Seks, lazi i prevare ili opet o gradjevinskom zemljistu
Licna odgovornost svakog zaposlenog
Pruga Cacak-Kraljevo uskoro pod naponom
Specijalisticki pregled najduze za cetiri nedelje
U smrt zbog trule daske
Vesti iz Kraljeva
Ko stoji iza neistina upucenih meni?
Prihvatiliste za fazane
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, atletika, automobilizam

POVODOM KONFERENCIJE ZA NOVINARE OO DHSS
Seks, lazi i prevare ili opet o gradjevinskom zemljistu

Na konferenciji za stampu DHSS je iznet i objavljen citav niz neistina koje cemo ovde ukratko razjasniti. Da vidimo:

neistina br.1:
Tvrde da su njihov predlog uporedili sa slicnim odlukama u drugim gradovima u Srbiji i da je njihov predlog povoljniji nego u tim drugim gradovima.

Ako koza laze, ne laze rog!
A, rog kaze:

U Cacku i Krusevcu se, kao i u Kraljevu po vazecoj odluci, naknada obracunava na osnovu korisne povrsine, a predlog g. Gizdavica i komisije nalaze da se naknada obracunava na neto povrsinu objekta, sto je 15 odsto skuplje nego po vazecoj odluci i po odlukama u Cacku i Krusevcu.
U Cacku najskuplja naknada za stambeni prostor iznosi 1533 din/m2 korisne povrsine, u Krusevcu 1480, u Kraljevu po vazecoj odluci 2200, a sporni predlog kaze: 2500 din. po m2 neto povrsine, sto znaci 2950 dinara preracunato na korisnu povrsinu.
U Cacku najskuplja naknada za poslovni prostor iznosi 3504 din/m2 korisne povrsine, u Krusevcu 3680, u Kraljevu po vazecoj odluci 4800, a sporni predlog kaze: 4800 din po m2 neto povrsine, sto znaci 5650 dinara preracunato na korisnu povrsinu.
U Cacku i u Krusevcu se ne naplacuje naknada po nedostajucem mestu za smestaj vozila, u Kraljevu se naplacuje 40 000 dinara po jednom vozilu, a po spornom predlogu 100 posto vise: 80 000 dinara.
U Cacku se investitor oslobadja do 50 odsto naknade ako gradi infrastrukturu, a u Krusevcu cak do 77 odsto. U Kraljevu nema nikakvog oslobadjanja. Platis najskuplju naknadu i zatim izgradis nedostajucu infrastrukturu o svom trosku.
Investitori u Cacku mogu da plate naknadu u 36 mesecnih rata, u Krusevcu u 60 mesecnih, a u Kraljevu 18 mesecnih rata. U Cacku su sve rate jednake, u Krusevcu je prva rata minimalno 5 odsto ukupne naknade, a u Kraljevu je 25 odsto. Investitori u Cacku mogu naknadu da izmire i kompenzaciono, prostorom koji grade, ili izgradnjom objekata iz Programa uredjenja gradjevinskog zemljista, sto prema kraljevackom predlogu nije moguce.
Za poljoprivredne objekte izvan generalnog plana Krusevca i za poljoprivredne i individualne stambene objekte van generalnog plana Cacka, ne placa se naknada, dok se prema kraljevackom predlogu placa i za poljoprivredne objekte na, recimo Gledicu ili na Troglavu.
Mozda su nas uporedjivali sa Berlinom, Londonom ili Becom. Ne, nisu. Verovali ili ne, naknada za uredjenje gradjevinskog zemljista je specijalitet ljubitelja i ne postoji vise nigde na celom svetu.

Toliko o kozama i rogovima, iako ima toga jos!

neistina br. 2
Kazu da nedonosenje takve odluke znaci nemogucnost uredjivanja gradjevinskog zemljista i nemogucnost legalizacije bespravno podignutih objekata.
Hoce da nas ubede da ce legalizacija biti uspesnija kada bude skuplja?
Besmislenost i zlonamernost ovakvih tvrdnji i nekompetentnost njihovih autora najbolje opovrgavaju podaci: Do donosenja sada vazece odluke, prihodi budzeta po osnovu naknade za uredjenje zemljista su iznosili 23 miliona dinara u 2002. godini do 26 miliona dinara u 2003. godini. Od kako se primenjuje sada vazeca odluka, dakle samo u prvih sedam meseci ove godine, po istom osnovu ubrano je skoro 36 miliona dinara iako je za celu godinu planirano uobicajenih cetrdesetak miliona.
Da li je ovo los trend po lokalni budzet?
Ponosno isticemo da je ovu, vazecu odluku, lokalna samouprava donela u tesnoj saradnji sa nasim udruzenjem. Ona daje odlicne rezultate i u pogledu punjenja budzeta i u pogledu razvoja privrednih aktivnosti i u pogledu razvoja komunalnih sistema?

neistina br. 3:
Predlozeni dokument je uradio "strucni tim" sastavljen od lica koja, eto, mnogo vole da se bave gradjevinskim zemljistem iako nikad nista o tome nisu ucili? To nije strucni, nego LJUBITELJSKI TIM. LJubitelji gradjevinskog zemljista su ucestvovali u donosenju vazece odluke, g. Gizdavic kao placeni profesionalac, a DHSS i kao predlagac (drzao je mesto zamenika predsednika Upravnog odbora Direkcije, kao predlagaca) i kao organ koji donosi odluku (drzao je 20 odsto privremenog organa). E, danas ti ljubitelji misle da ta odluka nije dobra, iako je od njenog usvajanja proslo manje od godinu dana.
Slicno se desavalo pre izvesnog vremena sa privremenim pravilima gradjenja i koeficijentom izgradjenosti koji je drasticno sasecen. Treba li naglasiti da je i u ovom slucaju g. Gizdavic bio kljucni covek i u predlaganju tog visokog koeficijenta i u predlaganju njegovog drasticnog smanjenja posle izvesnog vremena.
Kakav je efekat takvih poteza:
Prvo, oni koji su u toku vazenja ovih propisa pribavili odobrenja i zapoceli gradnju bice u neverovatno privilegovanom polozaju jer ce svima ostalima gradnja biti skuplja.
Drugo, firme koje su planirale svoj razvoj i usle u investicije, bice dovedene u nezavidan polozaj drasticnim pogorsanjem uslova poslovanja. Postace nekonkurentne ili ce odustati od investicije uz velike bespotrebne troskove.
Trece, smanjenje ponude stanova na trzistu zaustavice pad cena stanova.
Ko od toga moze da ima koristi? Zaista, mora biti da postoji jak lobi koji gura ovaj predlog zajedno sa ljubiteljima. Na primer: jedan izuzetno visok funkcioner vladajuce koalicije je najpre pribavio odobrenje za izgradnju po koeficijentu 4,2 a onda glasao da se on prepolovi. Cifre su krupne i privlacne.

