Donesite dokaz ili idemo na sud
"Trgopromet” je jos uvek drzavno vlasnistvo
Imas problem - pozovi MPS
Borisa Sovica za pocasnog gradjanina Kraljeva
"Poskupljenje zemljarine pogadja i obicne gradjane”
Nejedinstvo je nase ime
Skole bez djaka, sela bez ljudi
Zblizavanje sa Dalekim istokom
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: automobilizam, kosarka, fudbal

REAGOVANJE NA TEKST "SEKS, LAZI I PREVARE ILI OPET O GRADjEVINSKOM ZEMLJISTU"
OD 27. AVGUSTA 2004.
Donesite dokaz ili idemo na sud

   1. Nismo odrzali konferenciju za novinare, vec konferenciju za elektronske i stampane medije.
2. O detaljima koji se odnose na ukupnu problematiku gradjevinskog zemljista, odbornici Demohriscanske stranke Srbije sa validnim dokazima ce govoriti na sledecoj sednici SO Kraljevo, ukoliko nas predlog da se ova tacka uvrsti u dnevni red bude prihvacen od ostalih odbornika.
3. O strucnim detaljima potrebno predavanje neupucenima, po pozivu, uz veliko licno zadovoljstvo, odrzace gospodin Nedeljko Gizdavic, sef odbornicke grupe DHSS, po nasem misljenju, najstrucniji za ovu oblast u Raskom okrugu.
4. Moram da priznam da sam tekst citao tri puta, konsultovao i druge poznavaoce ove materije osim gospodina Gizdavica, ali da nazalost tekst nisam razumeo. Zato i nisam u prilici da sebi dozvolim luksuz da anonimnom Upravnom odboru te Komore drzim predavanje putem novinskog teksta.
5. Iz jednog od poslednjih pasusa jasno se vidi da tekstopisci, ili tekstopisac, sa jedinom zamerkom sto i dalje na smeju da se potpisu imenom i prezimenom, prema meni gaje familijarni odnos tepajuci mi nadimkom. Ja sam rodjeni Kraljevcanin iz strogog centra grada, i prvo sto sam naucio u Kraljevu jeste da je najnezgodnija stvar kad vam Kraljevcani "prilepe" nadimak. Mene zovu po skracenom imenu, uobicajeno. Neke zovu nadimcima domacih zivotinja, neke pridevima, a neki cak nisu ni zasluzili nadimak. Verovatno zbog toga sto se ili kriju iza nekoga ili necega, ili su u ovom gradu za svoga dosadasnjeg zivota tako malo pozitivno traga ostavili da Kraljevcani o njima povrsno razmisljaju.
6. Ja sam se u ovom gradu, od pocetka svoje politicke aktivnosti 1989. godine, uvek pojavljivao pod punim imenom, prezimenom a narocito nadimkom. Pedja Stojanovic je, hteli to da priznaju anonimusi ili ne, odlucujuce doprineo slomu komunizma u Kraljevu. Da nije tako, ne bi bili u situaciji da svoja pisanija objavljuju samo u "Ibarskim novostima", ili da u ispravnost svoje argumentacije ubedjuju na raznoraznim sastancima iskljucivo predsednika opstine Kraljevo. Pedja i njegovi traze samo da ova tacka bude na dnevnom redu SO Kraljevo, pa kako god odbornici odluce.
7. Bice mi izuzetna cast i zadovoljstvo da ovi anonimni misici izadju iz rupa i da sa mnom pocnu da se bore glasackim listicima. Tada ce bar morati da budu pod punim imenom i prezimenom. Pedja je naucio da u politici dobija i gubi, ali Pedja je uvek javno "na crti". Neka mi ne broje glasove na mojim izgubljenim proslim izborima. Neka prebroje svoje i moje glasove na prvim buducim lokalnim izborima.
8. Kazu, u svom tekstu, da im je seks jedina laz koju su pomenuli. Kako pisu, izgleda da se tom problematikom nisu na vreme bavili. Ja sam prosao urbanu skolu, koja je podrazumevala apsolviranje te problematike, pa uzimam sebi slobodu da ih posavetujem da ne pokusavaju da nadoknade propusteno, jer jednostavno nece bolje pisati bilo kakve tekstove. A spreman sam da im, naravno besplatno, dam par saveta kako da organizuju svoj seksualni zivot, ukoliko ga uopste imaju. Naravno, ne kao profesor Univerziteta, vec kao dobronamerni sugradjanin.
9. Svakako, odgovara mi da vise ne vodimo ovakvu polemiku preko novina. Iako su anonimusi, bez petlje da se potpisu imenom i prezimenom, po mom dobrom starom obicaju, pozivam ih na javni duel gde god im odgovara: radio, televizija, novine, fudbalski stadion ili hala sportova. Samo neka dodju da ih konacno vidimo, sa svih 8 000 radnika cije interese zastupaju, i neka ponesu dokaz o tome koliko imaju prijavljenih radnika u svojim firmama i na gradilistima.
10. A o tome ko laze ili ne laze, za koga je nadlezan tuzilac ili nije, casnu rec im dajem, razgovaracemo pred nadleznim pravosudnim organima.
Prof. dr Predrag Stojanovic

PREDSEDNIK OPSTINE RADOSLAV JOVIC PODRZAO ZAHTEVE NEKADASNJIH RADNIKA “TRGOPROMETA” - pise Predrag Markovic
,,Trgopromet” je jos uvek drzavno vlasnistvo

   Zbog stecajnog postupka prekinutog poravnanjem, u DP ,,Trgopromet”, februara 2000. godine, oko 420 radnika ove nekada najvece trgovinske firme ostalo je bez posla. Jedan broj njih je otisao u penziju, a najvise ih se naslo na Trzistu rada

