Uzajamna stranacka kontrola
Sindikat kao privatni biznis
Krov za izbeglice i siromasne
Novi dom u Kraljevu
Kraj sopstvene promocije
Krah vrhunskog cinizma i bahatosti
Iduce godine nova deponija
Nisu svi zmajevi isti
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, atletika, sah, moto sport

"LINGVA" U BORBI SA KORUPCIJOM - pise Predrag Markovic
Uzajamna stranacka kontrola

   Nevladina organizacija ,,Lingva" iz Kraljeva jos 1999. godine pocela je sa jednogodisnjim antikorupcijskim kampanjama. Prvi projekat koji je realizovala tokom 1999/2000. godine bio je ,,Stop korupciji!", tokom 2002. godine je usledio projekat ,,Antikorupcija - projekat ohrabrenja", a 2004. je zapoceo projekat "Hrabro! Ne korupciji!". Sva tri projekta finansijski je podrzala Fondacija ,,Olof Palme International" SIDA iz Svedske.
   Prema recima Radovana Milicevica, direktora ,,Lingve", cilj svih antikorupcijskih projekata je razvijanje svesti obicnih gradjana o neophodnosti licnog angazovanja u suprotstavljanju ovoj devijantnoj pojavi koja razara nase drustvo.
   Na listi od devedeset zemalja, koju je sastavio ,,Transparenci International", koja predstavlja Bibliju za investitore, 2000. godine Srbija i Crna Gora je bila na pretposlednjem, 89. mestu po korumpiranosti. Te godine jedino je Nigerija imala veci stepen korupcije u svetu od nas, a nasa zemlja je imala indeks korupcije 1,3.
   Komparativna analiza iz 2000. godine i januara 2004. godine pokazuje da je korupcija u Srbiji smanjena u odnosu na vreme Miloseviceve vladavine, ali da je, nazalost, ona jos uvek veoma prisutna, jer se i pored pozitivnog pomaka, koji izrazeno u procentima iznosi 77 odsto, nasa zemlja nalazi u grupi sa Makedonijom, Hondurasom, Bolivijom, Sudanom, Ukrajinom i Zimbabveom.
   U antikorupcijskom centru ,,Lingva" smatraju da pomeranje indeksa korupcije, koja se uselila u sve segmente zivota (pravosudje, policiju, zdravstvo, prosvetu, drzavne organe i organe lokalne uprave, privredu...), najvise zavisi od zaokruzivanja institucionalnog okvira, donosenja Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i zelje da se ti propisi sprovedu dosledno i uz minimum kompromisa.

Nacin prezivljavanja ili pojava?
   ,,Ukoliko su politicari neefikasni u borbi protiv korupcije, inicijativu bi trebalo da preuzmu gradjani", kaze direktor ,,Lingve", Radovan Milicevic. ,,Nazalost, mi smo deset godina ziveli u drzavi koja nije postovala ni minimalne demokratske norme i standarde. Obican gradjanin je izgubio kriterijum o tome sta je normalno u drustvenim tokovima, pa umesto da korupciju posmatra kao negativnu pojavu koju bi trebalo iskoreniti, ona je za njega postala laksi, a nekada i jedini nacin da se dodje do zeljenog cilja. Korumpiranost u svim sferama postala je nesto ocekivano, logicno, normalno, cemu se niko vise ne cudi, sto vise izaziva zavist, nego indignaciju. Vecina ljudi vidi korupciju kao nacin prezivljavanja, a da toga uopste nije svesna. To je ono sto umnogome otezava resavanje problema i u nasem okruzenju i cini borbu protiv korupcije tezom i ozbiljnijom”, kaze Milicevic.
   Sva ova prica se bazira i na iskustvima koja su stecena u ,,Lingvi" tokom antikorupcijskih kampanja i anketa koje se svake godine sprovode medju gradjanima. Januara ove godine aktivisti ,,Lingve", metodom slucajnog uzorka, anketirali su 300 ispitanika iz Cacka, Kraljeva i Vrnjacke Banje, trazeci od njih da daju svoje vidjenje resenja problema korupcije. Analiza rezultata ankete je pokazala da gradjani problem korupcije smatraju jednim od najakutnijih problema lokalne zajednice (iza siromastva i nezaposlenosti). Paradoksalno je da, iako su svesni problema korupcije i njenih posledica, samo 40 odsto anketiranih smatra da smanjenje korupcije moze direktno da utice na poboljsanje njihovog zivotnog standarda. Na pitanje koji je najefikasniji nacin borbe protiv korupcije, najveci broj njih odgovara da su to represivne metode vlasti, dok je promena svesti o neophodnosti licnog ucesca u suprotstavljanju korupciji medju odgovorima gradjana na poslednjem mestu.
   "Sve to govori o tome da gradjani nisu svesni da su oni sami deo celokupnog problema i da borba pocinje odozdo, da bi na kraju stigla i na sam vrh", kaze direktor ,,Lingve", dodavsi da su ocekivanja da ce se skidanjem nekolicine korumpiranih ljudi sa vrha problem resiti nerealna i da problem korupcije zbog svoje kompleksnosti zahteva angazovanje svakog pojedinca.

Vrana vrani oci ne vadi
Tokom poslednje antikorupcijske kampanje koja se u ,,Lingvi" sprovodi od marta, gradjani su podneli stotinak prijava. Najveci broj prituzbi (oko 90 odsto) odnosi se na neefikasnost pravosudnih organa (odugovlacenje sudjenja), ili nezadovoljstvo sudskim presudama. Ostalih 10 odsto prituzbi gradjana odnosilo se na korupciju u zdravstvu, obrazovanju, organima lokalne samouprave i na proces privatizacije. Obeshrabrujuce je da je vecina takvih prituzbi bila bez odgovarajucih materijalnih dokaza, a jos manje spremnosti gradjana da ucestvuju u pripremanju tzv. sacekuse, kada je mito u pitanju.

