu zivotne sredine.
Godine 1991. boravio je na strucnom usavrsavanju u Torontu, Kanada.
Prof. dr Vladan Karamarkovic je do sada objavio 49 radova na domacim i medjunarodnim skupovima i u casopisima, jedan pomocni udzbenik, jednu naucnu monografiju, jedan patent, 27 naucnoistrazivackih projekata i 74 istrazivacko-razvojna projekta.
Ozenjen je i otac troje dece.
Dr Vladan Karamarkovic je clan Glavnog i Okruznog izvrsnog odbora Demokratske stranke Srbije i Odbornik u SO Kraljevo.

USPESNA SARADNJA GRADjANSKOG SAVETA OPSTINE KRALJEVO SA CIVILNIM SEKTOROM EVROPE - pise Predrag Markovic
Sumski plodovi kao robna marka

    Na inicijativu italijanske organizacije Tavolo Trentino con La Serbia i Agencije za lokalnu demokratiju centralne i juzne Srbije, formirana je radna grupa pilot projekta lokalnog razvoja za opstinu Kraljevo. Lokalni partner ovim organizacijama i nosilac pilot projekta je Gradjanski savet opstine Kraljevo. Zamolili smo koordinatora radne grupe koja vodi ovaj projekat, gospodina Radomira Djukica, da nam kaze nesto vise o osnovnoj ideji samog projekta.
- Na bazi istrazivanja CeSID-a, radna grupa je dosla do saznanja da prirodni resursi opstine Kraljevo, kao potencijal, imaju sanse da posluze razvoju ekonomije kroz porodicne aktivnosti. Zahvaljujuci blagodetima koje nam je pruzila priroda, odlucili smo se za formiranje kooperative, koja bi se za pocetak bavila prikupljanjem, preradom i prodajom sumskih plodova i gajenjem sitnog voca.
Sto se tice programa sakupljanja, prerade i prodaje sumskih plodova, interesovanje gradjana za ovaj projekat bilo je daleko iznad svih ocekivanja. Radna grupa je obavila selekciju zadrugara na osnovu unapred postavljenih kriterijuma i formirala kooperativu od najboljih kandidata. Pocetak projekta je sam po sebi zahtevao ovakav pristup prema korisnicima, kako bi odabrali najbolje kandidate za kooperativu, ali kada kooperativa pocne, ona ce svakako biti potuno otvorena prema svim zainteresovanim gradjanima koji zele da se bave ovim delatnostima, kaze Djukic.
U okviru pomenutog projekta, 14. i 15. maja, za odabrane kooperante, organizovano je predavanje cija je tema bila gajenje i prerada voca.
- Predavanje je odrzao italijanski agroekspert Davide Profaizer. U narednom periodu predvidjena su predavanja iz oblasti sakupljanja, prerade sumskih plodova, marketinga i mikrokreditiranja. Predavaci ce biti strucnjaci iz Italije, kao i na prvom predavanju, rekao nam je koordinator projekta, dodavsi da je na prvom predavanju goste iz Italije u ime lokalne samouprave pozdravio i pozeleo uspeh u ostvarenju projekta potpredsednik SO Kraljevo, Dragan Ivanovic.
Projekat obuhvata i izgradnju dva eksperimentalna tunela (plastenika) od po 500 metara kvadratnih, u kojima ce biti uzgajano sumsko jagodicasto voce. Radna grupa projekta je odredila nekoliko lokacija, koje je obisla delegacija iz Italije sa agroekspertom. Tom prilikom uzeti su uzorci zemljista i nakon njihovog ispitivanja, koje predstoji u Italiji, bice predlozeno i koje kulture mogu ovde da se uzgajaju.
Koordinator projekta, gospodin Ratomir Djukic, istice da se radi o dugorocnoj saradnji.
- Namera partnera iz Italije, Agencije za lokalnu demokratiju centralne i juzne Srbije i Gradjanskog saveta opstine Kraljevo, jeste pruzanje pomoci u prevazilazenju teske ekonomske i socijalne situacije nasih sugradjana, ali i stalna tendencija izgradnje i ucvrscivanja demokratskih odnosa u nasoj opstini, zakljucuje Djukic.

