Kraljevacki vagoni na indijskim prugama
Gas umesto drva
Dvadeset prvi vek zakasnio na cas
Kompjuteri za romsku omladinu
Za bolji zivot u selu
Iz grada u prirodu
Karakteristika palanke je da ne ceni dragulje koje ima
Otvoren deo Hendikep centra
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: paraglajding biciklizam

AMBASADOR INDIJE, LAVANIJA PRASAD, POSETILA KRALJEVO - pise Rajko Saric
Kraljevacki vagoni na indijskim prugama

   Ambasador Indije, Lavanija Prasad, posetila je u utorak Kraljevo, gde je o privrednoj saradnji razgovarala sa gradonacelnikom dr Radoslavom Jovicem i poslovodstvom Fabrike vagona na celu sa prof. dr Radovanom Petrovicem. razgovorima su prisustvovali i predstavnici Regionalne privredne komore “Kraljevo” i republicke Agencije za privatizaciju. Ugledna gosca iz Indije, kao dobar poznavalac privrednih prilika u Srbiji, posebno je naglasila zainteresovanost tamosnje industrije za proizvodne programe fabrika “Zastava” u Kragujevcu, FAP-a u Priboju i Fabrike vagona u Kraljevu.
- Ovom priliko zelim da prenesem poruku Vlade Indije i privrednika ove zemlje da nameravaju da investiraju u srpsku privredu, posebno u programe fabrika u Kragujevcu, Priboju i Kraljevu. Mi smo zainteresovani i za snaznije povezivanje na polju informacionih tehnologija i farmacije - kazala je ambasadorka Prasad, dodavsi da ocekuje da ce privrede dve drzave ostvariti razmenu bar pribliznu onoj koju je imala bivsa SFRJ. Jos pre godinu dana tadasnji sef srpske diplomatije, Goran Svilanovic, boraveci u Indiji, potpisao je sporazum o saradnji SCG i Indije.
   Direktor Fabrike vagona, prof. dr Radovan Petrovic, izneo je svoje utiske prilikom proslogodisnje posete fabrici vagona u NJu Delhiju, zakljucivsi da postoje svi preduslovi za jacanje saradnje srpskih i indijskih proizvodjaca vagona.
   - Ovde posebno mislim na teretne vagone, vagone za prevoz rude i zita. Trenutno su potrebe zeleznice u Indiji oko 200.000 vagona ovog tipa i smatram da je nase mesto u snaznijem povezivanju upravo sa trzistem Indije, Rusije i jos nekih zemalja. Jos pre dvadeset pet godina Fabrika vagona u Kraljevu ostvarila je saradnju sa indijskom zeleznickom industrijom i ja ocekujem da nas uskoro poseti vlasnik fabrike vagona u blizini NJu Delhija - rekao je direktor kraljevacke Fabrike vagona, preduzeca koje je nekada, zajedno sa “Magnohromom”, bilo nosilac privrednog razvoja nase opstine.
   U ime rukovodstva opstine, predsednik Jovic je ambasadorku Lavaniju Prasad upoznao sa privrednim i kulturnim potencijalima Kraljeva, ali i problemima koji je svakodnevno pritiskaju, od privrednog kolapsa do nekoliko desetina hiljada izbeglica i raseljenih koji su nasli utociste u nasoj opstini. Jovic je sa zadovoljstvom prihvatio poziv gospodje Prasad da poseti Indiju i odabere najpogodniji grad u ovoj velikoj zemlji razvijenog sveta sa kojim bi Kraljevo ostvarilo posebnu privredno-ekonomsku saradnju.

POTPISAN UGOVOR O GASIFIKACIJI DOMACINSTAVA - pise Rajko Saric
Gas umesto drva

   U Skupstini opstine Kraljevo nedavno je potpisan ugovor o gasifikaciji domacinstava. Ugovor koji ima karakter osnovnog, potpisali su dr Radoslav Jovic, predsednik opstine i Direkcija za planiranje i izgradnju, sa jedne i NIS Energogas sa druge strane. Vec ove grejne sezone, stanovnici Higijenskog zavoda bi trebalo prvi da pocnu da se greju gasom.
   Ovim potezom lokalne vlasti, stvorene su mogucnosti za otpocinjanje odredjenih operativnih radnji NIS Energogasa. Svi poslovi bice dogovarani sa Direkcijom za planiranje i izgradnju i NIS Energogasom. Iz postojece primarne mreze tehnicki je moguce da se na gas najpre prikljuce stanovnici Higijenskog zavoda, Sijaceg polja i Stare carsije, dok bi u drugoj fazi bila izgradjena primarna gasovodna mreza za Ribnicu. Stvaranjem prstena oko Kraljeva u trecoj fazi, bila bi stvorena mogucnost da gasifikacija bude sprovedena i u prigradskim mestima.
   Posto su do grejne sezone ostala cetiri meseca, u NIS Energogasu smatraju da je to dovoljno vremena da se vide prvi rezultati na ostvarivanju plana gasifikacije domacinstava u nasoj opstini. Gas je u Kraljevo stigao poodavno, ali su ga do sada koristila uglavnom neka privredna preduzeca, poput Pekare i Mlekare. Sada i zitelji Kraljeva imaju mogucnost da se prikljuce na ovaj, po svim standardima, najisplativiji energent.
   Prikljucak na gas za domacinstva iznosi 1.000 evra, a instalacije poput radijatora i gorionika, mogu se nabaviti na petogodisnji kredit. Racunice pokazuju da je za grejanje gasom stana od 60 kvadrata, u grejnoj sezoni, potrebno izdvojiti oko 1.800 dinara.

INVESTICIONO I TEKUCE ODRZAVANJE SKOLA PRED KOLAPSOM - pise Jelena Petrovic
Dvadeset prvi vek zakasnio na cas

   Trecinu opstinskog budzeta trose drustvene delatnosti, a trecinu tog dela - skole • Komisija kontrolise prosle investicije, sadasnje stanje i buduca ulaganja • Zbog velikih dugova, redukovani planovi, ali ce ipak biti novca za prepokrivanje skola koje prokisnjavaju, za adaptaciju sanitarnih cvorova i za dogradnju ucionickog prostora - istice nacelnik Odeljenja drustvenih delatnosti Skupstine opstine Kraljevo Miroljub Stolovic

   Tesko je poverovati, ali u kraljevackoj opstini jos uvek postoje skolske zgrade koje prokisnjavaju ili nemaju odgovarajuci sanitarni cvor, deca moraju od kuce da nose flasice sa vodom za pice, a greju se TEA-pecima, to jest na struju. Dvadeset prvi vek je ovde zakasnio na cas.

Zateceno stanje - katastrofalno
Miroljub Stolovic, nacelnik za drustvene delatnosti Skupstine opstine Kraljevo, u sali kaze za sebe da je prvi nacelnik koji je najpre upoznao stanje na terenu, pa tek onda dosao na funkciju. A stanje je, dodaje Stolovic, katastrofalno.
Predsednik opstine Kraljevo, dr Radoslav Jovic, osnovao je investicionu komisiju, ciji je zadatak da snimi u kakvom su stanju skolske zgrade i da predlozi mere koje je neophodno preduzeti da bi se one dovele u upotrebnu funkciju. Takva komisija, istice Stolovic, nije postojala u prethodnih trideset godina. Clanovi komisije su strucni ljudi iz svih oblasti gradjevinarstva, radnici Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva. NJihov izvestaj o zatecenom stanju moze da posluzi kao osnova za investicije ne samo u ovoj godini, vec za duzi period investicionog ulaganja po skolama.
- U prethodnom periodu desila se "pljacka" investicija na taj nacin sto je vecina radova izvedena nekvalitetno, pa se desava da sada, posle dve godine, ponovo rusimo kupatilo da bismo sprecili unistenje cele zgrade. Nekvalitetno je uradjena izolacija, dovodi, odvodi - sve. Stanje je zaista ocajno - kaze Miroljub Stolovic i dodaje da je u, na primer, osnovnim skolama "Svetozar Markovic" i "Dimitrije Tucovic" skoro uradjen nov sanitarni cvor, ali da vec sada "curi na sve strane". Dodaje da su izvodjaci uzimani bez konkursa, da je nadzor bio los, kao i da sami direktori nisu domacinski nadgledali radove.