   Milicevic naglasava da postoje i visoki oblici korupcije, kako u lokalnoj zajednici, tako i u Vladi Republike Srbije.
   "Sta je to, nego izvanredna osnova za korupciju, kada jedna politicka opcija drzi pod kontrolom pravosudje, policiju, finansije, ili zdravstvo? Poznato je da jedna politicka opcija nece ,,ganjati" druge clanove politicke partije, jer iza toga najcesce stoji nekakav materijalni interes, tako da mi sve nalikuje na nekakvu podelu plena", kaze direktor ,,Lingve". Zbog toga on, kao neophodnu meru, predlaze da druge politicke stranke kontrolisu institucije pod okriljem pojedine politicke opcije.
   I umesto zavrsnog komentara, recimo da smo iz kraljevackog antikorupcijskog centra ,,Lingva" poneli utisak da su u njemu svi svesni da su neophodne godine (neko pomenu deset), godine ohrabrivanja i ukazivanja na probleme i muke koje sobom donosi korupcija da bi se videli prvi rezultati. Godine koje su pred njima - i svima nama.

TELEFONISTKINJA ZC ,,STUDENICA” TVRDI - pise Rajko Saric
Sindikat kao privatni biznis

   LJiljana Petkovic, telefonistkinja u Zdravstvenom centru ,,Studenica”, kritikuje rad Osnovne organizacije Sindikata ove zdravstvene ustanove, posebno rad Nenada Aritonovica, tehnickog lica, koga je optuzila za korupciju, samovolju i bahatost.
U pismu upucenom redakciji Ibarskih novosti, Petkoviceva tvrdi da Aritonovic bez ikakve kontrole rukovodstva Sindikata, godinama, po svojoj volji, raspolaze sredstvima od sindikalne clanarine (koja iznosi oko 2.000 evra mesecno), da raznorazne vidove humanitarne pomoci i paketice za decu deli kome i kako hoce, te da na besplatan odmor i rekreaciju vodi samo ,,svoje” ljude, dok od drugih uzima novac.
   - Sirotinja od radnika ode, tako, na po neki rekreativni odmor, ali uvek besplatno idu jedni te isti. Drugi moraju da plate i to ,,evricima”. Besplatno odu i mlade, zabavne devojke, iako ne rade nigde, ponajmanje u Zdravstvenom centru - kaze Petkoviceva u svom pismu i naglasava da u ZC ,,Studenica” radi 29 godina, a da nikada nije imala priliku da ode na rekreativni odmor.
   - U dva navrata, pre cetiri godine, dobila sam novcanu pomoc od po 50 evra, kada mi je u Belgiji ubijena kcerka Vera i kidnapovano njeno dvoje dece. Unuk Milan, koga sam pronasla u Italiji, samo je 2001. godine dobio paketic za Novu godinu. Nekako se uvek desi da ne bude na spisku. Kada sam nedavno pozvala Aritonovica i zatrazila da mene i unuka Milana povede na rekreativni odmor, o trosku sindikata, rekao je da za dete moram da platim 100 evra - navodi u pismu Petkoviceva, naglasavjuci da je Aritonovic rad u sindikatu pretvorio u unosan biznis.
   Sa druge strane, pak, Nenad Aritonovic - Nesa kaze da mu je ispod casti da komentarise navode LJiljane Petkovic, jer su obojeni ,,bojom drugog sindikata, neistinom i cistim glupostima”.
   - Moja supruga u ZC radi 23 godine i nikada nije bila na rekreativnom odmoru jer je sluzba kojoj pripada jos nije predlozila. Postoje neka pravila, neki normativi kojih svi moramo da se pridrzavamo. Tacno se zna ko ide na besplatan odmor, ko placa 50, 70 ili 100 odsto troskova - jasan je Aritonovic.
   Predsednik Osnovne organizacije Sindikata u ZC ,,Studenica” i predsednik ovog sindikata za Raski okrug (koji broji oko 4.600 clanova), dr Branko Djokic, kaze da Nenad Aritonovic, kao ni on sam, nema uticaja na spisak radnika koji ce ici na rekreativni odmor ili ce primiti neki drugi vid pomoci, kao ni na odluku o stupanju u strajk i sl.
   - Aritonovic je samo sekretar, tehnicko lice zaposleno u Sinikatu, a odluku o rekreativnom odmoru zdravstvenih radnika u Canju, Prolom Banji ili nekom drugom odmaralistu donosi Izvrsni odbor sindikata, koji u uzem sastavu broji 13 clanova, dok radnike biraju sluzbe u zdravstvenim ustanovama s obzirom na broj zaposlenih. To je gotovo rutinska stvar, uvek odlazi 60 do 70 radnika. Omoguceno je da na odmor idu i clanovi porodica nasih radnika, ali su oni u obavezi da svoj boravak plate u odredjenom iznosu - kaze dr Djokic, podsecajuci da je odluka o rekreativnom odmoru radnika doneta pre nekoliko godina, kada se doslo na ideju da je deplasirano slaviti 8. mart i trositi sredstva na poklone.
   Prema oceni predsednika sindikata, Aritonoviceva uloga u odlukama za koje ga Petkoviceva optuzuje minorna je. Petkovicevoj je napravljen ustupak i omoguceno joj je da, i pored toga sto je sluzba kojoj pripada nije predlozila, bude na spisku za rekreativni odmor, ali ukoliko zeli da povede unuka Milana, mora da plati kao i svi drugi radnici koji su vodili clanove svojih porodica.

CENTAR ZA LJUDSKA NASELJA UJEDINJENIH NACIJA GRADI STANOVE U SEDAM GRADOVA SRBIJE - pise Rajko Saric
Krov za izbeglice i siromasne

   Vlada Italije ce uloziti petnaest miliona evra za izgradnju 670 stanova u sedam gradova Srbije, koji ce, pod veoma povoljnim uslovima, biti izdavani ili prodavani izbeglickoj i ugrozenoj socio-ekonomskoj populaciji

