Raskid sa „paukom”
Koalicija stabilna
Jovic podlegao pritisku mafije
Medijima preti velika opasnost
U traganju za novim programima
Najveci greh je zakinuti platu radniku
UNMIK se plasi Albanaca
Spasavanje drustvene imovine na srpski nacin
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kajak, atletika, odbojka

ODRZANA SESTA SEDNICA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Raskid sa „paukom”

   Usvojen izvesataj o (ne)ispunjavanju ugovornih obaveza o radu pauka, jednostrano raskinut Ugovor sa sa AZR „Taksi mega“ i data inicijativa predsedniku opstine da utvrdi odgovornost u ovom slucaju • Ostaje Komisija formirana na 5. sednici koja treba da izvrsi uvid u izdate urbanisticke i gradjevinske dozvole i stvarno stanje na terenu, a osudjen pritisak investitora na Skupstinu• Pokrenuta inicijativa za donosenje propisa o denacionalizaciji imovine

   Usvajajuci Izvestaj o izvrsavanju Ugovora o radu „pauka“ sa njegovim vlasnikom AZR „Taksi mega“ u Kraljevu, odbornici su vecinom glasova doneli i tri radna zakljucka. Prvi - da se Ugovor sa Mega taksijem jednostrano raskine, drugi - da se svi izvestaji o ovom pitanju objedine i treci - da se uputi inicijativa predsedniku opstine da utvrdi odgovornost lica za sklapanje stetnog ugovora i njegovo nepotpuno izvrsavanje i o tome obavesti Skupstinu. Izrazeno je ocekivanje da ce nadlezni organi preispitati odgovornost vlasnika „pauka“ i drugih lica za eventualne zloupotrebe, kao sto su pogresna evidencija prometa, neuplacivanje propisanog poreza i naknade opstini itd.

KO JE KRIV?
Najvise revolta u raspravi izrazeno je zbog razlike u ukupnom broju podignutih i odvezenih i broja cuvanih uklonjenih vozila i finansijskih transakcija. Naime, po izvestaju SUP-a Kraljevo, od strane ovlascenih sluzbenih lica Stanice saobracajne policije od 20. oktobra 2001. do 26. marta 2004. godine izdato je ukupno 5.559 naloga za odnosenje nepropisno prakiranih vozila, dok je po izvestaju JKP „Cistoca“ na njen plac u periodu 2002 - 2004. godina radi cuvanja dovezeno ukupno 6.207 vozila (u toku 2001. dovezeno radi cuvanja 921-no vozilo). Prema Izvestaju, u periodu oktobar 2001. - mart 2004. godine na ime naknade po ovom osnovu naplaceno je ukupno 11.179.173 dinara, od toga za AZR „Taksi mega“ 9.957.273, za budzet opstine 282.300 i za JKP „Cistoca“ 1.016.583 dinara, dok je na ime poreza na usluge uplaceno 203.317 dinara. Pripadajuci deo naknade u iznosu od 508.291 dinar „Cistoca“ nije prenela opstini Kraljevo.
U raspravi je posebno ukazano na obavezu dostavljanja tacnih podataka na osnovu kojih bi se utvrdilo da li je, kako i od koga Ugovor krsen, ko je tu zatajio, a ko eventualno u sve umesan. Istaknuto je i da je Ugovor nelegalno sklopljen, bez saglasnosti Republike Srbije i da zato nije validan, kao i da se ovde radi o „lopovluku na visem stepenu organizovanosti“ jer je cena „usluge“ (smeh u sali) po odnesenom vozilu bila 1.700 dinara, od cega je vlasniku „pauka“ pripadalo 1.500, a Cistoci i opstini samo po 100 dinara!? Posebno je izrazena sumnja da su se „uz neciju logisticku podrsku na ovaj nacin pojedinci bogatili na racun naroda“. Pojedini odbornici su zapitali zar opstina nije bila u stanju da kupi specijalno vozilo zavno „pauk“ i sta je sa starim Cistocinim „paukom“?
Predsednik opstine dr Radoslav Jovic je istakao da su on i clanovi Opstinskog veca, zbog primedbi i prituzbi gradjana na rad „pauka“, imali najbolju nameru da ovaj problem sto pre rese, da nikog nisu stitili ali i da su bili oprezni jer se ugovor zakljucuje i raskida po zakonu i da u slucaju bespravnog jednostranog raskida Ugovora od strane opstine, odlukom suda, trpi budzet. „Ko ce onda za to da snosi odgovornost?“ - upitao je dr Jovic, i rekao da je on svestan da Izvestaj nije potpun, ali da ce traziti dodatne informacije od Cistoce, SUP-a i Opstinske uprave na osnovu kojih bi se nasao valjan razlog za raskid Ugovora. „Trazio sam dodatnu informaciju od Cistoce sta je sa bivsim „paukom“, ali svima mora da bude jasno da nam je „pauk“ u ovom trenutku neophodan, jer je svest vozaca niska pa se desava i da ulaz u krug bolnice bude blokiran“!?

NAKNADNO O NAKNADAMA
Predlog Odluke o kriterijumima i merilima za utvrdjivanje zakupnine i naknade za uredjivanje gradjevinskog zemljista (popularna „zemljarina“, 16. tacka) „skinut“ je sa dnevnog reda posto ga je predlagac, predsednik opstine, povukao. Shodno Poslovniku, o tome nije vodjena rasprava, ali je ona pitanju ipak usledila : prilikom razmatranja 20. tacke dnevnog reda o predloga Zakljucka kojim se van snage stavlja Zakljucak Skupstine kojim se zahteva vanredni inspekcijski nadzor Republike u pojedinim odeljenjima Opstinske uprave. Upravo u oblasti izdavanja urbanistickih i gradjevinskih dozvola. Rasprava je bila dugotrajna i burna, a pored odbijanja predloga pomenutog Zakljucka, uz tehnicku zamenu reci „revizija“ recju „uvid“ u Zakljucku sa prethodne sednice, donet je novi radni zakljucak da se pripreme materijali i za 15-tak dana odrzi nova sednica Skupstine na kojoj ce se razmatrati i predlog Odluke o nacinu utvrdjivanja zakupnine i naknade za gradjevinsko zemljiste. Prethodno je tesnom vecinom (29:28) odbijen zahtev odbornika Aleksandra Terzica da se o ovom pitanju ipak raspravlja na 6. sednici
Kao sto smo pisali, osnovni spor izmedju gradjevinara i predstavnika skupstine je visina naknade.predstavnici odbornickih grupa DSS, DHSS i SRS, pre svega (takvom stavu se na kraju pridruzila i OG SPS) ostro su kritikovali odlaganje rasprave i donosenja odluke o „zemljarini“, tvrdeci da se kupovinom vremena, a „vreme je novac“, tzv. „investitori“ i tzv. „urbanisticka mafija“ enormno bogate. Miljko Cetrovic, sef OG SRS, posebno je prozvao gradjevinsku inspekciju, zapitavsi sta joj je smetalo da preduzima mere protiv nesavesnih „investitora“. Cetrovic je rekao da su pojedini savesni inspektori i preduzimali mere ali one nisu sprovodjene. On je naveo primer „divlje“ gradnje na Keju gde se pojedinci bogate neplacanjem dazbina i nepostovanjem gradjevinskih uslova, a gradjani koji to placaju nemaju sredstva za novi most i muce se zbog saobradjajnog haosa!?
Diskutanti su ostro osudili pritisak koji su, kako su rekli, objavljivanjem „pamfleta“ u Ibarskim novostima, na Skupstinu izvrsili predstavnici „investitora“. Po recima odbornika Aleksandra Terzica, jednom od autora predloga Odluke - Nedeljku Gizdovicu cak je i fizicki preceno i zapitao da li je zbog toga pred pocetak sednice pozvana i ispred sale i skupstine primecena milicija i da li je zato predlog Odluke povucen. „Strah mogu da opravdam, ali nikada necu korupciju i kriminal“ - naglasio je Terzic. Sam Gizdovic, inace odbornik DHSS i clan radnog tela za pripremu predloga Odluke, obrazlozio je „istorijat“ izrade predloga ove odluke posebno naglasivsi je taj predlog vise puta usaglasavan, proveravan, dogradjivan kroz radno telo koje je formirao predsednik opstine i da ga je Opstinsko vece jednoglasno usvojilo, ali da je novo skidanje tog predloga sa dnevnog reda „bezanje od istine od urbanisticko-gradjevinskog haosa u gradu“. Kao primere on je naveo zgrade u ulicama Cara Dusana, Heroja Maricica (sazidan sprat vise) i tzv. Bosancevom sokacetu, kao i podatak da kod 49 poslovnih jedinica nema propisanog parking prostora. Nedeljko Gizdovic je zahvalio kolegama sto je povlacenjem ove tacke izbegnut linc najavljen objavljenim pamfletom u Ibarskim novostima. „Nije srpski cutati i necu cutati do kraja“, zakljucio je Gizdovic, uz nadu „da ce Skupstina smoci snage da otvori ovu temu i da se cuje sta je istina“.
Nesto disonantniji tonovi culi su se od Darka Vilotijevica, zamenika predsednika opstine, koji je rekao da problem nije od juce, da su privremena pravila doneta po zakonu, da su u nadleznom odeljenju uprave izvrsene kadrovske promene upravo zbog neobavljenog posla, da iza predloga nije stala ni Direkcija za planiranje i izgradnju ciji je direktor Dragan Markovic (DSS) predlozio nezavisni strucni tim da usaglasi stavove, da se mora priznati da je gradjevinarstvo jedina radno intezivna privredna grana u Kraljevu, a da to nisu ni masinogradnja, ni metalska ni industrija namestaja, da se to mora uvaziti i da „nikad nije kasno da se dodje do prave odluke“. Takodje i Milan Vukovic, sef OG DS, koji je izmedju ostalog rekao da „ne vidimo dalje od nosa“ jer Skupstina jos nije donela odluku da pristupi izradi Prostornog plana opstine a rok istice 30. novembra, kao sto nije donet ni Plan detaljne regulacije centra grada i Cibukovca pa nije ispostovan radni zakljucak koji je na prosloj sednici na njegov predlog donet da se vidi sta je tim planovima i o tome informise Skupstina. „Neko je doprineo vise neko manje urbanistickom haosu ali Skupstina opstine ne sme da bude smetnja izgradnji, ona mora da stvara uslove za gradnju, a ne samo da vrsi kontrolu“, podvukao je Vukovic i dodao sa se po zakonu tacno zna ko su investitori (ne samo poslovni vec i proizvodni prostor) i ko vrsi gradjevinski i urbanisticki nadzor.