Eventualno postojanje nelegalnih povezanosti izmedju vlasti i uprave sa jedne i biznisa sa druge strane predstavlja vid nelojalne konkurencije i ne moze da odgovara preduzecima koja legalno posluju. Interes ovog udruzenja je: jednaki uslovi za sve i stabilni uslovi za sve. Mutna voda odovara onima drugima. Ali to nije posao za nas, vec za javnog tuzioca i za antikorupcijske timove.

neistina br. 4:
Gospodin Predrag, Pedja Stojanovic oznacava kao sagovornike "neimenovani urbanisticki lobi", "neidentifikovano udruzenje" i "fantomske firme". On tako naziva jedno ozbiljno poslovno udruzenje koje je registrovano na zakonom propisan nacin kod Trgovinskog suda u Kraljevu, koje ima mnogo vise mnogoljudnih clanova nego marginalna stranka na cijem je on celu i cije firme, clanice, zaposljavaju mnogo veci broj ljudi nego sto je Pedja dobio glasova na proslim izborima.

Obavestavamo DHSS da ovim zavrsavamo svaku javnu polemiku sa njima. Priznajemo da im je ovo istupanje po novinama bio lukav marketinski potez kojim skrecu paznju na svoju malenkost, ali mi im u tome vise necemo pomagati. Mi nismo politicka stranka i ovo ne radimo radi politickih poena. Mi smo poslovni subjekt koji se bori za interese malog i srednjeg sektora i ukupnog razvoja nasih firmi, ove opstine i drustva. Samo smo iznenadjeni jer smo mislili da zalaganja "reformski orijentisanih politicara", njihova puna usta razvoja malog i srednjeg sektora znace nesto ozbiljnije od ovoga sto smo videli u konkretnoj situaciji. Ujedno, obavestavamo DHSS da cemo odsad sa njima kontaktirati samo preko glasackih listica uz puno uvazavanje one poente cika Jove Zmaja iz one pesmice o starom patku.

PS
Videli smo gde su lazi i prevare u tvrdjenjima DHSS. Ali, gde je seks koji smo pomenuli u naslovu? E, to je jedna nasa laz. Nema seksa, samo lazi i prevare.

Upravni odbor Komore
malih i srednjih preduzeca i preduzetnika Kraljevo.

FUNKCIONISANJE OPSTINSKE UPRAVE KRALJEVO PO NOVOM ZAKONU O LOKALNOJ SAMOUPRAVI - pise Slobodan Rajic
Licna odgovornost svakog zaposlenog

   Od marta ove godine Opstinska uprava u Kraljevu organizovana po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi • Veca samostalnost, ali i odgovornost u radu • Zoran Raspopovic, prvi nacelnik jednistvene Opstinske uprave Kraljevo: „Znacajne promene na putu ka depolitizaciji i profesionalizaciji uprave” • Za novu ulogu i vecu efikasnost, pored reorganizacije i modernizacije uprave, neophodni i novi, mladji i strucniji kadrovi

   Organizacija, delokrug i nacin rada Opstinske uprave u Kraljevu usaglaseni su sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi pocetkom ove godine, dve godine po donosenju tog Zakona (14. februar 2002). To je ucinjeno tek posle prevremenih lokalnih izbora u kraljevackoj opstini, odrzanih novembra prosle godine i konstituisanja novih opstinskih organa po novom Zakonu (predsednik opstine, Opstinsko vece, opstinski menadzer). Odluka o Opstinskoj upravi opstine Kraljevo doneta je na drugoj sednici Skupstine opstine, odrzanoj 5. marta ove godine. Tako je funkcionisanje kraljevacke Opstinske uprave (OU) najzad usaglaseno sa novim propisima u ovoj oblasti i to je samo prvi korak.
Proteklo vreme, od ovog usaglasavanja do danas, suvise je kratko (pet meseci) da bi se vrsile dublje analize ostvarenih rezultata u radu, ali su prva iskustva dragocena i vec ukazuju na pojedine efekte, ali i nedostatke novog nacina organizovanja i rada. Medjutim, vec iz prvih iskustava moguce je izvuci pouke za dalje funkcionisanje “nove“ Opstinske uprave u Kraljevu.

JEDINSTVEN ORGAN
Prema martovskoj Odluci, Opstinska uprava u Kraljevu konstituisana je kao jedinstven organ, iako je Zakonom opstinama sa vise od 50.000 stanovnika data mogucnost da obrazuju vise opstinskih uprava. Uprava ima osam organizacionih jedinica: sedam odeljenja (za skupstinske poslove, za opstu upravu, za drustvene delatnosti, za privredu i finansije, za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti, za zajednicke poslove i za inspekcijske poslove) i Opstinsko javno pravobranilastvo (OJP). Svako odeljenje i OJP ima svoj delokrug poslova koji se vidi iz njegovog naziva, a unutrasnje organizacione jedinice su odseci i grupe poslova.
U celini, prema novom Zakonu o lokalnoj samoupravi i Odluci SO Kraljevo, Opstinska uprava ima znacajne funkcije. Ona priprema nacrte propisa i drugih akata koje donose Skupstina opstine i predsednik opstine i izvrsava njihove odluke i druge akte opstinskih organa, resava u upravnom postupku u prvom stepenu, obavlja poslove nadzora nad izvrsavanjem opstinskih propisa, izvrsava republicke zakone i druge propise iz oblasti poslova poverenih opstini i obavlja strucne i druge poslove koje utvrde Skupstina i predsednik opstine. Usvojenim amandmanom na sednici SO Kraljevo, u skladu sa zakonom, povereni su joj i poslovi vodjenja evidencije i staranja o imovini koja je u vlasnistvu opstine.
U okviru Odeljenja za opstu upravu Odlukom je formirano i 27 mesnih kancelarija za pojedina naselja ili njihove grupe, cime su upravni poslovi priblizeni gradjanima, dok ove poslove za gradske mesne zajednice i Grdicu obavlja neposredno Opstinska uprava.

