Srbiji treba stabilnost
Tadic ispred Nikolica, Marsicanina i Karica
Za Srbiju socijalne pravde
U raljama neizvesnosti
Laz se podmladio
Sistem po meri gradjana
Citav radni vek u sluzbi naroda
Sumnjam da ce ubistvo Djindjica biti rasvetljeno
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, odbojka, paraglajding

PREDIZBORNI MITING PREDSEDNICKOG KANDIDATA DRAGANA MARSICANINA U KRALJEVU - pise Slobodan Rajic
Srbiji treba stabilnost

   “Ako danas nisu jasne, posle deset godina nedemokratske i nacionalno i drzavno neodgovorne vlasti i posle tri godine vlasti Demokratske stranke, onda ne znam kada ce stvari u Srbiji biti jasne“ - rekao je Dragan Marsicanin, kandidat za predsednika Srbije vladajuce koalicije (DSS, G 17 plus, SPO-NS), na predizbornom mitingu koji je pod sloganom “U centar, Srbijo“ odrzan u sredu u Kraljevu.
- Jasno je da Srbija nece neodgovornost, Srbija nece kriminal i korupciju, Srbija nece izolaciju. Srbiji treba i Srbija hoce odgovornost, stabilnost, zakone, rad, razvoj, postene reforme i privatizaciju, hoce odgovornu nacionalnu i drzavnu politiku. Da je to jasno, priznaju i moji neposredni konkurenti. Tomislav Nikolic je prvi priznao poraz i cestitao nam. Rekao je: “U Srbiji na vlasti vise nece biti lopovi i kriminalci.” Tako je, Nikolicu, nece biti, neces biti! Drugi je izgleda napustio politiku i otisao u estradu i sou-biznis. Pisu mu viceve, kaze da je za brze reforme, znamo ih, kaze da ima nekih koji u Evropsku uniju vode brzinom kornjace. Znamo i odavde cemo ga iz Kraljeva podsetiti na pricu o zecu i kornjaci, ako hoce sale i ako hoce viceve. Znamo i sta su te njihove brze reforme - preziveli smo ih jedva u poslednje tri godine. I ti “zecevi“, i to da ga podsetimo, blize su zatvoru nego cilju, i blizi smo EU samo za korak umesto za tri ili pet, koliko smo mogli biti - istakao je Dragan Marsicanin.

OZBILJNO VREME
Naglasio je da ovo vreme nije za viceve, demagogiju i lazna obecanja, vec ozbiljno vreme za Srbiju i njene gradjane, koje trazi ozbiljne ljude i ozbiljan razgovor:
- Vreme je ozbiljno zato sto su problemi u Srbiji ozbiljni i sto ih mogu resavati samo odgovorni ljudi. Ozbiljno vreme trazi da pogledamo istini u oci i da svakome istinu kazemo u oci. Tu istinu govorimo i na toj istini baziramo optimizam da ce Srbija na izborima izabrati buducnost. Srbija danas bira svog predsednika, Srbija danas bira svoj put u buducnost. Mi predlazemo taj put: kriminalci u zatvor, a Srbija u Evropsku uniju! To je ono sto nudimo (aplauz, prim. nov.), to je ono sto radimo i sto cemo raditi da bismo Srbiju podigli na noge i odveli putem kojim su druge drzave odavno otisle. To je moguce, Srbija to zasluzuje, gradjani Srbije to zasluzuju.
Marsicanin je podvukao da je put u EU sadrzan u programu i tromesecnim rezultatima aktuelne Vlade Srbije. To su: demokratija, institucije, pravna drzava i jednakost pred zakonom, privredni razvoj, postena privatizacija i privredne reforme, zastita ljudskih i manjinskih prava. To je program za koji vladajuca koalicija trazi podrsku.

REALNA BRZINA
- Pomozite nam da vam pomognemo, dajte nam poverenje da nastavimo posao koji smo zapoceli i koji vec daje rezultate. To osecate i na svojoj kozi - krenula je privreda, razmrdale su se stvari. Bolje je u Srbiji danas nego sto je bilo pre sest meseci, za sest meseci bice bolje nego sto je danas. To je jedini put koji Srbija treba da izabere i njime ide. Izaberite stabilnost da Srbija najzad krene u jednu bolju buducnost. A koliko brzo - ko to moze da kaze? Onoliko brzo koliko je moguce, ni brze, ni sporije, onoliko brzo koliko je potrebno da svaki gradjanin Srbije taj put predje... To je put stabilne, demokratske Srbije, koja zna da resava probleme, to je put koji svakog gradjanina ove drzave vodi u bolje sutra, do vise posla, da moze da zivi od svog rada i da se ne plasi za svoju i buducnost svoje dece - kazao je Marsicanin.
On je upozorio, posebno neodlucne birace, da nisu svi kandidati jednaki i da treba da dobro razmisle ko je sta od njih cinio, sta pokazao, sta su rezultati koje politike (a sve tri najvaznije su bile na vlasti i rezultate pokazale), neke dobre, neke lose.
- Neka ti neodlucni razmisle i neka pomognu sebi time sto ce ucestvovati u politickom zivotu Srbije, time sto ce taj jedan glas, pa drugi glas, pa hiljadu glasova, stotine hiljada glasova udruziti, sabrati na izborima i odrediti sopstvenu buducnost. Neka dobro razmisle sta je njihov interes, neka ne prepustaju drugima da im taj interes odredjuje. Saberimo se na izborima, okupimo se oko zajednickog cilja, oko buducnosti Srbije, okupimo se u centru! U centar pravo, napred u buducnost, u centar, Srbijo! Hvala vam Kraljevcani, pobedjujemo i prvu proslost, i drugu proslost iza nas na izborima i idemo samo napred! - zakljucio je Dragan Marsicanin, pozdravljen salvama aplauza.

