Pare uvode red
Dzamic i Mijatovic u drugom krugu
Opstinsko vece - strogi kontrolor
Osvojena trecina odbornickih mandata
Sta kriju dva pecata
Izlet na Goc
Krov nad glavom ili selidba
Njihova imena znala Srbija
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kajak, atletika, fudbal

GRADSKA PARKIRALISTA - pise Rajko Saric
Pare uvode red

   Inkasanti Parking servisa od proslog ponedeljka po novom cenovniku naplacuju parkiranje na 900 parking mesta u gradu.
- Cena parking mesta zavisi od zone u kojoj se nalazi parkiraliste i nacina samog parkiranja. Tako korisnik nase usluge za svaki zapoceti parking cas na opstem parkiralistu u prvoj i drugoj zoni placa 10 dinara, na posebnim parkiralistima 15 dinara, osim na parkingu iza zgrade Skupstine opstine Kraljevo, gde ta cena iznosi 20 dinara za sva fizicka lica. Omogucili smo kupovinu mesecnih parking karata kako fizickim tako i pravnim licima. Cena je od 370 do 5.000 dinara u zavisnosti od zone i vrste parkiralista, od toga da li je vozilo pod stalnim obezbedjenjem ili ne - rekao je Gordan Vasiljevic, sef Parking servisa.
Ovako prikupljena sredstva, osim za plate zaposlenima, bice upotrebljena za izgradnju novih parking mesta i javnih garaza.

PARKING SERVIS - CENOVNIK - za svaki zapoceti cas

1. na OPSTIM parkiralistima ....... 10 din
2. na POSEBNIM parkiralistima
   (iza zgrade Doma drustvenih organizacija, kod zgrade Doma tehnike,
   u Beogradskoj ulici iza gradeke pijace)......... 15 din.
3. iza zgrade SO Kraljevo...... 20 din.

OPSTA PARKIRALISTA
I zona
ul. Cara Lazara
ul. Cara Dusana
ul. Heroja Maricica
ul. Hajduk Veljkova
ul. Milosa Velikog
ul. Oktobarskih zrtava.

II zona
ul. Dimitrija Tucovica
ul. Oktobarskih zrtava

MESECNE PARKING KARTE
370 do 5.000 dinara u zavisnosti od zone i vrste parkiralista.

LOKALNI IZBORI - VRNJACKA BANJA - pise Predrag Markovic
Dzamic i Mijatovic u drugom krugu

   Na lokalnim izborima u Vrnjackoj Banji, odrzanim prosle nedelje, u drugi krug izbora za predsednika opstine usli su Rodoljub Dzamic, kandidat grupe gradjana "Znamo kako”, sa 3.677 glasova i kandidat Demokratske stranke, Mateja Mijatovic, sa 2.324 glasa.
   Sedam odbornickih mandata u SO Vrnjacka Banja osvojila je GG "Znamo kako”, zatim sledi DSS sa sest mandata, SRS i DS sa pet. Grupa gradjana ,,Novoselac”, SNS, SPS i SPO imace dva odbornika u parlamentu Vrnjacke Banje, a GG "Liga za Vrnjacku Banju” i Drustvo "Vrnjcanin” po jednog.
   Na lokalne izbore u opstini Vrnjacka Banja izaslo je 11.580 biraca, ili 51,15 odsto lica upisanih u biracki spisak.

ISKUSTVA DR RADOSLAVA JOVICA, PREDSEDNIKA OPSTINE KRALJEVO - pise Predrag Markovic
Opstinsko vece - strogi kontrolor

