Sest kandidata
Spomen-park bez zastite
Jos trideset pet miliona dinara u budzet
I demokratama deo kolaca
Borba za Cacak i Vrnjacku Banju
Crveni karton sivoj ekonomiji
Vitezovi sa verom u Boga i srpstvo
Niko nece na silu biti izbacen
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, kosarka, fudbal

OPSTINSKA PRIZNANJA I NAGRADE ZA 2004.GODINU
Sest kandidata

   Pred odbornicima Skupstine opstine Kraljevo, na sednici zakazanoj za 5. oktobra, naci ce se i predlog odluke Komisije za nagrade i priznanja, o dodeli priznanja i nagrada opstine Kraljevo za 2004. godinu.
   Za zvanje pocasnog gradjanina opstine Kraljevo predlozen je Boris Sovic, gradonacelniku Maribora, u znak posebnog postovanja za angazovanje na odrzavanju i razvijanju politicke, poslovno - tehnicke, kulturne i sportske saradnje izmedju Maribora i Kraljeva.
Diploma zasluznog gradjanina opstine Kraljevo, treba da bude dodeljena Hranislavu Milosevicu za vrhunska ostvarenja u oblasti radio - komunikacija, radio amaterizma i doprinos u odbrani zemlje tokom NATO agresije i Milicu Rasovicu za ucinjena humanitarna dela i znacajan doprinos u razvoju i unapredjenju fizicke kulture i popularizacije atletike u opstini Kraljevo.
   Za Oktobarsku nagradu opstine Kraljevo predlozen je Dragan Draskovic za dostignuca u naucnoj, kulturnoj, istorijskoj delatnosti, kao i u organizovanju muzejske izlozbene delatnosti, popularisanju arhivske gradje i uspostavljanju bliske i uspesne saradnje medju ustanovama kulture u Kraljevu.
   Komisija je dala predlog da se zahvalnice dodele Nikoli Radovanovicu za postignute primerene rezultate u radu i angazovanju na upoznavanju sire javnosti sa istorijskim, socijalno - demografskim i kulturnim nasledjem ovog kraja i Slobodanu Suvocesmakovicu za postignute primerene rezultate i uspehe u oblasti sporta.

VANDALI PIRUJU NA KOSTIMA STRELJANIH - pise Ivan Rajovic
Spomen-park bez zastite

   Sedamdesetih godina proslog veka gradjani Kraljeva raspisali su jugoslovenski konkurs za dostojno obelezavanje mesta na kojem su oktobra 1941. godine Nemci streljali nekoliko hiljada nevinih Kraljevcana i ljudi razlicitih nacionalnosti. Prvu nagradu na konkursu dobio je rad Paje Krunica - Šilje Kovacica, a sastavni deo citavog projekta predstavljao je i rad na ozelenjavanju dipl. inz. hort. Darka Ilica. Dobijanjem prve nagrade ostvareno je pravo na realizaciju projekta koji je zapocet 1971. godine. Ovaj posao nikada nije zavrsen, bar ne u smislu kako su to zamislili strucnjaci. Ali, Spomen-park sa svim pratecim objektima predstavljao je sasvim pristojno obelezje tragediji koja se tu odigrala, ako se ima u vidu sudbina ovog naroda u protekle dve decenije i cinjenica da je bilo mnogo precih stvari u koje je trebalo ulagati novac kojeg ionako nije bilo. I pored toga, mala grupa ljudi zaposlenih u Spomen-parku, gotovo samoinicijativno je brinula da se citav kompleks odrzi u kakvom-takvom stanju, da se ni sebe, a ni svojih predaka koji su nevino stradali, ne stide ni oni, a ni gradjani Kraljeva. Medjutim, cinilo se da niko vise nema sluha, niti oseca potrebu da se prema ovom mestu odnosi sa duznim pijetetom, ako ni zbog cega drugog, a ono zbog cinjenice da se tu nalaze kosti hiljada streljanih ljudi. Sa urusavanjem citavog kompleksa zapocelo se polako, gotovo spontano, a onda je krenuo pravi vandalski pir na imovinu i sve ono sto je na bilo koji nacin bilo u vezi sa Stratistem. Od razbijanja stakla na objektima, obijanja objekata, skidanja i kradja mrezastih korpi za sijalicna mesta, skidanja i odnosenja talpi sa klupa, a nisu postedjene ni zelene povrsine, rastinje i stabla. Nijedan od klozeta nije u funkciji, cak su i vrata poskidana. A predmet posebnog ataka rusitelja predstavlja Spomen-vagon, koji je uredjen tako da se u njemu tokom Oktobarske komemoracije primaju delegacije najvisih i najuglednijih gostiju iz zemlje i sa strane. povremeno ovo spomen-obelezje postaje mesto za treninge postojecih klubova, dok su prisustvo krupne stoke (koja se tu napasa) i setnja pasa postale svakodnevne pojave, koje na najgori moguci nacin govore o nasem odnosu prema mrtvima, koji su oduvek i u svakoj civilizaciji bili postovani, a mesta na kojima pocivaju tretirana kako i prilici nekropolama.
   Odgovorni ljudi u Spomen-parku kazu da, bez obzira kakav ce tretman ovo spomen-obelezje imati, dalja sudbina preostalih objekata iziskuje razresenje svih pitanja njegovog cuvanja i odrzavanja i da se zbog istorije ovog naroda i njegovog stradanja u proslosti ovo groblje ne moze tretirati kao ostala groblja. To znaci da bi, kao i svuda u svetu, Spomen-park trebalo da bude pod posebnom zastitom. Tome u prilog idu i podaci da je samo u toku 2001. i 2002. godine ovo mesto posetilo oko 20.000 ljudi, medju kojima je veliki broj djackih ekskurzija, radnih organizacija, raznih delegacija i mnogih drugih.
   Zbog svega toga jedan broj zaposlenih u Spomen-parku trazi od odgovornih da preduzmu nesto kako bi se donela odluka o konacnom statusu ovog spomen-obelezja. U ovom trenutku citavo mesto, bez obzira na pijetet ili politicku pripadnost pojedinaca, deluje gotovo sablasno. Cak se cini da, zarad razlicitih pobuda, kraljevacki spomen-park predstavlja mesto za izivljavanje najrazlicitijih vandala, kojima je jedini cilj da uniste sve sto postoji i sto podseca na dogadjaj po kojem je Kraljevo, nazalost, postalo poznato sirom sveta.