KRALJEVACKA DELEGACIJA NA NEDAVNOJ KONFERENCIJI U PADOVI - pise Slobodan Rajic
Spremnost za vecu saradnju

   Prosirenje i zblizavanje novih clanica Evropske unije i njihova konkretna saradnja sa susednim balkanskim zemljama bile su osnovne teme nedavno odrzane medjunarodne konferencije predstavnika gradova u Padovi, u Italiji. Konferenciji sa osnovnom temom “Tendencije ka povecanju evropskih gradova i zastita ljudskih prava“, u okviru CIVITAS-a kao najvaznijeg neprofitabilnog sektora u Italiji i uz podrsku „Peace Bell-Obsevrvatory“ za Balkan, na poziv domacina konferencije, gradonacelnika Venecije Paola Koste, prisustvovala je i delegacija opstine Kraljevo - Dragan Ivanovic, zamenik predsednika i Danijela Grahovac, sekretar Skupstine opstine.
   - Na konferenciji je posebna paznja posvecena mestu i ulozi grada u razvoju demokratije, ekonomije, kulture, mestu zajednickog zivota i integracije, sa modernim konceptom gradjanina - istice Dragan Ivanovic. Gradovi su mesta prevazilazenja “logickih granica i podela“, tezeci ka uspostavljanju mira, ruseci etnicke i eticke netrpeljivosti. Javljaju se kao nosioci novih drustvenih zajednica i politickih formi. Zbog toga odnosi medju regijama, gradovima i opstinama moraju biti zasnovani na cvrstim temeljima, pre svega na postovanju osnovnih ljudskih prava.
Dragan Ivanovic i Danijela Grahovac posebno naglasavaju znacaj brojnih neposrednih kontakata koje su ostvarili sa predstavnicima ostalih gradova na konferenciji.
   - U susretu sa Andreom del Merkatom, direktorom Odseka za medjunarodne odnose i poslove unutar Evrope, razgovarali smo o problemima izbeglih i raseljenih lica koja se nalaze na teritoriji opstine Kraljevo, jer ne mogu da se vrate svojim kucama zbog ponovnog razbuktavanja ekstremizma na Kosmetu. Naglasili smo da se na Kosmetu ne postuju elementarna ljudska prava, kao sto su sloboda kretanja, pravo na prebivaliste, pravo na rad. Zamolili smo g. Merkata da se svojim ugledom kod evropskih institucija zalozi za resavanje tih problema - kaze Dragan Ivanovic.
   Nacrt novog Statuta opstine Kraljevo, koji je u proceduri donosenja, omogucava lokalnoj samoupravi vecu saradnju sa opstinama i regijama u Evropi, pa je delegacija Kraljeva sa zadovoljstvom prihvatila poziv g. Merkata da ucestvuje na sledecoj konferenciji gradova koja ce biti odrzana 4. decembra ove godine.

SESTA STRUCNA KONFERENCIJA UDRUZENJA MEDICINSKIH SESTARA I TEHNICARA SRBIJE - pise Rajko Saric
“Studenica” dostojno reprezentovana