   U Srbiji su ovih dana u gotovo svim opstinama u Srbiji buduci predsednici u drugom krugu trke za predsednicki mandat. Zamolili smo predsednika opstine Kraljevo, dr Radoslava Jovica, koji je od 1997. do kraja 1999. godine, ispred Koalicije ,,Zajedno”, bio predsednik SO, a na prevremenim lokalnim izborima u novembru prosle godine, po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi, izabran za predsednika opstine, da nam kaze koliki ,,komad” vlasti ce pripasti pobednicima ove trke.
   - Ova dva predsednikovanja se ne mogu ni porediti. Umesto nekadasnjeg izvrsnog odbora, ustanovljeno je opstinsko vece, koje ima presudnu ulogu u donosenju i raspodeli opstinskog budzeta. Ovaj savetodavni organ, kao prva instanca, usvaja ili odbacuje predsednikov predlog budzeta i prilikom trosenja opstinskih para deli odgovornost sa predsednikom, koji u vecu nema pravo glasa.
   Po starom zakonu, predsednik SO je pre svega bio spiker. Moj glavni zadatak, za vreme proslog mandata, bio je da pripremim materijal za skupstinu i da rukovodim sednicama. Izvrsnu vlast je imao izvrsni odbor od deset clanova, koji su delili odgovornost u donosenju odluka, posebno kada je opstinski buyet u pitanju. Sada, bez saglasnosti Opstinskog veca, predsednik ne moze da sprovede nijednu odluku vezanu za budzetska sredstva, i ja ne mogu da radim sta hocu sa parama iz budzeta. Bez obzira na ingerencije, ogranicen sam i pozitivnim zakonskim propisima koji kontrolisu raspodelu budzetskih sredstava, objasnjava Jovic, i dodaje da uloga opstinskog veca nikako nije minorna.
   Za sada, jedina funkcija u opstinskom vecu koja je popunjena jeste - opstinski menadzer. Umesto glavnog arhitekte grada, u toku je formiranje Saveta za urbanizam i gradjevinarstvo...
   - Bilo bi mi lakse da saradjujem sa jednim covekom, ali zelim da pomirim neke strasti u ovoj oblasti, i zato formiram strucni savet koji ce ciniti apoliticni ljudi, kaze predsednik opstine.
   Iako je, prema Jovicevim recima, preko 90 odsto predloga odluka na opstinskom vecu doneto jednoglasno, problemi nastaju kada se oni pojave na skupstinskim sednicama.
   - Istina je da mnoge odluke nisu usvojene, jer su sadasnji odbornici birani po proporcionalnom sistemu, pa mnogi zaboravljaju na interes opstine, vodeci politiku svojih stranaka i lidera. Zato se radujem novim vecinskim izborima za odbornike, koje ce gradjani birati neposredno, rekao je Jovic.
   Predsednik Jovic naglasava da je ovaj deo iz starog Zakona o lokalnoj samoupravi bio dobar, istovremeno isticuci da je 70 odbornika mnogo za opstinsku vlast poput kraljevacke.
   - Kad bi odbornicko telo bilo manje, bilo bi i operativnije, zakljucuje dr Radoslav Jovic.

DEMOKRATSKA STRANKA - pise Rajko Saric
Osvojena trecina odbornickih mandata

   Demokratska stranka je potpuno zadovoljna ostvarenim izbornim rezultatima jer je osvojila 1.284 mandata, odnosno, trecinu odbornickih mesta u svim opstinama u Srbiji, receno je na konferenciji za novinare Opstinskog odbora DS u Kraljevu.
   Predsednik kraljevackih demokrata, Slobodan Mihajlovic, zadovoljan je sto u 78 opstina kandidat DS za mesto predsednika opstine ide u drugi krug.
   - Od cetiri grada u Srbiji, za mesto gradonacelnika, ocekujemo pobedu u tri, sto samo potvrdjuje da DS ima stabilno biracko telo i pored toga sto je na biralista izaslo procentualno malo biraca - rekao je Mihajlovic.
Prema procenama demokrata, da su prosle nedelje lokalni izbori odrzavani i u Kraljevu, ova stranka osvojila bi najmanje 25 odbornickih mesta, ali ce takav, mozda i nesto bolji, rezultat uslediti na prvim sledecim izborima za lokalne organe vlasti.
   - Ocekujemo da u najskorije vreme bude donet novi Ustav, posle cega ce slediti raspisivanje izbora na svim nivoima i DS se vec sada priprema za to. Primetno je da su ovog puta grupe gradjana osvojile znatno veci procenat glasova, pre svega zbog samog karaktera izbora, jer se glasalo za lokalne funkcionere. Glasalo se za licnosti, a ne za stranke, sto je veoma pozitivno. To samo potvrdjuje da u Srbiji postoji demokratija i sloboda politickog odlucivanja nasih gradjana, koji su decenijama bili izlozeni jednoumlju - naglasio je predsednik OO DS, Slobodan Mihajlovic.
Na nase pitanje hoce li se rezultati lokalnih izbora odraziti na lokalni parlament, Mihajlovic je ocenio da ,,najverovatnije hoce”, tim pre sto je DS i do sada izrazavala dobru volju da participira u vlasti, ali samo u slucaju da vladajuca koalicija prestane da sprovodi pogresnu kadrovsku politiku, a na stetu resavanja istinskih problema grada i gradjana.