VAZNA INICIJATIVA
U nastavku sednice odbornici su najpre doneli Odluku o Opstinskom vecu kojom se ona usaglasava sa novim Statutom opstine a propisuje da ovo Vece ima 8 clanova (umesto ranije 5) i da predsednik opstine koji predsedava radom nema pravo glasa na sednicama.
Veoma vaznim Zakljuckom SO Kraljevo je sa ove sednice kod Vlade Srbije pokrenula inicijativu za utvrdjivanje predloga zakonskog akta o denacinalizaciji nacionalizovanih nepokretnosti, ili utvrdjivanja predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Obrazlazuci predlog, predsednik opstine dr Radoslav Jovic je naglasio da se na ovaj nacin bar delimicno ispravlja nepravda prema gradjanima kojima je bez razloga oduzeta imovina 40-tih godina 20. veka. Zakljucak je dopunjen stavom da se novi propisi odnose i na zaduzbine i to pitanje blize regulisu.
Nije prihvacen predlog da se formira Komisija za inteziviranje aktivnosti na izgradnji obilaznice oko Kraljeva jer je preovladalo misljenje da taj posao treba da obave i podnesu Skupstini izvestaj nadlezni opstinski organi i institucije, pre svih Direkcija za planiranje i izgradnju.
Odbornici su prihvatili zahtev JKP „Vodovod“ za obezbedjivanje sredstava za izgradnju vodovodne mreze u naseljima Ribnica i Cibukovac, dali saglasnost na odluku UO JKP „Cistoca“ o cenama parkiranja vozila na javnim parkinzima (5-10 dinara po zapocetom satu parkiranja) i na odluku UO JKP „Pijaca“ o prosirenju delatnosti i izmenili Odluku o formiranju letnjih i zimskih basti.
Vecinom glasova usvojena je odluka o zavrsnom racunu budzeta opstine za 2003. godinu, a nije prihvacen predlog OG SRS za vanrednu budzetsku republicku kontrolu.
Skupstina je „u paketu“ donela veci broj kadrovskih odluka, uglavnom o razresenju i imenovanju clanova skupstinskih komisija, a jedan broj predloga nije usao u dnevni red.

Skuplji prevoz
Skupstina je vecinom glasova prihvatila zahtev „Autotransporta“ i dala saglasnost na novu tarifu prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobracaju kojom se cene ovog prevoza povecavaju od 5 do 10 odsto. Tako se cena autobuske karte na relacijama do 2 kilometra povecava sa 15 na 20 dinara, od 3-4 sa 25 na 30, od 5-8 sa 30 na 35, od 9-11 sa 35 na 40 dinara i tako redom na svakih 5 km po 5 dinara, a od 35 kilometara pa nadalje za po 10 dinara tako da se, na primer, za relaciju od 36 do 40 km cena karte povecava sa 70 na 80 dinara, a za deonicu od 81-85 km sa 150 na 160 dinara.

Nepravda
Ucestvujuci u raspravi o pokretanju inicijative za donosenje zakona o denacionalizaciji odbornik G 17 plus Milos Veskovic je istakao da su ljudi 40-tih godina 20. veka nepravedno proglasavani narodnim neprijateljima, streljani bez sudjenja ili osudjivani bez razloga, uz oduzimanje imovine i gazenje svih elementarnih ljudskih prava. On je naveo primer svog dede Dragoljuba, koji je posle Drugog svetskog rata streljan bez sudjenja, a njegovoj porodici oduzeto 55 hektara plodne zemlje.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DSS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Koalicija stabilna

   Iako su odbornici DSS-a nezadovoljni povlacenjem predloga Odluke o kriterijumima i merilima za utvrdjivanje zakupnine i naknade za uredjivanje gradjevinskog zemljista i ponasanjem pojedinih partnera u vezi sa tim, vladajuca koalicija u Kraljevu je stabilna - receno je na konferenciji za novinare Opstinskog odbora DSS-a u Kraljevu.
„Razloga za povlacenje ovog predloga Odluke nije bilo, on je“, kako je istaknuto, „ dugo usaglasavan, prosao predvidjenu proceduru, do pre nekoliko dana imao podrsku svih odbornickih grupa i jednoglasno usvojen na sednici Opstinskog veca“. Odbornicka grupa DSS-a zbog toga je bila iznenadjena postupkom predsednika opstine koji je tu tacku povukao iz predloga dnevnog reda, kao i rezultatom glasanja o predlogu Aleksandra Terzica da se ovo pitanje ipak uvrsti u raspravu, sto je tesnom vecinom odbijeno, a pojedini koalicioni partneri DSS-a bili uzdrzani - receno je na pres konferenciji.
Uprkos svemu, DSS je zadovoljan sto je na kraju pobedio razum i opsti interes i doneta odluka da se ova tacka dnevnog reda ipak razmatra na novoj sednici koja ce se odrzati kroz petnaestak dana. Predstavnici OO DSS-a, kako su istakli Misa Milosavljevic, potpresednik tog Odbora, i Aleksandar Terzic, odbornik, ocekuju da ce se predsednik opstine i drugi opstinski funkcioneri, kao i odbornicke grupe, ovog puta odgovorno poneti i da ce predlog „sporne“ Odluke biti konacno razmotren i Odluka doneta jer je dosta vremena izgubljeno a to ide naruku samo pojedincima a ne i gradjanima Kraljeva. Oni su naglasili i da za narednu sednicu ocekuju da predlog Odluke bude usaglasen do kraja, a predlog njihove Odbornicke grupe bio je da se u odnosu na postojeci predlog naknada za uredjivanje gradjevinskog zemljista poveca za pun iznos rasta cena na malo.

