Neraskidiva nit prijateljstva
Odata posta streljanima
Zasadjeno drvo prijateljstva
Odbornici bez dnevnica
Drzava zaboravila branioce otadzbine
U interesu clanstva
Razumevanje i lepa rec su najbolji lek
Sumari krce put u Evropu
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, odbojka, fudbal

POSLE CETRNAEST GODINA, PREKO PET STOTINA MARIBORCANA BORAVILO U KRALJEVU - pise Predrag Markovic
Neraskidiva nit prijateljstva

   Vise od pet stotina Mariborcana boravilo je proslog vikenda u Kraljevu povodom Dana Kraljeva - Kraljevdana. Manifestacija pod nazivom ,,Prijateljstvo za sva vremena” ozivela je stare veze izmedju Mariborcana i Kraljevcana, koji su tokom sedamdesetih i osamdesetih godina jedni kod drugih odlazili vozom ,,Bratstvo-jedinstvo”.
   U Karavanu prijateljstva je bilo malo onih koji su kao prognanici toplo docekani u Srbiji 1941. godine. Nesto vise je bilo onih prijatelja koji su se kao clanovi mnogobrojnih delegacija, drustava, preduzeca i kulturno-umetnickih drustava medjusobno susretali u Mariboru ili Kraljevu, a najvise novih, mladih ljudi koji su iz Slovenije prvi put dosli u Srbiju i Kraljevo. Mladi Mariborcani i Kraljevcani su u dva-tri dana pokazali da staro prijateljstvo izmedju dva grada nikada nije ni prekidano.
   Posle polaganja venca u Spomen-parku, na mestu gde su nemacki fasisti pored nekoliko hiljada Kraljevcana streljali i jedan broj slovenackih izbeglica 1941. godine i izleta u Studenicu, u subotu po podne, sa bine na gradskom trgu, uspostavljen je direktan radio-most izmedju Kraljeva i Maribora posredstvom novinarskih ekipa Radio Maribora i Radio Kraljeva.
   Dok je najveci broj gostiju i domacina posmatrao zivi program, ispred hotela ,,Turist” sedelo je veselo drustvo Slovenaca. Uz pice i harmoniku uzivali su u oktobarskom suncu. Dve zene su se neprestano grlile i plakale. Mariborcanka Slavica Pavlovic bila je udata za Milomira iz Novog Pazara. Posle dvadeset godina, boravak u Kraljevu je iskoristila da se vidi sa njegovom familijom.
   - Evo, to je moja sinovica. I lepo mi je i veoma tesko. Zasto je sve tako moralo biti? Vazno je da sam je nasla, da znam da u Srbiji imam nekog svog, da mogu da dodjem ovde, gde je rodjen moj pokojni muz, kroz plac izgovara Slavica.
   Marija Ivardar, putnik voza ,,Bratstvo-jedinstvo”, samo sto je dosla iz sela Gorevnica, gde je obisla nekadasnje prijatelje Jovanovice.
   - Bilo je suza na obe strane. Nase prijateljstvo je sve izdrzalo i ostalo pravo. Pa, zar moze biti drugacije, kada smo svake godine odlazili jedni kod drugih. Evo, sada cemo opet i presrecna sam zbog toga, kaze Marija.
   Rade Bakracevic, pocasni konzul Kraljeva u Mariboru, koji je pre 40 godina otisao u glavni grad Slovenije, bio je inicijator ovog druzenja.
   - U Mariboru zivi oko 8.000 Kraljevcana, a u celoj Sloveniji ih je 65.000. Jednostavno, te veze ne mogu da se prekinu. A i kako bi, kada smo se uglavnom zenili Slovenkama, kaze Bakracevic.
   Dok su se na bini gradskog trga u Kraljevu smenjivali polka i sumadijsko kolo, zvanicnici i ucesnici u programu, druzenje je nastavljeno duboko u noc. Bila je to prilika da Mariborcani osete puls Kraljeva i vide kako zive Kraljevcani. Bilo je tu i sale i zbilje. Na moju novinarsku konstataciju da je njima lako, posto su sada u Evropskoj Uniji, jedna gospodja iz Maribora rece: ,,Nije bas tako. Mi smo ipak na repu Evropske Unije.”
   Bilo kako bilo, ako je manifestacija ,,Prijateljstvo za sva vremena” bila ponovno uspostavljanje novog prijateljstva, bratstva, partnerstva, ili neceg slicno nazvanog, proslo je primeceno i na obostrano zadovoljstvo. Ponovilo se!

KOMEMORATIVNA SEDNICA I PARASTOS U SPOMEN-PARKU - pise Rajko Saric
Odata posta streljanima

