“Boze pravde” i kruna
Svetlo na kraju - Cibukovca
Zahtev za izvinjenje, krivicna prijava zbog pretnji
Desna levica - leva desnica
"Gradjevinsko zemljiste pod lupom"
Inflacija poskupela zivot
Za vagondzije ima nade
Uvek tezio novim idejama
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: automobilizam, kosarka, kajak

SKUPSTINA SRBIJE USVOJILA NOVU HIMNU I GRB
“Boze pravde” i kruna

   HIMNA

Boze pravde, ti sto spase
od propasti dosad nas,
cuj i odsad nase glase
i od sad nam budi spas.

Mocnom rukom vodi, brani
buducnosti srpske brod,
Boze spasi, Boze hrani,
srpske zemlje, srpski rod.

Slozi srpsku bracu dragu
na sav dican slavan rad,
sloga bice poraz vragu,
a najjaci srpstvu grad.

Nek na srpskoj blista grani
bratske sloge zlatan plod,
Boze spasi, Boze hrani
srpske zemlje, srpski rod!

Nek na srpsko vedro celo
tvog ne padne gneva grom,
Blagoslovi Srbu selo
polje, njivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani
k’ pobedi mu vodi hod,
Boze spasi, Boze hrani
srpske zemlje, srpski rod!

Iz mracnoga sinu groba
srpske slave novi sjaj
nastalo je novo doba
Novu srecu, Bolje daj!

Otadzbinu srpsku brani
pet vekovne borbe plod
Boze spasi, Boze brani
moli ti se srpski rod!.

NOVA JAVNA RASVETA UZ PODRSKU AMERICKOG DONATORA (USAID) - pise Slobodan Rajic
Svetlo na kraju - Cibukovca

   Osvetljavanjem magistralnog puta Kraljevo-Raska, na deonici kod Benzinske pumpe, znacajno povecana bezbednost svih ucesnika u saobracaju • Zajednicki projekt vredan 24.000 dolara realizovan u okviru programa „Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju“ (CRDA) angazovanjem ACDI/VOCA • Savet MZ Cibukovac kod americkog donatora kandidovao jos tri znacajna projekta

   Postavljanje javne rasvete na deonici jednog od najprometnijih pravaca u zemlji donece mirniji san za oko cetiri hiljade stanovnika kraljevackog Cibukovca, ali i putnika u tranzitu kroz ovo naselje. Povecanje bezbednosti ucesnika u saobracaju razlog je zbog kojeg su Kraljevcani ovaj projekat izdvojili kao prioritet u trecoj godini CRDA-programa. Projekat je realizovan zahvaljujuci podrsci americkih gradjana a posredstvom Americke agencije za medjunarodni razvoj (USAID).
   - Povratak kuci iz prepodnevne smene ucenika Osnovne skole „Cibukovacki partizani“, koju pohadja blizu hiljadu djaka, sa strepnjom su ocekivali roditelji cija su deca na putu do kuce prelazila neosvetljeni magistralni put. Postavljanjem 29 stubova javne rasvete na pravcu od Jugopetrolove benzinske pumpe prema Uscu resili smo taj problem i pokazali da licnim ucescem mozemo poboljsati uslove zivota u mesnoj zajednici. Sada je samo na vozacima i pesacima da uvek budu oprezni i striktno postuju saobracajne propise - kaze Dragomir Beloica, predsednik Mesne zajednice i clan Saveta gradjana mesnih zajednica Cibukovac, Jarcujak i Druga cibukovacka ceta.
   Posle tendera koji sprovela ACDI/VOCA, koja inace realizuje program USAID-a „Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju“ u 22 opstine centralne Srbije, za izvodjaca radova na postavljanju javne rasvete izabran je krusevacki Elektrounivezal koji je posao kvalitetno obavio.
   Ukupna vrednost projekta je blizu 24.000 US dolara, s tim sto je u okviru programa CRDA ovaj projekat u Cibukovcu podrzala sa oko 18.000, a opstina Kraljevo i MZ Cibukovac sa oko 6.000 dolara.
   - Pored javne rasvete, u toku prosle i ove godine preko USAID-a i uz podrsku ACDI/VOCA, uz ucesce gradjana od 25 odsto, zavrseno je ogradjivanje dvorista OS „Cibukovacki partizani“ i nabavljena kompjuterska oprema za OS „Braca Vilotijevic“. Takodje, Savet Mesne zajednice kandidovao je kod americkog donatora jos tri znacajna projekta. Prvi je asfaltiranje puta Ruzica Brdo - Adrani, drugi uredjenje plaze kod Sumarske skole i treci nabavka opreme za kabinet za prakticnu nastavu u Sumarskoj skoli - nagovestava nove poduhvate Miloje Kundovic, clan Saveta MZ i Saveta gradjana.
Ako projekti dobiju „zeleno svetlo“ kod USAID-a, a ocekuje se pozitivna odluka, to ce mnogo znaciti za gradjane Cibukovca, pre svega za mlade pred kojima je buducnost.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPSTINSKOG ODBORA DHSS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Zahtev za izvinjenje, krivicna prijava zbog pretnji

   Energicno odbijeni napadi na stranku i odbornika Nedeljka Gizdovica • zahtev da se o spornom Predlogu Odluke raspravlja na sedmoj sednici Skupstine opstine • Zatrazeno izvinjenje zbog objavljenog oglasa u pretproslom broju “Ibarskih novosti” i najavljeno podnosenje krivicne prijave protiv potpisnika oglasa