   Na osnovu usvajanja projektnog dokumenta vlada Srbije i Italije, Centar za ljudska naselja Ujedinjenih nacija (UN Habitat) i opstina Kraljevo nedavno su potpisali okvirni sporazum o realizaciji programa ,,Stanovanje i trajna integracija izbeglica u Srbiji”. Sporazum, prvi ove vrste u Srbiji, preteca je tehnickog sporazuma koji ce, kako se ocekuje, biti potpisan na jesen i odnosice se na jos sest gradova: Nis, Kragujevac, Cacak, Valjevo, Pancevo i Staru Pazovu, a finansirace ga italijanska vlada sa 15 miliona evra.
   - Program se sastoji od tri medjusobno povezane komponente i bice sproveden na tri korisnicka nivoa. U svakoj od pomenutih opstina, kroz stambenu komponentu, bice obezbedjeno do 95 stanova za ugrozene grupe, izbeglice i druge grupe stanovnistva sa niskim primanjima, koji ce biti davani pod zakup ili prodavani na kredit, pod subvencionisanim uslovima. Paralelno sa tim pilot projektima bice formirane nove institucije i mehanizmi na republickom i lokalnom nivou, koji ce obezbediti dostupnost stanova svim socijalnim grupama koje ne mogu da na trzistu rese svoj stambeni problem - rekla je Lihija Ramirez, sef kancelarije Habitat u Beogradu, i dodala da ce kroz komponentu socio-ekonomske integracije biti potpomognuta integracija ugrozenih drustvenih grupa u trzistu rada, kroz odgovarajuce programe obuke i prekvalifikacije, poboljsanja gradjanskog ponasanja i smanjenja kriminaliteta.
   - Kroz komponentu planiranja razvoja opstina bice sprovedena obuka u novim pristupima i metodologiji strateskog planiranja razvoja lokalne zajednice. Paralelno ce se formirati novi ili osnazivati postojeci institucionalni kapacitet na lokalnom nivou, koji ce se baviti koordinacijom i sprovodjenjem razvojnih planova u skladu sa savremenom praksom Evropske unije - kazala je Ramirezova.

TEMELJI NA JESEN
   Prvi sekretar ambasade Italije u Beogradu, Valerija Bjadjoti, kaze da su direktni korisnici ovog programa republicka Vlada (kroz kreiranje nacionalne politike i sektorskih strategija, izgradnju institucija i unapredjenje regulative, lokalne samouprave, kroz lokalnu politiku, izgradnju institucija i obuku strucnog kadra), izbeglicka domacinstva u procesu integracije u lokalnu zajednicu, kao i lokalna stambeno ugrozena domacinstva.
   Rajko Korica, zamenik ministra za kapitalne investicije u Vladi Srbije, ocekuje da pocetak implementacije ovog programa pocne ove jeseni, odmah po potpisivanju tehnickog sporazuma, kojim ce se precizirati uloga novih instrumenata, poput Opstinske stambene agencije i Republickog fonda za stanovanje, koji ce zajedno sacinjavati elementarnu osnovu sistema finansiranja i realizacije drzavnih programa netrzisnog (socijalnog) stanovanja.
   Predsednik opstine Kraljevo, dr Radoslav Jovic, istakao je znacaj ovakvog programa jer se u nasoj opstini danas nalazi nekoliko desetina hiljada izbeglog i interno raseljenog stanovnistva, vise od 30.000 nezaposlenih, 500 socijalno najugrozenijih sugradjana opstaje u zivotu zahvaljujuci “narodnom kazanu”, a tu su i stotine drugih socijalno ugrozenih porodica koje sopstvenim radom i zalaganjem, bez pomoci medjunarodnih donatora, nikada ne bi mogle da obezbede krov nad glavom.

LJUDSKE SUDBINE: NIKOLA MALJKOVIC IZ DVORA NA UNI - pise Dragan Pavlovic
Novi dom u Kraljevu

   Juli 1989. U poljskom gradu Vroclavu na rekreativnom odmoru radnici iz dva bratska kolektiva: kraljevackog ,,Magnohroma" i ,,Zeljezare Sisak".
   Medju njima i mladi metalurski tehnicar iz Dvora na Uni Nikola Maljkovic i jos mladja sarmantna plavusa Milja Lulevic, daktilografkinja ,,Magnohroma". Susreli se pogledi i planula ljubav. Bio je to sudbonosni susret za oboje. U septembru 1990. Nikola dolazi u Kraljevo i njih dvoje zapocinju novi zivot u gradu na Ibru.

Rodnu Baniju ne zaboravlja
   Svoj zavicaj Nikola nosi u srcu. Ostali su u Baniji njegovo detinjstvo i mladost, dve decenije uspesnog rada u ,,Zeljezari", roditelji, rodbina, prijatelji, komsije, porodicna kuca i godinama sticana imovina.
   - Sve to sto je godinama stvarano - unisteno je, sruseno i opljackano u ustaskom progonu na srpski narod. Meni je u ,,bljesku" i ,,oluji" porodicna kuca srusena do temelja, a od teskih stradanja i zalosti preminuo je i otac Djoko - sa velikom tugom seca se Nikola.
U zelji da vidi najrodjenije i pokusa da bar delimicno povrati izgubljeno i od hrvatskih vlasti nadoknadi stetu, Nikola nekoliko puta godisnje poseti rodni Dvor na Uni. Poslednji put je u zavicaju bio ovih dana, i pun je lepih utisaka, jer se ukupna situacija u Hrvatskoj ipak menja na bolje.

Kraljevcani ga privatili kao najrodjenijeg
   - Cudne su, eto, ljudske sudbine. Ko bi pomislio da cu ja, kao rodjeni Banijac, doci u ovaj lepi grad izmedju Ibra i zapadne Morave i trajno se nastaniti u njemu. LJubav je u mom slucaju na najbolji nacin potvrdila svu svoju velicinu i moc. Mene su kraljevcani prihvatili i zavoleli svom snagom, a i ja njih. zato sam i odlucio - ostacu u Kraljevu do kraja zivota - poruka je za kraj Nikole Maljkovica.