   Rukovodstvo opstine i Skupstine opstine Kraljevo, na celu sa dr Radoslavom Jovicem i Dejanom Milovicem, malobrojni zivi ucesnici krvavih oktobarskih dogadjaja od pre 63 godine, predstavnici Vojske SCG, MUP-a Srbije, SUBNOR-a, poslanici republickog parlamenta i odbornici lokalne skupstine, kao i malobrojni gradjani Kraljeva, prisustvovali su komemorativnoj sednici SO, odrzanoj u znak secanja na 14. oktobar 1941. godine. Tog dana su vojnici 717. rezervne pesadijske divizije Vermahta streljali vise hiljada neduznih gradjana Kraljeva. Minutom cutanja odata je posta svim stradalim, a potom je o simbolu jednog grada i jednog vremena, o masovnom streljanju Kraljevcana od 14. do 20. oktobra 1941. godine, govorio mr Milan Koljanin, istoricar iz Beograda, koji je najvecu paznju u izlaganju posvetio zloupotrebi podataka o broju streljanih, kako na kraljevackom, tako i na drugim stratistima bivse Jugoslavije.
   - Zadatak istorije i istoricara jeste da istraze kako se nesto zaista desilo, pri cemu je uloga pojedinca najvecim delom determinisana njegovom nacionalnom i politickom pripadnoscu, kao i istorijskom svescu i tradicijom. Kada govorimo o masovno streljanje u Kraljevu oktobra 1941. godine, treba naglasiti cinjenicu da je odmah po okoncanju rata, komisija za ratne zlocine dosla do relativno preciznog podatka o broju streljanih, ali je doslo i do svojevrsnog takmicenja medju gradovima Srbije o tome ko je pretrpeo vece stradanje - rekao je mr Koljanin.
   Vec pocetkom sedamdsetih godina u nasoj istoriografiji postojali su precizni podaci o streljanim u Kraljevu, oko 4.000 - 5.000 civila. I strani istrazivaci su dosli do podataka o tome da je bilo od 2.500 do 5.000 streljanih. Medjutim, u javnosti i najvecem delu istoriografije davani su preterani brojevi koji su imali posebnu ulogu velicanja tekovina revolucije. Ovo pokazuje da su rezultati naucne istoriografije, ako nisu bili u skladu sa potrebom jednopartijskog sistema, imali mali uticaj na stvaranje istorijske svesti, smatra mr Koljanin i naglasava da bi samo identifikovanje svih zrtava Drugog svetskog rata okoncalo nedostojne manipulacije i zloupotrebe, jer je ovo pitanje imalo i jos uvek ima, izrazito politicku upotrebljivost. U dosadasnjem istrazivanju masovnih zlocina u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, malo paznje je usmeravano na pocinoce zlocina, njihovu motivaciju, koja je okvir bez koje masovni zlocini nisu bili moguci.
   Bilo je pozeljno da zrtve budu sto brojnije, jer se time uvecavala vrednost zrtava koje su pale. Ideologizacija i preuvelicavanje broja zrtava svakako su bili izuzetno gruba zloupotreba jednog tragicnog dogadjaja, koja je pojacavana neprimerenim nacinom njegovog obelezavanja. I pored prilicno preciznih podataka, kojima raspolaze nasa istoriografija, ovakvi dogadjaji su i dalje pod jakim pritiskom ideologizovane svesti i pragmaticnih ciljeva.
   Posle komemorativne sednice, u Spomen-parku polozeni su venci i buketi svezeg cveca, upaljene scece i odrzan parastos svim zrtvama Fasistickog terora. Kisa i veoma hladno vreme nisu omeli veliki broj gradjana, potomaka o postovalaca streljanih rodoljuba, da izadju i poklone se senima ljudi koji su zivot izgubili zbog izrazito neprijateljskog odnosa prema ziteljima Kraljeva i izbeglicama iz Slovenije nemackog majora Otoa Desa, komandanta Kraljeva, neposrednog izvrsioca streljanja Alfonsa Macijeovica i vojnika 717. rezervne pesadijske divizije.
   Malobrojni koji su preziveli krvavi kraljevacki oktobar svedocili su kasnije da je stradanje pocelo 14. oktobra 1941. godine, kada je u lokomotivsku halu Fabrike vagona zatvoreno oko 1.500 radnika Fabrike aviona, Fabrike vagona i zeleznickog cvora Kraljevo. Posle naredbe komandanta mesta o uvodjenju vanrednog stanja sa prekim sudom, pocelo je masovno streljanje u krugu Fabrike, u delu koji se zvao ,,lager”. Od 14. do 20. oktobra iz fabrickih hala izvodjene su grupe od po sto radnika, a kako u Fabrici nije bilo dovoljno radnika za odmazdu - streljanje, izvrsena je racija u samom gradu. Osim gradjana Kraljeva, pohapsene su i u halu sprovedene i izbeglice iz Slovenije, te Srbi koji su iz Bosne, Hrvatske i sa Kosova izbegli od terora ustasa i balista. Uvece, 16. oktobra, pored zida lokomotivske hale Fabrike vagona, streljana je i grupa zena. Prva je bila Mileva Karajovic, doktorka koja je u Komandi mesta ostro protestovala zbog masovnog streljanja.
   Posle streljanja, svi pobijeni pokopani su u masovne grobnice, a poslednju grupu streljanih zakopali su clanovi Vatrogasnog drustva iz Kraljeva, koji su prvi i posvedocili o razmerama zlocina.

POVEZIVANJE KRALJEVA I GRACA - pise Rade Bakracevic
Zasadjeno drvo prijateljstva

    U utorak, 12. oktobra, u Gracu, glavnom gradu austrijske Štajerske, odrzana je velika svecanost. U parku u samom centru Graca tom priliko zasadjeno je drvo prijateljstva, koje ce povezivati zitelje Kraljeva i Graca, Austrije i Srbije i, neka bude zapisano, sve Austrijance i stanovnike svih drzava nastalih na tlu bivse Jugoslavije.
   Glavni pokretac ovih aktivnosti u Gracu je Humanitarna organizacija ,,Manastir Decani", na celu sa predsednikom Srbom Savicem, a za prakticni deo saradnje i povezivanje dva grada i dva naroda zasluzan je Rade Zivaljevic, pocasni konzul Kraljeva u Gracu.
   U utorak je u Gracu bio pravi praznik. Svi vidjeniji politicari stajerskih stranaka prisustvovali su sadjenju drveta prijateljstva. Receno je mnogo pozitivnih reci za Kraljevcane, Srbe i sve ostale zitelje bivsih jugoslovenskih republika. Bili su prisutni: generalni konzul SCG, Stjepan Vulaj, sa svojom delegacijom, Elfrieda Monogodius, predsednik stranke Zelenih Austrije, Rade Lukic, predstavnik Veca stranaca u Stajerskom parlamentu, Miomir Sando, ovdasnji pravoslavni svestenik, Hemzija Hasanovic-Steljo, predsednik svih Albanaca koji zive u Austriji i predstavnici islamske verske zajednice. Na svecanost je pozvan i pisac ovih redova, Rade Bakracevic, kao pocasni konzul Kraljeva u Mariboru, kao i vise delegacija iz srpskih drustava iz Austrije i Slovenije.
   Drvo prijateljstva zasadili su Zigfrid Nagl, gradonacelnik Graca, Elfrieda Monogodius, predsednica Stranke zelenih, Stjepan Vulaj, generalni konzul SCG i, naravno, inicijator i pokretac ove svecanosti, Rade Zivaljevic, pocasni konzul Kraljeva.
   Zigfrid Nagl, gradonacelnik Graca, izrekao je mnogo pohvala na racun Kraljevcana i svih naroda sa teritorije drzava nastalih na tlu bivse Jugoslavije i pozvao ih da zajednickim snagama obnove stara prijateljstva, u cemu ce imati njegovu veliku pomoc. U razgovoru za ,,Ibarske novosti" pozdravio je sve Kraljevcane i pozvao delegaciju Kraljeva da u novembru posete Grac i budu njegovi gosti da bi se dogovorili o daljoj saradnji.
   Kada je 2000. godine obnovljeno prijateljstvo Maribora i Kraljeva, gradonacelnik Maribora, Boris Sovic, rekao je da su potpisima dr Predraga Stojanovica i Jozeta Protnera (koji su tada bili potpredsednici svojih opstina), Kraljevcani usli u Evropu, mada ni Slovenija tada nije bila deo Evropske unije. Kraljevcani su usli u Evropu, kako je rekao Boris Sovic, zato sto je Maribor partnerski grad sa jos deset evropskih gradova, pa je i Kraljevo, preko Maribora, postalo partnerski grad i mariborskih evropskih partnerskih gradova.
   Od tada Kraljevcani dobijaju pozive i pozdrave iz tih partnerskih gradova. Tako je 9. oktobra ove godine u manifestaciji ,,Partnerstvo za nova vremena" u centru Kraljeva u emisiji ,,Radijska radionica poznanika", koju su prenosili uzivo Radio Kraljevo i Radio Maribor, gradonacelnik partnerskog grada Marburga iz Nemacke, gospodin Miler, uzivo razgovarao sa gradonacelnikom Kraljeva, dr Radoslavom Jovicem i gradonacelnikom Maribora, Borisom Sovicem. Tom prilikom je Miler pozdravio Kraljevcane i pozvao delegaciju Kraljeva da poseti njegov grad, jer je Kraljevo sada i partner Marburga. Miler je pozvao Kraljevcane da sledece godine prisustvuju proslavi Dana Marburga, dodavsi da ce svuda i na svakom mestu lobirati za Kraljevo. Tako se Kraljevcani sve vise povezuju sa partnerskim gradovima Maribora.