NAJVAZNIJE
Pre predsednickog kandidata Dragana Marsicanina govorili su ostali ugledni gosti iz vladajuce koalicije, a ucesnike mitinga prvi je pozdravio predsednik opstine Kraljevo i visoki funkcioner SPO, dr Radoslav Jovic i rekao:
- Pre nekoliko nedelja bio sam gost u Sloveniji kada su postali ravnopravni clan Evropske unije, bio sam tamo kao predstavnik opstina i gradova Srbije i Crne Gore. Verujte, zeleo sam da podelim radost sa njima jer sam video sta za njih znaci to sto su postali deo ujedinjene Evrope. Nazalost, u tim trenucima mene je nesto stislo jer sam shvatio da zaostajemo jednu deceniju i nesto vise da i mi dozivimo taj trenutak da postanemo deo jedne velike porodice koja se zove Evropska unija. No, mi cemo to vreme nadoknaditi. Mi moramo to vreme da nadoknadimo, jer strateski cilj i ove Vlade, i ove vlasti, i svakog normalnog coveka u Srbiji jeste da sto je pre moguce postanemo deo ujedinjene Evrope.
- Meni je zadovoljstvo da je danas medju nama gospodin Marsicanin, predstavnik vladajuce koalicije na predstojecim predsednickim izborima. Sta je Srbiji u ovom trenutku najvaznije, vazno kao hleb, vazduh i voda? Vazna je politicka stabilnost!? Bez mira i politicke stabilnosti ponovo cemo uludo gubiti vreme i taj trenutak da postanemo deo EU odlagace se u beskraj. Da bismo dosli do politicke stabilnosti i politickog mira koji nam je neophodan, potrebno je da na celu drzave, na mestu predsednika Srbije imamo jednog coveka koji je olicenje volje gradjana Srbije, odnosno olicenje sadasnje vlasti, sadasnje Vlade republike Srbije. Verujem da ako usaglasimo institucije u Srbiji, ako usaglasimo pozicije Vlade i pozicije predsednika Srbije, da ce taj put do ulaska u EU, do naseg strateskog cilja, biti i kraci i bezbolniji. Duboko verujem da ce ovoga puta gradjani glasati racionalno, da necemo glasanju pristupati emocijama, vec razumom, da sto je pre moguce ostvarimo nase strateske drzavne i nacionalne ciljeve. Zato dajmo glas predstavniku Vlade Srbije na predsednickim izborima - gospodinu Marsicaninu.
Na mitingu u Kraljevu, pred nekoliko stotina gradjana, govorili su i dali podrsku predsednickom kandidatu Draganu Marsicaninu i Velimir Ilic (NS), Mladjan Dinkic (G 17 plus), Slobodan Vuksanovic (NDS), Slobodan Orlic (SDP), Aleksandar Popovic (DSS) i Vojislav Mihajilovic (SPO).

Ambijent
Predsednicki kandidat Dragan Marsicanin dosao je na Trg srpskih ratnika Omladinskom ulicom, u pratnji saradnika i koalicinih partnera, pracen brojnim simpatizerima koji su nosili njegove fotografije sa sloganom “U centar, Srbijo“, zastave stranaka vladajuce koalicije i druge “rekvizite“. Marsicanin je usput ragovarao sa gradjanima, davao autograme i fotografisao se. Obezbedjenje je bilo izuzetno organizovano, a nova bina sa jakim ozvucenjem prvi put okrenuta prema prolazu izmedju zgrada “Turista“ i Biblioteke.

“Zecevi” i “patriote”
- Put u Evropu nije put za pojedince, nije put ni za one “zeceve“ koje smo imali, nije put ni za one i samo za one koji su ulazili u drzavne stanove vredne stotine hiljada maraka dok su se Srbi iseljavali i bezali iz svojih domova, koji su drzavu unistavali i na laznom patriotizmu se bogatili. Nije to taj put ni Tomislava Nikolica, nije to ni “zecji“, brzi put Borisa Tadica - rekao je Marsicanin.
- Dosli smo da vas podsetimo da su izbori 13. juna i da izbor nikad nije bio laksi jer imate jednog ozbiljnog kandidata - kandidata vladajuce koalicije g. Marsicanina i imate neke kandidate koji prave “guzvu“... (Velja Ilic)
- Mi se ne razmecemo nego radimo. Doneli smo za tri meseca 30-ak zakona, smanjili brojne poreze i akcize, povecali agrarni budzet, Velja je asfaltirao 80 km puteva i zato izadjite 13. na izbore i ne dozvolite onima koji samo pricaju i demagozima da vas prevare. (Mladjan Dinkic)
- Mi 13. juna biramo hocemo li ici napred ili deset godina unazad. (Slobodan Orlic)
- Nas centar treba da budu nasa porodica, nas grad, nase preduzece, nasa Srbija... (Slobodan Vuksanovic)
- Nikada mirnije izbore nisam cekao jer u Srbiji vise ne caruje laz. (Aleksandar Popovic)
- Pre tri meseca zapoceli smo vazan posao da iskorenimo kriminal i korupciju, pokrenemo privredu i izgradimo institucije pravne drzave, pomozite da taj posao nastavimo. (Vojislav Mihailovic).

IZBORNI STAB PREDSEDNICKOG KANDIDATA BORISA TADICA - pise Rajko Saric
Tadic ispred Nikolica, Marsicanina i Karica

   Boris Tadic je najbolji izbor za Srbiju buducnosti, za Srbiju koja brine o interesima svojih gradjana i o drzavnim interesima, sto je svojim zivotom, svojom licnoscu i politickim angazovanjem dokazao. Upravo to je i predmet njegove kampanje i neposrednog kontakta sa gradjanima, receno je na konferenciji za novinare Opstinskog izbornog staba predsednickog kandidata Borisa Tadica u Kraljevu.
   - Srbija mora munjevito da se krece napred, jer Evropa koju hocemo da dostignemo, ide munjevito napred - rekao je advokat Slavisa Vojinovic, clan Izvrsnog odbora Demokratske stranke i centralnog izbornog staba. Svojim uobicajenim ritmom ne mozemo stici onoga koji ide brze od nas, a Boris Tadic je garant da cemo ovaj cilj ostvariti, da cemo ubrzanim procesom reformi biti blizi ulasku u Evropsku uniju. Jedino je Tadic u stanju da na ravnoj nozi razgovara sa svim najvaznijim ciniocima svetske politike o resavanju brojnih problema koji pritiskaju Srbiju u ovom trenutku.
   Vojinovic je naglasio da se pred Srbijom nalazi tesko vreme u kome se mora nadoknaditi deset izgubljenih godina pod vlascu Milosevica, godina izolacije, hiperinflacije, nestasice, bede i nemastine na svakom koraku, onih godina u koje hoce da nas vrati Tomislav Nikolic.
   - Postoji jedna opasnost kod ovih izbora - da manjina odlucuje, a da vecina ne izadje na izbore. Ogromna vecina gradjana Srbije jeste za njen put ka EU, i za demokratske procese, za normalan zivot i pristojnu zemlju, koja resava probleme svojih gradjana, koja je usmerena ka poboljsanju zivota. S druge strane, u Srbiji i dalje postoji manjina koja jos zivi u snovima da treba da ratujemo za neku drugu drzavu i da nasu decu ponovo uvodimo u opasnosti, sto je apsolutno neprihvatljivo. To su oni koji danas govore o miru, a do pre neki dan su govorili o ratu. To su oni koji pokusavaju da obmanu gradjane i da ih prevedu zedne preko vode. Takvima ne damo da pobede na ovim izborima - rekao je Slavisa Vojinovic.
Opstinski ozborni stab Borisa Tadica u Kraljevu pozvao je gradjane da u sto vecem broju izadju na izbore i izrazio nadu da ce Tadic “sigurno uci u drugi krug”.
   - Kampanja naseg predsednickog kandidata usmerena je ka obicnom coveku gde su u “zivom” razgovoru osluskuje nacin zivota i zelje gradjana Srbije. Takav skup imali smo nedavno i u Kraljevu, gde smo bez ikakve vike i “bombardovanja” grada poklicima iz proslosti, okupili veliki broj clanova DS-a, simpatizera stranke, gradjana svih drustvenih slojeva, koji su jasno podrzali Borisa Tadica kao jedinog demokratskog kandidata koji ima volju i znanje da ocuva petooktobarske vrednosti 2000. godine - rekao je sef opstinskog izbornog staba Borisa Tadica, Milan Vukovic.
   Vukovic je rekao da je u pogon stavljena celokupna infrastruktura stranke na terenu, da su uradjena odredjena istrazivanja “sigurnog birackog tela”, a dobijeni rezultati nagovestavaju mogucnost da Tadic dobije bezmalo isti broj glasova kao DOS septembra 2000. Prema proceni ovog staba, raspolozenje gradjana se znatno promenilo u odnosu na vreme parlamentarnih i vanrednih lokalnih izbora prosle godine.
   Prema oceni demokrata, u najgorem slucaju, Tadic bi mogao da osvoji drugo mesto i udje u drugi krug predsednickih izbora. Dobrom rejtingu Tadica doprinela je i njegova odluka da se tokom predizborne kampanje usredsredi samo na svoj program, bez pljuvanja protivnika i iznosenja prljavog vesa.

