Preraspodela moci ili bespotrebni trosak
Izbora mora biti
Veca ovlascenja predsedniku opstine
Maksimalno postovanje volje zaduzbinara
Novicic imao preporuke DOS-a
Tuzni povratak sa “Veselog spusta”
Put u Evropu bez gubitka nacionalnog identiteta
Zeko jeste lav
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka

DA LI CE U KRALJEVU U SEPTEMBRU BITI LOKALNIH IZBORA? - pise Slobodan Rajic
Preraspodela moci ili bespotrebni trosak

   Predsednik Skupstine Republike Srbije Predrag Markovic, kako je najavio, do kraja ove sedmice raspisace redovne lokalne izbore u Srbiji. S obzirom na to da su u Kraljevu 16. septembra prosle godine odrzani prevremeni (tada tako nazvani) lokalni izbori, postavljeno je pitanje da li ovog septembra i u ovoj opstini treba odrzati redovne lokalne izbore?
Na ovo pitanje, Predrag Markovic, kao najkompetentniji drzavni funkcioner u ovom poslu, koji ce uostalom izbore i raspisati, u proslom broju u izjavi za nas list decidirano je rekao da u kraljevackoj opstini ovog septembra izbora sigurno nece biti i to obrazlozio zakonskim razlozima, pre svega zakonskim garantovanjem mandata odbornika i predsednika opstine od cetiri godine.
To je potvrdio i Zoran Loncar, ministar za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Srbije, istakavsi da lokalnih izbora nece biti u svim opstinama u kojima su takvi izbori prevremeno odrzani po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi. Takvih opstina je 14, a medju njima je i Kraljevo. Prema tome, pitanje odrzavanja ponovnih izbora u kraljevackoj opstini je fakticki reseno, ali su kod pojedinih politickih subjekata u Kraljevu dileme ostale i one ce trajati sve dok predsednik Skupstine Srbije ne raspise izbore, a to ce biti koliko danas.

STAV “POZICIJE“
Politicka scena u Kraljevu od pocetka je po ovom pitanju podeljena. Dok su predstavnici vladajuce koalicije, odnosno “pozicije“ (SPO, DSS, G 17 plus, DHSS i NS) za postovanje zakona i odluke visih, republickih, nadleznih organa, pre svega Skupstine i Vlade Srbije, ciji najodgovorniji funkcioneri kazu da izbora u Kraljevu po zakonu nece biti, predstavnici lokalne “opozicije“ (SRS, DS, SPS) tvrde da izbora u ovoj opstini treba da bude jer to vazeci propisi, kada se bolje protumace, i predvidjaju.
Stav vladajuce lokalne koalicije mozda najbolje reprezentuje izjava predstavnika Opstinskog odbora DSS Kraljevo ciji predsednik Vladimir Pavlovic istice da su u DSS “nezadovoljni ukupnim stanjem i dosadasnjim rezultatima u opstini i da su zbog toga za izbore“, ali da su, kao i uvek, prevashodno za postovanje vazecih propisa i zakonske procedure, a oni ne predvidjaju ponovne izbore u Kraljevu.
Slicne ocene dolaze i od predstavnika ostalih stranaka “pozicije“. U SPO insistiraju na odgovornijem i konstruktivnijem ponasanju jednog broja politickih stranaka u Kraljevu i da se, kako kaze Darko Vilotijevic, “ne bave politikom samo radi politike i vlasti“, vec radi resavanja zivotnih pitanja gradjana, pa da analogno i ne traze izbore samo radi izbora ako se time nista drugo ne menja. Iz G 17 plus porucuju da su oni “nove izbore u Kraljevu ocekivali sve dok nije receno da se Izborni zakon nece menjati“, a iz Nove Srbije da se oni spremaju za redovne lokalne izbore u citavoj Srbiji i da se zalazu i za izbore u Kraljevu, ali da ovde izbora sigurno “nece biti jer za to ne postoje zakonski uslovi“. O ovome se jos nije zvanicno oglasio jedino OO DHSS Kraljevo.

OCENE “OPOZICIJE“
Nasuprot “pozicije“, predstavnici “opozicije“ traze odrzavanje izbora i u Kraljevu i za to navode svoje argumente. Pre svega, kako isticu, zbog loseg funkcionisanja lokalne vlasti, odnosno, “neformalne vladajuce koalicije“ u Kraljevu i slabih rezultata u radu u proteklih osam meseci, ali i pogresnog tumacenja vazecih zakona o ovoj materiji.
Tako predstavnici Opstinskog odbora SRS Kraljevo naglasavaju da samo zakonodavac moze da tumaci zakone koje je doneo i da to od Skupstine Srbije i ocekuju, odnosno da ona vazece propise tako “protumaci“ da su izbori u septembru obavezni i u Kraljevu. Problem je, medjutim, sto je Skupstina Srbije trenutno “na raspustu“ do 15. avgusta i pitanje je da li bi mogla da se sazove po nekom hitnom postupku zbog rasprave o ovom pitanju, da li je i to po zakonu predvidjeno, da li bi izborni rokovi bili ispostovani i da li je tumacenje predsednika republickog parlamenta u ovom slucaju validno? Ocigledno, to otvara novu lepezu pravnih i vanpravnih dilema.
S druge strane, predstavnici OO DS Kraljevo osporavaju ocenu Predraga Markovica da lokalna vlast u Kraljevu dobro funkcionise, ali tvrde i da se odredba o trajanju mandata odbornika od cetiri godine ne moze izvlaciti iz konteksta. Oni se pozivaju na analogiju clana 114. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi koji kaze da “mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog clana traje do isteka mandata odbornika skupstine jedinice lokalne samouprave izabranih na redovnim izborima“. Ako se i pored toga ne odrze lokalni izbori u Kraljevu, u DS-u tvrde da ce oni zbog potrebne politicke stabilnosti ici na mirno resavanje problema i da ce za to koristiti sva legalna pravna i politicka sredstva.
U Opstinskom odboru SPS Kraljevo isticu da je ova stranka ocekivala lokalne izbore u Kraljevu iduceg septembra, ali da je neko po tom pitanju izgleda malo “pobrkao loncice“. Prema njihovom misljenju, izbori u Kraljevu su neophodni prvenstveno da bi resili pitanje efikasnijeg funkcionisanja lokalne vlasti u interesu gradjana.

I BIRACI U DILEMI
Po ovom pitanju podeljeno je i biracko telo u opstini Kraljevo. U svim sprovedenim anketama jedan broj gradjana Kraljeva tvrdi da nam je izbora dosta, da su oni ovde postali zanimanje i predstavljaju nepotrebno gubljenje vremena i ogroman trosak i to u uslovima velike krize i nemastine. S druge strane, jedan broj gradjana smatra da su ponovni izbori u Kraljevu neophodni radi nove provere snage polititickih stranaka, nove (eventualne) preraspodele politicke moci u opstini i drugacijeg nacina rada i resavanja problema.

