U Kraljevu bez novog glasanja
Ponovo o radu „pauka“
Kao u najboljim vremenima
Lokalni izbori - stranacke izjave
Naknada smanjena za trecinu
Smrtna presuda za kraljevacke gradjevinare
Od Ravne Gore do Olimpijade u Pekingu
Gavranov krs centar drzave
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, odbojka

ZA 19. SEPTEMBAR RASPISANI REDOVNI LOKALNI IZBORI U SRBIJI - pise Slobodan Rajic
U Kraljevu bez novog glasanja

   Redovne lokalne izbore u nedelju raspisao predsednik Skupstine Srbije Predrag Markovic • Kraljevo medju opstinama u kojima se redovni lokalni izbori nece odrzati, jer su krajem prosle godine odrzani po novim zakonima o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima• Novi lokalni izbori u kraljevackoj opstini tek po promeni Ustava i seta izbornih zakona, ili u drugim slucajevima predvidjenim propisima, odnosno po isteku mandata

   Predsednik Skupstine Srbije Predrag Markovic u nedelju, 1. avgusta raspisao je redovne lokalne izbore za nedelju, 19. septembar ove godine. Toga dana gradjani Srbije birace odbornike skupstina opstina, skupstina gradova i grada Beograda i predsednike opstina, odnosno gradonacelnike gradova i grada Beograda.
   Odluka o raspisivanju lokalnih izbora, koju je Markovic procitao i potpisao u Skupstini Srbije, ne odnosi se na opstine u kojima su vec odrzani izbori na osnovu Zakona o lokalnim izborima, a to su Bujanovac, Medvedja, Ub, Barajevo, Razanj, Despotovac, Leskovac, Alibunar, Cuprija, Priboj, Kraljevo, Pirot i Cicevac. Odluka o raspisivanju lokalnih izbora ne odnosi se ni na izbor predsednika beogradskih opstina (16) u kojima po Statutu grada Beograda predsednika opstine biraju odbornici skupstina opstina. Odluka se ne odnosi ni na izbor predsednika opstine Presevo koji je izabran na osnovu novog Zakona o lokalnim izborima. Markovic je naglasio da rokovi za izvrsenje izbornih radnji pocinju da teku od ponedeljka, 2. avgusta. Markovic je izrazio i ocekivanje da ce 9. avgusta biti izmenjena odluka o izborima u Skupstini Vojvodine tako da ce i izbori za pokrajinsku skupstinu biti raspisani za 19. septembar, sto bi pojednostavilo izborni posao i omogucilo veliku finansijsku ustedu.
   - Moram da podsetim da sam na sastanku svih sefova poslanickih grupa 5. marta, dan posle izbora za predsednika Skupstine, razgovarao o nedostacima i problemima vezanim za Zakon o lokalnim izborima koji je donet 13. juna 2002. godine, i da su se svi sefovi poslanickih grupa slozili da ovaj Zakon treba menjati u razlicitim delovima. Nazalost, zbog velikog broja dogadjaja koji su usledili, zbog pogroma na Kosovu, i potom predsednickih izbora, nije usaglasen predlog izmene ovog Zakona. To je delimicno zbunilo politicke stranke i gradjane u opstinama gde su izbori po ovom Zakonu vec odrzani tokom 2002. i 2003. godine. Ja sam dobio i nekoliko pisama politickih stranaka koje nisu u vlasti u tim opstinama koje su zahtevale da se radi mimo zakona i da se raspisu izbori i pored toga sto zakon ne poznaje mogucnost prevremenih izbora u ovim opstinama, sem u tri slucaja kada se ostvare preduslovi, koji nisu ostvareni ni u jednoj od ovih opstina. Ja sam se slozio sa ministrom za drzavnu upravu i lokalnu gospodinom Zoranom Loncarom, tako da nije bilo nikakvih dilema. Dakle, zakon ne poznaje mogucnost da se u ovim opstinama raspisu izbori - precizirao je Markovic.
On ocekuje da ce nakon donosenja novog Ustava Srbije doci do obavezne izmene citavog seta izbornih zakona u okviru cega ce verovatno doci do izmene i Zakona o lokalnim izborima. Predsednik Skupstine je podsetio da su predstojeci izbori specificni po tome sto se s jedne strane glasa za stranke i to su odbornicki izbori dok se sa druge strane glasa za licnost kada su u pitanju predsednici opstina i gradonacelnici. „Neka svi vode racuna o posledicama ovog Zakona u praksi jer ce to bitno uticati na izmene koje ce uslediti mozda vec do kraja ove godine“ - zakljucio je Predrag Markovic.

SAZVANA 6. SEDNICA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Ponovo o radu „pauka“

   Izvestaj o izvrsenju obaveza po osnovu Ugovora o poveravanju poslova na uklanjanju nepropisno parkiranih vozila, odnosno o radu popularnog „Pauka“, i predlog Odluke o izmenama i dopunama Odluke o parkiranju motornih vozila i odrzavanju parking prostora u predlogu su dnevnog reda upravo sazvane seste sednice Skupstine opstine Kraljevo.
   Za sednicu koja je sazvana za utorak, 10. avgust sa pocetkom u 9 sati, predlozene su 23 tacke dnevnog reda. Prvih osam su „kadrovske“ jer sadrze predloge resenja o razresenju ili imenovanju clanova skupstinskih komisija. Medju njima je i predlog Resenja o imenovanju clanova Komisije za borbu protiv korupcije SO Kraljevo za koju su predlozeni odbornici Srecko Banjanac, Milomir Sljivic i Miso Rumenic i dr LJubisa Jovasevic i mr Boban Jasovic. Tu je i predlog Odluke o obrazovanju Komisije za inteziviranje aktivnosti na izgradnji kraljevacke obilaznice u koju su predlozeni Milomir Sljivic, Milutin Lukic, Miso Trifunovic, Zoran Sremcevic i dr LJubisa Djokovic.
   Razmatrace se i vise komunalnih pitanja kao sto je predlog Odluke o raspodeli poreza na zarade, predlog odluke o izmeni Odluke o formiranju letnjih i zimskih basti, predlog Odluke o kriterijumima i merilima za utvrdjivanje zakupnine i naknade za uredjenje gradjevinskog zemljista, predlog resenja o davanju saglasnosti na tarifu prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobracaju, predlog zakljucka po zahtevu JKP „Vodovod“ za obezbedjivanje sredstava za izgradnju vodovodne mreze u naseljima Ribnica i Cibukovac i predlog Resenja o davanju saglasnosti na Odluku UO JKP „Pijaca“ o prosirenju delatnosti.
   Prema predlogu dnevnog reda, u raspravi bi trebalo da budu i predlog inicijative za donosenje Zakona o denacionalizaciji nacionalizovanih nepokretnosti, ili Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, predlog Odluke o zavrsnom racunu budzeta opstine Kraljevo za 2003. godinu, kao i jedan broj drugih pitanja.