   Na nedavno odrzanoj VI Strucnoj konferenciji Udruzenja medicinskih sestara i tehnicara Srbije ucestvovala je i dvadesetoclana delegacija Zdravstvenog centra “Studenica”.
Sestre ZC “Studenica” podnele su dvanaest zapazenih referata iz raznih oblasti zdravstva, istice Leposava Lazovic, glavna sestra bolnice u Kraljevu. Poslednjih nekoliko godina intenzivno se radi na povecanju znanja i znacaja uloge sestara u zdravstvenoj zastiti, jer je do sada, kao po nepisanom pravilu, njihov rad bivao zanemarivan, minimiziran i degradiran u odnosu na lekare i drugo medicinsko osoblje.
- Glavne sestre i Doma zdravlja i Bolnice zadovoljne su radom medicinskih sestara i njihovim znanjem. U ZC “Studenica”, zajedno sa Domom zdravlja Vrnjacka Banja i Internistickom bolnicom kao celinom, ima vise od 900 medicinskih sestara, koje su veoma aktivne u svojoj delatnosti, na svim odeljenjima. O tome svedoci i podatak da je na poslednjoj Strucnoj konferenciji 12 nasih sestara imalo prezentaciju svojih referata ili ilustrativnih prikaza koji su naisli na veoma zapazen prijem kod ucesnika Konferencije koja je imala medjunarodni karakter - kaze Lazoviceva.
Mirjana Ristovic, sa internistickog odeljenja, predstavila se radom “medicinska sestra u buducnosti”, koji je ilustrativno predstavila i koji je izazvao veliku paznju strucnjaka, koji i u praksi znaju ulogu i znacaj medicinske sestre. Proslogodisnji rad Ristoviceve nasao se i na jednom prestiznom medjunarodnom skupu medicinara u San Francisku.
Snezana Petkovic, medicinska sestra sa ATD-a, obradila je temu “inhalaciona terapija”, gde je opisala kada se i zbog cega odredjene aktivnosti rade, a kroz prizmu aktivnosti koje obavlja medicinska sestra, od pripreme do krajnjeg izvodjenja radnje.
Radmila Otasevic, kao predstavnik ocnog odeljenja, sa koleginicom LJubinkom Milovic, kolegama se predstavila radom o savremenom sestrinstvu, gde je sestra predstavljena kao edukator i menadzer, upoznat sa savremenim racunarskim sistemom, koji sve vise ulazi i u zdravstvene ustanove.
- Za sada su, kaze Otaseviceva, sestre iz opste sluzbe Zdravstvenog sentra u Kraljevu prosle obuku osnovnog rada na racunarima. Nova tehnilogija u radu omogucice medicinskoj sestri da se bavi i istrazivackim radom, a ne samo, kao do sada, negom bolesnika. U tom slucaju i njena uloga vise ce doci do izrazaja, jasno ce se videti da se njen rad ne zavrsava, kako se to u javnosti smatra, onog trenutka kada lekar zavrsi vizitu. Medicinska sestra je ta koja o pacijentu brine dvadeset cetiri sata dnevno, koja mora biti “na dohvat ruke” u svakom trenutku, sve do pacijentovog otpustanja kuci.
Medicinska sestra Dragana Ivankovic bavila se mestom i ulogom fizikalne terapije u stacionarnom lecenju bolesnika, koja se danas mnogo ne primenjuje, a koja bi bila od velikog znacaja za korisnike zdravstvenih usluga jer ima trojaku ulogu: u prevenciji, u lecenju i u edukaciji.
- U prevenciji komplikacija, brzi oporavak pacijenata zahteva da medicinske sestre rade i ono sto im je u opisu radnog mesta i ono sto nije. Svojim radom pokusala sam da ukazem na prednosti jednog ovakvog lecenja - kaze Ivankoviceva.
Danijela Vasiljevic, medicinska sestra u koronarnoj jedinici Internog odeljenja, za temu je odabrala znacaj i ulogu medicinske sestre u postavljanju holtera EKG-a i holtera tenzije (TA) gde je, prema njenoj oceni, najbitnija priprema bolesnika, jer se sve radi u kucnim uslovima.
- Najbitnije je da pacijent moze da radi sve poslove, bez ikakvog ustezanja, da pravilno koristi aparate i da se na vreme javlja na kontrolu, a preduslov svega je dobra psihofizicka priprema pacijenta i obaveza sestre da mu posveti dovoljno vremena. Imamo puno pregleda tokom godine, a samo pet aparata za postavljanje holtera EKG-a i pet aparata za holter tenzija, koji ove godine nisu u funkciji. Imala sam nameru da ukazem na to u kojoj meri je medicinska sestra u funkcionalnoj dijagnostici opterecena testovima koji traju i do pola sata, kojih tokom dana ima mnogo, a na koje se nadovezuje postavljanje nekoliko holtera dnevno. Na primer, u prosloj godini uradjeno je 437 holtera EKG-a i 229 holtera tenzija - kaze sestra Vasiljevic i dodaje da je upravo medicinska sestra ta koja pacijentu mora da saopsti i prijatne, ali i neprijatne vesti.
Ana Grujicic, iz Sluzbe kucnog lecenja, uradila je poster kojim je prikazala savremenu organizaciju kucnog lecenja i delokrug rada medicinske sestre u ovoj sferi zdravstvene nege.
- Prikazala sam jedan vaspitno-zdravstveni rad na terenu, licno iskustvo u radu sa pacijentima na polju kucne nege, gde se uglavnom radi o teskim oboljenjima od karcinoma - kaze Grujiciceva.
Oko sedamdeset odsto sadasnjih visih medicinskih sestara u ZC “Studenica” je na zalasku karijere, pa je potrebna kvalitetna edukacija medicinskih sestara, odnosno upisivanje veceg broja sestara u Visu medicinsku skolu u Cupriji. Zdravstveni centar ce snositi deo troskova skolovanja i usavrsavanja mladih medicinskih sestara. Postoji i predlog da se u Kraljevu formira istureno odeljenje Vise medicinske skole, ali je takva mogucnost, usled zakonskih “zackoljica”, na “dugom stapu”.

VECE PLATE OD JUNA?
Zdravstvene radnike od juna ocekuje povecanje plata, ali se jos ne zna da li ce “koverte biti deblje” samo za 2,5 odsto, koliko im sleduje prema protokolu potpisanom sa proslom vlascu, ili ce uslediti povecanje za neki dinar vise.
Prema protokolu koji su, u oktobru, sa proslom vladom potpisali Sindikat zdravstva i socijalne zastite i Sindikat “Nezavisnost”, za svih 132.000 zaposlenih u zdravstvu sleduje povisica od po 2,5 odsto u junu i septembru. Ministar zdravlja Tomica Milosavljevic kaze da podrzava povecanje plata zdravstvenim radnicima, ali da “prvo treba obezbediti novac”. U pregovore se sada ukljucio i Sindikat sestara i tehnicara, koji je postao reprezentativan, i Sindikat lekara i farmaceuta, cija je reprezentativnost predmet arbitraze, a koji je jos jesenas trazio da se raspon plata izmedju fizickih radnika i lekara koriguje na jedan prema cetiri. Tokom ove nedelje, ministarstva zdravlja i finansija i Republicki zavod za zdravstveno osiguranje, pocece proracune sta moze da se uradi na polju poboljsanja materijalnog polozaja “belih mantila”, kako bi se krajem maja o svemu razgovaralo sa sindikatima.