Akcija "spasimo skolu"
U kraljevackoj opstini postoji osam srednjih skola, 22 osnovne i 49 isturenih odeljenja. Skoro svuda ima potrebe za ulaganjima u odrzavanje.
Kada se radi o odrzavanju skolskih zgrada, Odeljenje drustvenih delatnosti opstine Kraljevo ove godine je proglasilo pocetak akcije "spasimo skolu od propadanja". Pocelo se od zakona, odnosno - premer, nadzor, konkurs i izbor izvodjaca radova bice obavljani prema Zakonu o javnim nabavkama. Druga ravan aktivnosti je kontrola i pospesivanje donacija, odnosno poziv gradjanima da sami brinu o svojoj skoli.
- Time spasavaju i skolu i selo - kaze Stolovic.
Odeljenje je u dva navrata o tome razgovaralo sa direktorima skola i od njih zatrazilo da budu dobri domacini, da sprecavaju eventualne malverzacije u sprezi izmedju izvodjaca i nadzora.
- Vise necemo po sto puta da investiramo u iste poslove! - odlucan je nacelnik. - Sve mora da se uradi kvalitetno i da traje.

Dugovi pojeli investicije
Za 2004. godinu, iz opstinskog budzeta za investiciono odrzavanje osnovnih skola planirano je 15 miliona dinara, a za srednje 12,5 miliona.
- Nesreca je da je ovaj investicioni plan unisten proslogodisnjim dugovima od oko 11 miliona dinara - kaze Stolovic. - Ostale su obaveze prema "Cetvrtom kraljevackom bataljonu", Sumarskoj skoli i skoli u Godacici, gde je rec o obimnijoj izgradnji novog prostora, sto mnogo kosta. Moja zelja je da u iducu godinu udjemo bez dugova, sto znaci da ce plan biti redukovan. Moracemo da prepokrijemo skole koje prokisnjavaju, da rekonstruisemo neke sanitarne cvorove, a u 2005. godinu treba da udjemo sa kapitalnim investicijama, kao sto su izgradnja cetiri fiskulturne sale, kao i novih ucionica za Medicinsku, Ekonomsku, skolu u Konarevu i "Braca Vilotijevic".
Sanaciju od prokisnjavanja treba uraditi u skoli na Beranovcu, "Vuk Karadzic" i "Sveti Sava" u Ribnici, u skolama u Konarevu, Ladjevcima, Uscu i Vitanovcu; adaptaciju i rekonstrukciju sanitarnih cvorova treba uraditi u Poljoprivrednoj, "Braca Vilotijevic", "Dimitrije Tucovic", "Svetozar Markovic", "Vuk Karadzic", u Ladjevcima; izgradnja zastitnih metalnih ograda urgentna je u Specijalnoj osnovnoj skoli u Kraljevu, zatim u skolama u Konarevu, Vitanovcu i Studenici; sledi i sanacija skolskih zgrada u Mrsacu, Bukovici i Ratini.
Solski sportski tereni su poseban problem: najcesce ih nema, a ako ih i ima, propali su.
- Cilj je da se napravi neki sportski teren za ucenike Specijalne skole, a ako bude moguce i da se "presvuku" tereni u skolama "Dimitrije Tucovic", "Svetozar Markovic", "Vuk Karadzic", u Adranima, Samailima, Ladjevcima, Konarevu, Uscu.

Apsurdi
U vecini seoskih skola voda iz vodovoda je neispravna za pice, pa ucenici u flasicama donose vodu od kuce. Moraju da budu uradjeni hlorinatori u Ratini i Dragosinjcima, a kasnije i u drugim mestima, posebno onim koja gravitiraju ka Cacku - u Drakcicima, Bukovici i drugim.
Dotrajale su vodovodne instalacije i u gradskim skolama, tako da, na primer, Gimnazija, Ekonomska i Medicinska skola mesecno vodu placaju 130.000 dinara, sto je ogroman iznos.
Apsurdno je i da se dve velike skole greju na struju, kada su troskovi enormni. Taj problem u Muzickoj skoli bice resen prikljucenjem na gradsku toplanu, a u skoli u Mrsacu izgradnjom kotlarnice na cvrsto gorivo.
Poseban problem su skolski stanovi. Oni su u prethodnom periodu otkupljeni, pa onda prodati trecim licima, koja nemaju nikakve veze sa prosvetom uopste, a kamoli sa tom skolom u kojoj se nalaze. Stanovi su cesto uz sam ucionicki prostor, u hodniku skole. Tu tek vlada pravi haos, za koji se resenje i ne nazire.

Dinar na dinar
Sve ovo je prevelik zalogaj za Odeljenje drustvenih delatnosti, koje raspolaze malom sumom novca. Jedan od izlaza je i podsticanje donacija na taj nacin sto se moze primeniti model "dinar na dinar", odnosno da se na dinar donacija da dinar opstinskih para. Mozda i vise, ako donator tako trazi. Bitno je da se uradi sto vise. Ali, bitno je i nesto drugo.
- U narednom periodu, nijedna skola, bilo gradska, bilo seoska, nece moci da pomisli da je zapostavljena, a da je neka druga forsirana - istice Miroljub Stolovic, nacelnik drustvenih delatnosti. - Za pocetak, odlucivace hitnost i potrebe u odnosu na broj djaka.
Od ukupnog opstinskog budzeta za 2004. godinu, drustvenim delatnostima je pripalo 37,6 odsto ili 419.461.000 dinara. Od tih sredtava, za osnovno obrazovanje ide 87.777.000 dinara (od cega 15.000.000 za investicije), a za srednje 54.179.000 (od cega 12.500.000 za investicije). Mnogo je kad se izdvaja iz budzeta, a malo kad treba zapusiti toliko rupa koliko ih ima.