   Posle prekida stecajnog postupka, prema recima Milana Marevica iz Inicijativnog odbora za povratak bivsih radnika na posao, stecajnog upravnika Sava Vuckovica je tadasnji Privredni sud imenovao za VD direktora ovog preduzeca, a nekoliko meseci kasnije konkursom je i postavljen za direktora ,,Trgoprometa”.
Firma je nastavila da radi sa dvadesetak zaposlenih od kojih je, kako kaze Marevic, samo njih sestoro iz nekadasnjeg kolektiva. Bivsi radnici, medjutim, zahtevaju da se u sadasnjem ..Trgoprometu” nadje mesto za veci broj njih, najavljujuci u suprotnom, javne proteste. Oni su povodom ovog problema zatrazili pomoc i od predsednika SO Kraljevo, dr Radoslava Jovica, koji je problem pokusao da resi zakazavsi zajednicki sastanak predstavnika bivsih radnika, rukovodstva preduzeca, predstavnika Agencije za privatizaciju i Trzista rada. Rukovodstvo se ovom sastanku nije odazvalo, zbog cega su i radnici i Jovic izrazili zaljenje, a predstavnik Agencije je pismenim putem opravdao svoje odsustvo.
Predstavnici bivsih radnika su se zalili da su iz preduzeca otpusteni bez otpremnine i bilo kakve nadoknade i izrazili strah da ce u celoj situaciji ostati kratkih rukava, jer trenutna situacija pogoduje lakom otudjenju ,,Trgoprometa”, odnosno prelasku u privatne ruke.
- Od postojecih tridesetak, veci broj objekata je dat privatnicima u zakup, a mi koji smo stvarali preduzece nemamo podatak koliko se para uzima po tom osnovu. Ove protekle cetiri godine, dok su drugi vajdili od nekada zajednicke firme, nasi ljudi rade na pijacnim tezgama i na ulici su, bez ikakve materijalne pomoci. Zasto se ne otvaraju maloprodajni objekti, pa da se za pocetak nadje posla za 50-60 bivsih radnika koji nemaju od cega da zive? Zahtevamo da se svi zakupi otkazu i stvore uslovi za rad, saglasili su se bivsi radnici.
Momcilo Jevremovic je zatim napomenuo da se prodavnice prodaju, i da je poslednja prodata prodavnica povrsine 165 m2.
- Tako ce od nasih para da kupe i privatizuju ,,Trgopromet”, zakljucio je Jevremovic.
Predsednik opstine, dr Radoslav Jovic, u obracanju radnicima kazao je da, iako nema velike ingerencije u resavanju ovakvih problema, smatra da je otvaranje ovih tema veoma vazno.
- Bitno je da javnost ima uvida u ova zbivanja, jer i tako primam brojne primedbe na odvijanje procesa privatizacije, rekao je predsednik Jovic. Skrecem paznju sadasnjem rukovodstvu da je ,,Trgopromet” ipak drzavno vlasnistvo, rekao je Jovic i javno se obratio prvim ljudima u ovoj firmi.
- Odredite sa vasim timovima koji se maloprodajni objekti mogu odmah staviti u funkciju. Pozovite predstavnike bivsih radnika na razgovor i zajednicki formirajte radno operativno telo, koje bi u saradnji sa Sluzbom za zaposljavanje napravilo spisak prioriteta, po kojima bi se ti ljudi zaposlili u ,,Trgoprometu”. Nadam se da ste svesni da je imovina kojom vi raspolazete jos uvek drustvena, znacajna i da su u njenom stvaranju ucestvovali zaposleni. Kraljevo je nasa zajednicka kuca i mozemo je graditi jedino dogovorom i uzajamnim postovanjem, rekao je, izmedju ostalog, predsednik Jovic.

OPSTINSKA ORGANIZACIJA CRVENOG KRSTA I MLADI PRAVNICI SRBIJE - pise Rajko Saric
Imas problem - pozovi MPS

   U sedistu kraljevackog Odbora Crvenog krsta naredne nedelje pocinje da radi pravno savetovaliste, odnosno besplatna pravna pomoc putem SOS telefona. Kako je pojasnila Mirjana Miladinovic, PR tima mladih pravnika Srbije (MPS), ogranka u Kraljevu, mladi pravnici Srbije predstavljaju nevladinu, neprofitnu i nestranacku organizaciju ciji je glavni cilj unapredjenje demokratije, pravne i gradjanske drzave, a putem primene vec postojecih iskustava i tehnickih resenja u evropskim okvirima.
- Medju clanovima udruzenja nalaze se mladi pravnici iz sudova, advokature, tuzilastva, ministarstva, univerziteta, skupstina, privrednih komora, opstina, kao i studenti prava. Mladi pravnici Srbije imaju podrsku predsednika sudova, Pravosudnog centra, Univerziteta u Beogradu, Drustva sudija Srbije, uglednih sudija i advokata, kao i mnogobrojnih nevladinih organizacija - kazala je Miladinoviceva na tematskoj konferenciji za novinare.
Mladi pravnici Srbije do sada su realizovali, ili je u toku njihova realizacija, citav niz projekata. U novembru ce posetiti evropske institucije i upoznati se sa njihovim radom, pre svega Evropski sud za ljudska prava, Savet Evrope, Evropski parlament, Evropsku komisiju, Medjunarodni Krivicni sud i Haski tribunal. U sledecih nekoliko meseci MPS planiraju realizaciju projekta sudske prakse u sudovima u saradnji sa ELSA, Pravnim fakultetima i pravosudnim ustanovama, te aktivnosti na sirenju svesti o ljudskim pravima kroz upoznavanje sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i propisima Saveta Evrope.
Predsednik MPS-a, ogranka u Kraljevu, Ivan Knezevic, kaze da ce se ubuduce mnogo vise raditi na strucnom usavrsavanju mladih pravnika kroz organizovanje tecajeva engleskog jezika i koriscenje kompjutera, kroz kontakt sa domacim lokalnim, nacionalnim i medjunarodnim organizacijama i razmenu iskustava sa vec postojecim organizacijama ovog tipa kod nas i u Evropi.
Tu je, kaze Knezevic, i rad na odrzavanju strucnih tribina, simulacija sudjenja i seminara za buduce donosioce odluka na kome ce, kao predavaci, ucestvovati najeminentniji pravnici, strucnjaci iz ovih oblasti i iz svih oblasti prava, ali i ucestvovanje na konferencijama medjunarodnog karaktera u Budimpesti, Sofiji, Strazburu, Bukurestu i Hagu.
Besplatna pravna pomoc moze se zatraziti iskljucivo putem SOS telefona 339 - 243, svakog utorka i cetvrtka od 18 do 20 casova.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DHSS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Borisa Sovica za pocasnog gradjanina Kraljeva

   Opstinski odbor Demohriscanske stranke Srbije i Odbornicka grupa DHSS u Skupstini opstine Kraljevo predlazu Borisa Sovica, zupana-gradonacelnika Maribora, za ovogodisnjeg dobitnika zvanja pocasnog gradjanina opstine Kraljevo, jednog od najznacajninijih priznanja koje se dodeljuje povodom 7. oktobra, Kraljevdana, Dana opstine Kraljevo - istaknuto je na konferenciji za novinare OO DHSS Kraljevo odrzanoj u sredu.
- Smatramo da je doslo vreme da se visedecenijske veze Kraljeva i Maribora na svim poljima, od ekonomije i politike, do kulture i sporta, obnove zvanicno i institucionalno i da i na ovaj nacin Kraljevo uhvati prikljucak za Evropsku uniju, makar i sa regionalnog aspekta - rekao je prof. dr Predrag Stojanovic, predsednik OO DHSS Kraljevo.
On je naglasio da je ovaj predlog posten potez i da potice od demohriscana jer je upravo profesor Stojanovic, jos u vreme Milosevicevog rezima, marta 2000. godine, kao potpredsednik SO Kraljevo potpisao protokol o obnovi saradnje Kraljeva sa Mariborom (nekada bratskih opstina), a koju su kasnije, posle petooktobarskih promena 2000. nastavili ostali kraljevacki politicari. Dodeljivanje priznanja Borisu Sovicu predstavljalo bi dalje produbljivanje tih odnosa dve opstine i dva grada.
- Nas predlog nije zasnovan na ljubavi prema bilo kome, vec je to konkretan predlog prema licnosti Borisa Sovica, iza koje stoji ozbiljna grupacija ljudi. Gospodin Sovic je dva puta biran sa ubedljivom vecinom za gradonacelnika Maribora (u teskim vremenima za ovaj industrijski grad i u bivsoj Jugoslaviji i u danasnjoj Republici Sloveniji), uspesno ga provodeci kroz proces tranzicije. Kao poslanik sklovenackog parlamenta mnogo je doprineo prikljucenju Slovenije Evropskoj uniji, a kao rodjeni Stajerac jedan je od najodlucnijih zagovornika evropskog regionalizma i razvoja lokalne samouprave. To je covek broj jedan sa velikim rejtingom u Sloveniji i Evropi za ciju smo strucnu i politicku karijeru uvereni da ce biti uzlazna. On je dao nemerljiv doprinos obnavljanju i usponu saradnje Kraljeva i Maribora i uvereni smo da ce tako nastaviti - istakao je profesor Stojanovic.
Naglasavajuci da bi Kraljevo konacno moglo da promeni odnos prema zaslugama, on je apelovao da se ubuduce i priznanja dodeljuju promisljenije i racionalnije.
- Dodeljivanje zvanja pocasnog gradjanina obavezuje i onog koji daje i onog koji prima to priznanje. Ono je dobrodoslo pre svega Kraljevu. Ima Boris Sovic dosta drugih priznanja. Kraljevo konacno treba da krene u Evropu i da bude svesno da Evropa nece vise sama da dolazi ovde. Mi sami moramo da krenemo tamo, kao sto i Srbija mora ponovo da pokrene zamajac koji je prema Evropi pokrenuo pokojni premijer Zoran Djindjic. Mala smo zemlja, mali grad, i moramo da budemo svesni da vise nismo “jaci od svih“. Bez veze sa Evropskom unijom nema prosperiteta ni na Balkanu, a bez veze sa Slovenijom taj put je mnogo tezi. Ko to ne shvati, pregazice ga vreme. Za Kraljevo veza sa Mariborom ima ogroman znacaj, uzmimo samo Primat koji je vec spreman da ovde udje sa znacajnim investicijama. Odskrinuta vrata bi trebalo otvoriti do kraja, jer Kraljevo nema da izgubi ama bas nista, moze samo da dobije. Predlog sa opsirnom biografijom Borisa Sovica dostavicemo nadleznoj komisiji, a preko nje Opstinskom vecu i Skupstini. Pozivamo sve stranke i odbornicke grupe u Kraljevu da o nasem predlogu razmisle racionalno, hladne
glave, bez emocija, i da ga podrze - zakljucio je profesor Stojanovic.