SPROVODJENJE PROGRAMA MERA U PODSTICANJU RAZVOJA POLJOPRIVREDE - pise Slobodan Rajic
Registracija imanja, pa krediti

   Bez registracije poljoprivrednih gazdinstava nema ni dobijanja podsticajnih kredita za poljoprivredu • Distribucija obrazaca preko Opstine i mesnih kancelarija, a predaja popunjenih zahteva uz trazenu dokumentaciju na salteru Uprave za javna placanja (bivsi SDK-a, odnosno ZOP) • Dugorocno se kreditiraju sistemi za navodnjavanje, kupovina mehanizacije, visegodisnji zasadi, podizanje plastenika i staklenika i stocarska proizvodnja • Kratkorocni krediti od 10 do 80 hiljada dinara i godisnju kamatu od 5,5 odsto, a dugorocni na pet godina, uz odgovarajuce ucesce u predracunskoj vrednosti investicije, grejs periodom od 1 do 3 godine i godisnjom kamatom od 1 do 3 odsto

U Kraljevu je sve spremno za sprovodjenje najnovije Uredbe Vlade Srbije i Programa mera za podsticanje razvoja poljoprivrede u 2004. godini - receno je na konferenciji za novinare u Skupstini kraljevacke opstine.
- Prvi posao koji treba uraditi da bi se dobila podsticajna sredstva za poljoprivredu, a to su kratkorocni i dugorocni krediti, jeste registracija poljoprivrednih gazdinstava i ona je u toku - istakao je Dragan Ivanovic, zamenik predsednika Skupstine opstine Kraljevo. Naime, istoimenom Uredbom Vlade Srbije, donetom 22. aprila, propisani su uslovi, nacin upisa, vodjenja i brisanja podataka o poljoprivrednim gazdinstvima u registru. Upis je dobrovoljan i nije orocen, a nosioci su fizicka i pravna lica koja mogu koristiti poljoprivredno ili drugo zemljiste ili gradjevinsku celinu po osnovu prava svojine, odnosno zakupa ili ustupanja na koriscenje, dok je sediste poljoprivrednog domacinstva u mestu prebivalista nosioca.

UPIS U REGISTAR
Registraciju poljoprivrednih domacinstava sprovodi Uprava za javna placanja (bivsi SDK, odnosno ZOP), koja, u saradnji sa opstinom Kraljevo, vrsi distribuciju informatora, plakata i potrebnih obrazaca. Podela ovih dokumenata na seoskom podrucju vrsi se na isti nacin kao i distribucija bonova za benzin - preko mesnih kancelarija. Popunjena i trazena dokumenta se zatim predaju na za to odredjenom salteru Uprave za javna placanja (“Zgrada SDK-a“ u Ulici cara Dusana), gde se formira dosije, a zatim nosilac poljoprivrednog gazdinstva od te Uprave dobija potvrdu o upisu, kao i legitimaciju.
Fizicka i pravna lica zahtev za upis u Registar podnose sa dokumentacijom koja sadrzi kopiju licne karte nosioca i clanova gazdinstva, izjavu nosioca i clanova poljoprivrednog domacinstva (nalazi se u kompletu obrazaca), izvod iz katastra nepokretnosti ili ugovore o zakupu ili davanju na koriscenje zemljista (objekta), podatke o namenskom racunu kod “svoje“ poslovne banke, na koji se usmeravaju sredstva kredita, premija, regresa ili subvencija i akt o registraciji (pravna lica). Sam zahtev za upis u registar, pak, treba da sadrzi podatke o nosiocu i clanovima poljoprivrednog gazdinstva, katastarskim parcelama sa vrstama i povrsinama poljoprivrednih kultura koje se uzgajaju, vrstama i stanju stocnog fonda. Ti podaci se redovno prijavljuju svake godine od 1. januara do 31. marta, a promene u roku od 30 dana od trenutka kada nastanu.