Predlog skupstinske Odluke o naknadi za uredjenje gradjevinskog zemljista treba najzad da bude razmotren i da se cuje prava istina o tom pitanju - receno je na jucerasnjoj konferenciji za novinare Opstinskog odbora Demohriscanske stranke Srbije (OO DHSS) u Kraljevu. Predstavnici ovog Odbora podsetili su da je Predlog Odluke, kao dokument koji je profesionalno i krajnje objektivno uradio strucni tim koji je formirao predsednik opstine, prosao kompletnu, propisanu proceduru i da ga je jednoglasno usvojilo Opstinsko vece. Medjutim, odluka Opstinskog veca, kako je receno, nije potpisana, a predlagac je iz nerazumljivih razloga, najverovatnije pod pritiskom, povukao ovaj dokument iz predloga dnevnog reda za 6. sednicu SO Kraljevo. Kako je naglaseno, i pored toga sto je strucni tim (komisija) predlozio optimalno resenje, „neimenovani urbanisticki lobi“ je izvrsio zestok napad pre svega na Nedeljka Gizdovica, odbornika DHSS-a, iako je on bio samo jedan od clanova te Komisije, ali je tretiran kao „frontmen“ i bio prvi na udaru, pri cemu se nisu birala sredstva.
- Nadamo se da ce o Predlogu Odluke biti raspravljano na narednoj sednici Skupstine i da ce ona biti usvojena. Minimum je da se o njoj raspravlja, a nece biti problem i ako se ne usvoji. Svima je jasno o cemu se tu radi. Imamo jasne stavove odbornickih grupa DSS i SRS, a ocekujemo i od Odbornicke grupe SPO, iz cijih je redova i predlagac Odluke dr Radoslav Jovic, da promeni stav, kao i od Odbornicke grupe G 17 plus da vise ne bude uzdrzana, jer biti uzdran ne znaci nista - rekao je prof. dr Predrag Stojanovic, predsednik OO DHSS Kraljevo.
On je posebno kritikovao objavljivanje placenog oglasa u “Ibarskim novostima” kojim je, kako je istakao, neidentifikovano „Udruzenje“ uputilo uvrede i pretnje DHSS-u i licno odborniku Nedeljku Gizdovicu.
- Za nas je nerazumljiv takav postupak Ibarskih novosti. U najmanju ruku, nije mesto da se u Ibarskim novostima pustaju placeni, nepotpisani i nepecatirani oglasi koji maltene pozivaju na linc gospodina Gizdovica. Skrecemo paznju, medjutim, da je gospodin Gizdovic, kao odbornik i clan ove stranke zasticen od svakakvih pretnji, ucena i bilo cega slicnog i da ce to uvek biti. Bio bih srecan kada bi se dogodilo da krenu na mene gospoda iz fantomskog Udruzenja. Oglas je placen 11.000 dinara i ne verujem da bi Ibarske novosti propale bez tih sredstava. Pogotovo sto se u tekstu pored poziva na linc nalaze i grube neistine, jer, primera radi, nije tacno da 8.000 ljudi u Kraljevu zivi od gradjevinarstva. Pokusacemo da to dokazemo, ko su i kako rade te „fantomske“ firme. Trazimo javno izvinjenje od direktora, glavnog i odgovornog urednik Ibarskih novosti, inace cemo satisfakciju pokusati da dobijemo na sudu. DHSS ucestvuje u vlasti, ima svoju Odbornicku grupu i nije marginalna stranka. Mi smo dosta ucinili za tu informativnu kucu i nije u redu da nam se dobro vraca losim!? - rekao je profesor Stojanovic.
On je upoznao novinare i da je OO DHSS Kraljevo preduzeo mere protiv nosilaca pretnji ovoj stranci i Nedeljku Gizdovicu.
- Sto se tice fantomskog udruzenja u potpisu, bice nam zadovoljstvo da pratimo sudbinu krivicne prijave koju protiv njih podnosimo danas. Ko moze u Kraljevu danas nekom javno da kaze da pazi sta prica ili ce zacutati zauvek!? DHSS je od malo tvrdjeg materijala i tu cutanja nece biti. Ocekujemo da MUP i Javno tuzilastvo uzmu promptno (hitno, prim. nov.) nasu krivicnu prijavu u razmatranje i preduzmu sve zakonske mere iz svoje nadleznosti - naglasio je Stojanovic.
Odbornik Nedeljko Gizdovic je pored ostalog rekao da je Predlog pomenute Odluke uradjen visoko profesinonalno, da su izvrsena poredjenja sa drugim gradovima u Srbiji i da su dati uslovi i parametri za Kraljevo daleko povoljniji od istih normi u od slicnim gradovima i opstinama, da je u svemu ispostovana zakonska, statutarna i poslovnicka procedura u ovom slucaju, ali da je Predlog Odluke ipak povucen.
- Imam utisak da postoji manijakalni strah da se sa tim izadje pred odbornike. Oni kao da ne smeju da cuju pravu istinu, kao ni kraljevacka javnost, o tome sta ta odluka zaista predstavlja. Nedonosenje takve Odluke znaci nemogucnost uredjivanja javnog i ostalog gradjevinskog zemljista i nemogucnost legalizacije svih bespravno podignutih objekata. Svi gradovi su doneli ovakve ili slicne odluke, osim Kraljeva i to je ozbiljan problem, pogotovo sto u Kraljevu nije donet nijedan urbanisticki i regulacioni plan od donosenja novog Zakona o planiranju i izgradnji, a rok istice krajem novembra ove godine!? - rekao je Nedeljko Gizdovic, iznevsi samo neke od obilja podataka o neplanskoj, nezanonitoj i divljoj gradnji u Kraljevu kojima raspolaze i koje ce, kako je obecao, potpunije i detaljnije izneti u skupstinskoj raspravi, koja se, po njegovoj oceni, mora obavezno otvoriti.

