Najmladji cuvari sajkace i opanka
Prazne kase i psi na lancu
“Ovo je borba za zivot!“
Brzim reformama u Evropu
Divlja Ruslana ukrotila Lane
Mali ali uspesni
Sedmodnevno letovanje za dve osobe
Vodja “mafije” i Ruskino cvece
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, paraglajding, odbojka

DEVETNAESTA SMOTRA NARODNOG STVARALASTVA DECE SRBIJE
Najmladji cuvari sajkace i opanka

   Proslog vikenda u Ratini je odrzana devetnaesta Smotra narodnog stvaralastva dece Srbije, na kojoj su, pored 20 ansambala iz Republike, ucestvovali i gosti, deca iz Banja Luke i Kavadaraca. Ukupno njih 800.
   Predstavnike ansambala primio je Darko Vilotijevic, zamenik predsednika kraljevacke opstine. Zatim su gradjani Kraljeva pozdravili defile i sareno i veliko kolo svih ucesnika Smotre na Trgu srpskih ratnika. Decu je na Trgu pozdravio i Stojan Boskov, sekretar Saveza amatera Srbije.
   U prelepom ambijentu skole u Ratini, na otvorenom prostoru, program su zapoceli deca iz Ratine i gosti iz Republike Srpske i Makedonije. Zbog kise, program je nastavljen u sali Doma kulture.
   Na Smotri su posle njih nastupili mladi frulasi iz Kraljeva himnom "Oj, Moravo", a zatim su se redjali ansambli, kulturno-umetnicka drustva i folklorne grupe iz Bagrdana, Doroslova, Vrzogrnaca, Zice, Velike Hoce, Vladimirovaca, Miloseva, Nikoliceva, LJubovije, Kuceva, Strpca, Kraljeva, Panceva, Aleksandrovca, Surdulice, Celareva, Bosilegrada, Mrcajevaca i vokalni solista Rados Goljevic iz Beograda. Bila je to mladost i radost Srbije u Ratini, praznik za oci i dusu. Nikome nije bilo vazno ko je najbolji.
   U okviru Smotre narodnog stvaralastva dece Srbije, odrzane su i pozorisne predstave, organizovan susret decjih pesnika sa ucenicima skola u Kraljevu, Sabor mladih frulasa, koncert domacina i gostiju Smotre, izlozba likovnih decjih radova, decji sahovski turnir...
   Organizatori Smotre su Savez amatera Srbije, Kulturno-prosvetna zajednica iz Kraljeva i mesna zajednica Ratina uz finansijsku pomoc Ministarstva kulture Srbije i SO Kraljevo.

OPSTINSKO VECE O JAVNIM PREDUZECIMA - pise Rajko Saric
Prazne kase i psi na lancu

  Radi “peglanja” medjusobnih potrazivanja, direktori javnih preduzeca, na predlog predsednika opstine, u ,,bordu direktora” • Slucaj ,,pauk” sve komplikovaniji sa jakom politickom konotacijom • ,,Admiral turs” napusta ,,Dobre vode” godinu pre roka

Na dnevnom redu VIII sednice Opstinskog veca, preovladavala je privredna problematika. Bilo je reci o radu opstinskih javnih preduzeca u prosloj i programima rada za ovu godinu, i njihovi izvestaji su u celosti prihvaceni. Javna preduzeca “Cistoca”, “Vodovod”, i Preduzece za informisanje
“Ibarske novosti” u 2003. godini uknjizili su gubitak od oko 36,3 miliona dinara. Najveci gubitak, od oko 27.299.000 dinara iskazao je “Vodovod”, koji je, i pored proizvodnje od oko 9,3 miliona kubika vode, zapao u gubitke zbog neblagovremenog uskladjivanja cena vode i ostalih usluga sa troskovima proizvodnje, ali i nenaplacenih potrazivanja koja su u prosloj godini iznosila vise od 126, 6 miliona dinara. Samo DP “Magnohrom” duguje 26,3 miliona dinara, ZC “Studenica” 15,2 miliona, Fabrika vagona 12,2, MZ Adrani 4,6 miliona, V.P. Ribnica 3 miliona dinara. Jos 35 velikih potrosaca duguje od 115.000 do 1,6 miliona dinara. Naplatom dela potrazivanja JKP “Vodovod” bi “stao na zdrave noge” i imao bi sopstvena sredstva za izvodjenje nekih radova na zastiti izvorista. JKP “Cistoca”, koje ove godine slavi 50 godina postojanja, u 2003. godini ostvarilo je prihod od oko 125,5 i rashod od oko 129,5 miliona dinara, cime je iskazalo gubitak od 3.934.357 dinara. Opstinsko vece je primetilo da se u ovom preduzecu, i pored loseg finansijskog poslovanja, “domacinski” rasipalo, pa je tako, na sluzbena putovanja u zemlji i inostranstvu potroseno gotovo pola miliona dinara, za telefonske racune oko 664.000 hiljade, dok je za rad Upravnog i Nadzornog odbora potroseno oko 268.000 dinara. Na ime sudskih taksi iz kase ovog preduzeca placeno je vise od 805.000 dinara. I ”Cistoca” ima velike probleme sa naplatom usluga iznosenja smeca, ciscenja i pranja ulica, odrzavanja javnih zelenih povrsina i pogrebnih usluga. Zakljucno sa decembrom 2003. godine, “Cistoca” je potrazivala vise od 48 miliona dinara, od cega je dug gradjana oko 27 miliona. Mnogi poslovi sklapani su usmeno, a na stetu preduzeca, moglo se cuti od direktora ovog preduzeca Radmile Vladisavljevic. Prema njenim recima, “Cistoca” je iskazala negativan godisnji saldo i zbog veoma nepovoljnih kreditnih linija i kamata koje su prispele, a koje je uzelo prethodno rukovodstvo preduzeca.

POTRAZIVANJA GUSE PRIVREDU
Pet opstinskih preduzeca u 2003. godini imalo je pozitivan saldo. “Toplana” je ostvarila dobit od 4,2 miliona dinara, “Pijaca” 1,7 miliona, “Putevi” 293.449 dinara, preduzece za stambene usluge 131.000 i Direkcija za planiranje i izgradnju 520.815 dinara.
Nenaplacena potrazivanja “Toplane”, koja greje 5.332 stana, 231 domacinstvo, 910 korisnika poslovnog prostora i 17 skola, zdravstvenih ustanova, obdanista i domova kulture, iznose 14,3 miliona, od cega na dug gradjana otpada 55 odsto. Dugovanja korisnika stambenog prostora iznose 13,4 miliona, a 2003. godine za utuzivanje 536 korisnika, ciji je dug veci od 4,6 miliona dinara, placeno je 808.000 dinara sudskih taksi. Direktor “Toplane”, podnoseci izvestaj o poslovanju u 2003. godini, naglasio je da je procenat naplate za stambeni prostor podignut za vise od 90 procenata, ali da 96 korisnika duguje 3,6 miliona dinara. Sa 42 duznika ove kategorije sklopnjen je sporazum o otplati duga na rate, ali je i ovakva pogodnost izmirenja duga naisla na malo interesovanje.
Tokom protekle godine “Toplana” je, kaze njen direktor Dragan Arsenijevic, samo u izgradnju toplovoda u ulicama Oktobarskih zrtava i Branka Radicevica, ulozila oko 13,3 miliona dinara, koliko je potroseno i za nabavku alata i inventara.
“Pijaca” je u 2003. godini ostvarila prihod od 73.952.000 dinara pruzanjem usluga korisnicima pijacnog prostora, uredjivanjem i odrzavanjem pijace, a pre svega kontinuiranim snabdevanjem gradjana svezim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima sa svojih 1.276 tezgi.
U posmatranom periodu preduzece “Putevi”, sa 135 zaposlenih, ostvarilo je dobit u poslovanju od 293.449 dinara. U strukturi prihoda, koji su iznosili 119,6 miliona dinara, odrzavanje ulica ucestvuje sa 52,4 miliona, a izgradnja objekata sa 65 miliona dinara. Na polju rashoda, kaze direktor preduzeca Mirko Vukovic, 43,8 miliona dinara potroseno je na kupovinu kamenog agregata za zimsko odrzavanje puteva, bitumen, sljunak, cement, gorivo i mazivo, rezervne delove i drugi materijal, dok je na zarade zaposlenih, poreze na bruto zarade i doprinos za socijalnu zastitu potroseno 42,9 miliona.
Na sednici Veca usvojen je i izvestaj o finansijskom poslovanju Javnog preduzeca za stambene usluge “Kraljevo”, koje je ostvarilo dobit od 131.000 dinara. U izvestaju direktora ovog preduzeca, Zorana Djurovica, kaze se da je preduzece od zakupa poslovnog prostora, garaza i stanova, i od naplate komunalija ostvarilo prihod od 14,8 miliona. S druge strane, za izgradnju objekata, na troskove zarade, amortizaciju, naknade za koriscenje komunalnih dobara, uredjenje gradjevinskog zemljista i doprinos na zarade, izdvojeno je 14,6 miliona dinara. Preduzece ima ugovor o odrzavanju 130 stambenih zgrada i servisiranje 37 liftova. Vlasnik je izvesnog poslovnog prostora, lokala, magacina i garaza, kao i stanova od cijeg zakupa je ostvaren prihod od oko 8,9 miliona. Nenaplacena potrazivanja za zakup lokala su 391.280 dinara, dok je od 1,5 miliona zaduzenja za garaze naplaceno nesto vise od 632.800 dinara. Nizak nivo zakupa za garaze izazvan je odbijanjem zakupca garaza “Belog dvora” da za 23 garaze izmiri dug od 587.390 dinara.

