Dva puta za Srbiju
Drzava sa najvise prognanika u Evropi
Plaza umesto deponije
Novinari testirali stazu
Kraj bezakonju i bezboznistvu?
Neiskorisceni planinski raj
Ponude za svaciji dzep
Za oporavak socijalno ugrozenih
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kik-boks, karate, plivanje

U NEDELJU, 27. JUNA, DRUGI KRUG PREDSEDNICKIH IZBORA - pise Slobodan Rajic
Dva puta za Srbiju

   Na listicu dva najuspesnija kandidata iz prvog izbornog kruga: Tomislav Nikolic (SRS) i Boris Tadic (DS) • Glasanje na istim birackim mestima i po istoj proceduri kao u prvom izbornom krugu pre dve sedmice • U Kraljevu sve spremno za predstojece glasanje posle kojeg ce Srbija konacno dobiti legalno izabranog predsednika Republike

Sest i po miliona biraca u Srbiji, u nedelju, 27. juna, imace priliku (i pravo) da na osam i po hiljada birackih mesta glasa za predsednika Republike Srbije. Bice to drugi krug izbora, na kojem ce se gradjani sa pravom glasa opredeljivati izmedju najuspesnijih kandidata iz prvog izbornog kruga, odrzanog 13. juna. To su Tomislav Nikolic iz Srpske radikalne stranke (SRS) i Boris Tadic iz Demokratske stranke (DS). Ko ce biti pobednik, odlucice biraci, ali ce Srbija tog dana, ako glasanje protekne regularno, posle tri i po godine “v.d. stanja“ sigurno dobiti legalno izabranog predsednika Republike.

PO ISTOM POSTUPKU
U opstini Kraljevo je sve spremno za drugi krug glasanja. Procedura je ista kao u prvom izbornom krugu 13. juna, s tim sto je glasanje jednostavnije jer se na listicu nalaze imena samo dva kandidata. Biraci ce glasati zaokruzivanjem rednog broja ispred imena jednog od kandidata i takav glasacki listic bice ispravan.
Glasace se na istim birackim mestima kao u prvom krugu, a njih u kraljevackoj opstini ima ukupno 129, od birackog mesta broj 1 “Zelengora“ 1, u zgradi Termotehnike kraljevackog “Magnohroma”, do birackog mesta Lozno 129, u Osnovnoj skoli u istoimenom selu.
Biracka mesta bice otvorena od 7 do 20 sati, a o sprovodjenju izbora starace se Opstinska izborna komisija i 129 birackih odbora u stalnom i prosirenom sastavu. Glasace se po vec ustaljenoj proceduri, uz obaveznu identifikaciju (licna karta, pasos, vozacka dozvola), sprej sa nevidljivim (i neskodljivim) mastilom, ultravioletne lampice, providne kutije, paravane za (tajno) glasanje... Na isti nacin kao u prvom krugu, omoguceno je nepokretnim i tesko bolesnim biracima da glasaju kod kuce, s tim da se prijave birackom odboru najkasnije 27. juna do 11 sati. Na odgovarajucim mestima glasace biraci u srpskoj dijaspori i vojnici, kao i zatvorenici u pritvorskim i zatvorskim ustanovama.

SVE SPREMNO
Kako istice Dragan Vukadinovic, predsednik Izborne komisije opstine Kraljevo, izborni materijal vec je stigao, resenjima su formirani biracki odbori. U njima, u odnosu na prvi izborni krug, ima neznatnih izmena zbog opravdane sprecenosti pojedinih clanova, a mali problem je sto komisija i biracki odbori jos nisu dobili materijalne prinadleznosti za rad u prvom krugu izbora (te isplate ce sigurno uskoro biti izvrsene). S obzirom na to da je procedura ista kao u prvom krugu, kada nije bilo prigovora na tok i postupak glasanja, Vukadinovic smatra da ce i predstojeci drugi krug u opstini Kraljevo proteci u najboljem redu, demokratski i u skladu sa Ustavom i Zakonom.
Sinoc (u cetvrtak, u ponoc) je pocela izborna tisina, tako da 111.000 biraca u opstini Kraljevo na miru moze da razmisli o svemu sto su im dva predsednicka kandidata ponudila, obecala, rekla u (pred)izbornoj kampanji i da se opredele za jednog od njih, birajuci ga za predsednika. Kako izaberemo, tako ce nam i biti, tim putem cemo ici. Srbijo, srecan ti novi predsednik, ma ko to bio.

OBAVESTENJA
I ovog puta biracima su, kao pomocno sredstvo u funkciji efikasnijeg glasanja, poslata obavestenja, popularni “rezanci“. Medjutim, s obzirom na to da je bilo i primedbi da ta obavestenja nisu svi dobili, Izborna komisija opstine Kraljevo obavestava birace da mogu da glasaju i bez ovih obavestenja, kao i ranije, na svom birackom mestu na kojem su upisani u biracki spisak, uz pokazivanje licne karte i prema drugim pravilima u izbornoj proceduri.

BROJ BIRACA
Izmedju dva kruga, po zakonu, nisu vrsene izmene u birackom spisku, izuzev prema odluci nadleznog suda. U prvom krugu predsednickih izbora u opstini Kraljevo, sa vojnicima koji ovde sluze vojni rok, bilo je upisano ukupno 111.280 biraca.

