Da sami sebi ne zatvorimo vrata
Ne dobijamo nista, a gubimo sve
Biracka mesta spremna
Izgradnja puteva u Zakuti i Sibnici
Ujedinjenje sa DSS - plod programske slicnosti
Azil za kucice i macice
Kapital ne voli sporu birokratiju
Treca potvrda svetskog uspeha
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, odbojka, kik-boks, fudbal

KOSOVSKI IZBORI - OLIVER IVANOVIC - pise Slobodan Rajic
Da sami sebi ne zatvorimo vrata

   Poslanicki kandidati dve srpske izborne liste, clanovi i simpatizeri DS, SPO i jedan broj drugih lidera kosmetskih Srba smatraju da na predstojece parlamentarne izbore na Kosovu i Metohiji treba obavezno izaci i izabrati legitimne predstavnike koji ce aktivno pregovarati o svim pitanjima i problemima pa i o statusu Kosmeta sa predstavnicima medjunarodne zajenice i legitimnih kosmetskih Albanaca. Oni su vodili aktivnu kampanju za izlazak Srba na kosmetske izbore, navodeci za to obilje argumenata.
   - Ja sam u startu bio ubedjen da nama nema drugog resenja nego da na izbore izadjemo. Vazno je ostati u igri u utakmici koja traje. I oni koji su za izbore i oni koji su protiv izbora slazu se u jednom: poboljsanje stanja na Kosovu i Metohiji moguce je samo u saradnji sa medjunarodnom zajednicom. To svi kazu, pa i radikali i socijalisti. A kako cete saradjivati sa medjunarodnom zajednicom ako ne na nacin koji je propisan i kako to upraznjava medjunarodna zajednica. To moraju da budu razgovori legitimnih predstavnika. Legitimni predstavnici su samo oni koji su izabrani u izbornom procesu. Nema posebnih izbora za Srbe, posebnih za Albance. To je svima stavljeno na znanje. Podela u Beogradu se nesumljivo prenela i na Kosmet u najgorem mogucem smislu. LJudi su zbunjeni, ne znaju sta da cine, jer su nauceni da slusaju sta im se iz centrale servira. Zato je jako vazno pomoci ljudima da se odluce, izadju na izbore i izaberu one koji ce ih predstavljati i uzvratiti im poboljsanjem njihovih zivotnih uslova i konkretnim resavanjem svih problema na terenu - kaze Oliver Ivanovic, poslanik i clan Predsednistva Kosova i Metohije u proslom sazivu iz Koalicije Povratak, nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju na subotnjim izborima.
   Ivanovic postavlja pitanje onima koji pozivaju na bojkot sta ce biti 24. oktobra, posle izbora, kako oni misle da dalje konkretno resavaju probleme kosmetskih Srba bez svojih izabranih predstavnika i tvrdi da se pitanja ne mogu resavati na stari nacin sukobima sa svetom i svima oko sebe i da se taktika mora promeniti. On je izjavio i da ce Borisu Tadicu danas ponuditi blanko ostavku koju moze da aktivira posle 90 dana.
- Licno smatram da ako ne ucestvujemo na izborima mi necemo dobiti nista. Moramo ipak da budemo aktivni ucesnici dogadjaja. Ako tu priliku ne iskoristimo, mi smo samo sebi zatvorili vrata. Ja sam uspeo da vratim svoje zemljake u moje rodno selo koje je nacionalno mesovito. To je prvi i jedini korak. Neka svi ti koji se zalazu za neizlazak Srba na izbore ucine jedan takav korak i mi cemo zauzeti prostore koje smo izgubili zbog nekadasnje nakaradne politike, kao i sve druge prostore u bivsoj SFRJ, pa zivimo losije i jos ne znamo gde su nam granice. Sustina je sto posledice placa narod, a ne ti koji pozivaju na bojkot. Zato mi treba da se borimo kroz izbore i dokazemo svetu da je taj prostor bio, ostao i ostace nas, da on bude siguran za sve i da se osecamo kao gradjani jedne normalne drzave - istice Vlado Prodovic, 19. kandidat na Srpskoj listi za Kosovo i Metohiju koji je u dva mandata bio predsednik opstine Klina.
   I Milivoje Ribac, regionalni koordinator za povratak Srba u pecki region, smatra da na predstojece izbore treba obavezno izaci i to obrazlaze:
   - Moje je misljenje da na Kosmetu zaista ne postoje relevantni uslovi za normalan zivot. Medjutim, moj licni stav je da Srbi sa Kosova i Metohije treba da ucestvuju u ovoj izbornoj utakmici i da se nadju u svim institucijama. Sigurno da oni ne mogu u njima da urade mnogo u zakonodavnim aktivnostima zbog neuvazavanja njihovih stavova, majorizacije, ali u tim institucijama moraju da se izbore za svoja ljudska prava i time steknu legitimitet pred medjunarodnom zajednicom. Pogotovo sto ce iduce godine verovatno zapoceti razgovori oko statusa Kosova i Metohije i mi moramo da saradjujemo sa medjunarodnom zajednicom i budemo legitimni ucesnici u tom procesu. Videli smo da su nam nesaradnja do 1998. godine, referendum o stranom nemesanju i neprihvatanje posrednistva g. Gonzalesa doneli katastrofu i gubitak suvereniteta. Tvrdoglava politika nas je uvek mnogo kostala i da bismo to lose stanje popravili treba da izadjemo na izbore i kroz saradnju sa medjunarodnom zajednicom efikasnije resavamo nase goruce probleme.

