Susret starih prijatelja
Biraci u Kraljevu sigurno odmaraju
Redovni izbori i u Kraljevu
Stranacka reagovanja - Maxi diskont
Vece na odmoru
Pripravnicima konacno krenulo
Stanovi za najugrozenije
Odlazak i povratak uz ovacije
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, odbojka
OBNOVLJENA
SARADNJA KRALJEVA I SARAJEVA - pise Predrag Markovic
Susret starih prijatelja
Prosle
nedelje u Mrsacu su obnovljena stara prijateljstva grada na Ibru i
Sarajeva, prekinuta pre 15 godina iz politickih razloga. Mrsacani
su pre nekoliko meseci odlucili da 80 godina postojanja svog fudbalskog
kluba proslave sa nekadasnjim proverenim prijateljima iz FK "Sarajevo”.
Sve je islo zvanicnim putem, pa su se u Mrsacu izgrlili i izljubili
sarajevski i fudbaleri FK "Mrsac", ali i stari fudbalski
radnik Mika Mitrovic i legenda jugoslovenskog fudbala Mirsad Fazlagic.
Rekose, njihovo prijateljstvo traje vise od 40 godina.
Mirsad Fazlagic je u Mrsac na proslavu doputovao cak
iz Kuvajta, gde zivi.
- Presrecan sam, ljudi moji. Kako ne bih bio, jer niko
od nas obicnih ljudi nije kriv sto je pre 14 godina sve puklo bas
kao fudbalska lopta. , prica Fazlagic i grli Miku.
Dok ova dvojica razgovaraju, gradonacelnik Kraljeva Radoslav
Jovic, koji rece da mu je srce puno, i zamenik gradonacelnika Sarajeva,
Savo Vlaski, uveliko pricaju o vec potpisanom ugovoru o saradnji ova
dva grada na svim poljima.
Predvece, na seoskom stadionu, odigrana je prijateljska
fudbalska utakmica. Bila je ovo utakmica u kojoj je pobedu odnelo
prijateljstvo Kraljeva i Sarajeva, kako rekose, sa 100:0 u odnosu
na zle sile koje su ga nekada raskinule.
PREDRAG
MARKOVIC, PREDSEDNIK SKUPSTINE SRBIJE: - pise Slobodan Rajic
Biraci u Kraljevu sigurno odmaraju
U 14 opstina u Srbiji u kojima su odrzani izbori
po novom Zakonu o lokalnim izborima, donetom 13. juna 2002. godine,
u septembru nece biti odrzani lokalni izbori jer taj Zakon ne poznaje
institut opstih i vanrednih izbora i nije moguce raspisati lokalne
izbore pre isteka roka od 4 godine od dana bilo odrzanih izbora, bilo
konstituisanja tih skupstina opstina - rekao je Predrag Markovic,
predsednik Skupstine Srbije, u izjavi za Ibarske novosti.
- Izbori u tim opstinama bi mogli da se odrze samo u
tri slucaja: ako po izborima ne bi mogla da se konstituise skupstina
opstine, ako nije moguce doneti budzet za tekucu godinu u roku od
3+3 meseca i ako skupstina nije u mogucnosti da se sastane, odnosno
odrzi redovnu sednicu u roku od 90 dana. Nijedan od tih uslova u 14
opstina nije ispunjen, osim u opstini Presevo drugi uslov (nije donet
budzet za tekucu godinu, primedba novinara) gde ce se izbori odrzati
samo za odbornike, a ne i za predsednika opstine. To znaci da ne postoji
mogucnost da budu raspisani izbori u Kraljevu, jer su izbori odrzani
pre nesto manje od godinu dana (u novembru 2003., prim. nov.) do isteka
4 godine, osim ako bi se menjao zakon, i oni nece biti odrzani - rekao
je Markovic.
On je izjavio da su su se mnogi ljudi iz lokalne vlasti,
pa i iz Kraljeva, raspitivali o mogucnosti da provere pred gradjanima
svoj politicki i izborni rejting, ali da su za to suzene zakonske
mogucnosti.
- Jedini nacin je da svi odbornici podnesu ostavke, da
predsednik opstine podnese ostavku, da se to konstatuje na sednici
i da o tome obaveste predsednika Skupstine Srbije. Buduci da bi, ako
bi ma koji odbornik stavio primedbu na tako nesto - ti bi izbori bili
nistavni, to fakticki znaci da je to samo teorijska mogucnost!? Ja
sam o tome razgovarao i sa ministrom za lokalnu samoupravu g. Loncarom
i on je to potvrdio. Iz toga mozemo da zakljucimo da po zakonu, a
poznato je da se ja u svemu pridrzavam zakona pa i u ovome, SIGURNO
NECE BITI IZBORA U KRALJEVU - naglasio je Predrag Markovic.
Predsednik Skupstine Srbije je rekao i da opstina Kraljevo,
kao i ostalih 13 opstina, zbog neodrzavanja izbora „nece biti izvan
sistema tako da se ovde uvek odrzavaju izbori u nekom drugom vremenskom
terminu, razlicitom od izbora u ostalim opstinama“.
- Onog trenutka kada bude promenjen Ustav ili izborni
sistem ili set izbornih zakona iz Ustava on ce ujednaciti ovaj problem
i po novim zakonima koji ce biti doneti, ocekujemo da ce to biti u
narednih godinu dana, ocekujemo da ce biti definisano kako ce se ubuduce
vrsiti opsti izbori i onda ce verovatno doci u situaciju i gradjani
Kraljeva da se izbori u njihovoj opstini odrzavaju kada i u ostalim
opstinama - zakljucio je Predrag Markovic.
MINISTAR ZORAN LONCAR
Izbora u 14 opstina nece biti
Zoran Loncar, ministar za drzavnu upravu i lokalnu
samoupravu u Vladi Srbije, gostujuci prosle sedmice u Drugom dnevniku
RTS-a, izjavio je da se u 14 opstina u kojima su odrzani prevremeni
lokalni izbori po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi (medju kojima
je i Kraljevo, gde su prevremeni izbori odrzani novembra prosle godine)
nece ponovo raspisivati izbori u septembru ove godine, kada se odrzavaju
redovni lokalni izbori u Srbiji. Osim pozivanja na novi Zakon, on
nije blize obrazlozio ovakvu odluku, ali je, na pitanje voditeljke,
dva puta potvrdio de se u 14 opstina izbori nece odrzati.
Ministar Loncar je naglasio i da ce se redovni izbori
u Srbiji odrzati po vazecem Zakonu o lokalnoj samoupravi, odnosno
po proporcionalnom izbornom sistemu, jer se u izbornoj godini, a u
razvijenim demokratskim zemljama i najmanje godinu dana pre izbora,
izborni propisi ne menjaju.
POSLANIK
ALEKSANDAR VLAHOVIC (DS) U EMISIJI “OTVORENO O SVEMU“ - pise Slobodan
Rajic
Redovni izbori i u Kraljevu
“Vanredni izbori ne mogu zameniti redovne pa se u septembru
i u Kraljevu moraju odrzati lokalni izbori“ - rekao je republicki
narodni poslanik Aleksandar Vlahovic (DS), bivsi ministar za privredu
i privatizaciju u Vladi Srbije. Ucestvujuci u emisiji “Otvoreno o
svemu“ Televizije Kraljevo, on je istakao da moze da postoji pokusaj
i takvog tumacenja zakona da redovne izbore u Kraljevu i jos 13 opstina
u Srbiji (u kojima su odrzani vanredni ili prevremeni izbori po novom
Zakonu o lokalnoj samoupravi) ne treba odrzati, ali da “tako nesto
ne postoji nigde u svetu“ i da ne veruje da ce se to i desiti.