Ko je Boris Sovic
Boris Sovic je rodjen 1956. godine, inzenjer je elektrotehnike. Veliki je strucnjak za racunarstvo i ucesnik brojnih medjunarodnih naucnih skupova iz ove oblasti. Aktuelni je gradonacelnik Maribora i na tu duznost je dva puta biran. Bio je poslanik u slovenackom parlamentu, sada je predsednik Saveza socijaldemokrata Slovenije, presednik Stalne konferencije slovenackih gradova i sef slovenacke delegacije lokalne samouprave u Evropskoj uniji. Ozenjen je i otac troje dece.

“Vruca” tema
„Predlog odluke o kriterijumima i merilima za utvrdjivanje zakupnine i naknade za uredjivanje gradjevinskog zemljista bila je “vruca” tema tokom ovog leta, ali ce biti jos toplija tokom predstojece jeseni. Stav DHSS je jasan: ta tema treba da izadje na sednicu Skupstine opstine i da se odbornici o njoj izjasne posle javne rasprave. Kraljevo je poslednji grad u Srbiji koji ne da nije uspeo da donese odluku, nego ni da stavi na dnevni red predlog te odluke. Ovo je i stav petoclanog radnog tela koje je formirao predsednik opstine jos februara ove godine, za koje niko ne moze niti sme da kaze da je nestrucno i ciji je predlog rezultat sestomesecnog rada, a drugi predlog u ovom trenutku ne postoji“ - rekao je odbornik DHSS Nedeljko Gizdovic odgovarajuci na novinarsko pitanje, a profesor Stojanovic je, pored ostalog, dodao: „Nije mi jasno odakle manijakalni strah da se ova tema ne nadje pred odbornicima i pozivam sve one koji se tu prepoznaju da kazu sta imaju, jer iza nas uvek stoje strucnost i argumenti“.

PREDSEDNIK OPSTINE DR RADOSLAV JOVIC O NAKNADI ZA UREDJENJE GRADJEVINSKOG ZEMLJISTA: - pise Predrag Markovic
,,Poskupljenje zemljarine pogadja i obicne gradjane”

   Predsednik opstine dr Radoslav Jovic, nalozio je opstinskim strucnim sluzbama da sto hitnije urade novi predlog odluke o naknadi za uredjenje gradskog gradjevinskog zemljista, obracunatoj prema vazecoj odluci SO Kraljevo i nacrtu odluke skupstinske Radne grupe, sa kojim ce izaci pred odbornike.
- Na ovaj korak sam se odlucio posle izvedene uporedne analize naknade za uredjenje gradjevinskog zemljista u Kragujevcu i Krusevcu, vecim komsijskim gradovima, uradjene u odnosu na postojece stanje u Kraljevu i u odnosu na predlog Radne grupe. Prema ovom uporednom pregledu, ova razlika je i sada u Kraljevu znatno veca. Eventualnim usvajanjem nove odluke, ta razlika bi bila drasticna, stetna za investitore i konacno, za obicne gradjane-kupce stanova. Prema ovoj analizi, za jednu od uporednih zgrada, vazeca cena je 4,7 miliona dinara. Prema predlogu Radne grupe, nova cena bi bila oko 6,9 miliona, dok to u Krusevcu sada iznosi svega 3,2 miliona dinara, rekao je Jovic na konferenciji za novinare.
Predsednik opstine je naglasio da mu se zamera da odugovlaci u donosenju ove odluke, koja je izazvala nezadovoljstvo kod investitora, kao i da nema snage da ovaj problem presece. On je, takodje, kazao da je Radno telo odbilo da ucestvuje u predlozenom usaglasavanju sa predstavnicima investitora.
- Dok sam se nalazio na godisnjem odmoru, obavesten sam o usaglasavanju odbronickih grupa za ulazak u proceduru predloga odluke Radnog tela. Opstinsko vece je u medjuvremenu zasedalo bez mog prisustva i dalo je saglasnost na nacrt predloga Radnog tela. Smatrajuci da je to stav odbornickih grupa, saglasio sam se, ali ne i da moj potpis bude na takvom predlogu. Zato sam ga i povukao pred poslednju sednicu SO. Nikada ne bih stavio svoj potpis na predlog iza koga ne bi stajao dogovor, shodno zakljucku koji smo doneli na jednom od sastanaka Opstinskog veca, rekao je Jovic i demantovao da se nalazi pod pritiskom odredjenih grupa, povodom predloga odluke o naknadi za uredjenje gradjevinskog zemljista.
Na pitanje da li aktuelna dogadjanja oko nacrta odluke o naknadi za uredjenje gradjevibnskog zemljista, mogu da dovedu do krize u vladajucoj koaliciji, predsednik Jovic je odgovorio:
- Sumnjam u to, ali na savesti svakog odbornika je da donese ispravnu odluku. Ne iskljucujem ni mogucnost da se pred njima nadje i predlog koji je donela radna grupa, zakljucio je predsednik Jovic.