MILJKO CETROVIC, PREDSEDNIK OO SRS - pise Rajko Saric
Jovic podlegao pritisku mafije

   Poslednja sednica SO Kraljevo dokazala je tvrdnju odbornicke grupe SRS da vladajuca koalicija nije u stanju da razresava probleme gradjana i ovog grada. Od 23 predlozene tacke dnevnog reda, dve nisu ni razmatrane jer su povucene, dok se oko pojedinih vodila zestoka diskusija gde je bila evidentna neefikasnost odbornicke vecine. Izvestaj o "pauku" po cetvrti put se nasao pred odbornicima koji su, vecinom glasova, zakljucili da treba raskinuti, po opstinu veoma stetan ugovor sa vlasnikom Taksi-mega i utvrditi odgovornost svih koji su kumovali sklapanju ovakvog ugovora, ocenio je Miljko Cetrovic, predsednik OO SRS.
   - Ovakvim ugovorom osteceni su i opstina Kraljevo i drzava Srbija jer vlasnik "pauka", koji je inkasirao dobit od 10.000.000 dinara, ni dinar nije uplatio na ime poreza. Pozitivno je i to sto su odbornici shvatili da nema svrhe formirati nekakvu komisiju za intenziviranje aktivnosti vezanih za zaobilaznicu jer ne znamo sta je do sada na tom polju ucinjeno. Bio bi to samo "rad na praznim pricama", budzetska sredstva bi se trosila na rad komisije, na putovanja njenih clanova i navodne kontakte, a bez ikakvog rezultata - rekao je Cetrovic u izjavi za Ibarske novosti, odmah po okoncanju sednice opstinskog parlamenta.
Predlog Odluke o kriterijumima i merilima za utvrdjivanje zakupnine bio je predmet posebne polemike, tim pre sto je ova takcka dnevnog reda, na zahtev samog predlagaca, predsednika opstine dr Radoslava Jovica, povucena uz "providno obrazlozenje".
   - Odluka je nekoliko meseci pripremana, u pripremi je ucetvovala posebna komisija, Opstinsko vece i sam predsednik opstine. Ali, Komora malih i srednjih preduzeca i preduzetnika, javnom pretnjom preko lokalnog pisanog glasila, pokolebala je predsednika i on je zatrazio da se o ovoj, veoma bitnoj temi, ne raspravlja, odnosno, da se o tome govori na nekoj od narednih sednica. Odbornicka grupa SRS je javno ukazivala da su navodni investitori, cast izuzecima, urbanisticka mafija koja iz senke upravlja Kraljevom. Urbanistickoj mafiji ne odgovara da se u gradnju uvede red, da se postje privremena odluka o gradjenju, a ne izvrsavaju se ni obaveze onih koji izvode gradjevinske radove. Mora se preispitati rad Direkcije za izgradnju i Odeljenju za urbanizam SO, o nacinu izdavanja dozvola za gradnju kojima je grad pretvoren u ruglo. Ostaje pitanje za predsednika opstine da javno kaze pod cijim pritiskom je povukao ovu tacku dnevnog reda ako znamo da je formirao radno telo koje je, uzevsi sve potrebne parametre iz drugih gradova u Srbiji, napravilo cenovnik zakupnine gradskog gradjevinskog zemljista - kaze Cetrovic.

INTERVJU/ DRAGAN KOJADINOVIC, MINISTAR ZA KULTURU I INFORMISANJE - pise Ivan Rajovic
Medijima preti velika opasnost

   • Gospodine ministre, kako vidite kulturni trenutak u nasoj Republici ?
To je tesko reci u nekoliko recenica. Situacija je dosta slozena, ne samo zbog toga sto nema dovoljno para, vec na neki nacin imam utisak da su mnoge oblasti u kulturi potpuno zapustene. Jednostavno, vrlo cesto se srecem sa ljudima koji kazu da za proteklih deset godina nisu imali priliku da se sretnu s bilo kim iz Ministarstva za kulturu, a kamoli da dodju do ministra i da sa njim razgovaraju. I obicni ljudski kontakti, koji po prirodi stvari moraju da budu u nekoj dnevnoj komunikaciji, izostajali su iz ko zna kakvih razloga. U ovih pet meseci sam, prakticno, najveci deo svojih aktivnosti usmerio upravo u tom pravcu. Pokusao sam na neki nacin da skeniram citavu tu situaciju da bismo mogli da napravimo neke jasnije pravce daljeg angazovanja. Mi sada vec projektujemo budzet za iducu godinu i jasno je da moramo da imamo potpun pregled situacije u kulturi da bismo mogli da odredimo i predlozimo mnogo ambicioznije budzete. Istina, nas budzet za kulturu i ove godine je bio pozamasan, veci nego ranijih godina. Veci na papiru ali se pokazalo da je puno toga uradjeno, mnogo toga je zapoceto, a sredstva se jos uvek cekaju. Bilo kako bilo, mi moramo da donesemo jos nekoliko sistemskih zakona. Uradili smo vec pet nacrta zakona, raznih podzakona za regulisanje scensko muzickih delatnosti, do zakona o kinematografiji, a tu je i zakon za borbu protiv piraterije i mnogi drugi. Znaci, mora da se stvori ta normativna zakonska osnova, moraju da se vrlo jasno sagledaju problemi u kulturi, moraju da se ambicioznije formulisu budzetska sredstva i ono sto je meni posebno vazno i sto mi se cini da je najvaznije - da se u mnogim projektima u kulturi vidi da drzava stoji iza njih i kada je u pitanju filmska industrija i kada je u pitanju izdavastvo. Prakticno, kada je u pitanju sve ono na cemu se zasniva kultura jednog naroda mora da ima jasan predznak drzave, odnosno mora da se vidi da iza toga stoji drzava i da je drzavi do toga stalo.

• Umetnici i ljudi koj se bave kulturom u ovoj zemlji ne zive bas sjajno vec godinama i kada su u pitanju zarade, ali i sto se tice statusa. Ima li neke nade da ce u tom delu nesto biti bolje?
Vrlo cesto se dogadjalo da su umetnici bili prepusteni sami sebi. Danas kada se svet ponovo otvara za nas i kada nasi umetnici sve cesce dobijaju pozive za odlazak u inostranstvo, moraju da imaju dobru, jasnu podrsku drzave i da drzava pokaze da joj je stalo da se nasa kultura i siri po svetu, s jedne strane, a sa druge strane da je vazno da se ti kulturni tokovi ovde razvijaju u sto boljim uslovima, da drzava prati situaciju i da moze da intervenise kada negde nesto zastane i pocne da "skripi".

• U cemu Vi vidite resenje iz takve situacije?
Vrlo je vazno definisati neku kulturnu strategiju, napraviti jedan globalni nacionalni kulturni plan. Ali to ne mozemo da uradimo dok se ne napravi globalni nacionalni plan, polititicki plan i pre svega na ovoj Vladi je da to definise. Jeste da imamo mnogo otvorenih problema kao sto su Kosovo i mnogi drugi, ali i pored toga drzava mora da definise svoj nacionalni program, a na osnovu njega moraju da se naprave programi za sve druge oblasti, pa i za kulturu i informisanje. Kada budemo imali te planove, kada budemo imali te orijentire, onda cemo mnogo lakse resavati probleme.
Tesko je u nekoliko reci objasniti situaciju u kulturi, ali ponavljam, nasi umetnici sve cesce putuju po svetu, sve cesce donose nagrade sa raznih takmicenja, otvara se prostor za nas kulturni podmladak. Jednostavno, ne smemo sada da izgubimo korak, sada smo u dobroj situaciji da napravimo znacajan iskorak, ali sa druge strane postoji opasnost da izgubimo korak ukoliko drzava ne bude na najbolji moguci nacin stala iza svojih kulturnih stvaralaca i kulturnih programa. Moja nastojanja su pre svega usmerena u tom pravcu, a ovo sto su tekuci, dnevni, aktuelni problemi to resavamo sto planski, a sto ad hok.