OPSTINSKO VECE PREDLAZE ODBORNICIMA - pise Rajko Saric
Jos trideset pet miliona dinara u budzet

   Prema izvestaju o realizaciji odluke o budzetu opstine za period januar-jun, ukupna budzetska sredstva planirana za ovu godinu predvidjena u iznosu od 937.727.000 dinara, za prvih sest meseci tekuce godine, ostvarena su u iznosu od 46,41 odsto, receno je na poslednjoj sednici Opstinskog veca odrzanoj u utorak. U ovom trenutku, budzet je ostvaren sa oko 75 odsto, sto uliva nadu da ce do kraja godine biti sto odsto. Brine cinjenica da je, i pored svih napora da se poboljsa naplata u svim segmentima, ovaj problem i dalje veliki kamen spoticanja. Stoga je svim javnim preduzecima sugerisano da do kraja oktobra naprave izvestaj o naplativosti usluga koje pruza javni servis, kako bi se mogao planirati budzet za narednu godinu.
   Vece je usvojilo i odluku o dopunskom budzetu za 2004. godinu, a zbog zbog izmene propisa koji se odnose na ukidanje poreza na fond zarada i uvodjenja poreza na zarade. Tako ce budzet za ovu godinu biti uvecan za 3,65 odsto i iznosice oko 972 miliona dinara. I sredstva stalne rezerve, sa jedan, povecana su na 1,5 odsto. Jedna od novina odnosi se i na korisnike budzeta koji su registrovani kao udruzenja gradjana, a koja ce do kraja godine biti finansirana kroz subvencije.
   Prioritetna investicija u narednoj godini trebalo bi da bude izgradnja obilaznice oko Kraljeva, zbog cega su clanovi Veca podrzali inicijativu predsednika opstine, dr Radoslava Jovica, kojom je od ministarstva za kapitalne investicije zatrazeno da precizno navede sve obaveze lokalne samouprave po ovom osnovu kako, bi pocelo resavanje problema koji se godinama ubraja u goruce za Kraljevo.
Pred clanovima Veca i ovog puta nasli su se radovi na izgradnji cevovoda od rezervoara u Drakcicima do male pijace. Receno je da bi do kraja novembra trebalo okoncati postupak izbora najpovoljnijeg ponudjaca, posle cega bi usledilo potpisivanje ugovora po sistemu ,,kljuc u ruke”. Strucna komisija pazljivo vodi ceo postupak, tako da se nastavak radova na cevovodu moze ocekivati tek na prolece.
   Od JKP ,,Cistoca” Opstinsko vece je zatrazilo da pripremi sveobuhvatan plan i program za saniranje postojece deponije, a od Direkcije za planiranje i izgradnju da rebalansom za ovu i planiranjem sredstava za narednu godinu problem odlaganja i deponovanja smeca uvrsti u prioritete. Uz dodatnih 2,5 miliona dinara mogla bi se realizovati treca faza sanacije postojece deponije, na koju se godisnje deponuje oko 21.000 tona smeca, cime bi se vek njenog trajanja produzio za godinu dana.

Odata posta Jaksicu
  Sednica Opstinskog veca pocela je minutom cutanja u znak secanja na vojnika Slobodana Jaksica, koji se od 1992. godine vodio kao nestao, i na sve druge koji su zivot izgubili u ratovima devedesetih godina. Kako je rekao predsednik opstine, dr Radoslav Jovic, posmrtni ostaci Slobodana Jaksica, vojnika na odsluzenju vojnog roka, pronadjeni su u masovnoj grobnici u Obrenovcu. Identitet je utvrdjen DNK analizom.
  Posmrtni ostaci ovih dana bice prebaceni i sahranjeni u Kraljevu.

DOGOVOR TADIC - KOSTUNICA I LOKALNA VLAST - pise Rajko Saric
I demokratama deo kolaca