SVETSKI DAN IZBEGLICA OBELEZEN I U KRALJEVU - pise Rajko Saric
Drzava sa najvise prognanika u Evropi

   Posle vise od deset godina od ratnih desavanja u Hrvatskoj i Bosni, u Srbiji je jos oko 400.000 izbeglih iz ovih bivsih jugoslovenskih republika, danas nezavisnih drzava • Zbog nemogucnosti odrzivog povratka, 227.500 izbeglih odlucilo se za integraciju u lokalnu zajednicu

U Srbiji danas zivi oko 400.000 izbeglica, od cega je polovina nastanjena u Vojvodini. Prema recima Andreja Mahecica, portparola UNHCR-a za Srbiju i Crnu Goru, njihov broj je smanjen za oko 300.000 u odnosu na 1996. godinu.
Problem izbeglica i raseljenih lica u nasoj zemlji i dalje je jedan od gorucih problema, jer smo zemlja sa najvise izbeglicke populacije u Evropi. Muka ovih ljudi nije samo u tome sto nemaju svoj dom, vec sto oko 90 odsto njih zivi ispod granice siromastva. Komesarijat za izbeglice doneo je odluku o gasenju svih kolektivnih centara do kraja 2005. godine, uz davanje novcane nadoknade izbeglicama koje ostaju i bez tog smestaja.
Nacionalna strategija za resavanje problema izbeglica i interno raseljenih lica usmerena je na povratak ili integraciju u lokalnu zajednicu, u zavisnosti od njihovog izbora. Ali, u praksi se ne ostvaruje sve zacrtano tom strategijom, kako zbog sporosti administracije, tako i zbog nedostatka novca. Odrziv povratak u Bosnu i Hercegovinu, odnosno u deo Federacije BiH, otezan je zbog jos uvek losih medjuljudskih odnosa, a u centralnoj Bosni i zbog prisustva velikog broja mudzahedina iz islamskih zemalja. Zbog toga se povratak u Bosnu ostvaruje uglavnom u srpskom entitetu, gde su obezbedjeni nesmetani uslovi za ulazak povratnika u privatne posede ili stanove. I povratak u Hrvatsku se odvija sporije od zeljenog, pre svega zbog brojnih tajnih optuznica hrvatskih vlasti protiv Srba, koji su, prema hrvatskom zakonu “ugrozavali bezbednost i drzavni integritet zemlje”. Jednostavnije receno, uslovi za odrziv povratak izbeglica u svoje domove jesu sigurnost, sloboda kretanja, nesmetan pristup privatnoj imovini i obezbedjenje minimalnih uslova za egzistenciju. Za sada svi ovi uslovi “vise u vazduhu”, jer nisu ispunjeni u celini. Zato se, prema popisu iz 2001. godine, 227.500 izbeglica izjasnilo za ostanak u Srbiji.

NOVI ROKOVI
- Hrvatska Vlada odlucila je da produzi rok za podnosenje zahteva za obnovu ostecenih i unistenih objekata za izbegla lica. Zahtevi se mogu podneti do 30. septembra, a produzenje roka se odnosi na one koji iz bilo kog razloga nisu podneli zahtev u prethodnom roku - rekao je Andrej Mahecic, i dodao:
- Za podnosenje zahteva potreban je formular, koji se moze dobiti u svakoj kancelariji UNHCR-a u Srbiji i Crnoj Gori, kao i overene izjave kojima se potvrdjuje da podnosilac ima nameru da zivi u tom objektu i da nije vec koristio pravo na obnovu, te da nije vlasnik nekog drugog stambenog objekata na podrucju Hrvatske.
U dogovoru sa Komesarijatom za izbeglice Republike Srbije, UNHCR je obezbedio zajam od Banke za razvoj Evrope, u iznosu od 20.000.000 evra, za izgradnju stambenih objekata za izbeglice, raseljene sa Kosmeta i socijalno ugrozeno stanovnistvo u Srbiji. Drugi deo pomoci u istom iznosu obezbedila bi Vlada Srbije, a ovim projektom bi se resio problem smestaja za oko 6.000 izbeglica i socijalno ugrozenih.
Doslo je krajnje vreme da se izbeglicama ponude istinska i opipljiva resenja, koja se prosto mogu svesti na dve stvari - da imaju krov nad glavom i da imaju sta da rade. Stotine miliona dolara je potroseno u protekloj deceniji na resavanje problema izbeglica. Sav taj novac vecim delom je odlazio za plate osoblja zaposlenog u humanitarnim organizacijama, koje su u kriznim godinama izrasle u posebnu drustvenu elitu, sa moderno opremljenim kabinetima, modernim voznim parkom, i “promasenim projektima”. I dok su se pojedinci tako bogatili, izbeglice su camile i umirale u kolektivnim centrima.

STANOVI ZA IZBEGLICE
I na podrucju kraljevacke opstine nastavice se sa zatvaranjem kolektivnih centara, uz alternativna resenja, koja su prosle godine naisla na dobar prijem kod izbeglih. Prema recima Slobodana Stanisica, poverenika Komesarijata za izbeglice, u planu je da se do kraja godine zatvore koletivni centri na Beranovcu, Samacki hotel, barake “Kablara” i “Mladost Aleksandrovac” u Adranima.
- Na podrucju nase opstine nalazi se 18 kolektivnih centara, sa oko 1.000 ljudi. U devet centara smesteno je oko 350 izbeglica iz Bosne i Hrvatske. O kolektivnim centrima u kojima su smestena raseljena lica sa Kosova, drzava tek treba da odluci. Do sada je u nasoj opstini ukunuto sest centara za kolektivni smestaj izbeglih - rekao je Stanisic u izjavi za Ibarske novosti.
Devedeset odsto izbeglih, od oko 2.830, koliko ih, prema popisu iz 2001. godine, ima u Kraljevu, odlucilo se za integraciju u lokalnoj zajednici, pa je tako za poslednjih godinu i po, izdato 700 resenja o ukidanju statusa izbeglog lica, a radi dobijanja drzavljanstva Srbije i sticanja drugih prava po tom osnovu. Gotovo je izvesno da ce se na Beranovcu graditi 20-ak stanova za izbeglice i lokalne socijalne slucajeve, cime ce, bar delimicno, biti resen decenijski problem beskucnika.
Svetski dan izbeglica u Kraljevu je obelezen aktivnostima Opstinske organizacije Crvenog krsta. Na Trgu srpskih ratnika organizovano je i druzenje dece koja borave u kolektivnim centrima sa kraljevackim vrsnjacima. Uz zelju da se dogodine govori o resenim problemima, a ne o predlozima za njihovo resavanje, pusten je veliki balon mira.

