Zupan i sedmorica zasluznih
“Pauk” odneo i deo budzeta
Prilipac - moja velika ljubav
Malo ce nas glasati
Susret sa smrcu u statistickom paklu dvadesetog veka
Privremeno primirje
U skolu odlaze srecni, iz skole se vracaju ozareni
Da Goc bude za Ginisa
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, kajak, sah, fudbal

NA SVECANOJ SEDNICI SKUPSTINE OPSTINE URUCENE OKTOBARSKE NAGRADe - pise Rajko Saric
Zupan i sedmorica zasluznih

   Povodom 7. oktobra, Kraljevdana, u velikoj sali SO Kraljevo odrzana je svecana sednica na kojoj su zasluznim pojedincima urucena prigodna priznanja, u skladu sa odlukom opstinskog parlamenta donetom na sednici 5. oktobra.
Malobrojnima koji su preziveli streljanje oktobra 1941. godine, uvazenim gostima iz Maribora, gradonacelniku Maribora Borisu Sovicu i pocasnom konzulu Kraljeva u glavnom slovenackom gradu, Radu Bakracevicu, rukovodstvu opstine Kraljevo na celu sa predsednikom dr Radoslavom Jovicem, predstavnicima SPC, VSCG, MUP-a i drugim gostima, prigodnom besedom najpre se obratio Dejan Milovic, predsednik SO.
- Odlukama SO Kraljevo iz 1997. godine da su za nova znamenja usvojeni grb i zastava i 1998. godine da se za Dan opstine odredi 7. oktobar - Kraljevdan adekvatno imenu grada, zaokruzena je neophodna simbolika. U okrilju SPC i srpske narodne tradicije kult Nemanjica se vekovima neguje i ima izuzetan znacaj za ocuvanje i odrzanje duhovne i drzavne svesti srpskog naroda. Zbog toga su dvojici brace Nemanjica u kalendaru posvecene dve sedmice. Prva je Savina nedelja, posvecena Svetom Savi, koju obelezavamo u januaru (zavrsava se 27. januara). Druga je Kraljeva nedelja, posvecena Stefanu Nemanjicu, prvom Nemanjicu ovencanom kraljevskim zvanjem, u narodu poznatom kao Sveti Kralj. Ova nedelja se zavrsava Kraljevdanom, 7. oktobra, a osim prepodobnom Simonu Stefanu Prvovencanom posvecena je kralju Vladislavu i Danilu, Vukanovom sinu. Negovanje kulta Nemanjica, od vremena Svetog Save i Stefana do danasnjeg dana, nezamisliva je bez manastira Zice i Karanovca - Kraljeva, grada koji je u novijem periodu ne samo geografski centar, vec ono sto mu, pored svete Zice i pripada, bastinik duhovne i drzavne tradicije. Zato povratak korenima, prihvatanjem grba i zastave olicenim u legendi o sedmovratoj Zici, obelezavanjem Kraljevdana, posvecenog Svetom Simonu Stefanu Prvovencanom i ime Kraljevo, koje je i te kako utkano u sve ove cinjenice, ali i u istorijski kompleks trajanja srpskog naroda, potrebe su ne radi hvale na slavnu proslost, vec zbog sadasnjosti i zbog buducnosti - rekao je Milovic i naglasio da je Srbija kroz vekove bila na zapadu istoka i istoku zapada, sa sagradjenom kucom nasred puta i preplitanjem raznih i svakojakih interesa.
- Kraljevo je izraslo u znacajan adminsitartivno upravni, saobracajni, ekonomski i kulturni centar. Osetilo je u svim tim ratnim zbivanjima strahotu rusenja, paljenja, ubijanja. Tako je bilo u vreme austro-ugarskih ratova, kada je granica formirana duz Zapadne Morave, u vreme Kocine krajine, Prvog i Drugog srpskog ustanka, srpsko - turskih ratova, balkanskih, Prvog i Drugog svetskog rata, oktobra 1941. i NATO bobardovanja 1999. godine. Od Kosovske bitke 1389, godine do novijeg doba, posle svake teske situacije, srpski narod je tezio i vracao se Nemanjicima i svetoj Sedmovratoj Zici. Zica je bila veciti svetionik u odlucujucim momentima u tim teznjama i stremljenju ka slavi Nemanjica. Kraljevo je 1882. godine dobilo novo ime, umesto Karanovca, a posle obnove cina krunisanja i vracanja cina miropomazanja u Zicu, Kraljevo je 1889. godine i 1904. godine, bilo visednevno centralno mesto u Srbiji i domacin kraljevima Aleksandru Obrenovicu i Petru I Karadjordjevicu. Upravo ovih dana, od 5. do 10. oktobra, navrsava se sto godina otkako je u Kraljevu boravio, radi cina miropomazanja u Zici, kralj Petar I Karadjordjevic - podvukao je Milovic u svojoj besedi.
On je podsetio da se ove godine Dan opstine obelezava u godini jubileja, 500 godina Prvog srpskog ustanka.
Svecanom skupu u ime nagradjenih obratio se Dragan Draskovic, koji je rekao da je zadovoljstvo dobijenim priznanjima vece i draze, ako je rec o vrednovanju za stvarna zalaganja i napore koje je cinio svako od nagradjenih.
- Mislim da niko od nagradjenih u svom radu o nagradi nije razmisljao, pa ni sportisti cija je maksima ,,vazno je ucestvovati”. Odgovornost i profesionalnost u radu osnovni su preduslovi da se prevazidju mnogi problemi. Sa zeljom da naredni Kraljevdani budu sa vecim brojem nagradjenih za vece i znacajnije rezultate, zahvaljujem u ime svih nagradjenih i cestitam vam Kraljevdan - rekao je Draskovic.
Prisutnim se obratio i gradonacelnik Maribora, Boris Sovic, koji je kratko rekao:
- Odluku odbornika SO Kraljevo da se meni dodeli priznanje pocasnog gradjanina smatram kao sastavni deo partnerskih veza Maribora i Kraljeva u interesu svih generacija, a najvise u interesu mladih generacija koje zele da saradjujemo zajedno u Evropi. Ako se i vi odlucite za ulazak u porodicu Evropske unije, a smatram da ste vec njen deo, mi cemo vam na tom putu pomoci isto onako kako su nama pomogli drugi gradovi u Evropi - porucio je Sovic.

SEDMA SEDNICA OPSTINSKOG PARLAMENTA - pise Rajko Saric
“Pauk” odneo i deo budzeta

   Nova kadrovanja u upravnim, nadzornim i skolskim odborima. Definitivno raskinut ugovor sa “paukom”, koji je, kako tvrde u nadleznoj opstinskoj komisiji, ojadio vise od 7.000 vozaca • Obilaznica i dalje zaobilazi Kraljevo

   Na sednici Skupstine opstine Kraljevo, cetrnaest tacaka dnevnog reda opet se odnosilo na nova kadrovska resenja u upravnim i nadzornim odborima Fondacije ,,Petar Bogavac i Andjelko Savic”, Vatrogasnom fondu, Fondu solidarne stambene izgradnje (za koji Vule Mitrovic, odbornik DS, rece da je ukinut jos 1. juna), Direkciji za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo”, JP za stambene usluge. Kadrovske izmene doziveo je i jedan broj upravnih i nadzornih odbora u osnovnim i srednjim skolama. Odbornici stranaka opozicije, Demokratske stranke, Socijalisticke partije Srbije i Srpske radikalne stranke, nisu mogli da ne primete da je najveci broj skolskih odbora imenovan nedavno, na petoj sednici opstinskog parlamenta, kada je obrazlozeno da se radi o strucnim i veoma sposobnim licnostima. Sudeci prema novim odlukama, radilo se, kako rekose, o promasenim kadrovima.
   Predsednik Komisije za izbor i imenovanje, dr LJubisa Djokovic, na optuzbe je uzvratio tvrdnjom da se ne radi o smenama zbog nesposobnosti ili nepodobnosti, ili ,,promasenom kadru” dosadasnjih clanova skolskih odbora, vec o smenama zbog sukoba interesa ili ostavki.