VATROSTALNA GRADNJA " MAGNOHROMA " - pise Dragan Pavlovic
Kao u najboljim vremenima

   Inzenjeri i zidari " Magnohromove " Vatrostalne gradnje ovog leta maksimalno su zaposljeni,kao u najboljim vremenima pre petnaestak godina. Remontuju se peci u fabrikama secera, cementarama, krecanama i toplanama.
   -Zadovoljstvo je kada firme u kojima obavljamo remonte njihovih vitalnih agregata naglase da imaju najvece poverenje u nase strucnjake i majstore. To isticu i super vizori iz inostranstva koji takodje kontrolisu nas rad od kako su secerane i cementare u nasoj zemlji preuzeli stranci. Na taj nacin, uprkos konkurenciji, povratili smo godinama ranije stvarani rejting uspesnih remontera u svim seceranama i cementarama u Srbiji. - s ponosom istice Slobodan Stevanovic, direktor Vatrostalne gradnje.
   Po recima direktora Stevanovica, do sada su uspesno zavrseni remonti krecnih peci u seceranama u Zablju, Kovacici, Senti i Novoj Crnji. Istovremeno, sve je spremno i za ozide u fabrikama secera u Pecincima, Bacu i Vrbasu, kako bi i one sto spremnije docekale ovogodisnju kampanju prerade secerne repe. prilikom ovih radova u seceranama, bice ugradjeno oko 200 tona vatrostalnih materijala najvise iz " Magnohroma ". Šecerana u Crvenki je najbolji primer izuzetno kvalitetno uradjenog remonta od strane vrsnih majstora Vatrostalne gradnje prosle godine. Zahvaljujuci tome u ovogodisnjoj kampanji krenuce bez popravki i ozida na ocuvanim agregatima.
   Vrednost obavljenih radova je oko 11,5 miliona dinara a velika povoljnost je i u tome sto su secerane redovne i dobre platise. U maju i junu obavljeni su i generalni remonti na dve krecne peci u Kucevu gde je ugradjeno 150 tona vatrostalnih materijala. Tom prilikom iskorisceno je i 70 tona nekurentnih materijala sa zaliha gotovih proizvoda Fabrike vatrostalnih materijala. zavrseno je i remontovanje rotacionih peci, cementare u Beocinu, a grupa radnika trenutno je angazovana na popravci ozida u cementari u Kosjericu.
   Ovih dana se pregovara i o remontovanju agregata u ponovo aktiviranim seceranama u Zrenjaninu i Kovinu, a najavljuju i znacajni poslovi van Srbije i Crne Gore.

PRES KONFERENCIJA OO DHSS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Okrenuti se efikasnom radu

   Vec poznati stav Demohriscanske stranke Srbije je da i u Kraljevu treba odrzati nove lokalne izbore, ali s obzirom da je doneta odluka da se ovde izbori ne odrze 19. septembra, treba se okrenuti efikasnom funkcionisanju aktuelne lokalne samouprave - receno je na konferenciji za novinare Opstinskog odbora te stranke u Kraljevu, odrzanoj pocetkom ove sedmice. Kako ova stranka u Kraljevu kadrovski odgovara za dva javna komunalna preduzeca („Vodovod“ i „Cistoca“), ocekuje od Skupstine i opstinskih organa vece razumevanje za njihovo poslovanje i razvoj - naglaseno je na pres konferenciji.
Predstavnici OO DHSS Kraljevo dodali su i da je angazovanjem odbornika i strucnjaka ove stranke za sednicu Skupstine opstine pripremljeno vise znacajnih odluka iz oblasti urbanizma, kojima ce se na profesionalan, zakonit i realan nacin regulisati uslovi i kriterijumi uredjenja gradjevinskog prostora i gradnje u Kraljevu. Izgradnja u Kraljevu ce ubuduce biti po opstim pravilima koja vaze u citavoj Srbiji i to ce predstavljati kvalitativni korak napred u ovoj oblasti - istaknuto je na konferenciji za novinare OO DHSS Kraljevo.


Izbori, Vrnjacka Banja - Demokratska stranka
Mijatovic kandidat za predsednika opstine Vrnjacka banja

   Opstinski odbor Demokratske stranke u Vrnjackoj Banji odlucio je da kandidat ove stranke za predsednika opstine Vrnjacka Banja na lokalnim izborima zakazanim za 19. septembar bude Mateja Mijatovic.
   Mijatovic je zamenik direktora Doma zdravlja u Vrnjackoj Banji, koji posluje u sastavu Zdravstvenog centra "Studenica" u Kraljevu, a po zanimanju diplomirani ekonomista
   Nosilac liste DS-a u Vrnjackoj Banji na predstojecim izborima je Dejan Stanojevic, direktor Specijalne bolnice "Merkur", a na listi se nalazi i 33 imena kandidata za sva odbornicka mesta u SO Vrnjacka Banja.