BEZ LEKOVA I BUDUCNOSTI
Mileva Gajic (75) iz Pakraca u Hrvatskoj, sa zemljakinjom Darom Maric, njenim kcerkama i drugim nevoljnicima, vise od deset godina boravi u hotelu “Zica” u Mataruskoj Banji. Zla sudbina odredila je ovoj starici da dozivi dva ustaska pogroma, da vidi svirepa klanja, da sama prezivi dva pakla, i da se posle svega nadje u koloni izbeglica cije je odrediste Mataruska Banja.
- Ja sam sama od svoje porodice. U Drugom svetskom ratu ustase su mi zaklale majku, sestru od sedamanest i brata od cetiri i po godine, mene su nozem uboli u vrat i zivu bacili u vatru gde sam se tesko opekla. U majcinom selu imala sam tri ujaka i dve tetke. Svi su poklani i baceni u bunare. Sve u svemu, u vreme Paveliceve NDH ubijena su 24 clana moje porodice, blize rodbine. Daljnim rodjacima koji su ubijeni ni broj se ne zna. Upravo slike zaklane dece i njihovih zlostavljanih majki uticale su na mene da se ne udajem kako ista sudbina ne bi zadesila i moju decu. Otac je preziveo zarobljenistvo u Nemackoj, 1945. godine se vratio. Negde 1991. godine poginuo mi je brat sa kompletnom porodicom, a ja sam sama, bez zavezljaja i dinara u dzepu, stigla u Matarusku Banju - seca se Gajiceva koja, iako u godinama, sa ostecenim centrom za ravnotezu i pamcenjem, nema obezbedjenu zdravstvenu zastitu, kao izbeglica nema potrebnu lekarsku negu, a lekove kupuje kada “skucka” neki dinar.
Upravo zbog tako narusenog zdravlja, Milena se nije usudila da putuje u Hrvatsku u obilazak kucnog praga, nije posetila Psunj i bolnicu gde se dugo lecila, a troskove je snosilo Udruzenje ucesnika NOR-a. Danas baka Milena svoj zivotni kraj ceka u Mataruskoj Banji, nedaleko od Kraljeva. Ona bi danas mozda mogla i da ostvari neku socijalnu pomoc, ali i to joj je uskraceno - zbog njenog ponosa, ali i zbog nemogucnosti da prikupi potrebnu papirologiju.
- Imam osam godina staza, tako da bih morala na komisiju, a ja cu pre umreti nego sto cu prikupiti sve papire. Izbeglicki zivot je zaista tezak, a mi, Srbi, kao ljudi smo duboko posrnuli, izgubili smo dostojanstvo. U zivotu sam navikla da radim. Do pre dve godine radila sam u manastiru Zici i isla u nadnicu. Sada ne mogu da se sagnem, ne mogu da se orijentisem u prostoru i zato ne odlazim nigde - kaze Milena Gajic dok gleda u umrlice Djure Cakmaka iz Grubisinog polja u Hrvatskoj i Jovana Janjica iz Mostara, koji su svoj zivot okoncali u izbeglistvu, daleko od rodnog praga, daleko od mladalackih uspomena, u neizvesnosti i beznadju, pod tudjim krovom, kao izbeglice.

"IBARSKE NOVOSTI" U POSETI EKOLOSKO RIBOLOVACKOM DRUSTVU "CIBUKOVAC" - pise Ivan Rajovic
Plaza umesto deponije

    Na plazi pored Sumarske skole, koja je, kako tvrde mestani, druga po lepoti na teritoriji grada, a do sada je prakticno bila deponija gde su mestani izbacivali smece, nice svojevrstan ekolosko-sportsko-rekreativni ambijent. Bice to jedan od najlepsih primera brige za zdravu i uredjenu zivotnu sredinu, ali i primer sta se moze kada se ljudi udruze i zajednickim snagama pocnu da rade za zajednicko dobro.
Grupa ljudi iz ovog dela grada, razlicitih profesija, godina starosti, drustveno-politickog angazmana, ali svi jedinstveni u odnosu prema prirodi, odlucila je da se sa takvom praksom prekine, da se obala ocisti od djubreta i da se ovaj deo plaze uredi za odmor i kupanje ljudi iz ovog dela grada.
   Krenulo se sa radovima bez ikakvog zvanicnog obecanja odgovornih da ce akcija biti i podrzana. Uradjena je kompletna dokumentacija, kako bi moglo da se konkurise kod medjunarodne organizacije VOCA za dobijanje dodatnih sredstava. U okviru citavog projekta, osmisljena je i izgradnja jednog objekta pored same reke, namenjenog ekolozima i ribolovcima koji ce se brinuti o ovom delu grada i uredjenju obale. Sve aktivnosti su dobrovoljne, a i sredstva se prikupljaju izmedju sebe. Pomazu pojedinci, domacice, deca, ali i pojedine organizacije, tako da do sada sve ide dosta dobro i objekat se privodi kraju. Ocekuje se da do jeseni bude otvoren i da posluzi pravoj nameni. Deo plaze, kako tvrdi Milan Piric, predsednik Ekolosko ribolovackog drustva “Cibukovac”, clanovi Drustva ce uraditi sami, svojim radom i sredstvima, medjutim za obimnije radove, koji podrazumevaju uredjenje, poplocavanje i regulaciju Ibra, morace da sacekaju neke bolje dane. Ako, kako se nadaju, od organizacije VOCA budu dobili ocekivana sredstva, onda ce i plaza biti privedena nameni pre iduceg leta.
   "Konkurisali smo kod VOCA za dodatana sredstva i uradili projekte za izgradnju i uredjenje 250 m obale. Kako se pokazalo, jedina smo od pet mesnih zajednica koja je u svom programu imala i ekoloski sadrzaj, sto nije bez znacaja i sto je verovatno u znacajnoj meri uticalo da nam ova organizacija izadje u susret", kaze Milan Piric.