PODELA RADA
Mozda najznacajnija novina u organizaciji opstinske uprave jeste uvodjenje funkcije nacelnika opstinske uprave, kao inokosnog funkcionera koji rukovodi njenim radom. Te poslove je ranije obavljao sekretar Skupstine opstine, koji je bio u nimalo zahvalnoj ulozi, pre svega zbog dvojne odgovornosti.
Novo resenje, prema kojem nacelnik OU rukovodi i odgovara za rad OU, a sekretar SO prvenstveno za rad Skupstine, mnogo je bolje. To se pokazalo i u praksi, jer oba funkcionera imaju svoje posebne nadleznosti, ali i odgovornosti, odnosno “odresene ruke“ da odgovorno i kvalitetno rade svoj posao. Polozaj nacelnika OU je ojacan i on prvenstveno i iskljucivo brine o OU, samostalniji je u radu i direktno odgovara predsedniku opstine i Skupstini. Pozitivno je sto je iz Odluke brisana odredba po kojoj je sekretar saradjivao sa politickim strankama. Nacelnik tu obavezu nema, a sekretar delimicno, ali kroz saradnju sa odbornickim grupama, a ne neposredno sa strankama u vlasti.
Nacelnik OU za svoj rad odgovara Skupstini i predsedniku opstine jer ga Skupstina i postavlja na to mesto, na predlog predsednika opstine, sa mandatom od cetiri godine. On pored ostalog donosi Pravilnik o unutrasnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta OU, uz saglasnost predsednika opstine i u skladu sa Zakonom postavlja nacelnike odeljenja. To je prakticno donelo znacajne promene u nacinu vodjenja kadrovske politike u Opstinskoj upravi.

DEPOLITIZACIJA
- Do sada, dok je bio sekretar, imali smo praksu da se o tim postavljenjima pitaju stranke koje cine skupstinsku vecinu. Sada Zakon to ne predvidja, vec uvazava samo strucne i moralne kvalitete kandidata. To dovodi do depolitizacije i profesionalizacije organa uprave i njihovog pretvaranja u strucne institucije. Nedavno sam postavio nacelnike odeljenja. Cetvorica su novopostavljena (odeljenja za opstu upravu, drustvene delatnosti, privredu i finansije i za inspekcijske poslove), dva su “rotirana“, odnosno ponovo postavljena na istu duznost (odeljenja za zajednicke i za skupstinske poslove), a za jednog (nacelnika Odeljenja za urbanizam) po raspisanom konkursu izvrseno je nedavno i postavljenje. Jedan broj nacelnika zamenjen je ne zbog propusta u radu, vec je procenjeno da ce uprava u celini i pojedina odeljenja sa novim nacelnicima bolje raditi - kaze Zoran Raspopovic, prvi nacelnik jedinstvene Opstinske uprave u Kraljevu, koga je nedavno na tu duznost postavila SO Kraljevo, po propisanoj proceduri.
Prema njegovim recima, ranije, kada su i nacelnici postavljani uglavnom po “stranackoj liniji“, od 1997. godine do danas, menjani su na svakih 4-5 meseci u proseku i nije bilo dovoljno strucnosti i kontinuiteta u radu. A na pitanje o stranackoj pripadnosti sadasnjih nacelnika odeljenja, Raspopovic kaze:
- Sto se tice njihove stranacke pripadnosti, ja nemam blizih podataka o tome, ali se moze reci sa velikom izvesnoscu da uglavnom nisu clanovi politickih stranaka. Bilo je problema sa nekim strankama koje su i dalje insistirale na “svojim“ kadrovima, ali su ti nesporazumi prevazidjeni i postupilo se po Zakonu.

LICNA ODGOVORNOST
Prema Raspopovicevoj oceni, pored depolitizacije i deprofesionalizacije, koje postepeno upravu treba da pretvore u efikasan servis gradjana, mozda najznacajnija promena jeste sto je odgovornost personalizovana. Svaki organ, funkcioner licno, odgovoran je za poslove iz svoje nadleznosti. Posebno je potencirana pojedinacna radna odgovornost. Nema vise Izvrsnog odbora kao kolegijalnog izvrsnog organa gde je odgovornost za eventualnu gresku trazena kod 11 ljudi, vec je izvrsna vlast inokosna i uglavnom u rukama predsednika opstine, dok Opstinsko vece ima manje funkcija. Takav je slucaj i kad je u pitanju Opstinska uprava gde svako striktno odgovara za svoj rad, a nacelnik “podnosi racune“ Skupstini i predsedniku opstine, koji taj rad razmatraju i ocenjuju. To je svakako napredak u odnosu na ranije stanje, jer se proteklih godina nije dogodilo da Izvrsni odbor, za razliku od javnih preduzeca i ustanova, razmatra izvestaj o radu Opstinske uprave.
- U depolitizaciju i profesionalizaciju Opstinske uprave treba ici dalje i smelije tako da profesija i struka budu dominantni! Taj proces je neminovan i sa njim je bolje poceti sto pre! Ne bismo smeli da dozvolimo da se vratimo na staro, jer doslednom primenom novog Zakona o lokalnoj samoupravi i nove Odluke o Opstinskoj upravi stvaramo bazu za njen buduci efikasan rad - zakljucuje Zoran Raspopovic.

Struktura zaposlenih
Trenutno je u Opstinskoj upravi u Kraljevo u stalnom radnom odnosu 245 zaposlenih, a na odredjeno vreme 15. Od tog broja sa visokom strucnom spremom je 74 (30 odsto), sa VSS 27 (11 odsto), sa SSS 85 (34 odsto), VKV i KV 13 (5 odsto) i NKB 46 (18 odsto). Kadrovska struktura je losa, pogotovo kod nosecih kadrovskih profila. Tako su, recimo, u OU Kraljevo trenutno zaposlena samo 24 dipl. pravnika (9,8 odsto), 11 dipl. ekonomista (4,5 odsto), 12 gradjevinskih inzenjera i inzenjera arhitekture (4,9 odsto). Od 24 diplomirana pravnika, troje radi u OJP, 6 su na rukovodecim radnim mestima, a samo 15 radi neposredno na pravnim poslovima u upravi.

“Stara” Uprava
Prosecna starost zaposlenih u Opstinskoj upravi u Kraljevu je 47,6 godina, a prosecna duzina njihovog radnog staza 21 godina!? Zakljucak: uprava je prilicno „stara“ i treba neodlozno pristupiti procesu podmladjivanja i to pre svega visokostrucnim kadrom.

Finansiranje
U skladu sa zakonom, Opstinska uprava se finansira iz budzeta opstine. Prema recima Zorana Raspopovica, od ukupnog godisnjeg budzeta opstine na finansiranje Uprave po svim osnovama otpada oko 15 odsto, a za plate zaposlenih u upravi i opstinskih funkcionera izdvaja se oko 9-10 odsto. Te relacije se ne menjaju vec poslednjih nekoliko godina.

Plate
Trenutna prosecna mesecna plata nacelnika Opstinske uprave u Kraljevu je oko 35.000 dinara, nacelnika odeljenja oko 29.000, sefova odseka oko 23.000, zaposlenih sa VSS oko 17.000, sa VSS oko 14.500, VKV i SSS oko 12.000 i NKV (OS) oko 9.000 dinara.