NACIN KREDITIRANJA
Sredstva za ovu namenu odredjena su u budzetu Republike Srbije u iznosu od 3.727.500.000 dinara. Programom mera za podsticanje razvoja poljoprivrede, koji je sastavni deo istoimene Uredbe predvidjena su tri modela: kratkorocno kreditiranje fizickih lica (poljoprivrednika) preko poslovnih banaka, dugorocno kreditiranje poljoprivrednih gazdinstava (pravnih i fizickih lica) preko poslovnih banaka i dugorocno kreditiranje gazdinstava preko Fonda za razvoj Republike Srbije.
Kratkorocni krediti odobravace se fizickim licima - poljoprivrednicima upisanim u registar poljoprivrednih gazdinstava preko poslovnih banaka kod kojih oni imaju otvorene namenske tekuce racune. Visina odobrenog kredita zavisice od velicine gazdinstva, a kredit ce biti razvrstan u tri kategorije:
1) do jednog hektara povrsine - 10.000 dinara
2) izmedju 1 i 5 hektara - 40.000 dinara i
3) preko 5 hektara - 80.000 dinara.
Kratkorocni krediti odobravaju se sa rokom vracanja do 12 meseci i kamatnom stopom od 5,5 odsto na godisnjem nivou. Kamata sa pripadajucom glavnicom vraca se po isteku rocnosti kredita.

DUGOROCNI KREDITI
Dugorocni krediti preko poslovnih banaka ce se odobravati svim gazdinstvima, fizickim i pravnim licima upisanim u Registar, za izgradnju i kupovinu sistema i opreme za navodnjavanje, kupovinu poljoprivredne mehanizacije, podizanje visegodisnjih zasada, podizanje plastenika i staklenika i kreditiranje stocarske proizvodnje. Poslovna banka ce, pri tom, moci da kandiduje program svog komitenta uz ugovor o obezbedjivanju sopstvenih 30 odsto ucesca u predracunskoj vrednosti ulaganja Fondu za razvoj RS i mogucnost da svoj deo plasmana osigura u Garancijskom fondu RS. Korisnici ce kredit dobiti sa rokom otplate od 5 godina i kamatnom stopom od 3 odsto na godisnjem nivou, uz koriscenje valutne klauzule (utvrdjivanje iznosa u evrima u trenutku pustanja kredita i preracun u dinare po srednjem kursu NBS na dan obracuna). Odlozeni rok placanja (grejs period) iznosi 12 meseci, izuzev kod kredita za navodnjavanje, visegodisnje zasade i stocarsku proizvodnju, kod kojih taj rok iznosi 3 godine.
Dugorocni krediti za investicione projekte preko Fonda za razvoj odobravace se svim poljoprivrednim gazdinstvima, pravnim i fizickim licima, upisanim u Registar uz odgovarajuce ucesce Fonda u kreditiranju investicija. To ucesce ce iznositi 80 odsto u opstinama ciji korigovani narodni dohodak po stanovniku iznosi ispod 33 odsto proseka Republike Srbije i uz kamatnu stopu 1 odsto na godisnjem nivou i valutnu klauzulu, a 70 odsto u razvijenijim opstinama uz godisnju kamatnu stopu od 3 odsto i koriscenje valutne klauzule. Rok otplate je 5 godina uz grejs period od 12 meseci, odnosno 3 godine kod navodnjavanja, vocarskih zasada i stocarstva. Anuiteti se obracunavaju i placaju tromesecno, kod odlaganja otplate obracunava se interkalarna kamata, a u predracunsku vrednost se prihvataju samo nova ulaganja od momenta podnosenja zahteva za kredit. Konacnu odluku o odobravanju dugorocnih kredita, uz ocenu Ministarstva za poljoprivredu, donosi Upravni odbor Fonda.
Inace, u strukturi budzetskih sredstava za ovu namenu za kratkorocne kredite predvidjeno je 1.727.500.000 dinara (45,85 odsto), a za dugorocne 2 milijarde (53,08 odsto), od kojih ce se fizickim licima odobriti 700 miliona, a pravnim licima 1,3 milijarde dinara.
U prethodnom periodu, kako je naglasio Dragan Ivanovic, kreditiranje poljoprivrednika bilo je zanemarljivo jer oni nisu bili u mogucnosti da koriste kreditne linije Fonda za razvoj, dok su krediti kod poslovnih banaka za njih bili izuzetno nepovoljni. Zbog toga ce novo plansko podsticanje poljoprivrede kroz Uredbu i Program mera Vlade, zakljucio je Ivanovic, ne samo kreditima, vec i premijama, regresima i subvencijama, imati izuzetan znacaj za razvoj agrara u celini i u kraljevackom kraju.

VECA BRIGA O MZ
Dragan Ivanovic je zadovoljan radom Komisije za rad i razvoj mesnih zajednica Skupstine opstine Kraljevo, jer su njenim zalaganjem ove godine preko Direkcije za planiranje i izgradnju za infrastrukturu u mesnim zajednicama planirana duplo veca sredstva (oko 60 miliona dinara). Raspodela tih sredstava, kaze Ivanovic, bila je veoma korektna, teritorijalno ravnomerna, uz uvazavanje angazovanosti i pokusaj da se prevazidje prethodna zapostavljenost pojedinih mesnih zajednica.