ROMSKA PROBLEMATIKA - pise Rajko Saric
Nejedinstvo je nase ime

  Oko 35.000 Roma iz Rasinskog, Moravicnog, Zlatiborskog i Raskog okruga, udruzilo se u Savez romskih urduzenja kako bi snaznije ukazali na problematku ove nacionalne manjine

   Uz najlon carape, kese i ostatke tkanina koji vire iz slojevitog djubretljivog zemljista, brojne “psece svadbe”, uz nepodnosljiv smrad fekalija koje se razlivaju na sve strane, prvo sa cim se bukvalno sudarite jeste beda brojnih malisana koji, u ritama, bosonogi, besciljno jurcaju. To je kratka i tuzna slika Romskog naselja u Kraljevu. Slicnim nacinom zivota zive i Romi u drugim naseljima u nasoj opstini.
   Nijedna vlast u proslosti, a ni ova danasnja, nije se preterano angazovala da se bedan zivot Roma poboljsa. Da stvar bude jos gora, i sami Romi, organizovani u vise udruzenja, doprineli su da se njihov polozaj i dalje ne popravlja.
   - Sve donedavno nasa udruzenja su se medjusobno saplitala onemogucavajuci ili umanjujuci rezultate rada na poboljsanju uslova zivota jedine nacionalne manjine u Kraljevu, nas Roma. Srecom, na vreme se “upalila lampica” kod jednog broja udruzenja, poput Udruzenja “Plavi cvet”, Drustva “KES“ i nedavno formiranog udruzenja “Galeb”, koja su inicirala formiranje Saveza romskih udruzenja Rasinskog, Moravicnog, Zlatiborskog i Raskog okruga pod nazivom “Sreca”, koji je preuzeo vodecu ulogu u identifikovanju i resavanju problema oko 35.000 Roma ovog dela Srbije - kaze za “Ibarske novosti” Nebojsa Vujicic, predsednik Udruzenja “Plavi cvet”.
   Regionalna kancelarija Saveza (koji je pod jedan krov stavio vec 18 romskih udruzenja sa teritorija cetiri okruga), koja se nalazi u Trsteniku, prema recima Vujicica, privukla je paznju kako inostranih medija i donatora, tako i ovdasnjih predstavnika vlasti koji su dosli do zakljucka da se u Evropu ne moze bez ispunjenja nekih bitnih uslova, a jedan od njih je i resavanje pitanja Roma i njihovog ukljucivanja u sve tokove zivota.
- Uputili smo dopis Nacionalnom Savetu Roma Srbije kojim trazimo da nas podrzi ili cemo, u protivnom, postati njegova opozicija - kaze predsednik “Plavog cveta”.
Slavko Markovic, predsednik Udruzenja “Galeb”, koje broji oko 350 clanova, istice dva kljucna problema Roma u Kraljevu.
- Prvi je, prema mojoj proceni, prostor. U svim gradovima u okruzenju Romi imaju svoje domove kulture u kojima se okupljaju. U Kraljevu je nepostojanje jednog ovakvog objekta visedecenijski problem. Drugi problem, ne manje bitan, jeste nepostojanje fekalne kanalizacije u Romskom naselju, zbog cega preti izbijanje epidemije sirih razmera. Na ovaj problem godinama se ukazuje, ali niko ne reaguje. Drago mi je sto je i Slobodan Petrovic, predsednik Drustva “KES“, raskrinkao i marginalizovao nekolicinu clanova koji su godinama, umesto romskog, resavali sopstveno pitanje. Pojedinci su godinama organizovali sramne akcije, poput organizovanog ginekoloskog pregleda Romkinja. Zasto bi nase zene imale neke posebno organizovane preglede, kada na njih mogu da odu, kao i sve druge zene u nasem gradu, onda kada im je potrebno - kaze Markovic.
I Vujicic i Markovic isticu pozitivne pomake u odnosima na relaciji Romi - lokalna samouprava, ali je to i dalje daleko od zeljenog i potrebnog. Lokalna vlast je omogucila nabavku udzbenika i skolskog pribora za 200 romske dece koja pohadjaju ovdasnje osnovne skole, ali se za Rome jos uvek nije naslo neko mesto u lokalnoj vlasti.
- Kada smo razgovarali o ovom problemu, receno je da nema problema, ali da to mora biti fakultetski obrazovan covek. Zaista je tesko u Kraljevu naci Roma sa diplomom nekog fakulteta! - kazu nasi sagovornici i dodaju da ce, ako se problem ne pomeri sa mrtve tacke, ovdasnja romska udruzenja pozvati sve Rome na protest ispred Skupstine opstine.

 SVE CRNJA DEMOGRAFSKA SLIKA SRBIJE - pise Rajko Saric
Skole bez djaka, sela bez ljudi

   Posle Japanaca, Srbi su najstariji narod na svetu. Zbog sve tezeg ekonomsko-socijalnog polozaja, mladi sve cesce “trbuhom za kruhom” odlaze u strane zemlje iz kojih se ne vracaju na rodno ognjiste

  Skole sa po dva-tri ucenika, zatvorene seoske ambulante, domovi kulture u korovu, katanci na oronulim kucama ili tek po koji usamljeni starac u dvoristu... To je, nazalost, danasnja slika vecine sela centralne i istocne Srbije, u kojima se nekada sve orilo od decje graje, gde su se gradile nove, velelepne porodicne kuce, staje i obori, a imanja sirila novim oranicnim povrsinama, vocnjacima i vinogradima.
   Strucnjaci procenjuju da su Srbi danas u porodici najstarijih naroda na svetu, odmah iza Japanaca, a u srpskim selima prosek godina, ono malo preostalog stanovnistva, blizu je sedamdeset. Prema poslednjem popisu stanovnistva, naselja sa 500 stanovnika “smanjila” su se za 90 odsto, naselja od 1.000 stanovnika za 80 odsto, a naselja do 5.000 stanovnika su se prepolovila.
Ovo samo potvrdjuju da se srpska sela ubrzano prazne, skoro neverovatnom brzinom nestaju, dok se, na drugoj strani, uvecava broj stanovnika u vecim gradskim centrima. Problem je u tome sto mladi iz sela masovno odlaze "trbuhom za kruhom" u inostranstvo, jer vise nema perspektive ni u gradovima u Srbiji, ali se za razliku od svojih starijih mestana (koji su se posle izvesnog vremena vracali i gradili luksuzne kuce u rodnim selima pokazujuci svoje gastarbajtersko bogatstvo), oni ne vracaju "rodnoj grudi". Enigma je zasto se na selo ne vracaju ljudi koji su iz njega pobegli, a danas su, na primer, tamo negde tehnoloski visak ili su sirotinja postali na neki drugi nacin. Ali, takvi ce radije da traze socijalnu pomoc nego da zasucu rukave i obradjuju zemlju svojih oceva i dedova, pri cemu glavni teret krivice snosi drzava koja nista ne preduzima da stimulise ljude da ostanu u selu, ili se bar, pred kraj radnog veka, u njega vrate.
   O krizi sela najbolje govori primer da u isturenim odeljenjima u 12 sela opstine Kraljevo, od prvog do cetvrtog razreda, nastavu pohadja 64 ucenika, od kojih je 16 prvaka. U selima Tolisnica, Lozno, Predolo i Popova Reka prvi put nije upisan nijedan prvak, a u Popovicima, Borovu i Orljoj Glavi tek po jedan. U Odeljenju Ministarstva prosvete rade na novoj semi osnovnih skola jer je nemoguce naci dovoljno ucitelja koji bi ucili po jednog ili dva ucenika u ovim udaljenim selima.
   Nije retkost u nekim selima nase opstine da vec deceniju ili dve nema nijedne devojke za udaju, pa poneki ostareli momak putem oglasa trazi zivotnu saputnicu. U obzir dolaze i strankinje, uglavnom Moldavke, Ukrajinke ili Ruskinje.