NA TEKST “KRAJ USPESNE MISIJE JEDNOG DIREKTORA”
Kraj sopstvene promocije

  Povodom clanka “Kraj uspesne misije jednog direktora”, objavljenog u ovom listu 03.09.2004. godine, osecam se pozvanim i prozvanim da prokomentarisem cinjenice koje su iznete u clanku, ali i upoznam vase citaoce sa cinjenicama, koje nisu ukljucene u izvestaj “uspesnog” direktora.
Posto je Nadica Lazic u clanku “Uspesni kraj jednog direktora na nezavrsenoj misiji” u broju od 10.09.2004. godine veoma analiticki razotkrila sve neistine i netacnosti u pomenutom izvestaju, a koje se odnose na HK FVK kao celinu, ja cu se osvrnuti na poguban uticaj bivseg generalnog direktora HK FVK, Radovana Petrovica, na poslovanje AD Livnica.
U tom smislu postavljam sledeca pitanja:
- zasto u izvestaj o radu bivsi generalni direktor nije stavio cinjenicu da umesto dva metalurga, koji su vodili proizvodnju u AD Livnica, njegovom “mudrom” kadrovskom politikom, sada u proizvodnji rade jedan metalurg i SEST masinskih inzenjera, sa padom proizvodnje u prvih osam meseci ove godine u odnosu na isti period prosle godine od 56 odsto. U periodu od I do VIII 2003. godine proizvedeno je 560 t, a u periodu od I do VIII 2004. godine proizvedeno je 249 t;
- zasto nije napisao da je tako sastavljena “strucna” ekipa pod, kako sam kaze, “njegovom direktnom kontrolom”, napravila dva proboja liva na novoj elektro peci i izazvala visednevni zastoj proizvodnje u livnici;
- zasto nije napisao u izvestaju da je ukinuo normu i stimulaciju i uveo uravnilovku kao sistem odredjivanja zarada;
- zasto nije napisao da se, i tako zaradjena, plata prima po dinamici, koja se odredjuje abecednim redom, a ne po doprinosu proizvodnom procesu;
- zasto nije napisao da za 2004. godinu (ne samo radnicima livnice, vec svim radnicima HK FVK) nije uplacen doprinos za penzijski staz;
- zasto nije napisao da vec sada postoji (opet ne samo za radnike livnice) cetvoromesecno kasnjenje zarada;
- zasto nije napisao da je prodajom otpadnog celika napravio stetu HK FVK od vise miliona dinara, a livnicu ostavio bez resursa osnovne sirovine, koji je mogla da koristi nekoliko godina;
- zasto nije napisao kako je upropastio program proizvodnje vodovodnih fazonskih odlivaka i zasto su otisli veliki kupci odlivaka kao sto su Hidrokomerc-Lucani, Kopaonik-Kraljevo i drugi;
- zasto nije napisao da livnica ne radi vise od dvadeset dana, zbog iskljucenja elektricne energije, a zbog neplacenih racuna;
- zasto nije napisao da za proteklih godinu dana njegovog “mudrog” rukovodjenja, nije uplacena nijedna rata kredita za novu elektropec, pa sada preti administrativna zabrana rada peci, jer je ista kupljena na lizing;
- zasto nije napisao koliko puta i koliko dugo je bio blokiran racun AD Livnica, koji od marta 1996. godine (kada je otvoren) do 01.10.2004. godine NIKADA nije bio u blokadi.
Bilo bi jos mnogo ZASTO, ali uvek samo jedno i uvek isto ZATO: bivsi generalni direktor se, od pocetka svog mandata, bavio obmanama i stvarao laznu sliku o uspesnoj HK FVK, kako bi promovisao samo sebe, kao nosioca uspesnosti. I za divno cudo, to je uspevao pored nosilaca izvrsne vlasti u tom periodu (sto govori o kvalitetu tadasnje vlasti). Ko god bi drugacije mislio i na drugi nacin opisivao stanje u HK FVK, bio bi prosto zbrisan iz HK FVK.
Proterani inzenjeri, pravnici i ekonomisti zapoceli su borbu za istinu (ma koliko ona u pocetku bila donkihotovska) i istina o desavanjima u HK FVK se postepeno probija do institucija sistema, narocito republickih (ali, nazalost, ne i lokalnih). Poput Potemkinovih sela, nestajala je lazna slika o HK FVK i zato je, NAPRECAC, usledila ostavka RADOVANA PETROVICA.
Bio je to potpun krah i rukovodno-pravni fijasko.
Radnici, kojima je “zahvaljujuci njegovim odlukama, a zbog nediscipline, nanesene stete fabici i organizovanog kriminala”, pre godinu i vise prestao radni odnos, vracaju se na posao, zahvaljujusi pravosnaznim sudskim odlukama, sa potrazivanjima, koja sada premasuju milionske iznose.
Inspektori Inspekcije rada, Uprave javnih prihoda i Odeljenja za privredni kriminal MUP-a Kraljevo “cesljaju” fabriku uzduz i popreko. Zeljno iscekujem nalaze INSTITUCIJA sistema, a ne Radovana Petrovica, kako bi se, konacno, utvrdilo ko je pravio stetu preduzecu i ko je protagonista organizovanog kriminala: bivse ili sadasnje rukovodstvo “pod kontrolom generalnog direktora”.
Radovan Petrovic bi se ponovo vratio u privatizovanu Fabriku vagona. Prema mom sudu (da ne prejudiciram nalaze i presude institucija sistema), njemu na putu povratka u Fabriku stoji usputna stanica, koja se nalazi izmedju zgrade MUP-a i Zavoda za socijalno osiguranje.
Konacno, ovaj tekst ja necu slati na cetrnaest adresa, jer oni tamo pravi izvestaj o pravom stanju u HK FVK imaju poodavno, vec je tekst namenjen gradjanima Kraljeva, kako bi oni shvatili ko je rukovodio njihovom (jos uvek) Fabrikom vagona.