- Ako bismo to dopustili, onda bi u Srbiji imali lokalne
izbore u razlicitim terminima, negde pre, a negde posle. Prema tome,
mi se u Demokratskoj stranci svestrano pripremamo za redovne lokalne
izbore u citavoj Srbiji, pa i u Kraljevu - naglasio je Aleksandar
Vlahovic.
On je kazao i da su poslanici Demokratske stranke, za
razliku od poslanika SRS, u Skupstini Srbije konstruktivna opozicija
i da ce i ubuduce podrzati samo reformske zakonske projekte, kako
nasledjene iz vremena Vlade DOS-a, tako i one koje predlozi nova Vlada,
ali nece nikad podrzati retrogradne zakone kao sto nisu dali podrsku
ni Zakonu o pomoci porodicama haskih optuzenika.
- Poslanicki klub DS nece u Skupstini podnositi na stotine
amandmana da bi usporio i blokirao rad, vec samo one amandmane kojima
mogu realno da se poprave predlozi zakona, istakao je Vlahovic.
Kritikujuci neispunjavanje predizbornih obecanja predstavnika
stranaka u aktuelnoj Vladi, Aleksandar Vlahovic je naglasio da se
“Demokratska stranka nikada nije sluzila ne sluzi se, niti ce se sluziti
demagogijom, jer nju ne interesuju fotelje i vlast radi fotelja i
vlasti, vec radi demokratskih drustvenih promena, ulaska zemlje u
Evropsku uniju i poboljsanja zivotnog standarda nasih gradjana“.
PRES
KONFERENCIJA OO NDS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Diskontu mesto na periferiji
„Izgradnja Maksi diskonta na kraljevackoj glavnoj
pijaci nije opravdana, jer je praksa u svetu i ostalim slicnim gradovima
u Srbiji, u Kragujevcu i Cacku, na primer, da se takvi trgovinski
objekti lociraju na periferiji grada“ - receno je na konferenciji
za novinare Opstinskog odbora Narodne demokratske stranke Kraljevo,
odrzanoj pre dva dana.
Na pres konferenciji su izneti i ostali razlozi zbog kojih je ova
lokacija za Maksi diskont neprihvatljiva. Takvim potezom, kako je
istaknuto, Maksi diskont bi stekao monopol, a ostali investitori bili
destimulisani, dok bi mnoge male radnje i na pijaci, i u okolini,
i u gradu bile ugrozene i mozda ugasene, tako da bi se broj zaposlenih
u diskontu anulirao brojem ostalih bez posla zbog gasenja manjih radnji.
Osim toga, pijaca je ionako pretesna i trebalo bi sto pre izmestiti
pojedine delove kao sto su stocna i auto-pijaca, dok bi izgradnjom
Maksi diskonta na ovoj lokaciji postojeci saobracajni haos na jedinom
gradskom mostu na Ibru prerastao u saobracajni kolaps!? Najzad, Delta
kompanija, prema saznanjima, namerava da od 3.000 “kvadrata“ diskonta
1.000 “kvadrata“ izda pod zakup, pa se u OO NDS Kraljevo pitaju zasto
opstina, odnosno Pijaca ne bi sagradila i pod zakup izdala takav prostor
na tako atraktivnoj lokaciji i zadrzala prihod samo za sebe?
SAOPSTENJE OPSTINSKOG ODBORA SNS KRALJEVO
Maksi diskont gasi pijacu?
Opstinski odbor Socijalisticke narodne stranke u
Kraljevu, povodom ideje o izgradnji Maksi diskonta na kraljevackoj
pijaci, uputio je nasoj redakciji saopstenje za javnost. U opsirnom
saopstenju, koje je u stvari otvoreno pismo predsedniku opstine, dr
Radoslavu Jovicu, ovaj Odbor pored ostalog tvrdi da je pozadina ideje
o izgradnji Maksi diskonta gasenje kraljevacke pijace i njeno preseljenje
u Krusevac, kao i ostvarivanje materijalne koristi za pojedince.
- Moramo da napomenemo da je vlasnik Delta kompanije,
gospodin Miskovic, rodjeni Krusevljanin i da kao rodjeni lokalpatriota
svom gradu nije podario Maksi diskont. On, uz pomoc predsednika opstine
Kraljevo Jovica, zeli da podari Krusevcu izuzetno profitabilnu pijacu,
tvrdi se u saopstenju OO SNS Kraljevo i predlaze dr Jovicu da Delta
kompaniji za otvaranje diskonta ponudi magacinski prostor Stoteksa
u naselju Grdica, zahtevajuci i otvaranje TV debate o ovom pitanju.
SEDNICA
OPSTINSKOG VECA - pise Rajko Saric
Vece na odmoru
Sednica
Opstinskog veca, zakazana za utorak, 20. jul, nije odrzana zbog nedostatka
kvoruma. U zakazano vreme u sali III Skupstine opstine pojavila su
se samo tri izabrana clana Veca: Radojica Djokovic, Miroslav Nikolic
i Branko LJubojevic.
Za sednicu je bio predvidjen nesto kraci dnevni red,
ali se odnosio na veoma bitnu problematiku. Clanovi Veca je trebalo
da razmotre predlog JKP “Vodovod” da se iz opstinskog budzeta odobri
nesto vise od cetiri miliona dinara sredstava na ime ucesca u projektu
rekonstrukcije vodovodne mreze u mesnim zajednicama Ribnica, Kovaci
i Cibukovac u duzini od 15 kilometara. Ako bi ovakav predlog “Vodovoda”
bio prihvacen, bila bi obezbedjena potrebna sredstva za ucesce u projektu
za koji je americka nevladina organizacija ACDI/VOCA obezbedila 25.000
dolara. Donator ucestvuje u nabavci cevnog materijala, dok opstina
i “Vodovod” ucestvuju u postavljanju cevi, vracanju kolovoznih povrsina
u predjasnje stanje i resavanje imovinskih odnosa (u ukupnom iznosu
od 8.068.674 dinara).
Dnevnim redom bilo je predvidjeno da se razmatra odluka
o izmenama odluke o samom Opstinskom vecu. To je u skladu sa novim
Statutom opstine Kraljevo, koji je SO donela na sednici odrzanoj 29.
juna, kojim je regulisano da Vece broji osam clanova, s tim da predsednik
opstine, kao predsedavajuci Veca, nema pravo glasa, kao do sada.
Izostala je i rasprava o nacrtu resenja o davanju saglasnosti
na novi cenovnik parkiranja vozila na opstim i posebnim parkiralistima,
koji je doneo Upravni odbor JKP “Cistoca”, a koji bi trebalo da se
nadje pred odbornicima SO na prvoj narednoj sednici, koja bi mogla
da bude odrzana vec u prvoj polovini avgusta. Utvrdjene cene za parkiranje
vozila su uglavnom iste kao u susednim gradovima i iznose 10 dinara
za svaki zapoceti cas na opstim parking prostorima i 15 dinara na
posebnim parkiralistima. Parkiranje na prostoru iza zgrade SO Kraljevo
iznosi 20 dinara. Istim cenovnikom predvidjene su i mesecne pretplatne
karte po ceni od 370 do 5.000 dinara, u zavisnosti od parking prostora.