Sto se pravno-politickih strucnjaka i analiticara tice, prevladjujuca je ocena da delovi zakona kojima se regulise pitanje raspustanja skupstine opstine i raspisivanja redovnih i prevremenih lokalnih izbora, pa i duzine trajanja mandata odbornika i predsednika opstine u jednom i drugom slucaju, nisu precizno regulisani i da bi to izmenama i dopunama sto pre trebalo uciniti. Oni insistiraju pre svega na racionalnosti i ekonomsko-pravo-politickoj opravdanosti novih izbora, navodeci da su prevremeni izbori u Kraljevu mnogo kostali, da bi novi kostali jos vise i da je dosadasnja praksa pokazala da oni predstavljaju veliko gubljenje vremena, a time nanose i ogromne posredne stete. Naravno, ima i drugih argumenata i kontraargumenata, a da do svega ubuduce ne bi dolazilo, novim Ustavom i zakonima ovu materiju trebalo bi precizno regulisati i ne dozvoliti proizvoljna tumacenja. Do tada, preostaje da vidimo kakvu ce odluku doneti predsednik Markovic, mada je on to jasno nagovestio, a da se zatim svako prema svom uverenju u odnosu na to resenje i ponasa.

SLUCAJ (NE)ODRZAVANJA IZBORA U KRALJEVU
Sta kazu zakoni

   Propisi nisu dovoljno precizni, pa radi boljeg uvida, prenosimo samo neke najvaznije clanove zakona o lokalnoj samoupravi i izborima koji se odnose na raspisivanje izbora u opstinama kao sto je Kraljevo, gde su prosle godine odrzani prevremeni izbori. Ove odredbe objavljujemo zbog nedostatka prostora i uz mala tehnicko-redakciona odstupanja, zadrzavajuci sustinu i bez komentara i tumacenja.
Zakon o lokalnoj samoupravi (donet 14. februara 2002. godine):
- “Odbornici se biraju na cetiri godine“ (clan 27.).
- “Skupstina jedinice lokalne samouprave (JLS) moze se raspustiti ako: 1) skupstina ne zaseda duze od tri meseca; 2) ne donese statut ili budzet u roku utvrdjenom zakonom. Skupstina se raspusta ako se ne opozove predsednik opstine u smislu clana 42. Zakona, kada je predlog za opoziv podnela skupstina opstine“ (clan 112).
- “Odluku o raspustanju skupstine JLS donosi Vlada, na predlog ministarstva nadleznog za poslove lokalne samouprave, odnosno nadleznog organa teritorijalne autonomije. Vlada konstatuje nastupanje razloga za raspustanje iz clana 112. stav 2. ovog Zakona. Predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore za odbornike u roku od tri meseca od dana raspustanja skupstine JLS. Izbori se nece odrzati ako je do isteka mandata odbornika skupstine JLS ostalo manje od sest meseci. Do konstituisanja skupstine JLS poslove skupstine obavlja privremeni organ JLS od pet clanova, koji obrazuje Vlada“ (clan 113.)
- “Ako se u JLS ne sprovedu izbori za odbornike ili se posle sprovedenih izbora ne konstituise skupstina u skladu sa zakonom u roku od 60 dana od dana izbora, Vlada obrazuje privremeni organ iz clana 113. stav 4. ovog Zakona koji vrsi poslove opstine. Predsednik Narodne skupstine raspisace nove izbore za skupstinu JLS u roku od tri meseca od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skupstinu JLS. Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog clana traje do isteka mandata odbornika skupstine JLS izabranih na redovnim izborima“ (clan 114.).
Zakon o lokalnim izborima (donet 13. juna 2002. godine):
- “Izborna komisija izdaje odborniku uverenje da je izabran“ (clan 44.).
- “Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran: 1) ako mu prestane clanstvo u politickoj stranci ili koaliciji na cijoj je listi izabran; 2) podnosenjem ostavke; 3) donosenjem odluke o raspustanju skupstine JLS“... (jos 7 slucajeva koji nisu relevantni za slucaj Kraljeva); “Odborniku prestaje mandat danom nastupanja slucaja iz stava 1. ovog clana. Dan prestanka mandata konstatuje skupstina JLS na prvoj narednoj sednici posle prijema obavestenja o razlozima za prestanak mandata odbornika“ (clan 45).

DEMOKRATSKA STRANKA - pise Rajko Saric
Izbora mora biti

   Konstruktivnim predlozima i ucescem u radu lokalnog parlamenta, Demokratska stranka, kao opoziciona politicka grupacija, nastoji da pruzi svoj puni doprinos uspesnom funkcionisanju lokalne samouprave. I pored toga, u poslednje vreme desavaju se neke stvari koje kao demokrate nismo ocekivali od stranaka koje, u vidu neformalne koalicije, imaju vlast u kraljevackoj opstini, receno je na konferenciji za novinare celnika Demokratske stranke u Kraljevu.
   - Rec je o tome da, bez ikakvog razloga, smenjuju funkcionere lokalne samouprave, funkcionere sportskih klubova, direktore javnih preduzeca i ustanova, clanove upravnih i nadzornih odbora, samo zato sto su bili, ili su i sada clanovi DS. Demokrate ce i dalje sve ciniti da lokalna vlast funkcionise stabilno, a cinjenica da koaliciji na vlasti u nekim momentima pomazu socijalisti, samo govori o preslikavanju stanja iz republickog manjinskog parlamenta na lokalni nivo - rekao je Dragan Bogdanovic, potpredsednik OO DS.
   Sef odbornicke grupe, Milan Vukovic, akcenat svog izlaganja stavio je na poslednje skupstinsko zasedanje konstatujuci da se i ovog puta vladajuca koalicija bavila kadrovskom problematikom.
   - U situaciji kada treba preduzeti korake za poboljsanje ekonomsko-socijalnog polozaja Kraljevcana, koalicija na vlasti se bavi pucistickom politikom smenjujuci na desetine, uglavnom kadrova DS-a, sto direktora, sto clanova skolskih odbora. Najgora stvar je sto sve te ljude smenjuju bez ikakvog obrazlozenja, bez ocene njihovog rada. Svaka sednica je po pravilu nepripremljena i zamorna, bez tacaka dnevnog reda koje se odnose na zivot i rad svih gradjana. Kuriozitet poslednje sednice SO je i taj da smo od jedne politicke stranke culi da ima patronat nad jednom javnom ustanovom, sto nas, posle decenijskog visestranacja, podseca na jednopartijski sistem - rekao je Vukovic i naglasio da DS i danas, kao i prethodnih godina kada je bila u vlasti, ima proverene kadrove spremne da odgovore svakom izazovu i svakoj obavezi.
Dragan Bogdanovic je zatim naglasio da demokrate nece podrzavati neke odluke koje nisu na dobrobit svih gradjana Kraljeva ili su protivne slovu zakona. Bogdanovic je podsetio na sednicu Skupstine opstine od 5. jula, kada je donet Zakljucak kojim se pozivaju odbornicke grupe da obrazuju posebnu komisiju sa zadatkom da izvrsi revizije svih odobrenja za gradnju, a koja su data posle donosenja Odluke o privremenim pravilima gradjenja.
   - Komisija ima prevashodnu ulogu da vrsi reviziju izdatih odobrenja i mi smatramo da se u ovom slucaju duboko zadire u jednu materiju koja je vrlo iscrpno regulisana Zakonom o planiranju i izgradnji. U tom smislu DS nece ucestvovati u radu ove komisije jer bi tako bila saucesnik u krsenju Zakona o planiranju i Zakona o upravnom postupku, ali i Statuta i Pravilnika SO Kraljevo - rekao je Dragan Bogdanovic na konferenciji kojoj su prisustvovali i Verica Andjelkovic, potpredsednik OO DS, Milan Vukovic, sef odbornicke grupe DS i Aleksandar Aco Lazovic, clan OO DS. I Milan Vukovic se slozio sa Bogdanovicem rekavsi da je to samo jedan u nizu negativnih primera koji se odnosi na rad lokalnog parlamenta gde se cesto, na svakom zasedanju, krse pozitivni zakonski propisi.