Zoran Bogdanovic,
dipl. met.

po volji Radovanovoj,
bivsi tehnicki direktor
HK FVK Livnica

PREDSEDNISTVO SINDIKALNOG ZBORA RADNIKA HK FVK DEMANTUJE NAVODE BIVSEG GENERALNOG DIREKTORA U IZVESTAJU PODNETOM UPRAVNOM ODBORU FABRIKE - pise Rajko Saric
Krah vrhunskog cinizma i bahatosti

  Na direktorova sluzbena putovanja, puna izazova i uzbudjenja, po zemljama Latinske Amerike, iz fabricke kase dato vise od 22.000 evra • Racuni mobilnog telefona premasivali 350.000 dinara • Svoj i kabinet sekretarice direktor opremio namestajem vrednim 670.000 dinara • Pokrenuta istraga zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja

   Visemesecna proslogodisnja trvenja u Fabrici vagona, i to u jeku procesa restrukturiranja (u kojem je od 1.607 radnika, kao tehnoloski visak, otpusteno 776), nastavljaju se. Nova varnica u zestokim svadjama i razmimoilazenjima sevnula je usled pismenog izvestaja doc. dr Radovana Petrovica upucenog Upravnom odboru HK FVK, ali i medijima, nakon podnosenja ostavke na mesto generalnog direktora ovog nekada veoma uspesnog kraljevackog privrednog subjekta.
   Predsednistvo sindikalnog zbora radnika tvrdi da je bivsi generalni direktor HK FVK u svom, kako kazu, zakasnelom ekspozeu UO Fabrike pokusao da nadje pokrice za svoje brojne nezakonite radnje pocinjene tokom mandata za koji se moze reci da je bio po sistemu ,,Misiju sam ispunio - HK FVK vise ne postoji”. Analizirajuci izvestaj o radu (kontroverznog, sada vec bivseg direktora), podnet nakon ostavke, mozemo zakljuciti da je nepotpun, u mnogim navodima netacan i da je bespredmetan, jer je podnet po okoncanju mandata, smatraju u Predsednistvu i optuzuju Petrovica za bahatost, sujetu, tvrdoglavost i nepotizam koji su Fabrici naneli nemerljivu stetu.
Tacno je da je Petrovic izabran za direktora 19. aprila 2002. godine, sa punim radnim vremenom, ali je kasnije, na njegov zahtev, UO doneo odluku da mu se odobri da radi pola radnog vremena. U trenutku njegovog stupanja na duznost, u FVK nije bilo nikakvog projekta Vlade Srbije niti bilo kakve odluke HK o pristupanju projektu Vlade Srbije vezano za privatizaciju. Do toga je doslo tek posle sest meseci, tvrde clanovi petoclanog Predsednistva.

STATUT PO VOLJI SKUPSTINE
   Bivsi generalni direktor je na to mesto dosao nakon prezentovanja svog programa na sednici UO. NJegov program, kako je govorio, trebalo je da obezbedi preporod fabrike i osigura veca primanja svim zaposlenima, a dogodilo se suprotno. Ni tvrdnja bivseg direktora da je otklonio blokadu ziro racuna i time eliminisao uvodjenje stecaja, nije tacna. Naprotiv, kazu u Predsednistvu, blokade ziro racuna su se nastavile, a obaveze HK FVK su se, po raznim osnovama, povecavale. I sam direktor priznao je to kada je govorio o strukturi dugova. Na ovaj nacin neovlasceno je u javnost izneo podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu pokazujuci svoje neznanje i rukovodno pravni debakl.
Sto se tice podrske sindikata, UO i Skupstine HK FVK, generalni direktor je od predsednika sindikata imao bezrezervnu podrsku, jer je vise zastupao interese direktora nego radnika, verifikujuci tako bezakonje i bahatost generalnog direktora. Dobro se zna i kako je bivsi direktor ,,prisvojio” UO, tako da je generalni direktor kontrolisao UO, umesto da bude obrnuto. Za Skupstinu Fabrike moze se istaci da je postupala nezakonito s obzirom na to da joj je istekao mandat na koji je birana. Posebna nezakonitost odnosi se na izmene i dopune Statuta FVK od 18. maja, gde je Skupstina sebi produzila vek trajanja, ocenjuju u Predsednistvu sindikalnog zbora.
   Kada je u pitanju sprovodjenje programa privatizacije, radnici naglasavaju da nikakve revitalizacije proizvodnje nije bilo. Posle vise probijanja rokova, uspeli su da zavrse 60 vagon cisterni za Belgiju, ugovorenih u ranijem periodu. Kada je rec o vansudskom poravnanju (potrazivanjima samih radnika), nije bilo nikakvog sporazumnog dogovora, vec se radilo o potpisivanju sporazuma o reprogramu duga. Zaposleni su potpisali ovaj sporazum u posebno nametnutim okolnostima, kada su imali dve opcije: potpis ili da postanu tehnoloski visak.