KAKO
DO ZAPOSLENJA - pise Dragan Vukicevic
Pripravnicima konacno krenulo
U Kraljevu nezaposleno 17.234 lica • I pored
stimulansa i subvencija preduzeca se tesko odlucuju da nove radnike
zaposljavaju posredstvom konkursa sluzbe za zaposljavanje • Ni stimulans
i od 120.000 dinara nije dovoljan za pocetak novog biznisa • Povoljne
subvencije za uspesne privrednike za otvaranje novih radnih mesta
Na podrucju kraljevacke filijale Nacionalne sluzbe za
zaposljavanje, prvog dana jula na evidenciji onih koji traze (ili
ocekuju) posao, registrovano je 50.161 lice. Najvise nezaposlenih
je u Novom Pazaru – 18. 299, najmanje u Vrnjackoj Banji - 4.046, dok
je u Tutinu 5.540, a u Raskoj 5.042 lica traze posao posredstvom sluzbe
za zaposljavanje.
U Kraljevu je, prema tom najnovijem podatku, 17.234 nezaposlenih,
od cega je cak 10.025 zena. Procenjuje se i da je u kraljevackoj opstini
moguce u ovom trenutku zaposliti 3.105 lica, od cega na neodredjeno
vreme 1.504. U prvom polugodistu zaposleno je 2.856 lica (1.527 zena),
na nedoredjeno vreme 1.402 (731 zena), a u strukturi 1.454 zaposlenih
na odredjeno vreme - 796 su zene.
KAKO
DO ZAPOSLENJA
Prema recima LJiljane Radonjic, direktora Nacionalne
sluzbe za zaposljavanje Filijale u Kraljevu, broj nezaposlenih je
nesto manji od poslednjeg zvanicnog izvestaja, ali ne zato sto je
vise lica naslo zaposlenje, vec zato sto je sluzba sprovela stroze
kriterijume evidentiranja, tako da su sa evidencije privremeno izbrisani
oni koji se u duzem periodu ne obracaju strucnim sluzbama radi overavanja
kartona o nezaposlenosti.
Uprkos sezoni godisnjih odmora, u kraljevackoj Filijali
Nacionalne sluzbe za zaposljavanje zavrseno je ili je u toku vise
konkursa i akcija zaposljavanja ili stimulisanja preduzeca da zaposle
nove radnike. Upravo je zavrsen konkurs za prijem pripravnika volontera
i pripravnika. Do posla je na ovaj nacin doslo 28, uglavnom visokoobrazovanih,
kadrova u pet opstina Filijale.
Direktorka Radonjic istice da su prioritet na ovom konkursu
imali budzetski korisnici koji nisu u mogucnosti da na drugaciji nacin
zaposle potrebne kadrove. Rec je o sudstvu, zdravstvenim ustanovama,
opstinskim administracijama, Veterninarskom institutu, javnim preduzecima.
Na ovom konkursu, shodno ranije utvrdjenim pravilima, nisu ucestvovala
privatna preduzeca.
– Najveci broj pripravnika volontera i pripravnika, kaze direktorka
Radonjic – posle isteka staza najcesce i zasnuje radni odnos na neodredjeno
vreme, iako organizacije i ustanove nosu u obavezi da ih zaposle.
To zavisi iskljucivo od toga kako se ti mladi ljudi snadju u okruzenju
i kako se pokazu i dokazu na poslu. No, redak je slucaj da neko ne
zasnuje stalni radni odnos, jer rec je o ljudima koji zele, hoce i
mogu da rade i da se dokazu.
Ovaj konkurs zakljucen je polovinom jula i pocetkom septembra
ovi visokoskolci zapocece pripravnicki rad.
PRIPRAVNICIMA NAJTEZE
Mnogo je veci problem, medjutim, pri ugovaranju finansiranja
pripravnickog staza, buduci da je poslodavac po isteku roka u obavezi
da radnika zaposli na neodredjeno vreme. Odnosno, u obavezi je da
pripravnik u konkretnoj radnoj organizaciji provede jos najmanje toliko
vremena, a da prethodno mora da se sklopi ugovor o zasnivanju radnog
odnosa na nedoredjeno vreme. Nazalost, vrlo je malo firmi i ustanova
koje su spremne da na ovaj nacin zasposle nove radnike. Direktorka
Radonjic navodi da je ovaj konkurs u toku i da ce trajati jos oko
dva meseca, a u medjuvremenu strucne sluzbe Filijale obici ce preduzeca
koja bi mogla da zaposle nove radnike na ovaj nacin i da im objasne
prednosti koje sluzba zaposljavanja nudi. U aktivnostima zaposljavanja,
u junu je istekao rok konkursa za samozaposljavanje. Drugim recima,
posredstvom tog konkursa nezaposlenima je ponudjeno da sami pokrenu
biznis uz finansijsku subvenciju Filijale u iznosu od 70.000 do 120.000
dinara.
Na ovom konkursu odobreno je 128 projekata, od oko 300
prijavljenih. Od potpisivanja ugovora, novi preduzetnici su u obavezi
da pokrenu posao i da dokazu da su sredstva namenski utrosili.
– Nazalost, kaze LJiljana Radonjic – predvidjamo na osnovu
iskustva da ce jedan broj njih da odustane, jer zapravo nisu ni imali
planove da se ozbiljno bave tim poslom, ili iz nekog drugog razloga.
“KREDITIRANJE” USPESNIH FIRMI
U toku je i konkurs za otvaranje novih radnih mesta,
prema kome sluzba za zaposljavanje stimulise poslodavca sa oko, u
proseku, 17,9 posto iznosa bruto zarade, a predvidjeno je vise kategorija.
Najpre, rec je o zaposljavnju na godinu dana, potom lica
starijih od pedeset godina na dve i invalida na tri godine. Medjutim,
“klauzula” po kojoj je poslodavac u obavezi da takvog radina ne moze
da otpusti u roku kracem od trostruko ugovorenog vremena, privrednike
uglavnom obeshrabruje. I u ovom slucaju strucne sluzbe Filijale preduzece
korake neposrednog objasnjavanja prednosti ovakvog nacina zaposljavanja
novih radnika i interesa poslodavaca.
Jedan od primamljivijih konkursa za stimulisanje privrednika
za otvaranje novih radnih mesta sigurno je najnoviji, koji je u toku,
o subvencioniranju novozaposlenih radnika, a odnosi se iskljucivo
na preduzeca od regionalnog interesa. Za ucesce na ovom konkursu firme
ce biti u obavezi, recimo, priloze i dokument Regionalne privredne
komore da pripadaju grupi preduzeca od sireg znacaja.
Koliko ovaj konkurs moze da bude zanimljiv za privrednike
dovoljno govori podatak da je takvo preduzece u obavezi da zaposli
najmanje deset radnika, a za svakog zaposlenog Nacionalna sluzba za
zaposljavanje isplacuje preduzecu jednokratno po 50.000 dinara.
– To je sansa za uspesne privrednike koji imaju viziju,
objasnjava LJiljana Radonjic – i to se u praksi vec potrdilo kao dobro
plasiran novac nase sluzbe. Buduci da je rec o firmama koje su razvile
posao na vecoj teritoriji, oni su u stanju da ta sredstva uvecaju
na najefikasniji nacin. Taj konkurs je u toku, ali posto je ipak sezona
godisnjih odmora, ubedjeni smo da cemo uspesno da ga realizujemo tek
u septembru.