IZ OBRAZLOZENJA PREDLOGA ODLUKE O „ZEMLJARINI“ ZA SEDNICU SO KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Naknada smanjena za trecinu

   U predlogu Odluke o merilima i kriterijumima za utvrdjivanje zakupnine i naknade za uredjivanje gradjevinskog zemljista, pripremljenom za narednu sednicu Skupstine opstine Kraljevo, dato je opsirno obrazlozenje. U obrazlozenju pored ostalog pise da je nacrt Odluke sacinjen shodno odredbama novog Zakona o planiranju i izgradnji, „iskustvima opstina koje su ovu odluku vec donele (Beograd, Kragujevac, Krusevac, Cacak i Nis), postojecim odlukama koje regulisu ovu problematiku u opstini Kraljevo, pozitivnim odredbama odluka koje su u primeni i uocenim nedostacima“.
Zbog promene statusa gradjevinskog zemljista prvi put su utvrdjeni kriterijumi za davanje u zakup javnog i ostalog gradjevinskog zemljista u drzavnoj svojini, a visina zakupa predlozena po trzisnim merilima. Naknada za uredjivanje gradjevinskog zemljista do sada je regulisana posebnom odlukom i programom uredjivanja tog zemljista, a sada zajednickom odlukom za oblast zakupa i naknade za celu opstinu. Visina naknade i zakupa je razlicita po grupama delatnosti (umesto 4 predlozeno 6) i stambeno-poslovnim zonama koje nisu menjane. Uvedeni su korekcioni koeficijenti koji umanjuju visinu naknade za konkretnu namenu, dok se za uredjenje zelene povrsine naknada ne placa. Za porodicne zgrade bez dozvole utvrdjena su posebna merila, s tim da bonifikacija nije fiksna, vec uslovljena realnom potrebom domacinstva. Pravo na bonifikaciju u slucaju legalizacije dato je samo individualnim porodicnim objektima za licne potrebe. Broj rata koje placa investitor utvrdjen je zavisno od namene i statusa objekta i visine ukupne sume, a minimalna rata ogranicena.
U obrazlozenju pise i da je visina naknade u sadasnjem nominalnom iznosu u primeni od 1. jula 2001. godine, da je zakljucno sa 31. 12. 2003. godine doslo do rasta cena na malo od 43,51 odsto, da cene od tada do danas nisu indeksirane, da je do 27. oktobra 2003. naknada obracunavana po kvadratnom metru bruto razvijene povrsine objekta, a od tada po kvadratnom metru razvijene korisne povrsine objekta, naknada za garaze naplacivana je u visini od 50%, zavisno od namene, a od 27.10.2003. ukinuta, a za nastresnice i otvoreni prostor u funkciji delatnosti naplacuje se u visini od 50% u zavisnosti od namene.
„Prelaskom sa bruto na korisnu povrsinu visina naknade je smanjena za 26-39% (na bazi analiziranih projekata), zavisno od strukture prostora“ - kaze se pored ostalog u obrazlozenju predloga Odluke. S obzirom da predstavnici Upravnog odbora Komore malih i srednjih preduzeca tvrde da je predlogom Odluke predvidjeno povecanje naknade za dva i po puta (250%), ocigledno je neslaganje u proracunu i oceni. Da li ce predlozeni nezavisni strucni tim, kao neki vid arbirtraze, uspeti da pomiri ta dva stava preostaje da se vidi, ili ce kao sto to obicno biva, rezultate „strucnog“ usaglasavanja po svom dzepu prvi da osete (za)kupci poslovno-stambenog prostora!?

REAGOVANJE KOMORA MALIH I SREDNJIH PREDUZECA - pise Slobodan Rajic
Smrtna presuda za kraljevacke gradjevinare

  Na predlog Odluke o kriterijumima i merilima za utvrdjivanje zakupnine i naknade za uredjenje gradjevinskog zemljista, ostro je reagovala kraljevacka Komora malih i srednjih preduzeca i preduzetnika (KMSP). Na konferenciji za novinare odrzanoj u utorak, predstavnici te Komore upozorili su da ce eventualnim usvajanjem predloga ove Odluke u Kraljevu doci do povecanja naknade za gradjevinsko zemljiste za dva i po puta.
- Obavestavamo javnost da je sa stanovista visine ove opstinske dazbine Kraljevo najskuplji grad ove velicine u celoj drzavi Srbiji, a celnici stranke DHSS u Skupstini opstine, predvodjeni svojim mentorom, g. Nedeljkom Gizdovicem, zele da ga ucine jos dva i po puta skupljim - istice se u saopstenju za javnost Upravnog odbora KMSP.
Predstavnici ove Komore u saopstenju podsecaju da je gradjevinarstvo „jedina ziva privredna grana u Kraljevu“, da od njega i pratecih delatnosti egzistiraju brojne porodice i da ce predlozenim povecanjem „zemljarine“, ako do toga dodje, njihova egzistencija biti osetno ugrozena.
- Graditeljstvo zaposljava neposredno oko tri hiljade radnika od cijih plata zivi oko tri hiljade kraljevackih porodica, a od graditeljstva zivi jos oko pet hiljada zaposlenih u prometu gradjevinskog materijala, proizvodnji i prometu namestaja, podnih, zidnih i plafonskih obloga, tekstila, bele tehnike itd...Ono sto g. Nedeljko Gizdovic ne zna shvatio je gradonacelnik, a shvatili su i celnici pojedinih proreformski orjentisanih politickih grupacija u SO Kraljevo. Svi su oni zrtve trenutnog odnosa snaga i ucenjivackog stava minornog i nepotrebnog clana vladajuce koalicije ciji demohriscanski obojeni clanovi imaju planove da donesu propise kojima bi mogli da ucenjuju i pljackaju kraljevacke privrednike. NON PASARAN! (NECE PROCI, prim. nov.). Mi smo znali da budemo tamo gde treba i kada je bilo mnogo tvrdje i teze! Mi smo umeli da zaustavimo celu Srbiju u dogadjanjima pred peti oktobar, umecemo i sada. Pozivamo sindikate i zaposlene da kazu sta imaju o mogucnosti zatvaranja pet hiljada radnih mesta u ovom gradu, da kazu sta imaju o zatvaranju jedine privredne grane koja funkcionise, da zatraze objasnjenje o tome zasto Kraljevo mora da bude najaskuplji grad u celoj drzavi. Mi obavestavamo javnost i gradske oce da cemo sve clanove nasih firmi dovesti na zasedanje Skupstine opstine i predati ih na dalju brigu opstinskim ocima, jer mi dosadasnji poslodavci pod promenjenim okolnostima necemo moci o njima da brinemo! - naglasava se u saopstenju Upravnog odbora Komore.
Predstavnici Upravnog odbora Komore malih i srednjih preduzeca Dragan Savic, Predrag Mikic, Milan Vuckovic i Miroslav Milenkovic, na press konferenciji su podsetili i da sporni predlog Odluke cetvrta takva varijanta dokumenta i da je uprkos obecanju da ce „zemljarina“ biti povecana samo za indeks rasta cena na malo predlozeno povecanje za 2,5 puta (230-250 odsto), da ono nije podrzano od predsednika opstine, direktora Direkcije za planiranje i izgradnju i mnogih drugih i da je u vezi sa tim upuceno i pismo ministru za kapitalne investicije Srbije Velimiru Ilicu. Za svoje ocene i zahteve predstavnici UO Komore podneli su na uvid dokumentaciju i zahtevaju da sporni predlog ne bude uvrsten u dnevni red Skupstine opstine dok, shodno predlogu direktora Direkcije Dragana Markovica, nezavisni strucni organ svojim nepristrasnim i kompetentnim misljenjem ne doprinese prevazilazenju razlika u misljenju i dovede do najoptimalnijeg resenja za sve zainteresovane strane.