SEDNICA OPSTINSKOG VECA - pise Rajko Saric
Veca ovlascenja predsedniku opstine

   O predlogu odluke o utvrdjivanju ovlascenja predsednika opstine i predlogu odluke o kriterijumima i merilima za utvrdjivanje zakupnine i naknade za uredjivanje gradjevinskog zemljista, raspravljace danas clanovi Opstinskog veca.
na predsednika opstine, pored dosadasnjih, prenose se i ovlascenja za donosenje posebnog akta o propisivanju mera neposredne kontrole cena za proizvodne i usluge za ciju kontrolu je nadlezna opstina, donosenje akta o davanju saglasnosti na odluke o cenama komunalnih proizvoda i usluga i zakljucivanje kolektivnih ugovora za lokalnu samoupravu.
   Prenosenje ovlascenja je moguce samo u slucajevima u kojima zakonske odredbe odredjuju da je za odlucivanje, odnosno donosenje odgovarajuceg akta, nadlezna Skupstina opstine ili organ koji ona ovlasti. Opstinsko vece je zauzelo stav da je zbog operativnosti i celishodnosti potrebno preneti navedena ovlascenja na predsednika opstine. Pogotovo zbog mogucnosti da SO ne zaseda duze vreme, a ukaze se potreba brzeg i efikasnijeg kontakta sa preduzecima. Na danasnjoj sednici Veca ocekuje se usvajanje novih, visih cena iznosenja i doponovanja smeca, pogrebnih usluga, prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobracaju, te parkiranja vozila na opstim i posebnim parkiralistima. Tu je, svakako, i davanje misljenja na predlog odluke o izmenama odluke o Opstinskom vecu koje bi ubuduce trebalo da broji osam izabranih clanova, zamenika predsednika opstine kao clana Veca po funkciji i predsednika opstine kao predsedavajuceg ovog savetodavnog tela. Do sada su svi clanovi Veca imali pravo glasa, a novom odlukom o Opstinskom vecu, predsednik opstine, kao predsedavajuci Veca, nema pravo glasa i odlucivanja, sto je u skladu sa odredbama novog Statuta opstine, donetog 29. juna ove godine.

LOKALNE VLASTI OBECAVAJU - pise Marina Miljkovic Dabic
Maksimalno postovanje volje zaduzbinara

   Fondu "Petar Bogavac - Andjelko Savic" vracena zgrada Zaduzbine, Upravni odbor Fondacije "bije bitku" i za vracanje Bogavcevog zdanja

  Mozda je neko na ovim prostorima i zeleo da se uveri u onu domacu da je "svaki stvaralac rob svog dela", ali vise od sest decenija dugo ignorisanje volje ljudi koji su svom gradu i onima koji ce doci posle njih zeleli da podare lepu i korisnu uspomenu - previse je vremena... I previse cekanja da volje dvojice kraljevackih dobrotvora budu ispostovane, a oni izvuceni iz maglovitih secanja onih koji su staro Kraljevo dobro poznavali ili o njemu samo slusali. Jesu li stvari u tom pogledu krenule na bolje?
   Odlukom o osnivanju Fonda "Petar Bogavac - Andjelko Savic", SO Kraljevo prenela je tom novom pravnom licu na upravljanje objekte Zaduzbina u Ulici Milosa Velikog 42 i Bogavcevo zdanje u Ulici Cara Lazara 71. U medjuvremenu, Bogavcevo zdanje oduzeto je opstini, a zgrada Zaduzbine, koju je do privatizacije koristilo drustveno preduzece "Srbija", a u martu vracena Fondaciji - sada je prazna. Lokalne vlasti obecavaju da ce vrlo brzo pokusati da maksimalno ispostuju volje oba testatora.

Resenje - vanredni pravni lek
   Svojinska prava na Bogavcevo zdanje i parcelu na kojoj se nalazi potvrdjena su u korist opstine Kraljevo tapijom izdatom aprila 1993. godine u Kraljevu. Ipak, Bogavcevo zdanje su republicke vlasti oduzele kraljevackoj opstini 25. novembra 1997. godine. Zgrada je data na koriscenje Ministarstvu unutrasnjih poslova, resoru drzavne bezbednosti. Iz dokumentacije se vidi da je oduzimanje izvrseno na osnovu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, a na zahtev Ministarstva unutrasnjih poslova. U odluci je kao obrazlozenje navedeno da predmetna nepokretnost "nije u funkciji ostvarivanja nadleznosti organa teritorijalne jedinice". Tako su tadasnje vlasti, po tada vazecim zakonskim odredbama koje su sve opstinsko "prevele" u republicko, odnosno drzavno, napravile novu nepravdu. Zgrada koja je oduzeta od opstine Kraljevo bila je vlasnistvo pokojnog Petra Bogavca, senatora iz Kraljeva, koji je istu, testamentom sacinjenim 1941. godine, zavestao trgovackoj omladini opstine Kraljevo.
   Procene da je, prenosenjem upravljanja na Fondaciju "Petar Bogavac", ciji su ciljevi pomaganje siromasnim ucenicima i razvoj stvaralastva, opstina pre sest i po godina postupila na pravi nacin postujuci volju testatora, sadrzane su u svim inicijativama za povracaj oduzete imovine. Sa zahtevom da se primenom vanrednog pravnog leka ponisti, ukine ili izmeni odluka o oduzimanju Bogavcevog zdanja, sredinom juna ove godine Vladi Republike Srbije obratio se predsednik opstine, dr Radoslav Jovic. Gotovo u isto vreme, na adresu Jovica, predsednika SO Kraljevo i Opstinskog veca, stiglo je pismo u kome bivsi predsednik SO Kraljevo, dr LJubisa Jovasevic i Vladimir Marovic, profesor, zahtevaju da opstinska skupstina donese odluku kojom ce ovaj objekat moci da bude priveden nameni.
Postoje ideje da Bogavcevo zdanje bude pretvoreno u reprezentativnu Gradsku kucu, po ugledu na slicne u mnogim gradovima. Predstavnici lokalnih vlasti kazu da to znaci da bi opstina onda bila obavezna da ponudi alternativu za sve one na koje se volja zaduzbinara u testamentu odnosila.