FINANSIJSKA NEDISCIPLINA
Direkcija za planiranje i izgradnju “Kraljevo”, poslovnu 2003. godinu zavrsila je sa dobitkom od 582.397 dinara, sto je veoma dobar rezultat s obzirom na cinjenicu da je Plan i program ovog preduzeca usvojen tek u septembru, tako da se poslovalo prema planu i programu iz 2002. godine. Ukupni prihodi iznosili su 360,6 miliona dinara, sto je 82 odsto od plana, dok su rashodi iznosili 359,9 miliona dinara, rekao je direktor Dragan Markovic. U strukturi prihoda 156 miliona je prihod iz opstinskog budzeta. Naknada za koriscenje gradjevinskog zemljista iznosila je 129,3 miliona, iako je planom bilo predvidjeno 85 miliona dinara. Od naknade za uredjenje gradjevinskog zemljista ubrano je 61,5 miliona, iako je prvobitno bilo planirano ubiranje 40 miliona dinara.
Opstina mora preduzeti odlucnije korake, rekao je predsedavajuci Opstinskog veca, predsednik opstine dr Radoslav Jovic, primecujuci da je glavni problem nelikvidnosti mnogih preduzeca slaba naplativost potrazivanja koja iz godine u godinu rastu.
- Interesantna su i medjusobna dugovanja javnih preduzeca koja se moraju resiti, a naplata potrazivanja je u nadleznosti direktora. Ostarenjem veceg procenta naplate, direktori pokazuju (ne)sposobnost rukovodjenja preduzecem, svoju kreativnost i znanje. Haoticno stanje, kakvo smo imali do sada, i finansijska nedisciplina ne mogu se vise tolerisati - rekao je dr Jovic i predlozio da se formira bord direktora koji bi se sastajao redovno, najmanje jednom mesecno, cime bi se umnogome smanjila nenaplacena potrazivanja, ali i izbegla mogucnost blokade nekih projekata sa obezbedjenim donacijama, a zbog slabe razmene informacija.

“NESTALO” 600 VOZILA
Opstinsko vece saglasilo se i sa planovima i programima rada javnih preduzeca za ovu godinu.
Vece je, drugog dana zasedanja, dalo pozitivno misljenje na izvestaj Odeljenja za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno komunalne delatnosti o izvrsenju ugovornih obaveza po osnovu Ugovora kojim su poslovi uklanjanja nepropisno parkiranih vozila povereni AZR “Taksi-mega”. Tim Ugovorom, Skupstini se preporucuje da donese odluku o sklapanju aneksa postojeceg ugovora kojim bi bile definisane zone i vremensko ogranicenje rada “pauka”. Iz dostavljenih podataka moze se uociti razlika u broju podignutih i odvezenih vozila po nalogu SUP-a i broju vozila koja su dovezena na plac JKP “Cistoca”. Razlika je u 648 vozila jer je, prema podacima policije, podignuto 5.559 nepropisno parkiranih vozila, a podaci “Cistoce” govore o 6.207 vozila dovezenih na njihov plac u Ribnici. Od 11.179.173 dinara naplacene naknade, vlasniku “pauka” ostalo je 9.957.273 dinara, a u opstinsku kasu slilo se 282.300 dinara. Za cuvanje vozila “Cistoca” je ostvarila prihod od 1.016.583 dinara, od cega je na ime poreza na usluge uplaceno 203.317 dinara, dok pripadajuci deo naknade od 508.291 dinar opstini nije uplacen. Mogao se cuti i podatak da je postojao usmeni dogovor bivseg nacelnika Raskog okruga i direktora “Cistoce” da se ova sredstva ne uplacuju na racun opstine, sto sve govori u prilog tome da je problem zvani “pauk” politicko pitanje broj jedan u Kraljevu. Ugovor o poveravanju poslova uklanjanja nepropisno parkiranih vozila napravljen je tako da u ovom trenutku ne postoji nijedan valjan element za njegovo raskidanje osim odgovarajuce odluke kojom bi se rad “pauka” vremenski i prostorno ogranicio. Odlukom da se stopira rad “pauka”, Skupstina opstine je ucinila jos jedan pogresan korak i uzrokovala tuzbu AZR “Taksi-mega”, koja je trazila visoku odstetu. Prema svemu sudeci, loptica je ponovo prebacena u dvoriste odbornika SO koji treba da donesu odluku o pokretanju procedure za raskid stetnog ugovora, a nije iskljucena ni mogucnost da opstina pokrene kontratuzbu.
Opstinsko vece je prihvatilo i nacrt Odluke o nacinu drzanja pasa i macaka na teritoriji Kraljeva, Mataruske Banje, turistickog centra Bogutovacka Banja, centralnog dela Usca i kompleksa manastira Studenice. Odredbama ove odluke, koja ima 23 clana, jasno je receno pod kojim uslovima se mogu drzati psi i macke i koje su obaveze njihovih vlasnika. Ako odbornici na sednici lokalne Skupstine prihvate ovakav predlog odluke, drzanje pasa i macaka, izmedju ostalog, bice zabranjeno na balkonima, terasama, tavanima, u zajednickim dvoristima, podrumima i vesernicama stambenih zgrada. Bice zabranjeno uvodjenje pasa i macaka u javne prostorije, javna kupalista i setalista, na pijace, plaze ili u skolska dvorista, njihovo kupanje ili sisanje u parkovima i drugim javnim povrsinama. Na celoj teritoriji opstine bice zabranjeno drzanje pasa rase “pit-bul terijer”, a svako nepridrzavanje odredbi Odluke povlaci novcanu kaznu od 1.000 do 50.000 dinara za pravna lica, odnosno 100 do 5.000 dinara za fizicka lica. Na ovaj nacin, zelja je lokalnih vlasti, da se smanji broj pasa lutalica i da se poveca stepen bezbednosti gradjana na ulicama i gradskim setalistima, gde, svedoci smo toga, mnogi svoje ljubimce drze bez ikakvog nadzora.
Vece je usvojilo i zakljucke opstinskog Staba za sprecavanje i suzbijanje besnila na podrucju nase opstine.
Opstinsko vece je odlucilo da se sa “Admiral tursom”, zakupcem hotela “Dobre vode” na Gocu, ide na sudsko poravnanje posle cega bi 1. jula ove godine, hotel bio prepusten na koriscenje opstini, odnosno Decjem odmaralistu “Goc”. Raskidanjem ugovora godinu dana pre roka “ispeglali” bi se sestomesecni dugovi “Admiral tursa” od oko 490.000 dinara na ime zakupa. Agenciji za privatizaciju Vece je dalo pozitivno misljenje o inicijativi za privatizaciju DP “Autotransport”.

PROMOCIJA PREDSEDNICKOG KANDIDATA BORISA TADICA U KRALJEVU - pise Slobodan Rajic
“Ovo je borba za zivot!“

    “U politici sam jako dugo i smatram da cu biti tu dok god ne bude onih koji ce biti bolji od mene, jer hocu da u politici vlada konkurencija kao u privredi“ - rekao je Boris Tadic, kandidat Demokratske stranke na predstojecim predsednickim izborima u Srbiji. Na svojoj predizbornoj promociji u Kraljevu, tim povodom, Tadic, inace i aktuelni predsednik Demokratske stranke (DS), rekao je na pocetku da zeli da “nastavi projekat svog prethodnika Zorana Djindjica (gromoglasan aplauz, prim. nov.) o hiljadu novih mladih lidera koji su potrebni Srbiji danas kao voda“.