PARTIJSKE PODELE SRBIJE - pise Rajko Saric
Desna levica - leva desnica

Stranke u Srbiji se uglavnom svrstavaju u nacionalno - demokratske, nacionalisticke ili gradjanske

Politicke partije u Srbiji razvrstavaju se danas u odnosu na to kad su bile na vlasti, na one pre i posle 5. oktobra 2000. godine, pre i posle avgusta 2001. godine. Izgleda da je podela na tzv. "leve" i "desne" manje vazna. Podsetimo samo da su Kabinet dugo pokusavali da formiraju Demokratska stranka Srbije (DSS) i Srpski pokret obnove (SPO), kao desnicarske, i DS kao clanica Socijalisticke internacionale. Ne tako davno, do 2000. godine, na vlasti su bile levicarska Socijalisticka partija (SPS) i krajnje desnicarska Srpska radikalna stranka (SRS).
Kod analiticara se cesto moze cuti pitanje otkud to da je u Srbiji podela na desnicarske i levicarske partije relativna? Odgovor se krije izmedju redova, jer sve stranke odreda fokusiraju "srednjeg biraca", coveka koji ne prihvata ni leve ni desne ekstremne pozicije.
"Srednji birac" se pojavio kao meta ovdasnjih politickih stranaka uglavnom zbog radikalnog pojednostavljivanja socijalne strukture na ogrmonu masu siromasnih i malu grupu novokomponovanih biznismena, koji korene vuku iz vremena Slobodana Milosevica. Tako radikalno redukovana socijalna struktura vodi nedovoljnoj socijalno-ekonomskoj profilisanosti vecine stranaka. Zbog visegodisnjeg nametanja drzavno nacionalne teme, uzrokovanog najpre raspadom druge Jugoslavije, zestokim nacionalnim sukobom na Kosovu i nedefinisanim odnosima sa Crnom Gorom, socijalna problematika je uporno gurana pod tepih pri cemu su se partije uglavnom delile na nacionalisticke, nacionalno-demokratske i gradjanske, a u znatno manje na leve i desne. Rezim Slobodana Milosevica punih deset godina, kao kljucne podele, nametao je ne podele na socijalnoj osnovi, vec na "izdajnike" i "patriote". Mnogi funkcineri Milosevicevog rezima, koji su se zaklinjali u socijalnu politiku, danas vaze za najbogatije ljude u Srbiji, koji su, u medjuvremenu izvorni SPS, kao navodnu partiju radnika, razbili na nekoliko manjih partija.
Demokratska stranka se definise kao moderna partija gradjanskog centra, a polozaj zutog kruga na plavoj pozadini, u znaku identiteta stranke, pokazuje "poziciju nesto malo desnije od centra". DS je, ipak, primljena u levicarsku Socijalisticku internacionalu! DSS se zvanicno pozicionirala kao partija desnog centra iako u svojim redovima ima clanove koji nisu u stanju da se pozicioniraju izmedju levice i desnice. Zapravo, pocetkom 2001. godine stranka se pozicionirala kao umerena desnica, kojoj je davan pecat narodne stranke.
G 17 plus, i pored veoma kratkog perioda politickog delovanja, svrstala se u partiju desnog centra, iako pokazuje sve znake hoda prema centru sto je znatno priblizava DS, jer okuplja mladju, veoma obrazovanu kategoriju stanovnistva. Biracko telo koje je, u svakom slucaju, dobitnik u procesu tranzicije.