 "IBARSKE NOVOSTI" U POSETI MILU I SRECKU STEFANOVICU - pise Ivan Rajovic
Od Ravne Gore do Olimpijade u Pekingu

   Srecko Stefanovic je rodjen 11.06. 1990. godine u Kraljevu i zavrsio je sedmi razred osmogodisnje skole "Vuk Karadzic" u Ribnici. Jedan je od najboljih mladih plivaca u Srbiji i Crnoj Gori i pred njim je blistava karijera ukoliko bude uporan u onome cime je poceo aktivno da se bavi. Kaze da je plivaca u njemu otkrio tata Mile, poznati kraljevacki mesar, jos kada je mali Srecko imao pet godina. Zapravo, da bi ga naucio da pliva otac ga je sa camca bacao u vodu pa bi ga, kada bi poceo da se davi, hvatao veslom i vracao u camac. Vec posle treceg puta buduci sampion je rekao "hajde opet", sto je trebalo da znaci da mu je voda postala ambijent u kojem se snalazi, prema kojem vise ne oseca stah i u kojem ce provesti dobar deo zivota. Toga dana, dok su se spustili niz Ibar od Banje do Kraljeva Srecko je naucio da pliva i ostalo je jos samo nekoliko dana da bi, kako kaze tata Mile, kada izadje iz dvorista bio siguran da nece da se udavi, vec da zna da pliva. Posle su redovno odlazili na bazen gde je Srecka zapazio trener Vlada Adamovic, koji ga je odbrao iako je tada bio dve godine mladji od sportista koje je Vlada trenirao. Vec prve godine je ucestvovao na takmicenju u plivanju dece do osam godina i bio poslednji. Od tada Mile je svu svoju paznju i slobodno vreme posvetio Sreckovom usavrsavanju i treninzima i on je poceo da osvaja medalju za medaljom i za kratko vreme postao drzavni prvak Srbije i Crne Gore na sto metara u plivanju. Za sada ima jednog "opasnog" konkurenta Madjara iz Subotice ali, kako kaze Mile, oni imaju vise treninga, a imaju i zimski bazen sto u Kraljevu ne postoji, niti su gradski oci nasli za shodno da takav jedan objekat naprave. "Isto su godiste i dobro je sto se "jure", a obojica su uzeta za mlade olimpijske nade Peking 2008", ne bez ponosa kaze Mile. Zanimljivo je i to da na takmicenjima cela Vojvodina navija za Madjara Ivana, a Centralna Srbija za Srecka.

Velika zbirka plivackih trofeja
Sreckovi treninzi, i pored toga sto uslovi nisu bogzna kakvi, a iskljucivo plivackih trenera i nema, trebalo bi da budu u proseku 8 - 10. 000 metara dnevno kako bi uspeo u rezultatima na svetskom nivou. Otac kaze da ce uciniti sve sto moze, makar prodao sve sto ima, kako bi svom sinu omogucio da postigne najvise u ovom sportu. Za pocetak je resio da proda lokal, ali sledeca olimpijada ne bi ni po koju cenu smela da se ispusti, kaze Mile.
Od kada je poceo da se bavi plivanjem pa do sada Srecko ima osvojenih oko 130 medalja, pehara i raznih diploma. Na prvom takmicenju je stigao poslednji, na sledecem je pobedio ali su ga diskvalifikovali, a onda vise ni na jednom nije ucestvovao a da se nije vratio sa nekim odlicjem. Tri godine unazad se intenzivno bavi plivanjem i u samom je vrhu plivackog sporta, sto se tice pionira.
Mile Stefanovic, svojevremeno veliki vernik SPO i obozavalac Vuka Draskovica dobar deo zivota je posvetio ovoj stranci i borbi za demokratiju nikada ne krijuci svoja uverenja, a upamcen je, pored ostalog i po tome sto je vodio glavnu rec oko pecenja volova na trgu, sto se svojevremeno praktikovalo kao svojevrsni ritual obelezavanja pobede nad tadasnjim diktatorskim rezimom. Dakle, i kao mesar i kao pripadnik najopozicionije stranke Mile je u velikoj meri zasluzan sto je danasnja vlast u opstini ovakva kakva je. Medjutim, odnosom te vlasti prema svom sinu koji nize samo uspehe Mile nije bas najzadovoljniji. "Gradonacelnik koji je izabran na proslim izborima slikao se prvih dana sa mojim sinom, slika postoji i danas, ali nista drugo nije ucinjeno kako bi mu se pomoglo u onome sto radi. A nije samo Srecko u ovom gradu zaljubljenik u plivanje. Ova provincija ima jos takve dece i bilo bi jos asova kada bi im neko omogucio bolje uslove i malo se vise brinuo o njima."
Dakle, kako tvrdi Mile, za Srecka do sada niko nista nije ucinio, osim njega i trenera Adamovica koji ga je, prakticno, i otkrio jer je prvi zapazio da decko ima plivacke kvalitete i u pocetku ga je cak svojim kolima vodio na takmicenja. Adamovic danas trenira mlade kraljevacke vaterpoliste i nema vremena da se bavi plivacima, ali se u medjuvremenu pojavila trenerka koja je plivala na Evropskom prvenstvu jos sedamdesetih godina i ona danas trenira Srecka.