   "Kad je Bog stvarao svet, on stvori Sunce: ono izlazi, zalazi i ponovo se vraca. Zatim stvori Mesec: on izlazi, zalazi i ponovo se vraca. On stvori coveka: on dodje, prodje i vise se ne vraca…" Gospodin koji je u AEROFLOTOVOM "Tupoljevu 154", koji nas je nosio put Moskve, "po dijagonali" sedeo u redu ispred naseg, citao je knjigu nepoznatog naslova. Nekoliko redova "ukrala" sam preko njegovog ramena. Nije bas isto, ali koji trenutak pre toga i sama sam slicno razmisljala: kako je daleka Kina nesto gde cemo doci, proci i gde nema vracanja. Ipak, znala sam da imamo 17 dana za "grabljenje" utisaka, a to mi se cinilo sasvim dovoljno. A kad su prosle i te dve i po nedelje, ispostavilo se da za ono o "nevracanju", bas i nisam bila u pravu: kraljevacki "Abrasevic" sebi je napravio jedno malo mesto u srcu Dalekog istoka: zbog utisaka koje su na CIOF-ovom (internacionalnom, trecem po redu) festivalu (u gradu Huhot, u kineskoj provinciji Unutrasnja Mongolija) doziveli, svi su izgledi da ce za njihove clanove Kina ubuduce biti redovna destinacija.
Sluzbenik na kontroli prtljaga na surcinskom aerodromu prokomentarisao je nesto poput: "Svi nosite hranu…", ali nije pravio problem. Tada nismo ni pretpostavljali da ce gotovo sve ono sto smo iz Kraljeva poneli, iz straha da u toj dalekoj Kini ne ostanemo gladni, potrajati taman toliko da nam brze prodje sedam sati cekanja na moskovskom aerodromu "Seremetijevo 2" do poletanja aviona za Peking. Tog dana samo jedan let kasnio je sat vremena, treba li posebno da naglasim da je u pitanju bio bas nas? Posle osam sati leta, dok smo svoj prtljag skidali sa pokretne trake, pas u pratnji sluzbenika na pekinskom aerodromu (kineske vlasti, naravno, ne dozvoljavaju unosenje hrane u zemlju) nepogresivo je namirisao nase zalihe iz Srbije i - ostadosmo bez njih. Masala…
Tamo odakle smo krenuli noc je tek pocela, a mi smo svoje casovnike morali da pomerimo sest sati unapred. Novi dan je na pragu, dobro dosli u Kinu!
Domacini nas cekaju. Srdacno upoznavanje na savremenom, naravno - klimatizovanom aerodromu. Sve je u redu. Pravi sok sledi tek po izlasku iz aerodromske zgrade: neverovatna vrelina koja vas natera da gotovo sirom otvorite usta, valjda u zelji da u tom toplotnom talasu koji ne prolazi nadjete i deo vazduha, kvalitetnijeg za disanje.

Stapici? Kako se "ovo" drzi?
Prvi susret sa pravom kineskom kuhinjom. Vecina nas "zalece" se na dekorativne parcice necega sto lici na tanko isecenu svinjsku pecenicu. Muceci se sa stapicima (znala sam da je red bar da probam da ih koristim, ali pitanjce: "Kako se, bre, ovo drzi?" neminovno je), sa unutrasnjom nevericom (ne dam da se to bas vidi), posmatram sve one koji to sto je samo licilo na pecenicu - pojedose! Ne umem da opisem ukuse zacina koje sam osetila… Posle mi kazu, oni sto se bolje razumeju u "preseke" mesa, da je to, je l' te, govedji jezik i da je jezik najkvalitetniji komad mesa bilo koje zivotinje… Izvinite, ali ja bih radije nesto nekvalitetnije! Na kriskama paradajza beli se kupa od secera, ne mogu cak ni da probam. Kad dodjosmo do barenog pirinca i necega sto lici na nas omlet sa lukom, vec je bilo lakse. Za desert: lubenica, dinja, kiselkasto grozdje, ma, supeeer je!
Onda su nas ubacili u masinu: jedna od pekinskih glavnih ulica, "more" trznih centara, sljastecih reklama, bilborda, trgovaca koji megafonom pozivaju da udjete bas u njihovu radnju, cuvena svila, lokali najpoznatijih svetskih modnih kuca… Malo smo zbunjeni, vecina nas mislila je da ide u meku jeftinoce, a ono sto smo videli - daleko je od toga. Ipak, pocinjemo da upoznajemo cari cenkanja.
A onda su pocela da se pale vecernja svetla. Peking bukvalno blesti u okeanu najrazlicitijih svetlecih tela! Brojka od cetiri i po hiljade nebodera sigurno izaziva zavist mnogih metropola. Luksuzni butici, sa najluksuznijim robnim markama na planeti, najmoderniji fitnes centri, rafinirani restorani sa najboljim gurmanskim specijalitetima. Navikavamo se na lica kineskih prolaznika, jedan broj nas odlucuje se za veceru u "Mekdonaldsu"…

"Valter" je heroj
Zanimljivi smo i mi Kinezima, mada su stranci u Pekingu sasvim uobicajena pojava (sto, kako ce se ispostaviti, ne moze da se kaze i za Huhot, gde su svi ucesnici festivala bili prava atrakcija!). Prilaze, interesuje ih odakle smo. Ne znaju za Srbiju, sa Jugoslavijom ide vec malo drugacije. Jedan od njih, valjda posto je malo razmislio, navraca se, pita za Sarajevo, pominje Valtera i fasiste, a onda, na nase zaprepascenje, nosecu numeru iz filma peva - na kineskom jeziku… Zove nas u svoj studio, ucitelj je u skoli kaligrafije (lepog pisanja: od grckih reci kalos - lep i grafeo - pisati). Na putu do studija prelazimo preko Trga brze hrane… Ucinilo mi se da su u ponudi na rostilju sve bube sveta, neki nama nepoznati gmizavci koje oni ocigledno obozavaju, mosnice majmuna (sugerisu da su dobre za potenciju!). Snimam dok mi to zeludac dozvoljava, oni vicu iz sveg glasa prizivajuci musterije, a krajickom oka vec vidim da pocinju da negoduju sto im zaklanjam tezgu, pa se vrlo rado sklanjam sa tog mesta cije je mirise tesko opisati!
Dan iza jos je nabijeniji tempom: pravac Zabranjeni grad Guong. To je kompleks 900 palata i paviljona koji je, kao dom vladara, u carskim danima, vise od 500 godina bio zabranjeni grad za podanike. Prostire se na 72 hektara povrsine, okruzen je visokim purpurnim zidinama. Kineski graditelji su pre vise od dve hiljade godina poceli da zidaju visespratne zgrade, ali one nisu bile predvidjene za stanovanje, vec su sluzile kao hramovi. Tokom niza godina isprobavali su najrazlicitije oblike da bi, konacno, nastala zanimljiva i prepoznatljiva zgrada koja se naziva pagoda. Krovovi pagoda su na ivicama povijeni nagore, uglovi ukoseni. Zasto su se Kinezi trudili da naprave gradjevine tako neobicnog izgleda? Postoje razna tumacenja - prema jednom, stari Kinezi su verovali da duhovi borave na krovu, pa su zato krajevi krova povijeni nagore da duhovi ne bi sleteli dole. Drugi misle da su krajevi povijeni nagore da bi svi zli duhovi skliznuli sa takvog krova i odbili se daleko od kuce.
Nazalost, vremena imamo tek toliko da samo prodjemo pored vecine znamenitosti, ovlas ih razgledajuci. I pored mauzoleja Mao Ce Tunga samo prolazimo, preko puta je TJEN AN MEN, najveci trg na svetu (zato sto sa mauzolejem zahvata ni manje, ni vise nego - 40 hektara povrsine). U svetu ga zovu jos i "krvavi trg" zato sto je na njemu 1989. godine tenkovima opkoljeno i bukvalno pregazeno, kako se procenjuje, oko 10.000 opoziciono nastrojenih mladih ljudi, uglavnom studenata, ali u Kini je gotovo neizvodljivo naci sagovornika na tu temu. Iako ponosni na svoju civilizaciju i istoriju, na to pitanje odgovaraju recenicom da njih "proslost ne interesuje"?!