80 GODINA NEPREKIDNOG RADA "IBARSKIH RUDNIKA" - pise Ivan Rajovic
"Gradjevinsko zemljiste pod lupom"

   Predlog odluke o kriterijumima i merilima za utvrdjivanje zakupnine i naknade za uredjivanje gradjevinskog zemljista izazvao je zestoke polemike na sednici Skupstine opstine odrzanoj 10.08.2004. godine i u siroj javnosti naseg grada. Medjutim, nije se raspravljalo o samom predlogu Odluke, vec o razlozima njenog povlacenja sa dnevnog reda pomenute sednice Skupstine opstine. Tom prilikom jedan od celnika opstinske vlasti izneo je niz neistina sa naglasenim politickim tonalitetom, a sve u nameri da opravda neodlucnost i nepripremljenost opstinske vlasti za donosenje pomenute odluke. Pri tom bila je ocigledna namera da se odgovornim za nastali problem proglasi Direkcija za planiranje i izgradnju "Kraljevo" i njen direktor. Stoga se pribeglo veoma besmislenom razlogu: odsustvu direktora zbog odlaska na godisnji odmor.
   Kao direktor Direkcije smatram neophodnim da javnost upoznam sa sustinom nastalog problema.
Resenjem predsednika Opstine od 11.02.2004. godine fomirano je radno telo za izradu nacrta opstinske Odluke o gradjevinskom zemljistu i nacrta opstinske Odluke o odredjivanju merila i kriterijuma o davanju u zakup gradjevinskog zemljista. Pomenuto resenje dostavljeno je clanovima radnog tela 25.02.2004. s tim da u roku od 30 dana sacine nacrt pomenutih odluka. Postupajuci u smislu navedenog, radno telo je dana 24.05.2004. dostavilo Opstinskom vecu na razmatranje nacrt odluke o Kriterujumima i merilima za utvrdjivanje zakupnine i naknade za uredjivanje gradjevinskog zemljista. Opstinsko vece je na svojoj sednici od 24.05.2004. godine, koja je nastavljena 26. i 27.05.2004. godine, donelo zakljucak kojim se predlaze predsedniku Opstine da utvrdi predlog Odluke, kao u nacrtu radnog tela uz odredjene izmene i korekcije. Medjutim, na narednoj sednici Opstinskog veca, 09.06.2004. godine, ponovo se raspravljalo o predlogu Odluke o kriterijumima i merilima za utvrdjivanje zakupnine i naknade za uredjivanje gradjeviskog zemljista u prisustvu predstavnika tri udruzenja ispred investitora, kao i clanova Saveta za privredu i finansije predsednika Opstine. Sednica je vodjena u atmosferi punoj tenzije i medjusobne netolerancije. Iako je Opstinsko vece i dalje ostalo pri donetom predlogu, radi prevazilazenja nesuglasica donet je zakljucak na sednici 09.06.2004. godine da radno telo za izradu nacrta Odluke, kao i predstavnici tri udruzenja u ime investitora sacine izvestaje sa analitickom kalkulacijom primene nacrta Odluke i to na konkretnim primerima - objektima. Ovako izradjene analize u oba kalkulativna obracuna trebalo je dostaviti Savetu za privredu i finansije predsednika Opstine, radi izjasnjavanja. Za koordinatora potrebnih postupaka i radnji i dostavu izvestaja odredjen je direktor Direkcije.
Stoga sam u navedenom svojstvu organizovao sastanak sa predstavnicima opstinskog radnog tela i radnog tima investitora na kome su utvrdjene lokacije za koje je potrebno obezbediti projektnu dokumentaciju za obracun. U tom smislu trebalo je da zainteresovane strane predloze po tri lokacije, o cemu su pismeno obavestene.
U smislu navedenog, dostavljeni su mi izvestaji od predstavnika opstinskog radnog tela dana 24.06.2004. godine i predstavnika investitora, dana 28.06.2004. godine.
   Zbog neusaglasenih stavova i nedostatka potrebnih podataka, organizovan je sastanak 07.07.2004. godine u prisustvu predstavnika radnih tela radi prevazilazenja razlika u primeni nacrta Odluke i obezbedjivanja nedostajuce dokumentacije. Nakon toga je, dana 13.07.2004. godine, radnom timu investitora dostavljena dokumentacija za lokacije koje su bile predmet obracuna i analize jos u fazi definisanja radnog zadatka. Narednog dana, predstavnik investitora dostavio je obracun, ali za samo jedan od predlozenih objekata opstinskog radnog tela sa vec ranije dostavljenim analizama za objekte predstavnika investitora.
   Dana 16.07.2004. godine, upoznat sam sa pismom predsednika Opstine, koje je upuceno dana 15.07.2004. godine predsedniku Skupstine i sefovima odbornickih grupa, a kojim se predlaze odlaganje rasprave po ovom pitanju u Skupstini do usaglasavanja stavova zainteresovanih strana. Imajuci u vidu sve iznete cinjenice, smatrao sam neophodnim da se savet za privredu i finansije predsednika Opstine izjasni o svim cinjenicama odlucujucim za donosenje konacne Odluke u pogledu odredjivanja kriterijuma i merila za utvrdjivanje zakupnine i naknade za uredjivanje gradjevinskog zemljista. Stoga sam se pismom od 21.07.2004. godine obratio predsedniku Opstine, Opstinskom radnom telu, radnom telu investitora i Savetu za privredu i finansije predsednika Opstine sa detaljnim opisom preduzetih radnji i okolnosti koje su pratile sprovodjenje postupka. Naglasio sam da se radi o veoma delikatnoj temi o kojoj postoje suprotstavljena misljenja zainteresovanih strana, a usaglasavanje stavova otezava i veoma komplikovana procedura predvidjena od strane Opstinskog veca. Predlozio sam da se u postupak ukljuci nezavistan strucno osposobljen organ koji bi svojim kompetentnim, nepristrasnim i decidiranim stavom doprineo prevazilazenju razlika u misljenjima, sto bi u krajnjim efektima dovelo do najoptimalnije odluke po sve zainteresovane strane i javni interes.
Nesporna cinjenica je da se ovako vazne odluke ne mogu resavati brzo i neoprezno. Za potpuno sagledavanje svih relevantnih cinjenica potrebno je dovoljno vremena da bi se izbegli propusti u radu i stetne posledice. Takodje, potrebno je sagledati i iskustva drugih opstina iz blizeg okruzenja sto bi dalo potpuniju sliku aktuelne problematike.
Savet za privredu i finansije predsednika Opstine uputio je dopis 30.07.2004. godine, u kome se navodi da Savet nije mogao da dostavi izvestaj o spornim pitanjima zbog neusaglasenih stavova zainteresovanih strana, sto ukazuje na cinjenicu da zakljucak Opstinskog veca od 09.06.2004. godine nije moguce sprovesti.
Dakle, iz iznetog je ocigledno da u opstoj konfuziji nastaloj oko donosenja navedene odluke, Direkcija ni na koji nacin nije uticala na tok postupka, jer u isti nije ni bila ukljucena. Naponinjem da sam sve preduzete aktivnosti izvrsavao ne u ime Direkcije, ni u svojstvi direktora Direkcije, vec kao koordinator odredjen od strane Opstinskog veca. Svestan znacaja pomenute odluke za javni interes, prihvatio sam nezahvalnu ulogu posrednika dveju nepomirljivih strana, iako je navedenim poslom koordinacije trebalo da se bavi Opstinska vlast. Smatram da sam preduzeo sve mere da obezbedim sprovodjenje postupka na nacin koji u uslovima medjusobnog razumevanja, uvazavanja i tolerancije treba da dovede do okoncanja posla na nacin koji zadovoljava i opste i pojedinacne interese. Medjutim, izostala je efikasna akcija opstinske vlasti u periodu od 21.07.2004. godine, kada je odrzana sednica Skustine, na kojoj je trebalo da bude doneta odluka. U ovom periodu ni opstinska vlast ni zainteresovani investitori nisu se bavili pronalazenjem resenja u datoj situaciji, vec su svojim nastupima u javnosti i potencirali nastali sukob i svojim izjavama unosili dodatne nedoumice u javnosti koja nije bila upucena u sustinu problema.
Nema opravdanja za opstinsku vlast da nije bilo dovoljno vremena za donosenje prave odluke. Medjutim, cinjenica je da donosenje ovakve odluke moze da predstavlja prekretnicu u ovdasnjoj zemljisnoj politici, pa stoga obe zainteresovane strane treba da pokazu potrebnu ozbiljnost i pomirljivost u javnom interesu, interesu investitora i graDjana.
Napominjem da sam pojam gradjevinskog zemljista treba trzisno posmatrati. Na cenu koriscenja i uredjenja gradjevinskog zemljista treba da uticu ponuda i traznja. Pri tom potrebno je pratiti trzisna kretanja, uocavati depresije i propuste, identifikovati uslove u kojima ce se naknada (renta) povecavati ili smanjivati, sprecavati pojave monopola i preduzimati mere socijalne politike. Politika upotrebe gradskog gradjevinskog zemljista mora da bude deo opste razvojne politike opstine, koju kreira opstinska vlast. Stoga i donosenju pomenute odluke mora da prethodi dobar strategijski plan razvoja opstine, kao i prostorni plan opstine. Pri tom pravilo je da interes opstine mora da bude usaglasen sa interesima investitora u svim oblastima njihovog delovanja. Kada grad ustupa zemljiste investitorima, neophodno je da se jasno kaze koliko to kosta i da se pokaze struktura cene kostanja. Troskovi moraju da budu jasno diferencirani u svim fazama i to do lokacije i na samoj lokaciji.
Prema misljenju investitora u svim vecim gradovima zemljiste je skupo, ali njegovu cenu odredjuju trzisni uslovi - ponuda i potraznja. Zemljiste je skupo jer se njegova cena uglavnom odredjuje obracunski, ali i sa brojnim nametnutim elementima. Interes je grada: razvoj, gradnja, dovodjenje investitora, vece zaposljavanje, pa stoga navedeno treba obezbediti merama i mehanizmima urbane katastarske, svojinske, zemljisne i fiskalne politike.
Po pravilu, privatni interes se ponasa trzisno, tezi profitu, odnosno da svojim ulaganjem ostvari sto veci profit. To je interes nosilaca kapitala, ali ekonomski posmatrano to je i interes drustva u celini. Iz uvecane vrednosti kapitala - u ovom slucaju nekretnina - uvecace se drustveno-ekonomska vrednost kroz vecu naknadu, rentu, doprinose, poreze.
Napominjem da su problemi vezani za gradjevinsko zemljiste prisutni i u gradovima naseg blizeg okruzenja, pa sam stoga predlozio da se sagledaju njihova iskustva, tim pre sto su kod njih odluke o zemljistu vec donete. Stoga je potrebno izvrsiti objektivno i strucno poredjenje kriterijuma i merila iz donetih odluka susednih gradova sa predlozenom odlukom nase opstine. Pri tom, postoji vise metodoloskoh pristupa, a predlozen je metod uporednih kriterijuma.
Smatram da sam ovom sazetom hronoloskom analizom zbivanja doprineo razumevanju problematike koja je tako dugo aktuelna u nasem javnom zivotu. Cilj mi je i da kroz analiticki i sustinski pristup problemu, doprinesem efikasnijem radu Skupstine i nadleznih sluzbi Opstine, da se pomire interesi kapitala i zadovolje potrebe gradjana, kao i javni interes.