• Da li ste razmisljali o tome da jednoga dana, kada odete sa ovog mesta, u srpskoj kulturi ostane nesto sto ce nositi Vas pecat, nesto po cemu ce Vas pamtiti generacije koje ce doci posle nas ?
Ja ne razmisljam o tome. Pre svega mislim da sam ja samo cinovnik i prakticno moram da budem neko ke ce biti cinovnik poslenika u kulturi i svog naroda. Kroz takvo delovanje, kroz jedan samopregoran naporan rad, sigurno je da ako budem radio tako kako sam poceo, da ce biti i dobrih rezultata. Znaci, ne projektujem neke svoje aktivnosti da bih sebi stvorio ne znam kakvu reputaciju. Ne trudim se da sve sto radim radim zbog toga da bi se neko secao mene, ali cinjenica je da postoje stvari koje bi morale da se urade. Recimo, ajde da uzmemo Narodni muzej. Pod hitno moramo da od Direkcije za gradjevinsko zemljiste trazimo plac za neki buduci Narodni muzej, jer je postojeca zgrada previse tesna i nema mogucnosti za izlaganje eksponata i kada se napravi dobra izlozba ona ne moze da traje duze od 20-30 dana jer slike propadaju, ne postoje adekvatni uslovi. prepuni su depoi umetnickog blaga koje ni Beogradjani ni drugi gradjani Srbije nece videti jer nema gde da se izlozi. Vec sam na neki nacin krenuo u preliminarne pregovore sa direktorom Direkcije za izgradnju grada da na Novom Beogradu dodeli neki plac gde cemo mi poceti da gradimo Narodni muzej, a neke potonje generacije da ga zavrse. Sada je konacno zavrsen Hram Svetoga Save, vreme je da srpski narod dobije "novi zadatak". Ne bi bilo nista lepse nego kada bi Srbija dobila novu zgradu Narodnog muzeja, ali ja to ne mogu da zavrsim, necu docekati i verovatno necu biti ni ziv kada to bude zavrseno, ali vazno je da se pocne. Padalo mi je cak na pamet i trazio sam neki adekvatan prostor da se nekako dobije u vremenu, recimo, mozda cu predloziti za koji dan da se ona nova zgrada Narodne banke na Slaviji, koja je fenomenalna, nova, ogromna, da se da Narodnom muzeju jer mislim da nema potrebe da tolika zgrada sada bude okrenuta bankarstvu. Tim pre sto bi u maticnoj zgradi Narodne banke Srbije trebalo da se nalazi muzej. To je zgrada koja pripada muzeju. Ajde da se menjamo, da oni ostanu tu jer ta zgrada je i simbol Narodne banke Srbije, a da probamo da dobijemo ovu zgradu. Znam da ce to biti tesko, da ce mnogi da se nasmeju kada budu culi tu ideju ali kada bi videli kakvo blago lezi u depoima Narodnog muzeja ne bi se smejali, vec bi plakali.
Takodje, postignut je dogovor sa Skupstinom grad da vise ne okrece ledja od nacionalnog teatra, tako da je Gorica Mojovic, koju poznajem trideset godina i sa kojom se moze dobro saradjivati, ako smo ljudi, prihvatila da grad finansira prikljucenje Narodnog pozorista na toplovod. To je cifra od 30 miliona. Ne moze Republika sama. Mora da pomogne i Beograd. Takodje, napravili smo nacrt zakona o kinematografiji, osnovali smo srpski filmski centar, stvaramo temelje nove srpske kinematografije. Uspeo sam zajedno sa svojim saradnicima da pomirim mnoge filmske stvaraoce koji godinama iz raznih razloga, uglavnom glupih, nisu govorili, nisu hteli da cuju jedan za drugog. Sada su nasli zajednicki interes, shvatili su da moraju da budu jedinsteveni pre svega u tom obracanju drzavi da im ona pomogne, da im otvori mogucnost da dobiju bankarske kredite da mogu da realizuju svoje projekte. Vrlo cesto se dogodi da postoje odlicni scenariji, odlicni projekti koji ne mogu da krenu u realizaciju jer fali 100-200 hiljada evra. Zato smo dosli u situaciju da cemo imati festivala bez filmova. Moramo ponovo da krenemo sa ekspanzijom, sa razvojem te nase filmske industrije jer film je proizvod koji se vrlo brzo pravi i na neki nacin brzo se afirmise kod domace i strane publike i brzo vraca novac i stvara mogucnost za neke nove projekte.

Ogromno umetnicko srce provincije
Ali, ne moze jedan covek sam. Moj osnovni zadatak je da animiram ljude, da ih pobudim i da im kazem da ima nade. Svim ljudima prilazim kao prijatelj sa zeljom da ih pomirim, da pomognem, sa zeljom da zajedno neke stvari pokrenemo, da nacinimo taj prvi korak posle godina apatije, posle tolikih godina beznadja. Zato vrlo cesto putujem u unutrasnjost jer u unutrasnjosti zemlje srecem ogromno srce, ogromno umetnickio srce koje vrlo cesto u Beogradu ne mogu da vidim.

• I kako posle svega vidite situacija u unutrasnjosti?
Sve je zapusteno. Jednostavno u Beogradu postoje kulturne manifestacije koje moraju da postoje i ne treba ih dovoditi u pitanje, BELEF, BITEF i mnoge druge, ali poredjenja radi, finansijska konstrukcija za jedan BITEF je 50 miliona dinara. Za te pare vi mozete, ako biste ih investirali u kulturu u celoj Srbiji, da dobijete jedan kulturni prosperitet da je to neverovatno. To ne znaci da bi trebalo gasiti BITEF, dakleko od toga, ali mora da se nadje neki balans. U Beogradu cesto imam utisak da niko nece da udje u bilo kakav kulturni poduhvat za cifre recimo manje od milion ili tri miliona, a kada bilo komeu unutrasnjosti date 300, 400 ili 500 hiljada, to su za njih ogromna sredstva, znaju da cene taj novac i znaju da ga na najbolji moguci nacin upotrebe. Beogradjani su razmazeni, a moraju da shvate i to da su mozda najveci umetnici koji su danas u Beogradu dosli iz unutrasnjosti, da su tamo prosli dobru skolu i da su otud poneli to veliko umetnicko srce.
Ponekad imam utisam da su se ljudi koji vode kulturu u gradovima u unutrasnjosti na neki nacin predali i da su se pomirili s tim da su u nekom trecem redu. To nije u redu.

Mora da ima para za sve sto je vredno
Predlazem da se prvo svuda prave biznis planovi, da vidimo da li te najvece manifestacije u Beogradu zaista moraju toliko da kostaju, ne mozemo da uzimamo neke svetske repere. Sta znaci tvrdnja da bi jedna takva manifestacija na zapadu kostala deset puta vise, pa nije ovo zapad. Mi moramo da se postavimo prema sopstvenom guberu i mora da ima za sve sto je vredno i para i nacina da se pomogne. Mora !