MILANKO SARANCIC, GENERALNI DIREKTOR ZTP, POSETIO KRALJEVO - pise Dragan Vukicevic
Pruga Cacak-Kraljevo uskoro pod naponom

   Od ukupno 36 kilometara pruge od Cacka prema Kraljevu do sada elektrificirano 9,5, a obezbedjena sredstva za elektrifikaciju jos 3,5 kilometra • Za investicije u zeleznici obezbedjeno 60 miliona evra od Evropske investicione banke • Kompozicija od – jednog vagona • Do 2007. godine broj „zeleznicara” bice sveden na oko 17.000

   Elektrifikacija prvih 9,5 kilometara pruge od Cacka prema Kraljevu je zavrsena, a obavljene su sve pripreme za pocetak elektrifikacije jos 3,5 kilometara. Trenutno se nastoji da se obezbede sredstva kako bi se projekat elektrifikacije pruge do Kraljeva obavio u najkracem roku. Ovo je proslog petka rekao Milanko Sarancic, generalni direktor ZTP „Beograd”, prilikom posete Zeleznickom cvoru Kraljevo i naglasio da je sledeci korak rekonstrukcija pruge prema Stalacu, a zatim i elektrifikacija i te trase, cime bi se zeleznicki saobracaj i u ovom delu Srbije ucinio konkurentnijim i savremenijim.
U razgovoru sa rukovodecom strukturom Zeleznickog cvora Kraljevo, Sarancic je zajedno sa svojim neposrednim saradnicima, Predragom Vukadinovicem, zamenikom generalnog direktora za ekonomske, pravne i opste poslove, Milutinom Lukicem i LJubomirom Nedeljkovicem, pomocnikom generalnog direktora za Kosovo i Metohiju, govorio o stanju Zeleznicko transportnog preduzeca od trenutka kada je dosao na tu funkciju, trenutnim aktivnostima i planovima, a narocito o programu smanjenja broja zaposlenih u ZTO „Beograd”.

Dugovi, kredit, investicije
Sarancic je naveo da je kada je dosao u ZTP, zatekao dug od oko 26 miliona evra koji je u ovom trenutku sveden na nesto vise od 200 miliona dinara. On je konstatovao da su pruga i vozna sredstva u katastrofalnom stanju i po broju i po kvalitetu i ukazao da republicki budzet nije u mogucnosti da „pokrije” sve potrebe zeleznice. Ipak, naglasio je Sarancic, uz podrsku Ministarstva za kapitalne investicije, sacinjeni su realni planovi revitalizacije srpske zeleznice u objektivnim rokovima.
Obezbedjen je i kredit od Evropske investicione banke u iznosu od 60 miliona evra, od cega ce 17 miliona biti investirano u nastavak radova na stanici Prokop, a preostali deo za ostale investicije. U okviru tih investicija, rekao je Sarancic, bice produzeni radovi na elektrifikaciji pruge Cacak - Kraljevo u duzini od 36 kilometara, a potom i radovi na rekonstrukciji pruge ka Stalacu.
Domacini su jos jednom ukazali na znacaj Zeleznickog cvora Kraljevo, koji je u poslednjih petnaestak godina bio potpuno zanemaren i marginalizovan uprkos cinjenici da opsluzuje deo Srbije sa oko milion stanovnika. Konstatovano je da su pruge, lokomotive i vagoni u ocajnom stanju, zbog cega je putnicki saobracaj zamro, a teretni na nivou simbolicnog. Naglaseno je da je pruga ka Stalacu poslednji put rekonstruisana 1958. godine, a da je prosecna brzina vozova na toj trasi oko 30-35 kilometara na sat.
– Vozovi stoga dugo putuju, kako teretni tako i putnicki, pa smo postali nekonkurentni. Neophodna je temeljita rekonstrukcija koloseka, koji su najcesce ispod granice nosivosti koja je neophodna za vrstu robe i kola koja ovde saobracaju – rekao je Milan Jekic, sef Sekcije STP Kraljevo.

Kompozicija od jednog vagona
Miroslav Ciric, sef Agencije za robni saobracaj, ukazao je na podatke da kraljevacki zeleznicki cvor spaja dve magistrale, da predstavlja ogromno utovarno i putnicko podrucje sa znacajnim privrednim i turistickim centrima i da kao takav treba da ima prioritet u investicijama i planovima razvoja ZTO „Beograd”.
Mitre Dimovski, sef Sekcije za vucu vozova i TKS Kraljevo, rukovodstvu iz Beograda ukazao je da se zapostavlja sektor takozvane dizel vuce i zakljucio da je za ovo podrucje neophodno da se nabavi 10-15 dizel motornih garnitura i da bi se ta investicija u najbrzem roku pokazala kao isplativa.
– Svedoci smo danas apsurdne situacije, rekao je Dimovski - da „kenedijevka” vuce svega jedan vagon, pa je sramota i masinovodju i putnika. I mene je sramota jer znam koliko nafte potrosi „kenedijevka” za nekoliko putnika.
Zbog nedostatka vozila, receno je, lokomotive mesecno „trce” u proseku i 20.000 kilometara, sto je znatno iznad norme i sto je dovelo do toga da je njih prakticno nemoguce dalje odrzavati.
Osim „saobracajnih” tema, bilo je reci i o novom Zakonu o zeleznici koji je u pripremi, a Vlada ga je vec usvojila i naci ce se na jesenjem skupstinskom zasedanju. Prema predlogu tog zakona, ZTP „Beograd” ce biti restrukturiran na dve celine – infrastrukturu i prevoz, a promenice i naziv u Javno preduzece Zeleznice Srbije.

ZDRAVSTVENI CENTAR STUDENICA
Specijalisticki pregled najduze za cetiri nedelje

   Vise se ni na jedan specijalisticki pregled ni dijagnosticku proceduru nece cekati duze od trideset dana, osim za skener i endo proteze za kuk, gde postoje liste cekanja. Ovo je na konferenciji za novinare istakao dr Dragan Arsic, direktor Zdravstvenog centra “Studenica”. On je precizirao da se nece cekati na prvi specijalisticki pregled za koji pacijent dobije uput izabranog lekara.
Arsic je naglasio da je, na osnovu internih analiza, kao i uslova rada i broja specijalista (u nekim sluzbama i viska zaposlenih), sasvim sigurno da ova odluka ministarstva moze da bude sprovedena i u kraljevackoj zdravstvenoj ustanovi. Izuzetak cini procedura doplera krvnih sudova, ali ce i taj problem biti uskoro prevazidjen angazovanjem strucnih konsultanata iz drugih ustanova.
   Kako je istakao dr Milan Tosic, predsednik Komisije za pracenje kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama, “ovo vise nije pitanje dobre volje, vec obaveza koja se mora ispuniti”.
   Da bi se sve ovo realizovalo u svim specijalistickim sluzbama postavljene su oglasne table, gde pacijenti mogu da dobiju potrebna obavestenja, kao i kutije za sve pohvale, primedbe, zalbe i sugestije. Kako je rekao direktor Arsic, na osnovu pracenja kvaliteta rada i primedaba pacijenata, zaposleni ce biti novcano stimulisani, ali i kaznjeni u slucaju povreda radnih obaveza.