NOVI POLITICARI
- Ja smatram da je Srbiji danas potrebna nova generacija politicara koja nije opterecena prosloscu, koja na jedan realisticniji nacin gleda u svet, koja razume poziciju, potrebe i buducnost Srbije i koja ima bolju vezu sa onima koji tek sada stupaju na ovo tlo, znaci novim klincima, novim mladim ljudima, i sa Evropom koja je nasa politicka zelja. Znaci, ja cu reci na samom pocetku: moj politicki cilj je Srbija u Evropskoj uniji i tacka! Srbija u Evropskoj uniji i tacka!? - istakao je Tadic na pocetku svog izlaganja.
Tadic je rekao da se u Evropu ne stize pricama, vec svakodvnevnim promenama i radom na resavanju zivotnih pitanja gradjana, a da je on “covek koji ce Srbiju, sa svojim iskustvom i vezama u svetu, za razliku od svojih konkurenata, umeti da povede u Evropu i svet“!? Pri tom, rekao je Tadic, on nece da laze “da cemo u EU uci za dve godine, jer njemu ne treba takva pobeda“, bas kao sto mu ne treba pobeda zasnovana “na vredjanju i pljuvanju“ svojih politickih konkurenata, Marsicanina, Nikolica, ili bilo kog drugog kandidata!? Zbog toga, naglasio je Tadic, i novi stil politickog ponasanja u Srbiji korak je ka Evropskoj uniji, jer “niko nece da nas primi u EU ako se kao politicari ponasamo kao krvni neprijatelji“!? “Zelim da se ponasam na evropski nacin na ovim izborima“ - podvukao je Tadic.

TRI PUTA
Prema Tadicevim recima, Srbija bira ovih dana izmedju tri puta: prvog - koji tvrdi da je Srbija bila bolja u vreme Slobodana Milosevica, drugog - koji je usporen, neodlucan, kolebljiv i treceg - koji kaze da je zivotno vazno da u Evropu dodjemo sto pre. “Presudno je vazno da ne izgubimo ne jednu godinu, nego jedan dan“!!! - istakao je Tadic i upozorio da svaka “olako obecana brzina“ danas na putu ka Evropi nije dovoljna!? Zato, podvukao je Tadic, demokratski blok mora da se dogovori “oko osnovnih nacela, osnovnih proncipa i pitanja koja tiste ovaj narod i svakog gradjanina koji danas zivi u Srbiji, oko osnovnog puta koji cemo danas graditi u Srbiji“. Pri tom, sudbinski je vazno da u politicke odluke ugradimo sudbinu nase dece, nasih buducih generacija, rekao je Tadic, i dodao:
- Na izborima 13. juna ne donosi se obicna odluka. Ovo je preloman trenutak u nasoj politickoj istoriji, odluka o tome u kom pravcu ce ici Srbija i zato je vazno da svi izadju na izbore i glasaju za svoju buducnost“.
On je posebno upozorio da treba da prestane vecita sklonost ka sukobima u Srbiji, izmedju starih i mladih, radnika i penzionera, “cetnika i partizana“, starosedelaca i dosljaka, domicilnih i iseljenika... “Cista je destrukcija oslanjati se samo na sukobe, konflikte, inat u resavanju vaznih pitanja“ - upozorio je Tadic. Starije moramo da postujemo, a mladje da zastitimo, rekao je Tadic i kao primer naveo pogibiju decaka od 14 godina u Nisu, koga je vrsnjak gurnuo u provaliju sa zida visokog 6,5 metara, kako je rekao, verovatno ugledavsi se na stalne svadje i netrpeljivosti politicara pred TV kamerama!? “Postovanje, uvazavanje drugog, pretpostavka je normalnog zivota ljudi“, apelovao je Tadic i zapitao “kako je moguce da se 3.000 zena i dece prijavljuju kao zrtve nasilja, zbog cega su sankcije za silovanja i prodaju droge blage i zasto drzava ne preduzima nista“?

ADVOKAT GRADjANA
- Kao predsednik, hocu da resavam konkretne probleme gradjana. Hocu da otvorim jednu kancelariju za gradjane. Da budem kao predsednik Srbije advokat gradjana, zastupnik interesa gradjana u svakoj vladi, lokalnoj, republickoj, u svakoj instituciji gde je ugrozen interes svakog gradjanina, hocu da zaposlim 100 ljudi da radi na konkretnim problemima gradjana. To je jedini nacin da poboljsamo nas zivot - naglasio je Tadic.
“Osnovni zadatak u poboljsanju zivota mora da bude kako da obezbedimo nove investicije, nove poslove i povecanje plata“, rekao je Tadic, i obecao da ce on, kad bude predsednik Srbije biti i “ambasador srpske privrede“, jer ce, bilo gde da putuje, sa sobom voditi velike privredne delegacije da ugovaraju ekonomske poslove za Srbiju.
- To je borba da se prikljucimo Evropskoj uniji, to je borba da stabilizujemo nas zivot uopste, to je borba da ubedimo strane investitore da ulazu u nasu privredu. To je borba iza koje ja hocu da stanem. To je borba koju hocu da predvodim! To je borba za zivot!!! To je sustinska borba! (aplauz, prim. nov.) - rekao je Tadic i ispricao anegdotu sa starijim covekom, “ucesnikom mnogih bitaka, koji tvrdi da treba da svi damo zivot za otadzbinu“, ali se onda postavlja pitanje cemu otadzbina i ko ce u njoj da zivi?! “Pa nije ideja, ljudi, da naucimo da ginemo za otadzbinu, ideja je da naucimo da zivimo za ovu zemlju! To je potpuno obrnuto od onoga cemu smo ucili prethodne generacije godinama. Citava moja kampanja nije u stvari politicka kampanja. Ona se sastoji u obicnim, jednostavnim porukama: Nauci da zivis pre svega zbog sebe! Ucini nesto za sebe da popravis svoj zivot, a time ces popraviti zivot svoje domovine! Bori se za sebe, ali i politicari imaju obavezu da se bore za tebe! Ako imas problem, obrati se ljudima koje si izabrao. Neka oni pokusaju da rese tvoj problem. Kontrolisi one koje si birao svakoga dana. Zahtevaj ono sto je tvoje legitimno pravo. Ne vredjaj drugog coveka, ne povredjuj one oko sebe, jer onda ce oni povrediti tebe. Objasni detetu da je uzasno zlo gurnuti neko drugo dete sa litice od sest i po metara i da mora da postuje tudji zivot. Da je zlo kada ljudi jedni drugima moraju da bace neistinu u lice da bi se dokopali nekog interesa... Hocu da budem predednik Srbije koja se vlada svojom pamecu, ne samo svojim misicima, u kojoj politicari ne lazu, u kojoj se ljudi bore za svoj zivot i koji imaju veru u svoj zivot - podvukao je Tadic.
Predsednik DS i predsednicki kandidat, Boris Tadic, zakljucio je da on zeli da bude predsednik “pametne Srbije“, u kojoj ce politicari biti normalni ljudi koji ce raditi u interesu naroda i pre svega u interesu nase dece i njihove buducnosti.
Inace, Tadicev promotivni miting u Kraljevu odrzan je u ponedeljak, 24. maja, na Trgu srpskih ratnika u prisustvu par hiljada Kraljevcana, a pored govora, Tadic je odgovarao i na pitanja gradjana, fotografisao se sa njima, a uvece je gostovao i na TV Kraljevo.

Deca
- Najveca pohvala ovome sto govorim jeste nesto sto se meni nikada ranije nije desavalo (a mnogo sam politickih predavanja i skupova drzao), a to je ogroman broj dece koje roditelji dovode na ove skupove! Morate da me razumete. Ja sam bio profesor, ja sam tata. Ali, jako se plasim kada politicari zloupotrebljavaju decu u politicke svrhe. To je veoma opasno i imamo neke vrlo ruzne primere iz istorije. Ali, istovremeno vam kazem da, ukoliko danas mi ne donesemo odluke koje se ticu njih koji su na vasim ledjima - onda nase postojanje nema nikakve svrhe. Mi moramo da naucimo da ne zivimo samo zbog naseg sebicnog zivota nego i zbog onih koji ce nastaviti nasu nacionalnu pricu posle nas, i koji ce se roditi posle nekih novih, njihovih ljubavi....