URBANISTI I PAUK
   Na pocetku rasprave o novim postavljenjima, predsednik odbornicke grupe DS, Milan Vukovic, pozvao je odbornike ove stranke da napuste zasedanje. Demokrate su ponovo sele u odbornicke klupe kada su prosla kadrovanja i otvorila se rasprava (po 16 tacki dnevnog reda) o ,,urbanistickom haosu u samom centru grada”, za cije saniranje ce biti potreban duzi niz godina. Usvojen je radni zakljucak da se za narednu sednicu opstinskog parlamenta pripremi kompletan izvestaj posebne komisije, koja je formirana na jednom od ranijih zasedanja, a koja je u proteklom periodu imala brojne probleme u medjusobnoj komunikaciji.
   I ovog puta veliku paznju odbornika privukao je izvestaj Komisije za ispitivanje Ugovora o poveravanju poslova na uklanjanju nepropisno parkiranih vozila. Komisija, formirana resenjem predsednika opstine 25. avgusta ove godine, napravila je detaljan izvestaj, u kome se zakljucuje da su Ugovor o angazovanju ,,pauka”, zakljucen 20. septembra 2001. godine izmedju opstine Kraljevo, AZR ,,Taksi mega” i JKP ,,Cistoca” iz Kraljeva, kao i Aneks tog ugovora, zakljucen sredinom januara 2002. godine, ,,nesumnjivo stetni u finansijskom pogledu”
Uvidom u Ugovor, koji je potpisao potpredsednik IO Dejan Sreckovic sa jedne, Bratislav Trujic, vlasnik AZR ,,Mega taksi” i Milan Veskovic, direktor JKP ,,Cistoca”, sa druge strane, do 30 odsto naplacenih usluga slivalo bi se u opstinsku kasu. Ali, u praksi, opstini je ostajalo znatno manje, od 10 do 14,73 odsto. Od naknade za uklanjanje vozila prve klase, koja je iznosila 1.700,00 dinara, opstini je ostajalo 80,00 dinara ili 3,33 odsto, za vozila druge klase naknada je iznosila 1.900,00 dinara, a opstini je ostajalo 90,00 dinara. Za vozila cije uklanjanje je zapoceto, a nije zavrseno, utvrdjena je naknada od 1.000,00 dinara, od cega je opstini ostajalo 40,00 dinara, ili 3,34 odsto.
   Uvidom u izvestaj SUP-a Kraljevo, do 26. marta ove godine izdato je 5.559 naloga za odnosenje nepropisno parkiranih vozila, dok podaci JKP ,,Cistoca” govore o 7.138 deponovanih vozila. Od ovog broja, 6.845 vozila pripada prvoj klasi, a 293 vozila drugoj klasi. Za tri godine, koliko je ,,pauk” cistio ulice Kraljeva od nepropisno parkiranih vozila, opstinski budzet je uvecan za svega 293.100,00 dinara, dok je vlasnik ,,pauka” zaradio vise od 10.000.000,00 dinara. Da nevolja bude jos veca, zbog usmenog dogovora tadasnjeg direktora ,,Cistoce” i predsednika IO SO, koji je imao i funkciju nacelnika Raskog okruga, 508.291,00 dinar ,,Cistoca” je zadrzala na svom racunu bez ikakvog pravnog osnova. Posle donosenja zakljucka SO, 25. marta ove godine, kojim je obustavljen rad ,,pauka”, Trgovinskom sudu AZR ,,Mega taksi” podneo je tuzbu protiv opstine Kraljevo radi naknade stete od 2.350.000,00 dinara. Postupak po ovoj tuzbi je u toku.

BIVSI FUNKCIONERI NA RAZGOVORU
   Sto se tice pitanja odgovornosti, na cemu su posebno insistirali odbornici SRS, Komisija smatra da je neophodno da se obave razgovori sa nekim licima koje je u to vreme imenovala ili postavila Skupstina opstine, kao sto su predsednik i potpredsednik IO, direktor JKP ,,Cistoca”, sekretar SO i eventualno jos neki bivsi funkcioneri lokalne vlasti.
Zakljuceno je jednoglasno da je ugovor bio krajnje stetan i da ga treba raskinuti. Ostaje nejasno ko je i za ciji interes proteklih meseci obmanjivao predsednika opstine, Skupstinu opstine i kraljevacku javnost tvrdnjama da bi raskidanje ugovora nanelo ogromnu stetu opstini, pre svega u finansijskom pogledu.
   Odbornik DS Aleksandra Sretovic dala je predlog radnog zakljucka, koji je usvojen, da nadlezna opstinska sluzba pripremi predlog resenja za nepropisno parkirana vozila, jer je evidentno da Kraljevu treba i ,,pauk” i pojacana kaznena politika za nesavesne vozace.
Odbornici SO nisu usvojili izvestaj Direkcije za planiranje i izgradnju, u kome se navode preduzeti koraci na planu izgradnje obilaznice i resavanja saobracajnog kolapsa u gradu. Stav vecine odbornika, i pozicije i opozicije, bio je da republicki i savezni poslanici iz Kraljeva izvrse snazniji, jedinstveniji pritisak na nadlezna ministarstva, pre svega na ministarstvo za kapitalne investicije, da se, po ugledu na Cacak, Pozegu, Krusevac i druge gradove koji su resili problem teretnog saobracaja kroz gradske centre, pocnu konkretne aktivnosti na tom planu.
   Milomir Sljivic, sef odbornicke grupe SPO-NS, naglasio je da najpre treba sagledati obaveze Direkcije za planiranje ,,Kraljevo” i opstinskih sluzbi, a zatim, kroz cvrscu saradnju sa republickim organima, ceo projekat pokrenuti sa mrtve tacke.
   Posle dogovora predsednika Dejana Milovica sa sefovima odbornickih grupa sedma sednica SO je prekinuta posle 18. tacke dnevnog reda. Nastavak je zakazan za ponedeljak, 11. oktobar, u 9.00 casova.