GOJKO ERAC, ODBORNIK SRS IZ USCA
Sta kriju dva pecata

  - Zbog nerada, a prvenstveno zbog toga sto godinu i po nisu sazivali Savet mesne zajednice, sto su putna mreza i skolstvo u katastrofalnom polozaju, sto nije uradjen veoma znacajan projekat vodosnabdevanja, pokrenuli smo pitanje poverenja predsedniku Novici Planojevicu (DS) i clanovima Saveta. Sazvali smo zbor gradjana na kome je nasa inicijativa dobila punu podrsku, tako da je smenjen kompletan saziv Saveta MZ Usce. Problem je nastao jer staro rukovodstvo nije zelelo da izvrsi primopredaju duznosti ni da preda sluzbeni pecat mesne zajednice. Zbog toga smo napravili novi pecat i sve po zakonu prijavili nadleznim u SO Kraljevo i deponovali potpis kao sluzbeno lice - kaze Gojko Erac, odbornik Srpske radikalne stranke iz Usca, otkrivajuci neke detalje u vezi sa politickim desavanjima u ovoj mesnoj zajednici (koja broji oko 1.680 biraca i koja se decenijama, i pored brojnih prirodnih potencijala za razvoj, nalazi u potpunom privrednom i ekonomskom zapecku).
   Umesto Planojevica, za predsednika MZ izabran je Milanko Kosanin, nestranacka licnost sa velikim ugledom kod gradjana i potpuno cistom biografijom, bez privrednih ili politickih afera.
   - Trazili smo od politickih neistomisljenika da nas podrze sto dana, posle cega bi ponovo sazvali zbor gradjana i narodu podneli racun sta smo uradili. Ako to ne bi bilo kako treba, bili bismo spremni da snosimo sve konsekvence. Medjutim, u Uscu se vode cudne politicke igre. Bivse rukovodstvo je ponovo sazvalo (neuspeli) zbor, kome je prisustvovao i potpredsednik SO Kraljevo, na kome nisu govorili o iskazanom gubitku od cetiri miliona dinara, o neredovnim platama za pet zaposlenih, o nenaplacenim potrazivanjima za pijacu i vodu, ali i o tome zasto SO Kraljevo nije upucen nikakav zahtev sa planiranim sredstvima za ovu godinu. Na tom zboru niko nije govorio o trosenju sredstava MZ ili sredstava iz donacija humanitarnih organizacija, koja nisu mala. Umesto toga imenovali su svoj devetoclani Savet, koji treba da imenuje predsednika, ali se sada u sve umesala i policija, jer postoje dva sluzbena pecata - kaze Erac napominjuci da je neophodno da se u Uscu otvori bar neko odeljenje srednje skole jer sada vise od 50 srednjoskolaca svakodnevno putuje do skole ili placa smestaj u Kraljevu.
   Zbog svega recenog, smatra Erac, u Uscu veruju da je bivse rukovodstvo MZ ucestvovalo u nekim nezakonitim radnjama, zbog cega se grcevito bori da sacuva rukovodecu fotelju i na taj nacin spreci gradjane da saznaju pravu istinu.

OPSTINSKI ODBOR G 17 PLUS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Izlet na Goc

   Opstinski odbor G 17 plus u Kraljevu organizovao je proslog vikenda izlet na Goc za svoje clanove, simpatizere i prijatelje.
Tom prilikom u novopostavljenoj balon hali na Gocu odigrano je nekoliko utakmica u malom fudbalu, u kojima su se sastali ekipa OO G 17 plus i ekipa prijatelja. Rezultat je bio u drugom planu, iako je ekipa G 17 plus briljirala u tri utakmice, a poslanik Zvonko Obradovic i opstinski menadzer mr Jovan Nesovic „udruzenim snagama“ bili su najbolji strelci sa po 7-8 golova (najvise ovacija ipak je dobio dr Milos Bacanac, spejalista za ocne bolesti, kada je postigao svoj jedini gol). Bilo je to, pre svega, prijatno druzenje u drustvu domacina Decjeg odmaralista „Goc“, ciji je agilni direktor Aleksandar Aco Levajac usput upoznao goste sa dosadasnjim razvojem i planovima ove ustanove.
   Organizovanjem izleta na Goc Opstinski odbor G 17 plus Kraljevo pokazao je da, pored svakodnevnih politickih nadmetanja i tenzija, postoje i neke druge, lepse stvari u politickom radu kojima se siri pozitivna energija.