Renoviranje "Zaduzbine"?
   Objekat "Zaduzbina" u Ulici Milosa Velikog pokojni Andjelko Savic testamentom je ostavio siromasnoj deci opstine, odnosno Fondu koji ce biti osnovan posle njegove smrti i nositi njegovo ime. Do privatizacije drustvenog preduzeca "Srbija", na osnovu ugovora o zakupu, "Srbija" je "Zaduzbinu" koristila kao ugostiteljski objekat. Zapisnikom o primopredaji, "Zaduzbina" je, krajem marta ove godine, vracena Fondaciji "Petar Bogavac - Andjelko Savic". Postojala je i odluka da se "Zaduzbina", sve u cilju sticanja sredstava koja bi kasnije mogla da se iskoriste za ostvarivanje programskih ciljeva Fondacije, da u zakup. Sredinom maja raspisan je i konkurs, ali je u medjuvremenu i ponisten kada je, tokom samog postupka, konstatovano koliko je objekat u ruiniranom stanju. Gradjevinski radovi na sanaciji objekta su neophodni, ali je istovremeno potrebno opredeliti i njegovu namenu, pa su opstinske sluzbe podnele zahtev Zavodu za zastitu spomenika kulture u Kraljevu za misljenje o potrebnim gradjevinskim radovima na fasadi. Posle toga Upravni odbor Fondacije objavice oglas u cilju prikupljanja ponuda za izdavanje u zakup. Rad Fondacije trenutno je ogranicen skromnim finansijskim sredstvima, za citavu proslu godinu budzetom je u te svrhe bilo opredeljeno oko milion i po dinara. Zato izdavanje u zakup pravom zakupcu mnogo znaci Fondaciji, ciji bi prihodi tako bili znatno uvecani. Postoje i predlozi predstavnika Zavicajnog drustva Kraljevo da se, zarad nekih buducih legata, upravljanje ovim objektima razdvoji, jer postoje ljudi u zemlji i inostranstvu koji zele svoju imovinu da ostave gradu, ali im se ne svidja sto je sva imovina dosadasnjih dobrotvora objedinjena. Upravni odbor Fondacije ce raspravljati o svrsishodnosti i predloga da volje testatora budu ispostovane, a da grad istovremeno dobije ono sto mu nedostaje.
Dakle, stvari su se pomerile s mrtve tacke. Kazu da "ako posadite "ako" i "kada", moze da nikne samo "nista". Dobro je sto danas postoji zelja da ovde, ipak, nikne "nesto".

LJUBISA JOVASEVIC, POSLANIK PARLAMENTA SCG
Novicic imao preporuke DOS-a

   Postovani gospodine urednice, s obzirom na nepotpune navode i potpuno nejasne citaocima o stanju u Domu ucenika, duzan sam da Vam saopstim sledece:
1. Gospodin Dragan Novicic je na predlog DSS-a, a uz saglasnost DS-a i ostalih clanova kolacije DOS-a, dobio preporuke da postane direktor Doma ucenika 2001. godine i tada je dobio imenovanje od ministra prosvete, Gase Knezevica.
2. Tokom uvodjenja prinudnih mera u opstini Kraljevo gospodin Mile Koricanac je zajedno sa Markom Petrovicem trazio od Gase Knezevic smenu Dragana Novicica.
Zanemareni su svi pozitivni efekti renoviranja i rekonstrukcija Doma ucenika, a poslata je i lista za nove clanove upravnog odbora koji su lazno predstavljani sa navodnim diplomama, koje nisu posedovali, sto se moze proveriti u tadasnjem Sluzbenom glasniku.
3. Posle republickih izbora trazio sam da se sve sto je Prinudni organ, ukljucujuci i personalne promene, kao odluke anuliraju i da se omoguci povratak na stanje pre uvodjenja prinudnih mera.
4. Gospodin Dragan Novicic je vracen na duznost na isti nacin na koji je postavljen i prvi put, ali i od istog Republickog organa koji ga je na osnovu zakona Marka Petrovica i Mila Koricanca smenio u oktobru 2003. godine.
5. Pozvan sam od Ministra prosvete, gospodje LJiljane Colic i Predsednika vlade, odnosno sefa kabineta, da dam svoj sud o potpisima i anonimnim prijavama protiv Dragana Novicica. Moj sud se sastojao od sledeceg:
- Ako je neko u toj ustanovi kriv, taj treba da odgovara, pa bilo da je smenjen direktor ili postavljeni.
- Kako je u medjuvremenu izvrsena kontrola od strane MUP-a Kraljevo i kako je ceo izvestaj sa dokazima o zlupotrbama od novembra 2003. godine do juna 2004. godine predat tuzilastvu, sto je preduslov ili otpocinjanje pretkrivicnog postupka ili pak, na osnovu podnetih dokaza, direktno utuzenje, to ne bi bilo uputno da dajem svoje sudove o tome ko je kriv i zasta je kriv, sta se radilo, a sta nije.
Ukoliko neko ima dokaza protiv Dragana Novicica, savet je da se obrate nadleznim organima.
A TO SIGURNO NISAM JA!

ZIVOT IMA SVAKOJAKE MALERE - pise Marko Slavkovic
Tuzni povratak sa “Veselog spusta”

   Savo Drazovic je cak iz Svedske dovezao unikatni kanu, da bi se u njemu spustio niz Ibar, ali mu ga je neko ukrao, takoreci, na startu • Za lepu vest o tom plovilu Savo nudi lepu deviznu nagradu

  Prosle su tri decenije od kad je Savo Drazovic napustio rodnu Lopatnicu i, kako se to obicno kaze, trbuhom za kruhom, stigao u daleku Svedsku. Da mu tamo nije bilo dobro, sigurno bi se odavno vratio. Ali, to je druga tema.
Savo, dakle, i dalje zivi i radi u Svedskoj, a da moze, mesecno bi dolazio u zavicaj. Tu nostalgiju za rodnim krajem najbolje znaju oni koji su, kao Savo, daleko od njega. I tu je objasnjenje zasto se Savo Drazovic, i ove godine, nedeljama pripremao za ucesce na “Veselom spustu”. I tu je objasnje zasto je Savo Drazovic odlucio da na ovu lepu manifestaciju dodje sa svojim plovilom. A plovilo nije obicno: ne moze da se spakuje, ne moze da stane u kofer, niti u ranac, niti u gepek, vec mora da se transportuje posebno...
   Uz bratsku pomoc jednog Slovenca, Savo je rucno napravio kanu. Pravi, indijanski kanu, unikatni, od pleksiglasa. I bio je vrlo ponosan na svoje delo. Usput, od Svedske do Kraljeva, bio je jos ponosniji, jer su stranci bili izuzetno zainteresovani za njegovog lepotana.

Nisu svi zbog veselja i zabave
   Naravno da su i nasi ljudi bili odusevljeni izgledom i kvalitetom kanua. Savov sinovac, mladjani Nemanja, ponajvise. Jedva je cekao da se sa stricem pridruzi “vojsci” ucesnika “Veselog spusta”. Tog dana, 4. jula, stric i sinovac su se slikali pored kanua, neposredno pred start u Maglicu. I to je jedina uspomena. Jer, vec kod Pivnica, nadomak Bogutovca, medju hiljadama i hiljadama ucesnika, i stotinama i stotinama plovila, Sava su prepoznali davnasnji prijatelji i poznanici, i pozvali ga da sa njima, u camcu za vise osoba, i uz lepo raspolozenje, nastavi put do konacnog odredista. Savo je imao dve dileme: svoj unikatni kanu zakljucati i ostaviti u Pivnicama, i po njega doci ujutru, ili odbiti iskrenu ponudu.
Preovladalo je ovo prvo, sto je, ljudski gledano, ispravno. Ali, djavola! Sutradan, Savovog tako dragog kanua nije bilo. Ni u Pivnicama, ni u okolini. Ocigledno, nisu svi ucesnici “Veselog spusta” na “Veselom spustu” bili samo zbog “Veselog spusta”...