ZAVRSENA ADAPTACIJA ZGRADE KRALJEVACKOG CRVENOG KRSTA - pise Predrag Markovic
Kompjuteri za romsku omladinu

   Na prigodnoj svecanosti u ponedeljak je ozvanicen zavrsetak radova na adaptaciji zgrade Opstinske organizacije Crvenog krsta u Kraljevu. Rec je o jednom u nizu projekata realizovanih uz podrsku gradjana SAD, odnosno Americke agencije za medjunarodni razvoj (USAID). Kroz projekat Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju (CRDA), americka strana ulozila je 26.500 dolara, dok je ostatak obezbedila Opstinska organizacija Crvenog krsta..
Pored adaptacije zgrade OO CK (kompletna zamena stolarije i elektroinstalacija, uvodjenje grejanja, rekonstrukcija krova i sanitarnog cvora), u okviru istog projekta, nazvanog “Pomoc za sve”, nabavljeno je i sest racunara sa svom pratecom opremom za programe edukacije romske populacije, prvenstveno omladine.
- U Kraljevu, prema nekim procenama, zivi oko 2.500 Roma, od cega je 40 procenata mladih, uzrasta od 16 do 25 godina, koji nemaju mogucnost da se upoznaju sa radom na racunaru i obuce za neki buduci posao koji je u skladu sa vremenom u kome zivimo. Zahvaljujuci angazovanju Crvenog krsta i lokalne samouprave, kraljevacki Romi sada biti u prilici da novu kompjutersku opremu iskoriste za organizovanje kreativnih radionica i obuku iz oblasti informatike - rekao je ovom prilikom Zoran Petrovic, clan Saveta gradjana za podrucje mesnih zajednica Centar, Stara Carsija, Grdica i Higijenski zavod. Petrovic je dodao da ce na taj nacin biti premoscen jaz izmedju lokalnog stanovnistva i romske populacije.
Zamenik predsednika opstine, Darko Vilotijevic, rekao je da ce lokalna vlast iz domena svoje nadleznosti i u skladu sa mogucnostima uvek pomagati ovakve projekte, ne samo finansijski, vec i na planu strucne pomoci. Vilotijevic je posebno naglasio da je lokalna vlast otklonila sve prepreke za nesmetanu saradnju nadleznih opstinskih sluzbi i donatorskih organizacija iz inostranstva, posebno inih koje, poput ACDI/VOCA, realizuju projekte trajne vrednosti.
Gordan Karapandzic, zamenik sekretara OO CK zahvalio je svim donatorima i ljudima dobre volje, posebno predstavnicima ACDI/VOCA, koji su prihvatili ne samo projekat adaptacije zgrade Crvenog krsta, vec i projekat nabavke kompjutera. I romska deca, ali i deca koja nemaju mogucnosti da u okviru skole ili vanskolskih aktivnosti nauce nesto vise o kompjuterima bez kojih je danas nezamislivo bilo kakvo zaposlenje, moci ce da na njima prodju obuku.
Izvodjac radova na adaptaciji zgrade bio je kraljevacki “Standard”, dok je kompjutersku opremu nabavio i instaliralo preduzece “Tron informatika” takodje iz Kraljeva.

USAID NASTAVLJA DA PODRZAVA INICIJATIVE KRALJEVCANA ZA RAZVOJ LOKALNE ZAJEDNICE - pise Rajko Saric
Za bolji zivot u selu

   Oko 3.000 mestana kraljevackog sela Vrba dobilo je ovih dana novi 1.400 metara dug asfaltni put, a u okviru programa “Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju”(CRDA), Americke agencije za medjunarodni razvoj (USAID).
   Ovaj projekat, kao jedan od prioriteta identifikovali su gradjani preko Saveta gradjana za mesne zajednice Vrba, Ratina, Konarevo, Lopatnica, Tolisnica, Zica, Dragosinjci, Metikosi, Mataruska Banja, Bogutovac, Progorelica i Kamenica, formiranog na javnom zboru u okviru CRDA programa, krajem 2001. godine.
   Svecanom otvaranju puta koji ima siri znacaj jer omogucava nesmetan pristup rezervoarima za vodu koji se koriste za alternativno snabdevanje Kraljeva pijacom vodom u vreme susnog perioda, prisustvovale su brojne zvanice politickog i privrednog zivota.
Predsednik opstine, dr Radoslav Jovic, rekao je da gde ima sloge, ima i napretka, sto samo pokazuje da Srbiji nema izlaska iz krize dok se mi sami ne slozimo po mnogim pitanjima, pa i po pitanju investicija u putnu infrastrukturu.
   - Izgradnja puta u Vrbi samo dokazuje opravdanost odluke da se u opstinskom budzetu odvoje namenska sredstva kojima cemo pratiti donatore. Bila bi velika steta da ovakva donacija propadne, sto bi se dogodilo da mi, kao lokalna samouprava, nismo imali sredstava da u odredjenom procentu participiramo - rekao je Jovic zahvalivsi gradjanima Vrbe i mesnoj zajednici na entuzijazmu i upornosti da do kraja sprovedu plan asfaltiranja kroz selo.
   - Asfaltiranjem ove deonice zitelji cetrdesetak domacinstava dobili su direktan prilaz do svojih kuca, a ostali mestani put do svojih imanja, sto dokazuje da zajednickim angazovanjem zaista mozemo popraviti uslove zivota u lokalnoj zajednici - rekao je Dragan Kitic, jedan od volontera, koji je u realizaciji projekta ucestvovao od pocetka.
   Clan Saveta gradjana Vrbe, Zivan Seizovic, podsetio je na znacaj puta, znacaj povezivanja uzeg dela sela sa poljima koja su uglavnom obradjena, te povezivanje sela sa alternativnim izvorima zdrave pijace vode koja je potrebna celom Kraljevu, a ne samo mestanima Vrbe. On je posebno zahvalio lokalnim vlastima u SO Kraljevo i Americkoj agenciji za medjunarodni razvoj, te organizaciji ACDI/VOCA, koja je realizovala ceo projekat.
   Asfaltiranje puta obavila je cacanska “Niskogradnja”. USAID je obezbedila 30.000 dolara, dok su lokalna zajednica i budzet SO ucestvovali sa 1,1 milion dinara.

LOKALNI IZBORI U SRBIJI U SEPTEMBRU - pise Rajko Saric
Kraljevcani ne biraju

   Lokalni izbori koji sigurno slede u drugoj polovini septembra, nece se odrzati i u Kraljevu, ocena je nadleznih u Opstinskoj izbornoj komisiji (OIK) iako ima i onih koji tvrde da se lokalni izbori odnose i na nasu opstinu.
   Sekretar OIK-e Zoran Tucakovic, pozivajuci se na Zakon o lokalnoj samoupravi, podseca da je do prevremenih izbora u nasoj opstini doslo posle uvodjenja privremenih mera, a nakon blokade rada opstinskog parlamenta.
   - Zbog toga sto Skupstina opstine nije zasedala duze od tri meseca, Vlada Srbije je, shodno zakonu, donela odluku o raspustanju SO Kraljevo i obrazovanju Privremenog organa opstine. S obzirom da su izbori u Kraljevu sprovedeni prema novom Zakonu o lokalnim izborima, kako izbor odbornika, tako i izbor predsednika opstine, iz zakonskih propisa proizilazi da redovnih izbora za lokalnu samoupravu u Kraljevu nece biti ove godine. To je, znaci, striktno tumacenje zakonskih odredbi. Redovni izbori su moguci u opstinama u kojima oni nisu sprovedeni po novom Zakonu o lokalnim izborima, ali i u opstinama gde su bili sprovedeni a skupstina se nije konstituisala u zakonskom roku - jasan je bio Tucakovic.
   U OO SRS kazu da su sva tumacenja koja se odnose na pitanje, hoce li ili ne u Kraljevu biti sprovedeni lokalni izbori, subjektivna, izuzev tumacenja od strane zakonodavca. Licno, radikali prizeljkuju odrzavanje izbora, jer bi, kako procenjuju, osvojili dovoljno odbornickih mesta da samostalno formiraju organe lokalne vlasti. I u OO DS se nadaju odrzavanju izbora jer bi, posle nedavnih predsednickih izbora i rasta popularnosti ove trenutno opozicione stranke, osvojili znatno vise odbornickih mandata i samim tim povratili i znacajniji uticaj u vlasti.
   Sa druge strane, postoje i misljenja da su demokrate postigle dogovor sa aktuelnom vlascu o novoj preraspodeli na polju lokalnog uticaja, pre svega u pogledu direktorskih mesta koja bi ostala u rukama DS kako bi se smirili eventualni snazniji zahtevi prema Republici u pogledu raspisivanja izbora i za opstinu Kraljevo. Ni DS, a ni strankama koje su obrazovale vlast, nije u interesu “hodanje po zici”, odnosno ispipavanje pulsa biraca i snage radikala i podrske koju bi mogli dobiti od socijalista, pa je bolje da se sadasnje pozicije, uz manju korekciju, zadrze.