NUŠA JEMEC - SLOVENKA IZ SRBIJE - pise Rade Bakracevic
Prilipac - moja velika ljubav

   Neverovatno prijatno sam se osecao jednog septembarskog dana, na terasi kafica ,,Bruc” u Mariboru. Stigao sam, prema dogovoru, u zakazano vreme. Nikada u zivotu nisam sreo takvo prijatno bice kao sto je, do tada za mene nepoznata, Nusa Jemec. Mada i ona mene nikada nije videla, skocila je sa zadnjeg stola pomenutog kafica i, iako je bilo mnogo gostiju, mladih i starih, odjednom je meni sinulo da je to ona i ona je znala da sam to ja. Skoro da smo se poljubili kao veliki prijatelji, kao da se poznajemo godinama. Veselo sam pozdravio Nusu Jemec, a ona je uzvratila da je takodje srecna sto smo se konacno upoznali.
   Bez ikakvih zvanicnih reci, poceli smo razgovor, koji kraja nije imao i koji cak, u neku ruku, nije ni bio pocetak, nego nastavak nekog razgovora koji je valjda u nasim mislima godinama tinjao. Fina gospodja Nusa Jemec vec na prvi pogled pokazuje da je puna pozitivne energije i svakojakog veselja. Neverovatno. Imao sam osecaj da je ta zena ceo svoj zivot provela u nekom raju na zemlji. Mada to nije tako. Istina je drugacija, cak i zalosna. Ona zna sta je sve pretrpela. To ne pokazuje. Ne opterecuje sagovornika svojim mukama i radosna je svakog minuta svog intenzivno prozivelog zivota. Tokom trocasovnog razgovora shvatio sam da je ona ubedjena da je imala dobar zivot, mada za nase pojmove prilicno tezak, ali ipak krasan i neponovljiv. Kada mi je rekla da je tu gde trenutno sedimo bilo dvoriste njene familije, dobio sam osecaj kao da mi poklanja deo zivotnog eliksira svoje familije koju sam tada poceo od srca da postujem. Nije cudno da je odmah posle predstavljanja svog dela Maribora pocela da govori o selu Prilipac kod Uzicke Pozege u Srbiji gde je, sa celom svojom familijom koja je bila prognana iz Slovenije, provela cetiri godine. Zivela je u porodici Milosa Antovica. Tu su jos bili Miloseva supruga Angelina, strina Slavka, snaha Stojana i unuke Dusica i LJiljana. Nusa kaze da su to oni koji su ih primili kada je to bilo potrebno i oni su njena familija. ,,Volim ih i postujem kao i svoju pravu familiju. U Prilipac je stigla cela nasa familija, verujte, sa devetoro dece i sve su nas primili otvorenog srca i s ljubavlju koja je neponovljiva. Zato uvek govorim: Bratstvo sa srpskim narodom nije prazna rec, to je moja familija, a i hiljade drugih su to osetili, hvala bogu, na svakom koraku u Srbiji”. Onda, neverovatno, posle sezdeset godina izjavljuje radosno: ,,Moje selo Prilipac najlepse je na svetu, ne bih ga menjala ni za jedan drugi grad na svetu. Volim ga kao moj Maribor”. To selo je njeno i nikada ga nece zaboraviti i u teskim trenucima u poslednjoj deceniji proslog veka imala je razumevanja za svoje seljake, za koje kaze da su njeni rodjaci. NJeno beskonacno zvotno platno nema ni kraja ni pocetka. Ono je njeno i cuva ga duboko u svojoj dusi.
Nusa Jemec, profesor skole za vaspitace, prenela je svoju ljubav do Prilipca i Srbije na svoje ucenike. Oni su je svake godine pratili prilikom njenog hodocasca. U Prilipac, u njeno selo ciji su je zitelji voleli kao svoju i koja je volela sve seljake iz tog sela za koje govori da su njeni. Tamo bi negde u balkanskim gudurama, u pitomom seocetu na licu mesta upoznala svoje buduce vaspitace sa prijateljstvom srpskog i slovenackog naroda koje se najbolje pokazalo onda kada je Slovencima bilo najpotrebnije.
   Prvi dolazak Nusinih pedeset ucenika u Prilipac bio je nesto sto se nikada ne zaboravlja. Pred njihov odlazak, u skoli su imali sastanak sa ucenicama i njihovim roditeljima. Posle opsirnih informacija o Srbiji i o samom Prilipcu, nastavnica Nusa je pitala roditelje da li imaju sta da pitaju. Jedan od roditelja je rekao: ,,Sve je to dobro, sada mnogo znamo o Srbiji i Srbima, a gde ce nasa deca da spavaju ,tamo nema hotela”. ,,E”, sa smehom je rekla Nusa, ,,Vidim da i dalje ne znate mnogo o gostoprimstvu Srba. Sve moje devojcice, njih pedeset, spavace u kucama mojih seljaka. Bice primljene kao da su njihova deca. Budite ubedjeni u to.” Kada su se vaspitacice vratile iz Srbije nisu mogle da se napricaju o ljubavi koju su osetile kod seljaka iz Nusinog sela. Jos dan – danas mnoge iz tih generacija vaspitacica, Nusinih ucenica, odrzavaju bliske kontakte sa seljacima iz cudovitog Prilipca. Kad to govori, Nusa sirom otvorenim ocima sve vreme skace oko naseg stola da docara lepotu sela i njenih seljaka koji su je tako toplo primili i nikada ne zaboravili. Nusa Jemec, ucesnica i jedna od glavnih organizatora istorijskog voza ,,Bratstva i jedinstva” nijedan voz nije propustila. Te vozove ne samo da je sacekivala, nego je isla njima u susret. Odlazila je u Zidani Most da ih saceka. Onako kako se prijatelji sacekuju. Da obezbedi sto vise vremena za druzenje sa njenim Srbima jer kako kaze: ,,Vremena za razgovore sa prijateljima uvek je premalo”.

KOSOVSKI SRBI, POSLE POZIVA PREDSEDNIKA TADICA, I DALJE U DILEMI - pise Rajko Saric
Malo ce nas glasati