PANJ POKRENUO RADOVE
   A sve je pocelo tako sto je nabujala reka izbacila jedan ogroman panj na obalu. Panj je u pocetku sluzio kao nekakav pomocni objekat i mesto za druzenje, a onda, kada se stvorila navika okupljanja i druzenja, rodila se ideja o uredjenju reke, pravljenju objekta. Naravno, panj je u medjuvremenu malo doteran, betoniran i prilagodjen novoj nameni. Zauzima pocasno mesto i ostace tu gde jeste kao svojevrsni spomenik zajednistva, kreativnosti i rada na uredjenju zivotne sredine. Sto se ovog ekoloskog kutka tice, on ce, kako obecavaju njegovi idejni tvorci, biti jedan od najlepsih u gradu. Tu ce svi moci da provedu slobodno vreme uzivajuci u blagodetima gotovo netaknute prirode. Jedini uslov je korektan odnos prema okolini.
   U ovom trenutku organizatori nisu zeleli da pominju sponzore uz ciju ce pomoc i podrsku zavrsiti posao, mada ocekuju veliki broj onih koji ce im se prikljuciti ali i, kako se to kaze, pomoc sire drustvene zajednice. Ono sto je za sada bitno i sto ce predstavljati pravo iznenadjenje jeste podrska i spremnost na saradnju profesora i ucenika Sumarske skole (u kojoj postoji i ekoloski smer) i od kojih se ocekuje da svojim znanjem i umecem oplemene ovaj prostor u onoj meri u kojoj to sami budu nasli za shodno.

“VESELI SPUST”
Novinari testirali stazu

   "Veseli spust" je manifestacija od velikog interesa za grad Kraljevo, pa je zbog toga i uvrscena u kalendar priredbi od posebnog znacaja. I zaista, kada se pomene "Veseli spust", on postaje automatska asocijacija za Kraljevo, i obrnuto.
Iako ova sportsko-ekolosko-turisticka manifestacija odavno prevazilazi lokalne okvire, sa ciljem sto bolje popularizacije "Veselog spusta" i Kajak kluba "Ibar" kao organizatora, proslog vikenda je prvi put organizovan promotivni spust za novinare od Maglica do Mataruske Banje.
   Nekoliko televizijskih ekipa iz vise gradova Srbije i Kraljeva, novinari stampanih medija i novinskih agencija bili su u prilici da osete sve cari Ibra na delu deonice "Veselog spusta", od Maglica do Mataruske Banje, a oni najuporniji, posebno clanovi Kajak kluba "Ibar", camcima su otplovili do Kraljeva. Bila je ovo prilika da se "Veseli spust" promovise i na ovaj nacin, i da gledaoci i citaoci razlicitih medija saznaju sto vise o svojevrsnom karnevalu na vodi.
   Zbog drugog kruga predsednickih izbora, "Veseli spust" nece biti organizovan tradicionalno poslednje nedelje juna, vec je start najveselije regate, od Maglica do Kraljeva, zakazan za nedelju, 4. juli.
   I ove godine bice razlicitih programskih sadrzaja u sklopu "Dana veselog spusta". Vec narednog vikenda bice sprovedena velika ekoloska akcija ciscenja korita i obala Ibra, pa na ovaj nacin i pozivamo sve ljubitelje reke, kao i gradjane mesnih zajednica kroz koje protice Ibar, da ucestvuju u akciji.

JOS JEDNA INICIJATIVA ZA ISPUNJENJE VOLJE TESTATORA SAVICA I BOGAVCA - pise Jelena Petrovic
Kraj bezakonju i bezboznistvu?

   Posle sest decenija najgrublje otimacine ostavstine plemenitih ljudi Petra i Bisenije Bogavac i Andjelka i Tatije Savic, pokrenuta jos jedna inicijativa da se nepravda ispravi i zaduzbine ustupe kraljevackoj omladini

   Doskorasnji predsednik Skupstine opstine Kraljevo, a sada narodni poslanik, dr sc. med. LJubisa Jovasevic, uputio je ovih dana pismo aktuelnom predsedniku Opstine, predsedniku Skupstine opstine i Opstinskom vecu SO, u kome obrazlaze situaciju sa sezdeset godina dugim ignorisanjem testatorske volje Petra Bogavca i Andjelka Savica i, izmedju ostalog, kaze: "Smatram neophodnim da donesete odluku kojom cete, u smislu posebne tacke dnevnog reda na sledecoj sednici Skupstine opstine Kraljevo, privesti objekat nameni...".
   Inicijativa, koju potpisuju dr Jovasevic i Vladimir Marovic, profesor, samo je jedna od mnogih koje su u prethodnom periodu pokretane, ali uvek ostajale bez rezultata. "Zaduzbina" u Omladinskoj ulici i Bogavceva kuca u Ulici cara Lazara izgleda da su "vruc krompir" u rukama svake vlasti, koji se uvek predaje narednoj. Da li ce to i sada biti slucaj, ostaje da se vidi u narednom periodu.