Nagrada za informaciju
   Savo je za nekoliko dana produzio odmor u Lopatnici, sto njegov svedski poslodavac nije bas primio sa velikim razumevanjem. Iz toga se moze zakljuciti koliko je taj kanu znacio Savu. Iako je produzio odmor, i neumorno tragao za svojom unikatnom rukotvorinom, rezultata nije bilo. Tek kad je Savo otputovao u Svedsku, prica se, kanu je vidjen na ibarskoj plazi u Kraljevu. Prica se, takodje, kanu je vidjen i na jos nekim mestima u okolini Kraljeva. Prica se. A Savo, jos uvek tuzan zbog onoga sto mu se desilo na “Veselom spustu”, porucuje iz Svedske da ce svaku lepu i konkretnu vest o njegovom kanuu nagraditi lepom i konkretnom deviznom nagradom.
Pa, ko ima srca da ne ublazi bol Savovog srca?

VESELI SPUST IZ DRUGOG UGLA
Svetska, a nasa

   Mnogo se proteklih dana govorilo o veselom spustu, sve same reci hvale. Ne bih da ponavljam te reci hvale, jer dosta ih je bilo, htela bih da se osvrnem na ovu manifestaciju iz jednog drugog ugla.
   Svi su tokom manfestacije, a i kasnije, isticali kako je to jedna sportsko-ekoloska akcija. E, to "ekoloska" mi posebno smeta. Da li je ekoloski ispijanje ogromne kolicine alkohola, posebno piva, i bacanje flasa, narocito plasticnih, kilometrima okolo? Da li je u redu da za oko 10 000 ucesnika nema nijedan nuznik, pa oni svoje fizioloske potrebe obavljaju svuda okolo, pa cak i u okviru tvrdjave Maglic? To je ono sto ovu "svetsku" manifestaciju cini bas nasom. Ne znam ko treba da ovaj spomenik zastiti od ljudi kojima nista nije sveto, pa su svoje satore postavili unutar tvrdjave, i naravno, svuda okolo razbacali flase i odvojili jednu odaju koja im sluzi za nuznik. Mozda bi ubuduce Zavod za zastitu spomenika trebalo da reaguje na ovo.
   Kapetan ovogodisnjeg veselog spusta izjavio je da smo sa ovom manifestacijom usli u Evropu. A da li je tako? Kad mi sami ne cenimo ono sto nam je priroda dala i preci ostavili, kako mozemo ocekivati da Evropa ceni nas? Zasto zatvaramo oci pred istinom i ne vidimo ono sto je zaista nase?

 DAVID GOWAN, AMBASADOR VELIKE BRITANIJE U BEOGRADU - pise Aleksandra Pribakovic
Put u Evropu bez gubitka nacionalnog identiteta