• U Kraljevu ovih dana oba sindikata traze da im predstavnici opstine definisu status ''Ibarskih novosti '' u ovom trenutku i on sto zaposlene ocekuje u periodu privatizacije. Sta Vi, kao ministar i za medije, mislite o tome?
Ne moze to ni opstina da im objasni jer bice za nekoliko dana, vec je gotov, taj nacrt uputstva o privatizaciji medija. Otisao je, kako mi to kazemo, pusten je u proceduru, treba da se dobiju odgovarajuci komentari nadleznih ministarstava, pravosudja, za finansije itd. ocekujem da ce to da bude zavrseno do kraja ovog meseca, ajde da kazemo od 1. septembra to uputstvo ce biti u upotrebi, odnosno po tom uputstvu ce moci da se privatizuju mediji koji u sebi imaju to drustveno vlasnistvo. Radnici automatski dobijaju 30 odsto akcija, a mediji onda idu na aukcijsku ili tendersku privatizaciju. Vrlo je vazno da u medjuvremenu nadjemo nacina da banke kreditiraju novinare, odnosno zaposlene u medijima kako bi dali bar teoretsku sansu ljudima koji su stvarali i nosili te medije da i oni postanu vlasnici jer medijima preti velika opasnost posle svih borbi koje su preziveli, koje su prosli. Prakticno ih kupi sada neki novi biznismen sa sumnjivim kapitalom i onda se prakticno anulira ceo minuli rad novinara koji su posteno, vredno, tesko i za male pare radili. Naravno, takodje sa Minstarstvom za rad i socijalnu politiku dogovaramo socijalne programe, obezbedjena su i znatna sredstva za te socijalne programe, necemo da dozvolimo da ogroman broj novinara ostane bez posla, a pogotovu ne oni koji su 10,15,20 godina proveli u novinarstvu. To uputstvo ce biti operativno nadam se od 1. septembra, po tom uputstvu se krece u privatizaciju i onda cemo videti sta ce biti.

80 GODINA NEPREKIDNOG RADA "IBARSKIH RUDNIKA" - pise Ivan Rajovic
U traganju za novim programima

   U Javnom preduzecu za podzemnu eksploataciju uglja, vidno mesto zauzimaju Ibarski rudnici. Ove 2004. godine, belezimo znacajan i redak jubilej -
Ibarski rudnici kamenog uglja se prostiru na levoj obali reke Ibra, i zapadnim padinama Kopaonika. Ibarsku dolinu s pravom nazivaju "Dolina vekova" jer je poznata po mnogobrojnim manastirima i kulturnim bastinama. Studenica, Pavlica, Gradac...
Masivi Kopaonika i Golije bogati su rudama, a rudarenje su zapoceli Rimljani pocetkom drugog veka pre nove ere. Svoju buducnost Ibarski rudnici vide u daljoj eksploataciji kamenog uglja i drugih mineralnih sirovina.
Ibarski rudnici od 1992 posluju u okviru Javnog preduzeca za podzemnu eksploataciju uglja, a u svom sastavu imaju sledece delove: rudnik Jarando sa jamama Jarando i Pobrdje, rudnik Usce sa jamom Tadenje i povrsinskim kopom Tadenje, Separaciju uglja i magnetita, Vazdusnu zicaru, Fabriku gradjevinskih elemenata i ugostiteljski objekat-motel "Rudar".
   Ibarski rudnici cine ogromne napore da povecaju proizvodnju kamenog uglja a u isto vreme pronadju nove programe za eksploataciju i drugih mineralnih sirovina kojih na ovim prostorima ima u izobilju kao sto su: borni minerali, dolomitski pesak, mermer, talk, volfram. Ovakav pristup nametnut je najnovijim zahtevima trzista i vekom eksploatacije uglja, a sve u cilju produzenja rada i opstanka Ibarskih rudnika, jedinog privrednog subjekta na ovom podrucju. Dakle, Ibarski rudnici se ne odricu uglja kao delatnosti kojom su se bavili proteklih 80 godima vec naprotiv, zele, hoce i moraju da nastave sa eksploatacijom uglja.
   Eksploatacija kamenog uglja u Ibarskim rudnicima se trenutno odvija na sledecim lokalitetima: jama Jarando, jama Tadenje i povrsinski kop Tadenje. Uzimajuci u obzir trzisne uslove poslovanja a u cilju povecanja proizvodnje uglja, Ibarskim rudnicima se nametnula potreba da u okviru postojecih tehnoloskih procesa izvrse racionalizaciju koja se ogleda u otklanjanju operativnih zastoja na transportu i dopremi repromaterijala u jamama i spoljasnjem transportu uglja. U tom cilju zapocet je investicioni ciklus, izgradnja kraka vazdusne zicare Tadenje-Progorelica, uveden je novi sistem dopreme repromaterijala i primenjena nova tehnologija prerade uglja. Takodje, otvoren je povrsinski kop Tadenje na kome se primenjuju savremene metode povrsinske eksploatacije, sto omogucava znatnije povecanje proizvodnje uglja na nivou Ibarskih rudnika u narednom periodu.
U dugorocnim planovima razvoja Ibarskih rudnika, proizvodnju uglja paralelno ce pratiti proizvodnja gradjevinskih elemenata od rudnicke sljake koja je deo tehnoloskog procesa. Ova proizvodnja obezbedjuje dodatne finansijske efekte i zastitu zivotne sredine prema svim kriterijumima evropskih standarda.
Promena politike novog ministarstva rudarstva i energetike prema JP PEU a samim tim i novog poslovodstva kompanije prema Ibarskim rudnicima, pored preduzetih mera je uticala na znatno povecanje proizvodnje u prvih sest meseci 2004. godine u odnosu na isti period prosle godine za 46,4%. Rezultati su nesumljivi dokaz da se revitalizaciji prislo na vreme i da je ona ozbiljno shvacena.
Prema dosadasnjim geoloskim saznanjima u ibarskom tercijeru uglja ce biti za narednih 17 godina. U tom smislu neophodno je da se zavrse kapitalni objekti na otvaranju novog revira u jami Jarando, petog ugljanog sloja u jami Tadenje i otvaranju novog povrsinskog otkopa Progorelica koji se nalazi u neposrednoj blizini rudnika Tadenje. Paralelno sa ovim aktivnostima koje obezbedjuju eksploataciju uglja u narednom periodu, Ibarski rudnici su preduzeli mere za realizaciju novih programa koji se odnose na eksploataciju drugih mineralnih sirovina.

Najvece leziste rude bora u Evropi
Imajuci u vidu da se u neposrednoj blizini Ibarskih rudnika nalazi najvece leziste rude bora u Evropi, lezista Piskanja i Pobrdje, Ibarski rudnici svoju dugorocnu perspektivu vide u aktiviranju programa eksploatacije ovih lezista. Za realizaciju ovog programa i pronalazenje strateskog partnera neophodna je pomoc Republike Srbije i nadleznih ministarstava. Tako bi se stekli uslovi da se pored eksploatacije rude bora izrade i preradjivacki kapaciteti, sto je od ogromnog znacaja za Ibarske rudnike i privredu Republike Srbije.
Treba napomenuti da su Ibarski rudnici na lokalitetu rude bora, Pobrdje, izvrsili eksproprijaciju zemljista za buduci rudnik, uradili odredjene gradjevinske radove, izvrsili istrazno busenje u duzini od 4.810 metara, uradili 676 metara istraznih jamskih prostorija koje ce ujedno sluziti kao prostorije otvaranja. Iskopana je odredjena kolicina rovne rude radi tehnicko-tehnoloskih proba.
Na osnovu ovih prethodnih istrazivanja uradjen je elaborat o rezervama i opravdanosti eksploatacije ove mineralne sirovine, koji je verifikovan kod nadleznog Republickog organa.
U lezistu Piskanja potrebno je nastaviti zapocete radove na istraznom busenju radi istrazivanja jugoistocne granice prostiranja lezista.
Za realizaciju eksploatacije drugih mineralnih sirovina: dolomitski pesak, meremer, talk, volfram, potebno je izvrsiti inoviranje postojecih investicionih programa.
Buduci da su Ibarski rudnici jedini privredni subjekat - poslodavac na ovom nerazvijenom podrucju i sa obzirom na svoj geostrateski polozaj, nuzno je sto hitnije stvoriti uslove za aktriviranje pomenutih programa.

RADOMIR NAUMOV, MINISTAR ZA ENERGETIKU I RUDARSTVO
Rudarstvo ce se odrzati kao privredna delatnost

   •Gospodine ministre, retka je prilika da u ovom kraju, koji vazi za veoma nerazvijeno podrucje, covek sretne jednog ministra, tim pre sto vasi prethodnici to nisu praktikovali. Koji je povod?
Moji saradnici i ja se sada vracamo sa Kosova i Metohije gde smo obisli rudare i radnike Elektroprivrede koji su ostali da jos zive na Kosovu. Videli smo i uslove u kojima oni tamo zive i iscekuju da se njihov status konacno resi. Mogli smo samo da im kazemo da zaista racunamo na njih kao jedan izuzetno dobar i strucan potencijal, iskusan potencijal i da se, uostalom, ne odricemo tog dela nase teritorije. Sada prolazimo pored "Ibarskih rudnika", a danas je Dan rudara. Ibarski rudnici su, takodje, nas znacajan rudarski resurs.