BERANOVAC - pise Rajko Saric
Stanovi za najugrozenije
Do kraja godine na Beranovcu ce biti izgradjena
tri objekta sa 29 stanova • Svajcarska direkcija za razvoj i saradnju
ulaze 530.000 svajcarskih franaka • Opstina obezbedila lokaciju i
infrastrukturu
U naselju Beranovac, u ponedeljak je
pocela izgradnja stanova za smestaj izbeglica starije zivotne dobi
i domaceg socijalno najugrozenijeg stanovnistva.
- Nalazimo se na pocetku realizacije jednog znacajnog projekta
za Kraljevo. Rec je o tri objekta sa 29 stanova za socijalno ugrozene
porodice iz izbeglicke i domace populacije. Ovaj projekat je najveca
donatorska investicija ove godine u Kraljevu. Nasa opstina ima mnogo
problema u oblasti socijalne politike i ovo je pocetak resavanja tih
problema. Ocekujem da, pored ovog projekta, u narednom periodu na
ovom lokalitetu bude realizovan citav niz slicnih projekata u saradnji
sa Ministarstvom za socijalna pitanja i HABITAT-om, koji je najavio
da ce graditi neke objekte - rekao je mr Jovan Nesovic, opstinski
menadzer, odajuci priznanje lokalnim komunalnim preduzecima koja su
u kratkom roku obezbedila uslove za nesmetan pocetak gradnje.
Ernesto Morison, sef biroa SDC-a u Beogradu, naglasio je da je sveukupni
cilj projekta pomoc Komesarijatu za izbeglice na planu zatvaranja
preostalih centara za kolektivni smestaj izbeglica.
- Najugrozenije izbeglice starijeg zivotnog doba, kao
i porodice socijalnih slucajeva koje ne poticu iz opstine Kraljevo,
bice trajno smestene u ove tri stambene jedinice. Pored svoje osnovne
funkcije, projekat ce pomoci izbeglicama da se ukljuce u lokalnu zajednicu
i da doprinesu zatvaranju centara za kolektivni smestaj izbeglica
u Kraljevu. Lokalna zajednica ce, uz pomoc projekta, osavremeniti
prostorije za socijalno staranje i uhvatiti korak sa procesom reforme
celokupnog nacionalnog sistema socijalnog staranja. SDC snazno podstice
samo nacelo ovog projekta, nakon uspesnog okoncanja gradjevinskih
radova na dva pilot projekta u Apatinu i Pozegi - rekao je Ernesto
Morison i dodao da u ovom trenutku SDC izvodi radove u Kragujevcu,
Bacu, Crnoj Travi, Valjevu, Paracinu, Rakovici, Lucanima, Temerinu,
Vrbasu, Bajinoj Basti, Nisu, Loznici, Pancevu i Novom Sadu.
Sporazum za izvodjenje gradjevinskih radova na Beranovcu potpisan
je sredinom jula ove godine izmedju Komesarijata za izbeglice Republike
Srbije, Ministarstva za socijalna pitanja, Visokog komesarijata za
izbeglice (UNHCR), SO Kraljevo i SDC-a. SDC ce obezbediti sredstva
u visini od 530.000 svajcarskih franaka, dok je opstina obezbedila
lokaciju i potrebnu infrastrukturu. Radovi, koje izvodi “Neimar” iz
Vlasotinca, trebalo bi da budu gotovi za 145 radnih dana.
Kriterijume za dobijanje stanova u ova tri objekta, koji
se grade neposredno do Decjeg SOS sela, sacinice Centar za socijalni
rad u saradnji sa resornim ministarstvom i vec za Novu godinu svecano
ce biti useljeno 29 porodica.
SDC i opstina Kraljevo saradjuju duzi niz godina kroz
razlicite projekte, poput rekonstrukcije cetrnaest kolektivnih centara
za privremeni smestaj izbeglica, besplatne pravne pomoci izbeglicama,
rekonstrukcije vodovodne mreze za deo Kradjordjeve ulice, rekonstrukcije
Doma ucenika, izgradnje primarnog kolektora fekalne kanalizacije za
naselje Grdicka kosa, isporuke gradjevinskog materijala za 34 porodice,
kao i niz drugih projekata realizovanih na podrucju nase opstine,
a u okrivu Programa podrske opstinama koji finansira Vlada Svajcarske.
Pored predstavnika SDC-a, svecanom cinu polaganja kamen-temeljca
na Beranovcu, prisustvovali su i predstavnici UNHCR-a, Centra za socijalni
rad, Komesarijata za izbeglice, MSP-a, kao i predsednik SO, Dejan
Milovic.
"IBARSKE
NOVOSTI" U POSETI RADMILI VLADISAVLJEVIC, DIREKTORU "CISTOCE"
- pise Ivan Rajovic
Odlazak
i povratak uz ovacije
“preuzimanjem funkcije direktora, casnu vam rec
dajem, ja sam sebe videla u ulozi domacice grada. Mozda zato sto sam
zena, pa po prirodi i ovaj grad sam posmatrala kao svoju kucu, cak mozda
i nisam nastojala da mi sopstvena kuca deluje tako reprezentativno,
ali mi je strasno smetalo i bolelo me ako bih cula da je neko sa strane
dosao i nasao zamerku. To bih primila kao licni minus. Ali, imala sam
veliku srecu da sam uspostavila strasno dobru komunikaciju sa ljudima
koji nose ovaj grad, kad je u pitanju higijena, i da sam direktor koji
ima najmanje problema sa organizacijom ljudi koji te zadatke izvrsavaju”
• Kako Vam se ucinilo zateceno stanje u Preduzecu posle povratka?
Da je bilo dobro u "Cistoci", sigurno me ne bi
zvali, jer bi se uvek nasla neka stranka koja bi zesce napala "Cistocu",
kao preduzece koje treba da joj pripadne i ima svog politickog favorita.
Prosto receno, stanje u "Cistoci" nije sjajano, ali ne zelim
nikoga da prozivam. Uglavnom, finansijsko stanje kada sam otisla i kada
sam se vratila u negativnom smislu je razlicito. Mozda su otezani uslovi
poslovanja u proteklim godinama bili tog niovoa da je "Cistoca"
morala da se zaduzuje. Svaki direktor, kada dodje, ima neki svoj stil
rada i poslovanja. Necu nikoga da prozivam, ponavljam, trebalo bi operisati
argumentima, ali mogu da kazem da definitivno nije dobro. Ali tako je
- kako je. Nisam znala detalje i ne znam kako bih se u tom slucaju ponasala,
ali sada sam tu i radim na resavanju problema.
Sto se tice odnosa radnika i uzih saradnika ja sam jako zadovoljna.
Jednostavno sam rekla sta hocu od njih i na sta sam spremna. Spremna
sam da ih propratim, da imaju velika ovlascenja, da jedan covek ne moze
da iznese sve obaveze. Tako sam rukovodila u proteklih 11-12 godina.
Rukovodilac je taj koji mora da brine o svojoj radnoj jedinici. Za sada
nema nikakvih otpora. Imamo visak radne snage, to je evidentno, ali
najlakse je napraviti tehnoloski visak i otpustiti ljude uz neki socijalni
program. To je neprimereno komunalnim preduzecima i ja bih verovatno
bila pionir u toj oblasti. Za pocetak cemo se potruditi da obezbedimo
dodatne poslove i da te ljude zaposlimo. Ako to ne uspe, onda cu ici
ka nekim drasticnijim rezovima i do kraja godine ce se znati na cemu
smo. Sve bi bilo mnogo lakse da je bilo vise sredstava, trosak nikad
nije veliki ako je prihod dobar. Zadovoljna sam saradnjom i aktivnostima,
bar onim sto se spolja vidi, ali mi Srbi smo takvi da uvek postoji ono
"iza".