PREDIZBORNA TRIBINA PREDSEDNICKOG KANDIDATA IVICE DACICA - pise Slobodan Rajic
Za Srbiju socijalne pravde

    „Ovo nije samo moja kandidatura, vec kandidatura cele Socijalisticke partije i od rezultata ovih izbora zavisi i buducnost nase partije“ - rekao je Ivica Dacic, kandidat SPS-a na izborima za predsednika Srbije, na predizbornoj tribini odrzanoj pocetkom ove sedmice u velikoj sali SO Kraljevo, pod sloganom “U ime svih nas“. On je naglasio da od rezultata SPS-a na izborima 13. juna zavisi rezultat SPS-a na buducim lokalnim i saveznim, a mozda i vanrednim republickim izborima. Dacic je istakao da Srbiji treba predsednik, ali ne bilo kakav, vec sposoban, koji ce da izvede zemlju iz ozbiljne krize, u koju se, kako je rekao, uverio obisavsi do sada 89 gradova u kojima je u razgovorima sa ljudima centralno pitanje bilo: “Kako preziveti“?
- Danas je centralno pitanje Srbije kako ljudi mogu da zive kada ne rade fabrike, kada su radnici otpusteni, kada se seljacima vise slabo isplati da se bave poljoprivredom, kada postoji ogroman debalans izmedju potreba koje kao drzava imamo i onoga sto proizvodimo - istakao je Dacic. Shodno takvim ocekivanjima gradjana, svaka politicka partija mora upravo to da ima u vidu. Ako zaboravi socijalno-ekonomski polozaj coveka, ako se bavi samo ustavno-pravnim, zakonskim i drugim temama, ulaskom u Evropsku uniju ili NATO, zaboravice ono od cega ljudi zive. Svaka vlast ce pasti i svaka politicka partija nestati sa politicke scene ukoliko ne bude radila u interesu obicnog coveka!? Mi se razlikujemo od svih drugih jer se zalazemo za socijalnu pravdu, za drustvo jednakih sansi za sve. Mi se zalazemo za radnicka i sindikalna prava, da se zaustavi rasprodaja nacionalnog bogatstva, da svako dete mora da ima istu sansu da uspe u zivotu i da to ne zavisi od bogatstva njegovih roditelja, od njegovog porekla (da li je rodjeno na selu ili u gradu), da svaki covek ima isto pravo na rad i da svaki covek, kada je bolestan, ima istu sansu da prezivi, nezavisno od toga da li ima dovoljno para da se leci ili ne (aplauz, prim. novinara).

OSNOVNI PRINCIPI
Dacic je upozorio da radnici ne treba da glasaju za one koji ih otpustaju sa posla, seljaci za one koji im ne daju pomoc i ukidaju povlastice, penzioneri za one koji im produzuju potrebni staz za tri godine, umanjuju penzijsku osnovicu i “uskladjuju” penzije sa platama po nalogu MMF-a (koji trazi da se smanje penzije ili broj penzionera), djaci i studenti za one koji su im uveli visoke skolarine, bolesni za one koji su im uveli skupo lecenje, borci za slobodu za one koji ih optuzuju za zlocine i uskracuju im prava iz rata.
Predsednicki kandidat SPS-a je posebno ukazao na zadatak clanova SPS-a da gradjanima objasne sustinu politike ove partije, kao jedine autenticne partije levice u Srbiji. Pre svega, na njene osnovne principe kao sto su socijalna pravda, solidarnost i humanost, a kojih javnost mozda i nije svesna. On je upozorio da gradjane treba podsetiti da im je desnica uvela pljackasku privatizaciju, veliku skolarinu i placanje zdravstvenih usluga, uvoz jabuka iz Argentine, a nase ne mozemo da prodamo... Prema njegovim recima, ni pojedini novokomponovani biznismeni ne mogu biti nosioci socijalne pravde i pozvao ih je da “odrze miting u nakoj svojoj fabrici, ako je imaju, jer je lako biti prodavac impulsa“. Podsetio je da su SPS-u zamerali sto svecano otvara fabrike, mostove, skole i bolnice, ali to je bila politika izgradnje, dok ostali kandidati, poput Tadica, Marsicanina, Nikolica i Karica, nisu nikada nista otvarali vec su “imali samo svecana zatvaranja“. Naglasio je da se SPS, za razliku od nekih drugih, koji su pretili muslimanima u Novom Pazaru i crtali granicu na liniji Karlobag-Virovitica, uvek u miru zalagala za mir. “Ja nikada necu u miru pozivati na rat, ali ako nasa zemlja bude napadnuta, ja nikad necu pozivati na izdaju“ - rekao je Dacic, a u vezi sa medjunarodnim polozajem Srbije, naglasio:
- Mi smo i za Srbiju i za Evropu. Ne moze se biti samo za Srbiju a protiv Evrope. Mi to nikad nismo bili. Isto tako, ne moze se biti za Evropu a protiv Srbije, protiv svoga naroda i svoje drzave. Mi to takodje nikad nismo bili niti cemo biti. Mi jesmo za ulazak u Evropsku uniju, ali smo protiv ulaska u NATO zato sto je to vojna alijansa koja nas je bombardovala i trazimo da se o tome narod izjasni na referendumu (aplauz, prim. nov.). Mi smo pokazali da znamo sta znaci braniti drzavni i nacionalni interes.