•Poznato je vec da situacija ovde, kao i u mnogim drugim rudnicima, nije ni malo sjajna i da jedino sto ovi ljudi zele jeste da ostanu da rade u svojim oknima. Kakve su mogucnosti da se to ostvari?
Ja znam sve teskoce koje postoje prilikom eksoploatacije rudnika sa podzemnom eksploatacijom uglja ali je iz strateskih i geopoliticko-strateskih razloga i racionalnih interesa da se ovi rudnici osposobe i da se, makar ukoliko se osnovno vadjenje uglja postepeno napusta, da se krene i sa nekim alternativnim koriscenjem mineralnih resursa kojima ovaj kraj obiluje. Tako da ce drzava u svakom slucaju voditi i racuna i brinuti o zaposlenima u "Ibarskim rudnicima".

•U cemu se sastoje te aktivnosti, ako ih vec ima?
Napravili smo predlog strateskog plana za rudnike sa podzemnom eksploatacijom kroz koji se vide i nacin i metode njihove reorganizacije i restrukturiranja da bi se stvorile kompanije koje uz svetske normative i sto se tice pomoci drzave i sopstvenog rada mogu da opstanu i, pogotovu, da ovde ovaj potencijal u Ibarskoj dolini aktiviraju i uspesno posluju.
Buduci da ljudi sa ovih prostora gotovo iskljucivo zavise od rudnika u strateskom opredeljenju Ministarstva i strategiji energetskog razvoja racuna se na "Ibarske rudnike" i posebno na resurse koji postoje, posebno da ne imenujem te toliko izvikane reci kao sto su borati, vatrostalni minerali i dolomiti. Verovatno ce se naci nacin i mogucnost da se poveca i zaposlenost ljudi sa ovih prostora i da se prakticno ta privredna aktivnost odrzi i dalje.

•Mozda je malo skakljivo pitanje ali poznato je vec da je ovo podrucje nadaleko postalo cuveno po rudama koje se koriste u kosmickoj industriji, zbog cega se sve vise govori o koncesijama stranih firmi, a to bi dovelo do raseljavanja ljudi iz ovih krajeva. Dokle se stiglo sa tim poslom i sta je to sto predstoji?
To nije toliko skakljivo pitanje, vec je obaveza drzave koja je ozbiljno shvacena o kojoj se razmislja i vec su inicirani odredjeni koncesioni postupci, tako da ce se svakako, osim delova u Istocnoj Srbiji, posebna paznja biti posvecena na deo Jarandolski i Ibarski.

•Danas je praznik svih rudara i veliki jubilej zaposlenih u "Ibarskim rudnicima". Sta sa opvog mesta mozete da porucite rudarima Usca i Baljevca, ali i svima ostalima koji zive od rudarenja?
Svima je nama potreban optimizam i treba da smo optimisti jer se cine napori i postoje dobri izgledi da se i rudarenje i rudarstvo odrze kao privredne delatnosti.

INTERVJU / VEROLJUB RADAKOVIC, DIREKTOR I GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK "IBARSKIH NOVOSTI" - pise Ivan Rajovic
Najveci greh je zakinuti platu radniku

  Navescu sta smo uradili, polazem racune za ovaj period april, maj i juni od kad sam ovde. U tom periodu nasi prihodi su sa prosecnih milion i trista hiljada u periodu januar mart porasli na milion i osam stotina. Mislim da ce od sepyembra do kraja godine taj rast biti jos veci ali nemoguce je od jedanput sve preorjentisati i odjedanput nesto stvoriti. Mi smo bez povecanja cena povecali svoje prihode i nama treba pomoci da nastavimo u tom pravcu.
•Kome je taj apel upucen?
Apel je upucen pre svega osnivacu da iznadje neku izmenu odluke o budzetu i ispravi tu gresku jer ja mislim da je zaista u pitanju jedna procena koja se nije ostvarila, da ce biti izbora pa ce zaraditi i dopuniti, medjutim izbora nema. Na neki nacin je i dobro sto se sve desilo jer nas je malo trglo i krenuli smo u tom pravcu. Naravno ja nisam jos zadovoljan, jos cemo mi podici prihode i mislim da ce oni biti sve veci i veci, a na kraju sad da to povezem sa strategijom koju vidim da primenjuju drugi gradovi, a narocito cu da istaknem kao primer Kragujevac i Krusevac. Oni zaista velika sredstva ulazu u njihove medijske kuce. Imao sam prilike i da cujem njihovo obrazlozenje za to sto rade. Oni ocekuju da ce posle sredjivanja stanja na medijskom prostoru ove zemlje medijska preduzeca biti veoma rentabilna, da ce donositi profit. Znaci da ne rade oni to zato sto nesto vise vole svoje novinare nego ljudi iz Kraljeva nego racunaju da ce u buducnosti imati korist od toga.
•Cinjenica je da i ovde neki ljudi ulazu i te kakva sredstva u elektronske medije ali sta vi sad mislite kao covek na celu najmocnije medijske kuce u ovom gradu, sta vi mislite o konkurenciji na nivou naseg grada, na nivou podrucja koje pokriva nasa frekvencija ?
Na nivou grada mi imamo konkurenciju u nekoliko privatnih medijskih kuca sto samo po sebi nije problem niti bi trebalo da brine ovu kucu. Za jednu postenu utakmicu treba uvek da smo raspolozeni i mi i oni jer takvo takmicenje donosi boljitak gradjanima, konkurencija je sasvim u redu, nije u redu nelojalna konkurencija, nije u redu ako nemaju sve kuce isti tretman, ako mi placamo legalan softver u racunarima, ako placamo autorska prava agencijama zaista bi trebalo da budemo svi isti u tome. Razocaralo bi me to da neko u vladajucoj strukturi vodi takvu politiku da se nesto lose desi ovoj kuci. Protiv toga cu se boriti do poslednjeg atoma snage, jer nekoga rusiti i ukopavati da bi neko drugi mogao da napreduje to nije posteno.
•Mozemo li sa ovog mesta da obecamo radnicima Ibarskih novosti da ce do kraja godine imati ono sto im je nekada sledovalo ?
Jedan od najvecih grehova, po ucenju nase crkve, jeste zakinuti platu najamniku. Ja sumnjam da postoji namera i zelja bilo koga, moja ponajmanje da se ljudima zakine i da se ne isplate. Mozda bi taj neisplaceni deo bio samo polovina da smo u stanju da naplatimo nesto sto smo vec uradili, ali realno imamo mozda priblizno za tu polovinu plate, jednostavno takva je situacija, besparica je, to su nasi komintenti, za pet ili sest hiljada nekog tuziti ili prekinuti saradnicke odnose nije u redu, neisplativo je. Znaci moramo da budemo strpljivi i sa te strane. Ti zakoni i te mere za povecanje finansijske kao sto je punjenje buyeta objektivno onemogucavaju osnivaca da u jednom trenutku kaze e oni nisu primili plate, dajte im toliko i toliko za plate. Moramo da sagledamo realno, da do kraja godine imamo nadu u dva pravca. Pod jedan je razumevanje opstinskih rukovodilaca da se kroz preraspodelu buyeta ipak malo vise sredstava prebaci za informisanje, a drugo je da cemo mi uspeti jos malo vise da zaradimo i da naplatimo i iskreno sam umereni optimista da cemo mi do kraja godine primiti svih dvanaest plata.
Preplicu se nadleznosti zakona i nadleznosti ministarstava tako da su mnoge stvari nejasne i zato i kasni taj postupak privatizacije, to je nesto sto bi trebalo da bude zavrseno za nekoliko meseci, ali zbog toga to slabo ide, jer nije vazno samo sta misli ministar za medije vec sta misli i ministar za privatizaciju pa onda trece nadlestvo, ministarstvo za kapitalne investicije a tu su telekomunikacije i saobracaj.
•Kakva je vasa vizija ove medijske kuce?
Sigurno da imam viziju o tome. Nesto sam i u pisanom obliku predstavio upravnom odboru i to je prihvaceno kao neka orijentacija makar da je i u najkracim crtama. Ja u bliskoj buducnosti, posle ovih promena koje ce se desiti ne samo u smislu vlasnicke transformacije nego uopste u smislu uredjivanja odnosa, ja vidim Ibarske novosti kao jednu znacajnu medijsku kucu regionalnog statusa, regionalnog znacaja na medijskom prostoru Srbije. Prvo mislim na nas geografski polozaj i politicki na neki nacin vezano za sadasnji trenutak politicki da smo mi prakticno deo tog prostora koji bi kao regionalna kuca pokrivali od Goca do Kopaonika jer i to je regija a Evropa vise tako posmatra regije nego u administrativnom smislu, nadleznosti neke skupstine ili komore. Mislim da ova kuca ima znacaja ne samo za nasu opstinu ili za ove tri opstine nego za republiku, pogotovo sto je zbog konfiguracije terena ovaj deo kad udjemo od Progorelice u ibarsku klisuru pa sve tamo do Kopaonika slabo pokriven signalima i drzavne televizije, mislim na RTS, i drugo mislim da smo mi tu najblizi i da cemo biti najbrzi jer nije mi normalno da pre stigne reporter iz Beograda nego reporter iz Kraljeva a pogotovo iz dopisnistva koje je na primer u Raski, tako da ja mislim da ova kuca ima perspektivu apsolutno.