   •Kada je britanska ambasada organizovala Britanski dan u Kraljevu, uspeli ste kasnije tog dana da dodjete u Kraljevo. Da li je to bio prvi put da tako nesto organizujete.
Ne, to smo uradili u mnogo gradova - u Pozarevcu, Nisu, Subotici, Kragujevcu, gde sam bio prosle jeseni. Organizovali smo dan Britanije i u Kotoru i Niksicu. To je model koji smo razvili i pridajemo mu veliku vaznost. Kada organizujemo taj dan, vodimo sa sobom mnogo ljudi iz razlicitih delova ambasade. Ima toliko aktivnosti u kojima ucestvujemo. Moje kolege iz odeljenja trgovine imale su veoma uspesne razgovore. O tome vam mogu nesto vise reci kasnije.
Otvorili smo izlozbu istorijskih slika. Neke od njih su ovde na zidu i predstavljaju istorijat odnosa izmedju Ujedinjenog Kraljevstva i onoga sto je nekada bila Jugoslavija (a sada Srbija i Crna Gora) od kraja 19. veka. Bila je to dobra izlozba, i bilo je mnogo veoma znacajnih gostiju. Daglas Lindzi, pisac, ozenjen jednom od clanica osoblja ambasade, organizovao je citanje nekih svojih detektivskih prica. Mislim da su gradjani uzivali.
Bilo je mnogo toga. Ali, kao odgovor na Vase pitanje, rekao bih da je to dobra prilika da upoznamo gradjane razlicitih gradova u Srbiji, da im ispricamo sta se desava u Ujedinjenom Kraljevstvu i kako je to vezano za Srbiju i Crnu Goru. Ali, i da razgovaramo o mnogim veoma bitnim stvarima: kako da vam pomognemo sa reformom vojske i odbrane, koji su to prioriteti Evrope i kakvo je nase vidjenje odnosa EU i svih zemalja zapadnog Balkana. To je prilika i za nas da grad ili oblast upoznamo bolje. To je i startna pozicija za mnogo toga. Planiram da se vratim u Kraljevo sa direktorom Britanskog saveta, Krisom Gibsonom. Britanski savet ima obrazovni program, radi sa skolama, a angazovan je i na reformi obrazovanja.
Bice to prilika za mene - da se vratim, ali i da objasnim mnogo toga. Nije to samo jedan britanski dan u Kraljevu ili Krusevcu, ili u Kragujevcu, Sumadiji, ili u nekim drugim mestima, kao sto je Niksic. To je dugotrajan proces odrzavanja kontakata.
• Kakvi su Vam utisci?
Stigao sam tek u pet posle podne, ali sam veoma dobro primljen. Razgovarao sam sa Dejanom Milovicem i Jovanom Nesovicem o ekonomskoj situaciji u Kraljevu, o tome sta se desava u oblasti umetnosti i obrazovanja. Primetio sam istorijski centar grada i veoma mi je zao sto nisam posetio manastir Zicu, koji je bio na programu tog dana. Vratio sam se sa mislju da nisam proveo dovoljno vremena u Kraljevu i da se nisam sreo sa svima onima koje interesuju umetnost i literatura, kao sto je to bilo u biblioteci, gde su citane detektivske price.
Veoma me interesuje da cujem jos o ekonomskoj situaciji - koji su najveci problemi, kako ljudi u Kraljevu gledaju na razvitak Sumadije, kako gledaju na problem Kosova. Proveo sam sest ili sedam sati u razgovorima koji su bili veoma zanimljivi i stimulativni, ali siguran sam da moram da se vratim pa da to bude prava poseta, da razgledam grad i da posetim jos neka mesta u regionu.
• Ima li konkretnih rezultata razgovora koje ste u Kraljevu imali u vezi sa ekonomijom?
Trgovacko odeljenje ambasade predstavlja ovde interese britanskih investitora i proizvodjaca, ali to je dvosmerni proces i ja verujem da je neophodno povecati iznos britanskih investicija u Srbiju i Crnu Goru. Tog dana je vec nesto postignuto - sa preduzecem Amiga, koje se, Vi to dobro znate, bavi proizvodnjom opreme, a trenutno razvojem novih lampi visoke tehnologije. Oni su trazili partnera u Velikoj Britaniji sa kojim mogu da saradjuju i mi smo uspostavili kontakt koji je bio potreban tom preduzecu. I bili smo uspesni. Moje kolege iz odeljenja trgovine uspostavile su jos jedan kontakt koji bi trebalo da dovede do razvijanja jos jednog biznisa. Nasa je duznost da kroz odeljenje za trgovinu posaljemo povratnu informaciju ljudima koji se biznisom bave u Velikoj Britaniji i da im objasnimo koji je nivo poslovne aktivnosti ovde i cime se ljudi bave.
Samo nekoliko dana posle posete uspostavljen je kontakt koji ce, nadam se, i Amigi i njihovom britanskom partneru, kompaniji visoke tehnologije, dobro doci. Ima jos toga, ali je u fazi pregovora, pa ja ne mogu vise nista da kazem. Ali to je bila veoma uspesna poseta. I moj kolega Nebojsa iz trgovinskog odeljenja i njegove kolege smatraju da je taj dan bio veoma koristan.
•Verujem da su Vam napomenuli da Kraljevo ima problema sa vodom za pice, pa ja moram da Vas pitam da li ste culi nesto o resenju tog problema. Da li Vi, kao predstavnik britanske vlade, mozete da nam pomognete da nesto uradimo i resimo taj problem?
Da, cuo sam da postoji problem sa vodom za pice. Ali bolje je da kazem nesto vise o tehnickoj pomoci koju britanska vlada moze da pruzi Srbiji i Crnoj Gori. Imamo budzet od 3.7 miliona funti, sto je oko pet miliona evra. Ocigledno je da smo ograniceni iznosom sredstava. Fokusiramo se na strukturalne promene, na smanjivanje siromastva, sto je moguce uz ukljucivanje i mnogih drugih mehanizama, jer je to dugorocni cilj. Ima oblasti gde puno radimo na onome sto zovemo "dobra vlada". Podrzavamo one delove drzavne administracije koji se bave reformama da bi i centralna vlada (ali i one lokalne) bila mnogo efikasnija. Pomazemo u reformi vojske, pravosudnog sistema, mnogo vise u oblasti sudske administracije. Ima mnogo oblasti gde radimo sa OESC - Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju u oblasti tuzilastva i kako se boriti sa kriminalom - mislim na kompjuterski, oblast gde kriminalci ne postuju granice i koriste nove tehnologije u oblasti rada policije i tuzilastva. Veoma je vazno da zvanicnici i advokati koji rade u toj oblasti znaju kojim se sve tehnikama sada sluze kriminalci, kako bi sudski postupak bio odgovarajuci i korektan.
To je jedna oblast. Imamo i ekipu za male projekte koje vodi odeljenje za medjunarodni razvitak. Taj tim moze da pomogne u oblasti koje neko, mozda, zove mikroprojekti, ali koji su veoma vredni.
Na primer, u Kragujevcu pomazemo raseljenim licima sa Kosova da pokrenu mali biznis. Radi se o kupovini opreme za frizerski salon ili savetima o kupovini kompjutera, kao i o pomoci u njihovim socijalnim programima. Druga stvar oko koje pomazemo je oblast koordinacije. Mi, mogu da kazem i ja, jer sam deo vlade koja je u EU, mnogo pomazemo putem programa pomoci EU. Radimo i sa Svetskom bankom, kao i drugim donatorima.
Bilo bi veoma lepo kada bismo mogli da vam pomognemo oko problema vode za pice. Mislim da to nije pitanje u cijem resavanju vam mi pozemo pomoci, ali to je ocigledno veoma vazno, pa mozda postoji nacin da EU pomogne. Zao mi je, mozda bismo jedino mogli da pomognemo dovodjenjem nekih strucnjaka koji se bave tim problemom, ili mozda indirektno, tako sto cemo vam, svesni problema, pomoci da ostvarite neke kontakte sa nekima koji mogu vise da pomognu.
Zao mi je sto vam ne mogu reci nesto lepse, ali govorim o onome sto je oblast naseg delovanja. Mi pokusavamo da se usredsredimo i pomognemo strukturne promene i reforme.
• Sada su Velika Britanija i Srbija i Crna Gora u potpuno drugim odnosima. Jasno je da moramo da postanemo deo EU i da razmislimo o nasem polozaju u Evropi. Mozete li u tome da nam pomognete?
Rekao sam da je deo vremena koje sam proveo u Kraljevu protekao u razgovorima o odnosu EU i Srbije i Crne Gore. Ono sto sam rekao ja, rekao je i moj kolega Dejvid Esli, koji je prisustvovao seminaru. Necete naci boljeg prijatelja da vam pomogne u tom procesu. Priblizavanje EU ima kratkorocni i dugorocni pogled. Uveren sam da je to jedini cilj za Srbiju i Crnu Goru i da ce koristi od EU za vas biti velike jer cete uci na jedinstveno trziste - gradjani zemalja EU mogu da putuju, zive i rade gde zele, imacete pristup na trziste sa 500 miliona ljudi, nece biti nikakvih barijera. Srbija je zemlja koja ima izuzetne prednosti u oblasti obrazovanja. To je najveca i najznacajnija zemlja na zapadnom Balkanu. Ovde prolazi mnogo vaznih ekonomskih koridora. Imate jake veze sa mnogim drugim evropskim drzavama, a postoji i veoma jaka srpska manjina u Velikoj Britaniji, u Glazgovu, Mancesteru, Oksfordu. Onako kako ja to vidim, EU ce otvoriti Srbiji i Crnoj Gori mogucnost investiranja bez gubitka nacionalnog identiteta i pruzice joj mogucnost da veoma brzo napreduje, ali posle uclanjenja. Medjutim, imacete povlastice i tokom procesa uclanjenja. Prva stvar su rezultati studije izvodljivosti koja se trenutno radi. To je sledeci cilj kome treba teziti. Da bi se to postiglo, potrebno je puno toga promeniti, ali, mnogo toga nece biti lako promeniti.
Mislim na dovodjenje vaseg zakonodavstva u harmoniju sa propisima EU, usvajanje standarda koje smo i mi morali da usvojimo. Znate, nije samo da Velika Britanija ocekuje da Srbija i Crna Gora tezi odredjenim standardima. I mnoge druge zemlje su to radile. Ne zaboravite, i mi smo se EU prikljucili tek 1973. godine. Dakle, ne od pocetka. Kada taj proces pocne da se desava, pojavice se i promene. To ce ohrabriti pojavu vise investicija, doci ce do promene u ekonomskoj strukturi uopste, putovanjima, pokretima izmedju zemalja u okviru EU. To ce pomoci i da se poveca sigurnost investitora. Pojavice se mnogo dobrih stvari, a kada budete imali ugovor o stabilnosti, krenucete ka zavrsnoj fazi, molbi za uclanjenje.
Gde mi tu mozemo da pomognemo? Prvo, nasa vlada ce vam pruziti snaznu politicku podrsku, zajedno sa drugim donatorima i organizacijama kao sto je Evropska banka za obnovu i razvoj. Na primer: ako ste zapoceli proces promene nekog zakona, intenziviranje privatizacije, ili se radi o reformi banaka, to se moze uraditi na ovaj ili onaj nacin. Tu mozemo da vam damo praktican savet, mogu nasi strucnjaci da rade u Beogradu, Nisu ili Kraljevu.
Ne radi se samo o ljudima iz vladinih organizacija, vec i o tehnickoj pomoci i dovodjenju strucnjaka i iz drugih organizacija. Mi cemo vam dati maksimalnu politicku podrsku, koristicemo nasa sredstva, ne samo finansijska, da razgovaramo sa vasim ministrima.
• Vreme je da zavrsimo ovaj razgovor, ali pre toga zelim da Vam postavim samo jos dva mala pitanja. Zamislite sebe na ulicama Kraljeva, setate se ulicom i razgovarate sa ljudima. Sta biste im rekli?
Pa, ja bih njih pitao. Ono sto zelim da radim, a za to nemam dovoljno vremena. U situaciji da ne razumem koje probleme imaju stanovnici jedne oblasti (kao sto je problem sa vodom, a znam i za probleme nezaposlenosti, raseljenih), ono o cemu bih ja zeleo da razgovaram, bilo bi jednostavno - recite mi vise. Voleo bih da znam sta ljudi vrednuju i najvise cene i u zivotu, ali i kada govorimo o istoriji grada, o crkvama, zgradama i osecaju izvornog porekla. Zeleo bih i da govorim o stvarima o kojima sam vec razgovarao: kako napredovati, kako vi vidite napredak, bilo da ste gradonacelnik, ili biznismen, ili nezaposleni. Jer, mozemo efikasno da delujemo samo ako poznajemo probleme i preokupacije. Mi smo imali takve sastanke u Beogradu, nazalost ne i u Kraljevu, ali, uskoro cemo se videti i u Kraljevu.
Samo razgovorom i razumevanjem ljudi pocinjete da razumete i zemlju. To je deo mog posla. To je ono sto i mene mnogo zanima, ali ovde sam tek devet meseci. Pocinjem da razumem Srbiju i Crnu Goru. Sreo sam na stotine ljudi. Ali postoje oblasti koje jednostavno jos uvek ne poznajem dobro. Kratak odgovor na vase pitanje je - imao bih mnogo pitanja.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