Dobrotvor izbrisan i iz secanja
   Dok se imena sadasnjih sponzora i donatora vidno i gromoglasno isticu, imena dvojice najvecih kraljevackih dobrotvora, Petra Bogavca i Andjelka Savica, proterana su cak i iz secanja starijih generacija. Zato nije naodmet upoznati se sa testamentom jednog od njih, Petra Bogavca, senatora u Kraljevini Jugoslaviji.
   Testament Petra Bogavca sacinjen je po svim zakonskim propisima, pred predstavnicima Sreskog suda za grad Beograd, 15. februara 1941. godine. "Star sam 71 godinu. Dece nemam. Imam samo zenu Biseniju...", pocinje iskaz svoje poslednje volje dobrotvor iz Kraljeva, i dodaje: "Dok sam jos pri cistoj svesti i zdravom razumu, zelim da ucinim raspored svojom imovinom na slucaj moje smrti sto ovim i cinim." Zatim nabraja nepokretnu imovinu: plac u Mataruskoj Banji, pasnjak u Progorelici, plac sa ducanom i kucom na Trgu kralja Aleksandra, ducan na istom trgu, njiva u Konarevskom polju, plac sa tri ducana i kucom u Ulici kralja Petra, kuca sa vocnjakom pored cacanskog puta, plac od 13 hektara izmedju cacanskog i cibukovackog puta, plac sa kucom u Mataruskoj Banji, plac sa kucom u Ulici cara Lazara i livada u Progorelici. Sledi pokretna imovina: 312 akcija Kraljevske privredne banke u vrednosti 312.000 dinara, jedna obveznica ratne stete, knjizica Postanske stedionice na 695,70 dinara, 10 akcija Toplicke privredne banke u vrednosti 10.000 dinara, 40 akcija Dragacevske poljoprivredne banke u vrednosti 20.000 dinara. Slede potrazivanja od raznih ljudi, u ukupnom iznosu od oko 480.000 dinara, kao i njegov jedini dug - Drzavnoj hipotekarnoj banci od 53.616 dinara, koji treba da se isplati do 1. maja 1941. godine.
Sledi testatorova volja:
"Na slucaj moje smrti naredjujem da se celokupno moje napred pomenuto imanje kao i ono koje slucajno mozda nisam pomenuo rasporedi ovako:
1. Plac sa kucom i ostalim prostorijama u ulici Kneza Lazara ostavljam u nasledje Trgovackoj omladini u Kraljevu, no stim da celu ovu kucu ima pravo da uziva i u njoj stanuje moja zena Bisenija dok je ziva, bez obzira na to da li ce ona ziveti u Kraljevu ili u kom drugom mestu. Sem toga, ostavljam u nasledje Trgovackoj omladini od pokretnih stvari: salon i moju sobu za rad sa bibliotekom (Kerrenziter) s tim da i ove stvari ima pravo moja zena Bisenija da uziva.
Ostale pokretne stvari svojina su moje zene Bisenije.
2. Pasnjak u selu Progorelici, staru njivu u Konarevskom polju i livadu u Progorelici zv. "Lakat" ostavljam u nasledje mome sinovcu Hranislavu Bogavcu iz Progorelice s tim da mu se ova imovina odmah posle moje smrti ima predati u drzavinu i svojinu.
3. Od celokupne ostale moje imovine kako pokretne i nepokretne naredjujem da se osnuje zaduzbina cije ce ime biti "Zaduzbina Bisenije i Petra Bogavca".
Ovom ce zaduzbinom upravljati u smislu odredaba zakona o zaduzbinama upravni odbor koji ce sacinjavati: 1) Pretsednik Okruznog suda u Kraljevu ili Staresina Sreskog, 2) Pretsednik opstine, 3) Mesni prota, 4) Skolski nadzornik, 5) Upravitelj osnovne skole, 6) Pretsednik Trgovacke omladine u Kraljevu i Velisav Matovic, trgovac iz Kraljeva kome za zamenika odredjujem Milentija Bogavca iz Samaila.
Ova ce uprava sastaviti i statut zaduzbine a napred zaduzbinskoj upravi odrediti zaduzbinska vlast prema prirodi i velicini posla zaduzbine.
Cilj i svrha zaduzbine bice pomaganje siromasnih ucenika osnovnih skola u Kraljevu i podizanje osnovne skole i jedne crkve u Kraljevu i to na sledeci nacin:
1) Zaduzbinska uprava ce pribirati sve prihode zaduzbinskog imanja i od istog isplacivati svakog prvog u mesecu mojoj zeni Biseniji po 3.000 dinara na ime njenog udovickog uzivanja. Ostali prihodi ce se ukapitalisavati i kad iznos gotovine prema predracunu bude dovoljan podici ce zgradu osnovne skole i to na mestu gde se sada nalazi stara osnovna skola. Ova ce skola nositi natpis "Zaduzbina Bisenije i Petra Bogavca". Kad skolska zgrada bude gotova zaduzbinska uprava predace je u svojinu skolskoj opstini, a isto tako predace skolskoj opstini u svojinu i deo moga imanja koje se nalazi pored cacanskog puta ispred zeleznicke kolonije i to desnu stranu kod ulaza u imanje.
2) Kad se posle ovoga opet prikupi dovoljno novca od prihoda a ako je potrebno i od prodaje jednog dela zaduzbinskog imanja, zaduzbinski odbor ce u dogovoru sa njegovim preosvestenstvom vladikom Zickim podici crkvu i zvonaru i to onakvu kakva postoji u selu Badnjevci, srez Kragujevacki. Zvonara ce imati tri zvona. Crkva ce se zvati: "Crkva Sv. Apostola Petra i Pavla", koje patrone ce crkva i slaviti. Na crkvi ce stajati "Zaduzbina Bisenije i Petra Bogavca", a podicice se opet na delu moga imanja levo od ulaza sa imanja preko puta dela namenjenog skolskoj opstini. Kad crkva bude gotova predace se u svojinu crkvenoj opstini.
Sve ostale prihode posle ovoga zaduzbina ce upotrebljavati na pomaganje siromasnih ucenika osnovne skole u Kraljevu.
Zaduzbina ce biti duzna da mene i moju zenu Biseniju pristojno sahrani i da u roku najduze od pola godine po mojoj smrti podigne grobnicu meni i mojoj zeni po planu koji se nalazi u mojoj kasi, a koja obzirom na podvodno zemljiste mora biti izolovana asfaltom. U grobnici stavice se slika moja i moje zene Bise u velicini 60dz40 cm.
Trgovacka omladina bice duzna od dana moje smrti da placa porezu na kucu koju joj ostavljam i da je odrzava.
Za izvrsioca ovog testamenta odredjujem Velisava Matovica, trg. iz Kraljeva i Milentija Bogavca, zem. iz Samaila."
Slede potpisi svedoka i samog testatora, trgovca i bivseg senatora Petra Bogavca, kao i izjave ovlascenih lica da je P. Bogavac, sve vreme dok je pisao testament, bio "pri cistoj svesti i zdravom razumu i slobodnoj volji", i da je platio propisane takse.

Tragovi onoga kome zakon lezi u topuzu
Tesko je zamisliti drzavu i drzavne funkcionere koji bi imali "petlju" da pogaze testatorsku volju ovakvog dobrotvora. No, mi ih ne moramo zamisljati: oni su pred nama vec sest decenija, njihovi se tragovi svuda osecaju.
Nepravda, koja je komunistickim divljastvom ucinjena u godinama posle Drugog svetskog rata, ucinjena je mnogima i zato je sada tesko da se ispravi. Medjutim, ona se i ne moze ispraviti dok se ne pocne sa ispravljanjem, dok se samo kuka nad prosloscu.
Zgradu, koja je prema citiranom testamentu trebalo da pripadne kraljevackoj omladini, do pre nekoliko godina i koristila je omladina, odnosno rukovodstvo komunisticki organizovane omladine. U Milosevicevo vreme, medjutim, zgrada je preneta u vlasnistvo Republike Srbije i data na koriscenje Drzavnoj bezbednosti, sto se ni u kom slucaju ne moze protumaciti kao volja zaduzbinara. Druga zgrada, koja je u Kraljevu zavestana omladini, jeste zgrada u kojoj je restoran pod nazivom "Zaduzbina", a koji je decenijama koristilo Ugostiteljsko preduzece "Srbija".
Na redu su drzavni organi u Srbiji i Kraljevu. Na redu je dokazivanje i pokazivanje da li smo civilizovano, istorijsko drustvo, ili nam je jos zakon u topuzu.