   Nedavno postignutim dogovorom lidera DS i DSS, Borisa Tadica i Vojislava Kostunice, o formiranju koalicionih saveza na lokalnom nivou, politicka slika Srbije dobila je jos jedan segment. Koliko ce se ovakav dogovor odraziti na funkcionisanje lokalne vlasti u nasoj opstini, i pored toga sto su izbori za predsednika opstine i odbornike Skupstine opstine sprovedeni nesto ranije, zbog privremenih mera koje smo imali, pitali smo neposredne ucesnike politickog zivota naseg grada.
   Milan Vukovic, sef odbornicke grupe DS u Skupstini opstine Kraljevo, kaze da je, prema zvanicnim i nezvanicnim informacijama, potpredsednik DS, Dusan Petrovic, dobio zaduzenje od predsednika stranke, Borisa Tadica, da obavi razgovore sa opstinskim odborima na polju formiranja koalicija na lokalnom nivou, a na osnovu dogovora Tadic - Kostunica.
   - Sve aktivnosti su usredsredjene na drugi krug izbora, gde DS ima 78 kandidata za predsednika opstine i cetiri kandidata za gradonacelnika. Tek po okoncanju drugog kruga izbora, koji sledi ove nedelje, intenzivirace se razgovori o eventualnom ulasku DS u lokalne organe vlasti. Sigurno je da u Kraljevu nikakva koalicija DS i stranaka na vlasti nece postojati, niti ce se o njoj razgovarati pre 5. oktobra, za kada je zakazana sednica SO Kraljevo. Kao sef odbornicke grupe nisam ovih dana imao nikakve kontakte sa predstavnicima lokalne vlasti, sa sefovima odbornickih grupa, predsednicima Skupstine i opstine. Odbornicka grupa DS je i dalje konstruktivna opozicija, sto ce pokazati i na predstojecoj skupstini, za koju je zakazan maratonski dnevni red od 34 tacke. Poslednja sednica odrzana je 10. avgusta, naredna je planirana za petnaest dana. Prosla su od tada dva meseca, sto jasno pokazuje da u aktuelnoj koaliciji nesto ne funkcionise - rekao je Vukovic, isticuci da DS ima i kadrove i volju da participira u vlasti, ali da se ,,oni koji odlucuju” moraju vise okrenuti resavanju problema, a manje kadrovanjima koja se sprovode mesecima, a kojima se nanosi steta, kako ugledu Kraljeva kao demokratskog grada, tako i samim gradjanima koji su od demokratskih snaga ocekivali vise rada i razumevanja.
Milomir Sljivic, sef odbornicke grupe SPO, ocenjujuci moguce posledice dogovora Tadic - Kostunica i njegove reperkusije na lokalnu vlast, kaze da je stav SPO javnosti dobro poznat.
   - Uvek smo bili za to da demokratske snage moraju da preuzmu punu odgovornost za funkcionisanje lokalne vlasti. Medjutim, koalicioni partneri nisu bili za takvu opciju. SPO se sada iskreno nada da ce sve demokratske stranke koje cine vlast u opstini Kraljevo, i demokratske snage koje su trenutno u opoziciji promeniti misljenje i da ce doci do formiranja jake demokratske koalicije. I Nova Srbija, koja se nalazi u zajednickoj odbornickoj grupi sa SPO, saglasna je sa ovakvom politikom i mislim da nece imati nista protiv ulaska DS u vlast. SPO kao najveca stranka u vlasti u Kraljevu smatra da su stavovi izneti u razgovoru Tadica i Kostunice istovetni sa stavovima OO SPO i smatramo da DS, shodno broju odbornika, mora da preuzme svoj deo odgovornosti za funkcionisanje ili nefunkcionisanje lokalne vlasti, a sve zbog njenog boljeg fukcionisanja, jer Kraljevo ima najjaci demokratski potencijal - smatra Sljivic.
Miodrag Pljakic, predsednik OO Nove Srbije, smatra da DS nece uci u lokalnu vlast.
   - DS ce, kao i do sada, mozda nesto snaznije, podrzavati koaliciju na vlasti, ali nece uci u nju. Bar do donosenja novog Ustava. DS odgovara da bude tzv. konstruktivna opozicija, da u lokalnom parlamentu podrzi ono sto joj je interes, a da zestoko kritikuje sve sto ne ide na ,,njenu vodenicu” - smatra Pljakic i procenjuje da bi eventualni ulazak demokrata u vlast na lokalu, prvenstveno ugrozio pozicije DHSS, a nikako NS.
   Predsednik OO DHSS, prof. dr Predrag Stojanovic, kaze da je raspolozenje kraljevackih demokrata da udju u lokalnu vlast, da dobiju ,,delic kolaca” evidentno, ali je, i pored svih dogovora i pregovora na najvisem nivou, takva mogucnost pod znakom pitanja.
   - Srbija i srpska politicka scena su tamni vilajet u kome se nikakve prognoze ne mogu dati, sredina u kojoj su sve kombinatorike moguce, pa i takve da DS ponovo bude deo vlasti u Kraljevu - rekao je Stojanovic kratko.
   Predsednik najjace opozicione stranke u lokalnom parlamentu, Srpske radikalne stranke, Miljko Cetrovic, smatra da dogovor koji su postigli Tadic i Kostunica nece imati posebnog uticaja na preraspodelu vlasti u Kraljevu, jer je jaz izmedju lokalnih odbora DS i DSS suvise dubok, a razlike u misljenjima po osnovnim pitanjima velike.
   - I pored svega, Kostunica nema toliki uticaj kod birackog tela i clanstva DSS da natera odbornike ove stranke da prihvate bilo kakav sporazum sa demokratama Borisa Tadica. Na lokalnom nivou imamo veoma veliku eroziju ugleda i uticaja vladajuce koalicije tako da nema sanse da dodje do nekog dogovora sa DS. Pitanja poput obilaznice i vodovoda, koja se ponovo potenciraju, predstavljaju praznu pricu dokonom narodu, jer lokalna vlast nema nikakve projekte koji se odnose na resavanje ovih pitanja. Rec je o praznim pricama kojima se vesto prikrivaju odluke o brojnim ,,novim” kadrovskim resenjima i povecanju taksi koje placaju gradjani - rekao je Cetrovic na konferenciji za novinare i svoje tvrdnje potkrepio nedavnim uvodjenjem placanja parking prostora po cenovniku koji vazi u Beogradu i pored toga sto Kraljevcanima nije omogucena alternativa da sami izaberu gde ce parkirati svoje vozilo s obzirom na skuceni parking prostor.
   Predsenik Izvrsnog odbora Okruznog odbora DSS, dr LJubisa Djokovic, procenjuje da su sve opcije otvorene, ali da sve zavisi od rezultata drugog kruga lokalnih izbora koji sledi u nedenju i od toga hoce li doci do rekonstrukcije republicke vlade i ulaska DS u nju.
   - DS je u Kraljevu i do sada bila u vlasti buduci da ima mesta direktora u ,,Stambenom”, Obdanistu i mesto sefa Parking servisa. Za sada nisu vodjeni nikakvi razgovori medju odbornickim grupama na tu temu, tako da ce sve biti jasnije po okoncanju drugog kruga izbora za predsednike opstina i gradonacelnike - rekao nam je Djokovic u telefonskom razgovoru.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE DEMOKRATSKE STRANKE U KRALJEVU - pise Rajko Saric
Borba za Cacak i Vrnjacku Banju