SREDNJE SKOLE U KRALJEVU BEZ (ODGOVARAJUCEG) PROSTORA - pise Jelena etrovic
Fale jos sredina i krajevi

   Nekoliko skola nema gde da smesti ucenike. Opstina predlaze da se uzme upravna zgrada Fabrike vagona. Resenje dobro, ali ako Upravni odbor Fabrike to dozvoli

Tesko je reci koja kraljevacka srednja skola najvise kuburi sa prostorom, a ulaganja za prosirenje gotovo da i nece biti. Dakle, mora se "smisliti" resenje iz "unutrasnjih rezervi". Uz nasu preglomaznu i prekomplikovanu administraciju, nije lako verovati u dobar ishod takvog posla. Sirotinjska kombinatorika sa secenjem usiju radi daljeg krpeza retko kad drzi vodu.

Racun bez krcmara
Posle Umetnicke likovne skole, koja pocinje rad bez sopstvenog prostora, pa i bez trajnijeg resenja na vidiku, Elektro-saobracajna tehnicka skola "Nikola Tesla", poznata po izvanrednom plasmanu svojih ucenika na republickim takmicenjima, kao i po popunjavanju upisnih kvota jos u prvom roku, izgleda da ima najvise prostornih problema.
Smestaj ucenika i prostorna organizacija nastave u "Tesli" je vec godinama problem, i to iz godine u godinu sve veci. Skola se obracala i Ministarstvu za prosvetu i lokalnim organima vlasti i dobila je sredstva za projekat nadgradnje jos jednog sprata na postojecoj zgradi. Kako se na papirima ne moze sedeti i uciti, a ove godine nema novca za izgradnju projektovanog, na ovo resenje ce se cekati jos najmanje dve godine. U medjuvremenu, Gimnazija je "Tesli" otkazala nekoliko podrumskih prostorija, jer su potrebne njoj, pa se klasicnom podstanarskom pricom problem "Tesle" jos uvecava.
Naravno, uprava Elektro-saobracajne tehnicke skole ne ceka septembar, ali malo toga moze pre da se resi. U medjuvremenu je, kao i u drugim skolama, promenjen sastav skolskog odbora - na sta lokalna samouprava ima prava, samo sto je u ovom slucaju promena dosla u malo neodgovarajuce vreme, kako istice direktor Skole Petar Lisanin. Naime, dosadasnji clanovi su bili ne samo upuceni u prostorni problem, vec su se i zdusno angazovali da ga rese. Dok se novi "zalaufaju", moze da stigne i polugodje.
- Predsednik Opstine nam je nacelno obecao pomoc, ali je sada na godisnjem odmoru pa moramo sacekati da vidimo to resenje - kaze Lisanin. Sami tesko mozemo da se snadjemo, tim pre sto svako podstanarsko resenje zahteva dodatna sredstva za kiriju. Posto i druge srednje skole imaju slicnih problema, za sada je provizorno dogovoreno sledece resenje: Medicinska skola ide u upravnu zgradu Fabrike vagona, a njene bivse prostorije dele se izmedju Gimazije, Ekonomske, Umetnicke i nase skole. Svi dogovori su postignuti, sem saglasnosti Upravnog odbora Fabrike vagona - kaze Lisanin.

Sve, sem sredine i krajeva!
Sem pomenute "sitnice" koja se zove saglasnost Upravnog odbora Fabrike vagona, tu je i zakon prepreka, jer se propisuje da medicinske skole ne mogu raditi van klinicko-bolnickih kompleksa.
Na ideju o "zauzimanju" upravne zgrade Fabrike vagona se doslo zato sto Fabrika vagona duguje velike pare kraljevackim javnim preduzecima, pa je rukovodstvo opstine postiglo dogovor sa njima da se dugovi "isprebijaju" na taj nacin sto ce se zgrada fabricke administracije dati Medicinskoj skoli i lancano se resiti i drugi prostorni problemi nekih skola.
Dogovor kucu gradi, ali ne i ako se isprece zakonska resenja, a o privatizaciji Fabrike vagona da i ne govorimo.

Prebacivanje lopte izmedju Opstine i Ministarstva
Saobracajno-tehnicka skola "Nikola Tesla", mimo pravila, drzi i nastavu i praksu i u kabinetima. I pored toga, izgledalo je da nedostaju jos cetiri ucionice. Sledece godine ce nedostajati jos vise jer se upisuje jedno novo odeljenje. Medjutim, problem je iskomplikovao i novi propis da se na elektro-odseku praksa drzi dva, umesto jednog dana, kao do sada. Posto se na praksi odeljenja dele na dve grupe, a radi se o tri odeljenja, to znaci da ce i po tom osnovu nedostajati jos tri prostorije. Prostor se, naravno, trazi u okviru postojece zgrade, makar i neuslovan, ali je tesko naci dovoljno kvadrata za sve, racunajuci i problem koji je nastao sa otkazivanjem podstanarskog prostora u podrumu Gimnazije.
- Prosle godine smo trazili novac za fiskulturnu salu od Ministarstva, usli smo u njihove planove, ali novac nismo dobili - kaze direktor Lisanin. - Ministarstvo odgovara da prioritet za sredstva iz republickog budzeta imaju projekti za izgradnju novih skola, a za adaptacije i prosirenja da se obracamo opstini.
Opstina nas, opet, upucuje na Ministarstvo, i tako u krug. Ja necu odustajati, opet cu podnositi zahteve i jednima i drugima, pa kako bude. Ako se problem ne resi do septembra, moracu da alarmiram javnost - izricit je Lisanin.
"Izmedju dve vatre", popularna je igra u svim nasim odnosima, ali ne daje resenja. Ipak, rukovodstvo Elektro-saobracajne tehnicke skole ne gubi nadu. Gubi samo letnje dane odmora, ali - to se ne racuna.