Sajkace i opanci na Kineskom zidu
I nas pratilac, Liu Ju Fej (22), student trece godine engleskog jezika, Kineski zid video je prvi put kada i mi (trazio je da ga zovemo DZastin, ali dali smo mu "srpskije" ime - LJubisa i naucili ga jos kojekakvim srpskim "majstorijama", sitnim pakostima i psovkama). Na oko 60 kilometara od Pekinga je Badaling, mesto gde vecina stranih turista dodje da poseti simbol kineske civilizacije. Kineski zid je najveca gradjevina na svetu, duga skoro 6.000 kilometara i, kazu, vidljiva cak i sa Meseca. Gradjen je kao odbrana od najezde Mongola nomada i, naravno, nije sacuvan citavom duzinom. Sve je impresivno: i to sto cak i kad ugledate golim okom najudaljeniju tacku planinskog prevoja i pomislite da tamo nema zidina, shvatite da se Kineski zid i tamo nazire i nastavlja u nedogled... I to sto saznajete da ne samo sto mali broj vasih sunarodnika ima priliku da poseti jedno od svetskih cuda, nego i svega desetak procenata samih Kineza uspe tokom svog zivota da vidi Kineski zid! U smiraj dana, u podnozju Badalinga, zaleprsale su srpske nosnje… Clanovi "Abrasevica" spremaju se za slikanje za istoriju na Kineskom zidu. Aparati skljocaju, uspomene su uspomene, ushicenje na nivou, a onda shvatamo da i turisti oko nas zele da ovekovece to isto: Kineski zid jeste svetsko cudo, ali i "Abrasevic" u nosnjama je atrakcija! Jos kad su pocele svirka i igra!
Mrak pada i valja nam na put, 520 kilometara voznje do Huhota. Kineski zid u tami vise i ne naziremo. Razmisljam kako u onome da "iako putujemo svetom da trazimo lepotu, moramo da je ponesemo sa sobom, inace je necemo naci", mora da ima mnogo istine: mnogo smo nase lepote doneli sa sobom, zasluzili smo da upoznamo i kinesku, bas smo zasluzili… Zblizavanje sa Dalekim istokom tek je pocinjalo…
(nastavak u iducem broju)

Generalni sponzor putovanja u Kinu naseg novinara: "Srpska banka"
Sponzori: "Delta banka", "Gradjevinar" i "Autoprevoz" Vrnjacka Banja.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

"IBARSKE NOVOSTI" U POSETI NENADU STEFANOVICU, MLADOM GITARISTI I KOMPOZITORU - pise Ivan Rajovic
Svaki se trud na kraju mora isplatiti

  Nenad Stefanovic je rodjen 27.12.1985. godine u Kraljevu. Na klasicnoj gitari je poceo da svira sa petnaest godina, a Srednju muzicku skolu "Josip Slovenski" u Beogradu je, kako kaze, upisao bez nize i sa samo cetiri meseca priprema kod profesora Zorana Baraca. U klasi profesora Darka Karajica zavrsio je dve i po godine, a trecu kod profesora Milosa Janjica.
Govoreci o svojm pocecima, Nenad kaze: "Na gitari sam svirao jos od osnovne skole, ali ne klasicnoj. A klasicnoj muzici i gitari me je privukla muzika Johana Sebastijana Baha i kompozitora klasicizma. Oduvek sam smatrao da je u svemu najbitnija muzika, bez obzira na kojem se instrumentu izvodi, jer svaki instrument ima neku svoju specificnost, a na izvodjacu je da to pokaze. I mada je klasicna gitara "siromasnija" zvukom od, recimo, dzez gitare ili elektricne, ima neke svoje mogucnosti koje prethodne dve nemaju i, jednostavno, nudi potpuno drugaciju atmosferu, buduci da je klasicna gitara kamerni instrument. Osim toga, mene jako interesuje pisanje muzike i mislim da cu pored pisanja za razlicite instrumente, kamerne sastave, pa mozda i orkestre, jednoga dana, jedan deo svoga rada posvetiti i klasicnoj gitari."

"Gitara je orkestar u malom"
Osvrcuci se na svoje muzicke uzore, Nenad kaze da za njih nikada nije uzimao izvodjace na sopstvenom instrumentu, klasicnoj gitari, vec su to uglavnom bili ljudi koji su se bavili kompozicijom i izvodjenjem muzike na drugim instrumentima, ali i dirigenti, ljudi koji organizuju, odnosno bave se zvukom celog orkestra, jer je i gitara, kako je rekao Paganini, orkestar u malom. Od izvodjaca mu je najveci uzor pijanista Svjatoslav Rihter, za kojeg kaze da je, zasigurno, jedan od najvecih umetnika uopste dvedesetog veka. Od kompozitora to su Dmitrij Sostakovic, Sergej Prokofjev i drugi veliki kompozitori proslog veka.
"Osoba, ili osobe koje sluze kao uzor uopste ne moraju da budu ljudi koji sviraju na istom instrumentu kao ja jer je muzika jako sirok pojam", kaze Nenad i nastavlja:
"Smatram da bi svako ko ima volje i zelje da se bavi kompozicijom, pored muzickog izvodjenja koje je naophodno za jednog kompozitora, to trebalo i da radi. Uostalom, i najveci kompozitori svojevremeno su bili i najveci izvodjaci, iako se to danas okrenulo pa imamo ljude koji komponuju i one koji izvode muziku, a redak je spoj kompozitora i izvodjaca u jednoj licnosti. Verovatno zbog toga i nasa danasnja muzicka scena izgleda tako kako izgleda - vrlo nezavidno. Iako je danas tesko da covek stvori nesto novo, ali i da njegovo izvodjenje do sada napisane muzike zvuci drugacije, smatram da uvek nesto moze da se uradi jer su i kroz istoriju sve promene, odnosno nova muzicka dela, dolazili nadogradnjom onoga sto je vec bilo uradjeno. Zeleo bih da svojom muzikom, ukoliko u tome budem uspeo, dam neki pecat ovom dobu, jer muzika savrseno oslikava doba u kojem zivimo. Medjutim, to ne sme da nas povuce da idemo u krajnost i pravimo izlete u apsurd kakvih je u prethodnom veku bilo jako mnmogo, a nastavljaju se i danas."
Nenad bi, kako tvrdi, voleo da jednoga dana u svom sveopstem delu, barem pridje, iako je vec sama ta zelja veoma velika stvar, velikim kompozitorima poput Johana Sebastijana Baha, Dmitrija Sostakovica, i drugih. On je uveren da jedan potpuni umetnik mora da poseduje znanje i iz drugih oblasti, a ne samo muzike. Pozeljno bi, prema njegovim recima, bilo da poznaje knjizevnost, likovnu umetnost, filozofiju i on se trudi da sebe sto je moguce vise unapredi u tom pogledu.