SEDMA SEDNICA OPSTINSKE SKUPSTINE - pise Rajko Saric
Odbornici bez dnevnica

   Usvojeni izvestaji o sestomesecnoj realizaciji budzeta i dopunskom budzetu za 2004. godinu • Ukupni priliv sredstava u prvih sest meseci iznosio vise od 435.000.000 dinara, ili 46,61 odsto planiranih sredstava • Skuplji boravak dece u Decjem odmaralistu “Goc”

   Odluka o dopunskom budzetu opstine za ovu godinu, koja je izazvala visesatnu polemiku odbornickih grupa, jedna je od najvaznijih odluka donetih u prvom nastavku sedme sednice Skupstine opstine Kraljevo. Primedbe su se uglavnom odnosile na to da li iz budzeta, koji je ovom odlukom veci za 3,65 odsto i iznosi oko 972.000.000 dinara, treba izdvojiti vise novca za kulturu, sport, zapocete investicije ili informisanje, na primer.
Odluka o budzetu je, ipak, usvojena jednoglasno, dok amandmani nisu dobili podrsku odbornika. Uz odluku o dopunskom budzetu usvojen je i radni zakljucak da se ,,Narodna tehnika” uvrsti u korisnike budzeta za narednu godinu.
   Na predlog Milana Vukovica, sefa odbornicke grupe DS, usvojen je radni zakljucak da se za narednu sednicu pripremi rebalans programa za uredjivanje javnog i ostalog gradjevinskog zemljista za 2004. godinu. Polemika o tome da li je ili nije bilo odluke Skupstine o naknadama za rad odbornika u formi amandmana ili radnog zakljucka, zasto te odluke nema u Poslovniku objavljenom u Sluzbenom glasniku opstine Kraljevo, te zasto u budzetu nema stavke za ovu namenu, uzrokovala je duzu pauzu na kojoj je doslo do sastanka predsednika Skupstine, Dejana Milovica, sefova odbornickih grupa i strucnih sluzbi. Ispostavilo se da je ovaj amandman tehnickom greskom izostavljen iz Poslovnika, a da je zakljucak, koji prati taj amandman, trebalo da stigne na sto predsednika opstine. Preostaje da odbornici, na nekom od narednih zasedanja, rese ovo pitanje koje se direktno odnosi na odbornicka prava.
   Posle jednocasovne rasprave, usvojena je i odluka o Opstinskom javnom pravobranilastvu sa amandmanom odbornicke grupe DSS - NDS. Opstinskog javnog pravobranioca postavlja i razresava Skupstina na predlog predsednika opstine, a opstinski javni pravobranilac za svoj rad odgovoran je Skupstini. NJegovog zamenika, takodje postavlja i razresava Skupstina, ali je on za svoj rad odgovoran i opstinskom javnom pravobraniocu i Skupstini. Misljenje jednog dela odbornika bilo je da sve treba prepustiti predsedniku opstine, jer se moze dogoditi da se, na nekim sledecim izborima, Skupstina ne konstituise, pa bi predsednik opstine, bez opstinskog javnog prtavobranioca, kao desne ruke, ,,ostao na vetrometini”.

Ekonomske cene za ,,Goc”
   Utvrdjene su i ekonomske cene boravka dece u Decjem odmaralistu ,,Goc”. Boravak kosta 1.100 dinara dnevno, od cega roditelji placaju 600, a 500 dinara pada na teret opstinskog budzeta. U hotelu ,,Dobre vode” ekonomska cena dnevnog boravka iznosi 1.300 dinara, od cega roditelji placaju 700 dinara. Zimovanje i letovanje placaju se u punom iznosu. Sve cene vaze od 1. oktobra, a na predlog sefa odbornicke grupe SPO, Milomira Sljivica, opstinsko rukovodstvo razgovarace sa nacelnikom Odeljenja ministarstva prosvete u Kraljevu, Marijanom Semic i direktorima osnovnih skola, kako bi im se sugerisalo da svi ovdasnji osnovci skolu u prirodi ,,odrade” na Gocu, a ne u nekom drugom Decjem odmaralistu.
   Dugotrajna rasprava vodjena je o predlogu odluke o Planu detaljne regulacije za uredjenje prostora gradske pijace. Predlog je ipak prihvacen, posle detaljnog obrazlozenja, koje su odbornicima izneli strucnjaci iz Direkcije za planiranje i izgradnju i Odeljenja za urbanizam i stambeno komunalne delatnosti opstine Kraljevo. Direktor JKP ,,Pijaca”, Milos Rakic, podsetio je da je pre godinu dana zavrsena procedura ,,trampe” pijace u Vojnom naselju, izmedju AMD i ,,Pijace”. Na primedbe pojedinih odbornika da je o ovakom potezu ,,Pijace” trebalo pitati i gradjane, pre svega stanovnike Vojnog naselja, Rakic je odgovorio da su u ceo postupak bili ukljuceni i odbornici, kao predstavnici gradjana.
   Tokom rasprave u vezi sa ovom tackom dnevnog reda, moglo se cuti da bi eventualno neusvajanje predloga ove odluke uzrokovalo primenu privremenih pravila gradjenja, kojima se pruza mogucnost nastavljanja urbanistickog haosa, poput onog u uzem centru grada. Od odbornika se culo da niko nije protiv izgradnje Mega-diskonta, ali ostaje pitanje lokacije. Ocigledno je, dakle, da o ekonomskim aspektima izgradnje trznog centra, kakav bi bio Mega-diskont, ovdasnja javnost nista ne zna. Isto tako, malo se uradilo na resavanju problema stocne i kvantaske pijace, pogotovu sto formiranje stocne pijace u krugu ,,Pijace” nije moguce zbog sanitarnih uslova.
Skupstina je, tokom drugog nastavka sedme sednice, prihvatila predlog resenja o imenovanju predsednika i osam clanova opstinske komisije za planove. Za predsednika je imenovan diplomirani inzenjer arhitekture Aleksa Maricic. U skladu sa zakonom, tri clana ove veoma bitne i uticajne komisije, Andjeliju Josipovic, mr Milicu Jaksic i mr Dejana S. Djordjevica, predlozio je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilic.
Poslednja, sedma sednica SO Kraljevo, trajala je gotovo tri dana. Opozicione odbornicke grupe, posebno odbornicka grupa DS, koristile su svaku priliku da vladajucu koaliciju kritikuju za nepripremljenost sednice, neusaglasene medjustranacke stavove unutar koalicije i obiman dnevni red. Radikali su bili kriticki opredeljeni po svakoj tacki dnevnog reda, posebno u prvom delu, koji se u celini odnosio na kadrovsku problematiku.