TRAGEDIJA KOJA OPOMINJE - pise Predrag Markovic
U smrt zbog trule daske

   Sredinom avgusta Dragan Scepanovic iz Tavnika nastradao je u jednoj od jama rudnika Brezak. On je, nagazivsi na trulu dasku, propao u ponor dubok vise od pedeset metara.
   Petodnevnu neizvesnost o ishodu potrage za rudarom koji je nestao u jednoj od jama zamenila je duboka zalost.
Dvoriste Scepovica je bilo puno rodjaka i prijatelja, koji su bezuspesno tesili Draganovu majku Mileniju, sedamdesetpetogodisnju staricu. Suprugu LJiljanu nismo zatekli kod kuce. Otisla je u Kraljevo da kupi pogrebnu opremu za svog muza, cije telo jos uvek nije bilo dopremljeno. NJihova maloletna deca, Marina i Bojan, i dalje su se nalazila u Cacku, kod tetke.   Do juce nisu ni znala da su ostala bez oca.
   Dvoristem Scepovica odjekuje lelek majke Milenije. I njen suprug, Draganov otac, bio je rudar.
   Ona i suprug su pet godina radili u Nemackoj u rudniku. Dragan je uz njihovu pomoc sagradio kucu i okucnicu, a onda je mu za dvadesetak dana bolest pokosila dva sina iz prvog braka, od 18 i 20 godina. Ovo je slomilo staru Mileniju, ali je gledala napred, posebno kada se Dragan ponovo ozenio i sa LJiljanom dobio dvoje dece.
- Terala sam ga da napusti rudnik, da zivimo od ovoga sto imamo. Nije hteo jer je ocekivao da ode u penziju kroz tri meseca, jadikuje majka Milenija.
   Tavnik je staro rudarsko selo sa dva rudnika, Bajovcem i Strmozakom. Kada su oni zatvoreni, rudari iz Tavnika su poceli da rade u drugim rudnicima sirom Srbije. Trenutno dvadesetak Tavnicana radi u Brezaku. Ima i nekoliko zena koje rade na ispiranju kamene rude.
   I Milutin Draskovic, Draganov rodjak, nekada je radio u ovom rudniku.
   - Uslovi su nikakvi. Rudar dobije slem, lampu, alat za posao - i to ti je. Nema prave zastitne opreme, potporni stubovi su truli, pa nije ni cudo sto se ovo desilo. Plate rudara su od 6.000 do 10.000 dinara, objasnjava Milutin.
Nekoliko sekundi pre nego sto je nastradao, kada je pukla trula daska, Dragan je upozorio dvojicu kolega koji su isli sa njim.
   - Tek sto je uzviknuo: “Pazite, to je trula daska”, nestao je u ponoru. Kada su se kolege okrenule, njega vise nije bilo, prepricava nam Grozda Scepovic ono sto su joj kazale Draganove kolege.
   - Nema ’leba ovde. Rudari ginu zbog para od kojih ne mogu da zive. Ja sam otisao u Nemacku da radim kao rudar i sada primam 40.000 dinara penzije. Morao sam da odem odavde da bih sada imao neku sigurnost, rece nam jedan od Tavnicana, pri odlasku iz ovog rudarskog sela. Zeleo je da ostane anoniman.

MOTO SKUP KRALJEVO 2004.
Trodnevno druzenje bajkera

  Motociklisti iz Beograda, Nisa, Subotice, Kraljeva i drugih gradova okupili su se proslog vikenda na Ratarskom imanju na petom Moto skupu Kraljevo 2004. Tradicionalno, bajkeri, na vise od 300 motora, prodefilovali su kroz grad. Prema procenama pojedinih ucesnika, bilo ih je manje nego prethodnih godina.
Tokom trodnevnog druzenja, ucesnike i posetioce skupa zabavljali su Vudu bluz, Kaktus DZek, Bir drinkers, Nadja i Gala bend.
Ocekuje se da ce sledece godine na Moto skupu biti vise ucesnika, buduci da je ova manifestacija i zvanicno usla u turisticku ponudu Kraljeva.


BOGUTOVAC
Demontirana jos jedna bomba

   Ekipa pirotehnicara pronasla je u Bogutovcu jos jednu bombu zaostalu posle NATO bombardovanja i uspesno je demontirala. Bomba sa najsavremenijom opremom za samonavodjenje, ukupne tezine 450 kilograma, nalazila se pored same Ibarske magistrale na dubini od oko 6 metara.

   Pirotehnicarima je za otkopavanje bombe, u kojoj je bilo 200 kilograma eksploziva vrlo razorne moci, trebalo tri dana. Oni ce nastaviti da pretrazuju ovu lokaciju jer, na osnovu tragova koje su vidljivi, pretpostavljaju da postoji jos jedan zaostali projektil.

 ZA VAGONDZIJE IMA NADE (2)
Ko stoji iza neistina upucenih meni?