•Nedavno je, na inicijativu predsednika opstine, odrzana akcija ciscenja
grada. Jeste li Vi tada bili direktor “Cistoce”?
Kako da ne, i aktivno ucestvovala, mada, doduse, nisam
drzala metlu. Akcija kao akcija, ako se meri kroz kolicinu smeca koje
je odlozeno na deponiju, obavljena je uspesno. Jedna akcija moze da
pospesi higijenu grada, ali ne moze se grad odrzavati akcijama. Cilj
je bio, verovatno, da se gradjanima pokaze koliko imamo smeca koje se
nalazi tamo gde mu nije mesto. Medijski je to dosta dobro propraceno
i ja sam ocekivala da ce posle toga odnos gradjana bar za nijansu biti
bolji i da ce kontinuirano nastaviti to da rade u svojoj okolini. Medjutim,
iskreno receno, kada smo ocistili te deponije, dogodilo se kao da smo
rekli gradjanima: E, sad mozete da nastavite tu da bacate smece. Notorna
je cinjenica, koliko god izbegavali i zatvarali oci pred njom, da smo
mi unazad nekoliko godina dobili tridesetak hiljada stanovnika. Normalno
je da nismo svi mi isti i to nam je drasticno promenilo izgled grada.
Mi nismo ni pokusali da te ljude edukujemo, sto je dugotrajan i strucan
proces, a nismo u stanju ni da ih kaznjavamo kada je u pitanju nepostovanje
osnovnih higijenskih normi ponasanja u gradu.
Kad je u pitanju cistoca grada, uvek moze bolje i vise, ali nikada nije
dovoljno. Ja ne mogu da kazem da sam zadovoljna. Ali, pored naseg entuzijazma,
aktivnosti i organizacije, mnogo zavisi i od ponasanja gradjana. Nas
grad bi bio daleko najcistiji, imajuci u vidu sve predispozicije koje
imamo (reke, zelene povrsine po glavi stanovnika, planine koje nas okruzuju),
samo kada bismo malo promenili odnos prema gradu. Ono sto hiljade ljudi
mogu da zaprljaju, ne moze sto radnika “Cistoce” da ocisti.
• Dokle se stiglo sa novom deponijom u krugu "Magnohroma"?
Posle najavljenog protesta radnika i Sindikata, Upravni odbor "Magnohroma"
je odbio zahtev opstine da se deponija tamo gradi. Zato smo napravili
projektni zadatak za sanaciju deponije, ka postojecoj lokaciji, udaljavanjem
od Morave. Bice to sanirana i potpuno rekonstruisana deponija, po svim
propisima. Prakticno, ono sto i Svajcarci rade, posle svake takve deponije
napravi se jedna lepa suma, trim staze ili neko mesto za rekreaciju.
Cuvanje socijalnog mira
• Odavno se suska o privatizaciji komunalnog preduzeca. Mislite li Vi
da je to moguce i da li, prema Vasem misljenju, higijenu grada mozemo
da prepustimo privatniku ili, eventualno, nekom strancu?
Sve je moguce, samo je pitanje da li je opravdano. Ja mislim
da postoje odredjene vrednosti od strateskog znacaja za ovaj grad i
nisam pristalica njihovog privatizovanja. Drugim recima, mislim da je
veoma opasno, bez dobre analize, privatizovati iznosenje smeca i njegovo
deponovanje na deponije. Mi znamo koliko Zapad ima problema sa deponijama.
Oni su tehnicki, tehnoloski i industrijski mnogo ispred nas, samim tim
imaju i mnogo opasnog otpada. Ne znam koliko ce nasa vlast, ne samo
lokalna, vec i republicka, biti u mogucnosti da kontrolise 176 deponija
u Srbiji ako bude isto toliko privatnih operatera iz razlicitih delova
sveta i koliko ce moci da kontrolise sta se i kako na tim deponijama
deponuje. Zato bi trebalo biti jako obazriv u toj oblasti. Nesporno
je da neki segmenti mogu da se privatizuju, ali bi lokalna samouprava
trebalo da proceni da li je to u njenom interesu ili nije. Mi moramo
da priznamo da se preko niskih cena komunalnih usluga cuva socijalni
mir gradjana, a privatnici dolaze jedino sa ciljem da ostvare profit.
Sa cenama koje bi dobio privatnik (po trzisnom principu), mi iz “Cistoce”
sa znanjem, sposobnoscu i ljubavlju prema Kraljevu, mozemo od njega
da napravimo svajcarski grad.
Zlatna statua za higijenu
• Koliko se secam, Vi ste bili direktor i u ono vreme kada je Kraljevo
vazilo za jedan od najcistijih gradova u onoj, sada mozemo reci, najstarijoj
Jugoslaviji ?
Jesam. Kraljevo je i tradicionalno vazilo za jedan od najcistijih
gradova, samo je pitanje kad je i u kom periodu dobio i neke zvanicne
nagrade ili obelezja. Jos 1998. god. “Cistoca” je dobila Zlatnu statuu
u Spaniji i trebalo je da je ja primim u Parizu 14. aprila 2001. god.
U medjuvremenu ja sam smenjena i niko nije otisao da preuzme tu nagradu.
Od 120 zemalja, kako mi je posle objasnjeno, 40 je uslo u uzi izbor,
a medju njima i Jugoslavija, odnosno samo nasa "Cistoca".
Napravljena je i jedna akcija predstavnika medija, posle koje je saopsteno
da je Novi Sad najcistiji grad, potom Sombor, a onda mi. Bilo je takvih
priznanja mnogo, ali i kada sam dolazila na mesto direktora, znala sam
da Kraljevo spada u red najcistijih gradova u Srbiji.
• Kako se dogodilo da Radmila, koja je mnogo toga uradila za ovaj grad
tokom dve prethodne decenije, bude smenjena, bez nekog narocitog obrazlozenja?
Znam da je u to vreme gospodin Mile Koricanac bio predsednik
IO, a dr Jovasevic predsednik SO. Doduse, Jovasevic sa mnom nije razgovarao,
ne mogu da kazem. Prve razgovore je obavio Koricanac, koji je rekao
kako je doslo do politickih promena, da sam ja dugo bila na tom mestu,
puna tri mandata i zapocet cetvrti, da treba da dodje neko mladji i
sve u tom pravcu. Postavljanja i smenjivanja zavise
od politike
Ja sam to prihvatila kao normalno, iako sam znala da istina nije to,
da postoji pozadina, ali s obzirom na to da meni istina u tom momentu
nije mnogo znacila, prihvatila sam to kao cinjenicu i izrazila zelju
da napustim firmu iako mi je, iskreno receno, nudjeno da ostanem na
nekom od poslova, savetnika ili rukovodioca u firmi. Posto znam sta
u nasem drustvu savetnici znace, svesna energije koju posedujem, nisam
to prihvatila. Napustila sam firmu i otisla na Zavod kao tehnoloski
visak. Potom sam, opet po pozivu Koricanca, obavila razgovor na kojem
mi je ponudjeno da odem na mesto direktora "Agrosrbije". Prihvatila
sam i bila tamo deset meseci, posle cega su me pozvali iz Americke agencije
za medjunarodni razvoj da radim na programu razvoja komunalnih preduzeca
Srbije. Tamo sam provela skoro dve godine, odakle sam se vratila u "Cistocu".
• Kako je u tim kadrovanjima razlicitih stranaka doslo do toga da se
vratite?
Prvi, da kazem usputni razgovor, bio je sa dr Jovicem.