 ZIVOT SRBA NA KOSMETU SVE BEZNADEZNIJI - pise Rajko Saric
UNMIK se plasi Albanaca

   Martovski dogadjaji pokazali da medjunarodna zajednica ne moze ili ne zeli da zastiti preostale Srbe i omoguci povratak prognaicima • UNMIK se plasi reakcije Albanaca

   Od oko 230.000 prognanih Srba i drugih nealbanaca sa Kosova i Metohije u proteklih pet godina vratilo se nesto vise od jedan odsto sto je, smatraju u Komesarijatu za izbeglice, Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju i politicki predstavnici Srba iz ove pokrajine, porazavajuci rezultat.
   Koalicija "Povratak" prosle nedelje UNMIK-u je predala projekat za povratak 300 srpskih porodica do kraja ove godine. Prema oceni Nenada Radosavljevica, savetnika za povratak u kabinetu sefa UNMIK-a, rec je o zamagljivanju realnosti i istine.
"Na sastanku Koalicije "Povratak" i regionalnih srpskih predstavnika dogovoreno je da se kao ultimativni zahtev za izlazak na izbore i ucesce u institucijama postavi povratak 1.225 porodica do kraja ove godine. Stoga i ostaje nejasno ko je ovlastio Dragisu Krstovica i Olivera Ivanovica da taj broj smanje na 300 porodica i da na taj nacin stvaraju euforiju u medijima kao da je rec o necem novom, iako se radi o projektima starim tri godine - kaze Radosavljevic.
   Sa Radosavljevicevom ocenom da masovniji povratak izostaje zbog nezainteresovanosti medjunarodne zajednice i privremenih kosovskih institucija, saglasan je i clan Koalicije "Povratak", Oliver Ivanovic.
   Ivanovic, medjutim istice da se od zahteva za povratak 1.225 porodice niukom slucaju nije odustalo, ali da je za njegovu realizaciju potrebno obezbediti 24 miliona evra, a UNMIK u ovom trenutku za povratak ima nerealizovanih 3,6 miliona evra.
- Za proces povratka moguce je obezbediti dodatnih dva miliona evra, a povratak se mora realizovati do polovine oktobra, jer u zimskim uslovima nemoguce je izvodjenje gradjevinskih radova - naglasava Ivanovic.
   Sef Koalicije "Povratak" Dragisa Krstovic ocenjuje kao neosnovane optuzbe Nenada Radosavljevica ocenjujuci da ih on nije sam osmislio.
   Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Nebojsa Covic smatra da je Kosovo i Metohija danas u mnogo gorem i losijem stanju nego sto je to bilo juna 1999.
   - Vodje kosmetskih Albanaca svakim danom postaju sve nestrpljivije i nezadovoljnije onim sto oni smatraju nepotrebnim odugovlacenjem stvari. Oni veruju da je martovsko nasilje ubrzalo ostvarenje njihovog politickog plana kroz ono sto oni vide kao polu-obecanje nekih iz medjunarodne zajednice da ce dobiti nezavisnost 2005. bez obzira na lose posledice ovog nasilja po sliku zrtve koju su godinama stvarali o sebi u svetu - kaze Covic i naglasava da se Srbi i svi drugi nealbanci svakim danom osecaju sve nesigurnije i beznadeznije jer su martovski dogadjaji pokazali da ni mirovne trupe nisu u stanju da im pruze sigurnost.
   Covic podseca da je u martu oko 60.000 Albanaca ucestvovalo u progonu oko 4.500 Srba, paljenju vise od 700 kuca i 35 srednjovekovnih manastira i crkava, a sve pod zastitom Kfora. Najtragicnije je, ocenjuje Covic, sto niko od organizatora nije javno identifikovan i izveden pred lice pravde, dok je uhapsen samo veci broj sitnih prestupnika i njima se danas sudi.
- UNMIK se na Kosovu i Metohiji plasi i sopstvene senke - zakljucuje sef Koordinacionog centra na podseca da odrzivog povratka ne moze biti dok se ne pojacaju mere bezbednosti nealbanskog stanovnistva, dok se proteranom stanovnistvu ne omoguci ulazak u napustene kuce i stanove u velikim privrednim centrima i dok se na optuzenicku klupu ne izvedu ubice srpskih vojnika i policajaca i kidnaperi vise od 1.300 Srba.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

Prikaz monografije: OSNOVNA SKOLA U VITKOVCU 1904-2004 - Vera Vuckovic
Sto godina otrgnuto od zaborava