  Kandidati za predsednike opstina Cacak i Vrnjacka Banja, Kosta Milosevic i Mateja Mijatovic, odrzali su konferenciju za novinare u prostorijama OO DS u Kraljevu, na kojoj su pozvali svoje birace da u sto vecem broju izadju na biralista 3. oktobra, za kada je zakazan drugi krug lokalnih izbora.
   Hirurg Kosta Milosevic, kandidat demokrata za predsednika opstine Cacak, rekao je da ocekuje ubedljivu pobedu nad protivkandidatom iz Nove Srbije.
   - Na nivou cacanske opstine DS moze biti zadovoljna brojem osvojenih odbornickih mesta u opstinskom parlamentu, ali ja licno nisam zadovoljan izlaznoscu, koja je bila najmanja u Srbiji - 32 odsto. Zvanicno, podrsku u drugom krugu nismo trazili ni od koga, ali verujemo da ce svi demokratski opredeljeni biraci svoje poverenje dati meni kao kandidatu DS. Izmedju dva kruga izbora aktivisti DS su pojacali rad na terenu, pre svega na polju animiranja gradjana da izadju na izbore - rekao je Milosevic i pozvao Cacane da glasanjem za kandidata DS izaberu jedini ispravan put - put u evropske integracije.
   On je naglasio da nema nameru da se udvara narodu, jer narod voli da cuje istinu, bez obzira kakva ona bila. Nova ovlascenja predsednika opstine traze vecu odgovornost i inicijativu kako bi opstinska uprava bila efikasnija i bolja.
   - Buduci predsednik opstine mora da donosi brze i ispravne odluke, sto, kao hirurg, mogu i hocu. Imam dovoljno i znanja i energije da se uhvatim u kostac sa brojnim problemima koji pritiskaju lokalnu samoupravu u Cacku - porucio je Milosevic isticuci dobru saradnju susednih opstina poput Kraljeva i Vrnjacke Banje.
   U Cacku je na poslednjim lokalnim izborima 75 odbornickih mesta osvojilo sest politickih stranaka i jedna grupa gradjana. Najvise, 19 mandata osvojila je Nova Srbija, sledi DS sa 14 i SPS sa 13 mandata.
   Mateja Mijatovic, kandidat DS za predsednika opstine Vrnjacka Banja, rekao je da su demokrate ostvarile svoj prvenstveni cilj - ulazak njihovog kandidata u drugi izborni krug. U novom sazivu opstinske skupstine Vrnjacka Banja sedece odbornici 9 politickih stranaka i grupa gradjana. Za formiranje skupstinske vecine potrebno je udruzivanje volje i znanja najmanje 3-4 odbornicke grupe.
   - Ocekujem da cemo, uz podrsku svih demokratskih snaga Vrnjacke Banje, savladati i ovaj drugi krug izbora i pobediti mog protivkandidata ispred grupe gradjana, a nekadasnjeg predstavnika Milosevicevog rezima. Dakle, Vrnjcani imaju dve opcije - demokratsku, koja vodi u EU i razvijeni svet, i jednu, 2000. godine propalu politiku, koja je Srbiju zavila u veo mraka, tame i nemastine. Vrnjcani se secaju sta su demokrate od 2000. godine naovamo uradile u Vrnjackoj Banji, sta su za tri godine izgradile praveci vodece turisticko mesto u nasoj zemlji sa rastom turistickih poseta od 30 odsto. Nekim smesnim koalicijama pre devet meseci skinuti smo sa vlasti i od tada u Banji nista nije uradjeno, nista nije izgradjeno, masine su danas na istom mestu gde su bile pre devet meseci - kazao je Mijatovic i naglasio da je u protekloj godini zabelezen pad turistickog prometa za oko 35.000 gostiju, sto je katastrofalno za sredinu koja uglavnom zivi od turizma.
- Ako se ne opametimo, imacemo dalji trend zaostajanja Vrnjacke Banje na svim poljima - porucio je Mateja Mijatovic biracima, clanstvu DS, njenim simpatizerima i svima koji imaju pravo glasa i mogucnost da odlucuju o svojoj i sudbini grada u kome zive.
Demokratska stranka je potpuno zadovoljna ostvarenim rezultatom u prvom krugu lokalnih izbora. Osvojila je trecinu svih odbornickih mesta u skupstinama opstina i gradskim skupstinama, pri cemu su njeni kandidati u 78 opstina usli u drugi krug trke za predsednika opstine. DS se plasirala u drugi izborni krug u sva cetiri grada za mesto gradonacelnika, sto vecina stranaka, ali i politickih analiticara, nisu ocekivali.
   - Uveren sam da je demokratska opcija jedina prava opcija za gradjane Srbije, samim tim Cacka i Vrnjacke Banje, sto znaci da treba verovati u pobedu kandidata DS u ovim gradovima, odnosno pobedu Koste Milosevica i Mateje Mijatovica - zakljucio je savezni poslanik i visoki funkcioner DS, advokat Slavisa Vojinovic, u ime domacina ove konferencije, OO DS Kraljevo.

ZAVRSENO EVIDENTIRANJE OBVEZNIKA POREZA NA DODATU VREDNOST - pise Rajko Saric
Crveni karton sivoj ekonomiji

   Poreski obveznici su, zakljucno sa jucerasnjim danom, bili u obavezi da se evidentiraju za Porez na dodatu vrednost (PDV). Naplata PDV pocinje 1. januara 2005. godine, a naplacuje se u svakoj fazi prometa i to na vrednost koju je dodao neki od ucesnika u prometu. Strucnjaci kazu da je ovaj porez efikasiji i pravedniji porez na potrosnju, jer efikasno suzbija sivu ekonomiju, podstice konkurentnost i stimulise izvoz. Izmedju ostalog, uvodjenje PDV je jedan od mnogobrojnih uslova za ulazak nase zemlje u EU.
   Za porez na dodatu vrednost moraju da se registruju lica koja su za dvanaest meseci pre dana podnosenja prijave ostvarila ili procenjuju da ce ostvariti promet veci od 2.000.000 dinara.
   Od placanja PDV oslobodjeni su izvoz dobara, promet proizvoda i usluga namenjen diplomatskim predstavnistvima i humanitarnim organizacijama, promet dobara namenjen stranim drzavljanima, medjunarodni prevoz putnika u avionskom i recnom saobracaju, kao i usluge banaka, zdravstva, obrazovanja i osiguranja, te poljoprivrednici i mali poreski obveznici koji godisnje ostvaruju promet veci od milion, a manji od dva miliona dinara.
   U praksi placanje PDV izgleda ovako: carina obracunava PDV na vrednost uvezene robe, a vi ste duzni da taj porez platite. Kada se roba nadje u daljoj prodaji, obracunavate PDV i umanjujete ga za iznos poreza koji ste platili prilikom uvoza. PDV morate da platite i na izdate racune ili usluge koje vam nisu placene. Opsta stopa PDV je 18 odsto. Posebna stopa od 8 odsto placa se na zivotne namirnice. Da biste ostvarili pravo na odbitak prethodnog poreza, morate da imate racun koji vam je izdao drugi obveznik u lancu o iznosu prethodnog poreza ili dokument o izvrsenom uvozu dobara u kome je iskazan prethodni PDV. Rok za povracaj PDV je 45, odnosno 15 dana od isteka roka za podnosenje poreske prijave.
   Za sve one koji se ne prijave za PDV predvidjene su ostre zakonske sankcije, pre svega visoke novcane kazne. Ukoliko se, primera radi, pravno lice ne prijavi za PDV, morace da plati kaznu od 100.000 do milion dinara. Za preduzetnika je predvidjena kazna od 12.500 do 500.000 dinara, dok odgovorno lice u pravnom licu placa kaznu od 10.000 do 50.000 dinara.