   Citajuci vas tekst u proslom broju Ibarskih novosti pod naslovom Za vagondzije ima nade, nemam nameru da branim, ali ni da napadam ikoga, ali moram da reagujem na gomilu neistina i zlonamernosti izrecenih na moju adresu u tacki 3 (Rodbinska privatizacija...).
Tacno je da sam ja vrsio duznost Direktora AD Vagonogradnja u periodu od 02.10.2002. god. do 01.11.2003. god.
Tacno je i to da je i moj otac bio Direktor AD Procesna Oprema, ali tek od 15.01.2003. godine, mada je tu funkciju obavljao i ranije, i kod drugih Generalnih Direktora. Ali to je, nazalost, jedina istina u vasem tekstu. Podsecam vas samo da je on prakticno dete Procesne Opreme, covek koji 33 godine radi i gradi karijeru u ovoj Fabrici bez ijedne mrlje (dok je sada vi, toboze, niste nasli), covek koji ima vise dana provedenih na gradilistima sirom zemlje nego vi, verovatno, radnog staza.
Zato i moram da vam se obratim i podsetim na neke cinjenice:
1. Da li znate (a znate) da je AD Vagonogradnja sve poslove realizovala preko tudjih ziro-racuna (AD Procesna Oprema i DO Alatnica) jer je njen vec vise godina blokiran starim dugovima?
2. Da li znate (a znate) da je i licne dohotke AD Vagonogradnja isplacivala preko tih racuna - prebacivanjem svojih radnika u AD Procesna Oprema i DO Alatnica? Osim mene, kao Direktora AD Vagonogradnja, tu je bilo i 260 radnika (210 u AD Procesna Oprema i 50 u DO Alatnica), tj. svi oni koji su ucestvovali u realizaciji tekucih poslova (60 vagon-cisterni za Belgiju, 30 pari ARBEL vagona za TENT Obrenovac, 8+9 vagon-cisterni za Petrohemiju Pancevo...), znaci, radnici, projektanti, tehnolozi, kontrolori, ispitivaci...
3. Da li znate (a znate) da je prosecna plata tih radnika Vagonogradnje iznosila 12.000 dinara (najmanje 9.000, a plate dobrih majstora i preko 15.000 dinara)? Sve redovno i po Zakonu. Imajte na umu da je u pitanju 2003. godina i da su to bile najvece plate u privredi u okolini. Radnici su bili zadovoljni, a proizvodnja je tekla punom parom.
4. Da li znate (a verovatno ne znate) da smo bas tada dobili i neka pismena priznanja od kupaca i korisnika nasih usluga za kvalitetan i, posle duzeg vremena, u roku zavrsen posao? U tim pisanim dokumentima moze da se vidi i moj udeo u svemu tome.
5. Da li znate (a morali biste da znate) da je specijalizaciju za inzenjere zavarivanja u organizaciji Zavoda za zavarivanje Beograd u ranijem periodu zavrsilo i 20-ak inzenjera iz FVK (poslednji 1997.godine) i to o trosku ove iste Fabrike? Moguce je da i u tom vasem Inicijativnom odboru (ili sta vec?) postoji neki inzenjer zavarivanja (o trosku Fabrike).
6. Da li znate (a sigurno ne znate) da su uz mene ovu specijalizaciju (koja se od prethodne razlikuje jedino po tome sto je sada priznata u celoj Evropi) zavrsila i trojica mladih inzenjera iz FVK, ciji sam ujedno bio i mentor i da smo, zajedno, postigli najbolji uspeh u klasi od 17 inzenjera iz cele SCG? Zar vama, koji se tako zdusno borite za zastitu prava radnika i prosperitet Fabrike, nije drago sto imamo takav strucni kadar - Evropski inzenjeri zavarivanja (European NJeld Engineer)? Zar to nije buducnost Fabrike?
I na kraju, meni je zao sto vam se obracam na ovaj nacin, ali ja zaista ne znam ko ste vi! Ko se krije iza tog Inicijativnog odbora, imate li nekog casnog ko bi potpisao sve ove vase reci? Ili nemate takvog?
Svejedno, bicu ipak toliko slobodan da vam dam jedan savet: manite se pisanja (posto vam ocigledno ne ide od ruke - tekst vam je pun gramatickih gresaka), zasucite rukave i prionite na posao - treba nam raditi. Ako volite i zelite dobro ovoj nasoj jadnoj Fabrici.

Aleksandar Djorovic, dipl. mas. inz.
“Tadasnji” Direktor AD “Vagonogradnja”.

   Kada je, pre dve i po decenije, formirana Sekcija Lovackog udruzenja “Kraljevo” u Bogutovcu, u svom sastavu je imala pet sela: Bogutovac, Maglic, Bresnik, Lopatnicu i Tolisnicu. Tada je Sekcija imala oko devedeset clanova, sto je odlicna brojnost, s obzirom na gustinu naseljenosti ove teritorije. Kasnije, narocito posle ratnih dogadjanja i inflacije, u Sekciji je doslo do nezainteresovanosti i naglog smanjenja broja clanova. Od devedeset clanova, Sekcija se svela na dvadeset lovaca. U medjuvremenu, iz Sekcije se izdvojila Tolisnica, doduse sa malim brojem clanova. Sve je, dakle, mirisalo na puko bitisanje bogutovacke Sekcije, ali su se pojedinci iz nje naglo trgli i, bas zahvaljujuci njima, Sekcija je znatno omasovljena i sada ima pedesetak clanova. Pritom, treba imati u vidu da se broj lovaca u Maglicu i Bresniku smanjuje zbog konstantnog iseljavanja stanovnistva.

Ko uzgaja, taj i ima
   No, i pored toga, Sekcija u Bogutovcu je ne samo omasovljena, vec je i aktivnost njenih clanova u stalnom usponu. Na primer, prosle godine clanovi ove Sekcije su, uz pomoc Lovackog drustva “Kraljevo”, pustili desetak zeceva u reon Velikog Brda, iznad Bogutovca, gde je, istovremeno, lov zabranjen na duzi period.
   Ove godine, pocetkom avgusta, lovci Bogutovca napravili su prihvatiliste za fazane, a pre desetak dana u prihvatiliste su pustili devedeset “pilica”. Od tada, iako je prihvatiliste ogradjeno pletenom zicom (poklon Udruzenja lovaca “Kraljevo”), pored njega danonocno dezuraju clanovi Sekcije, kako bi mlade fazane zastitili od lisica i pasa lutalica. Pritom, naravno, fazane hrane dok se ne adaptiraju i ne odrastu onoliko koliko je potrebno da sami nadju svoje prirodno staniste. Cak i tada, lovci imaju obavezu da tokom zime fazane prihranjuju.
   Vec naredne godine, kazu clanovi Sekcije, sleduje nova akcija. A ova akcija, kazu takodje, ne bi u potpunosti uspela da im, pre svega, zemljiste pored Ibra nisu besplatno ustupila braca Kovacevici. A u krajnjoj liniji, i taj ljudski gest malo bi znacio da nije bilo posebne angazovanosti mladjanih Stefana Banjanca i Nikole Gasica, zatim Buda Banjanca, lovocuvara Srdjana Kovacevica, Milana Koricanca Kuba, Ratka Todorica, Momcila Moma Andjelkovica i jos nekih lovaca iz Bogutovca.
Svima njima logika je jedna: ko uzgaja, taj i ima. Ili, ko uzgaja, taj ce i imati, sto je apsolutno tacno.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

"IBARSKE NOVOSTI" U POSETI PESNIKU MILOVANU DANOJLICU, DOBITNIKU "ZICKE HRISOVULJE" - pise Ivan Rajovic
Pesnik je vodja duhovnog otpora

  •Gospodine Danojlicu, pre svega, nesto mi nije poznato da li ste ranije bili u Kraljevu. Kako Vam se sada, dopada nas grad?
   Bio sam ja u Kraljevu, u vise navrata, bio sam i u Biblioteci ovde, u nekoj sali, ne secam se vise tacno, mozda u Pozoristu. Prolazio sam i onako, i sam sam prolazio. Ja volim Kraljevo, mozda vise od svih ovih okolnih gradova. I danas sam setao, citavo pre podne. Ima nesto smisljeno, pre svega u arhitekturi i rasporedu ulica. Ibar je ovde izuzetno lepo uredjen, sa ovom obalom, ne govorim o kvalitetu vode. Jednostavno- lep grad!