Sreli smo se u gradu i on je predlozio da se vidimo i porazgovaramo
jer, kako je rekao, situacija u komunalnom preduzecu nije bila sjajna.
Rekla sam mu da stojim na usluzi, mada sam u radnom odnosu, ali da "Cistocu"
volim i da sam spremna u svakom momentu da pomognem. Sledeci razgovor
je bio sa prof. Pedjom Stojanovicem, koji mi je rekao da je "Cistoca"
u medjustranackoj podeli pripala DHSS-u i da on u tom momentu jedino
mene vidi kao kandidata za direktora, ali da to mora da prodje neku
stranacku proceduru i da ce mi se javiti. Sve je proslo kako je proslo
i eto me tu.
• Kako se oseca neko kada mu, posle svega, jednostavno priznaju da je
nezamenljiv?
U vreme razgovora o mojoj smeni radnici su se spremali
da me odbrane. Ja sam odrzala zbor, a pre toga sam razgovarala sa pojedinim
grupama radnika za koje sam znala da se spremaju i iskreno sam ih zamolila
da to ne rade. Zasto? Zato sto sam ja svesna onog cega oni mozda nisu,
a to je da postavljanje i smenjivanje direktora zavisi od politike,
odnosno od politickih struktura. Nikakvim strajkom meni ne mogu da pomognu,
ali sebi mogu da naude. Mozda bi samo tu agoniju moje smene produzili
za par meseci, a mozda bi potom i oni sami trazili moju smenu zbog nekih
poteza koji bi usledili. Dakle, razgovarala sam sa njima i oni su to
prihvatili, cak sam odrzala zbor sa novim direktorom, predstavila ga,
zamolila radnike da mu daju podrsku, objasnila im da je mlad itd. i
povukla se, delimicno i njemu da ne smetam. A kad sam se vratila, stvarno
su me docekali velicanstveno. Predsednik UO i ja smo okupili radnike
i to je trebalo videti. Taj aplauz nije bilo moguce odglumiti. To je
lepo, doziveti da vas isprate aplauzom i da vas docekaju aplauzom. Verujem
da je malo koji direktor u Srbiji to doziveo. Ali to je i velika obaveza,
pa sam malo i licno nezadovoljna sto ne mogu da im pruzim mnogo vise
nego sto sada primaju, jer to zasluzuju svojim radom i odanoscu. Znate
li sta znaci biti direktor radnicima koj vas ne pitaju za radno vreme?
• Da li se jos bavite politikom i na koji nacin?
Ne. Stavise, jedan od uslova da pocnem da radim za pomenutu
americku organizaciju bio je da ne pripadam nijednoj politickoj stranci,
pogotovu ne onima koje se mogu smatrati komunistickim, koje su kod njih
zabranjene. Ocigledno je da sam taj uslov ispunila.
• Na kraju, sta mozete da obecate gradjanima kada je u pitanju higijena
grada?
Volim da unosim novine u ovo sto radim. Neka je to i sitan
detalj, kao suncobran, korpa za otpatke, nesto sto je vidljivo i sto
gradjani mogu da zapaze, ali i da se time razlikujemo i ponosimo pred
drugima. Pored tekuceg odrzavanja, uvescemo novine, a one ce se, recimo,
ogledati i u tome sto cemo za svaki park da spremimo poseban projekat
(ne znaci da ce biti isfinansirano) tako da ce svaki park imati pricu
za sebe. Imacemo sest parkova, ali sest prepoznatljivih, a ne standardnih
parkova kakvi su bili do sada. To ce biti samo jedan deo projekta koji
se zasniva na zelji da u Kraljevu bude sto vise detalja po kojima ce
ovaj grad biti prepoznatljiv.
Srbija ima 2.200.000 tona godisnje smeca, i to samo onog
koje je pod kontrolom komunalnih preduzeca. Cak su i strucnjaci za ovu
oblast na Zapadu shvatili, i pored toga sto su mislili drugacije, da
je problem smeca jedan od najvecih koji pritiska nasu zemlju i da nam
nema ulaska u Evropu dok taj problem ne resimo.
UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE
U HOLU "AGENSA" OTVORENA SEDMA SAMOSTALNA IZLOZBA SLIKA
VLASTIMIRA SPASOJEVICA EVCA - pise Jelena Petrovic
Izmedju filozofije i slikarstva
"Znakovi vremena davnih" naslov je
najnovije Evcove serije slika, kojima emituje poruke i putem likovnog
izraza i putem sentenci iz davnih vremena, ispisanih jos davnijim
pismom - vincanskim
Jedan likovni, ili cak i uopste - umetnicki, dogadjaj
u Kraljevu odavno nije okupio vise publike nego u utorak, kada je
otovrena sedma samostalna izlozba ulja na platnu Vlastimira Spasojevica
Evca. Serija slika pod zagonetnim, ali indikativnim, naslovom "Znakovi
vremena davnih" broji dvadesetak komada, vrlo slicnih, ali i
vrlo razlicitih medju sobom, vrlo jednostavnih, ali i vrlo sadrzajnih
i nabijenih znacenjem.
Sve slike imaju vertikalnu kompoziciju i, sablonski predstavljeno,
istu: dole zemlja, gore nebo, u sredini covek. Ipak, i u toj jednostavnosti
i slicnosti u dvadeset varijacija, ima mnogo toga da se cita i likovnim
i filozofskim jezikom.
Simboli zemlje su razigrani samo u okviru stamenosti i stabilnosti
koju podloga na kojoj stojimo i zahteva. Jednostavan kolorit odise
unutarnjom snagom i dramatikom. Nebo je, u svojoj monohromaticnosti,
naizgled jednoznacno, ali - kada se pogleda vise slika ili, cak, cela
serija u kojoj nijedno nebo nije iste boje, u takvoj celokupnosti
i povezanosti - na scenu stupa nova likovna i sadrzajna dramatika,
jer, kako slikar sam kaze, "svaki covek ima svoje nebo".
Izmedju neba i zemlje je linija, simbol protoka zivota. U sredistu
slike je beli covek, krstoliki i na svakom platnu drugaciji. Bela
boja simbolizuje nevinu dusu coveka, a linija oko bele predstavlja
covekovu auru, prostor koji nije veliki ali je najznacajniji.
Na svakoj slici, uglavnom uz "liniju zivota",
ispisana je drevna poruka na jos drevnijem pismu, vincanskom: "Niko
nije srecan ako to sam nece", "Male brige govore, velike
cute", "Nije vazno ziveti nego vredeti u zivotu", "I
ovo ce se jednom 'juce' zvati", "Sa vrlinom kao vodjom,
a sa srecom kao pratiljom", "Kepec je mali i kad se na brdo
popne", "Ako je zena zaista dobra, druga ti ne treba",
"Ne mozes biti srecan ako su nesrecni oko tebe", "Usluznost
stvara prijatelje, a istina neprijatelje", "Ko zlima oprasta,
dobrima skodi" i tako dalje, i tako dalje. Usput da napomenemo,
vincansko pismo je poznavaocima cirilicnog fonetskog pisma prilicno
citljivo, sto je vazno za potencijalne kupce Evcovih slika. Izlozba
je, dakle, prodajnog karaktera.
Serija slika "Znakovi vremena davnih" u velikoj
meri se razlikuje od svega sto smo do sada videli od Evca Spasojevica
na svim njegovim i samostalnim i grupnim izlozbama.