 VELIKA NAGRADNA IGRA “IBARSKIH NOVOSTI”
Sedmodnevno letovanje za dve osobe

   Od ovog broja pocinje velika nagradna igra “Ibarskih novosti” i generalnog sponzora “Steko - mont”.
   U svakom broju lista objavicemo po jedan kupon, a potrebno je sakupiti sedam kupona (po redosledu) i uz talon poslati na adresu “Ibarskih novosti” (o cemu cemo vas opsirnije obavestiti tokom nagradne igre).
   U narednim brojevima bice odstampan jedan “dzoker”, koji moze da zameni bilo koji kupon.
   Nagrade ce biti izvucene u specijalnoj emisiji TV Kraljevo, 3. jula ove godine. Prva nagrada je sedmodnevno letovanje za dve osobe, a obezbedjeno je jos dvadesetak vrednih nagrada.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

KRALJEVO I ZVANICNO SREDNJOSKOLSKI CENTAR - pise Jelena Petrovic
Umetnici ostaju kod kuce

   Bice otvorena dva odeljenja srednje skole likovne umetnosti, sa pet smerova za zanimanja: likovni tehnicar, dizajner enterijera i industrijskog oblikovanja, tehnicar dizajna grafike, tehnicar za umetnicku obradu drveta i tehnicar za konzervaciju i restauraciju • “Donatorska konferencija” potvrdjuje interesovanje i potrebu Kraljeva za umetnickom skolom ovde

   Prijemni ispiti za novootvorenu umetnicku skolu likovnog usmerenja u Kraljevu, u ovom trenutku, vec su u toku. Vise meseci trajale su pripreme i prethodnih dana konacno je mreza kraljevackih srednjih skola dopunjena i ovom, za kojom se potreba oseca odavno, a deca sa cetrnaest-petnaest godina vise ne moraju da idu od kuce - u Beograd, Nis, Uzice - da bi ucila ono sto zele i za sta su talentovana. Sem toga, ovo je deseta srednja skola u Kraljevu i time je ovaj grad presao cenzus i stekao zvanje srednjoskolskog centra, koje povlaci i neke druge prednosti u odnosima izmedju vlasti, odnosno Ministarstva za prosvetu i ovoga grada.
   Likovna skola ove godine upisuje dva odeljenja sa po dvadeset ucenika, koji ce uciti za zanimanja: likovni tehnicar, dizajner enterijera i industrijskog oblikovanja, tehnicar dizajna grafike, tehnicar za umetnicku obradu drveta i tehnicar za konzervaciju i restauraciju.

PILOT - PROGRAMI
   -Ne samo da kraljevacki djaci vise nece morati da idu u druge gradove da bi ucili nesto od likovnih vestina, vec ce, verovatno, deca iz drugih gradova dolaziti ovde, jer kraljevacka skola, pored tri standardna smera, ima i dva van nomenklature Ministarstva za obrazovanje, dva takozvana “pilot-programa", kojih u drugim domacim umetnickim skolama nema. Praksa da se strucnjaci za konzervaciju i restauraciju skoluju i na srednjoskolskom nivou do sada je postojala na Zapadu, a ovo je prvi put da se uvodi i kod nas. Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu svesrdno je podrzao ovaj kraljevacki plan - istice mr Velimir Zelenovic, slikar, inicijator i direktor skole u osnivanju.
   Promocija nove kraljevacke srednje skole priredjena je u Kraljevu, Cacku, Krusevcu i Kragujevcu i ideja je svuda naisla na veliko interesovanje. Ima cak i ucenika koji su, posto nisu imali uslova ili nisu iz nekih drugih razloga bili spremni da se tako mladi odvajaju od porodice i idu u neki drugi grad radi srednjoskolskog obrazovanja, upisali gimnaziju ili neku drugu skolu, ali sada prelaze u ovu za koju ih veze posebna zelja i talenat.
  Škola, dakle, upravo pribavlja djake, u toku leta ce biti raspisan konkurs za nastavnike, a donatorska konferencija, zakazana za ponedeljak, obezbedice sredstva za adaptaciju vec odredjenog skolskog prostora - dela zgrade bivseg “Vinara", na keju. Da ovo nije spremanje raznja dok je zec jos u sumi svedoci i dosadasnje ponasanje kraljevackih zvanicnika i privrednika. Pored toga sto su nagovestili da ce dati novac za adaptaciju zgrade i nabavku opreme - ovde ce se industrijski dizajn uciti na kompjuterima - ima interesovanja i za stipendiranje ucenika. Preduzece "Amiga", i do sada veliki donator u Kraljevu i za Kraljevo, i ovoga puta je medju prvima izaslo na crtu i prihvatilo stipendiranje dva ucenika.