“Masem i ja tebi”
U jednom trenutku, dok je govorio na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, Borisu Tadicu je iz daljine maramom mahnuo decak na ramenima svog oca, na sta je on odgovorio: “Masem i ja tebi. Ovo me podseca na ono “Volim i ja vas“. Odmah sam se ugrizao za ruku!? Salio sam se...“(aplauz, prim. nov.).

Politicari
- Politicari moraju da naprave distancu i prema sebi samima. Ako mi umislimo da smo neka nadnaravna bica, da smo mi jedini sposobni na planeti zemlji da uradimo nesto, istog trenutka se pretvaramo u vlastitu karikaturu... Jer, kad vidim ljude koji hodaju kao da su sisli sa nebesa i umisljaju da su neki ljudi kojima je sve dozvoljeno, i da tudji zivot nema nikakvo znacenje u odnosu na njihov politicki zivot, onda je to KATASTROFA!? LJudi koje narod bira a koji nemaju distancu i kriticki odnos prema sebi, jako su opasni za drustvo!?

BLIC-INTERVJU: BORIS TADIC - pise Slobodan Rajic
Brzim reformama u Evropu

   “Bojim se da ulazimo u velike nesporazume sa susednim zemljama i sa nama samima, i to je velika opasnost . Nema ljudske slobode u drustvu koje ima problema sa osnovnim ljudskim, moralnim vrednostima”

Posle predizbornog mitinga na kraljevackom Trgu “Kod Milutina“ i razgovora sa gradjanima u zamoru kafea “Urban“, zamolili smo predsednickog kandidata Borisa Tadica da za Ibarske novosti (IN) odgovori na jos nekoliko pitanja.
IN: Gospodine Tadicu, s obzirom na to da postoji utisak da gradjani ne shvataju dovoljno znacaj predstojecih izbora, molim Vas, recite o cemu se odlucuje na tim izborima?
- Odluka na ovim izborima nije samo nase unutrasnje politicke prirode nego i naseg medjunarodnog polozaja. Mi cemo tada odluciti o tri nacina vodjenja politike u narednih pet godina!? Da li cemo ponovo ici prema Srbiji koju su olicavale one vrednosti poslednje decenije proslog veka, milosevicevsko-seseljevskoj Srbiji, koja je bila, prema mom dubokom uverenju, pravi kolaps ili slom za nasu privredu i naciju, koju olicava Nikolic?! Da li cemo ici politikom koja nas usporeno vodi ka evropskim integracijama, koju olicava Marsicanin?! Ili cemo ici jednim ubrzanim procesom reformi, politickih i bezbednosnih integracija, politikom koju zelim da zastupam ja? S druge strane, rezultati ovih izbora bice dalekosezno vazni i za nas medjunarodni polozaj i opazanje mecunarodne javnosti Srbije, jer ukoliko bi se ponovili rezultati proslih republickih izbora, to bi jos jednom bilo vrlo opasno za nas medjunarodni polozaj!? Tada bi se svet vrlo ozbiljno zapitao da li je moguce sa Srbijom uspostaviti valjanu komunikaciju, da li mi mozemo biti zemlja koja ce biti punopravni clan Evropske unije u buducnosti!? Ja sam na ove izbore izasao zato sto hocu da zastupam politiku brzih reformi, politiku brzih integracija, politiku brze modernizacije naseg drustva. Ja sam na ove izbore izasao zato sto zelim da dam vlastitu dinamiku razvoju Srbije i zbog toga sto mislim da ono cime ja raspolazem, dakle moji kontakti u svetu, moji politicki resursi, jesu poziciono veoma korisni.
IN: Vas slogan je “Samo napred“! Gde se Srbija trenutno nalazi i kako ici napred?
- Srbija je godinu dana posle smrti Zorana Djindjica unazadila svoju poziciju, tehnoloski, i u medjunarodnoj javnosti, i imajuci u vidu kapacitete koji su preko potrebni za razvoj ovog drustva. Vreme koje smo izgubili u poslednjoj deceniji 20. veka trebalo bi da nas nauci da ne smemo da izgubimo ni jedan mesec, a kamoli jednu godinu!? Dakle, svet dramaticno ide napred, a Srbija dramaticno sporo menja okolnosti u kojima sada zivi. Zato ja predlazem da sada brzinu kornjace zamenimo brzinom jedne mocne masine koja bi nas zbilja, u tehnoloskom, civilizacijskom i politickom smislu, priblizila kontinentu kojem geografski pripadamo.
IN : S obzirom na to da ste i predsednik Demokratske stranke, sto se tice demokratije i stanja ljudskih sloboda, ali i bezbednosti i pravne sigurnosti, gde se mi nalazimo i kako tu borbu da dobijemo?
- Nalazimo se na repu Evrope i moramo da shvatimo da je poslednja decenija 20. veka potpuno urusila sistem stabilnosti i bezbednosti u Srbiji. Mi moramo munjevito da reformisemo nase bezbednosne sisteme, pre svega policiju i vojsku. Za to su potrebni ogromni napori, ali bez drustvenog nadzora i jasne koncepcije, mi ne mozemo nista da uradimo. Nema ljudske slobode u drustvu koje je dramaticno kriminalizovano! Mi moramo da se borimo protiv kriminala. Nema ljudske slobode u drustvu koje ima problema sa osnovnim ljudskim, moralnim vrednostima. Dakle, dramaticno mnogo moramo da menjamo okolnosti, odnos prema ljudskim pravima i slobodama i tek tako cemo se sustinski, dubinski pribliziti Evropi, tek tako cemo usvojiti evropske, a napustiti “balkanske“ vrednosti.
IN: Ako Srbija 13, odnosno 28. juna, izabere ipak neki drugi put, da li mogu da nam se ponove ratovi i mnogi drugi nezeljeni procesi?
- Bojim se da ulazimo u velike rizike, bojim se da ulazimo u velike nesporazume sa susednim zemljama i sa nama samima, i to je velika opasnost!?
IN: Pokojni premijer Djindjic je u jednoj od poslednjih poruka mafiji rekao da se “grdno vara ako misli da ce njegovim uklanjanjem zaustaviti sprovodjenje zakona i reformi“. Uprkos brojnim preprekama, postoji li sansa da Srbija ipak nastavi tim “Djindjicevim putem“?
- Srbija mora da nastavi put evropskih reformi koji je trasirao upravo Zoran Djindjic! Tu nema nikakve dileme! Taj put je vec od tvrdog materijala, ali jos nije postavljen asfalt i mi ne mozemo velikom brzinom da idemo prema Evropskoj uniji. Ja hocu da se potrudim da mi postavimo asfalt, zajedno sa drugim politickim strankama, jer niko danas u Srbiji nema apsolutnu vecinu. Ja hocu da ubedim lidere svih stranaka da je put kojim Srbija danas reformise svoju privredu i drustvene siteme suvise spor, opasno spor za buducnost ove zemlje.
IN: Bilo je mnogo spekulacija i politizacije povodom sudjenja optuzenima za ubistvo Zorana Djindjica i nekim drugim sudjenjima. Da li Vi verujete u nase pravosudje i policiju - da ce biti sposobni da samostalno i profesionalno okoncaju te procese?
- Veliki igraci se radjaju kroz velike utakmice! Pravosudju zelim da se pretvori u jedno ozbiljno i veliko, respektabilno pravosudje. To je i put prema evropskim integracijama. Kad bi vojska zavrsila svoj proces reformi, pravosudje svoj, policija svoj, obrazovanje svoj, privredni sistemi svoj - bili bismo blizi Evropskoj uniji. Bez reformisanog pravosudja nema nam clanstva u EU i ja hocu da verujem u pravosudje, ali pravosudje mora da dokaze da je to verovanje bilo ispravno.
IN: Jedni preuvelicavaju, drugi ignorisu ulogu predsednika Republike. Sta cete prvo uciniti ako budete izabrani na tu duznost?
- Ja hocu najpre da budem “advokat“ gradjana Srbije i da otvorim Kancelariju za gradjane u kojoj bi radilo 30 profesionalaca i 70 volontera. To je moj plan. Vrlo konkretan. Ja ne vidim da moji protivkandidati govore o konkretnim planovima, vec uglavnom o opstim mestima. Ja hocu konkretno da radim. Mene ne zanima zivot “politicara opste prakse“, ja hocu da budem politicar-specijalista za konkretne probleme, a konkretni problemi gradjana bice predmet moje paznje na samom pocetku.
IN: Mnogo ste govorili o buducnosti mladih u Srbiji. Da li ce mladi posle predstojecih izbora imati razlog da ostanu ili ce i dalje da odlaze iz ove zemlje?
- Svaki izbori su razlog za ostajanje ili iseljavanje. Verujem da ono sto ja zastupam kao politicki projekat jeste razlog da oni ostanu u zemlji. Tu pre svega mislim na najdarovitije medju mladim ljudima. Ja se, izmedju ostalog, borim i za njihove interese i buducnost.