Azbest
   U Ulici Vasilije Kocovic u Grdici za proteklih petanest godina od karcinoma je umrlo 50 osoba starosti do 55 godina izjavio je za govornicom SO Kraljevo odbornik, Rade Erac.
   -Opravdano sumnjamo da su uzrok ovako brojne pojave karcinoma sa smrtnim ishodom azbestne cevi postavljene pre oko 30 godina a koje se vise nigde u svetu ne koriste u ove svrhe jer sadrze supstance koje izazivaju rak - rekao je Erac.
   Predsednik opstine dr Radoslav Jovic je odgovorio da ovakve tvrdnje nikako ne mogu biti tacne s obzirom da je azbest kancerogen samo u obliku prasine.
-Ako se azbest udise opasan je po zdravlje ali nije opasan ako se koristi u vodovodnoj mrezi - jasan je bio Jovic, dok se direktor Zavoda za zastitu zdravlja "Kraljevo", Nebojsa Dimitrijevic pozvao na preporuku Svetske zdravstvene organizacije koja kaze da se azbest u vodi ne ispituje jer nema povezanosti izmedju kancera i azbesta.

Jasovic umesto Mijaciceve
   Odbornik dr Zora Mijacic (DHSS) je 30. avgusta podnela pismenu ostavku na funkciju odbornika SO Kraljevo. Umesto nje, sa izborne liste Demohriscanska stranka Srbije - prof. dr Predrag Pedja Stojanovic, odbornik je postao mr Boban Jasovic.

Zahtevi radikala
   Odbornicka grupa Srpske radikalne stranke, ciji odbornici su tokom trodnevnog zasedanja lokalnog parlamenta, nosili bedzeve lidera stranke dr Vojislava Seselja, i ovog puta je pokazala ,,opozicionu upornost” i podnela dvadesetak amandmana i drugih predloga odluka. U vidu skupstinskog radnog zakljucka, prihvaceni su predlozi da se za sledecu sednicu SO pripreme: izvestaj o radu opstinske uprave za period januar - septembar 2004. godine, izvestaj o radu opstinskog javnog pravobranioca za 2003. godinu i period januar - septembar 2004. godine, izvestaj o poslovanju svih opstinskih javnih preduzeca i ustanova za period januar - septembar 2004. godine, izvestaj o radu Fonda za solidarnu stambenu izgradnju za 2003. godinu i period januar - septembar 2004. godine, izvestaj o prijemu novih radnika na odredjeno i neodredjeno vreme u svim organima opstinske uprave i u opstinskim javnim preduzecima i ustanovama za period januar - septembar 2004. godine.

NVO ,,VOJNO PATRIOTSKI BLOK”
Drzava zaboravila branioce otadzbine

  Cetrdesetak pukovnika, aktivnog i rezervnog sastava, odlucilo da podigne glas protiv marginalizovanja ucesnika ratova od 1990. do 1999. godine, ratnih invalida i porodica poginulih i nestalih vojnika

   Nevladina organizacija ,,Vojno patriotski blok”, nepartijska i nestranacka organizacija, osnovana je u martu ove godine sa namerom da okupi sve vojne staresine, aktivne, demobilisane ili penzionisane, a koji su bili staresine u JNA, VJ, ZSCG, kao i porodice poginulih i nestalih vojnih staresina i ratne vojne invalide.
   - Clanovi nase organizacije mogu biti svi ucesnici ratova od 1990. do 1999. godine, vojni ili civilni, izbeglice ili raseljena lica koja su na bilo koji nacin ugrozena ili materijalno ostecena. U formiranju je ucestvovalo cetrdesetak pukovnika i danas, medju 32.000 clanova, imamo 617 visih i visokih oficira, sto u Republici Srbiji, sto u Republici Srpskoj - kaze za Ibarske novosti rezervni pukovnik, mr Mile Trkulja, predsednik ,,Vojno patriotskog bloka”.
- Bivsi ucesnici ratova danas su na marginama drustva. Drzava ih je zaboravila - nema nijedne drzavne institucije koja vodi brigu, posebno o ljudima koji su ostali bez igde icega, koji su psiho-fizicki stradali, o porodicama poginulih i trajnim invalidima. Namera nam je da pred televizijske kamere dovedemo, i u novinama o njima pisemo - invalide, borce koji su ostali bez nogu, ruku, bez ociju, o kojima danas drustvo, drzava pre svega, ne vodi racuna. Nezamislivo je da invalid bez obe ruke dobije penziju od 4.000 dinara, pa nas zanima ko je i na osnovu cega doneo takvo resenje, kaze Trkulja, napominjuci da je Kraljevo bilo centar svih operativnih dejstava Uzickog korpusa, jos od 1989. godine i prvih nemira na Kosovu do NATO bombardovanja, gde je mobilisano oko 42.000 aktivnih ucesnika i 28.000 lica koja su davala logistiku.
   Trkulja napominje da se radi o ljudima koji su svesno i casno obavaljali svoje radne zadatke i izvrsavali svoju patriotsku duznost, pri cemu su mnogi smrtno stradali ili ostali sa delimicnim ili trajnim fizickim i dusevnim posledicama. Mnogi su u ratnim vihorima ostali bez porodice, stana, posla, kompletne imovine i bili izgnani sa svojih ognjista. Porodice onih koji su dali zivote za patriotske ciljeve, lutaju kao beskucnici, uzaludno obijajuci pragove socijalnih ustanova i cinovnickih saltera. Zive na marginama aktuelnih drustvenih zbivanja, u bedi i siromastvu, zajedno sa brojnim invalidima.
   - Dozivljavajuci ih kao jedan balast vise, drzava je njihovu sudbinu i nesrecu ostavila nama. Mozda drzava i moze sebi da dozvoli da zaboravi svoje branioce, ali narod to ne sme. Svojim zivotima, svojim telima, spaljenim i otetim kucama, nepovratnim izgnanstvima i licnom golgotom, sacuvali su nase zivote, nase tople domove, nase zavicaje, spasili su nas muka i golgota - kaze mr Mile Trkulja.
   Prioritetni zadaci ,,Vojno patriotskog bloka” su zdravstvena, socijalna i pravna zastita, kao i resavanje drugih pitanja vezanih za zivot i rad ove kategorije stanovnistva.
   Formirani su podcentri NVO ,,Vojno patriotskog bloka” u Sarajevu, Beogradu, Novom Sadu, Nisu, a odnedavno i u Kraljevu. Sve informacije mogu se dobiti u kancelariji organizacije u Ulici cara Lazara 69/14 ili na telefon 036/333-194.

USPESAN RAD KRALJEVACKE ORGANIZACIJE PENZIONERA - pise Marko Slavkovic
U interesu clanstva

   Oslanjajuci se na skoro sezdesetogodisnje iskustvo, a uprkos izuzetno slozenoj stvarnosti, vidljivi su i za pohvalu raznovrsni vidovi pomoci najugrozenijima: nabavka osnovnih zivotnih artikala, nabavka ogreva, novcane pozajmice, besplatni pravni saveti, organizovanje izleta i zabave...