ELEKTRO-SAOBRACAJNA TEHNICKA SKOLA “NIKOLA TESLA" PONOVO POBEDNIK REPUBLICKOG TAKMICENJA - pise Jelena Petrovic
Cetvrti put sampioni

   Od 1994. godine, kraljevacki “saobracajci" nikad bez medalje • Iza sebe ostavili velike i poznate skole • Uprava skole misli na buducnost - skolovanje za tehnicare vazdusnog i zeleznickog saobracaja

Dva prva i jedno peto mesto dvoclanih ekipa na 11. republickom takmicenju saobracajnih skola, skoli koju su predstavljali, Elektro-saobracajnoj tehnickoj skoli "Nikola Tesla" u Kraljevu, obezbedili su jos jedno zvanje sampiona Srbije.
Takmicenje u Novom Sadu je okupilo 22 od ukupno 28 saobracajnih skola iz cele republike. Kraljevacka ekipa je otisla pod opterecenjem pobede, jer su se prethodne tri godine ucenici ove skole sa ovakvih takmicenja vracali sa zlatnim peharom. U stvari, pobednicka istorija ove skole je i duza: od 1994. godine nikada nisu bili bez medalje, a od 1998. su bili medju tri najbolje skole. Od 2001, niko nije bolji od njih.
"Zlatni tim" cine sledeci ucenici: u takmicarskoj disciplini za vozace B-kategorije prvo mesto sa maksimalnih 1000 bodova osvojili su Mirkan Planojevic i Milena Zivanovic; u teoretskoj takmicarskoj disciplini za tehnicare drumskog saobracaja takodje prvo mesto osvojili su Goran Knezevic i Bojan Paunkovic, a vozaci C-kategorije Nenad Popovic i Miljan Virijevic su u pojedinacnoj konkurenciji osvojili peto mesto, sto nije narusilo ukupni plasman. Ove godine je takmicenje prvi put sprovedeno po novom programu, sto znaci da je teoretskim delom obuhvaceno znanje engleskog jezika, psihologije i Ustava SCG. Maksimalnih 1000 poena u ovoj kategoriji Zivanovic i Planojevic su postigli uradivsi test za 17 minuta, umesto za sat!
- Mi smo i pre odlaska znali da cemo da budemo najbolji - kaze Mirkan Planojevic, u skoli inace vrlodobar djak. NJegova drugarica iz tima, Milena Zivanovic, sada treci razred, dodaje:
- I sledece godine cemo da budemo prvi!
Entuzijazam i optimizam ovih dobrih djaka nije bez osnova. Oni se nisu kampanjski spremali za takmicenje, sto i nije moguce, vec predano rade preko cele godine. To svedoce i nastavnici, koji su iza pobednickog tima: instruktori voznje Momir Zecevic i Zeljko Maric, nastavnici prakticne nastave Slobodan Vukanovic, Vojislav Azdejkovic i Goran Slavkovic, kao i nastavnici teoretskih predmeta Vinko Beram, Sasa Novcic, Jugoslav Pavlovic i Sasa Babic. Oni tvrde da su njihovi djaci u svemu bili uzor drugima - na takmicenju, kao i van njega, u druzenju i zabavi.
Pobeda na ovakvim takmicenjima ucenicima donosi oslobadjanje od prijemnog ispita na fakuletima i visim skolama, a skoli postovanje i prestiz.
- Kandidovali smo se za domacina narednog takmicenja. Jos jednom smo bili domacini, 1995. godine, i svi pamte to takmicenje kao najbolje organizaovano, pa se nadamo da cemo i sledece godine biti domacini svim saobracajnim skolama iz Srbije - kaze direktor Petar Lisanin i dodaje:
- Pobedili smo skole koje imaju i po pedeset odeljenja, a mi samo 11. Imaju vise nastavnika i bolje uslove za rad, kao i brojne sponzore za takmicenje. Mi smo skromni, ali radimo ozbiljno. Nama su pomogli samo Skupstina opstine, Odeljenje za drustvene delatnosti, kao i Vojna posta iz Ribnice, sa kojom uvek odlicno saradjujemo, koristimo njihov poligon za obuku djaka.
U Saobracajnoj skoli u Kraljevu, kako se popularno i skraceno zove ova skola, ucenici u okviru redovne nastave uce i polazu ispite za vozace B i C kategorije. Skola, medjutim, pruza usluge obuke i polaganja i trecim licima, a posebno je zainteresovana za obuku kraljevackih srednjoskolaca. Skola je imala planove za uvodjenje novog, oglednog obrazovnog profila, ali nije bilo novca za taj program ove godine - istice Lisanin i dodaje da se planira i jos vise unapred: otvaranje odeljenja za tehnicare zeleznickog i vazdusnog saobracaja, s obzirom na nekadasnji, a treba se nadati - i buduci, znacaj Kraljeva kao saobracajnog cvora.