NAS REPORTER NA EVROPSKOM TAKMICENJU ZA PESMU EVROVIZIJE - pise Natasa Debeljak
Divlja Ruslana ukrotila Lane

Istanbul. 49. Evrovizija. Posle dvanaest godina pauze "UNDER THE SAME SKY" (pod istim nebom) sa Evropom - Srbija i Crna Gora.
Istanbul. Jedan od najuzbudljivijih gradova Evrope. Pocetak i kraj ove svetske metropole ne mozete ni da naslutite. Jedanaest miliona stanovnika. Duz obala Crnog mora, Zlatnog roga i Bosfora. Evropa i Azija. Ceo svet u "malom".
Abdi Ipekci hol, u kome je bila organizovana Evrovizija, nalazi se naspram mora, ali ono se ne vidi od starih zidina nekadasnjeg Vizantijskog carstva.
Nasa ekipa u Istanbul je stigla 12. maja, na vece polufinala, koje se ove godine odrzava prvi put.
Atmosfera ispred Abdi Ipekcija bila je fenomenalna. Puno ljudi iz svih delova Evrope, a najvise iz nekadasnje jugoslovenske Republike Makedonije. Tose Proeski, poznati pevac, predstavnik Makedonije sa pesmom "Life", rekao nam je da zaista nije ocekivao toliko svojih "navijaca".
Nesto kasnije, pred sam pocetak polufinala, vise od stotinu ljudi skandiralo je "Zeljko, Zeljko...". Kolegi snimatelju Marjanu Vuceticu i meni bilo je jasno da su to "nasi".
"Zeljko je sigurni pobednik", uveravala nas je Sofija iz Beograda, a na moje pitanje (uobicajeno tih dana za nas novinare) da li joj se dopada jos neka pesma, nestrpljivo je odgovorila "Ne, Zeljko je najbolji!" Prijatno sam bila iznenadjena istim misljenjem i bracnog para iz Svedske, kao i gej para iz Skotske.
Isto misljenje imali su i ostali u grupi nasih "navijaca". Povremeno sam imala utisak da sam na utakmici. Sportsko-navijacki raspolozeni i maskirani mladi ljudi bili su svuda oko nas. Ali, pristup Abdi Ipekci holu, licio mi je i na dodelu Oskara. Bilo je tu i vrlo zanimljive gospode i dama u elegantnim toaletama. Kontrola - kao na aerodromu...
U neposrednoj blizini Abdi Ipekcija - tri velika satora. Veoma impresivno. I na prvi pogled - cudno. Ali, nakon krace istrazivacke ekspedicije, konacno smo otkrili. Fenomenalni pres centar za radijske i novinare koji izvestavaju za list. Kompjuteri, telefoni, video bim, stand za informacije... da Vam se zavrti u glavi (skoro kao NASA)!
A onda smo, pored njega, ugledali jos jedan - za nas TV izvestace. Video bim, veliki sto za pres konferencije, postolja za kamere u dva nivoa, mikseta sa bezbroj prikljucaka i vise od pet stotina stolica. Svi preduslovi da posao bude dobro obavljen. Na svetskom nivou.
Preko puta, restoran sa specijalitetima... A svuda klima uredjaji!

ZAGRLJAJ
Zeljko se plasirao u finale. Ali, niko nije ni pomislio da bi moglo da bude drugacije! Zato je, bar za nas "Jugoslovene", interesantniji bio zagrljaj cetiri predstavnika bivsih jugoslovenskih republika - Ivana Mikulica, predstavnika Hrvatske, naseg Zeljka Joksimovica, Dina iz BiH i Tosa Proeskog, makedonskog predstavnika. Par minuta su bili u bratskom zagrljaju, a dve hiljade novinara je skandiralo "Jugoslavija, Jugoslavija! (Slovenacki "Platin" duo bi im se svakako pridruzio, ali nisu prosli polufinale).
Sutradan u Holiday Inn hotelu (sa pet zvezdica), bili smo na zurci posvecenoj Zeljku i Ruslani (predstavnici Ukrajine). Tada smo prvi put razgovarali sa "Lanetom" i pitali ga sta ocekuje u finalu, s obzirom na to da je postao jedan od favorita Evrovizije. Zeljkove reci su bile: "Ima puno lepih pesama, ali ono najbolje je, zaista, nasa pesma. Ocekujem pobedu!"
I stvarno je bilo tako. Grupa spanskih novinara iz Madrida i Tenerifa bila je odusevljena Zeljkovom pesmom. Ukratko su nam prepricali prethodne dane i konferencije, koje smo propustili, na kojima je definitivni zakljucak svih novinara bio da je Zeljko Joksimovic buduci pobednik?!
Pablo, radijski novinar iz Madrida, rekao nam je: "Zeljkova pesma me je dotakla pravo u srce. Iako ne razumem reci, osecam da je puna emocija kojima osvaja i dusu i srce. Odlicno je sto je izvodi na maternjem jeziku."
Migel, radijski novinar iz Tenerifa, nije krio odusevljenje: "Opcinjen sam melodijom i instrumentima (kavalom i violinom). Mislim da je "Lane moje" jedinstvena pesma, a Zeljko Joksimovic odlican pevac."
U nastavku polufinalne veceri, na konferenciji za novinare, ali i posle zvanicnog dela veceri, svi su vise paznje posvetili nasem "Lanetu", nego Ruslani (iako je, morate priznati, mnogo zgodnija).
I onda je dosao 15. maj. I cudo!
U toku Evrovizije, u nasem pres centru bilo je veoma zanimljivo. Dok su se izvodjaci smenjivali - mi smo u centru igrali i radili.
Najvise simpatija, osim "Laneta", imali su: prezgodni Sakis iz Grcke, "huliganska" Atena iz Turske i naravno "divlja igracica" Ruslana.
Razgovarali smo sa Adrijanom Cortan, voditeljkom Top liste na "Ruzicastoj" televiziji, Zeljkovom devojkom, koja je mogla samo da kaze: "Veoma sam uzbudjena. Mozes li zamisliti kako se ja osecam, a kako je tek Zeljku?! Posle dvanaest godina predstavlja nasu zemlju. Iako vazi za najboljeg izvodjaca sa najlepsom pesmom, konkurencija (Ukrajina, Turska, Grcka, Belgija...) ne dozvoljava mu da se opusti. Ali, ja se nadam da ce pobediti..."
Glasanje je bilo pravo zatisje pred buru. Vise od jednog sata Zeljko je bio prvi. U nasem pres centru cuje se samo poneki sapat. I nase ubrzano disanje.
I konacno, pobeda... Ukrajine!?!
"Divlja" devojka, koja isto tako i plese, pobednica je 49. Evrovizije, a nas Zeljko - drugi.


MORALNI POBEDNIK
Ruslana nam je po zavrsetku takmicenja rekla: "Mislim da Zeljko i ja delimo prvo mesto - za mene je on, kao i ja, pobednik!"
Na prelepom i impozantnom partiju unutar vizantijskih zidina, posle fenomenalnog vatrometa koji je trajao 15 minuta, porazgovarali smo i sa "Lanetom". Za nas, Zeljko je pobednik. Ali, pitali smo i njega kako se oseca, s obzirom na to da je racunao na pobedu.
Zeljko nam je velikodsno odgovorio: "Volim sto je Ukrajina pobedila, jer onog ko je osvojio drugo mesto smatraju moralnim pobednikom, sto ja i jesam. Vise od dve hiljade akreditovanih novinara pobednikom Evrovizije je proglasilo bas mene. To je veliki uspeh za mene!"
Nesto kasnije dosli su i trubaci. Mozete samo zamisliti kakav je haos tek tada nastao...
Mi smo, nakon burno provedene noci, sa nasim prijateljima iz Turske nastavili obilazak i snimanje zore u Istanbulu...
Istanbulska, 49. Evrovizija, proglasena je najbolje organizovanom, na kojoj su ucestvovali odlicni pevaci. Hitova ce sigurno biti!
Hvala sponzorima, bez cije pomoci moj kolega i ja ne bismo otisli u Istanbul:
Radijator inzenjeringu, Masincu, Crvenom krstu i Save Serbian children fondaciji, Demohriscanskoj stranci Kraljevo, Gradjevinaru, Apotekarskoj ustanovi Kraljevo i Afix-u.