Kraljevo, 17.08.2004. godine
Dragan Markovic, dipl.ek.
Direktor Direkcije za planiranje i izgradnju "Kraljevo" Kraljevo.

CENE NA MALO I TROSKOVI ZIVOTA - pise Rajko Saric
Inflacija poskupela zivot

  Prema najnovijim podacima Republickog zavoda za statistiku, u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa svetom, u periodu januar-jun, zabelezen je deficit od 3,5 milijardi dolara. Drugim recima, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa inostranstvom u prvoj polovini ove godine iznosila je 6,6 milijardi dolara, sto je za oko 32,8 odsto vise u odnosu na isti period prosle godine.
Istovremeno, rast cena na malo u julu iznosio je 1,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, pri cemu su cene robe povecane za 1,8 odsto, a usluga 0,3 odsto. Od pocetka godine cene na malo su povecane za 6,6 odsto, sto iznosi 0,93 odsto mesecno. Na ovakav tempo inflacije uticali su, pre svega, porast cene nafte, te promene u fiskalnoj politici, poput akciznog opterecenja cena derivata, izazvano potrebom pokrica budzetskog deficita zasta nisu obezbedjeni realni izvori finansiranja. Iz Centralne banke Srbije upozoravaju da je na neplanirano zahuktavanje inflacije znatan uticaj imao i povecan obim potrosnje. Za idrzavanje projektovane inflacije od 8,5 odsto veoma je vazno da deficit u budzetu ne predje 30 milijardi dolara kao sto je projektovano sa Medjunarodnim monetarnim fondom.
Troskovi zivota u Srbiji u julu bili su veci za 0,8 procenata u odnosu na jun ove, a za 7,4 procenta u odnosu na decembar 2003. godine. Na rast cena uticalo je povecanje cena prevoza putnika u avionskom i drumskom saobracaju i pretplatne mesecne karte za zaposlene.
U kraljevackim filijalama domacih banaka demantuju pisanje nekih medija da gradjani, u strahu od rasta inflacije, poslednjih nedelja kupuju vece kolicine deviza te da postoje problemi u obavljanju menjackih poslova. Narodna banke Srbije je za sedam meseci ove godine od gradjana otkupila 35,8 odsto vise efektivnog stranog novca nego u istom periodu prosle godine. U istom periodu otkupljeno je 6,6 puta vise efektive nego sto je prodato, potvrdjeno je u NBS. Ovakve trvdnje potkrepljene su podatkom da je u julu traznja za efektivom bila niza za 45,3 odsto u odnosu na jun.