Imanje za plivanje
Plivacka sezona, i pored toga sto nema adekvatne staze i zatvorenog bazena, traje oko sto dana, a od tog perioda gotovo jedna trecina ne moze da se pliva zbog hladne vode ili nekih slicnih okolnosti.
Clan SPO Mile je postao 1989. godine kada su to, kako kaze, smeli samo hrabri i koje su tada proglasavali ludima. Govoreci o tom periodu, jos u vreme Srpske narodne obnove, Mile tvrdi kako je tada doslo do podele sa Seseljom koga je, po njegovom misljenju, licno Dobrica Cosic postavio da bi razbijao Cetnicki pokret i entuzijazam kod ljudi koji su zeleli da vrate monarhiju i da od Srbije naprave musku drzavu, a ne udovicku kakva jeste jos od ubistva kralja Aleksandra u Marseju. Kako ko prodje, tako se bogati, tako uzima i odlazi. Srbija ce propadati sve dok ne postane muska drzava, ali Srbija propasti nece, tvrdi najpoznatiji kraljevacki mesar. A ucestvovao je Mile, zajedno sa svojim tada trogodisnjim sinom Sreckom i hladnjacom u kojoj je dovezao pice, i na otkrivanju spomenika Drazi Mihailovicu na Ravnoj Gori. za Cica Drazu kaze da je jedan od najvecih boraca za Srbiju. Privatnu mesarsku radnju Mile je otvorio u vreme, kako je naziva, gradjanske drzave koja je postojala izmedju perioda vladavine Tita i Sloba, kada su se svake godine menjali predsednici. To vreme smatra najboljim jer se, kako tvrdi, partija nije mesala u vodjenje drzave. Mile je vec sedamnaest godina privatnik, od svog rada je napravio kucu i radnju i sebe smatra relativno uspesnim covekom. Medjutim, doslo je vreme da sve to proda kako bi svog sina uspeo da odvede do olimpijskih igara u cemu se nada da ce uspeti iako podrsku grada, republike i drzave nikakvu nema. A godinama vec u Milovoj mesarskoj radnji u Ulici Milosa Velikog nalazi se velika fotografija na kojoj je Vuk Draskovic u drustvu tadasnjih najvidjenijih ljudi opstinskog SPO i Mile, naravno, a tu je i fotografija prestolonaslednika Aleksandra sa svojim sinovima. Bilo je i problema zbog toga, bojkota Milovih mesnih proizvoda i svezeg mesa, cak i razbijanja izloga. Sada, kada se setim svega toga, vidim da je sve to bila ludorija i sada u ovim godinama to sigurno ne bih uradio, kaze Mile. On se zalaze i predlaze da stariji ljudi budu malo umereniji, da ne budu pljackasi i da pare koje su namenjene deci budu utrosene na pravi nacin. Vise se kontrolise rad privatnika nego trosenje budzetskih para, a poznato je da se neki od politicara bogate preko sportista i njihovih uspeha, kaze Mile. Svako takmicenje oca jednog od najboljih mladih plivaca u drzavi kosta izmedju 5 i 10. 000 dinara, a do sada ih ima preko 130. Citavo malo bogatstvo. Srecko donese medalju a Mile to plati i pored toga sto mu sin reprezentujesvoje sugradjane i predstavlja Kraljevo. A Kraljeva nigde nema kada je to potrebno, slazu se otac i sin mada ih, kako se cini, nista nece spreciti da stignu do zadatog cilja na zadovoljstvo svih nas.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

KRALJEVACKE SKOLE DALEKO OD RACIONALNE ORGANIZACIJE - pise Jelena Petrovic
Skola bez saputanja i prepisivanja

   U dve skole (Tolisnici i Popovoj Reci)samo po jedan djak, u vise skola - po tri ili cetiri • u Rocevicima ove godine ne upisuje se ni jedan prvak • "Necu odustati od predlaganja modernog koncepta skolske mreze, ali Skupstina opstine odlucuje", kaze Marijana Semic, nacelnik Ministarstva za prosvetu i sport, Odeljenja za Raski okrug

  Samo je komunisticka propaganda mogla da smisli koncept "jedan djak-jedan nastavnik-jedna skola", ali nije jasno zasto na tome istrajava drustvo koje ima nameru da se racionalizuje i modernizuje. Zar bas nista nismo mogli da naucimo bar iz americkih, skandinavskih i drugih filmova, u kojima vidimo kako autobus ide od kuce do kuce i skuplja djake, pa ih posle isto tako vraca iz skole do kucnog praga?
   Ako se kod nas bude istrajavalo na obrazlozenju da se "gasenjem" skole gasi i selo, tesko ce se i pribliziti reformi obrazovanja i tesko ce biti novca i za neke sasvim elementarne stvari, kao sto je higijenski nuznik, sportska sala ili kakav drugi (sada) skolski luksuz.