   Poziv da izadju na kosovske parlamentarne izbore 23. oktobra, koji je kosmetskim Srbima uputio predsednik Srbije Boris Tadic, sudeci prema saznanjima Ibarskih novosti, nece prihvatiti vecina tamosnjih srpskih politickih stranaka.
Koalicija Srpskog pokreta otpora Momcila Trajkovica i Pokret ,,Snaga Srbije” Bogoljuba Karica ne podrzavaju izbore na Kosmetu. Protiv izbora su i Demokratska stranka Srbije, Socijalisticka partija, Srpska radikalna stranka, Srpsko nacionalno vece i znatan deo koalicije ,,Povratak”, ciji poslanici su do sada ucestvovali u radu pokrajinskog parlamenta.
Medju kosmetskim Srbima koji se ne bave politikom, ali prate zbivanja na tom polju, strepe od jos jedne u nizu srpsko-srpskih podela. Predsednik SNV severnog Kosova, Milan Ivanovic, uveren je da ce Srbi plebiscitom odbiti ucesce na predstojecim parlamentarnim izborima, bez obzira ko ih je i kako pozvao. U pokrajini, smatra Ivanovic, nisu stvoreni institucionalni mehanizmi zastite manjina, pa tako i Srba, zbog cega je ucesce na izborima bespredmetno.
Ni veliki broj raseljenih sa Kosova i Metohije koji su smesteni u Kraljevu ne podrzava predlog Borisa Tadica da izadju na izbore.
Katarina LJubojevic, predsednik antikorupcijskog odbora ,,Pravda”, kaze da zbog svih nevolja kojima su izlozeni Srbi na Kosometu ne moze da podrzi Tadicev poziv.
- Obrazlozenja koja su dali predsednik republicke vlade, dr Vojislav Kostunica i patrijarh Pavle u celosti imaju smisla. Bespredmetno je izaci na izbore i dati legitimitet albanskim vlastima cija je namera da za koju godinu proglase konacnu samostalnost Kosova. Mislim da medjunarodna zajednica vrsi veliki pritisak na vlasti u Beogradu da pozovu Srbe na izbore, ali da su se Kostunica i patrijarh herojski oduprli tom pritisku - kaze LJubojeviceva.
Koordinator Udruzenja kidnapovanih i nestalih sa Kosova i Metohije, Brankica Antic, takodje misli da Srbi ne treba da ucestvuju na kosmetskim parlamentarnim izborima.
- Smatram da situacija nije takva da bi imalo smisla ucestvovati na izborima 23. oktobra. Nesreca, kakva je Srbe zadesila 17. marta, moze se ponoviti svakog dana jer su Srbi potpuno nezasticeni, nemaju ni svoju vojsku ni svoju policiju, zive u getima od pomoci Crvenog krsta i drugih humanitarnih organizacija. Albanske vlasti i Unmik nista nisu uradili da se rasvetli sudbina oko 2.500 kidnapovanih, ali zato prave veliki problem zbog nestalih Albanaca, kao da ih je Srbija bombardovala, a ne
NATO - smatra Anticeva.
Ima, medjutim i onih koji smatraju da se ,,utakmica koja nije igrana ne moze ni dobiti” i da, prema tome, treba ucestvovati na izborima ukoliko jos uvek smatramo da je Kosovo sastavni deo Srbije i DZ SiCG.
Vlado Prodovic iz Kline smatra da je kosmetske Srbe drzava Srbija u vreme Milosevica mnogo upropastila, a da ce ih aktuelna vlast definitivno dokrajiciti.
Oni koji nam govore da ne izadjemo ne nude nikakvo resenje. Premijer vlade je zalutao u politiku, ali je zalosno da se u sve ukljucila i crkva. Predsednik republike, koji nas poziva da izadjemo na izbore, nudi neka resenja. Kakva ce njihova sudbina biti, videcemo, ali nesto nudi. Nama je jasno da Srbija nema nacionalni kompas, ali ako od Kosova sada dignemo ruke, onda ce ono za nas biti definitivno izgubljeno. Izlaskom na izbore dajemo sansu demokratskim tokovima i politici da izvuku maksimalno pozitivno za srpski nacionalni korpus - ocenjuje Prodovic.


ODGOVOR NA POZIV PREDSEDNIKA TADICA
Znamo za jadac

   Njegovo preosvestenstvo patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Pavle, zamolio je da se Srbi sa Kosova i Metohije ne pozivaju na predstojece kosmetske izbore. Nazalost, predsednik republike Srbije g. Boris Tadic, ministar inostranih poslova Drzavne zajednice Srbije i Crne Gore g. Vuk Draskovic, zamenici i pomocnici zamenika ministara i partijski orijentisanih sefova ,,iako nemaju opravdane razloge ZA - ipak bi na izbore". U ime evropskih integracija sramno i ponizno prihvataju svaki predlog i svaku odluku evroamerickih mutivoda ponizavajuci Drzavu i deo naroda nad kojim se ispituju granice izdrzljivosti. Gospodin Tadic egzibicionisticki obecava probni period od ,,sto dana" uslovne srpske kooperativnosti, koja bi ,,morala da pokaze rezultate". Ako se to cudo ne desi, pozvace izabrane srpske parlamentarce da napuste zgradu kosovskog parlamenta.
   Srbi Kosova i Metohije, iz kosovskih logora i rasejanja, izuzev od ranije dobro poznatih ,,evropskih kooperanata", jedinstveno podrzavaju Sveti sinod SPC, odluke Skupstine i Vlade Srbije, preporuke politickih stranaka i njihovih lidera, koji su kategoricni da se na izbore ne moze iz oklopnih transportera. Ne moze se davati legitimitet stvaranju nove fantomske drzave na nasoj zemlji. Vreme je da prestanemo da se igramo ,,zmurke" sa onima koji nam stalno broje, a mi se stalno krijemo. Dosta je, gospodo aktuelni, mi na izbore ne izlazimo zbog nas i nase dece, iako nas upozoravate da je to nase demokratsko pravo. Glasanjem u Nisu, Beogradu, Cacku, Kraljevu, Jagodini... samo priznajemo postojece stanje uz opasnost da budemo saucesnici u stvaranju Kosovo-republike.

Savez udruzenja raseljenih sa Kosova i Metohije

LICNI STAV - Kraljevo, Kragujevac, Srebrenica
Susret sa smrcu u statistickom paklu dvadesetog veka

  ,,Odjednom je pocelo da puca. Okrenuo sam se prema zapadu i pao na zemlju. U istom trenutku, na mene su pali i moji drugovi i pokrili me. Znao sam da nigde nisam povredjen. Mitraljez je prestao da puca. Culi su se samo jauci, kukanje i ropac drugova koji su jos bili zivi. Zatim su se culi puscani pucnji. Ovi pucnji su se culi sve blize meni. (…) Kako su mi se sve vise priblizavali, razmisljao sam o tome gde ce zrno da me pogodi i hoce li da me ubije, ili samo rani".
,,Pao sam dole, i ne znam sta se onda dogodilo. Nisam razmisljao. Nije bila moja ideja da prvo padnem i tako prezivim, samo sam pomislio da je kraj. Ne znam da li sam u tom trenutku lezao bez svesti, mozda sam bio jos uvek svestan, ali ne mogu tacno da se setim tog trenutka. Sve sto znam je da, dok sam lezao dole, osetio sam bol u desnoj strani grudi. Osetio sam bol na desnoj strani, ali ne znam da li sam bio ranjen, i osetio sam bol u desnoj ruci. I patio sam. Ali sam nastavio da lezim tako na stomaku sa glavom okrenutom udesno. Pored mene je bio covek koji je dosta jecao. Ne znam da li je bio pogodjen, mozda je bio skoro mrtav. Ne znam ko je to bio. Sve sto sam mogao da cujem bili su njegovi jauci. I ja sam patio, ali nisam vikao. Nisam kukao. Ne znam koliko ozbiljno sam bio ranjen. Cekao sam na jos jedan metak da me pogodi i cekao sam da umrem".
Ova dva secanja sa masovnih stratista predstavljaju iskustvo koje je mozda sustinsko za dvadeseti vek: iskustvo masovnog, administrativno sprovedenog pogubljenja; iskustvo birokratski obezlicene smrti; iskustvo potpuno proizvoljnog ubijanja, i isto tako slucajnog prezivljavanja; iskustvo, zapravo osecaj, daha masovne smrti na potiljku, fizicki pritisak mrtvih tela i onih koji polako, u mukama umiru; kao i iskustvo nemocnog iscekivanja smrti, osluskivanja njenih glasova, njenih koraka, njenog rasudjivanja i njenog zacudjujuce ljudskog lika. To je susret sa smrcu u statistickom paklu dvadesetog veka, u kome brojke, krajnji zbir, i ,,cist racun" postaju vredniji od svetosti svakog pojedinacnog zivota, i svake pojedinacne smrti.