NOVI USPESI UCENIKA ELEKTRO-SAOBRACAJNE TEHNICKE SKOLE "NIKOLA TESLA" U KRALJEVU - pise Jelena Petrovic
Mali ali uspesni

Na takmicenju elektrotehnickih skola iz sest okruga, Kraljevcani pobedili i dosta ucenika se plasiralo na republicko takmicenje uprkos propozicijama, koje favorizuju vece skole

   Maksimalnih 100 poena za poznavanje osnova elektrotehnike 1 osvojio je Mihajlo Bozovic na Medjuregionalnom takmicenju elektrotehnickih skola, a prvo mesto pripalo je i Nikoli Pavlovicu za znanje iz oblasti energetske elektronike. Dva prva mesta i ukupno sedam ucenika koji su se plasirali na republicko takmicenje obezbedili su skoli "Nikola Tesla" iz Kraljeva prvo mesto u ukupnom plasmanu na takmicenju 17 elektrotehnickih skola iz sest okruga, kao selekciji koja prethodi najvisem, republickom takmicenju.
   Pored Bozovica, iz osnova elektrotehnike 1, na republicko takmicenje, plasirao se i Sasa Gligorov, zauzevsi trece mesto na medjuregionalnom takmicenju. NJihov profesor i mentor je Verka Radevic. U poznavanju osnova elektrotehnike 2, peto mesto zauzeo je Nemanja Rakonjac, iza koga stoji profesor Zorka Majstorovic; znanje iz elektronike 1 i 2 (profesor LJiljana Jovic) plasman na republicko takmicenje donelo je Iliji Damjanovicu (trece mesto) i Bojani Cingelic (peto mesto), a iz energetske elektronike (profesor Petar Lisanin), pored prvoplasiranog Pavlovica, dalje ide i petoplasirani Milan Vasic.
   Ovakvim rezultatom, kraljevacka skola ponovila je uspeh iz 2000. godine, kada je takodje bila prva, i od kada vise nije bila ispod treceg mesta. Uspeh je tim veci sto propozicije prakticno favorizuju vece skole: broj takmicara na medjuregionalnom takmicenju se odredjuje prema broju odeljenja, a posle se, za republicko, sabiraju bodovi svih ucesnika iz jedne skole. Sem toga, ne postoje zbirke zadataka, vec se samo zna oblast takmicenja, a pitanja se prave namenski za samo takmicenje i pred takmicenje. Dakle, potrebno je veliko znanje da bi se oni resili.
   "Zvezda" ovog takmicenja, Mihajlo Bozovic, sa svih 100 poena, zapazen uspeh postigao je i iz fizike, gde su se takmicili uglavnom gimnazijalci. On je, inace, jedan od sest stipendista Ministarstva prosvete, koji pohadjaju ovu skolu.
Za skolu je veoma znacajan i uspeh iz elektronike, jer on potvrdjuje uverenje da ova skola daje solidnu pripremu za studije elektrotehnike. Rad na racunarima zastupljen je u kraljevackoj skoli "Nikola Tesla" u okviru vise predmeta.
Naravno, takmicenje je znacajno pre svega za ucenike, koji - kako istice profesor LJiljana Jovic - imaju potrebu da provere sebe medju drugima. NJihovo visoko misljenje zaista je i objektivno potvrdjeno.

 VELIKA NAGRADNA IGRA “IBARSKIH NOVOSTI”
Sedmodnevno letovanje za dve osobe

   U ovom broju nastavljamo nagradnu igru “Ibarskih novosti” i generalnog sponzora “Steko - mont”.
   U svakom broju lista objavljujemo po jedan kupon, a potrebno je sakupiti sedam kupona (po redosledu) i uz talon (koji cemo objaviti uz poslednji kupon) poslati na adresu “Ibarskih novosti”.
   U narednim brojevima bice odstampan jedan “dzoker”, koji moze da zameni bilo koji kupon.
   Nagrade ce biti izvucene u specijalnoj emisiji TV Kraljevo, 3. jula ove godine. Prva nagrada je desetodnevno letovanje za dve osobe, a obezbedjeno je jos dvadesetak vrednih nagrada.

Oduvek sam se pitao: gde li bi se to ljudi sastajali i pricali, satima i satima pricali, da nije kafane? I gde li bi taj razgovor bio otvoreniji i prisniji, da nije kafane? Gde li bi? Pitam se i sada, jer odgovor, jos uvek, ne znam. Uglavnom, i mi, eto tako, sedimo u kafani, koja odbrojava poslednje dane pred temeljno renoviranje. Samo nas dvojica, a dva separea. Opusteni smo, komotni i, sa svakim novim picem, sve glasniji. Vazno je da sami sebi ne mozemo da smetamo.
- A, je l' bas to mora za novine? - pita me, iako je vec ranije pristao. Ne odgovaram mu. Kao, nisam cuo.
- U redu - kaze - pricacu ti kako je bilo, a ti to tamo sredjuj.

Kad je so bila vrednija od zlata
Aleksandar Kostantinovic Keso rodjen je 1928. u selu Lapovu. Iako je sa roditeljima ziveo u Kraljevu, gde mu je otac sluzbovao, gotovo sve decacke dane provodio je kod dede i babe u rodnom mestu. Za to vreme, a bogami i za ovo, dane je provodio u izobilju, jer mu je deda Vlada bio bogat i prebogat. Logicno je pomisliti da je deda toliko bogatstvo nasledio, ali nije. Obogatio se na neobican nacin, tako sto je, jos u Prvom svetskom ratu, dok je u svemu vladala nestasica, kupio vagon soli, i zazidao je... Onda je, grumen po grumen, so prodavao narodu. Bez secera i zejtina se moglo, ali bez soli nisu mogli ni ljudi, ni domace zivotinje. Tako je deda Vlada stekao neprocenjivo bogatstvo: nekoliko kuca, bakalnicu, mesaru, knjizaru, desetine hektara zemlje, brojne vinograde, salase i ambare, vinske podrume, mnostvo stoke, trkacke konje, nebrojano zivine.
- Na primer, poslednih desetak godina deda nije popio ni kapi vode, samo vino. Imalo se, bre. Zamisli, iz vinograda se nabere vise od sto zapreznih kola grozdja - priseca se Keso.
Nazalost, ne kaze se uzalud: sreca te gleda, djavo ti ne da. Niko od deda Vladine dece, a imao ih je cetvoro, pa ni od brojne unucadi, nije zeleo da zivi u selu, niti ih je privlacilo toliko bogatstvo.
- Posle baba Rosine sm1rti, deda Vlada se ponovo ozenio. U zajednici sa tom zenom ziveo je prilicno dugo. A kad je umro i deda Vlada, od te njegove druge zene saznajemo neverovatnu vest: osim kuce i okucnice, niceg vise nema. Sve su rasprodali. Tako je procerdano celokupno bogatstvo, i to kakvo! - prica mi Keso.
Posle dedine smrti, Keso vise nije odlazio u Lapovo. I to mu je tesko palo. Ali, ni u Kraljevu nije prestao da se seca dogadjaja iz vremena kad je tamo odlazio. Sve su to bila lepa secanja, osim secanja na pogibiju kralja Aleksandra. Dugo posle toga, pamti Keso, svi vozovi, koji su prolazili kroz Lapovo, na lokomotivama su imali crne florove.

Odela od nemackog Stofa
U Kraljevu, Keso sa drugovima iz komsiluka malo igra klisa, malo klikera, malo zaviruje i preskace u obliznje vocnjake, malo i uci. Deca kao deca. Takvo je bilo vreme. Ratno.
- Stanovao sam u blizini parka, kod pasarele za Fabriku vagona. Jedna grupa Nemaca u obliznju zemunicu sakrila je nekoliko cebadi i stofova za odela. Jurcajuci unaokolo, pronasao sam ih, uzeo stofove i sakrio ih na tavanu nase supe. O tome nikome nisam pricao od ’41. do oslobodjenja. Onda smo od tog stofa za sve ukucane sasili po dva-tri odela. Sreca sto nas nisu otkrili. A da jesu, ko zna sta bi bilo! - uz blagi smesak kaze Keso.