STRATEGIJA TURISTICKOG RAZVOJA GOCA (1) - pise Slobodan Rajic
Neiskorisceni planinski raj

   Goc ima sve sanse da posle Kopaonika bude drugi planinski turisticki centar u Srbiji. Tu vecitu, ali neiskoriscenu sansu, konacno treba iskoristiti - konstatovao je Misa Milenkovic, predsednik Smucarskog kluba “Goc“, u razgovoru sa dr Radoslavom Jovicem, predsednikom Skupstine opstine. Misa Milenkovic, dugogodisnji turisticki poslenik i entuzijasta, najzasluzniji za dosadasnji razvoj Goca, nedavno je dr Radoslavu Jovicu predocio viziju-strategiju turistickog razvoja Goca. Polazeci od trenutne situacije na ovoj planinskoj lepotici, “biseru“ ovdasnjeg planinskog turizma, Milenkovic je ukazao na najznacajnije pravce razvoja Goca, njegove prirodne, prostorne, infrastrukturne i sportske potencijale.

BRZE I BEZBEDNIJE
Prvi i najvazniji Milenkovicev predlog je da Direkcija za planiranje i razvoj “Kraljevo“ uradi projekat buduceg prostornog i turistickog razvoja Goca, sa precizno utvrdjenim urbanistickim uslovima. Takav plan, nazalost, do sada nije postojao, pa su pravljeni, na svu srecu, manji urbanisticko-prostorni promasaji u razvoju Goca. Na ovaj nacin, na Gocu bi bila sprecena tzv. “divlja gradnja“ i ova bi planina bila zasticena od nekontrolisane urbanizacije, koju su dozivele neke druge planine, Kopaonik i Zlatibor na primer.
Znacajne investicije predlozene su u oblasti saobracajne infrastrukture, jer bez dobrih, na evropskom nivou uradjenih saobracajnica i kompletne putne privrede, nema ni modernog (planinskog) turizma. Tako je Milenkovic predlozio da se izgradi i asfaltira put Kamenica - Slus (podnozje uspinjace), u duzini od pet i po kilometara, cime bi se ukupna duzina puta Kraljevo - Goc (lokacija Dobre Vode) skratio sa 30 na 20-ak kilometara. Tako bi se, kao u zemljama razvijenog planinskog turizma, kao sto su Svajcarska, Austrija i Slovenija, turistima omogucilo da kolima ili autobusima dodju u podnozje planine, a na vrh se popnu uspinjacom. Na ovaj nacin turisticko naselje na vrhu planine bilo bi zasticeno od nepotrebnog zagusenja vozilima i zagadjenja izduvnim gasovima. Turistima, koji to zele, bilo bi opmoguceno da izbegnu saobracajnu guzvu na glavnom putu, a u tom slucaju uspinjaca bi radila svakodnevno, non-stop, od 9 do 16 sati.
Naravno, neophodna je i rekonstrukcija glavnog puta Kraljevo - Kamenica - Goc. Posebno deonice u duzini od 6 kilometara, na kojoj je asfaltna masa totalno propala. Duz citave trase, u duzini od 30 kilometara, bili bi izradjeni neophodni kanali, propusti, ispusti, mostovi, bankine i branici, uz par parkiralista. Na autobuskim stajalistima bile bi izgradjene nastresnice. Put do Goca bi tako bio i brzi i bezbedniji, a to je preduslov svakog turistickog razvoja.

RAJ ZA SETACE
Sto se tice saobracajne infrastrukture u centralnom turistickom naselju Dobre Vode, prema Milenkovicevoj viziji, postojeci parking-prostor bi bio prosiren za jos 80 odsto kapaciteta, tako da bi mogao da primi nekoliko stotina automobila i autobusa.
I postojece i novoizgradjene pesacke staze oko turistickih objekata na Gocu, u duzini od nekoliko kilometara, bile bi asfaltirane. Uz to, kompletna javna rasveta bi bila postavljena, kako oko turisticko-ugostiteljskih i smucarskih objekata, tako i oko ovih pesackih staza, cime bi Goc konacno zasijao u punom sjaju i bio u funkciji i tokom prelepih noci, a ne samo danju.
Predlozeno je i da se oko svih turistickih objekata urede parkovske povrsine, po evropskim standardima, sa odgovarajucom travom i ukrasnim drvecem koje uspeva na ovoj prelepoj planini. Tako bi se Goc pretvorio u pravi mali raj za setace koji vape za ovim vidom rekreacije po prelepim listopadno-cetinarskim, kiseonikom bogatim, predelima.
U daljoj perspektivi mogao bi da bude obnovljen i bar deo cuvene “Rizine pruge“, poput poznate Sarganske osmice, sto bi bila izvanredna turisticka atrakcija kakvih je malo u Srbiji, ali i na Balkanu. Po Milenkovicevim recima, trenutno je moguce uraditi prugu uskog koloseka u duzini od oko 5,5 kilometara, kojom bi svakodnevno saobracala lokomotiva sa nekoliko vagona (kao nekad popularna “Cira“). O izgradnji trase takve pruge vec je razgovarano sa rukovodstvom “Srbijasuma” i postoji puna saglasnost. Ova “Rizina pruga“ bi vozila putnike (i robu) kroz velelepni kanjon i tako bi smanjila saobracajnu guzvu na planini.
Sve u svemu, pored Prostornog plana Goca, izgradnja moderne putne mreze i kompletne saobracajne infrastrukture, za pocetak, bila bi “inicijalna kapisla“ za razvoj turizma na ovoj planini, jer je to i osnovna pimedba koju turisti i rekreativci upucuju sada: da je Goc nepristupacan i napadnut “divljom gradnjom“ i da se to mora planski i sto pre spreciti.