   Kraljevacki penzioneri, kao i mnoge druge organizacije penzionera, podrzavaju aktivnosti Saveza penzionera Srbije na poboljsanju zivotnog standarda najstarije drustvene populacije, na cijim plecima su se najvise osetile posledice tranzicije. Uprkos tome, Opstinska organizacija Kraljeva vec godinama belezi rast viska prihoda. Samo u prosloj godini ostvareno je vise od 730.000 dinara dobiti, sto je cak 512.000 vise nego 2002. godine. Kao svojevrsni humanitarci, Opstinska organizacija penzionera Kraljevo ozbiljno je shvatila svoju duznost - da brine o svom clanstvu i pruza mu adekvatnu pomoc od vitalnog zivotnog interesa. U tom smislu, najvecu stavku u finansijskom pogledu predstavljaju sredstva namenjena za pomoc najugrozenijima i za pozajmice penzionerima.
Prema recima Timotija Nikolica, sekretara Opstinske organizacije Kraljeva, sekretara Raskog okruga i clana Republickog odbora Saveza penzionera Srbije, od, od sredine 2002. godine, kada je pocelo pozajmljivanje iz Fonda solidarnosti, pa do sredine ove godine, pozajmicu je koristilo 922 clana, i to u iznosu od jedne do pet hiljada dinara. Samo u 2004. godini pozajmicu je koristilo 352 penzionera (ukupno 1.647.000 dinara).
   Od ukupnog broja korisnika penzija u Fond solidarnosti je ukljuceno: iz Fonda penzijsko invalidskog osiguranja zaposlenih 11.515, korisnika penzijsko invalidskog osiguranja zemljoradnika je 645, korisnika PIO samostalnih delatnosti 74 i korisnika PIO kosovskih penzija 27. To je ukupno 12.261 korisnik, odnosno 60 odsto penzionera od ukupno 25.000 korisnika penzija koji zive na teritoriji opstine Kraljevo.

Uz brigu za najugrozenije i borba za svoja prava
   Nikolic ocekuje da taj broj uskoro bude 80 procenata, sto ce doneti i veci priliv sredstava, a samim tim i mogucnost da ta sredstva clanstvu budu od jos vece koristi.
   Od ukupno ostvarene clanarine Fonda solidarnosti, kako kaze Nikolic, izdvojeno je 800.000 dinara i svakog meseca pozajmicu moze da koristi 30 do 40 penzionera, po 5.000 dinara. Uz to, upravo pocinje upis penzionera za nabavku svezeg juneceg mesa na odlozeno placanje, i to u tri mesecne, odnosno sest polumesecnih rata, po vrlo povoljnim cenama. Iz raspolozivih sredstava, naglasava Nikolic, avansno se uplacuju iznosi za drva, a ona se daju na sest mesecnih, ili dvanaest polumesecnih rata.
   Pored glavnog zadatka, da prati stanje i probleme penzionera u ostvarivanju zakonom utvrdjenih prava, u kraljevackoj penzionerskoj organizaciji ne zaboravlja se ni na razne oblike druzenja, izlete, posete, kao i obezbedjenje besplatnih pravnih saveta, sto je znacajna pomoc starim i materijalno lose stojecim ljudima. Briga i pomoc za najugrozenije clanove je obaveza, pogotovo otkada je materijalni polozaj penzionera novim zakonskim propisima o uskladjivanju penzija, drasticno pogorsan. Samo prosle godine, primera radi, umrlo je 428 clanova kraljevacke penzionerske organizacije. Dakle, ukoliko se nastavi sa padom penzija i penzionerskog standarda, u borbu za bolji zivot, Organizacija ce krenuti sopstvenim snagama. Jedan od vidova borbe je da na naredne izbore penzioneri izadju samostalno, kao ujedinjene opstinske organizacije. Dobijanjem mesta u Skupstini, penzioneri ce moci neposredno da se izbore za svoja prava i da ne dozvole da im bilo ko uskracuje ono sto im pripada. A to se, pored ostalog, odnosi i na zaostale penzije.

 ,,IBARSKE NOVOSTI" U POSETI CENTRU ZA REHABILITACIJU U NOVOPAZARSKOJ BANJI - pise Ivan Rajovic
Razumevanje i lepa rec su najbolji lek

  Specijalni centar u kojem se lece oboleli od neuromisicnih oboljenja nalazi se u prigradskom naselju Novog Pazara, koje i samo nosi naziv Novopazarska Banja. Gotovo ni po cemu ne lici na leciliste, osim objekata Specijalnog centra, u okviru kojeg se nalazi i teren za tenis. Bolnica postoji od 26. decembra 1975. godine, kada je i pocela da radi. Lekovita voda ove Banje je od vajkada bila poznata nevoljnicima, o cemu svedoce i ostaci kupatila iz turskog vremena. U okviru centra, pored svih mogucih rekreativnih sadrzaja i kafica kojim sami bolesnici upravljaju, postoji i istureno odeljenje osmogodisnje skole u Dezevi i ekonomske skole. Uslovi u ovom Centru deluju sasvim pristojno za nase prilike, a sve odise skladom, besprekornom higijenom, neprestanom brigom osoblja za svoje sticenike i sadrzajima koji su prilagodjeni bolesnicima koji u ovom ambijentu moraju da provode zivot i zadovoljavaju sve svoje ne preterano velike potrebe, pre bi se reklo minimum egzistencije, ali sasvim u skladu sa stanjem u kojem se nalaze.