 "IBARSKE NOVOSTI" U POSETI MIOMIRU VUKICEVICU - SUJU, BIVSEM PREDSEDNIKU OPSTINE - pise Ivan Rajovic
Karakteristika palanke je da ne ceni dragulje koje ima

   Dr Miomir Vukicevic je profesor na Masinskom fakultetu u Kraljevu, autor je velikog broja strucnih knjiga, direktor Centra za talente i bivsi predsednik opstine. Na razgovor je dosao na "poni" biciklu. Mislio sam da je neku "alu" sa tamnim staklima ostavio negde na pranju, ali on kaze da mu je to jedino prevozno sredstvo koje je uspeo sebi da priusti za sve vreme svog dugogodisnjeg bavljenja intelektualnim radom. Nemam razloga da mu ne verujem, mada znam neke, u ovom gradu, koji nemaju ni "poni". Razgovaramo na splavu, ispod Doma tehnike. Secam se da sam ga svojevremeno ubedjivao, gotovo preklinjao, da ne podnosi ostavku na mesto predsednika opstine, kao da sam slutio sta ce se potom dogoditi. Nije me poslusao. Koliko je to bilo dobro, a koliko ne, trebalo je da bude tema naseg razgovora posle kojeg se meni i dalje cini da nije bilo bas najsrecnije resenje. Ako grad nista ne bi dobio, bar bi Sujo vozio neki "Simano", umesto najobicnijeg ponija. Zasluzio je to.