•Da, dobili ste i priznanje koje Vas od sada pa ubuduce trajno povezuje sa Kraljevom, pa ce verovatno cesce biti prisutno u Vasim mislima i secanjima.
Mene je uzbudilo i prijatno iznenadilo to priznanje. Utoliko pre sto ga dodeljuju pisci i sto ima neki smisao iznad onog uobicajenog takmicarskog, pa i lukrativnog. To jest, nema jagme za takvom nagradom jer je prosto manje vazno da li je dosla ili nije dosla, a nema ni finansijskog udela tako da vam niko ne moze zavideti ni na parama, ni na toj vrsti slave. Ipak, to je neka vrsta izbora koji covek citavim zivotom nacini da bi imalo smisla da mu ponude takvu nagradu. A ima i pisaca kojima to ne pristoji i kada bi uzeli, kao sto su levicari, ateisti, mondijalisti i jos neki.

•Da li Vi mislite da bi pesnik trebalo da bude angazovan u politickim desavanjima ili da se iskljucivo drzi svog pisanja?
Vi ne mozete da izbegnete reagovanja na svakodnevni zivot, cak i kada biste hteli. Politika me profesionalno ne zanima ali se ona stalno uplice u moj zivot i ja moram da se sa njom svakodnevno susrecem. Onako kako se susrecem sa hranom na pijaci, a da nisam trgovac, mislim po zanimanju, ni proizvodjac hrane. Pitanje je kako to sublimisete, kako to sprovodite, sta iz toga ispada. Politika kao delatnost, kao utakmica za osvajanje vlasti nikada me nije zanimala i cini mi se da je to gubljenje vremena, narocito za pisca, jer ne moze da bude ozbiljan, u smislu profesije. Nije isto biti lekar i ministar.

•Ne bi trebalo da bude isto, ali ovde je sve moguce, a lekara je najvise u politici i to na vrlo vaznim i visokim funkcijama.
Da, ali onda vise nisi lekar, onda vise nisi nista, ne mozes biti hirurg, a sedeti u skupstini po ceo dan. Ni seljak, ni pisac, nema vremana da se na taj nacin bavi politikom. Politika, pre svega, kao sila koja odredjuje nase zivote, jadna sila, je li, a onda kao arena sukobljavanja odnosa medju ljudima, to je jedna tema kao i svaka druga tema za pisca romansijera i za pesnika. Tako da kada govorimo o politici ne znamo o cemu tacno govorimo, ja mogu imati simpatija prema ovoj ili onoj licnosti ili stranci, ali to je savrseno nevazno.

•Mnogo ste vremena proveli u inostranstvu mada mislim da ste pre toga kao pisac usli u srz psihologije ovog naroda. Da li sada sa te distance mozete da definisete ovo sto se nama dogadja?
Ovo je za mene okupirana zemlja, pod protektoratom, pod pritiskom, delimicno zaista okupirana, duhovno okupirana, elita je pokorena, ova koja se racuna, koja nastupa u javnosti. Ovo sto mi pricamo ovde izmedju sebe to se ne racuna. Uglavnom, Srbija je i osiromasena spolja, na silu. Ovu vrstu siromastva nasa zemlja ne poznaje, ovo je za Srbiju novo. Ovo je bila skromna zemlja u oskudici, ali to je tada bila prirodna, klasicna seljacka oskudica koja nije imala ni predstavu da je siromasna, ni upropascena, ni da joj nesto fali, da joj mnogo fali. A ona je sada uterana u logor treceg sveta zajedno sa juznoamerickim drzavama koje su postale trziste za njihovu robu sa korumpiranom i kupljenom vojskom i policijom i drzavnom upravom. Na tome se ocigledno ubrzano radi. E, sad da li ce uspeti - ja se nadam da nece. Ali ovo bespuce na kojem sada stojimo programirano je spolja, neko sve konce drzi spolja i dozirano nam pusta ono sto misli da bi trebalo da dobijemo, a nasi ljudi su onemoguceni da rade i proizvode, naviknuti na te kredite investitora sad ponovo ocekuju da ce nesto dobiti. Nasi politicari, cini mi se da psiholoski ne umeju dovoljno da upravljaju ovom situacijom, nisu se spremali kako bi se sami u tome snasli i nesto uradili. A ta prica o Evropi to su kojestarije. To je prica o ludom i zbunjenom, obecanja u prazno, vrlo se malo radi. Nije se taj svet zaverio protiv nas i napravio ne znam kakav program otpisivanja Srbije, ali on ima svoj kapitalisticki program osvajanja celog sveta kao trzista na kojem ce se prodavati njegova roba.

Kultura je u ocajnom polozaju
•Gde je mesto pesnika i poezije u svemu tome?
Nije nigde. Kultura je sada u ocajnom polozaju. Mi smo potpuno izbaceni na marginu. Sa druge strane to je mesto vrlo povoljno, na kraju krajeva niko te tu ni na sta vise ne obavezuje, niti sta trazi, niti ti sta daje. Medjutim, moram da kazem da, koliko ja znam, nema ni jednog znacajnijeg srpskog pisca koji je usao u ovu okupacijsku logiku svega ovoga. Ima dosta novinara, uvodnicara, politikanata, ali cak i vrlo skromnih pesnici koji Vrlo tesko zive, nema medju kupljenima.

•Ne cini li Vam se da je status pesnika danas, za razliku od one stare Jugoslavije, potpuno degradiran, materijalno i duhovno?
Da potpuno se slazem, imali su komunisti metode vladanja drzavom i svim njenim oblicima i imali su postovanje svoje vrste prema kulturi. Znali su koliko je to vazno pa su iz burzoazije, iz te gradjanske klase, iz tih skola koje su zavrsavali pre rata birali ljude, a imali su postovanje cak i neobrazovanih ljudi. To je bio taj epski mentalitet medju njima, kao i medju cetnicima, uostalom. Svi su nesto pisali, imali su to jedinstvo kulture i nacije. U toj svojoj iskljucivoj i pomerenoj varijanti ipak su imali to patriotsko nadahnuce. A sad dolazi medjunarodni divlji kapitalizam, imperijalisticki, koji preko svega toga prelazi kao da su sve to gluposti. Zna se koje su vrednosti u opticaju tako da pesnik u svemu tome postaje suvisan iz njihove perspektive, sto sustinski uopste nije tako. On tu funkciju na razlicite nacine, kao funkciju cuvara tradicije, pamcenja i jezika mora da iskoristi i da se postavi kao vodja duhovnog otpora.To moze da bude na vrlo razlicitim nivoima, da ne pomene ni jednu od ovih reci koje ja u ovom intervjuu izbacujem. Ovaj okupator koji je sada dosao moze svasta ovde da uradi i u zivotu i u politici, u vojsci, ali ono u sta nikako ne moze da udje to je dusa naroda i jezik.