Novi sportski objekat
   Balon hala na Gocu postavljena je zajednickim angazovanjem Americke agencije za razvoj USAID i gradjana opstine Kraljevo, u okviru projekta-programa „Razvoj zajednice kroz demokratsku akciju“. Ukupna vrednost objekta i izvrsenih radova je 4.365.943 dinara. Agencija USAID obezbedila je 2.669.693, a gradjani opstine Kraljevo 1.696.256 dinara. Radove su prakticno organizovali americka ACDI/VOCA i Decje odmaraliste „Goc“, koje je i vlasnik ove hale, jedne od najmodernijih u zemlji.

 DEVET GODINA IZBEGLICKOG STAZA - pise Rajko Saric
Krov nad glavom ili selidba

  Prema poslednjem popisu iz 2001. godine, u Srbiji ima oko 350.000 izbeglica iz Bosne i Hrvatske i 250.000 raseljenih sa Kosmeta. U kolektivnim centrima danas prezivljava blizu 20.000 beskucnika. U pet kolektivnih centara u Kraljevu smesteno je oko 350 izbeglica. Do sada je, od ukupno 18, ukinuto sest kolektivnih centara, a do kraja godine trebalo bi da budu zatvoreni i centri na Beranovcu, u Samackom hotelu, ,,Mladost Aleksandrovac" u Adranima i centar u barakama Kompanije ,,Kablar".
Proteklih nekoliko dana predstavnici raznih humanitarnih organizacija i Komesarijata za izbeglice posetili su ove centre i njihove zitelje upoznali sa namerom da do kraja godine centre zatvore.
   U barakama Kompanije ,,Kablar" boravi petnaest porodica sa oko 40 clanova, koji se ostro protive nameri Komesarijata da ih iseli, sto je opstinski Komesar za izbeglice Slobodan Stanisic demantovao, rekavsi da se ne radi o ,,prinudnom iseljavanju", jer niko nece ostati bez krova nad glavnom, i da se izbeglicama nude povoljni uslovi za trajan smestaj.
   Bivsi policijski inspektor Milan kaze da su im iz Komesarijata ponudili kupovinu kuca u Srpskoj Crnji, Vojvode Stepe i Aleksandrovu.
- Kuce su stare sto godina, nefunkcionalne su, ne zna im se cena, a nama ce biti dodeljeni neki nepovoljni krediti za njihovu kupovinu. Da bih kupio takvu kucu, moram pismeno da se odreknem imovine u Hrvatskoj. Sramota je sto vlast vrsi ovakav pritisak na nas. Sadasnji predsednik opstine (kao ni oni pre njega) nikada nas nije posetio kao da smo kuzni, a ne narod koji je, bez svoje krivice, morao da napusti rodni kraj. Za njega je to mizerija, iako smo i mi skolovani, mnogi visokoobrazovani, sa nista manjom pamecu od njega. Iz Komesarijata za izbeglice u Kraljevu posete nas s vremena na vreme, kazu sta su naumili i odu, a za nase zdravlje i ne pitaju. Eto, sada na Beranovcu grade nekih petnaestak stanova za izbeglice. To je samo farsa. U njih ce smestiti nekoliko starih porodica, umesto da to bude smestaj za mlade porodicne ljude, kojih imamo u ovom centru, i gde u jednom sobicku godinama zive po tri generacije - kaze Milan i dodaje da je godinama obijao pragove u opstini i SUP-u intersujuci se za bilo kakvo radno mesto.
   Izbeglica iz Vrgin Mosta na Kordunu kaze da su tamosnji srpski stanovi danas prazni ili se u njima nalaze Hrvati iz Bosne, tzv. ,,hrvatski partizani".
   - Vec sest godina od Komesarijata za izbeglice Srbije i vlasti u Hrvatskoj cekam odgovor na zahtev za povratak. Bio sam tamo nedavno i uverio se da od predratnih 18.000 Srba, ili 98 odsto ukupnog broja stanovnika Vrgin Mosta, ima nekoliko starackih domacinstava i da je gradonacelnik Srbin. On vlastima sluzi za ukras i slikanje za strane medije. Srbi mladje populacije nikada se nece vratiti kako zbog problema sa tajnim optuznicama, tako iz zbog problema sa novokomponovanim hrvatskim jezikom i pismom. Nama je jedina sansa integracija u lokalnu zajednicu, ali i tu imamo mnogo problema, a sada evo, hoce i da nas na ulicu isteraju. To nismo ocekivali i spremni smo da se odupremo takvoj nameri - kaze ovaj ponosni covek, otac dva studenta, bez zaposlenja, socijalnog i penzijskog osiguranja.