KNJIZEVNI KONKURSI - pise Bojana Milosavljevic
Nagrada "Bogdan Mrvos" Dusku Domanovicu

   Prvi put ustanovljena ove godine, Nagrada "Bogdan Mrvos", koju u znak secanja na preminulog knjizevnika i novinara Bogdana Mrvosa (vise godina, kao sugradjanin, davao je veliki doprinos kulturnom zivotu Kraljeva i odnegovao niz mladih poklonika literature, kao ucitelj i uzor), pripala je Dusku Domanovicu (26), za prozu "Prica iz rukava ili iz klozeta ili tako nekako". Priznanje koje je ustanovio Knjizevni klub Kraljevo Domanovicu, apsolventu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dodeljeno je u ponedeljak, u podne, na odeljenju gradske Biblioteke (treci sprat). Ovoj maloj svecanosti prisustvovo je i deo porodice pokojnog pesnika, a slavodobitniku je nagradu (plaketu "Bogdan Mrvos" i skroman novcani iznos od deset hiljada dinara) urucio Darko Vilotijevic, zamenik predsednika opstine Kraljevo.
   Smisao nagrade je, pre svega, podsticanje knjizevnog stvaralastva medju neafirmisanim mladim autorima, pesnicima ili proznim piscima, koji su u Kraljevu rodjeni ili u njemu zive i rade. U tom cilju nedavno je raspisan i konkurs za ovo priznanje. Odziv je bio vise nego zadovoljavajuci; ukazao je na nove potencijale u kraljevackom knjizevnom zivotu, sto je pravo ohrabrenje. Tako je troclani ziri za dodelu ove nagrade (u sastavu: Emilija Milovanovic, Ana Avic i Veroljub Stefanovic) smatrao vrednim paznje i pomena jos neke ucesnike konkursa, mlade literate: Tajanu Stajic, Ivana Radovica, Milosa Petrovica i Nemanju Veljovica, koji su na ovoj svecanosti citali poeziju i od organizatora takmicenja takodje dobili skromne prigodne nagrade.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

PREPORUCUJEMO
Rados LJusic: "LJubavi srpskih vladara i politicara", Narodna knjiga / Alfa, Beograd, 2001
Rados LJusic, profesor na Katedri za nacionalnu istoriju novog veka, jedno vreme predsednik Drustva istoricara Srbije i dobitnik vise znacajnih nagrada, autor je ove intrigantne i provokativne knjige. Iako bi se na osnovu naslova lako dalo pomisliti da je rec o romansiranim biografijama namenjenim sirokom krugu citalaca, pred nama je pokusaj rekonstrukcije privatnog zivota i obicaja Srba i Crnogoraca u jednom vremenu (19. i sam pocetak 20. veka) i to na osnovu sacuvanih dokumenata i prenetih kazivanja. Pitanja iz sfere privatnog kroz istoriju su najcesce precutkivana, a o "zensko-muskim odnosima, prijateljskim i ljubavnim, vanbracnim i bracnim, prostituciji, polnim bolestima i mnogo cemu drugom do sudbonosnog uticaja zena (ili samo jedne zene, sto je cesci slucaj i katkad tragican) na politiku i drzavne poslove" govorilo se retko i nerado.
Cini se da je dragocenost ove knjige upravo u pokusaju da odgovori na pitanje koje autora na pocetku postavlja: Koliko se Srbin 15. veka razlikuje od Srbina 19. veka i koliko je ropstvo pod Turcima imenilo shvatanje morala i zivotne navike srpskog naroda.
Umesto "lakih ljubavnih prica", LJusic zapravo nudi jedan pokusaj otkrivanja i obelodanjivanja onoga preko cega se uglavnom cutke prelazilo (masovna silovanja koja su pratila sva osvajanja i sva oslobodjenja, npr.) i onoga sto je intimno, ali ne i manje vazno od javnog i zvanicnog. Jer, proslost jedne nacije ne cine samo ratovi i politicke intrige, vec i privatni zivoti svih njenih pripadnika.

Vec cetiri godine nastupa sa puno uspeha za nemacki klub Vaserburg iz isdtoimnenog grada na 50 kilometara udaljenom od Minhena.
- Ove godine ostvarili smo najveci uspeh u istoriji kluba osvajanjem titule prvaka Nemacke. U finalu smo u ukupnom skoru 3:1 savladali glavnog konkurenta Dorsten iz Rurske oblasti. Radosti nije bilo kraja a priredjen nam je docek kakav se ne pamti u ovom gradu - odusevljeno prica Sladja.
U Vaserburg je otisla Pre tacno cetiri sezone kada je ovaj klub bio drugoligas. Vec na kraju tog prvenstva prva velika radsost za tamosnje poklonike kosarke. Klub je u prvoj ligi i iz godine u godinu postaje sve standardniji clan nemacke kosarkaske elite.
- U prvoj sezoni osvojili smo sedmo mesto ali smo znali da mozemo vise i bolje - prica Sladja. U trecem nastupu vec smo ostvarili plasman u samo finale. Tada smo sa 3:2 u porazeni u finalu.
Sada su konacno ostvarili san. U konkurenciji 14 ekipa bili su neprikosnoveni a veliki udeo svakako ima i Sladja “cetvorka” u timu, odnosno krilni centar.
- Ne mogu da opisem koliko mi je ovaj uspeh drag iako nisam kao ranijih godina imala veliku minutazu. No, to je svakako kruna moje karijeri plod velikog rada u klubovima gde sam igrala i nagrada za dosadasnje igre u ovom klubu - kaze Sladja.
U klubu su dve reprezentativke Nemacke ali se igra zasniva uglavnom na strankinje.
- Svaka ekipa ima od dve do pet igracica sa strane koje borbenoscu i talentom daju ton igri. I domace kosarkasice su uporne zele da uce a mi im dodjemo kao neka meta kako treba igrati - dodaje Sladja.
Osvajanjem prvog mesta klub je izborio mesto pod evropskim suncem.
- Igracemo u Kupu sampiona. Naravno da cu biti u ekipi jer sam produzila saradnju. Zelja mi je da zaigram u drustvu sa najboljim klubovima Starog kontinenta. To je svakako pravi slag na kartijeru svagog sportiste - kaze Slaca koja je ovim uspehom ali i igrama tokom cetiri sezone u Nemackoj dostojno reprezentovakla nasu kosarku.
Sa njom i ligi nastupaju jos dve kosarkasice sa ovih prostora: Djurdjica Prijic (Sarluis) i Katarina Klaric (Rotingem). Uz igranje Sladja se bavi i trenerskim pozivom. Prve dve sezone bila je “kouc” talentovanih devojcica a poslednje dve godine je sa muskim pogonom mladjih kategorija Vaserburga.
- Nastavicu i dalje da uporedo prenosim znanje na mlade i talentovane kosarkase. Uslovi za rad su odlicni pa se nadam da cu ostati i duze od jedne sezone - kaze Sladja koja je kao i uvek posle naporne sezone pohitala u svoj grad da se vidi sa roditeljima, prijateljima jer kako rece oni daju najvecu podrsku. Ovoga puta tu je titula. To treba proslaviti u klugu najmilijih.

“Alo”, “Alo” promenio zivot
   Zelim da se zahvalim Zoranu Milasinovicu koji je mnogo ucinio da moja karijera bude uspesna. Secam se jednog dana me je pozvao teleFonom i pitao zelim li da igram kosarku u Nemackoj. Rekla sam da hocu i evo vec cetiri godine sam tamo. To sigurno necu nikada da mu zaboravim.

Karijera
   Pocela je u Slogi, potom odlazi najpre u Novi Pazar, put sledi u Gradac (Cacak), pa Profi de (Pancevo), Ergol (Novi Sad), Radnicki (Kragujevac) i Borac (Banja Luka). Jedan igracki period vezan je i za trenera Milosa Colica tadasnjeg trenera Sloge.