(Nastavak u iducem broju.)

 LETO SA “STEKO - MONTOM”
Ponude za svaciji dzep

   Prijatan odmor, prihvatljive cene, placanje u ratama - sve to Vam nudi turisticka agencija STEKO-MONT u Kraljevu.
Dvanaest godina uspesnog poslovanja stoji iza ove agencije i gospodje Marine Milikic, vlasnice, koja zajedno sa svojim osobljem izlazi u susret svima koji zakucaju na vrata, zeleci da klijentima ispuni svaku zelju, kako bi bili zadovoljni. Tek onda je zadovoljstvo obostrano. Za dvanaest godina kroz agenciju STEKO-MONT je proslo zaista mnogo korisnika turistickih usluga, a vecina joj i dalje pruza poverenje.
Ova turisticka agencija ima veliki proj ponuda za letovanja, kako na Crnogorskom primorju, tako i za sve aktuelnije destinacije van nase zemlje - Tursku, Tunis, Bugarsku, Grcku… Najinteresantnija, ujedno i najprodavanija ponuda ove, kao i prethodnih godina, jeste Sutomore i restoran "HRAST", koji raspolaze smestajnim kapacitetom od 250 lezaja, a udaljen je samo 250 metara od plaze. Pored vrlo bogate domace kuhinje, nudi se i bogata vanpansionska ponuda. Omoguceno je i placanje cekovima, do 10. decembra, u jednakim mesecnim ratama. Za gotovinsko placanje, agencija odobrava i popust. U cenu ovog aranzmana uracunata je i boravisna taksa.
Jos jedna vrlo interesantna ponuda ove godine jeste i Rehabilitacioni centar "Vrmac" u Prcnju, i to po vrlo povoljnim cenama. Prcanj se nalazi u Bokokotorskom zalivu i zbog izuzetno povoljne klime, i planinsko-morske struje, ovo mesto je pravo blago za sve one koji imaju problema sa spazmom, astmom i ostalim disajnim poteskocama.
Tu su i aranzmani za planinski i banjski turizam, ali ono sto je interesantno i sto treba izdvojiti jeste da STEKO-MONT ima pravo prodaje aranzmana Zavoda za rehabilitaciju "Anemija" u Ivanjici, po vrlo povoljnim cenama.
Turisticka agencija STEKO-MONT organizuje i autobuski prevoz do mesta letovanja, pa su tako korisnici njihovih usluga oslobodjeni razmisljanja o tome kako stici do zeljene destinacije. Radi se o vrlo komfornim i udobnim autobusima, sa klima uredjajima, tako da je putovanje prijatno. U agenciji STEKO-MONT prodaju karte za Crnu Goru autoprevoznika "Autotransport". U okviru agencije radi i menjacnica, tako da korisnici turistickih usluga mogu da zavrse sve na jednom mestu.
Ova agencija omogucila je i popularna sindikalna letovanja (Sutomore), tako da ce radnici Gibnjare, EPS-a, Telekoma, kao i pojedinih firmi iz Ivanjice, Paracina i Nove Varosi moci da uzivaju ovog leta.
Sezona godisnjih odmora je otpocela. Vi se odlucite gde cete i sa kim na letovanje, a STEKO-MONT je tu da Vam pomogne.

STEKO-MONT
Hajduk Veljkova 85

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ZA NAJBOLJE UCENIKE SRBIJE
Prijem u Belom dvoru

   Beli dvor i njegov domacin, NJegovo visocanstvo prestolonaslednik Aleksandar, evo vec treci put organizuju prijem za ucenika generacije gimnazija i strucnih skola Srbije. Ucenik generacije Ekonomsko-trgovinske skole u Kraljevu je Dijana Strbac, a njen odeljenjski staresina u poslednje dve godine, na moju veliku radost, upravo sam ja.
   I evo nas na putu ka Belom dvoru: ucenik generacije, njen roditelj, kolega vozac i moja malenkost - odeljenjski staresina. Srecni, presrecni, ozarenih lica, pomalo uplaseni... zbunjeni u iscekivanju velikog susreta.
   Prijem je utvrdjen za 18.30. Pronaci Staro zdanje i nije predstavljalo veci problem. U Beogradu svi znaju za Beli dvor, a prolaznici su ljubazni i pomazu nam da stignemo do nase odrednice. Pred Veliku kapiju stizemo gotovo pola sata ranije, ali vidimo da su mnogi stigli i pre nas. Mnogo mladih ljudi je u ulozi domacina, ljubazno nas docekuju, beleze nas dolazak i upucuju da prodjemo kroz Kapiju sjajnog zdanja. To i cinimo. Strahujemo hocemo li uci sve cetvoro; strah je bio suvisan. Kao da smo na nebu. Aleja je duga, na ulaznim stepenicama crveni tepih, uz stepenice lampe koje ce nam, pretpostavljam, pri izlasku obasjati put. Prolazimo kroz Dvor, ushiceni smo lepotom i pridruzujemo se ostalim zvanicama u zadnjem dvoristu. Svuda su suncobrani i stolovi sa hladnim osvezenjem za umorne putnike. Iscekujemo da se pojavi NJegovo visocanstvo. I dogadja se upravo ono sto je svojstveno nama, Srbima: domacin se pojavljuje u tacno odedjeni cas, ali svi pozvani izgleda da nisu imali sat, pa pristizu gotovo do 19 casova. Kada je procenjeno da ceremonijal moze da pocne, ponovo ce pred nas izaci Prestolonaslednik sa suprugom Katarinom i pozdraviti nas mahanjem ruku, a obratice nam se najpre covek zaduzen za organizaciju svecanosti. Govori da su stigli predstavnici gotovo pet stotina skola iz cele Srbije, da su tu dekani svih fakulteta iz Srbije, ministar prosvete. (Primecujem, na svoju veliku radost, i svog dragog profesora, sada dekana poznatog fakulteta, LJubomira Madzara.) Obraca nam se NJegovo visocanstvo. Cita napisani tekst, ali tesko. Pravi greske, koje mozda primecuje, mozda i ne. Najveci kriticari, nasi ucenici generacije, ispravljaju ga tiho, onako za sebe... Potom Hor "Kolegijum muzikum" izvodi splet pesama iz Srbije. Dozivljaj je vanredan. Neponovljiv!
   Sledi prozivka 500 najboljih! Sa svakim se Prestolonaslednik Aleksandar rukuje, po zelji fotografise, dodeljuje pohvalnicu... NJegova supruga i ministarka Colic svakom uceniku urucuju torbu nalik aktn tasni, hemijsku olovku, obe sa kraljevskim grbom, i biografiju Karadjordja, sa posvetom nj.v. licno. U prozivci se cuju imena nasih kraljevackih skola, nasih ucenika generacije, sto izaziva posebnu radost. Susrecemo se sa kolegama iz Gimnazije i Medicinske skole. Na kraju prozivke, zajednicko fotografisanje svih ucenika i nj.v. Prizor kakav se samo zamisliti moze: najpametnijih pet stotina devetnaestogodisnjih glavica na jednom mestu, na jednoj fotografiji! Ima li sta lepse od toga!?
   Njegovo kraljevsko visocanstvo je sigurno ponosan, kao i mi, svi tu prisutni. Ima i suza... Blizi se kraj. Prestolonaslednik Aleksandar se sa suprugom povlaci burno pozdravljen. Posetioci, ovoga puta svi, ne samo ucenici, upucuju se (po zelji) na fotografisanje sa prestolonaslednikom, pre konacnog odlaska, ili da razgledaju neke od prostorija Belog dvora, koje su dozvoljene za razgledanje. Pao je mrak i mi odlucujemo da ipak krenemo natrag. Pogledam na stepeniste s pocetka price. Svece su upaljene, sve blesti kao u bajkama. Raskos, lepota kao sto dolikuje kraljevskom domu i najuglednijoj srpskoj porodici.
   Tuzni smo i srecni u isti mah.
   U sebi zahvaljujem Njegovom visocanstvu na pozivu, doceku!
   I razmisljam da je ovde i ranije bilo domacina, ali se vrata nisu otvarala za nas male, obicne: najbolje ucenike, njihove profesore i roditelje. U kolima pricamo, pricamo, pricamo... Zivimo jos jednom sve ono sto smo preziveli pre sat, dva ili pre nekoliko trenutaka.