- U ovom momentu hteo sam da pokazem da mogu da pravim
apstraktne slike, to jest simbolicke. Moja prica vezana je za simbole
sa stecaka iz prvog, drugog i treceg veka. U mojoj obradi, ona treba
da predstavlja most izmedju praistorije i danasnjeg vremena. Tacno
je da sam izasao iz svog nacina slikanja. Za mene je to bio "izlet",
da vidim da li umem i - izgleda da umem. Vec kod sledece izlozbe,
vracam se sebi. Ovde sam se poigrao bojom i elementima. Slike su iste
u temi, ali 20 slika predstavlja 20 varijacija u likovnom izrazu.
Kad stoje zajedno, deluju misticno i interesantno. U stvari, dobro
stoje po 3-4 zajedno. Kolorit je izuzetno jak.
Tako kaze autor, a likovni kriticar, autor teksta u katalogu,
istoricar umetnosti Slobodan Jelic, zapisuje: "Jednostavnost
motiva svedenih na linearizam vraca umetnost u vreme neoptereceno
intelektualizmom i dostignucima savremenih kulturnih i umetnickih
shvatanja. Samim tim, ovo nije umetnost radi umetnosti, 'proizvoljna
manifestacija duha'. Kao nikada kasnije, u ovim arhaicnim motivima
ogledaju se zapisi neba, zemlje, radjanja i smrti u kojima je likovna
umetnost vaspostavila jezik saznavanja i sporazumevanja. NJen jednostavni
izraz je vrhunska apstrakcija i duhovna sifra vaseljeni o coveku tzv.
'utilitarnog drustva'. Vracanje na izvore umetnosti nas uci da je
umetnost povezana i konstruktivna i da neprekidno oprobava i odredjuje
nove semanticke instrumente."
Jelic u katalogu inicira i pitanje odnosa izmedju umetnosti
i upucene i neupucene publike, smatrajuci da ovi drugi gledaju umetnost
ocima prvih, to jest da oni nisu u vezi sa umetnoscu vec sa umetnickom
kritikom.
Cini se da Vlastimir Spasojevic Evco nema problema sa
publikom. Hol Zavoda za specijalizovanu rehabilitaciju "Agens"
u Mataruskoj Banji ispunili su ne samo, cak ne ni prvenstveno, banjski
gosti, vec gotovo kompletna kraljevacka likovna i umetnicka publika.
Posle cetiri samostalne izlozbe u Kraljevu, jedne u Vranju i jedne
u Nemackoj, Evco se u Mataruskoj Banji obratio ljubiteljima slikarstva
u svem svom umetnickom sjaju, iako, kako smo naglasili, da slike nisu
potpisane, retko bi ko uspeo da pogodi da su njegove. Transformacija
umetnika bila je potpuna, ali kratkotrajna:
- Vracam se renesansnom realizmu - kaze Evco. - Na ovom
izletu sam se odmorio od svoje teme, sad imam vise volje da se vratim
starom izrazu, slikanju "mrtvih pejzaza".
"Mrtvi pejzaz" je sintagma koju je Evco izmislio
opisujuci na taj nacin svoje prepoznatljive pejzaze od raznolikih
stena i mracnog neba, bez ljudi i vegetacije.
Na otvaranju izlozbe u Mataruskoj Banji govorili su pesnik
i pojac Milos Milisic i pesnik Aleksandar Maric. Izlozba ostaje otvorena
dve nedelje.
KNJIZEVNO
STVARALASTVO - pise Bojana Milosavljevic
Nagrada "Bogdan Mrvos"
- prvi put
Na inicijativu Knjizevnog kluba Kraljevo, prvi put
ustanovljena ove godine, Nagrada "Bogdan Mrvos" (u znak
secanja na preminulog knjizevnika i novinara Bogdana Mrvosa, koji
je vise godina, kao sugradjanin, davao veliki doprinos kulturnom zivotu
Kraljeva), pripasce mladom Dusku Domanovicu, za neobjavljenu prozu.
Nagradjenom autoru nagrada "Bogdan Mrvos" ce
biti dodeljen u ponedeljak, u podne, na odeljenju gradske Biblioteke
(treci sprat). Ovoj maloj svecanosti prisustvovace i porodica pokojnog
pesnika, koji je bio uzor i pravi mentor sadasnjoj sredovecnoj generaciji
kraljevackih literata.
Smisao nagrade je, pre svega, podsticanje knjizevnog
stvaralastva medju neafirmisanim mladim autorima, pesnicima ili proznim
piscima, koji su u Kraljevu rodjeni ili u njemu zive i rade. S tim
ciljem nedavno je raspisan i konkurs za ovo priznanje. Odziv je bio
vise nego zadovoljavajuci; ukazao je na nove potencijale u kraljevackom
knjizevnom zivotu, sto je obostrano ohrabrenje, za sredinu iz koje
su buduci pisci ponikli, kao i licni podsticaj na kreativno.
IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige
PREPORUCUJEMO
Petar Miloradovic ,,Slajdovi" (Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovencani",
Kraljevo, 2004)
Osvrt Zivorada Nedeljkovica
Ovom knjigom Petar Miloradovic (1970), pesnik iz Gornjeg Milanovca,
suvereno potvrdjuje ono za sta se izborio prethodnim knjigama (Sredozemlja,
Porto), to, dakle, da pripada najuzem vrednosnom krugu poeticki sasvim
razbokorenog i raznolikog ,,mladjeg i najmladjeg srpskog pesnistva".
Knjiga ,,Slajdovi" je odlicno organizovana, formalno gradjena
vrlo inovativno i precizno, naime, u njoj se nalazi trideset tri pesme,
onoliko koliko autor ima godina. Svaka pesma ozivljava pojedino razdoblje
iz pesnikovog zivota, pocev od detinjstva sve do zrelih godina, kada
se neophodnost promisljanja predjenog puta dozivljava i kao teret
i kao radost, u zavisnosti cega se misao lati. Ponekad su to ,,slike
iz porodicnog albuma", blago izrazito licno i neprocenljivo,
ponekad nevesele drustvene okolnosti, ustrojstvo pred kojim smo ranjivi
i nemocni, cesto i jedno i drugo. Svaka pesma i jeste jedan slajd,
nesto sto je zaledjeno u nama, i nepomerljivo, zeleli to ili ne. Naravno,
i jezik ove poezije prati osnovni naum pesnikov. I on je, kao i zivot,
kao secanje, kao rezignacija, fragmentaran, u teznji da se obuhvati
i popise sve. Sve sto bi moglo da znaci dusi, sve sto joj znaci. A
ako iko, ona nema pravo na selekciju. Iz te njene ,,nerazboritosti"
i istice vecina nasih nesporazuma. Sa svetom, sa Sobom.
Zanatski i tehnicki uzorno, Petar Miloradovic svedoci o traganjima
duse u obilju materijala kojim su krcate godine. Cini to promisljeno,
a nenapadno i toplo, sa neznoscu koja boji i odredjuje svaki ozivljeni
predmet, detalj iz prirode, svaki odnos medjuzavisnosti, svaki bol.
Izvesno je da je pred nama knjiga koja ce i na kraju pesnicke sezone
sloviti kao jedna od najboljih.
GOC:
KOSARKASKI I ODBOJKASKI KAMPOVI RADE PUNOM PAROM - pise Stole Petkovic
Kostic i Brdjovic za katedrom"
KOSARKA
Na Gocu planini kraj Kraljeva pocela je prva smena kosarkaskog kampa
pod nazivom “Goc - Kraljevo 2004.” Kampom u kome se trenutno nalaze
polaznioci prve smene, njih pedesetak rukovodi Dragan Kostic, uspesni
kormilar kraljevackog prvoliogassa Sloge:
- Ovo je prva smena mladih kosarkasakoji su na Goc dosli da nauce ali
i usavrse znanje iz ovog sporta. Tu su momci iz Sremske Mitrovice, Sapca,
Rume, Sida. Nadam se da ce saovog skupa mladih kosarkasa otici zadovoljni
- kaze Kostic.