Pomalo drzak kraljevcanin
•Pre svega, a buduci da si prvi demokratski izabrani predsednik opstine, kakav je tvoj odnos prema ovom gradu, posto ti nisi rodjeni Kraljevcanin, a nekima je to bitno?
Iako nisam rodjeni Kraljevcanin, ceo svoj zivot sam proziveo ovde i, naravno, ne mogu drugacije da se legitimisem nego kao Kraljevcanin. Ja sam covek kome je veoma stalo da ovaj grad napreduje, da se razvija, da ne bude ovakav kakav jeste danas, da bude bolji i lepsi. Slusao sam mnoge kako govore da nema lepseg grada od Kraljeva. To je i moje misljenje. Posto sam vojsku sluzio u Mariboru, tada sam rekao da bih jedino u ta dva grada u ondasnjoj Jugoslaviji mogao da zivim. Nazalost, istovremeno sam bio i taj "zlocinac" koji je prekinuo veze sa Mariborom, sa mojim gradom koji sam mnogo voleo i to mi je bila jedna od najtezih situacija u zivotu.
Sa druge strane, ja sam pomalo i drzak Kraljevcanin. Razlog je bio vise emotivne nego politicke prirode, mada se tu i politika moze uplesti. Nama su tada prvi put stradali nasi sugradjani na ratistima u Sloveniji i Hrvatskoj i ne mogu da se setim precizno bas svih tih dogadjanja, ali mi smo bili u intenzivnim, da kazem uslovno, kontaktima sa Mariborom i za "Cetrnaesti oktobar", a u to vreme je bilo tih ranjavanja i pogibija. Ocekivao sam, po logici bratskih odnosa, da ce brat prvo da izjavi saucesce i da da neku vrstu moralne podrske za stradanja nasih vojnika i mladih iz ovoga grada. Mariborcani, tadasnje gradsko rukovodstvo i tadasnji predsednik grada Maribora, cutali su. Na nase pozive da se jave da uspostavimo komunikaciju u vezi sa "Cetrnaestim oktobrom", nisu odgovarali. Zato kazem da je to vise emotivna nego politicka reakcija u jednom teskom vremenu kakvo je tada bilo. Mozda danas tako ne izgleda, ali u onom vremenu, kada to covek prozivljava, onda je to stvarno bilo tesko. Ja sam, kao predsednik opstine, bio na dvadeset tri sahrane i to su dvadeset tri moje smrti. Ni danas ne volim na groblje da odem iako i tamo ima puno tragova tog perioda, jer u okolini groba moga oca nalaze se grobovi tih mladih ljudi. Svaki od njih me podseca na to vreme i onda mi to tesko pada i zato kazem da je to bila emotivna odluka, vise nego politicka. Kada ti brat, ili onaj ko se deklarise kao takav, ne da podrsku u najtezem trenutku, a to je smrt nekog tvog, onda takav brat ne zasluzuje da to bude. I tada smo raskinuli odnose sa Mariborom, gradom koji sam izuzetno voleo.
• Kako je doslo do toga da se uopste kandidujes za predsednika posto se, koliko znam, politikom i nisi bas nesto aktivno bavio?
Ako pitas sta je bio moj motiv da ucestvujem u svemu tome, prvo moram da kazem da je to bilo malo neozbiljno. Cela ta moja kandidatura u odnosu na sadasnje vreme je strasna. Nikakvu ja ambiciju nisam imao da postanem predsednik opstine. Posto sam se bavio sportom, na ovaj ili onaj nacin, ja sam navikao da kad obucem dres i patike i izadjem na teren da se borim, moram da pobedim, pa sta bude. Makar u startu i pre ulaska u teren i nemao neke sanse. Tako je i tada bilo. Na fakultetu, iz jedne mladalacke neozbiljnosti, nekako je pao dogovor da ja budem taj kandidat. To se dogodilo, prosao sam do tog najuzeg dela predstavljanja javnosti.
To je sve bilo sa mesavinom inata i neozbiljnosti, nije to bila uoblicena ambicija. Ali iza toga, naravno, ne moze se govoriti da je to bilo sarlatanski i povrsno. Iza toga je stajala zelja nas mladih koji smo stvarno takvi bili, da se mozda malo jace ukljucimo u taj drustveni zivot jer smo osecali da imamo snage, da imamo sposobnosti, da imamo energije i, pre svega, da imamo puno ideja. Mi smo bili svi vrlo obrazovani, da ne govorim o tome da smo bili i medju jacima u svojoj generaciji po rezultatima u obrazovanju. Ali to nije mnogo bitno, bitnije je da smo mi bili deo sistema i u tom sistemu smo videli da mozemo da ucinimo nesto drugacije, nesto kvalitetnije nego sto to cine oni koji to u stvari vode i rade. To je sada nekakvo tumacenje sa distance od nekih petnaest godina, verovatno da je tada bilo jos i nekih drugih razloga. Medjutim, nikada ni ja ni ti ljudi, koji su uz mene stajali, nismo verovali da ce to proci. Bili smo vrlo prirodni i originalni. Mi smo ponudili jednu ideju da vidimo hoce li to neko da podrzi ili nece i kako ce to proci. LJudi su to zapazili, podrzali i na kraju se zavrsilo tako sto sam, eto, ja bio taj eksponent te mlade generacije na toj poziciji. Bio bih srecan danas, kao sto sam i onda tako osecao, da nisam izneverio ocekivanja tih mladih ljudi ovoga grada, jer ja nisam bio eksponent nikakve politike, bio sam clan Saveza komunista. U to vreme to nije bilo nista neobicno. LJude je kandidovao Savez komunista i druge drustvene organizacije. Ja sam bio bez ikakve podrske bilo koje partije, ili bilo koje organizovane snage u gradu, osim mladih koji su me poznavali i podrzavali.
• Ko je bio tvoj prethodnik i kako ga se secas?
Bio je Brana Milenkovic, pokojni. O njemu se u ovom gradu malo govori. On je bio jedan sjajan covek, izvanredan, duhovit, energican. Mozda bi ponekad u toj svojoj plahovitosti napravio i neku nepravdu, ali, u to sam siguran, taj covek nikada nije mogao da napravi nekome lose delo, i moje zadovoljstvo ili moje cudo ulaska u tu kancelariju bilo je pomesano sa zadovoljstvom, ali se secam tih dana, razgovora sa njim i kasnijih susreta koji su mi bili vazni. Secam ih se sa radoscu jer sam tog coveka voleo, cenio i postovao i trudio sam se da ne budem gori od njega. Ako sam u tome bar malo uspeo, ja sam zadovoljan. To je ono sto mi je zamaglilo ceo dogadjaj, ta situacija da ja dolazim posle takvog coveka.
• I kako si se osecao kao prvi voljom izabrani predsednik sa kolicinom vlasti koju si tada imao?
Ne samo ja, nego cela ta ekipa, postala je nosilac vlasti u ovome gradu onog trenutka kada smo izabrali predsednika Izvrsnog saveta. To je bilo posle nekih pola godine od izbora. Mi smo dugo imali predsednika Izvrsnog saveta, kako se tada zvao, iz prethodne ekipe, i bilo je mnogo muka da se izabere novi. Mi tada nismo imali stranke, ali smo imali mnogo jake, da kazem uslovno, podzemne lobije. Nisu to cak bile ni organizacije poput Saveza komunista i Omladine ili Boraca ili neke druge drustveno-politicke organizacije, one su bile samo maske. U sustini, pravi interesi su bili ispod toga. Oni se za mnoge nase sugradjane, kao sto se i danas ne vide, nisu videli. Ali kada se covek nadje u toj poziciji, onda pocne da oseca, i to bogami bolno, ne znajuci cak ni pravi razlog zasto se to njemu dogadja ni krivom ni duznom. Tako da mi nekih pola godine ili vise nismo mogli da izaberemo predsednika Izvrsnog saveta, ali sam cin izbora, kada se to dogodilo, bio je takav da smo mi od tog trenutka postali vlast u ovom gradu, jer do tog trenutka su svi bili u uverenju da nece biti potrebno vise od sto dana da nas oduvaju i vrate se na vlast, u stvari, cinom izbora predsednika Izvrsnog saveta nasa ekipa je preuzela vlast u ovom gradu, a onda smo je preuzeli i rukama i nogama.
• Da li je tada bilo komplikovanije biti predsednik nego sada?
Voditi grad nije ni jednostavno, a nije ni mnogo komplikovano. U pitanju je ono sto covek nosi u sebi, odgovornost prema sredini u kojoj zivi. Zato ja kazem Kraljevcanin sam, zato sto sam odgovoran prema ovom gradu, zato sto u ovom gradu vidim sve sto ne valja, zato sto vidim sve sta bi bilo bolje, sta treba promeniti da bi ovaj grad bolje ziveo, zainteresovan sam za to. Zato imam pravo ponekad da kazem, u nastupu nekog besa, da bi za ovaj grad bilo bolje da se mnogi Kraljevcani u njemu nikad nisu ni rodili, jer bi ovaj grad verovatno drugacije funkcionisao. Moramo se pri tom pomiriti sa cinjenicom da je ovo mali grad, mala sredina, skorojevickog mentaliteta, sa puno doseljenih, sa puno mesavina kultura i obicaja. Nema svoje daleke i duboke korene. A ono sto imamo i pokusavamo da nametnemo kao neke vrednosti ove sredine u odnosu na neke druge, cak je i smesno.
• U cemu vidis uspeh svog predsednikovanja?
Mi smo se osecali odgovornima za ovaj grad. Odgovornost nismo hteli da delimo ni sa kim. Imali smo ideje. Imali smo viziju. Imali smo kreaciju. Nismo imali vremena da se zamajavamo, da dokazujemo i objasnjavamo zasto mora stubic da bude takav i takav, mi ga hocemo i on ce da bude tu. Nismo imali vremena ni zelje da tumacimo zasto je to tako. Ali vreme je ono sto pokazuje ispravnost nekih poteza. I ako danas govorimo sa pozicije da su neki od tih poteza iz tog vremena bili pametni i vredni, onda je to samo dokaz da smo bili u pravu. Onaj koji ima kreativnost, a istovremeno i odgovornost, taj nema vremena da se bavi dokazivanjem i objasnjavanjem. Kompetentni ljudi su oni koji znaju sta hoce, umeju sto hoce i znaju posledice toga sto zele. Oni nemaju vremena da objasnjavaju zasto to tako treba da bude.
Mnoge stvari koje smo mi tada uradili pokazale su se vrednim kroz vreme. Mnogi ljudi su se na to navikli i vise ne vezuju to ni za koga od nas. Samo mi koji smo ucestvovali i koji smo neposredno odlucivali o tim stvarima znamo sta je to sto smo uradili. Nema mesne zajednice, nema ulice u gradu i okolini u kojoj nismo ostavili nesto. Objektivno i nismo mogli mnogo da ucinimo, ali ako nista drugo, ofarbali smo bandere, ne da bismo sebe promovisali, ne da bismo sebe afirmisali, nego smo to stvarno uradili iz ljubavi prema ovoj sredini. Ono sto je meni najbitnije sto smo uradili je to da smo postavili neke temelje koji i danas zive. Ti temelji su obilaznica oko Kraljeva, zavrsetak bolnice, vodosnabdevanje, kultura u kojoj smo mi mnogo ucinili, Gradski muzej. Pokusali smo da napravimo i gradski trg, duhovni trg, duhovni centar ovoga grada. Nazalost, oni koji su dosli posle nas to nisu tako dozivljavali i steta je sto je to tako bilo. Ovaj grad bi danas imao jednu novu vrednu karakteristiku. To su neke opste vrednosti, da ne ulazim u detalje. Ima ljudi koji vole da provociraju pa kazu "to si napravio namerno, da bi ostalo secanje na tebe". Nije tacno. Mi smo radili od najsitnijih stvari koje coveku zagorcavaju zivot svakodnevno, a opstinska uprava i treba da se bavi upravo tim stvarima - da resava probleme obicnog coveka. I mi smo se smatrali obicnim gradjanima, samo sto smo bili u poziciji da te probleme resavamo i mi smo ih resavali. Zao mi je sto nismo napravili ove kosine na prelazu sa trotoara jer smo to hteli zbog invalida i jos nekih drugih stvari. Hteli smo da napravimo biciklisticke staze. Kontejnere smo bili fiksirali. Ni pre ni posle nas to niko nije radio. To su obicne ljudske stvari. Zasto mora da smrdi na svakom koraku? Neka smrdi na jednom odredjenom mestu, jer ako su ta mesta odredjena, onda cemo znati ko je kriv zato sto smrdi, a ako su neodredjena - svi cemo biti krivi. Mi smo zeleli da uredimo grad i da se zna ko je za sta zaduzen.