KOSOVSKI IZBORI - MARKO JAKSIC - pise Slobodan Rajic
Ne dobijamo nista, a gubimo sve

   Marko Jaksic, predsednik Zajednice srpskih opstina na Kosmetu, protivnik je izlaska kosmetskih Srba na predstojece izbore i procenjuje da na njih nece izaci 95 odsto Srba sa birackim pravom. On je, inace, bio protiv izlaska Srba i na prosle izbore pre tri godine. Tada je, medjutim, u tom stavu bio usamljen, a sada je, kako kaze, u tome u Beogradu usamljen samo predsednik Srbije Boris Tadic sa cijim se stavom apsolutno ne slaze:
   - Pozivanje Srba na izbore nije u funkciji jedinstvene drzavne politike. Ne mogu Vlada i Skupstina da imaju jednu politiku (koju podrzava i Srpska pravoslavna crkva), a predsednik drzave drugu politiku. To nije u interesu cele drzave. Mi smo probali ovim vidom borbe, izlaskom na izbore i ulaskom u institucije, pa nam se to nije isplatilo. To smo videli. Kada je predsednik Tadic u razgovu pitao vladiku Artemija da mu objasni sta mi dobijamo izlaskom ili neizlaskom na kosmetske izbore on mu je otprilike odgovorio ovako: „Gospodine predsednice, mi ako ne izadjemo na te izbore necemo dobiti nista, ali ako izadjemo mi cemo izgubiti sve“.
   Jaksic iznosi i ozbiljne razloge zbog kojih na predstojece izbore ne treba izaci.
   - Izlaskom na izbore mi pre svega dajemo znacaj i legitimitet planovima medjunarodne zajednice i kosmetskih Albanaca, a ugrozavamo plan Vlade i Skupstine Srbije. Takodje, amnestiramo one koji su nas bombardovali i izvrsili progon i etnicko ciscenje. To bi znacilo izjednacavanje polozaja svih i dokaz da je svima dobro, sto nije tacno. Mislim da nama nije dobro. Ne smemo da budemo politicki mazohisti. Iz tih razloga Srbi ne treba da izadju na izbore i posle izbora moramo da vodimo nasu igru, nasu pricu, a nasa prica bi se sastojala u tome da jacamo nase postojece institucije drzave Srbije koje su na podrucju Kosova i Metohije u svim oblastima i da vratimo sve one koji su pod terorom i nasiljem napustili te prostore. Mi imamo podrsku srpske drzave, taj prostor je neodvojivi deo Srbije, dodose pod privremenom okupacijom snaga NATO i KFOR-a, ali to je u svakom slucaju nasa zemlja i ne prihvatamo logiku svrsenog cina. To su Albanci na vreme shvatili i nisu pitali UNMIK, pa moramo i mi. U velikom broju slucajeva kad god smo pitali UNMIK nismo nista dobili, ali ako smo to sami uzeli, oni su to priznali. U narednom periodu moramo da budemo cvrsti, odlucni, jedinstven i da imamo snaznu drzavnu politiku, da pre svega svetu pokazemo sta hocemo. Jednostavno da ne pristanemo na ucene koje se vec danas serviraju, tipa „teritorije za razvoj“ - kaze Jaksic.
   U vecem broju mesta na Kosovu i Metohiji (Strpce, Gracanica) odrzani su i mitinzi protiv izlaska na izbore koje je predvodio antiizborni stab, a na koje je autobusima otputovao i jedan broj raseljenih lica sa boravistem u Kraljevu. Inace, veci broj predstavnika udruzenja kosmetskih Srba u Kraljevu takodje je dao i zvanicna saopstenja i izjave protiv izlaska Srba na izbore.
   -Moj stav je da se apsolutno ne izadje na izbore. Na proslim izborima smo prevareni. Obecavali su nam mnogo toga, a nije ni jedan odsto od toga ispunjeno. Poziv predsednika Borisa Tadica za izlazak na izbore uz uslov od 90 dana je prica za malu decu. Ako izadjemo na izbore, dacemo legitimitet Albancima i njihovom zahtevu za nezavisno Kosovo i Metohiju. Izlazak ce biti moguc kada se Plan Vlade i Skupstine Srbije ispune do makisimuma. Bitno je da se svi prognani vrate na Kosmet, da im se vrati celokupna oduzeta imovina, posebno kuce i stanovi, izgrade sve porusene crkve i manastiri, resi sudbina 1.300 kidnapovanih i nestalih Srba, pohapse svi ratni zlocinci, pre svih Cehu, Taci i Hardinaj, obezbedi sloboda kretanja, po Rezoluciji 1244 vrati dogovoreni broj srpskih vojnika i policajaca bar po srpskim enklavama... To su uslovi pod kojima jedino Srbi mogu da izadju na izbore - kaze Dragan Jovanovic, predsednik Zajednice udruzenja Srba sa Kosmeta u Kraljevu i koordinator tih udruzenja u centralnoj Srbiji.
On kao i vecina drugih Srba sa Kosmeta postavlja pitanje zasto je godinama dozvoljen Albancima sa juga Srbije (Presevo, Bujanovac, Medvedja) neizlazak na parlamentarne izbore, zasto ih OEBS, UNMIK i EZ i predsednik Srbije ne pozivaju da izadju na glasanje, a oni imaju sve i da li za njih vazi neki drugi vid demokratije, razlicit od onog za kosmetske Srbe koji su skoro sve izgubili!? Oni takodje postavljaju i pitanje zasto mnogi raseljeni Srbi za ove izbore nisu registrovani i da li je moguce da u Kraljevu zvanicno ima oko 25.000 raseljenih, a samo oko 7.500 registrovanih biraca!?