Izvanredni rezultati
Pored mnogobrojnih relativno laksih bolesnika, u Centru se nalaze i lica koja su na trajnom smestaju, medju kojima je i dvanaestoro dece koju su tu smestili njihovi centri i o kojima se sada iskljucivo stara osoblje ovog centra. Vecina njih je upucena iskljucivo na ono sto sama ustanova poseduje i moze da im ponudi i sva desavanja oko te decu su briga ovog osoblja, sto se odnosi i na ostale bolesnike. Osoblje je izuzetno prijatno, klima je odgovarajuca, a voda je izuzetna. Kada su neuroloske bolesti u pitanju, ovde se postizu rezultati koji ne samo da su vidljivi, vec bukvalno pojedini bolesnici posle lecenja odbacuju stake i kolica i vracaju se kuci gotovo potpuno izleceni. Mnogi dolaze sa velikim ostecenjima i gotovo nepokretni, a odlaze sa stapovima i drugim laksim pomagalima. Naravno, kasnije se vracaju i oporavak je sve bolji, prica glavna sestra Specijalne bolnice Novopazarske Banje Fadila Ibrovic.
Mnogi od ovih bolesnika imaju staratelje, imaju i rodbinu, ali su uglavnom potpuno prepusteni osoblju ustanove. O njima brinu i centri koji su ih i uputili u Banju, sa kojima postoje zakljuceni ugovori i koji izdvajaju odredjena sredstva za njihovo lecenje. Neki ce se oporaviti i otici kuci, a veliki je broj onih koji ce do kraja zivota ostati u ovom ambijentu prepusteni nadzoru onih koji su se tokom prethodnih decenija dokazali svojom humanoscu, zbog cega se i oporavljeni cesto vracaju, kao da odlaze u svoj drugi dom ne bi li se jos jednom videli sa onima kojima duguju zahvalnost i obnovili odnose koji su mnogo vise nego prijateljstvo, koji su utemeljeni na nesreci i najlepsim ljudskim osobinama i kao takvi predodredjeni da traju dokle god traje ljudsko secanje.
Uglavnom, ovde je sve ucinjeno da se ovaj prostor oplemeni i ispuni razlicitim sadrzajima, a sve ono sto im je neophodno primereno je njihovim mogucnostima i potrebama, kako bi monotonija zivota pacijentima u kolicima bar donekle bila ublazena, a kvalitet zivota bio sto bolji. Ipak, kako kaze glavna sestra Fadila, kao i kod svih ostalih ljudi, ima onih koji su i vise nego zadovoljni, ali ima i onih koji nisu, sto je sasvim razumljivo, imajuci u vidu stanje u kojem se nalaze. Kad su ljudi vezani za jedno mesto, bez ikakve sanse da to promene, verovatno da se javlja nekakva prezasicenost i uslovima i osobljem koje o njima brine. Zarad toga, a u nameri da se pacijentima dani ispune sadrzajima, a neprijatne misli o sopstvenoj bolesti bar na neko vreme potisnu, organizuju se najrazlicitije akcije, od izleta u okolinu pa do obelezavanja razlicitih znacajnih datuma, kao sto je, recimo, Decja nedelja ili dan ustanove u kojoj se lece. I Nova godina, kaze sestra Fadila, slavi se bas onako kako dolikuje i zdravima, uz zivu muziku i sa svim pratecim manifestacijama i sadrzajima kao u elitnim restoranima. O tome kako ce ispuniti slobodno vreme, kojeg ovi ljudi imaju na pretek, uglavnom se, za sada veoma uspesno, staraju, pored glavne sestre, socijalna radnica i defektolog, pod budnim okom direktora koji je i te kako zasluzan sto je ovde sve tako kako jeste.

Kao jedna porodica
Glavna sestra Fadila, koja pacijentima dodje kao staratelj, ali i kao najblizi rod, kaze kako taj posao radi vec 27 godina. Sve pacijente poznaje, jos kao vrlo mlade, sa svima se lepo slaze i uvek je volela da dodje na posao, a i oni vole da vide nju. ,,Zivimo kao jedna porodica", kaze Fadila, ,,mada su se u medjuvremenu neke stvari promenile zato sto sada ima mnogo vise obaveza jer se i obim posla u ovoj ustanovi prosirio". Fadila se, u skladu sa svojim mogucnostima, uvek trudi da izadje u susret svim zeljama onih koji nisu u stanju da brinu o sebi, a nazalost, ima i takvih koji nisu u stanju ni da se pocesu ili obave najprostije radnje udovima koji su im, zbog bolesti, potpuno otkazali. ,,Za ovaj posao je neophodna velika ljubav koja je sve nas koji ovo radimo i zadrzala ovde, a bilo je prilika da odemo", kaze glavna sestra u cijim zenicama kao da neprestano tinja neka vec urodjena briga za svoje sticenike. Zanimljivo je da ovi ljudi na zivot gledaju sasvim drugacijim ocima, da osecaju mnogo vise ljudske ljubavi i da pomazu jedni drugima u svim situacijama u kojima im je to moguce i zdravstveno stanje im dozvoljava. Kako kaze sestra Fadila, koja je tokom godina provedenih sa njima uspela da udje u sustinu njihovih navika i psihologiju ponasanja, na razlicitim skupovima na koje ih vode, zdrava deca prosto ustuknu pred njima, a ova deca ih oslobode. I mnogo je mladih iz grada koji dolaze u Banju i druze se sa sticenicima Zavoda. Oni znaju da osvoje okolinu, a na sahovskom turniru i mnogim drugim testovima inteligencije pokazuju veoma dobre rezultate.
Ono sto dozivljavamo tokom programa uprilicenog za sticenike Centra jeste izvanredna komunikacija sa decom na cijim se licima na trenutak ne primecuje ni trunka bilo kakvog hendikepa. Naprotiv. Potpuno okupirana onim sto se pred njima dogadja deluju kao i sva ostala deca, kojima bolest nije narusila detinjstvo i promenila odnos prema svetu i ljudima, koji podrazumeva intenzivniju brigu za sopstvenu egzistenciju u uslovima koji cesto ni zdravima ne idu mnogo na ruku. Recituju, pevaju, neki i igraju, ucestvujuci u programu u kojem nevelika ekipa iz Kraljeva prosto briljira. ,,Oj golube, moj golube", odjekuje iz desetine grla gostiju i sticenika u nevelikoj sali u kojoj su okupljena deca u invalidskim kolicima, nesto starijih znatizeljnika i gotovo kompletno osoblje Centra. Srdacnost je ono sto se na svakom licu da primetiti i za sta se cini da je zajednicka osobina svih ovih ljudi koji su svoj zivot u velikoj meri podredili tome da budu od pomoci onima koji su igrom sudbine u potpunosti postali zavisni od dobrote drugih ljudi. Na kraju, naravno, kolo. A u kolu gosti, sticenici i osoblje Centra. Na licima radost, kao u svakom kolu. Mozda je tuzno videti kako pokusavaju da igraju i oni koji s dosta muke i hodaju, ali vec sama cinjenica da smo ovde bar na ktratko zaustavili vreme i da im je bar jedan sat u zivotu otrgnut od mucnih misli i usredsredjenosti na svoju bolest, deluje prijatno i sve nas ispunjava zadovoljstvom da smo ovim decacima i devojcicama bar na trenutak razbili jednolicnost ipak monotonog zivota u lecilistu.

Deset godina druzenja sa distroficarima
Prvi kontakt Zorana Savkovica DZerija, poznatog kraljevackog svestranog umetnika i animatora dece razlicitih uzrasta, sa Udruzenjem distroficara bio je pre deset godina sa tadasnjim predsednikom, sada pokojnim, Rajkom Knezevicem. I ove godine DZeri je sa svojim glumackim teatrom ,,Sunce" i decjom druzinom ,,Herbarijanci" animirao prisutne goste predstavom ,,Aprilska sala", u kojoj su ucestvovali Nikola Pekovic, harmonika, Mina Blagojevic, balerina, Danka Vasojevic, Milenko Simovic, Igor Zivkovic, Kristina Mrdak, Dusan Zecevic, a na poziv organizatora, u programu je ucestvovao i Ivan Rajovic, koji je citao pesme iz svoje knjige za decu.