Ne bi trebalo zazirati od ostavke
• Zasto si podneo ostavku kada si imao punu podrsku gradjana Kraljeva, najbolje namere, a mnogo toga si i uradio?
Tacno je da sam ja u tom timu bio nosilac ideje koja je zahtevala prevremene lokalne izbore, pisali smo, donosili odluke na SO u tom smislu. Iz danasnje pozicije posmatrano, malo je nelogicno, ali iz ondasnje, ima smisla. Zasto? U to vreme visestranacje nije postojalo, ili je tek bilo na zacetku. Mi nismo bili spremni da se sukobljavamo sa neminovnoscu vremena koje dolazi - da visestranacje mora da preuzme odgovornost za zivot, od grada do drzave. U to vreme su se igrale igre sa visestranackim sistemom, ne na nivou grada, ali mi smo zeleli da malo podrzimo potrebu da se to dogadja i na tom nivou. To je jedna dimenzija takvog vidjenja, a druga se moze zvati i malo politikantskom, a bila je pokusaj podgrevanja svesti ovih gradjana da smo mi njihova volja, da smo mi njihovom voljom dosli na te pozicije i da zelimo da nam oni daju podrsku. Zeleli smo da to isteramo na povrsinu. A i inace mislim da covek ne bi trebalo da zazire od ostavke i od smene, jer niko od nas nije toliko pametan da moze celog zivota da vlada i da odlucuje o nekim stvarima, vec je potrebno malo da se odmori i da obnovi energiju, ideje, da se osvrne iza sebe, a onda da u taj posao unese nove ideje. Taj cin ne smatam kukavickim jer mi smo bili vrlo hrabri, a ta hrabrost je proizilazila iz nase svesti. To nije bila hrabrost u smislu "hajdemo na bunker". To nikada ne bismo uradili. Mi smo bili svesno hrabri. Bilo je tu malo zelje da provociramo podrsku jer je ona uvek potrebna ljudima koji se nalaze na takvim mestima.
• Dobro, ali izasao si iz kabineta predsednika, i sta dalje?
Eh, sta dalje? U prvo vreme mi je bilo neprijatno jer sam se i sam osecao kao izdajnik ove sredine i moga grada. Jer, sta to znaci biti dve i po godine predsednik, nesto uciniti i onda prestati. Iskren da budem, ni danas mi nije jasno da li sam tada bio nacisto u toj dilemi. Ali, tada sam mislio da bi trebalo da se skloni ta ekipa da bi dala sansu drugima, mozda sposobnijim ljudima i boljim idejama. Ne mislim da je to bila tragedija, jer pitanje je, ukoliko covek duze ostaje na nekoj funkciji - koliko uspeva da ostane svoj, a koliko postaje deo masine?
• Ni tada, a ni danas, koliko znam, niko te nije dozivljavao kao politicara u smislu koji je danas u modi, a sto podrazumeva da prica gluposti, bude nepristupacan, nosi markirana odela itd. Cini se da, bez obzira sta radis, ti ostajes ono sto jesi. Da li si svestan toga?
Pa, umem ja da budem i razbijac, da unosim nemir u odredjenoj sredini u kojoj se nalazim. Ali ne onaj destruktivni nemir. Naprotiv, pokusavam da stvorim atmosferu koja je stvaralacka. Nisam time opterecen. Pokusavam da budem ono sto jesam, da me nose ideje i da te ideje ostvarim, ali ponajmanje zbog sebe.

Pokusavam da stvorim stvaralacku atmosferu
Mislim da moje zivljenje u nekoj sredni mora da ostavi neki trag, a svi mi na to imamo pravo. Intelektualac iza sebe ne ostavlja gradjevine, vec vrednosti duhovne prirode. Zato ja ne pravim kuce, mada sam vec napravio spomenik, ali to je spomenik jednom duhu, jednom vremenu i ne smatram da bi trebalo da bude vezivan za mene. To je secanje na ljude koji su postojali u tom vremenu.
• Usledio je i tvoj rad sa talentima.
E, tu moram malo da se hvalim. Ja sam iskvareni Srbijanac, a pokvareni Crnogorac. Ja sam prvi iz populacije studenata ovog grada koji je na Masinskom fakultetu, po zavrsetku studija, pokusao da napravi atmosferu intelektualne sredne koja ce biti pokretacka i pruzati sansu i nuditi ideje ovoj sredini, ali i nama samima. Tako da smo poceli sa organizovanjem disko klubova, pozorisnih sekcija, raznih takmicenja u sportu, prvim masinijadama, boravcima u inostanstvu, zimovanjima i letovanjima. Sve je to nastajalo u to vreme. Ja fakultet tako sagledavam i tesko mi pada kada vidim da je on autarhican, da nije u zizi dogadjanja i da nije kreativna snaga. Smeta mi sto je, na neki nacin, ovaj grad odbacio Masinski fakultet i sto se on, opet na neki nacin, distancirao od ovog grada. To je ono sa cim se ne mirim i jedino sto sam hteo da kazem u vezi sa fakultetom, jer o unutrasnjim stvarima nema smisla govoriti javno. Nije to "kuca" koja bi tako trebalo da bude tretirana, ali je cinjenica da on ne predstavlja nikakvu, ili samo marginalnu, vrednost u ovom gradu. To ne sme da se dogodi, a to opet govori mnogo o sredini u kojoj se on nalazi. U drugim gradovima takav odnos ne postoji. Ne zato sto su ljudi tamo sposobniji, vredniji, uticajniji, vec zato sto je gradu u interesu da to ima. Imamo dijamant u ruci, a toga nismo svesni, tako se mi ovde ponasamo. To govori da je ovo ipak palanka, a palanacku svest nema ko drugi da srusi do fakulteta i ljudi koji tamo rade. Ovaj grad vec 15 godina fakultetu nije dao ni dinara, a trebalo bi da mu posveti vise paznje.
• Otkud ideja za rad sa talentima?
Mi smo, kao drzava, svestrano propadali petnaestak godina. Nazalost, ja sam bio na pocetku tog procesa, na poziciji predsednika opstine. To vreme je bilo obelezeno tihim siromasenjem ljudi, inflacijom, padom standarda. To je bio pocetak naseg propadanja, a izgleda da ce zavrsetak da se dogodi onda kada sva nasa industrija bude zatvorena. Kazem izgleda, jer ne zelim da verujem u takav rasplet, ali mnogo je dokaza koji govore suprotno, da cemo postati poljoprivredna drzava. Ne zelim da ulazim u to kako ja to vidim, ali je situacija u kojoj se mi nalazimo stravicna i mene uzasno pogadja kada cujem od ljudi koji se nalaze na kljucnim mestima kako govore o komparativnim prednostima nase poljoprivrede i turizma. Ti ljudi, izgleda, nisu svesni da bogatstvo jedne sredine mogu da obezbede jedino industrija i jaka privreda.
Rasplet koji se naslucuje, a otprilike vodi ka tome da cemo mi postati poljoprivredna zemlja, uzasan je rasplet koji ja ne zelim da prihvatim kao moguci. Mi koji pripadamo svetu nauke ne mozemo time da se bavimo jer jednostavno nemamo za koga i ne mozemo da stvaramo cudesa u pustinji. Onda smo mi koji drugacije razmisljamo dosli do zakljucka da bi, mozda, nekakva svoja znanja, svoja iskustva, koja mozda nisu ni velika ni vredna, mogli da prenesemo na one koji nemaju nikakva, a to su nasi mladi. Da ih na taj nacin malo gurnemo, podignemo, ubrzamo razvoj i prosirimo vidike, da i oni izaberu svoju buducnost, svoj put. Nazalost, ni ovde razumevanja nema i dosli smo u situaciju da i taj Centar za talente treba da ugasimo. Cini mi se da buducnosti tu nema jer drzava Srbija, pritisnuta raznim finansijskim problemima, nije vise u stanju to da izdrzava, mada se ni do sada nije previse pretrzala u tome. Evo, sedimo ispred zgrade koja je bila namenjena mladim talentima. Nazalost, neki ljudi nisu nasli dovoljno razumevanja, objekat je poluprazan, a na lepom je mestu. Bilo je prilike da se nasi klinci tu okupe, da se uz njih okupljaju i drugi, pa da ih sve skupa "ozracimo" tim idejama, informacijama, znanjima i iskustvom. A kada smo bili mladi, svi su nam govorili: "vi ste nasa buducnost". Eto, ja tu buducnost ni u ovim poznim godinama ne doziveh, a ostadoh i dalje mlad, sa osecanjem da ce mi se to vreme jednog dana dogoditi.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NOVA PREMIJERA BALETSKIH POLETARACA - pise Bojana Milosavljevic
Ovacije "Uspavanoj lepotici"