Podrska okoline je vrlo bitna
"Velika stvar za jednog coveka, koji hoce kvalitetno da se bavi svojim poslom, jeste podrska nekih ljudi. Ja sam tu podrsku dobio od nekolicine ljudi i puno mi znaci i mislim da je to velika stvar. Meni je zao sto nema vise ljudi koji bi hteli ozbiljnije da se bave svojim poslom, pod cim podrazumevam jako puno zalaganja za ono sto rade. Kada bi bilo toga, mislim da bi opste stanje umetnosti u nasoj zemlji bilo mnogo bolje, a ne ovakvo kakvo je danas, gde umetnikom sebe moze da proglasi svako, pa i onaj ko iza sebe nema nista konkretno."
Zanimljivo je da je mladi muzicar, kako tvrdi, iz zemlje izasao samo jedanput za svojih osamnaest godina. Bio je 10 dana u Rijeci i to je bio njegov jedini kontakt sa inostranstvom. U to vreme, seca se Nenad, citav Zagreb je bio oblepljen obavestenjima i bilbordima o predstojecim "Zagrebackim baroknim svecanostima". Poseban utisak na njega je ostavila cinjenica da se to desavalo nekako u isto vreme kada se kod nas najavljivao Sabor trubaca u Guci, karakteristican po radostima glasnih orkestara i gurmanskim specijalitetima u vidu prasetine na zaru i kuvanog kupusa pod satrama.
"Nemam nista protiv kuvanog kupusa, ali mislim da to ne bi trebalo da bude najveca atrakcija u zemlji jer za Gucku trubu svi znaju, a za BELEF ili BEMUS uglavnom ljudi iz Beograda. Mislim da je jako tesko ovde i pod ovakvim uslovima baviti se poslom kojim ja nameravam da se bavim. Gledajuci ljude koji su relativno uspeli u tom poslu, ne verujem da cu moci da prezivim. Mislim da od mog posla uvek moze da se zaradi neki novac, ali koliko je to dovoljno za potrebe jednog savremenog umetnika? Jako je tesko pratiti sve tokove pod ovakvim uslovima jer je cena umetnosti u ovoj zemlji prilicno niska. Termin muzickog umetnika, prateci medije, imaju ljudi koji sa umetnoscu apsolutno nemaju nikakve veze. Svemu tome ide u prilog i podatak koliko je klasicne muzike na nasim radio i TV stanicama. Najveci deo zauzimaju takozvani turbo folk izvodjaci, sto apsolutno govori o nasem kulturnom nivou. Ako su to muzicari koji za svoje nastupe uzimaju najvise novca, ne znam koliko je moja buducnost u ovoj zemlji izvesna i svetla. Izgledi da ja odem odavde, bar za sada, mali su, jer ja ne poticem iz bogate porodice, a jako je tesko doci do stipendije. Prilicno mi je komplikovano da opstanem i u Beogradu, ali odrzava me i vuce izuzetna volja da opstanem i uradim ono sto sam zapoceo, pa da i u krajnjem slucaju i ovoj zemlji nesto doprinesem, ako to bude moguce. Ne znam da li da budem optimista ili pesimista po tom pitanju jer, kao sto rece Fridrih Nice: "Jos si mi ti rusilac svih grobova, slava tebi, voljo moja, a gde ima grobova, ima i uskrsnuca".”
Nenad je do sada odrzao cetiri solisticka koncerta u Kraljevu, koji su, prema recima publike, i za nase uslove bili jako uspesni. Poslednji koncert je odrzao krajem proslog meseca u kraljevackom Muzeju, u okviru programa koji se pod nazivom "Kraljevacko umetnicko leto" odrzava u nasem gradu.
U ovom trenutku Nenad Stefanovic planira da vec sledece godine na Muzickoj akademiji u Beogradu upise klasicnu gitaru i kompoziciju.
"Mislim da ce se sav moj trud i zalaganje na kraju isplatiti, a i ako se ne isplati, nece mi biti zao sto sam pokusao da nesto uradim u ovoj oblasti. Uostalom, da jos jednom ciriram Nicea: "Ono sto nas ne smace, samo nas jaca".”

Rezultati trka na beranovcu:
Klasa 6, do 2000 kubika”super turizmo”
1. Milovan Vesnic (Optima Modrica Beograd)
2. Goran Asanovic (Soja Pauer - Beograd)
3. Zoran Timotic (Hobotnica - Beograd)
Klasa 1 do 1150 kubika, Jugo 55 “Hibridi”
1. Dusan Borkovic (Soja Pauer - Beograd)
2. Aleksandar Tomic ( Hobotnidzca - Beograd)
Zvezdan Jovanovic (MR Reising - Kragujevac
Klasa 2od 1151 do 1400 kubika, Grupa N
1. Danko Bakrac (Tim 063 - Beograd)
2. Vitomir Cvetic (Optima Modrica)
3. Milos Komnenovic (Soto - Beograd)
Klasa 5 od 1401 do 1600 kubika, “Hobi”
1. Zoran Kastratovic (Maks majer - Beograd)
2. Nebojsa Atanackovic (Centar - Beograd)
3. Dusan Popovic (Vojinovic RT - Beograd)
Klasa 3 do 2000 kubika, “super podaksn”
1. Zeljko Banicevic (Optima Modrica)
2. Radomir Djuric (Tim 063 - Beograd)
3. Mihajlo Marinkovic (Moto sport - Beograd)
Jugo 1150 kuboka za Prvenstvo Srbije
1. Aleksandar Lekovic (Andjelkovic Beograd)
2. Dejan Ostojic (Sport plus - Beograd)
3. Igor Savic (MR reising - Beograd)


KOSARKA - TALENTI - pise Stole Petkovic
Gracije sa periferije
  U Metikosima i Jovcu, mestima nadomak Kraljeva sportom su se bavili uglavnom muskarci. Devojke su oduvek volele sport ali su nekako bile u senci. Utisak je da vise nije tako. Najbolji dokaz za to su dve visoke devojcice talentovane kosarkasice: Nevena Jovanovic (Metikosi) i Tanja Zivanovic (Jovac).
Poslednja takmicenja izbacila su ove dve gracije u prvi plan. Na medjunarodnom turniru u Svajcarskoj dobile su pravu priliku da iskazu sav svoj raskosni talenat. Nevena je proglasena za najboljeg ofanzivnog pleja aTanja je bila neprikosnovena kao skakac na mestu centra.
- Tom prilikom nasa klubska drugarica Tamara bajic proglasena je za najbolju igracicu turnira - ne zaboravlja da istakne Nevena.
Inace obe igraju u tri kategorije: pionirskoj, kadetskoj i junioreskoj - po potrebi.
- Turnir je bio zaista jak. Igrale smo sa ekipama iz Amerike, Svajcareske, Nemacke, Italije... Osvojile smo dve zlatne medalje u kadetskoj i kadetskoj konkurenciji a srebrnu u juniorskoj. - kaze Tanja.
Kosarkom se bave 3,5 godine. Udaljenost od grada ne predstavlja nikakvu prepreku za sport koji vole. Cesto se mogu videti kako na bicikli sa ramcom na ledjima hitaju na trening gde ih ceka provereni strucnjak Dragan Bajic koji ima samo reci hvale za Tanju i Nevenu.
Pohadjaju osnovnu skolu “Vuk Karadzic”, odeljenje u Jovcu a imaju i svoje idole. Tanja, Lizu Lesli a Nevena, Alena Ajversona (!).