GDE SU PLATE?
   Potrazivanja HK FVK prema raznim poveriocima prejudicirana su u funkciji smisljenog obezvredjivanja HK FVK pred proces privatizacije, smatraju u Predsednistvu sindikalnog zbora. Bivsi generalni direktor je pojedinim radnicima ostao duzan 16 plata. Kadrovska politika i resenja koja je donosio (postavljanje pojedinih ljudi koji nemaju ni radno iskustvo, a ni znanje, na neka radna mesta), bili su pogubni za nesmetan proces proizvodnje. Neshvatljivo je da revitalizacijom proizvodnje bivsi gen. direktor otkriva visak radne snage, a da potom vrsi enormno veliki prijem novih radnika, uglavnom po rodbinskoj liniji. Netacna je i tvrdnja o otvaranju novog preduzeca, mozda internog karaktera, zakonito ne. Zbog nezakonitih odluka bivseg generalnog direktora, otpusteni radnici koji su sudskim resenjem vraceni na posao, od Fabrike sada potrazuju milionske iznose. Tacno je i to da je bivsi generalni direktor, iako sa skracenim radnim vremenom, cetiri puta posetio Latinsku Ameriku, pre svega Brazil, dva puta Indiju, Manilu, Dubaji, Afriku, vise puta Brisel, Moskvu i Pariz. Za to je HK FVK platila vise od 22.000 evra putnih troskova i vise od 350.000 dinara za njegov mobilni telefon, koji jos uvek nije vratio. Brojna sluzbena putovanja i turisticke destinacije pune uzbudjenja i avantura Fabrici nisu donela ,,ni cent”. O predjenoj kilometrazi sluzbenim automobilom i nepokrivenosti oko 129.000 dinara bonova za gorivo, da i ne govorimo.
   Radnici bivsem generalnom direktoru zameraju sto je Masinskom fakultetu u Kraljevu, ciji je profesor, platio 600.000 dinara za obuku radnika za rad na racunaru, iako u Fabrici ima veoma malo kompjutera. Sto je kolegi sa fakulteta, prof. dr Miroslavu Veskovicu, za rad u komisiji za polaganje pripravnickog ispita novoprimljenih inzenjera, isplatio honorar od 78.000 dinara i sto je u vreme najvece besparice platio tri miliona dinara omladinskoj zadruzi iz Valjeva za ciscenje fabrickog kruga, kao da je to za Fabriku bio najvazniji posao i kao da u Kraljevu nema nijedna omladinska zadruga. Radnici tvrde da imaju dokaze da je bivsi generalni direktor prodao vise od 3000 tona materijala i alata, od cega samo prohrona 70 tona, po veoma diksutabilnoj ceni.
   Radnici bivsem direktoru ne mogu oprostiti ni sto je za kupovinu kancelarijskog namestaja u svom kabinetu dao 392.941 dinar fabrickih sredstava, dok je za opremanje kancelarije sekretarice dao 277.332 dinara. Nisu voljni da mu oproste ni avgustovski racun za mobilni telefon od 24.512 dinara, koji je placen ovih dana.
   Svi izneti podaci, prema tvrdnji Predsednistva sindikalnog zbora, prezentovani su Vladi Srbije, nadleznim ministarstvima, finansijskoj policiji i sudstvu. U SUP Kraljevo potvrdjeno nam je da se vodi istraga protiv bivseg generalnog direktora HK FVK, dr Radovana Petrovica, da je dobar deo istrage zavrsen, a predmet dostavljen Opstinskom i Okruznom tuzilastvu.
   Opstinski javni tuzilac, Mihailo Zecevic, potvrdio je da je podnet zahtev za sprovodjenje istrage protiv bivseg generalnog direktora HK FVK zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja, a po prijavi radnika ove Fabrike. Zecevic je pojasnio da se neki predmeti nalaze u Okruznom tuzilastvu, ne precizirajuci o kojim predmetima je rec.
   Pokretanje istage ne znaci i da je neko kriv. Nadlezni ce reci konacnu rec, a kraljevackoj javnosti ce biti jasno da li se radilo o medjuljudskim obracunima bivseg generalnog direktora i pojedinih grupa radnika HK FVK ili je bivse poslovodstvo, na celu sa doc. dr Radovanom Petrovicem imalo ,,podosta putera na glavi”. Nepobitno je samo da je naneta velika steta poslovnom ugledu Fabrike, a to nikome nije u interesu.

 PET DECENIJA ,,CISTOCE” - pise Rajko Saric
Iduce godine nova deponija

   Pedeset godina postojanja JKP “Cistoca” docekuje sa 196 zaposlenih, modernizovanim voznim parkom i ambicioznim proizvodnim planovima • Pocetkom 2005. godine trebalo bi da pocne izgradnja savremene sanitarne deponije kojom bi problem odlaganja i deponovanja smeca bio resen za narednih trideset godina

  Daleke 1954. godine, odlukom Mesnog odbora opstine Kraljevo, grad na Ibru dobio je komunalno preduzece ,,Cistoca”. Bilo je to prvo preduzece ovog tipa u Kraljevu i Raskom okrugu, a spada u grupu deset najstarijih komunalnih preduzeca u Republici Srbiji. Tih godina, prisecaju se stariji sugradjani, iako je iznosenje smeca, kao i druge komunalne delatnosti, obavljano konjskim zapregama, grad je imao zavidan stepen cistoce. Danas JKP ,,Cistoca” raspolaze modernom mehanizacijom i u njemu je zaposleno 196 radnika svih profila.
- Tokom pedeset godina razvoja ovog preduzeca veliki doprinos dali su radnici, ali i lokalna samouprava i druge drzavne institucije - kaze direktor Radmila Vladisavljevic. - Bili smo i ostali rasadnik svih drugih komunalnih preduzeca, kao sto su Vodovod, Pijaca, Stambeno i Toplana. Osnovna delatnosti je iznosenje smeca za vise od 100.000 gradjana i 2.000 pravnih subjekata.

Umivanje cvetnog grada
   Dnevno se sa nasih ulica i ispred poslovnih objekata ukloni oko sto tona raznog smeca, sto predstavlja ogromnu kolicinu otpadnog materijala za grad velicine Kraljeva.
   Druga delatnost “Cistoce” jeste odrzavanje javnih zelenih povrsina po kojima je Kraljevo svrstano u red gradova koji imaju ,,optimum” zelenila po glavi stanovnika.
   - Nase preduzece se trudi da na zelenim povrsinama imamo dosta cveca, prolecne i jesenje rasade, kao i dugogodisnje cvetne biljke, po cemu smo prepoznatljivi medju gradovima. Nebrojeni su primeri gde kolege iz drugih gradova kazu: - Idemo u Kraljevo, cvetni grad, da se nadisemo cistog vazduha! Posebno se to odnosi na gradove juznije od Beograda - kaze Vladisavljeviceva.
   Treca, takodje osnovna delatnost, jeste ciscenje i pranje gradskih ulica i trgova. Nas grad spada u kategoriju gradova sa najjacom dinamikom “umivanja” ulicnih povrsina, jer se vise od trideset ulica pere pet-sest puta nedeljno, sto predstavlja ogroman posao i ulaganje, cak i za gradove ekonomsko i privredno daleko razvijenije u odnosu na Kraljevo, ali Direkcija za planiranje i izgradnju “Kraljevo” redovno prati sve aktivnosti “Cistoce”.
   U “Cistoci” su posebno ponosni na svoj proizvodni program, gde je poslednjih godina doslo do povecanja proizvodnje saksijskog i rezanog cveca.
   - Planovi za ovu i narednu poslovnu godinu predstavljaju ambiciozne projekte u oblasti proizvodnje saksijskog cveca jer smo svesni da, pored osnovnih prihoda, moramo da se okrenemo trzistu, da moramo maksimalno da se ukljucimo u trzisnu utakmicu ukoliko zelimo da opstanemo i razvijamo se. Imamo staklenike na povrsini od 2.500 kvadrata, potpuno opremljene, zastakljene, sa centralnim grejanjem i rasadnicku proizvodnju na povrsini od tri hektara - kaze, povodom znacajnog jubileja preduzeca, Aleksandra Djordjevic, rukovodilac proizvodnje i prodaje.
   Nezaobilazna delatnost “Cistoce” jesu i pogrebne usluge, odnosno, sve usluge sahranjivanja na dva gradska groblja. Na Starom groblju ima oko 13.000, a na Novom groblju, zvanom ,,Barutana”, oko 5.000 grobnih mesta.