 U GLEDICU OTKRIVENA SPOMEN-PLOCA CETNICKOM KAPETANU MILU VASICU - pise Ivan Rajovic
Vitezovi sa verom u Boga i srpstvo

  Prosle nedelje po losem i kisovitom danu, vise stotina simpatizera i postovalaca pripadnika Ravnogorskog pokreta okupilo se u Gledickim planinama da oda postu cetnickom kapetanu Milu Vasicu, cije se ime i posle sezdeset godina na ovim prostorima izgovara sa uvazavanjem i strahopostovanjem. I mada je trebalo da prodju decenije da bi i najtvrdokorniji komunisticki ideolozi poceli da shvataju neminovnost rehabilitacije citavog jednog antifasistickog pokreta, koji je decenijama vazio za izdajnicki, kao da se preko noci dogodilo da ono sto je ne tako davno bilo nezamislivo jednostavno postane savim normalan vid komuniciranja medju ljudima i obelezavanja istorijskih dogadjaja na koje njihovi akteri vise od pola veka nisu imali pravo. Visoko u Gledickim planinama, gde se i danas stize sa puno muke, jos uvek postoji vodenica, poprilicno oronula, ali autenticna i neobicna za ove krajeve. Sam mehanizam koji je gotovo u potpunosti ocuvan sasvim je drugaciji od vodenica iz istog perioda u ravnicarskim krajevima. Vec sam ovaj objekat mogao bi da bude predmet istrazivanja razlicitih strucnjaka. Medjutim, neobicna gradjevina postala je istorijski vredna zbog cinjenice da je u njoj tokom rata bio smesten stab poznatog cetnickog kapetana Mila Vasica. Mladici golobradi i bradati, u uniformama i sa sajkacama i subarama ukrasenim kokardama, u velikom broju ponosno setaju gledickim padinama dok se sa ozvucenja cuju preglasne pesme u slavu Ravnogorskog pokreta, Draze Mihailovica, Djurisica. Zastave, suveniri, fotografije i literatura postali su nezaobilazni deo ovakvih okupljanja. na samo stotinak metara od vodenice cistina, a na njoj satra. Pod satrom, naravno, cetnici, narod, cak i bebe, muzika i, naravno, hrana i pice u neogranicenim kolicinama. Specijalno za ovu priliku, kazu, cak iz Cikaga je stigao Novica Negovanovic da svojim zemljacima zapeva ,,Na planini, na Jelici" i mnoge druge pesme. Svestenici eparhije zicke odrzali su pomen slavnom kapetanu i osvestali vodenicu, a gospodin Predrag Govedarovic, jedini Vasicav potomak, otkrio je spomen-plocu na vodenici u kojoj je bio smesten cetnicki stab. Zatim se obratio okupljenima u nameri da pojasni istinu o Vasicu, uz cije su ime tokom svih ovih godina isle razlicite price, zbog cega je i njihov junak postao svojevrsna mitska licnost koju su razliciti ljudi razlicito dozivljavali, u skladu sa onim u sta su hteli da veruju. Neosporno je jedno - bivsi pilot i oficir Jugoslovenske vojske Mile Vasic bio je izuzetno strog i zaveo je red na ovim prostorima, zbog cega i danas legenda o njemu zivo traje u svesti, sada vec malobrojnih, njegovih savremenika.
   ,,Vasic je organizovao izgradnju puteva. Vaspitavao je narod da bi bolje i duhovnije ziveo. Vodio je brigu o deci, nasem blagu. Cak je i bolnica postojala 1944. godine u Sirci pod njegovim okriljem. Ja necu da govorim o njegovom junastvu u borbama od 1941. do 1946. Pomenucu samo da je bio nosilac Belog orla sa macevima i jedini oficir koji je dva puta dobio Karadjordjevu zvezdu. Imao je srecu da su svi njegovi vojnici, a to su sinovi ovih sela i ovog grada, bili isto tako hrabri kao i on. Bili su vitezovi koji su verovali u boga i u srpstvo. Proslo je skoro sezdeset godina od onog dana kada se kapetan Mile Vasic, ispunjavajuci svoju rec da nece ziv pasti neprijatelju u ruke, preselio u nebesku Srbiju. Otisao je dostojanstveno, cestito i hrabro, onako isto kao sto je i za vreme rata mislio, govorio i radio. Narod je to shvatio, znao je i verovao svome komandantu. Zato smo se danas i okupili podstaknuti jednom mladjom generacijom koja je osetila u liku kapetana Mila Vasica duh cestitosti, duh istine, nekoristoljublja i duh postenja", rekao je Govedarovic.
   Rajko Jankovic, jedan od prezivelih cetnika iz ovog kraja, kaze kako je u njegovom secanju Vasic ostao kao priznat covek koji je ostvario red i disciplinu, ali je bio previse prek i to mu je greska, mada nema coveka koji nema greske. Zaveo je red i znalo se sta je ko radio i sta je trebalo da radi i nije mogla da mu se nadje mana, osim sto je bio previse prek.
   ,,Gledicke planine su tokom Drugog svetskog rata bile srediste, odnosno baza jedne od cetnickih jedinica - Prve zicke brigade, koja je tokom citavog rata tu bila smestena, a na cijem se celu nalazio kapetan Milorad Mile Vasic, junak vazdusne odbrane Beograda, pilot koji je Drugi svetski rat zapoceo sa cinom porucnika, ali kada je postavljen na celo Prve zicke brigade, general Dragoljub Mihailovic ga je unapredio u cin kapetana. Vasic je u ovim krajevima upamcen kao izuzetno posten covek, vrlo strog i moglo bi se reci prek u nekim situacijama, o cemu pricaju njegovi preziveli saborci. NJegovo ime ce se dugo pamtiti i on zasluzuje mnogo vise nego sto je dobio. Zato cemo pokusati da, koliko je to moguce, prikazemo istinu na taj nacin sto cemo obeleziti mesto u selu Gledici, odnosno vodenicu u kojoj je tokom rata kapetan Vasic smestio Stab svoje brigade. Pokusacemo da privucemo sto veci broj ljudi dobre volje, postovalaca ne samo kapetana Vasica, nego celokupnog cetnickog pokreta, da im podarimo jedno mesto, istorijski vrlo znacajno, ne samo za nas kraj. Nadamo se da cemo na ovaj nacin, ovom svecanoscu, uspeti da i vodenici i kapetanu Vasicu udostojimo pravo mesto koje u istoriji zasluzuju. krajnji cilj je stavljanje ovog objekta u prvobitan izgled i u funkciju i nadamo se da ce ovo biti inicijalna kapisla za sve ostale slicne skupove i nadam se da ce ovaj primer posluziti i drugima da istaknu ovakva mesta kojih u Srbiji ima i ima ljudi koji ih pamte. Zato ih treba obeleziti dok su nam oni u zivotu da o tome mogu da nam pricaju, rekao je Vladan Pejkovic, predsednik Inicijativnog odbora.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