   Krajem prosle sedmice "Baletski studio Denis Kasatkin" i Plesni klub "Spektar" iz Kraljeva prikazali su publici u gradskom Pozoristu jos jednu zavrsnu predstavu starijih polaznika Baletskog studija. Za pravi "godisnji ispit" iz klasicnog baleta, koreograf Kosovka Radic (solista Baleta Narodnog pozorista u Beogradu - prim.a), koja je protekle godine vikendima iscrpljujuce radila sa vecom grupom devojcica - entuzijasta, od ranije vec dobro upucenih u prva slova "azbuke baleta", za ovu priliku je odabrala fragmente "Uspavane lepotice", na muziku Petra Cajkovskog.
Balerina Radic, u ulozi pedagoga i autora predstave, znalacki je procenjivala igracke potencijale svojih ucenica, te je uz pomoc dobro sazetog libreta, sklopljena impresivna i kompaktna baletska predstava, razumljiva cak i nevicnoj publici. Da je sve proteklo u najboljem redu, gotovo kao pravi mali spektakl pokreta, muzike i boja, potvrdila je i Radiceva na kraju premijere, odajuci priznanje svojim ucenicama, ali i svim saradnicima koji su doprineli sjaju "Uspavane lepotice." Kako je u ovim prilikama uobicajeno, ucesnicama zavrsne predstave podeljene su diplome Kasatkinovog Baletskog studija.


JEDINSTVENI KULTURNI DOGADjAJ U VRNJACKOJ BANJI - pise Bojana Milosavljevic
Festival klasicne muzike

   Prosle nedelje, 11. jula, koncertom dvojice americkih gitarista u Vrnjackoj Banji (Vila Belimarkovic - Zamak kulture), poceo je treci "Festival klasicne muzike Vrnjci 2004". Ovaj vrstan kulturni program, koji ce trajati sve do 24. jula (svake veceri u Zamku kulture i sa pocetkom u 20 sati), za cilj ima upoznavanje nase muzicke javnosti i publike sa svetski znacajnim dostignucima iz oblasti kamerne muzike, violine i gitare.
Tako je vec prve veceri Festivala duo gitara (G. NJuton, D. Grajms) interpretirao muziku Afrike, Azije i Amerike, a u nastavku svecanosti otvorena je izlozba "Apstraktne muzicke slike," Lazara Dimitrijevica, svedskog noveliste, pesnika i slikara. U ponedeljak je srpski Gudacki kvartet "Arko" odrzao koncert, na kome je izveo dela Antonina Dvorzaka, a u utorak, 13. jula, premijerno koncertno vece imao je Festivalski trio "Vrnjci" (Nemac Ralf Dumler - viola, Uros Dojcinovic - gitara i Jelena Rokvic - violina). Preksinoc, na Dan opstine Vrnjacka Banja, vrsni spanski gitarista Eduardo Paskval, uz pratnju kvarteta "Arko", odrzao je koncert posvecen delima A. Vivaldija.
Na Festivalu "Vrnjci 2004" ocekuju se i poznati ruski gitaristi M. Goldort i O. Kiselev. Prema zamisli Urosa Dojcinovica, koji je i umetnicki direktor Festivala, svi umetnici ce, osim koncerata, odrzati i majstorske kurseve za klasicnu gitaru, violinu i kamernu muziku. Jedan od kurioziteta manifestacije je i vecerasnji koncert poznatog soprana Dragane Radivojevic, uz pratnju Urosa Dojcinovica (gitara). Pre ovog dogadjaja, na "Vrnjcima 2004" bice predstavljen gost iz Velike Britanije, profesor Brajan Yefri, vlasnik ugledne izdavacke kuce, koja publikuje literaturu za klasicnu gitaru.
Nesvakidasnji muzicki programi, u kojima ucestvuju eminentni strani i domaci umetnici, trajace sve do subote, 24. jula. "Vrnjce 2004" ce zatvoriti Festivalski kvartet i polaznici majstorskih kurseva gitare, violine i klavira. Osnivac Festivala je Skupstina opstine Vrnjacka Banja, pokrovitelji - Ministarstvo kulture i medija i Ministarstvo za trgovinu, turizam i usluge Republike Srbije, dok je organizacija ove velike manifestacije, na kakve su nas, inace, navikli veoma ambiciozni kulturni i javni radnici Vrnjacke Banje, poverena je tamosnjem Kulturnom centru.


ZAVRSEN I DRUGI UPISNI KRUG ZA SREDNJE SKOLE - pise Jelena Petrovic
Svi djaci upisani

   Drugi upisni krug u kraljevackim srednjim skolama prosao je bez vecih iznenadjenja. Svi ucenici koji su polagali prijemni su upisani. Izvestan broj djaka, medjutim, nije zeleo da ide u srednju skolu. Simptomaticno je interesovanje ili neinteresovanje za pojedine smerove, sto bi trebalo da navede skole na razmisljanje o svrsishodnosti odredjenih smerova. Veliki broj odeljenja bice nepopunjen. Neka mesta ce biti popunjena ponovcima, u drugom slucaju ce se spajati po dva smera da bi cinila jedno odeljenje, ali poseban problem su ogledna zanimanja za koja nije pokazano dovoljno interesovanja - kaze Miroljub Senicic, koordinator za informatiku Ministarstva za prosvetu i sport, Odeljenja za Raski okrug.
U Kraljevu je u Masinsko-tehnickoj skoli ostalo 14 slobodnih mesta u oglednom odeljenju za operatora masinske obrade, 12 za limara, 13 za bravara i 13 za masinbravara. U Poljoprivrednoj skoli ostala su 22 slobodna mesta za izradjivaca hemijskih proizvoda, 10 za sitostampara, 25 za rukovaoca-mehanicara poljoprivredne tehnike, 9 u oglednom odeljenju za preradjivaca mleka, 11 za cvecara-vrtlara i 21 za mesara. U Sumarskoj skoli ostalo je 15 sloboodnih mesta za tesare, 14 za fasadere i 13 za stolare, odnosno za proizvodjace finalnih proizvoda od drveta.
U Raskoj u Gimnaziji, na matematickom smeru, ima 6 slobodnih mesta, u Masinskoj skoli 58 slobodnih mesta na trogodisnjim zanimanjima, u Novom Pazaru ima 18 mesta za obucare i u Tutinu 53 slobodna mesta u trogodisnjim srednjim skolama.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