U SUBOTU, 23. OKTOBRA, IZBORI ZA SKUPSTINU KOSOVA I METOHIJE - pise Slobodan Rajic
Biracka mesta spremna

    Kraljevo jedan od 20 centara u Srbiji i Crnoj Gori u kojima ce raseljena lica sa Kosmeta moci da glasaju • Biracima sa Kosmeta u subotu, 23. oktobra, na raspolaganju 11 birackih mesta (ucionice) u Osnovnoj skoli „Cetvrti kraljevacki bataljon” • Biralista otvorena od 7 do 20 sati • Potencijalni biraci treba da ponesu licnu kartu i legitimaciju raseljenog lica • Mogucnost registracije raseljenih sa birackim pravom i na licu mesta • Medju 33 prijavljene i dve srpske izborne liste: Gradjanska inicijativa Srbija i Srpska lista za Kosovo i Metohiju • Podeljenost medju Srbima sa Kosmeta oko izlaska na izbore zadrzana do izborne tisine i uslovljena razlicitim stavovima iz Beograda

   Kraljevo je jedan od centara u kojima ce raseljena lica moci da glasaju na izborima za Skupstinu Kosova i Metohije koji se odrzavaju u subotu, 23. oktobra. Ono je jedan od ukupno 20 takvih centara na podrucju Srbije (15) i Crne Gore (5), koji su odredjeni prema 8. oktobra potpisanom sporazumu (Tehnicki memorandum) Komisije za izbore Republike Srbije i Misije OSCE na Kosmetu o organizovanju parlamentarnih izbora u ovoj pokrajini. U 15 izbornih centara na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine bice otvoreno ukupno 100 biralista. Najvise u Nisu (12), a najmanje u Mladenovcu (3 biracka mesta).
   Prema informaciji iz Poverenistva Republickog komeserijata za izbeglice, koje organizaciono-tehnicki brine o izborima, u Kraljevu ce biracima, raseljenim licima sa Kosmeta, na raspolaganju stajati 11 birackih mesta. Sva biracka mesta bice locirana u ucionicama Osnovne skole „Cetvrti kraljevacki bataljon“ u Ulici Olge Jovicic Rite u Kraljevu.
   Prema recima Slobodana Stanisica, republickog poverenika za izbeglice u Kraljevu, izbore ce sprovoditi 11 birackih odbora, koji su vec dobili potrebna resenja i uputstva i pripremili sve sto je neophodno za postupak glasanja. Tako je ovde organizaciono-tehnicki sve spremno za nesmetano glasanje onih koji to zele da urade.
   Biralista ce u subotu, 23. oktobra, biti otvorena od 7 do 20 sati. Kako kaze Stanisic, biracko pravo imace svi biraci koji su registrovani za izbore pre tri godine, kao i neregistrovani, ako sa sobom donesu i pokazu licnu kartu i legitimaciju raseljenog lica. Na licu mesta u birackom centru bice omogucena registracija i glasanje raseljenim licima koja su u medjuvremenu, od proslih izbora do ovih, postala punoletna (navrsila 18 godina zivota) i stekla biracko pravo ili koja do sada nisu bila registrovana. Za registraciju je takodje potrebno poneti licnu kartu (ili fotokopiju) i raseljenicku legitimaciju. Prema Stanisicevim recima, „glasace se uslovno, jer na birackom mestu nece biti uvida u biracki spisak, pa ce se upotrebljeni glasacki listici pakovati u zapecacene koverte i biti prosledjeni u Centar za obradu podataka u Pristini gde ce se verifikovati do tada potencijalno biracko pravo“.