BIOSKOP "KVART" - pise Bojana Milosavljevic
Emir Kusturica u Kraljevu

  Tri dana pre beogradske premijere, u ponedeljak, 27. septembra, u bioskopu ,,Kvart", prikazan je najnoviji film proslavljenog Emira Kusturice ,,Zivot je cudo". Projekciji u Kraljevu prisustvovao je reditelj sa troje glavnih glumaca: Slavkom Stimcem, Natasom Solak i Vukom Kosticem.
   Film je snimljen prema istinitoj ljubavnoj prici izmedju Srbina i Muslimanke tokom gradjanskog rata u Jugoslaviji 1992. godine, a bavi se upravo sudbinama malih ljudi u tom pogromu. Zbog cinjenice da se Kusturica u ovom ostvarenju ne bavi nikakvom ideologijom, strana publika ovaj film veoma lepo prima. Tako ga je, prema podacima distributera, u Francuskoj vec videlo skoro 700 hiljada ljudi.
Prilikom razgovora sa predstavnicima medija u Kraljevu, Emir Kusturica je rekao:
   - Moja potreba da snimim ovaj film nastala je iz pracenja sopstvenog impulsa i instinkta. Verujem da su ratovi, nazalost, dobra preduzeca u kojima se neki bogate, ali ono sto je mene zanimalo jesu - ljudske sudbine.
   Poznati reditelj je prvi put bio u Kraljevu. Uz napomenu da nema nameru da svoj film promovise sirom Srbije, ovaj izuzetak u bioskopu ,,Kvart", za koji je najzasluzniji njegov vlasnik Milos Radenkovic, Kusturica je objasnio:
   - Dosao sam da ucinim cast nekome ko zeli da unapredi svoj kraj, makar tehnoloski, u onome sto vas Kraljevcane dovodi u isti polozaj kao filmsku publiku u Parizu ili Dizeldorfu, ili bilo kojem velikom gradu Evrope. U nasoj kinematografiji do sada se malo vodilo racuna o reprodukovanju filma, o tonu i slici. A film nije samo ono sto mi snimimo, vec i sve ono kako se on prikaze."
   Prvoga dana prikazivanja u Kraljevu ,,Zivot je cudo" videli su na zatvorenoj projekciji predstavnici medija u gradu, a potom i vecernja publika. Na redovnom repertoaru ,,Kvarta" Kusturicin film ostaje do nedelje, 3. oktobra.


OBRAZOVANJE: REFORMA REFORMINE REFORME - pise Jelena Petrovic
Skolsko doba izmedju kolevke i groba

  Svaka skolska godina kod nas je i ranije pocinjala traumama: da li ce biti udzbenika, da li cemo moci da ih platimo, da li ce oni odgovarati nastavnom planu... Ova pitanja sada su ipak samo istorija. Nova dilema je: da li skola osposobljava djake za zivot u 19. ili 21. veku? I, dokle ce da nam se ,,prevrce drob" od mesanja politike u skolstvo i od nedostatka drzavne strategije u obrazovnom sistemu?

   Prosle godine prvacici su drzali dve ruke u testu, a sada samo jednu. Verovatno desnu. To je jedna od ,,bitnih promena", koje je uvela, sada vec razalovana, ministarka prosvete i sporta aktuelne Vlade Srbije, LJiljana Colic, profesor turskog jezika. Istina, zahvaljujuci njoj smo rascistili i sa svojom ,,majmunskom prosloscu": Bog je i nas stvorio, garantuje ministarka, ma koliko nam to izgledalo porazavajuce za njega (Boga). Ministarka se postarala i da decica ne stradaju od zracenja kompjutera i da ne zaborave srpski uceci mrski engleski, a ponovno iscrtavanje kose tanke i uspravne debele je sasvim adekvatna zamena za odsustvo obuke za rad na racunarima. Studenti Pristinskog univerziteta, posto je Univerzitet izgubio licencu usled ministarskog kadrovskog poigravanja, moci ce svoje znanje, sasvim patriotski, da primenjuju samo u nasoj sve uzoj i sve manjoj otadzbini.
   Koliko je ruku potrebno da bude u testu, a koliko je obraza neminovno da se opere od blata da bi skolstvo prestalo da bude poligon za preganjanje vlasti, a deca ,,kolateralna steta" neodgovornih ministarskih igara zvanih ,,reforma skolstva"? I, kada ce roditeljima prestati da se ,,prevrce drob" od svakog pocetka skolske godine? Od ,,skolskog doba", kako to rece filolog Colic, ne sitnicareci za konjski nokat i magarece usi u pogledu tacnosti stihova.