Vecina mladih igraca dosla je organizovano preko svojih klubova ali
ima i onih koji su zeljni novih basket - saznanja dosli na individualno
usavrsavanje. To je tek prva smena.
- Vec 1. avgusta na ovu planinu dolaze sve selekcije Sloge a deset dana
kasnije radicemo sa kosarkasicama zenskog kluba “Kraljevo” - dodaje
Kostic.
Nema sumnje da su kosarkasi bas kao i odbojkasi obogatili aktivnosti
na ovoj planini udaljenoj od Kraljeva dvadesetak kilometara”
- Necemo se samo na ovome zaustaviti. Pored nas i odbojkaskog kampa
“Dejan Brdjovic” zelimo da podstaknemo i ostale sportiste iz Kraljeva
ali i drugih gradova da dodju i sami se uvere u mogucnosti ove nase
planinske lepotice jer pored terena za ova dva sporta i zimskih carolija
postoji i balon sala za dvoranske sportove - napominje Kostic.
Tereni
za takozvane dvoranske sportove mogu se koristiti i u vecernjim satima
jer postoji dobro osvetljenje. Tako se izbegavaju velike temperature
sto omogucava maksimalan rad i zalaganje svih ucesnika kampa na Gocu.
Medju ucesnicima kampa vlada veliko zadovoljstvo pa zato treba ocekivati
da na kraju uz pozdrav za rastanak glasi “Vidimo se i dogodine!”.
ODBOJKA
Na Gocu planini kraj Kraljeva sve vrvi od odbojke. Mladi igraci okupljeni
u kampu “Dejan Brdjovic” vredno rade a u toku je druga smena u kojoj
se nalzi 70 odbojkasa. Sa njima rade provereni treneri svetskog glasa.
- Najpre je u kampu bio Zoran Gajic koji je zaista bio prava licnost
za sam pocetakl. Potom su nas obilazili i sa mladima provodili vreme
na treningu i van njega Zeljko Bulatovic, sada su tu Darko Zakoc, pa
Kovacevic, Zucovic i Boskovic - kaze Dejan Brdjovic.
Svi oni daju ogroman doprinos u odrzavanju stecenog rejtinga ove svojevrsne
odbojkaske skole. Ovo je po mnogima najkvalitetniji odbojkaski kamp
u nas. Inace u obe smene ukupno je prodefilovalo 150 mladih cija je
ljubav prema odbojci ogromna.
- Bilo je tu mladih igraca od Sombora do Bujanovca. Sudeci po dosadasnjim
sredjivanjima utisaka nadam se da mogu biti prezadovoljni smestajem
pre svega a zatim i svim aktivnostima koje obavljaju pod strucnim okom
poznatih trenera - rekao je Brdjovic.
Treninzi se odvijaju pod vedrim nebom na prelepim terenima specijalno
uradjenim za ovu priliku. Tu je i balon sala koja ce uskoro dobiti novo
ruho. Bice postavljen parket i eto prilike da se jos koji sport uvrsti
u program ove kraljevacke planinske lepotice.
- Kamp prestaje sa radom 24. jula kada ce se sumirati reyultati rada
na ovom sestom po redu odbojkaskom druzenju. Nadam se da ce svi oni
koji su bili ove godine, a bili su i ranijih, da ce se ovde pojaviti
i na sedmom druzenju - naglasio je na kraju Brdjovic, koji sa zaljenjem
konstatuje da su se iz Kraljeva pojavila samo dvojica malisana. A grad
na Ibru je odbojkaska meka.
.
VANREDNA
SKUPSTINA KSCG U PONEDELJAK ODLUCILA - pise Zoran Bacarevic
Prva liga sa cetrnaest klubova
• Najvisi kosarkaski organ prosirio nacionalnu
ligu za dve ekipe u narednoj sezoni - od jeseni 2005. ponovo 12 klubova
u najvisem rangu Kosarkaska organizacija ide cvrsto stopama
fudbalske pa tako i nije iznenadjenje odluka Skupstine KS SCG da se
u narednoj sezoni 2004/05. prva divizija prosiri sa 12 na 14 klubova
da bi, opet, sledece taj broj bio smanjen za dva. To prakticno znaci
da ce na kraju prvog kruga Prve (EFES) lige u nizi rang morati najmanje
pet a moguce i sest ekipa koje ce 9. oktobra startovati u novom nacionalnom
sampionatu u kosarci. Ova odluka ( pre svega o prosirenju nacionalne
prve divizije za dva kluba) doneta je u ponedeljak na vanrednoj Skupstini
KS SCG uz zakljucak da se pobednik mora znati najkasnije do 30.juna
naredne 2005. godine. Tako su Srbija i Crna Gora dobile naduze ligasko
takmicenje u Evropi jer ce takmicarskla sezona trajati prakticno devet
meseci.
Odluka da u Jadranskoj ligi ove sezone igra pet ekipa iz DZ SCG prakticno
je uslovila i ovo prosirenje Prve " domace" lige. U borbi
za bodove 9. oktobra startovace Vojvodina, Lavovi 063, Sloga, OKK
Beograd, Atlas, Zdravlje, Ergonom, Masinac, Lovcen, Mornar, Ibon,
Borac, Spartak i pobednik baraza koja ce igrati Zastava iz Kragujevca
i Lajonsi iz Vrsca. Kosrakaski savez srbije bio je na stanovistu da
prva liga treba da i dalje broji 12 klubova ali je "pretegla"
ucena iz Crne Gore cija ce trio kluba ( Lovcen, Ibon i Mornar) opet
biti u "starom jatu" odnosno najvisem rangu i pored toga
sto brojem klubova i kvalitetom crnogorska kosarka ne moze da se uporedi
sa srpskom. Pos;le svega, za bezbednu sredinu borice se manje od piolovine
klubova, jer ce u Super ligu ici samo tri kluba dok ce preostalu kvotu
do osam ekipa "popuniti" vec dobro poznata petorka koja
ce igrati Jadransku ligu - Crvena Zvezda, Partizan, Hemofram, Refleks
i Buducnost. Paradoksi nisu mogli ni ovoga puta da ne proprate sednicu
i konacno odluke najviseg kosarkaskog foruma. Tako je suboticki Spartak
sacuvao prvoligaski status i ako je, kao pretoslednji u martu ove
godine vec "presao" u nizi rang, dok ce kragujevacka Zastava
kao poslednja i sa simbolicnim brojem pobeda (bodova) dobila sansu
da u barazu protiv Lionsa iz Vrsca i dalje igra u domacoj eliti. Vrscanima
ce to biti vec drugi baraz u istoj takmicarskoj godini jer su vec
propustili sansu da se nadju u najvisem rangu - posle poraza od kraljevackog
Masinca u Lazarevcu.
Posle svega, Kraljevo ostaje i dalje jedini grad iz unutrasnjosti
sa dva kluba u najvisem rangu, ali ce borba za opstanak i za Masinac,
a pogotovu za Slogu biti izuzetno teska jer, piodserimo, na kraju
sezone ce u nizi rang morati pet a mozda i sest ekipa - zavisno od
plasmana u Jadranskoj (Gudijer) ligi.
|