KOSARKA: ODRZANA SKUPSTINA KK SLOGA - pise Zoran Bacarevic
Radevicu basket fotelja
 
   • Preko 150 clanova Skupstine bilo je prisutno na sastanku najviseg organa KK Sloga u sali Skupstine opstine Kraljevo

    .Dosadasnji predsednik kluba Mileta Milenkovic je podneo izvestraj o radu u protekloj sezoni:
- Oformili smo tim, promenili trenera na pocetku protekle sezone sa badom da stvorimo ekipou za duze staze, A onda je na pocetku polusezone otislo nekoliko igraca pa smo se dali u potragu za novim iskusnm kosarkasima. Dobili smo u medjuvremenu novog sponzora koji je uz klub bio do pred kraj prvenstva ali smo na kraju ostali bez njega - rekao je Milenkovic.
Pred kraj sezone 2002/2004. za borbu opsanka i elitnoj ligi doveden je trener Dragan Stefanovic, bivsi igrac Sloge. Opstanak je ostvaren ali se u novo prvemnstvo uslo sa novim snagama. Dosli su iskusni Ristanovic, Trivunovic, vratio se Dasic. Nesto kasnije stigli su Canic i Vukajlovic. Ova dvojica su prva dobila otkaza. Na njih se svalila losa igra. U januaru kao spasilac dolazi Dragan Kostic.
- Imali smo mlad sastav koji je tek trebalo uigrati. uspeli smo u tome i na kraju ostvarili plasman na petu poziciju. Sto nismo bili cetvrti "zasluzni" su i neki "iznenzadni" rezultati. No, istrajali smo i ostavili smo dobar utisak - raportirao je Kostic, prisutnim clanovima Skupstine i dobio silan aplauz.
Za novog predsednika kluba izabran je Borislav Radevic, direktor filijale Centro banke u Kraljevu.
- Sloga je po imenu sinonim tradicije Srba. Samo slozno mozemo uciniti mnogo u narednom periodu. ja licno ocekujem dobru kosarku i Slogu koja ce igrati zapazenu ulogu u prvenstvu - kaze Radevic, koji je odmah aopstio spisak trojice potpredsednika kluba.
Tako ce za seniore brinuti Zoran Cukanovic, za juniore LJubinko Trifunovic a za poslovni deo Milutin Vucinic.


MASINAC DOBIO NOVA POJACANJA
Kusmuk i Trivunovic novi "studenti“
 
   Kosarkaski klub Masinac u novo prvenstvo ce uci sa dva odlicna pojacanja.
- Dolaze nam Bojan Kusmuk i Mitar Trivunovic. Kusmuk je u protekloj sezoni uspesno igrao za Lajonse iz Vrsca a Trifunovic je bio nezamenljiv u Slogi. Sa njima ce svakako biti puno lakse da se nosimo sa ekipama iz elitne lige - rekao je Dragovan Pantelic, generalni sekretar Masinca.
I Bojan (34) i Mitar (27) su karijeru zapoceli upravo u ovom klubu. Kusmuk je sa 16 godina bio nosioc igre kraljevackih studenata a Mitar je kao anonimni igrac dosao i igrama se oduzio Masincu. Putevi su se najpre razdvojili ali sada su opet tu u starom jatu.
- Ja am sebi postavljam velike ali i realne planove. Tako je bilo do sada tako je i ovoga puta. To znaci da planiram da Masinac ostvari plasman medju sest ekipa ali i da ukoliko se ukaze prilika zaigra u Super ligi. Jednom recju zelim da napravimo pravi kosarkaski bum - kaze iskusni Kusmuk.
Mitar je u finisu prvenstva u dresu Sloge zaigrao vrhunski a sada je kao veliko pojacanje dosao u Masinac.
- Poklapaju se moje ambicije sa planovima novog - starog kluba. Ekipa je tako sastavljena da joj je mesto u gornjem delu tabele. Trudicu se da bas ja dam najveci doprinos takvom uspehu ali i smatram da su Bojinovic, Knezevic, Jovanovic i ostali sazreli za velika dela - dodao je Trivunovic.
Odlaskom Milosa Markovica u Partisan otvorilo je prostor za pojacanje spoljnih linija:
- Drago nam je da smo stvorili takvog asa kakav je Markovic ali smo morali da pronadjemo adekvatne zamene za to mesto u ekipi. Uspeli smo u tome jer su ova dvojica kosarkasa upravo ljudi za takve zadatke. Sto se pojacanja tice jos uvek nije stavljena tacka. Prelazni rok traje do aprila i nije iskljuceno da dovedemo jos nekog vrsnog igraca. Ponuda vec imamo - kaze prof. dr Zoran Petrovic koji sa Dekanom Masinskog fakulteta Milomirom Gasicem cini izvanredan tim organizatora.


FUDBAL: SRPSKA LIGA - GRUPA ZAPAD
Na redu “crveni djavoli”
 
   Posle osvojenog boda u Kucevu sa solidnog ekipom Zvizd optimizam u redovima Metalac Trgovackog povratnika u Srpskoj ligi raste do neslucenih razmera.
- Dobar pripremni period koji nam je omogucola Uprava kluba sada se iskazuje i rezultira na pravi nacin. Pred pocetak u nasim planovima zelja je bila da na gostovanjima ostanemo neporazeni a da na svom terenu damo maksimum i ostvarimo sto je moguce vice. Tako je bilo - kaze trener Milutin Marusic.
Metalci su najpre doneli bod sa gostovanja u u Valjevu kod ekipe Milan, potom su na svom terenu slavili sa uzickom Slobodom a bod iz Kuceva samo je bio stoprocentno ostvarenje zacrtanog plana.
Sada sledi utakmica sa Radnickim iz Kragujevca. O klubu a posebno o ekipi ne treba trositi reci:
- Svi igraci su maksimalno apremni za ovaj duel na stadionu kod Lozionice. Zdravstveni bilten je prezadovoljvajuc pa nam ostaje da ostavimo srce na terenu. Poznate su igracke vrednosti Gorana i Nenada Milovanovica, pa Kizica, Buzica golmana Savica. To najbolje ilustruje kvalitet Radnickog - kaze Marusic.
No igrace se na pobedu:
- Svakako jer rekoh vec kakav nam je plan. Radnicki je, zasto i to ne reci, glavni kandodat za ulazak u Drugu ligu. To bi trebao da bude najveci motiv za dpobru igru mojim pulenima cijom sam idosadasnjom igrom prezadovpoljan. Jednom recju u moje igrace imam veliko povereenje - rekao je na kraju trener Milutin Marusic.