•Mislite li da smo mi, kao narod, sacuvali svoj izvorni jezik?
Mi se uopste ne trudimo da ga sacuvamo. Naprotiv, stice se utisak da se trudimo da to izgubimo, ali to postoji i to opstaje. Mi znamo o cemu govorimo izmedju sebe i pesnici su ukljuceni u to. I jedna dobra lirska pesma je neosvojiv teren za ovu vrstu nasilja. Nije to jedini teren, drugi su tereni vazniji i vidljiviji i ostavljaju utisak nase totalne propasti, ali ovo se ipak drzi i ako malo ojaca pritisak spolja, a i iznutra, ja ne znam sta ce biti. Pa nisu oni slucajno poceli od promene skolskog programa i izbacivanja pojednih znacajnih licnosti i dogadjaja kao sto su uradili Turci sa Svetim Savom. Sada pokusavaju raznim sredstvima preko raznih kanala da taj posao privedu kraju.

•U kojoj su meri intelektualci krivi i da li su uopste krivi za sve ovo sto nam se dogodilo i dogadja? Nije li i necinjenje, odnosno cutanje, krivica?
Koga god sam video od pisaca, intelektualaca svi otprilike govore ovo sto ja govorim, niko ne brani ono sto se dogodilo, pocev od bombardovanja nase zemlje. Zasto ne govore? pa i govore, ali to je sustinsko nepristajanje koje ti ljudi nose. Izdrzali su pod Titom, izdrzali su razna cuda, a izdrzace valjda i ovo.

U provinciji se osecam bolje nego u Beogradu
•Vidite li razliku izmedju provincije i velegrada buduci da se uglavnom, kada je Srbija u pitanju, sve dogadja u Beogradu?
Klizavo je davati takve ocene, ali ja Beograd poslednjih desetak godina ne volim, a jako sam ga voleo. Dosao sam sa sela, kao mlad i poceo sam da pisem. Tad sam ga mnogo zavoleo. Sad budem dan dva i "brisem" na selo. Da dajem neke ocene o tome ne mogu, mozda sam ja omatorio, pocepao se taj svet, nestali moji drugovi i prijatelji. Ali ja se u takozvanoj provinciji, ako pod tim podrazumevate Kraljevo, Valjevo ili Cacak i druga mesta u kojima sam bio, mnogo bolje osecam nego u Beogradu. Mogucno je, sasvim je mogucno i bilo bi dobro za Srbiju kada bi provincija preuzela nesto od odgovornosti i kada bi krenuo zivot iz nje.

•Kakav je Vas odnos prema knjizevnim nagradama i ne mislite li da veliki broj ovih priznanja na neki nacin umanjuje njihov znacaj?
Ne, ne mislim. U Francuskoj ima godisnje oko 2600 nagrada, i to dosta uglednih, ima lokalnih, nagrada koje daju bogatasi, a ima i skromnih koje dodeljuju kafedzije. Nagrada samu sebe brani ili unistava, a broj nista ne govori. Bilo bi kontraproduktivno kada bi postojala samo jedna drzavna insitucija koja bi odlucivala o nagradjivanju pisaca. Postoje razni motivi, inicijative, kanali. Kod nas je jedan veliki nered u svakoj oblasti, broj ne govori nista ali govori ozbiljnost, solidnost. Posebna prica su novokomponovani kapitalisti, a ima ih i kod nas, koji pocnu sa pljackom i sa krvlju, a onda deca pocnu da im uce sviranje na klaviru, oni naprasno zaborave ko su i sta bili i pocnu da dodeljuju nagrade i da zidaju crkve.

Video sam sve sto je trebalo da vidim
•Imate li nameru da se vracate ovamo, ili ostajete u Francuskoj?
Ja bih se vratio. Meni je u Francuskoj dosadno. Video sam sve sto sam nekada voleo da vidim, ali sta cu ovde? Niko me ne zove, a i zivot je tezak. Tamo se ja lakse organizujem mada ne zivim od pisanja, vec sa suprugom zivim od neke penzijice koju imam, ali nama je to dovoljno.

•Sme li, po Vama, pisac danas da se usudi da ostatak zivota posveti pisanju sa uverenjem da ce od toga i on i njegovi citaoci imati neke koristi? Ocigledno je da ono sto je komercijalno u svim oblastima zivota preuzima primat nad umetnicki vrednim.
Ja sam skroman covek, a imao sam i srece da sam do sada na taj nacin, dakle pisuci, izdrzavao svoju porodicu. Ali, pisanje je ipak rizik koji ste sami na sebe preuzeli. Mi smo mala i siromasna zemlja, ne po mogucnostima, vec po polozaju u svetu. Pre neki dan mi je Kostunica rekao da ima platu 38.000 dinara. Ako predsednk vlade ima toliku platu, sta onda mi ostali, a pogotovu pisci, da ocekujemo? To sto mi radimo ne moze niko da plati, onda idemo u neku drugu kategoriju.

Nemamo mi tu cast da dozivimo propast
•Cini mi se da sve vise drzavljana ove zajednice ima osecaj da iz ovog beznadja koje nam se dogadja nema spasa i da je ovo zapravo brod koji definitivno tone. Da li je tako?
To ne moze biti tacno, nemamo mi tu cast da dozivimo smrt naroda. Ovi napolju moraju da naprave neku glupost i da nas ostave na miru. Ni taj svet na Zapadu nije jedinstven, a nisu nam ni svi zapadnjaci neprijatelji. Zivot mora da pocne, samo kad i kako, ne znam. Sve ovo sto se nama dogodilo moze da se promeni za dva sata, ali negde napolju. Mi o tome vise ne odlucujemo, niti nas iko ista pita. A kad se dogodi neki zaokret onda cela ova prica pada u vodu, ali treba sacekati, a ta dva sata se mogu cekati i 30 godina.

Pokretanje zivota
•Sta biste Vi, kao laureat najznacajnijeg ovdasnjeg pesnickog priznanja, porucili sa ovog mesta mladim piscima, a i svim ostalim gradjanima?
Pa, zivot je ovde stao, i najveca potreba je da krene. Na zalost sto zbog nase lenosti i pod Titom stecene navike da se oslanjamo na inostranstvo, a sto zbog rata, svega sto nam se pre i posle toga dogadjalo i uticaja spolja MMF i Amerike, Londonskih i drugih klubova ta stvar sa pokretanjem zivota nije dovoljno u nasim rukama. Kako tu naci meru u tim okolnostima kad pokretanje privrede uslovljavaju izrucenjem Mladica i Karadzica? Sta tu uraditi - ja pametan nisam. Hvala Bogu da nemam tu politicku odgovornost. Ponekad mislim da bismo se ipak malo iznutra trebali organizovati, da se razmenjuje to sto radimo. Mislio sam da ce ovo iskustvo koje nam se dogodilo ljude opametiti ali nesto sporo to ide.