  U godini obelelezavanja 2 veka obnovljene srpske drzave Osnovna skola u Vitkovcu, izdavanjem monografije obelezava jedan vek postojanja i uspesnog rada.
   Izrada monografije o postanku i radu jedne osnovne skole, u relativno dugom vremenskom periodu, veoma je slozen istrazivacki posao koji je gruopa autora i njenih saradnika uradila na najbolji ncin i tako dala znacajan prilog istoriji obrazovanja u Gruzi, Sumadiji, pa i Srbiji . Prof. dr. Bosko Vlahovic, jedan od recezenata, preporucuje je kao svojevrstan obrazac i podsednik drugim skolama sa kakvom paznjom treba proucavati razvoj skola.
   Prema doc. dr. Arsenu Djurovicu, recezentu ,ovakva, u osnocvi istrazivacka tema postavila je u metodoloskom smislu pred autore obavezu interdisciplinovanog pristupa kako bi si na naucno utemljen nacin moglo zaviriti u " tajne dveri" i od zaborava otrgnuti istotija ne samo pomenute skole vec i donjogruzanskog karaja u celini. Na tom dugom putu kroz vreme zahvaljujuci odlicnom poznavanju ne samo naucne istoriografije i etnografije, vec i drugih srodnih disciplina ( pedagogije, sociologije,psihologije) autori su znalacki izbegli mnoge prepreke i zamke koje sa sobom nosi ovakav rad predstavivsi se jednom zrelom i celovitom studijom, koja je u dobroj meri popunila veliku prazninu koja postoji u nasoj istoriografskoj literaturi. Sve celine povezuju kao " zlatna nit" istancan osecaj autora za sagledavanje uloge skole kao nosioca modernizovanog procesa koji je uz velike otpore iz osnova menjao sliku srpskog drustva tokom dvadesetog veka. U sredistu interesovanja monografije nalazi se skola, njeni ucenici i nastavnici, brizni roditelji i drzavni organi (Ministarstvo prosvete i Glavni prosvetni savet i dr.) , koji su cinili cvrst temelj na kome se branila i gradila nacionalna samobitnost srpskog naroda je, kako je vreme promicalo bilo igrom sudbine cesto primoravan da po ko zna koji put u svojoj istoriji krene iz pocetka.
Uz ogromno odricanje stvarao je i stvorio je moderan obrazovni sistem kao trajnu duhovnu i kulturnu tekovinu. Autori su dobro uocili ovaj procnjs i sagledali gha u jednom sirem drustvenom kodeksu, otkrivajuci nam uticaje koji su postojali na realciji skola-ucenik-nastavnik-drustvo , bez kojih nije moguce razumeti dinamicne drustvene promene koje su savremenike cesto plasile jer ih u svojoj svesti nisu jasno razluciti i staviti u vremensku perspektivu. Monografija je vredna i zbog brizljivo odnegovanog stila koji je odraz ucenosti i pismene kulture autora, kao i umesno odabranih priloga ( faksimila, dokumenta, portreta i dr. priloga) su u funkciji "svedoka" dogadjaja bili predmet analize u ovoj knjizi koja ostake kao nezaboravno stivo na kome ce se sasvim sigurno nadahnjivati buduce generacije ne samo ucenika skoe, vec svih istinskih zaljubljenika pisane reci.
Monografija je radjena pod stru!cnim rukovodstvom prof.dr. Velizara Nedovica, kao glavnog urednika, i Miodraga Stanojlovica, direktora skole i odgovornog urednika. Oni se pojavljuju kao autotri teksta uz Slobodana Stevanovica, Bogadnku Romcevic, LJubodraga Popovica Vladana Virijevica, Dragana Draskovica, Miraju Savic i Radomira Ristca.
   Ovo nije monografija samo Osnovne skole u Vitkovcu vec Osnovnih skola u Zakuti, Mlakovcu i Pecenugu koje se zapocele rad kao samostalne.
   Sve one danas rade kao izdvojena odeljenja centralne skole u Vitkovcu.
   Ovo istoriografsko i pedagosko delo sastoji se ioz tri dela. U prvom delu dati su: geografski polozaj i prirodne odlike Vitkovca i okoline, zatim Vitkovac kao srediste obrazovanja u donjem toku Gruze, odnosno osnivanje, rad i razvoj osnovnih skola u Zakuti (1863). i Vitkovac (1904) pa sve do 1914. godine; o skolama u prvom svetskom ratu; obnova i rad Osnovnih skola u Vitkovcu, Zakoti i Pecenogu izmedju dva rata (1918-1941) rad u drugom svetskom ratu; otvaranje skola u Milakovcu; rad cetvororazrednih i osmorazrednih skola do danasnjih dana.
   Drugi deo monografije cine secanja nastavnika i ucenika na pojedine periode rada skole.
   U trecem delu prezentovani su statisticki podaci o ucenicima, nastavnicima i ostalim ucesnicima procesa obrazovanja.
   Knjiga je obogacena sa 78 fotografija, 25 faksimila raznih dokumenata, 15 tabela i pregleda, tako ima ukupno 464 stranice.


OD PONEDELJKA U KRALJEVU I ZICI - pise Bojana Milosavljevic
Duhovni sabor Preobrazenje

   Svecano otvaranje cetvorodnevne kulturne manifestacije "Zicki duhovni sabor - Preobrazenje 2004", koja se odvija trinaesti put za redom, predvidjeno je za ponedeljak, 16. avgust u Narodnom muzeju Kraljeva (pocetak u 20 sati). Ovu veliku smotru raznovrsnih dogadjaja, u cijem je sredistu pesnik Milovan Danojlic, dobitnik povelje "Zicka hrisovulja", najviseg priznanja Sabora, otvorice dr Radoslav Jovic, predsednik opstine Kraljevo. U prigodnom umetnickom delu svecanog otvaranja pojavice se Jana Milisic, sopran (student druge godine FMU u Beogradu), uz klavirsku pratnju Suzane Sajic. U nastavku svecanosti, u galeriji Muzeja bice otvorene dve izlozbe: Digitalna grafika - Dragana Pesica i postavka Vojnog muzeja u Beogradu "Zanatsko oruzje Balkana 17 - 19. veka."
Naredne veceri u Kraljevackom pozoristu odrzace se vece "Sa Milovanom Danojlicem". Osim autora, u programu koji pocinje u 21 sat, ucestvovace i Vladimir Dimitrijevic. U sredu (18. avgust) od 9 casova u Narodnoj biblioteci pocinje okrugli sto - O poeziji Milovana Danojlica. Ovim skupom predsedavace Niksa Stipcevic a ucestvuje jos deset eminentnih knjizevnih kriticara: Radivoje Mikic, Aleksandar Jovanovic, Bojan Jovic, Vasa Pavkovic, Aleksandar Milanovic, Gojko Bozovic, Mileta Acimovic Ivkov, Svetlana Seatovic - Dimitrijevic, Lidija Boskovic i Djordje despic.
U Narodnom muzeju (od 20 casova) usledice izlaganje na temu: Srpska kraljevina u doba prvih Nemanjica (Jovanka Kalic), a potom knjizevni program "Preobrazenje, pesnici," u kome ucestvuje desetak gostiju (Nikola Vujcic, Zoran Vucic, Dusko Novakovic, Nenad Grujicic,…), kao i Kraljevcanin Miloje Radovic.
Poslednjeg dana Sabora, po tradiciji - tacno u podne, u trpezariji manastira Zica - Milovanu Danojlicu se urucuje "Zicka hrisovulja." Osim zvanicnika opstine ucestvuju: Jovan delic, Mihajlo Pantic, Dragan Hamovic, Petar Kralj i Hor "Sveti arhidjakon Stefan" iz Kraljeva, sa dirigentom Dunjom Marinkovic.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Preporucujemo

,,Stari lovac prica" Miodrag Borisavljevic
(Narodna knjiga, Beograd, 2004)
Knjiga Stari lovac prica je izbor prica za najmladje citaoce, koje govore o uzbudljivim dozivljajima dece, ljudi i zivotinja u podunavskim sumama.
Borisavljevic je rodjen 1893. godine, a zivot je proveo u podunavlju, sumama Baranje, Backe, Slavonije i Srema. Najcesce je boravio u ataru velikog lovno sumskog gazdinstva "Jelen" kod Apatina gde je imao kolibu i gde je napisao najlepse stranice o lovu i ribolovu na srpskom jeziku. To je pripovedac koga su nazivali ,,srpskim Turgenjevim". NJegov knjizevni opus se sastoji od osam samostalnih knjiga i zbornika koji je napisao sa Stevanom Raickovicem "Izmedju dva sveta".
Izbor prica za ovu knjigu sacinili su Tatjana Cvejin i Vasa Pavkovic.
.

Laka dva puta srebrna

  Kraljevo je oduvek bilo rasadnik odbojkaskih talenata, kasnije prvotimaca i reprezentativaca. Ovaj put je prosao i Vlado Petkovic. Posle sjajnih igara u juniorskom, pa seniorskom pogonu Ribnice put je vodio u Beograd u tabor Crvene zvezde pa u reprezentaciju. Sa svojim klubskim drugom, takodje Kraljevcaninom Nikolom Kovacevicem najzasluzniji je sto su se “crveno - beli” posle dve decenije okitili titulom prvaka Srbije i Crne Gore.

   - Ovo je veliko priznanje jer biti kapiten u klubu bogate tradicije nije mala stvar. Posebno sto na ovaj nacin zamenjujem legendarnog Dejana Brdjovica, takodje “nase gore list” - kaze u sali Vlado Petkovic.
   Crvena zvezda je po zavrsetku prvenstva ostala bez nekoliko standardnih prvotimaca.
   Trener Zeljko Bulatovic ukazace priliku igracima koji su do juce nastupali u juniorskom sastavu Crvene zvezde. Njihov kapiten ima 21 godinu.