PREOBRAZENJE 2004 - pise Bojana Milosavqevic
Nagrada pesniku Danojlicu

   Milovan Danojlic je novi dobitnik "Zicke hrisovulje", najviseg priznanja tradicionalnog Duhovnog sabora "Preobrazenje 2004". Ovu odluku preksinoc je jednoglasno doneo ziri: Dragan Hamovic (predsednik), Dejan Aleksic, Milos Milisic, Goran Petrovic i Zivorad Nedeljkovic. Pesnik Mica Danojlic dugo godina zivi u Francuskoj (Pariz), a nagrada Sabora, koji ce biti odrzan sredinom avgusta u Kraljevu i Zici, dodeljuje mu se "za poeziju sto proslavlja nevidljive svetove u vidljivome".


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
Prosvetina knjiga krimi price (priredio Nenad Saponja), Prosveta, Beograd, 2003
Priredjujuci ovu antologiju, Nenad Saponja se vodio idejom da krimi prica nije nikakav "nizi" zanr, parazanr, knjizevnost sa margina, vec da je cesto rec o vrhunskim ostvarenjima iza kojih neretko stoje najveca imena svetske knjizevnosti. Uvazavajuci cinjenice vezane za istoriju ovoga zanra, priredjivac je u svoj izbor svrstao najpre price klasicnih autora, utemeljivaca zanra, zatim tvrde detektivske price, "one koja je kroz raskid sa evropskom tradicijom donela sustinsku promenu u percepciji ovoga zanra" i, na kraju, dela savremenih stvaralaca koja jos uvek nisu bila prevedena na srpski. Pored pisaca krimi price u najstrozem smislu (E. A. Po, Vilki Kolins, Artur Konan Dojl, Gilber Kit Cesterton, Rajmond Cendler, Agata Kristi, Desijel Hamet, Eleri Kvin...), u ovaj izbor su usli i klasici svetske knjizevnosti u cijim delima se moze prepoznati krimi matrica (Cehov, Borhes, DZojs, Fokner, Stejnbek, Haksli, Mom...). Priredjivac je i autor relevantnog predgovora o istoriji i poetici zanra, kao i zanimljivih belezaka o zastupljenim piscima, koje se nalaze na kraju knjige.

DECJE ODELJENJE
Cudotvorni prsten, nejlepse srpske narodne pripovetke (uredio Veselin Cajkanovic), Prosveta, Nis, 2002
Rec je o prestampanom izdanju iz 1929. koje je sacinio nas znameniti etnolog i kulturolog Veselin Cajkanovic. Zbirka sadrzi 217 prica razvrstanih u sedam grupa: 1) price o zivotinjama i basne; 2) bajke; 3) pripovetke muske; 4) pripovetke kratke, vecinom saljive; 5) skaske; 6) legende i 7) verovanja. U znacajnom predgovoru koji prethodi izboru, Cajkanovic razmatra neka vazna pitanja naseg proznog narodnog stvaralastva, njegove poetike, motive i likove koji se u njemu javljaju. Na kraju knjige preneti su i Cajkanovicevi komentari na pripovetke koji predstavljaju "prave male studije o pojedinim folklornim pojmovima i problemima", kao i recnik manje poznatih reci, a pridodat je i tekst Nenada LJubinkovica o priredjivacu i vrednostima ove antologije.

PREPORUCUJEMO
Mihailo Pavlovic, Moj Apoliner, Mon Apollinaire, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2004
Mihailo Pavlovic dugogodisnji je profesor Filoloskog fakulteta u Beogradu, jedno vreme sef Katedre za romanistiku, dva puta po pozivu predavac u Bordou i na Sorboni, clan je Medjunarodnog drustva "Prijatelji Gijoma Apolinera" i nas najistaknutiji komparatista za proucavanje francusko-srpskih knjizevnih veza. Sistematizujuci svoje visedecenijsko proucavanje ovoga velikana svetske knjizevnosti, profesor Pavlovic je objavio knjigu "Moj Apoliner" u kojoj se, sto na srpskom sto na francuskom jeziku, nalaze njegovi radovi o Apolineru, njegovoj poetici, mestu u svetskoj knjizevnosti, odnosu prema Pikasu, slovenskim vezama i sl., kao i prevodi nekih Apolinerovih pesama i proznih tekstova. Posebno je zanimljiva dokumentarna gradja na kraju knjige gde se nalaze reprodukcije nekih Apolinerovih fotografija, izvestaja o njegovom skolovanju, pozivnice za prvu njegovu predstavu ("Tiresijine dojke"), faksimili pisama i drugo.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Vedrana Rudan: Uho, grlo, noz, Rende, Beograd, 2002.