Svi zajedno
U kraljevackoj opstini samo osnovne skole "Cetvrti kraljevacki bataljon", "Cibukovacki partizani", "Sveti Sava", "Dimitrije Tucovic" i "Svetozar Markovic" nemaju takozvanih "isturenih odeljenja". Sve ostale skole imaju, a to je, uz sve druge probleme, sa kojima se skola srece, jedan od veoma krupnih i tesko resivih.
Problemi sa isturenim odeljenjima su tako kompleksni, da ih nije lako ni pobrojati sve: kombinovana nastava (u istoj ucionici u isto vreme izvodi se nastava za dva ili cak i sva cetiri razreda!), nema nikakvih ucila, nema osnovnih higijenskih uslova, nema fiskulturne sale, jedan ucitelj (a cesto je tesko i njega naci) uci sve djake odjednom pa sta ko zakaci, nemoguce je sprovesti tendenciju da se strani jezik uci od prvog osnovne i sijaset drugih stvari, koje je, dakle, tesko i samo poredjati a kamoli resiti.
Situacija je mnogo ozbiljnija nego sto se na prvi pogled cini, iako smo se naslusali prica o odumiranju sela, o selu baba i deda, bez decje graje. O tome najrecitije svedoce cifarski podaci.
Studenicki kraj je u tom smislu cak i za Kraljevo "crna rupa". U skoli u Bzoviku ukupno ima 14 ucenika, od kojih cetvoro ide u prvi razred, petoro u drugi, cetvoro u treci i samo jedan u cetvrti. Na Rudnu ima devet ucenika: dvoje je u prvom razredu, jedan u drugom i po troje u trecem i cetvrtom. U Reci sest ucenika pohadja tamosnju skolu: po dvoje je u prvom, trecem i cetvrtom razredu, a u drugom razredu nema ucenika. U Orljoj Glavi pred uciteljem ih je samo troje: jedan prvacic i dva iz treceg razreda, a u drugom i cetvrtom nema nikog. Ni u godacickom kraju nije sjajno. U Lesevu ima cetiri djaka - po dvoje u prvom i drugom, bez djaka u trecem i cetvrtom razredu. Bogutovacki kraj - slicna prica: u Lopatnici osmoro (tri, dva, tri i nijedan djak u cetvrtom razredu), u Bresniku po jedan u prva tri razreda i nijedan u cetvrtom, dok u Tolisnici skola radi za samo jednog djaka, koji je drugi razred. Gokcanica isto: Lozno - bez prvacica, po jedan u drugom i cetvrtom, dva u trecem razredu, u Borovu takodje cetiri, s tim sto nema drugaka, a u cetvrtom je dvoje, dok je u prvom i trecem po jedan djak; u Predolama ima ih "cak" petoro - takodje bez prvacica, ali po dvoje u drugom i cetvrtom i jedan u trecem razredu; u Popovoj Reci opet samo jedan djak, i taj je cetvrti razred. Polumir izgleda blizu, ali tamo je tek jedanaestoro djaka (jedan prvacic, cetvoro su u drugom razredu, dvoje u trecem i devetoro u cetvrtom). Popovici, takodje blizu Kraljeva, ali skola radi za pet djaka: za jednog prvacica, dva drugaka i dva cetvrtaka, a u trecem nema djaka. Zmajevac - pet u prvom, sedam u drugom i pet u cetvrtom razredu, a trecaka nema. Kamenica - dvanaest djaka, ravnopravnno rasporedjenih, po tri u sva cetiri razreda. U Milavcicima ima cetrnaest ucenika, od kojih je samo jedan u prvom razredu, sedam u drugom i po tri u trecem i cetvrtom. U Sumaricama po pet ucenika uci prvi, treci i cetvrti razred, dok ih je u drugom sedam. A u Rocevicima se ove godine nece upisati nijedan prvak!
Drasticnih primera ima jos, ali i ovo je dovoljno da ilustruje taj "tezak slucaj" naseg skolstva, odnosno zapustenost drustvene kontrole i usmeravanja obrazovnih tendencija. Tolisnica i Popova Reka sa po jednim djakom su vise nego alarmantna pojava.