Korak napred, dva nazad
   - Mi imamo naviku da uvek pocinjemo od nule, nikada ne nastavljamo da gradimo ono sto valja, vec sve rusimo i pocinjemo ispocetka, tako da smo uvek na prvom spratu, nikako da sazidamo zgradu do kraja - kaze psiholog u OS ,,Svetozar Markovic" u Kraljevu, LJiljana Orlovic, obrazlazuci tragican nedostatak drzavne strategije u obrazovnom sistemu.
   - Proslogodisnja reforma skolstva bila je razvojno koncipirana, sto znaci da bi se u hodu menjalo ono sto ne valja, a jos usavrsavalo ono sto valja. To je normalno, jer ne moze odjednom da se postigne nesto savrseno - istice LJiljana Orlovic i dodaje: - Ta reforma je pokrenula toliko mnogo pozitivne energije u ljudima u prosveti, a sada je sve stopirano. Napravimo korak napred, pa dva nazad. Velike sisteme je tesko pokrenuti uopste, a kamoli kada se pokrenu jednom pa zaustave. U dogledno vreme nece biti moguce ponoviti takav elan da se nesto pozitivno napravi od nase skole.
   Da li je skola bas toliko losa i neomiljena kod dece? Jeste, kaze psiholog Orlovic. Ako se u skoli uci nesto sto je prevazidjeno, a ne uci ono sto je neophodno, na primer engleski jezik i informatika, roditelji to moraju da obezbedjuju deci u paralelnom sistemu, na kursevima, placajuci - ko ima. Jedan broj dece, najveci, tako ostaje uskracen za ono sto je normalno u savremenom svetu i potrebno u savremenom zivotu. Srecom, ucitelji znaju svoj posao, pa deca i ne osecaju svu bahatost ministarstva, iako su, bar preko roditelja, donekle obavestena o eksperimentima koji se sprovode ,,in vivo".
   - Kod nas je skola zatvoreni sistem, odvojen od zivota, kao da je sama sebi svrha. Najlakse je reci da deca ne valjaju, ali bi trebalo da skola ne bude na repu drustvenih promena, pa samim tim i teret - i deci, i nastavnicima, i drustvu. Sada je evidentno da deca imaju otpor prema skoli, jer i ona osecaju da tamo ne dobijaju ono sto bi trebalo - kaze LJiljana Orlovic.
   - Proslogodisnjom reformom izgledalo je da, konacno, obrazovanje ima neki cilj, da treba deca da se nauce da misle, a ne da mehanicki usvajaju gradivo. Izgledalo je da ce skola postati mesto gde ce deca rado da idu, a ne da bude mucionica - ogorcena je direktorka OS ,,Dimitrije Tucovic", Dragana Djurovic, profesor geografije. Ona dodaje: - Deci se ukida informatika ,,da se ne bi ozracila od racunara", a vise su ,,ozracena" od neodgovornog ministarstva nego od kompjutera - kaze direktorka i dodaje da se oseca veoma nelagodno kad treba da obrazlozi roditeljima ukidanje informatike, a vracanje ,,lepog pisanja".

Da li su Nemci u Lapovu?
   - Sasvim je ocigledno da ova Vlada nesto ,,vraca" prethodnoj, ali preko ledja ucenika i nastavnika. U prosloj reformi smo svi ucestvovali, a ova je dosla iznenada, neobrazlozena, nepripremljena, bez naseg misljenja o promenama - istice Gordana Spasojevic, profesor razredne nastave i dodaje: - Prosla se temeljila na iskustvima uspesnih obrazovnih sistema, pre svega skandinavskih zemalja, a sada smo na nekim postavkama ostali samo mi i Makedonija i niko vise u Evropi. Prosle godine smo svi isli na seminare, obuku. Ove godine - niko. Kazu nam da nema sredstava da se uci engleski i informatika, sto se uci u celom svetu, a namece nam se obaveza da platimo veronauku i, od ove godine, da lekari drze predavanja kako se peru ruke pre i posle jela.
   Primedbe nastavnika su brojne. Najveca je sto se sve radi ishitreno i nepripremljeno, ,,kao da su Nemci u Lapovu". I tako se srlja u neispitano ili prevazidjeno, stvara otpor - i kod roditelja, i kod nastavnika, i kod ucenika. Prosle godine je receno da ce cela osnovna skola proci u opisnom ocenjivanju, ove se preslo na numericko. Isti ucitelj prosle godine morao je da brani i namece jedan sistem, sada drugi. Kao da prica neozbiljnim ljudima.
   - Osecam se izmanipulisano - kaze Sonja Gvozdenovic, nastavnik razredne nastave u OS ,,Dimitrije Tucovic". - A uspostavili smo odlicnu saradnju sa roditeljima, ucinili da svi oni osete skolu kao svoju. Danas sve to pada u vodu.
   - Sva sreca da deca ne primecuju sta se radi sa njima, jer mi amortizujemo potrese - kaze Gordana Glisovic, nastavnik razredne nastave u istoj skoli. - Mi stanemo izmedju Ministarstva i dece i roditelja i sve udarce primamo na sebe. Sve se radi u ,,minut do dvanaest", a bez ikakve potrebe.
   I psiholog u ovoj skoli, Jelena Radosavljevic, kaze da su proslogodisnje promene u obrazovnom sistemu bile obrazlozene i pripremljene, da su svi ucestvovali u stvaranju novog koncepta, dok je novo ministarstvo sve uradilo ishitreno i samovoljno, potpuno neobrazlozeno, pa to lici na hir, a ne na osmisljenu reformu i dozivljava se traumaticno:
   - Zaustavljanje proslogodisnje reforme je veliki korak unazad - kaze Radosavljeviceva.
   - Ocigledno je da je na sceni revansizam ove Vlade prema prethodnoj, a pri tome niko ne misli na decu - kaze Tatjana Krstic, nastavnik razredne nastave u OS ,,Svetozar Markovic". NJene koleginice Jasmina Obradovic i Zlatana Zaric dodaju:
   - Odusevljeno smo birali udzbenike, kad stigose neki sadrzaji u nastavnom planu kojih nema u tim istim udzbenicima koje je odobrilo i ovo Ministarstvo, a ne samo prethodno, pa to posle pogazilo. Traze, a ne znaju sta traze... Deca bi bila jos veci zamorcici da ih mi ne stitimo od Ministarstva i politike.
   Opsta je ocena svih sagovornika na ovu temu da je prosla reforma olako i bez razloga odbacena, da nisu koriscena njena pozitivna iskustva. Posle samo godine dana primene Ministarstvo je reklo da reforma prethodnog ministarstva ne valja i da mora da se promeni. Danas se razmislja malo drugacije:
   - Ovo Ministarstvo je moralo da uspori neke stvari, koje su prosle godine ishitreno trazene, bez mogucnosti da budu promenjene. Pre svega mislim na ucenje stranog jezika od prvog razreda osnovne skole i na informatiku. Kratko je vreme da bi se reklo da li su nove promene uspesne - smatra Natasa Simovic, savetnik za razrednu nastavu Ministarstva za prosvetu i sport, Odeljenja u Kraljevu. Ona dodaje: - Ne zna se ni koliko ce ovo trajati: svaki put kad dodje neko nov - sve ispocetka...
   Ocigledno da neki prekid u komunikaciji izmedju nastavnika i njihovog Ministarstva postoji, jer, kako bi se inace objasnili ovako razliciti stavovi.
   Iako je sada vec uglavnom zaboravljeno kako je veronauka uvedena u skole ,,na mala vrata" i na brzinu (verovatno u nekoj politickoj ,,trampi"), pa uz to dodato i gradjansko vaspitanje, bura oko tih novih predmeta prethodne reforme se stisala, ali ju je novo Ministarstvo ponovo pokrenulo.