 SPASAVANJE DRUSTVENE IMOVINE NA SRPSKI NACIN (2)
Za vagondzije ima nade

   Reagujuci na tekst objavljen u "Ibarskim novostima" pod nazivom "Spasavanje drustvene imovine na srpski nacin" iz pera novinara Dragana Rajicica (13. 08. 2004. god), pokusacemo da objasnimo postovanom novinaru i gradjanima Kraljeva kako je doslo do te "nocne privatizacije" koju po tvrdnji ocevidaca vrlo strucno sprovode vozac bivseg generalnog direktora i predsednik Skupstine HK FVK, upravnik i kako su ljudi okupljeni oko Radovana Petrovica, bivseg generalnog direktora, koristeci zapoceti proces poslovno-finansijske konsolidacije, odnosno restrukturiranja FVK, znatno umanjili resurse ovog kolektiva.
Unistenje i skrnavljenje kampa u Buljaricama je samo finale gore pomenutog procesa koji je, pod maskom spasavanja FVK, uveo na mala vrata "nove" vrste privatizacija i to:

1. Protivzakonito sprovedena:
- Preuzimanjem apsolutne vlasti od strane generalnog direktora i njemu lojalne grupe rukovodilaca (predsednik Skupstine, upravnik odbora i Sindikata i direktor - citaj upravnici - tehnoloski i organizaciono unistenih AD i DO bez registrovanja i promena u Trgovinskom sudu).
- Brutalnim isterivanjem na nezakonit nacin grupe strucnih i hrabrih ljudi ciji je jedini greh sto nisu bezuslovno lojalni generalnom direktoru (epilog - sudski organi ih vracaju na posao, a troskovi padaju na teret fabrike).
- Donosenjem nezakonitih odluka od strane nelegalne Skupstine i Upravnog odbora o cemu ce konacnu rec dati nadlezni organi.

2. Kreditno-hipotekarna privatizacija u kojoj se novac za zarade preostalih radnika obezbedjuje enormnim zaduzivanjem FVK kod banaka uz davanje pod hipoteku imovine FVK, a sve kroz pompezna obecanja o velikim poslovima, koji samo sto nisu stigli u fabriku, iz dalekog Brazila, Indonezije, Rusije, Indije i ostalih dvadesetak zemalja, iz kojih je bivsi generalni direktor svracao u FVK da promeni kosulju (svaki put za broj vecu) i podigne pozamasne devizne dnevnice.

3. Rodbinska privatizacija u kojoj otac, pomocnik bivseg generalnog direktora, a sada direktor AD “Procesne opreme”, isplacuje zaradu svom sinu, tadasnjem direktoru AD “Vagonogradnje”, ciji radnici u tom periodu ne primaju zaradu, a kasnije ga, uz saglasnost generalnog direktora salje na specijalizaciju u Beograd na teret FVK, po sistemu “ko ce kome ako nece svoj svome”. Takodje su zarade pojedinim zaposlenim isplacivane po principu lojalnosti mimo Kolektivnog ugovora i Zakona o radu, a njihova visina predstavlja poslovnu tajnu.
4. “Ekoloska” privatizacija koju sprovodi tim poslusnika bivseg generalnog direktora kroz akciju “ciscenja” fabrickog kruga, kojom je fabrika pored otpadnog materijala, napravama, poslovnim inventarom i osnovnim sredstvima od preko 3000 t po cenama daleko ispod trzisnih, sto za posledicu ima predaju zavrsnih racuna bez potpisa i obavezu FVK za milionske poreze po naknadno uradjenim popisima.
Cineci sve ovo, gospoda su se vrlo organizovano pripremala da ovaj najstariji kraljevacki kolektiv sto jeftinije predaju u ruke “spasiocima” koji su, pocevsi od severa nase zemlje, krenuli da “spasavaju” masinsku industriju.
Upravo oni su, kako nama tako i Vama, gospodine Rajicicu, i vasim prijateljima, duzni da daju odgovore na neka pitanja:
Zasto se nadlezni organi FVK jos uvek ne izjasnjavaju (a jos imaju vremena) o gore pomenutim vrstama nelegalne privatizacije koja je, osim osiromasenja fabrickih resursa, radnike FVK ostavila bez prava na 30 odsto akcija koje ce na ovaj nacin napustiti kraljevacku opstinu i da li se u svemu ovome moze postaviti pitanje odgovornosti Skupstine i Upravnog odbora FVK, kao i ingerencije opstine Kraljevo kojoj su ovi problemi predoceni.
O odgovornosti bivseg generalnog direktora konacni sud dace nadlezni organi, ali se pitamo da li ce Masinski fakultet Kraljevo, ciji je razvoj bio razvojni posao FVK, o svom kadru i njegovom delovanju u fabrici dati konacnu ocenu.
Posle svega se pitamo da li je problem FVK samo problem regiona i Republike, jer su samo njihovi organi do sada odreagovali na nasa upozorenja.
Gospodine Rajicicu, hvala Vam sto ste, podstaknuti novinarskom etikom, makar pokusali da otvorite oci svima onima koji su poodavno trebalo da, postujuci zakon i moralne norme, odreaguju i sprece gotovo neminovnu propast najstarijeg kraljevackog kolektiva, sto mi cinimo vec dve godine unazad.
Za ovaj kolektiv jos uvek ima nade - moguci nacin konsolidacije ovog kolektiva predlozio je nadleznim organima Inicijativni odbor za zastitu prava radnika i imovine FVK, sto podrzava i grupa radnika u FVK.
Konacni rasplet ove zagonetke usledice posle izjasnjenja odgovornih institucija, nadamo se, u cilju ozdravljenja ovog kolektiva.