Pokloni za sticenike Centra
Stevo Todorovic, sekretar Udruzenja distroficara Raskog okruga, kaze kako svake godine ovo Udruzenje tradicionalno obelezava Decju nedelju. U ovom trenutku na trajnom smestaju i na lecenju nalazi se 18 Kraljevcana obolelih od misicne distrofije. I ove godine, povodom Decje nedelje, Udruzenje distroficara organizovalo je odlazak u Specijalnu bolnicu u Novopazarskoj banji uz prigodnu predstavu. Sa sobom su poneli i podelili stotinak casopisa ,,Pet plus" i pet knjiga Ivana Rajovica ,,Vitez slinavog nosa". Akcija je ove godine organizovana uz pomoc SO Kraljevo, Dunav osiguranja, Pekarstva, Inter-partnera i Privredne komore, kojima Todorovic i na ovaj nacin zahvaljuje. U sklopu Decje nedelje, predstavnici Udruzenja su obisli svoje clanove koji zive u svojim domovima i podelili im prigodne poklone. U ovom trenutku, sa teritorije Raskog okruga Udruzenje ima 73 clana, od cega je 26 dece, a njih 7 se nalaze kod svojih kuca.

Prvo druzenje i ucenje na Goliji

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

IZLOZBA LIKOVNE KOLONIJE ,,STUDENICA 2004" - pise Bojana Milosavljevic
Pomak u motivima i izrazima

  Krajem prosle sedmice u galeriji ,,Marzik" otvorena je tradicionalna izlozba slika nastalih na ovogodisnjoj avgustovskoj manifestaciji ,,Studenica", ciji je inicijator i domacin Turisticka organizacija Kraljeva, koja ovu koloniju od samog pocetka organizuje vise nego uspesno, a unazad nekoliko godina siroj javnosti obicno prikaze nastala ostvarenja ucesnika manifestacije.
   U prisustvu nekolicine ucesnika Kolonije ,,Studenica" (od trinaest, koliko se ove godine odazvalo pozivu), brojne kraljevacke publike, ali i dela zvanicne privredne delegacije grada Maribora (Slovenija), postavku je otvorila Radojka Savic, direktor Turisticke organizacije Kraljeva. Osim zahvalnosti umetnicima na odzivu i doprinosu koji su ostvarili, gdja Savic je izrazila zadovoljstvo sto su se na otvaranju izlozbe, prisustvom gostiju iz Slovenije, otvorili siri vidici za delotvorno preplitanje umetnosti i privredne delatnosti kakva je turizam.
   Umetnicki savet Kolonije (Andjelka Bojovic, Biljana Vukovic, Jelena Salinic i Olivera Vukotic) ocenio je ovogodisnju izlozbu kao evidentan pomak u izrazu i formi prema onome sto se naziva - nadahnuce najvecom nemanjickom zaduzbinom, koja je decenijama pravo duhovno vrelo za svakovrsne umetnike i mesto okupljanja kulturnih poslenika iz zemlje i inostranstva. Na ovoj smotri okupilo se dvanaest slikara iz Srbije i jedan iz Makedonije: Katarina Alempijevic, Andjelka Bojovic, Biljana Vukovic, Sretko Divljan, Stojan Djuric, Ivanka Zivkovic, Miladin Otovic, Misko Pavlovic, Vladimir Stankovic, Jovanka Ulic, Stoja Yebric, Jelena Salinic i Tome Misev. Rec je o vrlo reprezentativnom skupu umetnika akademski obrazovanih, od kojih neki imaju angazmane i na fakultetima i akademijama likovnih umetnosti. Kraljevacki slikarski krug predstavljali su Jelena Salinic i Miladin Otovic, dok je internacionalni znacaj ovogodisnjoj ,,Studenici" dao slikar Tome Misev, koji zivi u Negotinu (Makedonija).
   Arhitektonski kompleks manastira Studenice i prirodno okruzenje retke lepote, polazista su nadahnucu i ove grupe od desetinu umetnika, cije je radove u dvojezicnom katalogu koji prati izlozbu ,,Likovna kolonija Studenica 2004" sazeto prikazala Olivera Vukotic, naglasivsi: ,,Isto toliko je nastalo razlicitih likovnih sazvucja u kojima u manjoj ili vecoj meri odzvanja blizina ove srpske svetinje."


SAJAM KNJIGA U BEOGRADU - pise Bojana Milosavljevic
Biblioteka Kraljeva na svom standu

   U utorak, 19. oktobra, u Beogradu pocinje evropska kulturna manifestacija - Sajam knjiga. Sve do 26. oktobra odabrana kraljevacka izdavacka delatnost, pod okriljem Narodne biblioteke ,,Stefan Prvovencani", bice prikazana na zasebnom standu u hali 1 (Venac Milosa Crnjanskog). Izabranim naslovima knjiga i periodike iz gradske Biblioteke ovoga puta pridruzuju se i izdanja Narodnog muzeja Kraljevo, kao i Zavoda za zastitu spomenika kulture - Kraljevo. Stand najznacajnijih domacih izdavaca pomoc je dobio od Skupstine opstine Kraljevo.
Na nedavno zavrsenom Sajmu knjiga u Frankfurtu (Nemacka), koji vazi za najvecu svetsku izlozbu pisane reci, Udruzenje srpskih izdavaca imalo je zajednicki izlozbeno-prodajni prostor. Sa nekoliko pesnickih knjiga i casopisom ,,Povelja", Narodna biblioteka Kraljevo se, kao izdavac, prvi put predstavila na najvecem svetskom sajmu knjizevnog stvaralastva.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Predstavljamo
Vladimir Sorokin, "Plavo salo" (prevela Natalija Nenezic), Plato, Beograd 2003
   Vladimir Sorokin, jedan od najznacajnijih savremenih ruskih pisaca, autor je vise romana, zbirki prica, pozorisnih komada. Dobitnik je brojnih uglednih knjizevnih nagrada, a dva puta bio je u najuzem izboru za rusku Bukerovu nagradu (1992. i 2002). Prevodjen je na mnoge evropske jezike. Dok ga jedni smatraju "poslednjim velikim ruskim piscem" (Vjaceslav Kuricin), drugi veruju da je njegovom pojavom ruska knjizevnost potpuno izgubila svoju cast. Provokativan i intrigantan, kontroverzan i ekstravagantan, Sorokin drzi budnom paznju citalaca, ali i sire javnosti koja njegova dela poznaje samo preko skandala, letaka, odlomaka istrgnutih iz konteksta.
NJegov peti roman, "Plavo salo", objavljen je u Rusiji 1999. i doziveo je vise izdanja. Rec je o sorokinovskom kosmaru, antiutopiji, cija se radnja desava u Rusiji 21. veka. U mracnom svetu buducnosti Kinezi su osvojili i jezicki prostor, a Staljin, Hitler, Hruscov i Beri se utrkuju oko "plavog sala", tajanstvene materije neprocenjive vrednosti. Nastala u laboratorijama Sibira, ova materija je dobijena iz klonova najvecih ruskih pisaca - Dostojevskog, Cehova, Tolstoja, Nabokova, Platonova, Pasternaka, Ahmatove, i predstavlja "poslednji veliki produkt ruske knjizevnosti i poslednju iskopinu velikog sloma, ruski gral" (Aleksandar Genis).