PREPORUCUJEMO
Nenad Milosevic, Mesta, Narodna biblioteka "Stefan Prvovencani", Kraljevo, 2004.
Knjiga "Mesta" Nenada Milosevica (1961) sadrzi 80-ak pesama, uzetih iz objavljenih pesnikovih zbirki: "Pospanost", "Umanjenja" i "Jureci u raj". Ovaj srazmerno obiman, ali strogi izbor sacinio je sam autor, sto u nas nije uobicajeno. Pogovor za ovu knjigu, informativan i precizan, napisao je Milovan Marcetic.
Moze se kazati da je ovakva knjiga bila neophodna Nenadu Milosevicu, iako on ni izbliza nema dovrsen i zokruzen opus. Naprotiv. Neophodna, i zato sto ova poezija do sada nije imala u javnosti recepciju kakvu zasluzuje, i zato sto su "poeticka nacela" Nenada Milosevica, odavno usvojena od nekolicine pesnika mladje generacije (N. Jovanovic, P. Miloradovic, M. Pasujevic) koji su vec stabilna vrednost nase knjizevnosti. Zato, dakle, da bi se otklonili propusti i nepravde, i jos vaznije, zato sto ova knjiga vraca veru da poezija ima buducnost, da moze da bude i pristupacna svakom (ako taj Svako zeli tu dragocenu simbiozu), a da pri tom sadrzi sve elementarne odlike dobre poezije: zanatsko umece, jezicku lucidnost, refleksivnost, osecajnost lisenu patetike, promisljenost i inventivnost, pulsirajucu erudiciju, neprevodivu nuznost pisanja, konacno.
Sve to sadrze pesme Nenada Milosevica, pesme slobodnog stiha, organizovane cesto u ritmu proznog iskaza, sa nizom gotovo domumentarnih detalja, oslonjene na licne, i fakte svakodnevice, na sitnice iz pesnikovog okruzenja. Sve to i jos mnogo vise sadrzi ova beskrajno uverljiva i prozivljena lirika, koja, tematizujuci izmedju ostalog poslednji sumorni isecak proslog veka, ubedljivo i uzbudljivo opominje da se i u svakovrsnim oskudicama moze imati obilje. Obilje Sebe. Obilje unutrasnje snage koja i kad nije vidljiva priziva nemirenje. Obilje razbokorene lepote, suprotstavljene rasulu.
Moze li se, i sme li se, od knjige, makar i od pesnicke, ocekivati vise? Mesta nam nude niz vaznih dokaza da je poezija danas najvitalniji i najdragoceniji zanr srpske knjizevnosti, divno cudo koje izmice obmanama i lazima, sarlatanstvu, banalnostima improvizacije, svemoci novca i medijskoj halabuci...Cudo koje siri granice i osnazuje dosege ovoga jezika, dok uokolo traje li traje tragikomicni proces sakupljanja - svega: granica, novca, primitivnosti, varljive slave, mrtvih dusa, civilizacijskih omama i opskurnosti, prosute krvi, mitskih artefakata, bajki, i gromadnih neverica ostavljenih puku.
"Mesta" zasluzuju dokaz da smo blagonakloni i odgovorni prema sebi, da zastali smo i zamislili se nad bar po kojim stihom. Nad "divnim cudom" Sebe.
.

"Ovo je prava Amerika"! ima obicaj da kaze Gile. Misleci pritom pre svega na paznju koja se kod nas pridaje bavljenju sportom na samom pocetku.
- Tako sam i ja poceo. Naravno da sam se opredelio za biciklizam. Pored mene sam imao ljude koji u svakom pogledu bili uzori svim mladim ljudima tih sedamdesetih i osamdesetih godina - kaze Radisa misleci pritom na svog nadaleko poznatog oca Radosa i starijeg brata Rajka.
Oni su najzasluzniji sto je Gile kasnije postizao odlicne rezultate, bio biciklista bez mane i straha. Usao je i u reprezentaciju. Odve-zao je mnoge trke": kroz Srbiju, Jugoslaviju... A onda je usledio nesporazum u reprezentaciji:
- Nisam se slagao sa nekim planovima i doslo je do razlaza. Bilo je to 1988. godine a vec 90. sam vozio kao profesionalac u Americi. Ziveo sam u to vreme samo od nagrada jer nisam imao profesionalni ugovor. I dobro mi je isli - prica Radisa, koji je 1992. godine u vreme sankcija bio ucesnik Olimpijade u Barseloni posle cega je usledio ponovni odlazak "preko bare" ali ovoga puta sa papirima.
- Citavu 94. godinu vozio sam kao profesionalac i bio na americkoj rang listi cetvrti. Na svetskoj tabeli "odlican 227" - kaze Radisa. No, Amerika je po kvalitetu iza Evrope pa sam uvek tezio da vozim trke na Starom kontinentu: da vidim koliko zaista vredim. I bio sam uz rame ovdasnjim vozacima. Ostaje medjutim, zal sto nisam nikada vozio Tur de Frans i Djiro de Italija.
Ipak, dobri rezultati u Americi bili su najbolja preporuka da se ubrzo nadje u poznatom "Montogomeri Belu":
- U tom trenutnu na lestvici biciklisticktabeli ovaj klub je bio drugi. Nesto kasnije izbili smo u prvi plan a tome su sigurno doprinele moje pobede, cak pet u jednoj od trka - napominje Radisa.
Svaki biciklista ima zelju da se dokaze u Italiji. Tako je bilo i sa ovim asom:
- Naravno da sam zeleo Italiju. Sve je bilo odradjeno rezultatima Samo me je jedna pobeda na "cizmi" delila od toga. Potom je usledila trka kroz Austriju odakle su nas sa postolja vratili u zemlju. Pocele su sankcije - sa setom se priseca Radisa.
Vozi i zivi u Americi ali dobro poznaje prilike u nasem biciklizmu:
- Velika je oseka ali napravljen je pomak kada je mladim biciklistima dozvoljen odlazak u inostranstvo. tako i treba, neaka oni imaju i 20 godina. takvim talentovanim vozacima treba pravi trener sistematski rad. Pa vidite kolikuo su napredovali ne tako davno Nikacevic, pa sada Stevic i Jovanovic. Oni su okosnice - potvrdjuje svoju tezu Radisa.
Ovaj as dete Kraljeva namerava da se uskoro nastani u gradu na Ibru. Uvek je govorio da je otisao da bi se vratio. Deca, dva sina ovde dje poci u skolu. Naci ce se posao i za uprugu Masu, takodje Kraljevcanka bankarskog sluzbenika i svi ce biti na okupu. Kao u stara dobra ne tako davna vremena porodica Cubric.

Kraljevo na mapi
- Planiram kada se vratim u zemlju u Kraljevo da ponovo aktiviram klub. Animiracu mlade da se bave ovim sportom koji ce ukoliko se ovako nastavi otici u zaborav. Vratici ja Kraljevo opet na biciklisticku mapu ove zemlje - kategorican je Radisa.

Adam u Bubamari
- Stariji sin Adam (7,5) iskazuje ljubav premas fudbalu. Odmah sam mu udovoljio i upisao ga u "Bubamaru". Za Nikolu (4,5) neznam, jos uvek je tajanstven. No, necu mu nametati bicikl. Ako hoce i voli, neka izvoli.

Veterani
Radisa je prosle godine bio prvak Amerike u konkurenciji veterana. I sada ima velike planove:
- Prve nstvo Evrope za veterane je u Austriji. Ozbiljno se pripremam ali zelim da na takmicenje povedem oca i brata. Rados je izgleda u punoj snazi jos samo da Rajko dodje do top forme. Napravicemo cudo ako odemo.