Razredni staresina
Slavica Pajovic Dukic


PREKSINOC U KRALJEVACKOM POZORISTU - pise Bojana Milosavljevic
Decja baletska predstava
   Plesni studio "Spektar" i Baletski studio "Denis Kasatkin" u Kraljevu predstavili su preksinoc rezultat jednogodisnjeg rada sa decom koja sticu prva znanja o baletskoj umetnosti. Predstava nazvana "Medju javom i med' snom" (po pesmi Laze Kostica), kao i fragmenti baleta "Silfide", na muziku Petra Cajkovskog, bila je prvi "zavrsni ispit" za tridesetak polaznika, ali i nekoliko ucenica koje casove baleta pohadjaju znatno duze.
Koreograf i baletski pedagog Snezana Nedeljkovic Stanic iz Beograda je na zavrsetku predstave izrazila odmereno zadovoljstvo prikazanim umecem svojih malih ucenica, naglasivsi da iza toga stoji "veliki trud, mnogo znoja i poneka suza." Troje recitatora - srednjoskolaca (Visnja Ciric, Milos Petrovic i Simion Rakic) izborom najboljih pesama Laze Kostica najavili su libreto, odnosno sadrzaj predstave dva baletska studija. Ovih dana kraljevacka publika, ponovo u Pozoristu, imace priliku da vidi jos jedan baletski dogadjaj - predstavu "Uspavana lepotica" ciji je koreograf Kosovka Radic, balerina Narodnog pozorista u Beogradu.


ZAVRSENO POLAGANJE PRIJEMNOG ZA SREDNJE SKOLE - pise Jelena Petrovic
Skoro odlican uspeh

   Spisak zeljenih skola - u utorak • Ima mesta za sve • Ove godine 400 djaka manje nego lane

   Prema preliminarnim i jos nezvanicnim podacima za opstine Kraljevo, Vrnjacka Banja i Raska, samo dva ucenika nisu polozila prijemni iz matematike, dok su prijemni iz srpskog polozili svi.
   Za prijemni ispit za cetvorogodisnje srednje skole - kako istice koordinator za informatiku Ministarstva za prosvetu i sport za Raski okrug, Miroljub Senicic - ove godine se prijavilo 1590 svrsenih osnovaca, ali je na prijemni izasao 1561 ucenik, sto je za oko 400 ucenika manje nego prosle godine.
   Na prijemnom ispitu iz srpskog jezika do 5 bodova imalo je 33 ucenika, 1528 preko 5 bodova i niko nije pao. Na prijemnom iz matematike, do 5 bodova zaradilo je 235 ucenika, preko 5 bodova 1324, a dva ucenika nisu polozila.
Posle uporedjivanja spiska ucenickih zelja za upis u odgovarajucu skolu sa rezultatom na prijemnom, konacni rezultati upisa znace se tek u narednoj nedelji.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

PREPORUCUJEMO
,,Svece gore do kraja" Sandor Marai prevela Marija Tot-Ignjatovic (Narodna knjiga, 2003)
Dela Sandora Maraija, jednog od najvecih madjarskih pisaca proslog veka, poslednje decenije prevode se sirom sveta. Romansijer, pisac kratkih prica, pesnik, memoarist, novinar, ostavio je iza sebe izuzetno bogato delo. Knjiga ,,Svece gore do kraja" je prvi prevod ovog pisca na srpskom jezik. To je prica o iscekivanju dugom cetrdeset godina, o ljubavi, strasti i prijateljstvu. Autor je uspeo da docara svu slozenost odnosa, kakav je ljubavni trougao. Iz ovog trougla, nijedno od aktera ne izlazi kao pobednik.
Marai ce razmrsiti zamrsene niti ovih odnosa, ali tako da sacuva odraz tajanstvenosti, svestan da ciste i apsolutne ljubavi nema. Posle cetrdeset godina cekanja, glavni junak postaje tuzitelj, a njegov prijatelj optuzeni, ali pisac ne izrice presudu, naglasavajuci znacaj i velicinu prastanja.

Marija sa stitom iz drevne Atine