Bez prave brige i prave kampanje
Bojazan ljudi da ce se zatvaranjem skole zatvoriti i selo su posledica neadekvatnog informisanja, smatra Marijana Semic, nacelnik Ministarstva za prosvetu i sport, Odeljenja za Raski okrug.
- Kad bi se ljudima objasnilo da ce doci autobus ili neko terensko vozilo i pokupiti sve djake, i to na kucnom pragu (sada pesace i po nekoliko kilometara do te skoro prazne skole), sto je, iz aspekta bezbednosti te dece, posebno vazno zimi i po nevremenu, i da ce ta njihova deca uciti skolu u ucionici sa trideset drugih djaka istog uzrasta, sa mnogo vise nastavnih sredstava i boljim uslovima za sve ostale predmete, kao i za sam boravak u skolskoj zgradi, kad bi im se reklo da im onda njihova skolska zgrada ostaje za potrebe druzenja mladih (bioskop, pozoriste, igranka, ostali skupovi - mnogo je raznih sadrzaja), ljudi bi sigurno to shvatli i prestao bi otpor. Takodje, potrebno je da to shvate i odbornici, koji, u stvari, odlucuju, dok Ministarstvo samo potvrdjuje njihovu odluku - kaze Marijana Semic.
Nije potrebno isticati kolika bi to usteda bila za ionako preopterecen opstinski budzet, iz koga svi traze da poprave krov da ne prokisnjava, da nabave ogrev ili plate daljinsko grejanje i sijaset drugih stvari. Multipliciranje skolskih punktova, bez obzira koliko je djaka u njima, multiplicira i troskove i razbacivanje para je sasvim ocito.
Socijalizacija ucenika u Tolisnici i Popovoj Reci, pa i ostalim skolama u kojima ima i vise od jednog djaka, ali uglavnom po pet-sest, drugacija je, a drugacija je tamo gde ima po nekoliko odeljenja od po trideset djaka. Kvalitet nastave takodje ne moze biti isti u kombinovanim odeljenjima za cetiri razreda od po jednog ili dva ucenika, kao i u ozbiljnim skolama.
- Inicijativa za resenje ovog problema mora da potekne od lokalne samouprave. Skupstina opstine usvaja plan mreze skola, a Ministarstvo to samo potvrdjuje. Dobrom kampanjom bi se doslo do toga da ljudi shvate da se zatvaranjem skole ne zatvaraju vrata sela, vec obratno - da se otvaraju za mnoge druge sadrzaje, koji su neophodni mladima a kojih u selu nije bilo, pre svega mislim na kulturne i zabavne sadrzaje. Da bi se sve to resilo, neophodno je da postoji posebna opstinska sluzba, koja bi strateski pratila razvoj obrazovanja, u skladu sa potrebama privrede i mogucnostima drustva. Racionalizacija skolske mreze je nesto sto su neke opstine vec pocele da rade i sto je dalo izvanredne rezultate. najblizi primer je Gornji Milanovac. Ja sam pocela da pravim plan racionalizacije, ponudicu ga Skupstini opstine, necu odustajati od njega, ali ne odlucujem ja vec odbornici - kaze Marijana Semic.
U situaciji racionalnijeg organizovanja mreze skola neki ce ucitelji - strahuje se - ostati bez posla. Medjutim, to je i tacno i nije tacno, jer - kaze nacelnica za prosvetu Raskog okruga - za svakog ko hoce da radi ima mesta.
Uostalom, u periodu tranzicije, kada se placaju neki stari racuni neracionalnog primanja radnika i ogromnog viska radnika u svim drzavnim firmama, morace i prosveta da plati svoju cenu starih zabluda. Pored toga, krajnje je vreme da se i trosenje skolskog dinara pretrese, pa da se vidi da li je racionalnije i domacinskije obezbediti prevoz do maticne skole, a novac od svih ostalih troskova za izdrzavanje skola od po jednog ili tri-cetiri djaka da se usmeri za unapredjenje edukativnih sadrzaja, za ekskurije ili milion drugih stvari, od kojih ce imati svi koristi, a najvise ti usamljeni djaci sa periferije opstine.
Krajnje je vreme, uostalom, da se i njima pruzi ista obrazovna sansa - pa ko se bolje pokaze! Uostalom, neka i oni osete radosti klasicnih djackih "majstorija": prepisivanja od druga iz skolske klupe, ili saputanja onome ispred. A to je moguce samo u normalnim skolama, sa vise djaka.
Na potezu je lokalna samouprava.


UMETNICKA SKOLA U KRALJEVU UOCI POCETKA RADA - pise Bojana Milosavljevic
Spremno za septembar

   Posle gotovo dve godine od ideje da i Kraljevo dobije Umetnicku skolu ovaj veliki cilj je ostvaren. Ovo bi bio najkraci sazetak price o novoj Skoli, koja ce dopuniti i obogatiti mrezu obrazovnih ustanova u citavom okrugu. Povodom sasvim izvesnog pocetka rada Umetnicke skole u Kraljevu u ponedeljak je na Masinskom fakultetu odrzana konferencija za medije, na kojoj su mr. Velimir Zelenovic, v.d. direktora Umetnicke skole i Marijana Semic, nacelnik Odeljenja ministarstva prosvete i sporta u Kraljevu, izneli podatke i informacije o svemu sto je prethodilo otvaranju ove vaspitno - obrazovne ustanove specificnog profila.
   Prva skolska godina zapocece u delu prostora Masinskog fakulteta u Kraljevu, kao privremeno resenje, jer je prostor Umetnicke skole jedini problem koji do 1. septembra ove godine ostaje neresiv. Vise je nego izvesno da ce druga generacija polaznika ove Skole dobiti "stalnu adresu", jer je lokalna uprava u svemu pokazala veliko interesovanje i naklonost za novu srednju skolu u nasem gradu.
   Mr. Velimir Zelenovic, kao v.d. direktora Umetnicke skole u Kraljevu, napomenuo je da je celokupna pravna regulativa oko otvaranja Skole uradjena i da je u toku nabavka opreme i ucila, koja su za potrebe programa vrlo specificna:
-Moram da naglasim veliko razumevanje i azurnost Odeljenja drustvenih delatnosti u Kraljevu, koje nam je, sa dovoljno sredstava, omogucilo da bez ikakvog zastoja nabavljamo skolski inventar - rekao je, izmedju ostalog, Zelenovic - Uz ovo, za osamnaest ucenika koji dolaze sa strane obezbedjen je smestaj u Domu ucenika u kojem ce oni dobiti i prostoriju za rad, odnosno atelje. Svi ucenici koji su trazili domski smestaj dobili su ga i tako ce biti i ubuduce.
   Marijana Semic, nacelnik skolske uprave u Kraljevu, kazala je da prica o Umetnickoj skoli u nasem gradu, u stvari, tek pocinje i da ce njen rad i "rast" biti pazljivo praceni. Sa velikim zadovoljstvom g-dja Semic je ocenila kao izuzetan doprinos zalaganje nekoliko nasih uticajnih sugradjana pri otvaranju Umetnicke skole:
   - Pre svih, to su dr LJubisa Jovasevic, dr Radoslav Jovic i Zvonko Obradovic, koji je ujedno i predsednik Privremenog skolskog odbora. Oni su svojim uticajem u vladi i ministarstvu prosvete i sporta sjajno lobirali za ovu Skolu. To je znak da pravu ideju i projekat star dve godine mogu da podrze sve politicke strukture u nasem javnom zivotu.
Gospodja Semic je u daljem izlaganju pohvalila i clanove Privremenog skolskog odbora, posebno preduzimljivost g-dina Miroslava Tlacinca, koji je svojevremeno inicirao "Donatorsko vece" za Umetnicku skolu, na kojem se kao prvi znacajni darodavac javio g-din Milos Radenkovic (sa prilogom od dve stotine hiljada dinara).
   Prva generacija ucenika imace 42 polaznika. Oni ce nastavu pohadjati u dva odeljenja, po programu koji je veoma osavremenjen u odnosu na onaj koji propisuje republicko ministarstvo prosvete i sporta, sto je vrlo pozitivno za jednu skolu u osnivanju. Nastavni kadar cinice oko dvadeset profesora strucnih i opstih predmeta, a u ponedeljak su na ovom sastanku sa predstavnicima medija prestavljena dva: mr Jelena Salinic, akademski slikar i Aleksandar Jevtic, dipl. arhitekta unutrasnje arhitekture.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