Izbeglica iz Korenice, koja nije htela da se predstavi, kaze da njen muz trenutno radi na jednoj strugari, bez radnog staza i bilo kakvog osiguranja.
   - Evo, u centru imamo baba Martu Matijevic (1914), kao najstarijeg i jednogodisnjeg Slobodana Sorgica, kao najmladjeg clana. Ni jedno ni drugo nemaju zdravstveno osiguranje. Svaka cast gradjanima i brojnim privrednim subjektima koji su nam pomagali kad je bilo potrebno, ali zvanicna lokalna vlast nikada nas nije videla kao ljude u nevolji. Tu smo bili samo puka brojka kada se trazila neka donacija iz inostranstva. Pa, i tu je bilo problema oko usaglasavanja naseg brojnog stanja. Komesarijat kaze jedno, Crveni krst drugo, a politicari nesto sasvim trece - kaze ova zena, tvrdeci da ce izbeglice na sve nacine braniti ,,svoj krov" u Kablarevim barakama.
Izbeglice ovog kolektivnog centra smatraju da u Kraljevu nista nije uradjeno na polju trajnog zbrinjavanja, da su druge opstine (npr. Zemun) uradile mnogo vise. Prema njihovom misljenju, da je opstina bila voljna da pod povoljnim uslovima da placeve, strane humanitarne organizacije, poput Intersosa, dale bi pomoc u gradjevinskom materijalu od 3.000 evra. Uz dobru organizaciju, svaka izbeglicka porodica dobila bi najnuzniji krov nad glavom. Ovako, svi su na vetrometini sa mogucnoscu da vec ovih dana budu izbaceni u obliznji park, ponovo sa zavezljajem u ruci. Do kada, pitaju se nevoljnici i iznose brojne primere zloupotrebe humanitarne pomoci koja je bila namenjena njima, a koja je na volseban nacin zavrsila u rukama pojedinaca.
   U tom pravcu ohrabruje sto su predsednik opstine Kraljevo, dr Radoslav Jovic, Lihija Ramirez, sef kancelarije UN HABITAT u Beogradu, Valerija Bjadjoti, prvi sekretar ambasade Italije u SCG i prof. mr Rajko Korica, zamenik ministra za kapitalne investicije Vlade Srbije, nedavno potpisali dokument ,,Okvir saradnje", kao zvanicni sporazum o realizaciji programa ,,Stanovanje i trajna intergracija izbeglica u Srbiji".
   Na osnovu opredeljenja Vlade Srbije, izrazene kroz Nacionalnu strategiju za resavanje pitanja izbeglih, prognanih i interno raseljenih, koncipiran je program vredan 15 miliona evra, koji ce finansirati vlada Italije. Program ima tri komponente i bice realizovan, osim u Kraljevu, i u Nisu, Kragujevcu, Cacku, Valjevu, Pancevu i Staroj Pazovi.
   U svakoj opstini, kroz stambenu komponentu, bice obezbedjeno do 95 stanova za ugrozene grupe, izbeglice i druge grupe sa niskim primanjima, koji ce biti davani pod zakup ili prodavani na kredit, pod subvencionim uslovima. U komponenti stanovanja, na ekonomski odrzivim osnovama, bice obezbedjeno 670 stanova. U komponenti socio-ekonomske integracije bice podrzana integracija ugrozenih grupa stanovnistva u trziste rada putem odgovarajucih programa obuke i prekvalifikacija. Bice organizovane aktivnosti u cilju unapredjenja gradjanskog ponasanja i sprecavanja kriminala i realizovani i razliciti programi socijalne zastite za ugrozene kategorije i programi koji se ticu osnazivanja postojecih institucionalnih mehanizama.
   - Na jesen se ocekuje pocetak implementacije ovog programa, a vec je pocelo osnivanje prvih lokalnih stambenih agencija u Kragujevcu i Nisu - rekla je Ramirezova. Predsednik opstine, dr Radoslav Jovic, podsetio je da je u ovoj opstini utociste naslo oko 30.000 raseljenih sa Kosmeta, 3.000 - 4.000 izbeglih iz BiH i Hrvatske, da se na trzistu rada nalazi nekoliko desetina nezaposlenih, da su cesta otpustanja radnika iz velikih privrednih sistema poput ,,Magnohroma", i Fabrike vagona, a na narodnom kazanu nalazi se vise od 500 socijalno najugrozenijih, zbog cega su ovakvi projekti od neprocenjivog znacaja.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ODRZANA TRECA MALOGOSPOJINSKA LIKOVNA KOLONIJA U CVETKAMA - pise Jelena Petrovic
Slikarska oaza na planini