Deponija umesto smetlista
   U planovima razvoja preduzeca svakako posebno mesto zauzima izgradnja sanitarne deponije. Poznato je da grad decenijama ima nesanitarno smetliste, koje povremeno biva sanirano, ali koje je toliko pretrpano da iziskuje velike troskove sanacije, a u letnjim mesecima predstavlja opasnost zbog pojave pozara.
   - Poznato je da jedan od gorucih problema Kraljeva predstavlja nedostatak prostora za deponovanje smeca. U tom pravcu ,,Cistoca” je pripremila jedan dokument, prosledila ga Skupstini opstine, i sa njim konkurisala kod Ministarstva za nauku i zastitu zivotne sredine. Dobijena su sredstva od 2,5 miliona dinara za izradu projekta koji mora da bude gotov do 15. decembra. Posle toga, vec pocetkom 2005. godine, pocelo bi izvodjenje radova na izgradnji nove deponije sa planiranom eksploatacijom od najmanje trideset godina - kaze LJubo Jevtovic, saradnik za komunalnu higijenu i vodja tima za sanaciju deponije.
   Nova deponija ispunjavace sve sanitarno-higijenske i tehnicke uslove u skladu sa vazecim zakonskim propisima i medjunarodnim standardima. Na taj nacin Kraljevo ce resiti jedan od tri-cetiri najveca problema. Imajuci u vidu nacionalnu strategiju o upravljanju cvrstim otpadom, koja ne poznaje gradske deponije, novoizgradjena deponija ce imati naziv regionalna, ali ce biti gradjena na podrucju kraljevacke opstine, a za potrebe Kraljeva. Za sada je u opciji Vrnjacka Banja.
   Na danasnju svecanost, pored zvanica iz aktuelnog rukovodstva Skupstine opstine i poslovnih prijatelja ,,Cistoce”, pozvani su i svi bivsi direktori i predsednici upravnih odbora. Svi oni, neki manje, neki vise, zasluzni su za razvoj ovog preduzeca, njegovo mesto i ulogu u sistemu funkcionisanja grada.

Novi plastenici
   Aleksandra Djordjevic nam je pojasnila da ce se ubuduce mnogo vise ulagati u proizvodnju saksijskog i rezanog cveca, onih vrsta za kojim postoji veca potraznja. Tako ce do kraja godine biti proizvedeno 20.000 “dracena”, 6.000 “krotona”, 36.000 komada “drvo zivota”, 1.800 “palmi”, 4.800 fikusa “benjamin” i 6.000 fikusa “dekor”. Mini ruze su planirane u obimu od 1.200 komada, ciklame isto toliko. I dalje ce se odrzavati proizvodnja zbunastog rasada, cetinari i liscari. U planu je proizvodnja 10.000 gladiola, 18.000 ljiljana, 4.000 hrizantema, 12.000 “kala”, 11.000 ruza,...
   Kratko receno, planirano je povecanje proizvodnje za 90 odsto zbog cega sledi i povecanje povrsina pod plastenicima i sirenje veleprodajne i maloprodajne mreze.

Parking sluzba
Nedavno je odlukom Skupstine opstine u JKP ,,Cistoca” osnovana sluzba za uredjenje, odrzavanje i naplatu parking prostora. U toku su obimne pripreme, kako bi se, odmah posle danasnje proslave, pocelo i sa ovim poslovima od kojih se ocekuje veliki uspeh.

Kontrast glamura i siromastva

Majstori spektakla

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

SA DEVETE LIKOVNE KOLONIJE „GOC 2004“ - pise Slobodan Rajic
Slikarska oaza na planini