„PROMENE“ I PROMENE
On je optuzio desnicu da se pod plastom reformi zalaze za “divlji kapitalizam“ i da zivi kao pre 100 godina, dok istovremeno optuzuje SPS da zivi u proslosti. Takodje se zalozio za republiku, jer se svuda u svetu monarhije pretvaraju u republike, a nigde obrnuto, i da srpski narod zasluzuje da bira svog vodju, a ne da ga dobija nasledjem. Naglasio je da su 5. oktobra 2000. godine gradjani u revolucionarnom zanosu inficirani antilevicarstvom i da su ideje i reci “reforme” i “promene” obesmisljene i upropascene.
- Mi smo takodje za promene i za reforme, ali ne za ove koje je DOS hteo da ucini, jer to su bile promene i reforme na stetu 99,99 odsto ljudi u Srbiji. Mi smo za takve promene u kojima ce radnici moci da se zaposljavaju, rade i imaju vece plate, u kojima ce Srbija smanjivati broj nezaposlenih, u kojima ce seljaci moci da zive kao nekada. I zato, ako ja budem izabran za predsednika Srbije, mozete biti uvereni da cu biti veran Srbiji, da cu biti veran idejama socijalne pravde i jednakih sansi za sve, jer ja ne pricam tudju pricu, ja pricam i svoj zivot. Jer, ja sam rodjen na selu, ja sam dosao u grad, prvo Nis pa Beograd, tamo zavrsio fakultet sa najvisom ocenom, kao najbolji student Beogradskog univerziteta, pokazao svima u gradu kako moze biti pametno dete sa sela i kako se moze uspeti u zivotu zahvaljujuci svom radu i sposobnostima. Da nisam imao sistem besplatnog skolstva, mozda ne bih to uspeo? - zakljucio je Dacic.
Zavrsavajuci izlaganje, Ivica Dacic je naglasio da bez SPS-a nema politicke stabilnosti u Srbiji, jer se o SPS-u govorilo svasta, a pokazalo da bez ove partije nema nicega, pa ni Vlade Srbije, koja je podrzana da bi otisla Vlada Zorana Zivkovica, i pozvao clanove, simpatizere i sve gradjane da 13. juna izadju na izbore i glasaju za program te partije.

Poseta
Komentarisuci nesto slabiju posetu na tribini, Sreten Jovanovic, predsednik OO SPS-a Kraljevo, rekao je da je “proslo vreme praznih obecanja” i da shodno tome “gde su pune sale - tu su prazna obecanja”, a da je realnost nesto sasvim drugo. Istim povodom, Ivica Dacic je prokomentarisao:
- Nije najvaznija ova tribina, vec su najvazniji izbori 13. juna. Ako nisu znali da je danas tribina, svi znaju da su izbori 13. juna, i neka se potrude da ovi nasi stavovi dopru do svih biraca - da ostvarimo dobar rezultat.

Milosevic
Odgovarajuci na pitanja posetilaca, Ivica Dacic je rekao da je Slobodanu Milosevicu vaznija od zdravlja odbrana pred Haskim tribunalom, koja treba da pocne pocetkom jula i kritikovao mnoge kandidate koji se, poput Tomislava Nikolica, Branislava Ivkovica, Borislava Pelevica i Bogoljuba Karica, pozivaju na navodnu podrsku Slobodana Milosevica, a kad je trebalo prikupiti novac za njegovu odbranu, to je radio samo SPS, a oni nisu dali ni dinara!?

PREDSTAVLJENO TRECE IZDANJE KNJIGE NESTALIH LICA NA KOSOVU I METOHIJI - pise Rajko Saric
U raljama neizvesnosti

   Zbog poznatih dogadjaja na prostoru Kosova i Metohije pripadnici svih zajednica zarobljeni su izmedju nade i ocaja, suoceni sa neizvesnoscu koja okruzuje sudbinu njihovih najmilijih o kojim vec godinama nista nisu culi. Na zahtev strana ukljucenih u dijalog izmedju Beograda i Pristine, Medjunarodni komitet Crvenog krsta se prihvatio obaveze da u svojstvu neutralnog i nezavisnog posrednika predsedava Radnom grupom za nestale osobe gde je preduzeo sve da se u sto vecem obimu rasvetli sudbina nestalih.
Nakon gotovo decenije oruzanih sukoba u bivsoj Jugoslaviji, danas je nepoznata sudbina gotovo 23.600 nestalih. U Srbiji i Crnoj Gori podneto je oko 1.500 zahteva za trazenje najblizih rodjaka koji su nestali tokom sukoba u Hrvatskoj, Bosni i na Kosmetu.
- Uprkos ogromnim naporima, prosle godine je reseno srazmerno malo ovakvih slucajeva i to iskljucivo putem identifikacije posmrtnih ostataka ekshumiranih iz masovnih i pojedinacnih grobnica. Ta cinjenica je mucan podsetnik na dugacak i mukotrpan posao koji na ovom planu jos predstoji - rekao je Stefan Ziegler, sef kancelarije MKCK u Kraljevu, na predstavljnjanju treceg izdanja Knjige nestalih lica na Kosovu i Metohiji, u kojoj su objavljnjena imena 3.272 lica cija sudbina do danas nije rasvetljena.

BOLNI ODGOVORI
Ziegler je podsetio da je prikupljanje i obrada informacija o nestalim i okolnostima njihovog nestanka dinamican proces. Kroz prosece ekshumacija i identifikacija, koji su vec nekoliko godina u toku, neke porodice su dosle do bolnih odgovora, kaze Ziegler, dok su druge i dalje bez ikakvih vesti o svojim najmilijim.
MKCK radi u korist porodica nestalih koji su pripadnici svih zajednica, bez obzira na to da li zive na Kosovu ili negde drugde, da bi im pomogao da ustanove sta se dogodilo njihovim rodjacima. Period cekanja za porodice je uvek dug, a patnja izazvana neizvesnoscu razdiruca. Vlasti su u obavezi da pruze informacije koje treba da doprinesu rasvetljavanju sudbine lica koja se vode kao nestala, ali je odgovornost za pruzanje pomoci porodicama nestalih kolektivna. Upravo zbog tih porodica, MKCK ce, culo se na predstvljanju treceg izdanja Knjige nestalih lica na Kosovu i Metohiji, nastaviti da traga za informacijama, da radi zajedno sa nadleznim vlastima i saradjuje sa drugim organizacijama da bi se rasvetlila sudbina nestalih. Najnovije izdanje ove knjige garantuje da nestanak nijedne od 3.272 osobe nece biti zaboravljen.