ZAJEDNICKO ISKUSTVO
Prvo od ova dva svedocanstva potice iz masovnog streljanja u Kraljevu oktobra 1941. godine. Drugo, iz masovnog streljanja u Srebrenici jula 1995. Stavljajuci ova dva iskaza jedan pored drugog, nije mi namera da uspostavim analogiju izmedju zlocina koji se desio nad Srbima i zlocina koji su pocinili njihovi sunarodnici. Jos manje mi je namera da relativizujem jedan i drugi dogadjaj u ime bezlicnog, bezimenog i precesto zloupotrebljenog humanizma. Na ovo poredjenje podstakla me je poseta stratistu u Potocarima u julu ove godine. Prizor koji sam tamo zatekao ucinio mi se kao odjek onoga sto sam, odrastajuci u Kraljevu, dozivljavao svakog oktobra: od fabrickih hala pretvorenih u sabirne centre, masovnosti pomena u kojoj se donekle ogleda masovnost zlocina, sve do jezive slicnosti same topografije spomen-parka (u oba slucaja radi se o nekoj vrsti prirodnog amfiteatra), do ponavljanja opomene da se zlocin vise nikada ne ponovi. Zbog svega ovoga, kao i zbog zajednickog iskustva prezivljavanja masovnog pogubljenja stanovnistva, gradovi kao sto su Kraljevo i Srebrenica trebalo bi da imaju malo bolje i malo dublje razumevanje jedan za drugog. Zbog toga, ne zbog nostalgicnog ,,bratstva-jedinstva" trebalo je da u Srebrenici bude tuce autobusa iz Kraljeva - umesto toga, dosla su jedva dva autobusa iz citave Srbije. Ali i zbog jos neceg: nacin na koji se ova dva dogadjaja pamte i zaboravljaju govore recito ne samo o proslosti, nego i o buducnosti. I ne samo u bivsoj ideologiji, nego, jos vaznije, o jednoj ideologiji u nastajanju.

PARADOKS
Razlike izmedju dva dogadjaja recite koliko i slicnosti. Dok su zrtve kraljevackog streljanja ostale anonimne, u Srebrenici se zrtve ukopavaju pod imenom i prezimenom. To je, sa jedne strane, rezultat savremene tehnologije koja omogucava preciznu identifikaciju zrtava. Sa druge strane, skorija istoriografija upozorava na politicko ,,licitiranje" brojem mrtvih u masovnim zlocinima u Kraljevu i Kragujevcu, koje je pocelo odmah po zavrsetku Drugog svetskog rata, i dostiglo vrhunac pocetkom sedamdesetih. Ista istrazivanja upucuju na transformacije u nacinu obelezavanja ovih dogadjaja u istom razdoblju, od parastosa i okupljanja porodica nastradalih do masovnih muzicko-scenskih svecanosti. U tom razdoblju, u Kraljevu je iznikao spomen-park u kome su masovne grobnice obelezene redovima posecenih stabala. Secam se da se govorilo da jedan grob izdvojen od ostalih pripada nemackom vojniku koji je i sam streljan posto je odbio da puca u nevine ljude. U Potocarima takvog groba nema. To moze da tumaci kako ko hoce. Ja bih se zadrzao samo na tome da se cak i taj detalj uklapa u zvanicnu politiku SFRJ iz sezdesetih i sedamdesetih. Naime, trebalo je nekako ublaziti paradoks koji je nastao kada je tradicionalni krvnik poceo da zaposljava i hrani hiljade radnika koje nasa industrija nije uspela da zaposli.

IDEOLOGIJA
Na kraju, ono na sta ukazuju novija istoriografija o zlocinu u Kraljevu jeste zastrasujuca ideja nasilnog saobrazavanja zlocina jednoj ideologiji. Poslednjih trinaest godina kritika te ideologije koriscena je da se objasne uzroci novih zlocina i novih krvoprolica, u kojima su Srbi cesto bili pocinioci, a ne zrtve. Jedna ideologija, bezbedno smestena u proslost, koriscena je kao univerzalni odgovor na sva pitanja koja se ticu ne samo istorije, vec i sadasnjosti. Uz to, evidentni su zurba i napor da se izmedju nas i tih dogadjaja sa pocetka i sredine devedesetih uspostavi sto veca istorijska distanca. Sada je vise nego ikada potreban zaokret od strategije zaborava ka strategiji pamcenja. ,,Licitiranje" brojem mrtvih u Kraljevu i Kragujevcu pripada istom ideoloskom obrascu koji se trudi da zlocine kao sto je onaj u Srebrenici potisne, i da ih svede na cenkanje sa haskim tribunalom. I u jednom i u drugom slucaju radi se o instrumentalizaciji smrti. Ako se usudimo da imena gradova Kraljevo, Kragujevac i Srebrenica izgovorimo u istoj recenici, to nije radi osude ili krivice, ili bilo kakvog uopstavanja te vrste, vec radi iskoraka iz jedne kulture bescasca. Ona nema ni nacionalnost, ni granice, vec se ogleda zaboravljanjem, mehanizacijom, ignorisanjem, i unizavanjem smrti, tudje i svoje.

Branislav Jakovljevic,
Kraljevcanin koji zivi u Mineapolisu i redovni je
profesor na
univerzitetu Minesote

JEDNODNEVNI STRAJK RADNIKA ,,AUTOPREVOZA” IZ VRNJACKE BANJE - pise Predrag Markovic
Privremeno primirje

   Oko 200 radnika vrnjackog ,,Autoprevoza” stupilo je proslog ponedeljka u generalni strajk. Od ranog jutra autobusi na medjumesnim i prigradskim linijama nisu krenuli, tako da, kao i proslog petka, kada je strajk najavljen, mnogi ucenici nisu stigli na vreme u skolu, a radnici su zakasnili u svoje firme.
   Strajkacki odbor i samostalni sindikat ,,Autoprevoza” zahtevali su od vecinskog vlasnika preduzeca, Miodraga Tomasevica, da im se deblokira ziro racun i isplate zaostale plate.
   Oni su proslog petka zabranili ulazak Bori Pejcicu, novom v.d. direktoru ,,Autoprevoza", koga je postavio vlasnik.
   U ponedeljak je u ovo preduzece dosao Goran Tomasevic, Miodragov sin, koji je pokusao da razresi nesuglasice sa radnicima. Prvog dana posle izbora sa ovim problemom se suocio i novoizabrani predsednik opstine, Rodoljub DZamic. I odlazeci predsednik Svetolik Velikic ispricao nam je da je ovih dana u Beogradu obisao sve nadlezne institucije i Agenciju za privatizaciju i dobio odgovor da je privatizacija ,,Autoprevoza” sasvim regularno sprovedena.
   - Receno mi je da je regularno da novi vlasnik da garancije banke Agenciji za privatizaciju tek kada bude usao u preduzece, kaze Velikic.
Goran Tomasevic, cijem timu radnici zabranjuju ulazak u ,,Autoprevoz”, pak, tvrdi da strajk organizuje grupica od tridesetak ljudi, iz samo njima poznatih razloga.
   - Ne razumem zasto mi ne daju da udjem. Pitam se samo gde je nestalo 60.000.000,00 dinara zarade po osnovu prevoza za proteklih pet meseci, kaze Tomasevic, koji sumnja da je bilo nepravilnosti oko prodaje karata, pa i stampanja duplih karata.
   On dodaje da se od trenutka privatizacije, jer su Tomasevici vlasnici od 27. januara, kupovalo gorivo uz pustanje menice bez pokrica.
- Zao mi je sto ljudi trpe zbog obustave prevoza, ali moje je pravo da uvedem svoje ljude i da postavim firmu na zdrave noge. Ovako, ne mogu da udjem u svoje preduzece, ali i to ce se resiti, kaze Goran Tomasevic.
   Rodoljub DZamic, novi predsednik opstine, ponudio je Tomasevicu da u ,,Autoprevozu” za v.d. direktora bude postavljen covek iz opstine Vrnjacka Banja, koji ima iskustvo u rukovodjenju, sa cim se Tomasevic slozio. On je, ipak, zatrazio od opstine garanciju u vidu ugovora, da se eventualna greska, koju bi napravio novi direktor ugrozivsi njegov kapital, moze nadoknaditi iz opstinskog budzeta.
   Uprkos nastojanjima DZamica, strajkaci u ,,Autoprevozu” nisu prvoga dana prihvatili ovo resenje, ali su vec u ponedeljak ujutru autobusi sa vrnjacke autobuske stanice krenuli na svoje redovne linije.