Inicijativni odbor za zastitu prava radnika i imovine FVK.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ZICKI DUHOVNI SABOR - PREOBRAZENJE - pise Predrag Markovic
Danojlicu urucena “Hrisovulja”

  Urucenjem Zicke hrisovulje, tradicionalnog priznanja Zickog duhovnog sabora, pesniku Milovanu Danojlicu, juce je zavrsena cetvorodnevna manifestacija pod nazivom "Preobrazenje 2004".
Posle uvodnih reci knjizevnih kriticara Mihajla Pantica i Dragana Hamovica i interpretacije Danojlicevih stihova glumca Petra Kralja, predsednik opstine Kraljevo, Radoslav Jovic, u trpezariji manastira Zice, urucio je Milovanu Danojlicu Zicku hrisovulju.
   U svojoj besedi, pod nazivom Polozaj pesnika, Danojlic je, izmedju ostalog, govorio i o tome sta moze pesnik u ovom, kako rece, oskudnom, osiromasenom i zbunjenom vremenu.
   "Predvodjen mastom, igracicom na konopcu u sluzbi slobode, pesnik moze da otvara vidike preko kojih su navika i svakodnevica bacile neprozirnu zavesu i da odrzava plamicak istorijskog secanja, koje i samo tinja u predvorju imaginacije. NJegovo je da, u suocavanju sa poznatim i datim, otkriva klice neocekivanih mogucnosti zivljenja i misljenja: da po savetu Bodlerovom, roni do dna nepoznatog, kako bi, tamo, pronasao Novo", kazao je Danojlic u Zici.


ZASTO JE SMUCARSKI KLUB „GOC“ OTKAZAO NOVU LIKOVNU KOLONIJU - pise Slobodan Rajic
„Bahanalije“ beogradskih akademaca

   Posle gesta profesora Slobodana Roksandica koji je u izjavi TV Kraljevo ocrnio domacina i nedolicnog ponasanja studenata, domacin prekinuo novu likovnu koloniju na Gocu • Sta je o uslovima rada kolonije izjavio profesor i kako nesporazum objasnjavaju u Smucarskom klubu „Goc“ • Uprkos svemu, postoje li uslovi za nastavak saradnje?

Posle TV izjave profesora Slobodana Roksandica da su on i 11 studenata Fakulteta likovnih umetnosti iz Beograda naisli na lose uslove i neljubazan prijem u Smucarskom domu na Gocu, nova likovna kolinija na Gocu o kojoj smo pisali u proslom broju lista, u ponedeljak je prekinuta. Kolonija je trebalo da traje deset dana, a studenti FLU su Goc napustili na polovini tog roka.
- Ovakav odnos prema slikarima je najamno-naturalisticki robni odnos. Ovde se ucesnik minimalno hrani da bi odmah zatim proizveo sliku. Hrane je bilo malo, smestaj je los, a na pocetku kolonije mi je stavljeno do znanja da je tokom boravka na Gocu na raspolaganju 620 obroka. Za uzvrat, mi bismo morali da ostavimo po dve uljane slike, sto je nepojmljivo - izjavio je profesor Slobodan Roksandic.

RAD UZ ALKOHOL
Posto su profesor Roksandic i studenti rekli sta su imali i posle „kurslusa“ ljuti otputovali, potrazili smo objasnjenje za ovaj nesvakidasnji dogadjaj u Smucarskom klubu „Goc“, koji je bio organizator kolonije.
- O svim detaljima nove likovne kolonije na Gocu dogovorili smo se sa Dimitrijem Pecicem, prodekanom za nastavu i mr Andjelkom Bojovic, dekanom Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Oni su prihvatili sve ponudjene uslove i to svojim pismima i potvrdili. Profesor Pecic je licno dosao na Goc, na licu mesta video uslove u Domu i nije imao nikavu primedbu. Medjutim,odmah po dolasku profesora Roksandica i studenata usledili su nesporazumi kojima je on „kumovao“. Naime, iako je dogovoreno da putne troskove od Beograda do Kraljeva snose sami ucesnici, a od Kraljeva do Goca organizator, profesor Roksandic je zahtevao da im odmah na ruke isplatimo troskove puta od Beograda do Kraljeva. Primili smo ih u 17, a na njihov zahtev servirali im veceru u 18 sati. Oni su, sat i po kasnije, oko 20 casova, zahtevali da im ponovo serviramo veceru. Iako nevoljno, izasli smo im u susret - objasnjava Misa Milenkovic.
Milenkovic istice da su kasnije usledili i brojni drugi „nicim izazvani“ nesporazumi, ali ne voljom domacina, vec „izvoljevanjem“ i nedolicnim ponasanjem profesora i studenata:
- Primetili smo njihovu povecanu sklonost ka alkoholu i skrenuli im na to paznju. Medjutim, profesor Roksandic je rekao da oni bez alkohola ne mogu da rade i zahtevao da im ga nabavimo. Pored kafe, obezbedili smo im i nekoliko flasa zestokih pica i karton vina. To im nije bilo dovoljno, pa su samovoljno iz frizidera uzeli 18 flasa vina koje su bile spremljene za otpis zbog isteka roka upotrebe!? Kada im je upravnik Doma, zabrinut za zdravlje studenata, skrenuo na to paznju, profesor Roksandic je postao totalno agresivan. Rekao je da on nije ucestvovao u organizaciji kolonije, da ne prihvata ponudjene uslove jer ne radi na Fakultetu i da je pristao da zameni profesora Pecica koji je zbog porodjaja supruge bio sprecen da dodje na Goc. I pored svih molbi, njihovo ponasanje je i dalje bilo zabrinjavajuce. Pijancili su do kasno u noc, legali posle dva sata po ponoci, setali se golisavi... Nasi radnici, odlazeci poslom na uspinjacu, zaticali su studentkinje u toplesima, nage i polunage, kako poziraju kolegama. Protestovali smo i zasto se ne postuje dogovor kojim nam je obecano slikanje Goca i njegovih predivnih motiva i pejzaza. Razumemo da su to studenti i da mogu malo da odstupe, da puste masti na volju, ali oni su skrenuli potpuno u vode nerazumljivog, apstraktnog slikarstva, slikajuci neke babaroge, bez veze sa Gocem. Takve slike nisu ni za domove, ni za poklone ni, za prodaju - kaze Milenkovic.