PET GODINA NADE
U ime lokalne samouprave prisutne je pozdravio Darko Vilotijevic, koji je biranim recima podsetio na period bombardovanja, period stradanja Srba na Kosovu, koji je pokrenuo talas izbeglica sa cijom sudbinom se tadasnja vlast naprosto poigrala.
- Vlasti su blokirale saobracajnice i onemogucile desetinama hiljada beskucnika da odu u gradove u unutrasnjosti Srbije. Zato se u Kraljevo, u veoma kratkom periodu, slila reka nevoljnika koji su, bez odgovarajuce pomoci drzave, opteretili infrastrukturu grada, od saobracajnica do drugih segmenata zivota. Svi koji su morali da napuste svoje domove i odu u neizvesnost, dosli su u veoma tezak polozaj, a porodice nestalih imale su i brigu vise - rekao je Vilotijevic, zahvaljujuci medjunarodnim humanitarnim organizacijama koje su pomagale uvek kad je bilo tesko.
Brankica Antic, koordinator Udruzenja porodica nestalih i kidnapovanih lica na Kosovu i Metohiji, kojoj je suprug Zlatko (35) kidnapovan 28. jula 1999. godine u Prizrenu, iznela je podatak da kraljevacka kancelarija ovog udruzenja pokriva opstine Kraljevo, Kragujevac, Jagodina, Krusevac, Trstenik, Vrnjacka Banja, Raska, Cacak i Uzice. Na evidenciji se nalazi oko 130 pordica koje vec pet godina ne znaju pravu sudbinu svojih najmilijih, a Brankica je zatrazila od aktuelnih vlasti da pomognu u rasvetljavanju tragicne sudbine oko 1.300 kidnapovanih i nestalih Srba, Roma i drugih nealbanaca, koji su nestali tokom rata, ali i nakon dolaska mirovnih snaga.

HAPSE SAMO SRBE
Simo Spasic, predsednik Udruzenja porodica ubijenih i kidnapovanih lica na Kosmetu, podsetio je da su otmice i kidnapovanja na prostoru Kosova poceli jos 1998. godine, mnogo pre NATO bombardovanja i sukoba teroristicke OVK-a i srpskih snaga bezbednosti.
- Knjiga koja je pred nama svedoci o teskom stradanju koje je zadesilo nase prostore. Ali, medjunarodna zajednica je malo ucinila na objektivnom rasvetljavanju zlocina. Hapse se i proganjaju uglavnom srpski generali i borci, kao da drugi ucesnici u krvoprolicu nisu imali svoje generale, svoje vrhovne komandante i zlocince. Licno sam Kofi Anananu i Karli del Ponte predao spisak sa imenima 300 kidnapera, a do sada niko od njih nije uhapsen, niko od njih se nije nasao na poternici. U medjuvremenu, medjunarodna zajednica je od drzave Srbije zatrazila da se iz zatvora puste svi Albanci jer su, navodno, politicki zatvorenici Milosevicevog rezima - rekao je Spasic i naglasio da su, s druge strane, Srbima do sada nestali rodjaci uglavnom dopremani u vrecama.
U nastojanju da porodicama nestalih lica pomogne da rese tipicne administrativne probleme na koje mogu naici, MKCK je odstampao vodic za pravna pitanja vezana za imovinsko-nasledno-pravnu proceduru, ostvarivanje prava na penziju i posebne naknade, i porodicni status. Kako bi izasao u susret potrebama udruzenja porodica nestalih, MKCK pruza podrsku svojim specificnim projektima usmerenim na osposobljavanje, obuku na planu komunikacije i osamostaljivanja.

SABOR NARODNOG STVARALASTVA U METIKOSIMA - pise Srecko Gvozdenovic
Laz se podmladio

   Treceg dana Svetih trojica, u utorak, 1. juna 2004. godine, u selu Metikosima kod Kraljeva, odrzan je Treci sabor narodnog stvaralastva opstine Kraljevo. Na Saboru su ucestvovale izvorne pevacke grupe, frulasi, zdravicari, guslari, dvojnicari iz Zice, Ravanice, Oplanica, Ribnice, Metikosa i Kraljeva, a kao gosti grupe iz Vrnjacke Banje, Konjica, Cacka, Mrcajevaca i LJubica. Sabor su organizovali mesna zajednica Metikosi i Kulturno-prosvetna zajednica opstine Kraljevo.
Sve je pocelo spontano pre tri godine. Narod se po obicaju okuplja na treci dan Svetih trojica da proslavi litije kod zapisa "Laz", gde peva, igra, saborise. Mestanin Ratomir Djonovic, inace dobar frulas i korepetitor mnogim folklornim ansamblima, dosao je na ideju da bi mogao da organizuje Smotru narodnog stvaralastva. Kulturno-prosvetna zajednica Kraljevo je prihvatila takvu ideju, pa je Treci sabor okupio veliki broj pevackih grupa i instrumentalista, kako iz nase, tako i iz susednih opstina.
Posebnu paznju je privukla pevacka grupa iz Oplanica, jednom zetelackom pesmom u kojoj se cuje pravo moravsko pevanje (koga ima sve manje, a svakako ga treba ocuvati), zatim Rade Novakovic na dvojnicama, zenska pevacka grupa iz Zice, Dragos Kovacevic, frulas, Momir Djokic, guslar, kao i Bora Popovic, zdravicar iz Ravanice. Od gostujucih, gotovo sve cacanske grupe pevale su izvanredno, a najbolje od svih koje su se pojavile na Saboru bile su mesovita grupa “Biseri Sumadije" iz Cacka i “Stari pomeljari" iz Mrcajevaca. Zadovoljstvo je bilo videti predivne srpske nosnje, uzivati u pevanju i sviranju i videti radost na licima izvodjaca. Kako kaze jedan stih iz pesme koju peva grupa iz Oplanica - "Niko nema sto Srbija ima". Nadajmo se da ce ovaj Sabor postati tradicionalan i da ce Cetvrti okupiti jos vise izvornih grupa, kako bismo bogati srpski folklor negovali i ocuvali.