 MESEC DANA OD POCETKA RADA UMETNICKE SKOLE U KRALJEVU - pise Jelena Petrovic
U skolu odlaze srecni, iz skole se vracaju ozareni

  Ako se po jutru dan poznaje, Kraljevo ce se traziti na kulturnoj i obrazovnoj mapi Srbije po srednjoj umetnickoj skoli • Beskrajno smo ambiciozni, bicemo skola koja nece tavoriti - kaze direktor mr Velimir Zelenovic • Na to ukazuje i prvi pilot program za srednje obrazovanje konzervatora i restauratora, kao i spremnost da se svake godine menjaju obrazovni profili, u zavisnosti od potreba na trzistu

Iako je mesec dana previse kratko vreme da bi se ocenio rad jedne institucije koja treba da traje decenijama i stolecima, prvi simptomi ukazuju da se u novoosnovanoj kraljevackoj Umetnickoj skoli desava nesto zaista ozbiljno i paznje vredno, i to nesto sto nije eksperiment na kakve smo navikli u skolstvu na ovim prostorima.
Umetnicka skola je startovala sa cetiri smera, odnosno obrazovna profila: likovni tehnicar, tehnicar grafickog dizajna, tehnicar dizajna enterijera i industrijskih proizvoda, kao i tehnicar za konzervaciju i restauraciju. Novina je ovo poslednje, jer se to do sada izucavalo samo na visokoskolskom nivou, iako svetska praksa, kao i nas industrijski i civilizacijski razvoj, ukazuju i na potrebu srednjoskolskog obrazovanja i u ovoj oblasti veoma deficitarnoj kadrovima.

Kad umetnici brinu o praksi
Povezanost kraljevacke nove skole sa realnim zivotom pocela je jos pre njenog otvaranja. Naime, u njenom nastajanju bitno su ucestvovali roditelji talentovane dece (pritiskom na Ministarstvo da otvori ovu skolu), kao i kraljevacki privrednici, koji su iskazali potrebe za strucnjacima pomenutih profila. Oni kraljevacki privrednici koji su imali i vise sluha, kao Miroslav Tlacinac (preduzece ,,Amiga"), ucestvovali su i materijalno u tome da skola stane na noge, i dali stipendije za najbolje djake. Tlacinac stipendira dva ucenika od prvog do cetvrtog razreda, sto je velika pomoc u radu skole, ali i u stvaranju njenog imidza privlacnosti za ucenike talentovane za one struke koje su do sada smatrane neprofitabilnim, vise luksuznim, vanvremenskim i vanprostornim, dakle - umetnickim.
Vec se profilisu i organizacije koje ce uzimati ove ucenike na praksu, kao sto su, na primer, kraljevacki Narodni muzej i Zavod za zastitu spomenika kulture, u kojima ce prakticna znanja dopunjavati polaznici restauratorsko-konzervatorskog smera.
A najveci dokaz ove cvrste veze sa zivotom je fleksibilnost opredeljenja skole. Cetiri ovogodisnja smera vec sledece godine bice napustena kao opcija za nove polaznike - da se ne bi nagomilavali nezaposleni strucnjaci, ali ce se otvoriti novi, a to su, kako sadasnja sondiranja trzista nalazu, tekstilni odsek, kao i odsek za umetnicku obradu drveta. U perspektivi bice toga jos.

Kad je nesto zaista potrebno
Ideja da se u Kraljevu - gradu sa izrazenim likovnim usmerenjem, gde postoji prestizna ikonopisacka skola u manastiru Zici, u gradu gde, zatim, slika vise od stotinu vrsnih likovnih umetnika, proslavljenih i van granica zemlje, gde, naravno, takvi umetnici predaju likovnu kulturu po skolama i dalje popularizuju ovu umetnost i pomno i savesno traze nove talente - otvori likovna skola nije nova. Tu ideju zastupali su pre mnogo godina slikar i jedan od najboljih kraljevackih likovnih pedagoga Dragoljub Bosic, zatim prosvetni inspektor za likovnu kulturu mr Pavle Popovic, ali se ideja priblizila cilju kada su je uzeli u svoje ruke mr Velimir Zelenovic, slikar i predsednik kraljevacke podruznice ULUS-a i ULUK-a, i Marijana Semic, nacelnik Odeljenja Ministarstva za prosvetu i sport za podrucja Raskog, Rasinskog i Moravickog okruga.
Zestoku kampanju u Ministarstvu prosvete u Beogradu pratila je jos zesca kampanja u Kraljevu da se obezbede svi materijalni uslovi za pocetak skole, u cemu brojni privrednici pomazu, a najvise vlasnici preduzeca ,,Amiga" i ,,Gradjevinar".
Kratkotrajnu pometnju, koju je izazvala tehnicka greska neobjavljivanja konkursa za upis u ovu skolu u okviru konkursa za ostale srednje skole u republici, prevazisli su pre svega mr Zelenovic i Marijana Semic, obisavsi za kratko vreme sve srednje skole na podrucju tri okruga i animirajuci profesore likovnog i talentovane ucenike. To je rezultiralo najvecim brojem prijavljenih kandidata u odnosu na broj koji se prima, kao i kvalitetom kandidata za prijemni, kojim se ova skola, i pre nego sto je pocela da radi, svrstava vec odmah uz beogradsku likovnu skolu (ima ih jos u Nisu, Sapcu, Leskovcu, Novom Sadu, Uzicu).
Posle uspesnog prijemnog ispita za ucenike, sledio je ,,prijemni" za nastavnike, to jest izbor najboljih od najboljih, kako za strucne, tako i za opsteobrazovne predmete.
Opstina je Umetnickoj skoli dala na koriscenje prostor od oko 350 kvadrata na Keju, kao i prostor od oko 400 kvadrata na Starom aerodoromu. Ipak, dok se ti objekti ne privedu nameni, a u toku je njihova adaptacija, Skola koristi iznajmljeni prostor na Masinskom fakultetu (kao i Dom ucenika pri Sumarskoj skoli, jer skolu pohadjaju deca iz gotovo pola Srbije - iz Kragujevca, Aleksandrovca, Pozarevca, Novog Pazara, Gornjeg Milanovca, Trstenika, Cacka). Posle prostora, sledila je nabavka stafelaja, klupa i tabli za crtanje, najsavremenijih projektora (koji odusevljavaju ucenike na nastavi istorije umetnosti i engleskog), stamparskih masina koje ce omoguciti izradu biltena za komunikaciju i unutar skole, ali i sa javnoscu. Preduzece ,,Todor" ucenicima je poklonilo uniforme, pa je to jos jedan, nezanemarljiv kvalitet.
Saradnjom sa Galerijom Udruzenja likovnih umetnika Kraljeva, ,,Marzik", ucenici i nastavnici Skole dobili su stalni izlozbeni prostor, a Galerija, neprofitna organizacija, neophodna sredstva za opstanak.
Na taj nacin, stvoreni su stabilni uslovi za rad ove skole u duzem vremenskom periodu.
Skolu je otvorio zicki vladika Hrizostom, tako da je ovo prva srednja skola koja je, od dolaska komunizma na ove prostore, pocela da radi osvestavanjem prostora.