  Prisustvujuci slavi Cvetaka, Ladjevaca i Milocaja, koja se vec 280 godina slavi u crkvi-brvnari u Cvetkama, kraljevacki slikari ponovo su ovoj parohiji podarili vredna umetnicka dela, koja ce o Svetom Luki biti prodata na aukciji, a novac upotrebljen za izgradnju dvadeset cetiri metra visokog krsta na Gradini

   - Probudio se moj etnos! Bez obzira na sav spoljni sjaj, Zapad nema ovakvog duha. Godinama zivim u Parizu, ali ga nisam prihvatila do kraja. Ovaj dan, proveden u slikanju pored ovih predivnih crkava, za mene vise vredi nego godina dana nekog umetnickog dogadjanja van ove zemlje - kaze Sladjana Miljkovic Petrusic, kraljevacka i pariska slikarka.
   Poslednji dan leta i Malu Gospojinu kraljevacki slikari s nestrpljenjem ocekuju, jer od 2002. godine, dakle - vec treci put, na ovaj praznik oni su gosti cvetacke crkve, njenog paroha, oca Petra Gavrilovica, kao i svih mestana Cvetaka, Ladjevaca i Milocaja, koji datum rodjenja Presvete Bogorodice cuvaju kao svoju krsnu slavu ili preslavu, odnosno slavu svoga sela.
   Cim se udje u cvetacku portu, u ovo doba godine, namernike doceka plavi ,,tepih" jesenjeg kacunka, od dobrog ploda otezalo drvece jabuka, razigran crni madjarski puli i ,,njegovo” stado ovaca i koza, i, nadasve, u suncu okupana ,,nova" crkva, posvecena apostolu Pavlu, kao i senkama prosarana cuvena cvetacka brvnara, sagradjena u slavu majke Bozije.
   Za ovu brvnaru vezana su brojna predanja, a najpoznatije govori o njenom ,,preletanju" iz Obrve u Cvetke. Turci su, svedoci narodno pamcenje, hteli da zapale ovu crkvu i mestani su, da bi to sprecili, u toku samo jedne noci razvalili sve talpe i sasovce od kojih je gradjena, preneli to na skrajnuto mesto, na vrh brda u Cvetkama, opet sklopili bogomolju i Turcima rekli da je sama preletela. Da li su Osmanlije poverovale u pricu dovitljivih i veri odanih seljana - ne zna se, ali je crkva u svakom slucaju sacuvana i predstavlja vredan objekat narodnog graditeljstva iz 17-18. veka, bastinu kakvu bi svaka nacija pozelela.
   Pored odlicno cuvane stare crkve i okolnog groblja, kojim, medju ostalim drevnim nadgrobnicima, dominira grob Jovana Kursule, junaka iz Prvog srpskog ustanka, pored prelepe nove velike crkve belih zidova spolja, a po svim pravoslavnim kanonima oslikane iznutra, u porti znacajno mesto zauzima i zvonik, ali i svecana trpezarija, koja je takodje ove godine potpuno oslikana divnim prizorima koji svedoce i uce o hriscanstvu i pravoslavlju. Trpezariju, u kojoj se priredjuju ne samo slavlja, nego i predavanja iz veronauke, oslikao je Milocajac Stanoje Bogicevic, koji sada zivi i radi u Jagodini. Ali nemirnom duhu staresine ove crkve, jereja Petra Gavrilovica, ni to nije bilo dovoljno. Veran svom narodu, ali svestan i da mu je uzor i duhovni vodja, veoma omiljen i medju kraljevackim intelektualcima i umetnicima, pop Pera je dosao na ideju na napravi nesto vise.
   Putujuci po pravoslavnom i hriscanskom svetu, po Evropi i sire, otac Pera je video da mnogi gradovi imaju neko religijsko obelezje, svojevrsnog zastitnika u vidu krsta nad gradom, kipa Bogorodice ili samog Hrista ili nesto slicno. Setio se obliznjeg brda Gradine i zazeleo da na njemu postavi veliki krst, koji bi nocu svetleo i koji bi se video iz pola Srbije. I koji bi sve ljude koji ga vide opominjao: na veru, na cast, na covekoljublje, na sve izvorne principe hriscanstva i pravoslavlja.
   Put od ideje do realizacije kod oca Petra Gavrilovica ne traje dugo. Cim je razglasio sta mu je ciniti, poceli su da se javljaju njegovi prijatelji i postovaoci sa idejama i prvim donacijama. Idejni projekat je poklonio inzenjer Janicije Ficovic, iz kraljevackog projektantskog biroa ,,Centarprojekt". A Udruzenje ,,Marzik" ponudilo je - slikanje za krst.
   I tako je nastala ova zaista posebna likovna kolonija, na kojoj ucestvuje svake godine po desetak slikara. Crkva obezbedi slikarski materijal, a slikari, nadahnuti lepotom mesta - fizickom i duhovnom - ostavljaju svoja umetnicka dela koja ce uskoro, verovatno o Svetom Luki, slikarskoj slavi, biti ponudjena na prodaju, kako bi se Perina ideja o krstu na Gradini sto pre ostvarila.
   - Razlog zbog koga ovde dolazimo veoma je vazan - istice slikar mr Velimir Zelenovic. - Taj krst i nama postaje opsesija, zelja da ga sto pre vidimo, tim pre sto je na Gradini nekada cvetala neka civilizacija, o kojoj svedoce arheoloski nalazi. A gostoprimstvo oca Petra i ovih mestana je takvo da nam i to daje krila da nadahnuto i odgovorno, sa puno volje, ceo dan slikamo.
Mala Gospojina je nekada bio dan velikog slavlja celog ovog kraja, seoski sabor. Danas taj obicaj bledi, sela se proredjuju i stare, pa je dolazak svakog mladog coveka nesto zaista dragoceno. Pored slikarskog doprinosa, kraljevacki umetnici su poranili i na sluzbu u crkvi, koju su sluzili lokalni paroh Petar Gavrilovic i staresina crkve u Katrgi, Vladan Milosavljevic, zatim na litiju i pricest, kao i secenje slavskog kolaca. Sledila je svecana trpeza ljubavi i bratstva, a onda trazenje najlepseg rakursa, neke specijalne senke, detalja ili totala, i slikanje, slikanje, slikanje, sve do predvecerja. Potom rastanak prijatelja, sa zeljom da se sto pre ponovo sretnu.
Ucesnici:
   Slikari: Dragoljub Bosic, Djordje Simic, Pavle Popovic, Velimir Zelenovic, Vlastimir Spasojevic Evco, Tatjana Pljakic, Sladjana Miljkovic Petrusic, Goran Susa, Vesna Savic, Dragan Milosevic i Jelena Petrovic.
Pesnik: Aleksandar Nikola Maric