Nenad Jovanovic ,,Ziveti na moderan i umreti na starinski nacin"
(Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovencani", 2004)
   Svojom sedmom pesnickom knjigom Nenad Jovanovic (1973), iznova, ovaj put mocnije i ubedljivije nego ikad, osvaja ovdasnji knjizevni prostor, cineci da, opet, prepoznamo u njemu i zaparlozenost i atavisticke opsene i neukost i populisticke nazovi angazmane, svu bljutavost kvazi poezije i njenih pregnuca. Naizgled, krupne reci. A nisu.
   Nisu i zbog toga sto knjiga ,,Ziveti na moderan i umreti na starinski nacin" uspeva da poljulja uobicajene (ovde) predstave o poeziji, da otvoreno sumnja u validnost onoga, sto preteznim delom, jeste sadrzaj tih predstava. Ali da ne bude da se bavimo sporednim, a nezasluzeno uzdignutim. Ne, bavimo se pesnikom koji je umeo da usvoji sve najbolje, a najradikalnije sto je ovdasnja "modernost" ponudila krajem proslog veka (V. Despotov, N. Vasovic, I. Negrisorac) i da na toj osnovi (nedovoljno osvetljenoj) izgradi sopstveni izraz, neprekidno bogacen iskustvima i dosezima anglosaksonske lirike. Jovanovic je majstor pesnicke slike, slike koja "misli" toliko duboko da ostajemo zadivljeni nacinima njenim kad spaja nespojivo, kad izravnava "kosmicka zrnca" i ono najlicnije, kad razlaze nonsense, razlicitih tezina, sve do socijalnih, zivotno presudnih. A sve sa "strasnom merom" i zacudnom ostvarenoscu.
   Poslednjih godina Nenad Jovanovic zivi i radi u Kanadi. Shvatljivo je da su mu bliski tamosnji jezicki pejzazi, kultura i subkultura, ljudi i obicaji. I mogucnosti za savladavanje pustosi, sopstvene i opste. Gotovo na svakoj stranici ove knjige srecemo se sa takvom bliskoscu koja pesnicki delikatno, izmedju ostalog, povlaci paralelu medju svetovima. A postapalica, izmedju ostalog i sadrzi jos i svedocanstva o erudiciji, o radoznalosti, o vestini, o nemirenju i svesti, o ukorenjenosti u tradiciji i lektiri, o...
   Po obrazovanju filmski reziser, N. Jovanovic vazna znanja preuzima iz struke-uocljivo je to najpre u strukturi pesme : ona je sva iz kadrova. Citalac, tako, tek naslucuje kakvo se volsebno iznenadjenje sprema u svakom sledecem stihu, kakva slika koja misli.
   Ova poezija za poznavaoce vec dugo nije iznenzdjenje. U narednim decenijama o njoj ce se govoriti kao o trajnoj vrednosti, ona ce biti obavezna lektira.

Dva prva i jedno drugo mesto - bilans su gostovanja mladjih kategorija ZKK "Kraljevo" minulog produzenog vikenda u Svajcarskoj. Na velikom medjunarodnom turniru u Cefingenu (pedesetak kilometara udaljen od Ciriha) kraljevacke kosarkasice bacile su na kolena svoje vrsnjakinje iz Italije, Danske, Nemacke, austrije, Francuske, Australije, Sjedinjenih Americkih Drzava i domacina Svajcerske.
Kadetkinje su stigle do pobednickog trona posle cak osam odigranih utakmica posto su u zavrsnici rezultatski deklasirale svoje vrsnjakinje sa anerickih koledza. U polufunalu su savladale "Blezersice" sa 57:46 a u utakmici za pobednicki pehar kadetkinje "Mustiksa" sa cak 62:36. Nimalo lak put do finala nisu imale ni juniorke "Kraljeva" da bi u finalu bile bolje od Italijanki iz ankone pobedivsi sa 57:46.
Na domak "triple krune" bile su i pionirke koje su u cetiri dana odigralesest utakmica da bi finalu, zbog povreda i bolesti, odigrale sa samo igracica. U neizvesnoj i dramaticnoj zavrsnici porazene su u poslednjim sekindama od Beogradjanki, u "srpskom finalu" u pionirskoj konkurenciji sa 39:41.
- Prepuni smo, naravno pozitivnih utisaka sa gostovanja u Svajcarskoj. Demonstrirali smo znanje, tehniku ali i borbenost- uopste kraljevacki sportski a posebno kosarkaski duh. Nasa kOSarkasica Tamara Bajic (17) je proglasena za najboljeg igraca turnira ( u muskoj i zenskoj konkurenciji) i dobila poziv za kosarkasko usavrsavanje na nekom od americkih univerziteta. U ZKK ocekujemo i formalni poziv kako bi " prva medalja jednakima" iz grada na Ibru nastavila uspesnu karijeru - kaze po povratku iz Svajcarske predsednik odnosno tim-menadzer Dragan Bajic.