Volonterski, ali ne i dobrovoljno
   - Mada su se proslogosnji prvacici izjasnili vec za veronauku ili gradjansko vaspitanje i iako je to trebalo da vazi do kraja cetvrtog razreda, ove godine je od Ministarstva stigao zahtev da se roditelji ponovo izjasnjavaju, i to u prisustvu veroucitelja. To smo doziveli kao pritisak, uticaj politike na neadekvatan nacin - kazu svi ucitelji ove dve gradske skole.
   Snezana Trifunovic, nastavnik razredne nastave u OS ,,Dimitrije Tucovic", sabira obavezne i dobrovoljno-obavezne casove i zaustavlja se na 24-25 casova nedeljno. Previse za prvacica. A medju njima nema onoga sto je stvarno potrebno, vec se uvodi lepo pisanje, pranje ruku pre i posle jela, mesenje testa i slicno.
   Svi ucitelji se slazu i da se sve ove reforme najvise ticu nastavnika, a deca tu dodju samo kao ,,kolateralna steta" ako ih ucitelji ne zastite. Odusevljenje proslogodisnjom, takozvanom ,,Gasinom reformom", potice prvenstveno iz tadasnje obaveze nastavnika da se stalno usavrsavaju i osavremenjavaju, ali i iz planiranog metoda rada, u kome je individualnost i sposobnost svakog deteta trebalo da dodje do izrazaja, za razliku od visedecijskog uprosecavanja i unazadjivanja talentovanih.
   - Krajnje je vreme da drzava, van politike, usvoji svedrzavni konsenzus o ciljevima obrazovanja, pa da se prema tome radi bez obzira na promenu vlasti. Svi uspesni obrazovni sistemi rade na tom principu. Neshvatljiva je nasa samodovoljnost i odsustvo zelje da postanemo deo sire svetske zajednice - kaze psiholog LJiljana Orlovic i, za utehu, dodaje: - Ko je dobro radio do sada, radice i od sada, uprkos reformi, a ne u skladu sa njom.
   U celoj stvari ohrabrujuce je sledece: mozda nas dogodine ceka jos jedna reformine reforme reforma. Zasto bi sledeca godina bila izuzetak od prethodnih?!


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige
PREPORUCUJEMO
Pavle Ugrinov "Pogled preko svega" Agora, Zrenjanin, 2004.
U novom proznom delu naseg istaknutog savremenog pisca Pavla Ugrinova, sazet je njegov pedesetogodisnji knjizevni rad. Autor istice da je vreme u kome je ziveo opisao istinito, bez trunke ideoloskih ili nekih drugih premisa.
"Utvrditi istinu nije dovoljno, jer je tek istina velika tajna, koja se nikada ne moze otkriti, ali se moze makar malo u nju proniknuti. I to ,,makar malo" je uvek ono sto je vredno u umetnosti".
Knjiga ,,Pogled preko svega" je i opis dogadjaja u drugoj polovini dvadesetog veka, koji danas nemaju skoro nikakav znacaj za nasu istoriju, ali su se ipak desila. Po sredi su bila neverovatna zbivanja i neocekivani obrti u drustvu, koje niko nije mogao da predvidi ni razume i u koje ni do dan-danas ne moze do kraja da poveruje. Za Ugrinova, sva ta zbivanja predstavljala su izuzetni izazov (ogromnu hrpu nepregledne mesavine ljudi, stvari, preostale prirode i djubreta koja se nekuda kotrlja), koji moze da iskoristi kao ,,knjizevno testo". Zato u ovoj knjizi i baca poput Orfeja ,,Pogled preko svega", osvrce se i utvrdjuje da li je sve to sto je ostalo iza nas samo veliko Nista, samo jedan tren iza kojeg ostaju bledi tragovi u secanju.

SRPSKA LIGA - GRUPA ZAPAD - pise Stole Petkovic
Opet Milevic i Vasic

Grosnica: Sumadija (KG) - Metalac Trgovacki 2:3 (1:0)

   Grosnica. Stadion FK Vodojaza. Gledalaca 200. Sudija: Enes Gegic (Novi Pazar). Pomocnici: S. Pavlovic (Pozega), S. Selakovic (Uzice). Strelci: Miloskovic u 31. A. Lazarevic u 64. (Sumadija), Milevic u 62. i 86. Vasic u 90.m. (Metalac Trg.). Zuti kartoni: N. Lazarevic, Baros i Ivanovic (Sumadija), Milevic (Metalac).
Sumadija: Mitrovic, N. Lazarevic (Miloskovic(, Milicevic, Supica, B. Jovanovic, Baros, Ivanovic, Milojkovic, Simic, M. Jovanovic (A. Lazarevic), Bulatovic (Obradovic)
Metalac Trgovacki: Batalo, Milosavljevic, Barjaktarevic, Andjelkovic, Zornic, Vlasic, Jelicic (Kundovic), Zivkovic (Josifljevic), Mojsilovic (Milevic)Vasic, Rakic
Igrac utakmive: Petar Milevic (Metalac Trg.)

   U Grosnici neocekivani preokret. Domacini su golom Miloskovica polse pola sata igre uspeli da dodju u vodjstvo i sa tim rezyultatom se otislo na “veliki odmor”. U nastavku Milevic, koji je utakmicu poceo sa uzarene klupe, uspeva da poravna reytultat ali samo posle dva minuta (66.m.) Aleksandar Lazarevic ponovo dovodi svoj tim u prednost. Mnogi su svakako pomislili da je sve gotovo. Tako medjutim, nije mislio odlicni strateg Metalca Milutin Marusic i njegovi puleni. Finis ce svakako dugo pamtiti domacini. Cetiri minuta pre kraja Milevic postize svoj drugi pogodak na utakmici a koji sekund pre posl;ednjeg sudijskog zvizduka Vasic pokazuje da treba igrati dok arbitar ne da znak da je susret zavrsen. Neopisiva radost “metalaca” a velika tuga Sumadije. Opet su utakmicu u gostima odlucili Milevic i Vasic. Trener Marusic nikoga ne zeli posebno da izdvoji ali je ocigledno da je prezadovoljan.
   - Ozbiljno smo prislki ovopj utakmici i rezultat nije izostao. Domacini su prerano mislili da su obavili veliki deo posla a mi smo znali da iskoristimo sve njihove opdbrambene mane - kaze trener Marusic posle meca u Grosnici gde je Sumadija bila domacin Metalac Trgovackom.