PROMOCIJA PROJEKTA "RAZVOJ ZDRAVSTVA U SRBIJI" - pise Predrag Markovic
Sistem po meri gradjana

   Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije, prof. dr Tomica Milosavljevic, proslog utorka je u ZC "Studenica" u Kraljevu prisustvovao promociji procesa restrukturiranja sistema zdravstvene zastite Srbije u okviru projekta Ministarstva zdravlja pod nazivom "Razvoj zdravstva Srbije", koji se sprovodi u regionalnim opstim bolnicama u Kraljevu, Vranju, Valjevu i Zrenjaninu.
U okviru cetvorogodisnjeg projekta "Razvoj zdravstva Srbije" u cetiri pomenute regionalne bolnice u Srbiji, uz kreditiranje Svetske banke, bice rekonstruisani objekti, investirano u medicinsku opremu, edukaciju kadrova i reorganizaciju radi efikasnijeg i kvalitetnijeg pruzanja usluga gradjanima.
Ministar je na promociji svecano objavio zavrsetak prve faze gradjevinskih radova i pocetak procesa restrukturiranja kraljevacke bolnice.
- Sistem zdravstvene zastite Srbije mora da bude po meri gradjana Srbije, bez obzira na desetogodisnje kasnjenje, na zapustene kapacitete i visegodisnje neulaganje u odrzavanje infrastrukture, bez obzira na demotivisane zdravstvene radnike i bez obzira sto smo doziveli da budemo i na najnizim granama - kazao je ministar, obracajuci se zdravstvenim radnicima i predstavnicima opstine Kraljevo u ZC "Studenica".
- Cilj boljeg zdravstvenog sistema svakako je ocuvanje i unapredjenje zdravstvenog stanja stanovnistva, pravican i jednak pristup zdravstvenoj zastiti svih gradjana Srbije, postavljanje korisnika u srediste sistema. Da to ne bude prazna fraza, potrebna je odrzivost tog sistema koja je pracena decentralizacijom i demokratizacijom i poboljsanjem efikasnosti i kvaliteta zdravstvenih usluga u sistemu - rekao je Milosavljevic.
Projekat "Razvoj zdravstva Srbije", pomognut znacajnim zajmom Svetske banke, zapocet je 2002. godine planovima i pregovorima. Ministar je istakao da je pilot projekat reformisanja primarnog sistema zdravstvene zastite u cetiri velike bolnice u Srbiji, posle devet meseci pregovaranja, dobio podrsku i od Borda Svetske banke.
- Vlada Republike Srbije je odlucila da pored opredeljenja da budzet Republike Srbije svake godine mora da bude znacajniji za zdravstvo, tako da je od 2002. godine, kada je bio milijardu i 200 miliona, preko tri i po milijarde 2003. godine, sada 6,7 milijardi dinara - rekao je ministar zdravlja. On je napomenuo i da su "prve pare iz ovog projekta u Kraljevu potrosene na cekaonice, na hol u kome je informativni pult gde covek moze da dobije potrebne informacije i da dostojanstveno ceka najvise trideset minuta od momenta kada mu je zakazan pregled do pregleda".
Promociji projekta Ministarstva zdravlja prisustvovao je i predsednik SO Kraljevo, dr Radoslav Jovic. On je kazao da je ovaj napredak u zdravstvu ne samo napredak za zaposlene, vec i za sve gradjane Kraljeva.
- Ubedjen sam da ce svako od nas uciniti sve sto je moguce da Kraljevo kao opstina bude korak ispred ostalih u Srbiji i da pokazemo kako valja ciniti - kazao je Jovic.
Direktor Zdravstvenog centra "Studenica", dr Dragan Arsic, istakao je da danas promovisemo jedan od najznacajnijih projekata razvoja zdravstva u Srbiji, dodavsi da razvoj zdravstva Srbije podrazumeva ne samo rekonstrukciju objekata, vec i investicije u medicinsku opremu, edukaciju kadrova i unapredjenje pruzanja usluga pacijentima.
- Za dve godine trebalo bi da ova bolnica bude jos efikasnija, da u njoj pacijenti borave sto krace, da taj boravak bude sto prijatniji i da se pravci na putu do izlecenja ne ukrstaju" - kazao je Arsic.
Promociji projekta "Razvoj zdravstva u Srbiji", kako je receno, iz opravdanih razloga nisu prisustvovali predstavnici Svetske banke, koja ovaj projekat, kako je rekao ministar Milosavljevic, finansira sa 20 miliona dolara, tako da je o projektu govorio regionalni koordinator projekta u Kraljevu, dr Zoran Stojanovic, koji je rekao da je poenta onoga sto Svetska banka zeli da postigne u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i sa ovom zdravstvenom ustanovom pravljenje jednog odrzivog sistema, koji je racionalan i izlazi u susret potrebama populacije za koju je zaduzen.
- Ovaj sistem bi trebalo da bude otvoren, prijateljski i ugodan prema svojim bolesnicima, a ne odbojan i pomalo zastrasujuci, kakav, rekao bih, jeste sada" - kazao je dr Stojanovic.

 "IBARSKE NOVOSTI" U POSETI ANDjELIJI KAPI, PATRONAZNOJ SESTRI
Citav radni vek u sluzbi naroda

   Sada vec daleke 1972. godine, kao mlada medicinska sestra, Andjelija Kapa je pocela da radi u novoosnovanoj Polivalentnoj patronaznoj sluzbi. Svrha i smisao ove sluzbe sastojala se, pre svega, u tome da se radom na terenu i u drustveno-politickoj zajednici siri zdravstvena kultura, da se menjaju stavovi iz negativnih u pozitivne i da se obuci stanovnistvo kako zdravo da zivi. U toj sluzbi je u pocetku radilo deset sestara, a sluzbu je, kako kaze Andja, vodio kolega koji je bio jako strucan, vredan i obrazovan i koji je zaista zeleo da tu sluzbu napravi da valja. Mlade medicinske sestre su se prihvatile novog posla sa velikim entuzijazmom, tim pre sto je to bio veliki izazov koji obecava jer je tada Jugoslovenski crveni krst bio u Zenevskoj konvenciji i po njihovom programu je sve radjeno. U skladu sa tim trebalo je da mlade sestre dobiju zvanje lekara preventive ili inzenjera preventive. "Medjutim, kako se pokazalo, to se kasnije nije svidelo ni lekarima, ni inzenjerima, ni nasim celnicima, pa su nas "krstili" u vise medicinske sestre preventivnog smera ili patronazne setre, kako je to narodu bilo lakse da nas pamti i da nas zna", kaze Andja i nastavlja svoju pricu: "Te 1972. godine krecemo da radimo, svaka sestra dobija svoj rejon. Ja, kao mlada sestra, tada sam imala jednog sina, pocinjem da radim na jednom veoma teskom terenu, Mataruska Banja, Mataruge, Piskanja, Progorelica, Konarevo, Petrevci. Prvo su nam obecali da ce svaka sestra imati svoje vozilo kojim ce obilaziti teren, ali od toga nije bilo nista. Na posao smo krenule pune snage, volje i zelje za visokim obrazovanjem, ali autobusom, vozom i najcesce peske, do svake kuce, svakog bogaza. Tadasnji sef je uspeo da od nase sluzbe napravi jednu od vodecih sluzbi, a kada je otisao od nas, dosla je koleginica, koja je bila vrlo kratko, a potom sam dosla ja na mesto sefa sluzbe i na tom mestu ostala oko dvadeset pet godina”.
   Andjelija, secajuci se tog vremena, kaze kako tada nije znala za odmor, za subotu i nedelju, cesto ni za svoju porodicu, sto sada sebi zamera. Ono cime je trebalo da se bavi jeste da obavlja individualne posete u samom stanu bolesnika, na zdravstveno-vaspitnom radu, od obilaska trudnica, novorodjencadi, odojcadi, predskolske i skolske dece, starih osoba, dijabeticara, tuberkuloznih, svih hronicnih i bubreznih bolesnika. Tesko je i zamisliti koliko je jedna sestra trebalo da ima znanja, jer kad je ulazila u kucu, ona nije znala sta je tamo ceka i morala je sistematski da obradi celu porodicu. Patronazna sestra je na terenu i babica, i pedagog, i psiholog, i lekar, i hirurg, i ginekolog, jednostavno ona na svom terenu mora da ima znanje iz svih oblasti i da pomogne pacijentu dok on ne dodje tamo gde treba i gde mu sestra da preporuku.