SLIKE I „SLIKE“
U nastavku, on dodaje da je organizator SK „Goc“ koji je uvek bio dobar domacin bez ijedne primedbe, zeleo da i TV gledaocima pokaze rad i rezultate nove kolonije, ali da je „profesor Roksandic zloupotrebio dolazak novinara TV Kraljevo i sve najcrnje prikazao“, neistinito naruzivsi svoje domacine i ruzno im uzvrativsi pruzeno gostoprimstvo.
- Informaciju koju je tom prilikom dao za javnost smatramo nedolicnom i krajnje neukusnom, a tumacimo je nekim njegovim licnim „stilom“ i „pravcem“ u ponasanju koji je daleko od akademskog - naglasava Milenkovic. On je najodgovorniji za nepristojno ponasanje studenata, jer kakav je profesor takvi su i ucenici. Ako se on tako ponasa i na fakultetu, onda se postavlja pitanje ko nam sve uci i vaspitava decu!? Kraljevo je grad kulture i umetnosti, grad koji razume i razvija slikarstvo i slikare, posebno mlade. Nasa tradicionalna likovna kolonija „Goc“ koja se ovog seprembra odrzava po deveti put to najbolje pokazuje. Na njoj je ucestvovalo na desetine eminentnih umetnika iz citave zemlje i svi su uvek bili zadovoljni, kao sto smo ubedjeni da ce to biti i ove godine. Slike sa te kolonije nalaze se u SAD, Holandiji, Izraelu, Sloveniji, Beogradu... u mnogim ustanovama i privatnim kolekcijama i afirmisu u svemu i Goc i Kraljevo kao turisticke, ali i kulturne sredine. U opstini Kraljevo ima prilican broj likovnih kolonija i smatram da bi konacno trebalo analizirati i videti kako se one organizuju, kako se ponasaju umetnici u grupi, kolike se pare trose i koji su efekti za opstinu Kraljevo i za njenu kulturu, kao i za same umetnike, koliko se cesto u ovim teskim vremenima ljudima dobre volje taj napor dobrim i uzvraca?
A slikar Mile Taskovic, inace koordinator likovne kolonije „Goc“ i ucesnik mnogih kolonija, ukratko komentarise:
- Neshvatljivo je da studenti na ovakvoj koloniji slikaju portrete i aktove i to jos na livadama, pored predivnog ateljea u Smucarskom domu, a to su mogli da rade i u Beogradu. Mi smo do sada organizovali osam likovnih kolonija na Gocu i nikad se nesto ovako nije desilo. Umetnici su po prirodi skromni i druzeljubivi...
Kako tvrdi Misa Milenkovic primedbe akademaca na pruzene uslove su potpuno apsurdne i neprihvatljive. Po njegovim recima, smestaj ima nivo „B“ kategorije, sa divnim, konfornim sobama sa kupatilima, a hrana je raznovrsna i kaloricna. Na alkoholu mora da se stedi jer su vremena teska i sve mnogo kosta, a SK „Goc“ nije budzetska organizacija, sto je on gostima iz Beograda i rekao. Po njegovim recima, SK „Goc“ je samo za slikarski (repro)materijal platio 80.000 dinara, o ostalim troskovima i da se ne govori, pa su to profesor i studenti, kao i drugi slikari, morali da shvate i budu malo skromniji!? Na pitanje o daljoj saradnji sa Fakultetom likovnih umetnosti u Beogradu, Misa Milenkovic kaze da je ovaj nemili dogadjaj kao posledicu ruznog postupka pojedinca - profesora Slobodana Roksandica na koga su se ugledali i studenti, treba sto pre treba zaboraviti.
- Smatram da treba nastaviti saradnju sa Fakultetom likovnih umetnosti u Beogradu, sa cijim dekanom i prodekanom smo imali izuzetno korektne odnose. Gest profesora Roksandica takve odnose ne bi trebao da pokvari. Verujem da ce nasa saradnja ubuduce biti prava, dugotrajna, da nova kolonija treba da dobije tradicionalan karakter, da bude plodotvorna i da uziva visok renome - zakljucuje Milenkovic.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Preporucujemo

,,Stari lovac prica" Miodrag Borisavljevic
(Narodna knjiga, Beograd, 2004)
Knjiga Stari lovac prica je izbor prica za najmladje citaoce, koje govore o uzbudljivim dozivljajima dece, ljudi i zivotinja u podunavskim sumama.
Borisavljevic je rodjen 1893. godine, a zivot je proveo u podunavlju, sumama Baranje, Backe, Slavonije i Srema. Najcesce je boravio u ataru velikog lovno sumskog gazdinstva "Jelen" kod Apatina gde je imao kolibu i gde je napisao najlepse stranice o lovu i ribolovu na srpskom jeziku. To je pripovedac koga su nazivali ,,srpskim Turgenjevim". NJegov knjizevni opus se sastoji od osam samostalnih knjiga i zbornika koji je napisao sa Stevanom Raickovicem "Izmedju dva sveta".
Izbor prica za ovu knjigu sacinili su Tatjana Cvejin i Vasa Pavkovic.
.