,,Sta im tamo radite?"
- Nasa deca u skolu odlaze srecna, a vracaju se ozarena - sta im tamo radite? - pitaju roditelji.
Naravno, da bi se u ovakvim skolama postigao rezultat, neophodna je veoma velika ljubav i predanost, pre svega, ucenika. To se postiglo samim tim sto se nisu javljali, niti bi mogli da prodju, ucenici kojima je ova skola bila ,,rezervna varijanta", vec najbolji od najboljih. Ali, presudno su doprineli nastavnici, strucni i odgovorni, afirmisani u svojoj bransi.
- Nasi planovi su veliki, beskrajno smo ambiciozni i sigurno cemo biti skola koja nece tavoriti - kaze direktor, mr Velimir Zelenovic.
Ovu skolu prihvatili su ne samo oni koji ucestvuju u njenom radu i koji procenjuju da im je potrebna, vec se zaista moze reci: bas svi! U Domu ucenika odvojena je jedna prostorija i opremljena stafelajima, kako bi ,,likovnjaci" mogli ra rade svoje domace zadatke. OS ,,Jovo Kursula" ustupila je svoju salu za fizicko vaspitanje, a takvih primera dobre volje ima jos.
Kolektiv Umetnicke skole je kompletiran: sem nastavnika, tu su i pedagog, pomocno osoblje, svi koji su potrebni. I svi orni za rad.
- Jos je rano, ali ima naznaka da ima veoma talentovanih - kaze mr Boban Bosic, profesor slikanja, koji uz mr Jelenu Salinic, koja predaje crtanje, u stvari predstavlja stub nastave.
- Radimo sve od pocetka, jer ne mozemo da racunamo na znanja doneta iz osnovne skole, a nuzno je da se te elementarne stvari utemelje u njihovom radu.
Bosic smatra da je ova skola otvorena u pravom trenutku i za profesore i za ucenike i za celo Kraljevo: kada je potreba bila sasvim evidentna.
Veliki entuzijazam ucenika naglasava i profesor modelovanja i uvoda u vajanje, Milan Markovic. On ima zadatak da osposobi polaznike da vajanju ne pristupaju kao crtaci ili slikari, vec bas kao vajari. Ovaj predmet je jedini za koji kabinetska oprema jos nije u potpunosti gotova, ali se uveliko radi. U pitanju su specijalni vajarski stafelaji.
Kratka poseta nase ekipe Skoli dogadja se u vreme kada su tu samo polaznici restauratorsko-konzervatorskog smera. Milica Dukic i Dejan Zivkovic iz Kraljeva, Milica Jevtic iz Adrana, kao i Marija Topalovic iz Vrbe kazu da su slikarstvo voleli od detinjstva, ali da su na prezentaciji programa ove skole shvatili da je restauratorsko-konzervatorska struka ono gde mogu brzo da dodju do zaposlenja, a da pri tom rade ono sto vole. Zadovoljni su nastavnicima i Skola je opravdala njihova ocekivanja. Milena Savic i Senka Savic iz Ribnice odusevljene su sto ne moraju tako mlade da idu u neki drugi grad da uce ono sto vole, sto to, dakle, postoji i u Kraljevu, a Ana Simic iz Kragujevca kaze da joj je pocetak skolske godine bio malo traumatican zbog odvajanja od roditelja, s obzirom na to da je jedinica. Ipak, sada se navikla, a drustvo je, kaze, kako u skoli tako i u Domu, ,,super" i ,,mocno". Radost na njenom licu potvrdjuje nam da ona govori iz duse, ono sto zaista oseca.
- Umetnicki zivot je lep, a to pruza ova skola, koja nije ni nalik drugim, obicnim skolama. Sve je ovde izuzetno, od nastavnika do mojih drugova i drugarica, ucenika - kaze Ana uz srdacan smeh i podrzavanje svih ostalih, koji rade - u tom trenutku su slikali - u sasvim opustenoj atmosferi, ni nalik na klasicnu skolsku.
I to je, mozda, odgovor na pitanje roditelja ,,sta im tamo radite". Kome nije jasno da se tamo dogadja stvaranje neceg velikog i veoma znacajnog ne samo za Kraljevo, vec i znatno sire, shvatice kad prvi put vidi ucenicke radove na nekoj izlozbi, verovatno najpre u ,,Marziku".

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NARODNA BIBLIOTEKA OBELEZILA KRALJEVDAN - pise Bojana Milosavljevic
Beseda o kralju Stefanu i Vizantiji