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige
PREPORUCUJEMO
Snezana Nikolajevic, "Ekran srpske muzike", Radio-televizija Srbije, Beograd, 2003
   Iako je gotovo od samog svog nastanka televizija bila tesno povezana sa muzikom, teorijska razmatranja odnosa ova dva medija postaju aktuelna i ucestala tek '80-tih godina prosloga veka. Tada teoreticari medija, muzikolozi i kompozitori pocinju intenzivnije da proucavaju interakciju muzike i televizije, njihov zajednicki uticaj na gledaoce, kao i nastanak novih formi, pa i promenjen nacin komponovanja, u izmenjenim uslovima muzickog stvaranja.
Knjiga koju preporucujemo skracena je i donekle modifikovana verzija doktorske disertacije Snezane Nikolajevic i predstavlja deo literature koja nastaje kao rezultat pomenutih istrazivanja.
   Snezana Nikolajevic, muzikolog, pijanista, muzicki kriticar, od 1979. urednik je u Televiziji Beograd, a njen potpis nose mnoge znacajne serije: "Radjanje srpske muzicke kulture", "Muzicko pismo", "Moje muzicko iskustvo", "Zasto volite Sopena", "Svetska premijera", "Letnja duhovna akademija Muzicke omladine", "Subotom uvece"...
   Detaljno pregledavsi dokumentaciju Televizije Beograd i Televizije Novi Sad, izdvojivsi najreprezentativnije programe i serije i konsultujuci njihove autore, urednike i ucesnike, Snezana Nikolajevic je dala sliku prisustva srpske muzike na nasim televizijskim programima i zasla u jos uvek nedovoljno ispitano podrucje "televizijske umetnosti ili umetnicke televizije".
   Studija se sastoji od tri dela, od kojih je prvi, uvodni, posvecen teorijskom razmatranju fenomena televizije i globalnog muzickog prostora; drugi, sredisnji - stvranju novih muzickih formi pod uticajem televizije (jedan odeljak naslovljen je "Od opere na televiziji do opere za televiziju") i u njemu autorka razmatra osnove televizijske opere, televizijskog baleta, video dansa, polimedija... ; treci, zavrsni deo, nudi pregled istorije srpske muzike (u posebnom osvrtu i one duhovne) u televizijskom izdanju.