   • Sloga slavila u Leskovcu u utakmici sa Zdravljem (106:101), Masinac ubedljivo pobedio Mornar u Kraljevu (94:79) • U 2. kolu Masinac gost OKK Beograda, Sloga domacin Baranima

SRPSKA LIGA - GRUPA ZAPAD - pise Stole Petkovic
Milevic (opet)dva puta u metu

Metalac Trgovacki - Jedinstvo Putevi 3:1 (1:0)

   Kraljevo: Strelci: 1:0 DimitrijeviC u 34. 2:0 Milevic u 66. 3:0 Milevic u 70. 3:1 Radovanovic u 82. Sudije: Petar Piper (Cacak) 7. Pomocnici: N. Kurcubic (Kragujevac), A. Jovasevic (Cacak). Zuti kartoni: Djokovic, Bogdanovic i Radovanovic (Jedinstvo).
Metalac Trgovacki: Batalo 7, Milosavljevic 7, Otasevic 7 (Vlasic -), Andjelkovic 7, Josifljevic 7, Ivanovic 7, Nikolic 7,5, Dimitrijevic7,5, Milevic 8 (Mojsilovic -), Vasioc 7, Barjaktarevic 7,5 (Zivkovic -)Jedinstvo Putevi: Lekovic 6, Lucic 6,5, V. Lukovic 7, Nikolic 6, Drndarevic 7, Bogdanovic 6 (M. Nikolic -), Bukvic 6 (Kovacevic -), Radovanovic 7, Milojevic 6, Arsic 6,5 (Viktorovic 6,5)
Igrac utakmice: Petar Milevic (Metalac Trgovacki)
Domacini su vec u 8. minutu pripretili kada su CasiC i Milevic bili oci u oci sa golmanom lekovicem koji se kasnije pokazao kao tragicar. On je loptu koju je sa velike daljine uputio I. Nikolic kratko odbio a DimitrijeviC je sve pratio i zatresao mrezu gostiju. Potom je Radovanovic mogao da lobuje golmana Batala ali je bio neprecizan. U nastavku dva gola u mrezi Uzicana. U ova slucaja zasluzna je bila saradnja BarjaktareviCa i Milevica. Najpre je asistencija usledila posle kornera a potom i kroz sredinu terena. Barjaktarevic rezija Milevic protagonista. Poicasni gol za jedinstvo delo je odlicnog Radovanovica. On je iz slobodnog udarca sa dvadesetak metara uspeo da iznenadi golmana Metalca. To je bio i najpravedniji ishod ove utakmice.


SUMADIJSKA FUDBALSKA ZONA - pise Aleksandar Daisevic
Nastavljena serija

SLOGA - SUMADINAC (NATALINCI) 5:0 (3:0)
Gradski stadion Gledalaca: 100 Sudija: Milan Stevanovic (Arandjelovac) 6 Strelci: Levajac u 1. Ivezic u 19. 24. 47. i Banjac u 85.minutu. Zuti kartoni: Miletic i Levajac (Sloga), M. Blagojevic i Jaksic (Sumadinac)
SLOGA: Samardzic 7, Ivezic 8 (Markovic -), Zivkovic 7, Mikic 7, Jelic 7, Jevtovic 7, Miletic 7, Markicevic 7, Djokic 7, Pelivanovic 7 (Banjac 7), Levajac 7 (Dubljanin 7)
SUMADINAC: Petrovic 5 (N.Stamenkovic 6), Mitrovic - ( P. Stamenkovic 5), P. Blagojevic 6, Sreckovic 6, Nikolic 5, M. Blagojevic 5, Lomic 6, Topalovic 5, Djurdjevic 5, Jaksic 5, Zivkovic 5
Igrac utakmice: Sasa Ivezic (Sloga)
Ni veoam hladno vreme, jak vetar i dosadna jesenja kisa nisu omeli fudbaler Sloge da uknjize novu pobedu, sedmu u poslednjih osam utakmica koliko su uzastopno neporazeni u prvenstvu. Vec na isteku prvog minuta Levajac je doneo prednost "belima" koju je sa dva ekspresna gola uvecao brzonogi Ivezic, a u nastavku utakmice isti igrac je postigao i het trik. Konacan rezultat postavio je Banjac golom direktno iz kornera. Zanimljivo je da su gosti od 60. Minuta igrali bez teze povredjenog golmana Petrovica, a kako su na klupi imali samo dve zamene, na gol je stao igrac N. Stamenkovic i sasvim dobro odradio posao. Sloga je imala prilika i za ubedljiviju pobedu, ali verni simpatizeri "belih" ovacijama su nagradili svoje ljubimce za prikazano. Navijacka grupa "Kasapi" sve vreme je navijala sa popularnog stajanja i pored jake kise i vetra i jos jednom pokazala odanost kraljevackom zonasu.


DRUGI KRALJEVACKI ZONAS - pise Stole Petkovic
U nastavku preokret

Kraljevo Hajduk - Ibar (L) 3:2 (1:1)
Jarcujak. Strelci: 1:0 Milicic i 8. 1:1 D. Andjelkovic u 24. 2:1 Glisovic u 66. 3:1 M. nikolic u 68. (iz jedanaesterca) 3:2 Djorovic u 79.m. Stadion FK Hajduk. Gledalac 50. Sudija: Srcan Minic (Raca) 7. Zuti kartoni: Pavlovic i G. Stavljanin (Kv. Hajduk) Ilic, Sekulic, Ignjatovic, Djorovic i Jovanovic (Ibar)
Kraljevo Hajduk: B. Stavljanin 6, Cingelic 6 (Jokic 6,5), Pavlovic 7,5, G. Stavljanin 6,5, M. Nikolic 7, G. Nikolic 6,5, Milicic 7, Markovic 7, Glisovic 7, Jaksic 6, N. Nikolic 6 (Stojkovic 6,5)
Ibar (L): Antonijevic 6, Ilic 7, Da. Andjelkovic 6,5, Z. Jovanovic 6, Sekulic 6,5, Mijajlovic 6,5, De. Andjelkovic 7, Kostic 6,5, Ignjatovic 6, Djorovic 7, V.Jovanovic 6
Igrac utakmice: Vladimir Pavlovic (Kraljevo Hajduk)
Domacini su zabelezili pobedu zahvaljujuci pre svega pravim izmenama pocetkom drugog poluvremena. Umesto mladjanih igraca na teren su istrcali iskusni i od remija iz prvog dela dolo se do sigurna tri boda. poveo je Hajduk golom Milicica posle udarca sa dvadesetak metara a izjednacio je D. Ancelkovic posle greske brace Stavljanin. U drugom delu za dva minuta dva gola u mrezi gostiju. Najpre je strelac bio Glisovic a potom M. Nikolic iz jedanaesterca. Ibar je uspeo da smanji vodjstvo domacina pred sam kraj susreta a strelac je Djorovic.