Kako je bratko “otputovao” u Stalac
Cudno je kako se Keso i danas seca detalja iz decackih dana. Na primer, da je zahvaljujuci samo slucajnosti, njegov otac Dusan izbegao streljanje 1941. godine i to tako sto ga je poslovodja naknadno upisao u spisak radnika koji odlaze iz “Lozionice” na rad... a on, kao blagajnik, trebalo je da im upisuje dnevnice i isplacuje zaradu. Nazalost, radnici koji su ostali u krugu, streljani su. Prema nemackoj evidenciji, medju “streljanima” je i Dusan Kostantinovic.
Druga slucajnost, tako Keso kaze za srecu ili nesrecu, dogodila se godinu dana kasnije, na Ibru. Neki Bugarin, okupator, preteci puskom, rasterao je decu sa plaze. Onako u dugackim gacama, iako je bio jun, zagazio je u vodu. Zahvatio ga je vrtlog i Bugarin je samo uspeo da vikne: Bratko, bratko... I, gotovo. Sa bezbedne udaljenosti, deca su navijala: “Putuj, bratko, za Stalac...” I utopio se Bugarin.
Bilo je jos slucajnosti, zanimljivosti, srece i nesrece, ali ne moze bas sve u novine. Ne moze ceo zivot da stane na pola novinske strane.

Nadimak
Aleksandar Kostantinovic je bio djak Zeleznicke skole, i trebalo je, zajedno sa drugima, Nemcima da ubira lipu. Za caj. Trebalo je. Medjutim, on se iskrao i, umesto da ubira lipu, za svoju dusu je brao zrele tresnje. A kad je naisao dezurni Nemac, on se vesto prebacivao s grane na granu, da sidje neopazeno. Neki od drugova su povikali: “Vidi ga, skace kao kengur!” Od tog trenutka, niko ga vise nije zvao po imenu, vec kratko - Keso. Tako, do danas. Ima ljudi koji ga jedino tim imenom oslovljavaju, mada veruju da mu nadimak ima veze sa prezimenom.

Od krpenjace i dresa sa petokrakom do kapitenske trake
Pre Drugog svetskog rata, i tokom njega, Keso je, kao i mnogi drugi muskarcici, trckarao za krpenjacom. Gumena lopta je bila pusta zelja.
- Posle oslobodjenja, zajedno sa drustvom iz kraja oko parka gde je sada rukometno igraliste, formirao sam fudbalski klub “Omladinac”. U stvari, to smo mi, “mafija”, igrali medjusobno: Mikica Stanojevic, Preda Stefanovic, Mrgud Radovanovic (sada poznati glumac), Pampula kasapin i drugi. Mnogi iz te “mafije” kasnije su postali poznati fudbaleri - sa neskrivenim zadovoljstvom prica Keso.
Kao vrlo talentovan fudbaler, Keso 1946. prelazi u pravi, tek osnovani fudbalski klub “Sloboda”. Fuzionisanjem “Slobode” i “Lokomotive” nastaje danasnja “Sloga”. U njoj Keso igra levog beka od 1947. do 1965, sa dvogodisnjim prekidom, dok je, kao skolarac, u Kragujevcu igrao za tamosnji “Radnicki”.
U “Slogi” je ostao do kraja karijere, jer je, kao talentovan i igrac u stalnom usponu, uvek bio u prvoj postavi. Logicno, ucestvovao je u kvalifikacijama za ulazak u zonu, ranga danasnje Druge lige. Ucestvovao je i u kvalifikacijama za ulazak u Prvu saveznu ligu, ali je skopski “Vardar”, realno, bio taman toliko bolji tim da postane prvoligas. Mada je Keso igrao beka, imao je cast i trenersko poverenje, da jedino on izvodi penale. I nijednom se nije obrukao, niti je ikada promasio penal, niti mu je bilo koji golman odbranio jedanaesterac. A izveo ih je tridesetak! Uz to, Keso je bio neverovatno brz i prodoran igrac. U znak priznanja za odlicne igre, tri-cetiri godine pre zavrsetka fudbalske karijere, dobio je i kapitensku traku. Inace, prvi “Slogini” dresovi sasiveni su od nekog americkog padobrana. Uglavnom, fudbaleri su nosili bele ili crvene dresove, sa obaveznom petokrakom na grudima.

Cetiri reci i - brak
I u to vreme, poznati ljudi imali su odredjene privilegije. Ne velike, ali su ipak bile privilegije: kod sluzbenika, trgovaca, zanatlija... Medju poznatima, a to znaci privilegovanima, bio je i fudbaler Keso. Ako nista drugo, barem su ga konobari obasipali vecom paznjom na zabavama, koje su se, narocito cesto, odrzavale u hotelu “Pariz”. A bas je u “Parizu”, na jednoj od zabava, Keso upoznao svoju zivotnu saputnicu, Rusku.
- Nismo se zanimali. Samo sam je pitao: “ 'Oces li?” Ona je rekla: “ 'Ocu”. Ja: “ 'Ajde.” Ona: “ ’Ajde”. I tako smo se uzeli - pomalo uz smesak kaze Keso.
Iz tog braka, Keso i Ruska imaju dve kcerke: Miru i Biljanu. Biljana je poznata kao izvanredna glumica u kraljevackom Pozoristu. A Ruska i Keso su vec desetak godina u penziji. Ruska kao sluzbenik, a Keso kao jedan od direktora u “Kablaru”, gde je bio istinski postovan i cenjen.
Keso. Kad nije ispred “Turista”, ili u “Turistu”, gde sa drustvom ispija kafu i evocira secanja, onda je u vikendici. Tamo nekadasnji vodja “mafije” odrzava Ruskino cvece.
I to je zivot. Ili, i to je deo zivota.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

DONATORSKO VECE ZA UMETNICKU SKOLU - pise Jelena Petrovic
Svetski - ali van sveta

   "Amiga" i "Gradjevinar" - prvi i najveci donatori za adaptaciju zgrade i stvaranje uslova za pocetak rada umetnicke skole

   Miroslav Tlacinac, vlasnik preduzeca "Amiga", vec je, pre donatorske veceri, poklonio projekat za adaptaciju stare zgrade "Vinara" na keju - za potrebe umetnicke skole. Na samom skupu dobrotvora obecao je i besplatno uvodjenje eletroinstalacija, kao i stipendiranje dva ucenika koji na polugodju pokazu najbolji uspeh na smeru za industrijski dizajn.
Milos Radenkovic, vlasnik preduzeca "Gradjevinar", sprecen da prisustvuje donatorskoj veceri, poslao je telegram i obecanje da ulaze 200.000 dinara za adaptaciju zgrade.
Nazalost, to su retki primeri kraljevackih privrednika koji su se odazvali zovu grada, novih tendencija i mladih umetnika.
Donatorsko vece, u organizaciji predsednika opstine i privremenog skolskog odbora, organizovano je "svetski", ali se "svet" uglavnom nije odazvao. Medju potencijalnim donatorima, koji bi u buducoj skoli mogli da prepoznaju i svoj interes i zaradu, a ne samo trosak, izgleda da nije bilo previse razumevanja za ovakav poduhvat. Bar za sada. Ostali predstavnici grada, Skupstine opstine, javnih preduzeca, skola - dosli su u velikom broju.
Predsednik opstine, dr Radoslav Jovic, novu skolu nazvao je "biserom" ovoga grada, a Marijana Semic, nacelnik Odeljenja Ministarstva prosvete i sporta u Kraljevu, zahvalila je svima koji su do sada pomogli, pre svega poslanicima LJubisi Jovasevicu i Zvonku Obradovicu, koji su, zaboravivsi na stranacke razlike, udruzeno pomogli da se skola otvori. Predsednik privremenog skolskog odbora, poslanik Zvonko Obradovic, naglasio je da ova skola nije politicki spomenik, vec prava potreba i znacajan reper ovoga grada na kulturnoj mapi Srbije. Na prepoznavanje sopstvenih interesa u razvoju ove skole pozvao je i Miroslav Tlacinac, a zatim je arhitekta Sasa Avramovic, autor projekta adaptacije zgrade, obrazlozio svoju ideju, prikazujuci je i na video-bimu.
Dakle, sve je bilo svetski, sem sto se imucni Kraljevcani nisu bas pretrgli u zavlacenju ruke u svoj dzep.
Skupstina opstine je dala odredjena sredstva. Ona ce biti utrosena na opremanje skole, a za adaptaciju skolske zgrade u prvoj fazi potrebno je oko 180.000 eura, sto se vecim delom moze obezbediti u gradjevinskom materijalu i radu, nego u novcu. To je lokalnim privrednicima znatno povoljnija varijanta ulaganja i pomoci.
Donatorsko vece uvelicao je i Milos Avramovic, ucenik kraljevacke Muzicke skole, koji je ovih dana postao svetski prvak na harmonici. NJemu je dr Jovic u ime grada urucio prigodan poklon i zahvalnicu.