  „Ovo je za mene najlepsa i najuspesnija likovna kolonija, a do sada sam ucestvovao na najmanje tridesetak sirom eks-Jugoslavije“, kaze Branislav Radovanovic, slikar iz Smederevske Palanke, dok zavrsava jedan od svojih likovnih bisera i izlaze ga susenju na stedrom jesenjem suncu ispred smucarskog doma na Gocu.
Deveta likovna kolonija „Goc 2004“ privodi se kraju. Poslednji je dan sedmodnevnog druzenja dvanaest likovnih umetnika iz nekoliko gradova Srbije i Crne Gore. Slikari vec pakuju cetkice i stafelaje, razmenjuju poslednje impresije i spremaju se za odlazak. Svima je pomalo zao sto je dosao kraj jos jednog nezaboravnog susreta na Gocu.
- Prvi put sam ovde i odusevljena sam. Priroda je predivna, ljudi takodje. Raduje me sto je ovde suma jos uvek ocuvana. To se na drugim planinama retko srece. Likovne kolonije predstavljaju pre svega druzenje sa kolegama, finu razmenu iskustava i upoznavanje sa raznim delovima nase zemlje. Za mene su one izvor skrivenih inspiracija - istice Mirjana Simunovacki, akademski slikar iz Kovina.
NJen zemljak i kolega, slikar Dragan Djordjevic, dodaje da je Goc po prirodnim lepotama slican Tari, ali i da je steta sto i on nije kao Tara nacionalni park.
   - Tako bi se bar zastitilo ovo veliko blago, jer odavde, svakodnevnim secama, suma polako ali sigurno odlazi. Sramota je da tome „kumuju“ ljudi iz Beograda, umesto da protiv toga dignu glas. To je zlocin protiv prirode u reziji drzave. Ako se ovako nastavi, za neku godinu necemo imati sta da slikamo - ne krije svoje ogorcenje Djordjevic, koji je i clan Pokreta zelenih.
Miroslav Debeljakovic iz Jagodine u Devetoj gockoj koloniji „zaduzen“ je za unosenje vedrog duha i sirenje pozitivne energije medju ucesnicima.
   - Kada sam iz mog Pomoravlja stigao na Goc, bio sam odusevljen. Planina je malo zaboravljena ali je predivna. Listopadne i cetinarske sume, predivni predeli i pogledi, cist vazduh, zdrava voda, sunce... Organizacija je fantasticna, usluga perfektna, domacini nas maksimalno postuju. Sve je kao iz bajke, nemam reci. Sto se tice slikarskih radova, svi su dali maksimum. Ekipa je bila odlicna. Kolonija je za nas pre svega druzenje, neka vrsta zivotnog ventila i skupljanja stvaralacke energije za nastavak rada. Ne verujem da kolonije mogu da iznedre neku vrhunsku sliku. To ostaje za samostalni rad u ateljeu, a izlozba je vrhunac svakog slikarskog stvaralastva - naglasava Debeljakovic.
Umetnicki koordinator gocke kolonije, kraljevacki slikar Miodrag Mile Taskovic, naglasava da se na slikarskoj oazi na Gocu uglavnom rade pejzazi u ulju na platnu ,,da se motivi sa ove planine ne zaborave za buduce generacije u ovim opasnim vremenima“.
Organizator tradicionalne likovne kolonije na Gocu je istoimeni smucarski klub iz Kraljeva. Predsednik Misa Milenkovic, uz reci zahvalnosti, u oprostajnom obracanju, pozeleo je umetnicima dobro zdravlje i uspesan dalji rad, naglasivsi da su im vrata smucarskog doma na Gocu uvek otvorena. Milenkovic, medjutim, nije propustio da uputi reci zamerke kraljevackoj Opstini sto za ovu, gocku koloniju, nije izdvojila minimalna sredstva, dok je, na primer, slikarsku koloniju „Studenica“ ove godine dotirala sa pola miliona dinara. „Uputili smo pisani zahtev SO Kraljevo da nam pomogne sa samo 50.000 dinara, a posto su dr Jovic i g. Vilotijevic bili odsutni, licno sam bio kod nacelnika Stolovica, ali nisam naisao na razumevanje“ - sa indignacijom napominje Milenkovic.
Na 9. likovnoj koloniji „Goc 2004“, pored pomenutih, ucestvovali su i slikari Radmila Stojanovic iz Jagodine, Rasa Stevanovic i Radisa Radovanovic iz Kragujevca, Violeta Lekic iz Nove Pazove, Bata M. Prodanovic iz Herceg Novog, Vladimir Stojadinovic iz Krusevca i Jelena Petrovic iz Kraljeva. Oni su svojim domacinima poklonili 30-ak slika sa predivnim gockim motivima. Kolonija je organizovana od 4. do 11. septembra, a radovi sa ove kolonije bice izlozeni na prodajnoj izlozbi u restoranu „Grand“ u Domu drustvenih organizacija u Kraljevu, gde je upravo otvorena izlozba sa Osme LK „Goc 2003. godine“.


OTVORENO ODELJENJE “PERIODIKE” - pise Jasna Markovic
Kotlarnica za “Vuka Karadzica”

   U Narodnoj biblioteci ,,Stefan Prvovencani" u Kraljevu prosle nedelje svecano otvoreno odeljenje Periodike i predstavljen godisnjak ,,Danica" • Gosti Biblioteke bili su Miodrag Maticki, predsednik Vukove zaduzbine u Beogradu i direktor Instituta za knjizevnost i umetnost i Slobodan Mileusnic, direktor Muzeja Srpske pravoslavne crkve i pravoslavni publicista

    Formiranjem odeljenja ,,Periodike", gde se prikuplja, cuva, obradjuje i daje na koriscenje posebna vrsta bibliotecke gradje, Narodna biblioteka u Kraljevu upotpunila je svoju delatnost i dobila jos jedan vazan izvor informacija. Fond od 128 naslova casopisa i 18 naslova novina, kako je na svecanom otvaranju istakla Dragana Tipsarevic, upravnik kraljevacke biblioteke, bice od velike pomoci onima koji se bave istrazivackim radom ili koriste dnevnu stampu. Najveci broj naslova je iz knjizevnosti, nauke, kulture i umetnosti, a zastupljeni su i naslovi iz drustvenog, ekonomskog i politickog zivota. Posebnu vrednost ovom odeljenju daju casopisi i novine iz 19. i prve polovine 20. veka, kao i zbirke ukoricenih kompleta ,,Politike”, ,,Borbe" i ,,Ibarskih novosti". Casopisi i novine, almanasi, godisnjaci, kalendari, sluzbena glasila, dnevni, nedeljni i mesecni listovi, mogu se koristiti iskljucivo u citaonici ovog odeljenja, uz clansku kartu biblioteke.
   Ovom prilikom, predstavljen je godisnjak ,,Danica" za 2004. godinu, publikacija koja nastavlja tradiciju Vukove ,,Danice" i cuva srpsku kulturu i duhovnost. O ovogodisnjem broju, posvecenom dvestogodisnjici od Prvog srskog ustanka, govorio je Miodrag Maticki, predsednik Vukove zaduzbine i jedan od urednika.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige
PREPORUCUJEMO
Predrag Pejcic: ,,Mitoloske metafore o zeni u Srba", Prometej, Novi Sad, 2003.
   Predrag Pejcic, doktor nauka, novinar i publicista, autor je ove jedinstvene naucne studije koja pruza celoviti uvid u ,,zensku granu mitskog rodoslovnog stabla" naseg naroda.
   U knjizi Mitoloske metafore o zeni u Srba, Pejcic u veoma slozenom mitoloskom sistemu izlaze istorijsku, etnolosku i mitolosku gradju o zeni kod Srba, oslanjajuci se na primere iz skoro svih zanrovskih formi usmenog srpskog narodnog stvaralastva (poetskog i proznog), kao i na narodne obicaje i obrede. Uporedjujuci gradju sa slicnom gradjom kod drugih naroda, Pejcic dolazi do originalnih zakljucaka koji predstavljaju i najvecu vrednost knjige.
   U prvom delu studije, autor je sazetim, cesto enciklopedijskim stilom, obradio osnovne koordinate naseg mita, od astralnih mitskih bica do demonskih i magijskih zivotinja, dok u drugom delu knjige on govori o kultu zenskog bica manistickog porekla, misteriji oplodjivanja, komunikaciji zene sa bozanstvom...
   Ovom knjigom, kako istice recenzent prof. dr Miodrag Maticki, dobili smo svojevrstan pojmovnik srpske mitologije koji se cita u zenskom kljucu.