Sve Milanove medalje

SUMADIJSKA ZONA - pise Stole Petkovic
Dve pobede Sloge
KONAREVO: BUDUCNOST - SLOGA 1:4 (1:3)
Konarevo. Gledalaca 500. Sudija: Dragamn Simic (Kragujevac). Strelci: LJubicic u 26. (Buducnost), Pelivanovic u 5 (jedanaesterac), Jaksic u 14. i 32. Ivezic u 49.m. (Sloga). Zuti kartoni: Cvejic i LJubicic (Buducnost).
Buducnost: Veljovic, Stanisic (Radulovic), Markovic, Cvejic, LJubicic, Kovacevic, Miletic (Zupanjac), Milosevic, Slovic, Jankovic, Zdravkovic (Varicak)
Sloga: Samardzic, Ivezic (Arsovic), Zivkovic, Mikic, Jelic, Blazeski, Siljkovic (Jevtovic), Jaksic (Markovic), Djokic, Pelivanovic, Levajac
Igrac utakmice: Vladan Pelivanovic (Sloga)
Sloga je uspesno prebrodila gostovanje u Konarevu. Velkiki broj gledalaca, dobra igra i pet pogodaka biCe ono sto ce se pamtiti sa ovog komsijskog derbija. Gosti su poveli golom sa bvele tacke - strelac pelivanovic. Potom je strelac Bio mladi Jaksic a rezultat je smanjio LJubicic. Do kraja poluvremena jos jedan gol u mrezi domacina a strelac opet Jaksic. U drugom delu susreta samo jedan pogodak - strelac Ivezic.

SLOGA - TREPCA 1:0 (0:0)
Strelac: Mikic u 85.m. Gradski stadion. Gledalaca 150. Sudije: Sinisa Stefanovic (Kragujevac) 6,5, Pomocnici: M. Cusic i V. Mircevic (oba Kragijevac). Zuti kartoni: Samardzic i Ivezic (Sloga), Bulatovic i Ilic (Trepca)
Sloga: Samardzic -, Markovic 6,5 (Banjac-), Zivkovic 7, Mikic 8, Jelic 7, Jevtovic 6,5, Miletic 6,5 (Siljkovic-), Markicevic 6 (IveziC 6,5), Cokic 7, Pelivanovic 7,5, levajac 6,5
Trepca: Trajkovic 7,5,m Manojlovic 6,5, Andjelkovic 6, Bulatovic 7, Antic 6,5, Andric 6,5, Radojkovic 6 (Drobac 6), Minic 6, Ilic 6,5, Veselinovic 6 (Djukic -) , Kostic 6 (Avramovic -)
Igrac utakmice: Branislav Mikic (Sloga)
Gosti su dugo odolevali atacima domacina koji su u zavrsnici bili neprezini i nekoncentrisani. Fudbaleri trepce su sigurno igrali u odbrani i sve komplikovanije situacije resavali na najbolji nacin. Tek u drugom poluvremenu Sloga je pocela da prede paukovu mrezu pred golom odlicnog golmana Trajkovica koji je hvatao i one lopte koje su mnogi videli u mrezi. Golu je predhodila precka Pelivanovca iz slobodnog udarca a tri boda stigla su posle centarsuta ovog igraca i povratne lopte Djokica na koju je natrcao Mikic najbolji pojedinac ovog susreta.