KRALJEVACKO POZORISTE: JUBILEJ JEDNE PREDSTAVE - pise Bojana Milosavljevic
"Kamen" doziveo stotu

Jedna od retkih dugovecnih predstava na srpskim pozorisnim scenama nastala je i u Kraljevu. Davnog aprila 1994. godine drama Milice Novkovic "Kamen za pod glavu" (vec svrstana u deset najboljih srpskih dramaturskih ostvarenja) postala je izazov i za kraljevacke glumce. U ideji da proslavljenu predstavu postave na svojoj sceni podrzao ih je reditelj Dragan Jakovljevic iz Kragujevca, kao i eminentni kompozitor i frulas Bora Dugic.
Sa neobicnim elenom, ansambl "Kamena" (koji je u protekloj deceniji pretrpeo nekolike glumacke izmene) proslog petka odigrao je u Kraljevu stotu predstavu. Zanimljiva je statistika da je mozda trecina izvodjenja bila na maticnoj sceni, a da je ostatak vidjala i svesrdno pozdravljala publika sirom Srbije, cak i na tako neverovatnim mestima, kakva su vocnjaci i domovi kulture planinskih sela raske oblasti ili, pak, na takvoj sceni kakva je "Rasa Plaovic" u Narodnom pozoristu u Beogradu (izvedena proslog meseca pre ove jubilarne).
Glumci kraljevacke postavke ove drame - tragedije jos odavno su se medjusobno "zavetovali" da ce "Kamen" da igraju koliko ih volja i snaga budu nosile. Ova odluka je i jedan od razloga dugovecnosti predstave, koja je u medjuvremenu pobrala i najznacajnije nagrade na saveznom i ostalim nivoima. Dramski predlozak (od pre trideset godina prvenca) Milice Novkovic bio je za kraljevacke glumce univerzalno prepoznajuci, ali i lokalno blizak (radnja "Kamena" odvija se u prepoznatljivom miljeu sela iz raskog kraja, a sama prica je savremena i, nazalost, uvek aktuelna). Sokantna tragedija raskola jedne seoske porodice, njeno rastakanje u lavirintu zlopamcenja, predackih grehova, nerasciscenih racuna izmedju oceva, sinova, brace, familije; zavist, netrpeljivost, mrznja, kajanje,… svakodnevica je proskribovane porodice Vucetica - Vucka, Miluna, Novaka, Zdravka, Krsmana, Simane i Krune. Nesreca kojom oni zrace dotice i ljude iz njihove okoline. Celu pricu je reditelj Jakovljevic pratio nenametljivo, dajuci nesumnjivu prednost tekstu koji je vrlo sugestivno vodio karaktere. Sledeci liniju vrednovanja predloska, u kojem je Milica Novkovic sabrala svu mudrost i pakao zivota "osnovne celije drustva"(porodice), krajnje su redukovani i mizanscen i scenografija.
Sa vec pomenutim elanom, ansambl dugovecnog kraljevackog "Kamena" procenjuje da ce ova predstava doziveti jos mnogo izvodjenja sirom Srbije, jer pozivi neprestano stizu. U njen jubilej ugradjen je trud ovih glumaca: Mila Cvijovica, Slavoljuba Djordjevica, Milomira Nedeljkovica, Zvezdana Andrica, Predraga Pavlovica, Biljane Kostantinovic, Sabine Savkovic, Visnje Ciric, Veroljuba Andrijanica i Zivorada Gajovica. Scenograf, kostimograf i lektor bili su: Velizar Srbljanovic, Ivanka Krstovic i Radomir Knezevic. "Kamen za pod glavu" realizovala je i ekipa saradnika: Sveta Tomic, Svetozar Tosic, Miladin Jevremovic, Nada Stankov, Zoran Damjanovic, Olivera Zivkovic i Djordje Petrovic.


NOVI CRKVENI HOR U KRALJEVU - pise Bojana Milosavljevic
Doprinos srpskoj duhovnoj muzici

   U februaru prosle godine Kraljevcanin Rados Gvozdenovic, sada diplomac Fakulteta muzickih umetnosti u Kragujevcu, okupio je u hramu Svetog Save (Dositejeva ulica) grupu pretezno mladih i, naravno, muzikalnih entuzijasta i osnovao mesoviti "Hor sveti vladika Nikolaj Velimirovic". U proteklih godinu dana trideset clanova ovog vokalnog sastava, privrzenih nasoj veri i horskom pevanju, redovno ucestvuje na nedeljnom bogosluzenju u hramu Svetog Save, jer im je liturgijsko pevanje i bilo prevashodni cilj osnivanja hora. Mladi dirigent Gvozdenovic smatra da je doslo vreme za nove izazove ovom sastavu, jednom od mnogih crkvenih horova u Zickoj eparhiji:
- Namera nam je da, osim duhovne, u narednom periodu pocnemo da negujemo i svetovnu srpsku horsku muziku, a kada se osamostalimo i "narastemo", zelja nam je da aktivno ucestvujemo u kulturnom zivotu Kraljeva, da u grad dovodimo i druge horove, kako bi se odnegovala publika koja ovu vrstu pevanja voli.
Iako skoro osnovan, ovaj crkveni hor je vec imao javna predstavljanja u Kraljevu (na Srpskoj novoj godini na glavnom trgu i u Pozoristu, na svecanoj akademiji povodom jubileja Prvog srpskog ustanka), kao i vise nastupa u Mataruskoj Banji. Gvozdenovic istice znacaj saradnje svoga hora sa ostalim crkvenim horovima u eparhiji. Iz nje bi moglo da proizadje mnogo obostrane koristi: razmena iskustava ili nota, koje se, inace, veoma tesko nabavljaju, a mozda i ostvarenje ideja da se osnivaju letnje skole i kursevi za pevace i dirigente. Vec zbog ovakvih ambicija, crkveni “Hor sveti vladika Nikolaj Velimirovic" svakako zasluzuje pohvalu, paznju, pa i potporu kulturnih poslenika u gradu. Gledajuci u buducnost, clanovi Hora i dalje marljivo uce i vezbaju (ponedeljkom i cetvrtkom, od 19,30 casova, u Eparhijskom domu hrama svete Trojice) i kao izvesno u Kraljevu najavljuju skorasnje gostovanje kolega iz Jagodine.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Put za Damask" Ivana Stefanovic (Beograd, Geopoetika)
Put za Damask je prva knjiga Ivane Stefanovic, kompozitora i umetnickog direktora muzickog festivala Bemus. U formi kratkih tekstova, predstavljene su price glavnih junaka koje oslikavaju Siriju, u kojoj je autorka zivela u periodu od 1995. do 1999. godine. U ovom putopisu, slikovito je opisan Bliski istok i grad Damask, za koji kazu da je najstarije naseljeno gradsko podrucje na zemlji. Jedan deo zapisa je dokumentaran, ostalo, licna impresija, dozivljaj baziran na culnim utiscima, na onome sto se primi gledanjem, osvrtanjem, mirisanjem, ponekad dodirivanjem i slusanjem.

ODELJENJE ZA DECU
,,Knjiga imena" Biljana Dojcinovic (Beograd, Kreativni centar)
Interesantna knjiga u izdanju Kreativnog centra, koja nosi podnaslov ,,vodic za buduce roditelje i kumove", zamisljena je kao pomoc u izboru imena za novog clana porodice. Namenjena je i onima koje interesuje, kako su imena nastala, kako ,,putuju" i pri tom dobijaju ili gube po neko slovo tako menjajuci oblik. Knjiga je pisana popularno i bez naucnih pretenzija, sa osnovnim ciljem da se imena predstave na nacin nesto drugaciji od onog u postojecim imenoslovima. Pored poznatih i cestih imena, u knjizi su predstavljena i starija neobicna i neka skoro zaboravljena imena.

PREPORUCUJEMO
,,Portreti Srba XVIII veka" Olga Mikic (Novi Sad, Matica srpska)
U ovoj studiji koja je stampana povodom 175. godina postojanja Matice srpske, prikazani su svi evidentirani portreti Srba XVIII veka, sa njihovim sazetim biografijama. Knjiga prati glavni tok razvoja srpske umetnosti XVIII veka u portretskim redovima nasih umetnika toga vremena, koji posle nekoliko generacija izrastaju od tradicionalnih zografa u akademski obrazovane umetnike, ciji radovi ne zaostaju za delima srednjoevropskih majstora tog doba. Publikacija sadrzi katalog uljanih portreta i katalog grafickih portreta.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Romani iz mladosti" Patrik Beson (Beograd, Paideia).