“Ne znam gde mi noga nije krocila“
   Druga, jos jaca strana je zdravstveno-vaspitni rad koji se sprovodi u skolama, mesnim zajednicama, narodnoj odbrani. "Ne znam gde mi noga nije stala i kada nisam ustala u cetiri sata ujutru i uvece dosla u devet da mesim, varjacom, a knjigu da drzim u jednoj ruci. Mislim da ipak treba stati ispred mase, treba nesto zrelo reci i treba narodu promeniti stavove i navike, a mi smo, sto se tice toga, mnogo tvrd orah“, kaze sestra Andja.
   Posle deset godina iskustva i rada na terenu trebalo je da se patronazne sestre vrate u skole i da predaju zdravstveno vaspitanje, kako je to i nekada bilo. Medjutim, ponovo su celnici odlucili da to rade profesori ili nastavnici fizickog ili biologije. Ali ipak i do danasnjeg dana vecinu tih poslova obavljaju patronazne sestre, svaka u svojoj skoli na svom terenu.
Andjelija Kapa je pocela kao mlada sestra i imala je afiniteta prema tom i takvom zdravstveno-prosvetnom radu, a onda su poceli ljudi da je traze i pocela je da dobija i prve nagrade. "Ne znam koliko sam do sada ekipa i koliko dece obucila da stave prvi zavoj i zaustave krvarenje. I onda su to ljudi na neki nacin znali da cene, taj moj rad, i tako se proteze nagrada za nagradom, sto mi je kao mladoj davalo jos vise volje i tako se taj tocak vrteo jace i vise, a jos me je vise vuklo to sto je ta sluzba bila na mojim ledjima. Dobila sam, jedino ja u regionu, i nagradu Dr Dragisa Misovic. Dobila sama i nagrade Narodne odbrane, mesnih zajednica, a najmanje od svoje kuce, samo jedanput medalju za obucavanje ekipa prve pomoci i nekoliko zahvalnica", kaze Andja i nastavlja: "Najvise sam dobila ljubomore i nekih stvari koje su me sibale, ali ja se nijednog momenta ne stidim jer sam izvela svoju sluzbu da bude treca u Srbiji. Nema kuce u koju moja noga nije krocila, nema skole u kojoj nisam bila. Ja sam najbogatija sestra jer imam tri kuce. Jedna je moj skromni dom, druga mi je Crveni krst, a treca moja radna organizacija, gde cu uskoro da zaradim penziju i gde primam skromnu platicu. Da li sam ja jedan kaput nosila deset godina ili koliko sam ga puta oprala, to mene najmanje zanima. Nikada nisam delila ljude prema veroispovesti, za mene uopste nije vazno koje je neko veroispovesti i koje je boje koze. Za mene su sva novorodjena deca bila potpuno pod istim arsinom i da li je i kojeg je neko stupnja obrazovanja, to me uopste nije interesovalo. Cak sam kod onih porodica gde sam osetila manji stupanj obrazovanja davala maksimum, jer to i jeste moj zadatak, da podizem kulturu i zdravstvenu kulturu prvenstveno i da negativne stavove i navike menjam. Cetrdeset godina bez jednog jedinog dinara biti aktivista Crvenog krsta moze samo neko ko ima veliko srce i siroku dusu. Interesovala me je samo porodica kao osnovna celija od koje sam ja kretala da tu bude jedna casna zdrava porodica koja sutra treba da se reprodukuje i daje zdrava pokolenja. Svaka patronazna sestra, pa i ja, za vreme svog radnog veka neguje ljudski zivot i ucestvuje u njemu. Znaci, od zaceca do smrti. Trudnicu, pa porodilju, novorodjence, pa sve do predbracnog savetovalista, pa brak i ponovo idemo iz pocetka”, kaze Andjelija Kapa, patronazna sestra koja je, kako tvrdi, tokom svog visedecenijskog iskustva odnegovala vise beba nego sto ima kose na glavi i koja je za svoj rad dobila gotovo isto toliko priznanja. Ipak, kako se cini, i Andja je samo jos jedan primer kako se takozvana sira drustvena zajednica odnosi prema najhumanijim ljudima ili prosto receno, da humanost i zahvalnost ne idu uvek zajedno.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ZA CETRDESETOGODISNJI JUBILEJ, KRALJEVACKA MUZICKA SKOLA "STEVAN MOKRANJAC" IZDIGLA SE NA 4. MESTO U SRBIJI - pise Jelena Petrovic
Kad bi im sve uspevalo kao uspeh!