  Sinoc je na Kraljevdan (7. oktobar), praznik grada, u Narodnoj biblioteci ,,Stefan Prvovencani" odrzan program posvecen ovom, odskora, tradicionalnom datumu. Takozvanu Kraljevdansku besedu, pod nazivom ,,Stefan Prvovencani i Vizantija," odrzao je dr Radivoje Radic, naucni savetnik Vizantoloskog instituta u Beogradu i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Cak i u srednjem veku redak je slucaj da vladar bude pisac, a u nasoj istoriji to je bio vec prvi kralj iz kuce Nemanjica (istovremeno sa mladjim bratom Rastkom - Savom). Stefan Prvovencani bio je vise knjizevan od najmladjeg Nemanjica, ali i manje ,,produktivan" na ovom planu, dok i u samoj istoriji o prvom kralju nema bas obilja podataka, sem da je (bio) ,,u vojsci iskusan i hrabroscu udivljen." Uz ovo stoji cinjenica da je bio i veoma vest diplomata. Sastavljajuci zitije svoga oca Simeona, velikog zupana i rodonacelnika dinastije, Stefana Nemanje, prvi srpski kralj dokazivao je zavidnu knjizevno-jezicku kulturu, blisku vizantijskom stilu.
Istovremeno, pobude Prvovencanog da se ogleda u zivotopisu, kao vrlo ozbiljnom zanru srednjovekovne knjizevnosti, bile su manje licne i umetnicke prirode, a daleko vise prakticne: kult Stefana Nemanje trebalo je da posluzi ucvrscivanju drzave i dinastije. Posle prenosa Simeonovih mostiju iz Hilandara u Studenicu 1207. godine oba sina (kralj Stefan i Sava) latila su se njegove biografije, ali sa razlicitim stilovima i ciljevima. Dok je Sava Nemanjic pisao o ocu, coveku i svecu-zastitniku, dotle je Prvovencani svesno izbegao prilog hriscanskoj doktrini. Tokom narednih desetak godina rada na zitiju svetog Simeona, on je neposredno i posredno pisao istoriju Srba.
Iako ovaj spis ima kompoziciju hagiografskog dela, po sadrzini je ipak memoarsko i autobiografsko delo. NJegovu sustinu cine ratni podvizi i drzavnicki uspesi Stefana Nemanje, ali i samog pisca - kralja, a knjizevnu vrednost mu daje majstorstvo pripovedanja. To je sazeta istorija nastajanja dinastije Nemanjica i njihove drzave, isticanja njihovih zasluga i to u tolikoj meri i iskljucivosti da pisac ne pominje cak ni oceve (svoje) pretke, sa namernom i jasnom porukom da istorija srpske drzave pocinje tek sa ovom porodicom. Drugi kvalitet ovog spisa je - autenticnost. Dogadjaje je opisivao sam ucesnik i davao im sopstvena tumacenja. Biografija Stefana Nemanje nije nastala samo da bi zabavila citaoce i slusaoce, vec i da bude instrument drzavnosti jedne kraljevine, koja je, posle odlaska rodonacelnika, zapala u ozbiljna iskusenja, unutrasnje i spoljne sukobe i razmirice. Svakako da se sudbina malih naroda ponavljala i u srednjem veku - srpska drzava je bila izmedju Zapada i Istoka, a u drugom susedu (Vizantiji) bilo je tek prividnog oslonca i podrske, iako je prvi srpski kralj, zahvaljujuci bracnim vezama sa vizantijskim dvorom, bio blizak ovom mocnom susedu, mada nikada toliko da bi uzivao istinsku zastitu.


KRALJEVACKO POZORISTE - pise Bojana Milosavljevic
Otvorena nova sezona

   Proslog petka na maticnoj pozorisnoj sceni kraljevacki glumci su predstavom "Perpetuum mobile" (tekst i rezija Aleksandra Kovacevic - Aleksic) otvorili novu radnu sezonu. Prva sedmica protekla je u znaku kabarea, brojnih gostujucih pozorista i trupa iz citave Srbije. Tako je ovdasnja publika proteklih dana mogla da vidi ostvarenja Pozorista na terazijama, muzicko - poetsko vece Nebojse Dugalica i Borisa Pingovica, kabaretske nastupe LJiljane Stjepanovic i Radeta Marjanovica i jos neka glumacka ostvarenja.
   Veceras od 20 sati u Kraljevackom pozoristu gostuje "Kabare 011" (Radmila Djuricin i Misa Janketic, u reziji Ivane Vujic, a prema tekstu Mome Kapora). U nedelju, 10. oktobra, u istom terminu, na repertoaru je jos jedno gostovanje - predstava "Putuj Evropo," ciji ansambl predvodi Goran Sultanovic. Druga polovina oktobra pripasce ponovo domacim ansamblima predstava "Gospodin Foka" i "Perpetuum mobile" (obe u reziji novog direktora Kraljevackog pozorista A. Kovacevic - Aleksic), ali i jos jednog gostujuceg projekta. Naime, 21. oktobra na nasoj sceni pojavice se clanovi Niksickog pozorista, u predstavi "Tramvaj zvani zelja", Tenesi Vilijamsa, a u reziji Zelimira Oreskovica.
   Uporedo sa predstavama za odrasle odvijace se i repertoar za najmladju publiku. Na programu je tokom meseca pet ostvarenja rediteljskog tandema B. Kostantinovic i S. Savkovic. Prvog ponedeljka odigrane su dve decje predstave, a od 16. oktobra i u dve naredne subote do kraja meseca bice prikazana po jedna predstava za malisane iz Kraljeva.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige
Nikolo Amaniti ,,Poslednja Nova godina" Plato, Beograd
Roman ,,Poslednja Nova godina" kao samostalno delo objavljen je 1998. godine, a prvi put citaoci su mogli da ga procitaju dve godine ranije u Amanitijevoj zbirci prica ,,Fango".
U ovom zanimljivom romanu Amaniti nam opisuje poslednjih nekoliko sati doceka Nove godine u dve zgrade stambenog komleksa na periferiji Rima. Autor nas prvo upoznaje sa svim desavanjima u dve zgrade, a potom vesto spaja sudbine stanara i njihovih gostiju. S primicanjem najradosnijeg trenutka u godini, sudbine junaka se sve vise ukrstaju, a prica postaje sve dinamicnija i interesantnija. Uprkos mnostvu najrazlicitijih likova, citalac nece imati problema da prati radnju, koja se veoma brzo seli iz jednog u drugi stan. Otkrijte sta ce Nova godina doneti stanarima i gostima ovog stambenog kompleksa (mada vec naslov dela upucuje) i zasto sam autor delo naziva ,,horor komedijom".
Ovaj Amanitijev roman prenet je na filmsko platno, a ima ga i u strip varijanti.

   • Drugu sezonu za redom dva kraljevacka kluba u najvisem kosarkaskom rangu • Sutra u 1. kolu u Hali sportova (19.30) Masinac - Mornar (Bar)

SRPSKA LIGA - GRUPA ZAPAD - pise Stole Petkovic
,,”Zelezara” istopljena kod Lozionice

Metalac Trgovacki - Zeleznicar 4:0 (1:0)

   Kraljevo: Strelci: 1:0 Milosavljevic u 39. 2:0 Milevic u 70. 3:0 Vasic u 73. 4:0 BarjaktareviC. Sudije: Slobodan Pavlovic (Pozega) 8. Pomocnici: D. Joksic i S. Jovasevic (obojica Cacak). Zuti kartoni: Bogojevic (Metalac), M. Milosavljevic (Zeleznicar). Crveni karton: Djordjevidj (Zeleznicar)
Metalac Trgovacki: Batalo 7, Milosavljevic 7,5, BarjaktareviC 8, Andjelkovic 7, Zornic 7, Ivanovic 7, Nikolic 7, Dimitrijevic 7 (Bogojevic -), Vasic 7,5 (Mojsilovic-) Rakic 6,5 (Zivkovic -)
Zeleznicar: Avramovic 6, M. Zivkovic 6, D. Zivkovic 6,5, Kovacevic 6, Budumkic 6, Nedeljkovic 6,5, (Vojvodic -), Radovanovic 6, M. milosavljevic 6, A. Milosavljevic 6 (Lukic -), Jeremic 6
Igrac utakmice: Nikola Barjaktarevic (Metalac)
Posle pocetnog ispitivanja snaga na samom pocetku utakmice kada su dve prilike propustili domacini a gosti pokusali iz kontre da iznenade Batala Milosavljevic koristi centarsut Vasica i sa pet metara matira golmana ekipe iz Smedereva. U nastavku susreta za samo sest minuta tri mata za goste. najpre Milevic posle asistencije Barjaktarevica vara gpolmana Smederevaca potom Vasic koristi kardinalnu gresku vratara gostiju i pogadja mrezu a odlicnu igru pogotkom krunise mladi Barjaktarevic i postavlja konacan rezultat. Tako je Metalac pokazao da nije ubojit samo na gostujucem terenu sto je do sada bio slucaj.