   Sa 121 nagradom u ovoj skolskoj godini, kraljevacka Muzicka skola "Stevan Mokranjac" svrstala se u sam vrh ovih umetnickih skola za posebno nadarenu decu: od 64 skole, Kraljevo je na 4. mestu. Uspeh je dosao posle visegodisnje stagnacije, kada je ova skola bila u donjoj polovini tabele.
- Vec u profesorskom kadru ima dosta nekadasnjih ucenika ove skole. Kod njih se neguje duh ove skole, oni su najveci borci za uspeh skole i zato nam je cilj da dovedemo jos nasih bivsih ucenika - kaze direktor kraljevackog "Mokranjca", Miodrag Grujicic, ne skrivajuci ponos sto se preokret dogodio za njegovog mandata.
Iako je rad skole javan, ima dosta koncerata i drugih javnih nastupa, uspeh ucenika ove skole ponekad je u senci nekih drugih dogadjanja u gradu. Skola radi sa mnogo problema, od kojih je najveci prostorni.
- Kad nasi ucenici odu u neku beogradsku skolu i tamo sviraju, oni se gotovo uplase od zvuka svog instrumenta, jer nikada sebe nisu culi u tako velikom i akusticnom prostoru - nastavlja Grujicic. - Mi nemamo ni salu za vezbanje i skolske koncerte, niti dovoljno drugog prostora. Do sada smo vise puta dobijali obecanja od opstinskih struktura da ce nas prostorni problem resiti, ali je uglavnom ostajalo na tome. Mi vidimo, na primer, Dom Vojske kao idealno resenje za nasu i novoformiranu likovnu umetnicku skolu. Nisam siguran da ima razumevanja da nam se zaista pomogne u ovom, najvecem problemu nase skole. Zatim, dok u nekim drugim sredinama takmicenja ucenicima placa skola, mi nemamo novca za to. U poslednje vreme participira opstina, ali je to ipak nedovoljno. Uspeh ovih ucenika je i uspeh profesora, pre svega njihov, jer su upravo oni uspeli da od praznog lista papira naprave knjigu. Mi to, medjutim, ne mozemo da nagradimo, jer nemamo fond za to, a niko sa strane ne primecuje nas rad i uspehe...
Profesor Marija Stevanovic, koja je sa nekoliko medjunarodnih takmicenja sa svojim ucenicima donela prve nagrade, kaze:
- Ima jos sjajne dece, ciji roditelji nemaju para za medjunarodna takmicenja. Jedan takav odlazak u inostraanstvo kosta roditelje po hiljadu eura, pa to nije svakome dostupno i vrsni ucenici ostaju bez mogucnosti da se uporede sa drugima i da, verovatno, donesu jos neku nagradu.
Marija Stevanovic, i sama nekada ucenica kraljevackog "Mokranjca", vec godinama na harmonikaskim takmicenjima - rusi sve pred sobom. Do sada je postojalo nesto kao "kragujevacka skola harmonike", ali je sada primat, zahvaljujuci pre svega njoj, preuzelo Kraljevo.
- Jos ima pomalo nerazumevanja i ljudi na harmoniku gledaju kao na narodnjacki instrument, ali se sve vise shvata njena vrednost i u klasicnoj muzici. Mi smo tu medju najboljima u svetu, sto dokazuju i ove nagrade. Veoma su dobri Rusi, Ukrajinci, poneki Kinez i Japanac, ali su nasi ipak najbolji. Ja jos ne mogu da dodjem sebi od uzbudjenja zbog uspeha u Kligentalu, jer sam jos prosle godine to takmicenje, jedno od najjacih u svetu, smatrala potpuno nedostiznim, a ove godine smo se sa njega vratili sa prvom nagradom. Lepo je bilo kada su najpoznatija svetska imena dolazila da nam cestitaju, raspituju se za nas...
Uspeh kraljevackih harmonikasa vise nikako ne moze da se smatra sticajem okolnosti, niskim nivoom takmicenja ili ziriranja. Priznanja su dosla sa najkompetentnijih mesta, i to u nekoliko navrata, bolje receno - uvek kada se Marija Stevanovic pojavila sa svojim ucenicima.
Pored briljantnog uspeha odseka harmonike, ne sme se zanemariti ni uspeh ostalih odseka: klavirskog, gudackog, duvackog. Cetrdesetogodisnji jubilej, koji ce "Stevan Mokranjac" iz Kraljeva proslaviti ove godine, u oktobru, docekuje se na najbolji moguci nacin - sa uspehom na kome mogu pozavideti i oni koji rade u nemerljivo boljim uslovima.
Ove godine, zahvaljujuci entuzijazmu profesora, ali i interesovanju ucenika, otvara se etnomuzikoloski odsek. Otvorice se i odseci za trombon i kontrabas, a ucenici koji ovde zavrse srednju skolu na ova dva odseka, mogu da budu sigurni da ce odmah dobiti posao kao predavaci u nizoj skoli. I na drugim odsecima, posebno klavirskom, ima jos saradnika iz drugih gradova, koji su na stalnom radu van Kraljeva, i to stvara teskoce skoli, iako oni zaista korektno rade i ovde. Direktor Grujicic je takodje pun hvale i za rukovodstvo Narodnog muzeja u Kraljevu i Pozorista, gde se odvija najveci broj koncerata Muzicke skole, jer u samoj skoli nema uslova za to. Kada bi Muzicka skola "Stevan Mokranjac" imala razumevanja u opstinskim vlastima koliko ima uspeha na medjunarodnim takmicenjima, gde bi joj bio kraj!?



IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Nezavrsene price" DZon Ronald Rejel Tolkin (Beograd, Alnari, 2003)
Nezavrsene price su jos jedno svedocanstvo o Tolkinovoj cudesnoj mastovitosti. Zbirka prica koje se odnose na vremenski period od starijih dana Srednje zemlje, do zavrsetka rata za prsten i koje pruzaju siru sliku dogadjaja o kojima je vec bilo govora u Silmarilionu i Gospodaru prstenova.
Knjigu je priredio Kristofer Tolkin, piscev sin, koji je imao tezak zadatak, jer su sve price bile manje ili vise nezavrsene. Priredjivac je u predgovoru, objasnio raznolikost piscevog pristupa. Takodje, on je dao neophodne komentare uz svaku od ovih prica. Kristofer je za ovu knjigu ponovo uradio svoju mapu koja je objavljena u Gospodaru prstenova, pridodavsi joj neke nove pojmove i imena.

ODELJENJE ZA DECU
,,Leksikon naroda sveta" Mile Nedeljkovic (Beograd, SKZ, 2001)
Ovaj leksikon je istovremeno etnodemografski presek, lingvisticki pregled, geografski prelet i verski otisak covecanstva na prelazu iz drugog u trece hiljadugodiste. On sadrzi oko cetiri i po hiljade odrednica. U etnicke karte ovog leksikona uneti su podaci za oko hiljadu i po naroda, sto premasuje broj naroda unetih u karte slicnih izdanja u svetu. Mile Nedeljkovic je prikazao etnicku istoriju covecanstva i postavio osnovu za dalje pracenje njegovog razvoja u trecem milenijumu.

PREPORUCUJEMO
,,Tragovi bogova" Grejem Henkok (Beograd, Mono & Manana, Moc Knjige,2004)
Tragovi bogova predstavljaju novi revolucionarni pogled na istoriju, koji je uverio milione citalaca sirom sveta u postojanje napredne civilizacije, za koju dosadasnja istoriografija ne zna. Knjiga sadrzi drevne mape koje pokazuju kako je svet izgledao za vreme ledenog doba, navodno hiljadama godina pre postojanja bilo koje civilizacije kadre da iznedri takve mape. Sadrzi dokaze o razornim kataklizmama koje su potkraj ledenog doba potresale planetu. Procitajte o izuzetnom poduhvatu gradnje velikih piramida u Egiptu i hramovima u Andima. Ova knjiga dovela je do uzavrelih rasprava medju akademskim istoricarima o iscezlim civilizacijama i pruzila drugacije poglede na mnoge tajanstvene lokalitete na svetu.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Carls Bukovski ,,Post office" (Beograd, Novosti).