Na izborima za 120 poslanika u Skupstini Kosova i Metohije prijavljene su 33 izborne liste, medju kojima su 22 stranke, a ostalo su koalicije i gradjanske inicijative. Na glasackom listicu, medju 33 imena, naci ce se i dve srpske izborne liste: Gradjanska inicijativa Srbije i Srpska lista za    Kosovo i Metohiju. Nosilac liste Gradjanska inicijativa Srbije je Slavisa Petkovic, a Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovic.
Kosmetska centralna izborna komisija objavila je spisak kandidata Srpske liste za Kosovo i Metohiju, poslednje prijavljene za ucesce na izborima. Na njoj se nalaze 36 imena. Najvise je predstavnika Demokratske stranke, Srpskog pokreta obnove i nekoliko bivsih poslanika Koalicije Povratak i Socijaldemokratske partije. Pored nosioca liste Olivera Ivanovica ,drugi na listi je Randjel Nojkic (SPO), treca Snezana Milic (SPO), cetvrti Goran Bogdanovic (DS), peti Dragisa Krstovic (DS), sesta Vesna Jovanovic (SDP), sedmi Srdjan Ilic (rezervni kandidat, predsednik opstine Strpce), osmi Gojko Savic (SDP), deveta Smiljka Milisavljevic (SDP), deseti Dobrivoje Mladenovic (DS) itd. Svi zive na prostorima Kosova i Metohije.
Biraci glasaju na uobicajeni nacin zaokruzivanjem rednog broja ispred imena izborne liste. Pored birackih odbora izbore ce nadgledati i supervizori OSCE-a. U Poverenistvu u Kraljevu ocekuju da glasanje na izborima 23. oktobra, kao i na ranijim izborima, organizaciono-tehnicki protekne u najboljem redu, u skladu sa propisanom procedurom. Misljenja predstavnika kosmetskih Srba o izlasku na izbore su, medjutim, dijametralno suprotna, od poziva za izlazak do bojkota i osude.

SEDNICA OPSTINSKOG VECA - pise Rajko Saric
Izgradnja puteva u Zakuti i Sibnici

   Vece je dalo pozitivno misljenje o mogucnosti nastavka izvodjenja radova na lokalnim putevima u Zakuti i Sibnici, za koja su obezbedjena sredstva iz Republicke direkcije za puteve u iznosu od oko 35 miliona dinara i budzeta opstine u iznosu od oko 4.000.000 dinara, a bez primene Zakona o javnim nabavkama. Moguce je u okviru pozitivnih zakonskih propisa radove nastaviti, poveriti ih JKP ,,Putevi” ili nekom drugom preduzecu u kracem vremenskom roku jer je gradjevinska sezona na izmaku. Direkciji za planiranje i izgradnju Kraljevo zamereno je sto nije blagovremeno reagovala po ovom pitanju. Iz izlaganja clanova Veca moglo se zakljuciti da postoji niz suprotnosi u zakonu o lokalnoj samoupravi i zakona o javnim nabakama, zbog cega je i doslo do problema u izgradnji puta u Zakuti, a time i puta u Sibnici.
   Ramatrajuci izvestaj Odeljenja za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti, Vece je donelo odluku da se udje u proceduru izdavanja u zakup poslovnog prostora bivse fabrike ,,Medijapan” u Konarevu, koji je drzavna svojina, a ciji korisnik je opstina Kraljevo. Predsednik opstine ce formirati posebnu komisiju koja ce utvrditi cinjenicno stanje na terenu, odnosno, sta je od objekata i placa povrsine oko pet hektara u vlasnistvu opstine, a sta je i pod kojim uslovima, prodato ili dato u zakup. Tako ce jedan poslovni prostor iz faze konstantnog troska preci u fazu ostvarenja prihoda. Komisije ce imati zadatak da formira ekonomsku pocetnu cenu.
   Posto je vlada Japana raspolozena da Umetnickoj skoli u Kraljevu, za opremanja kabineta i nabavku opreme, pomogne donacijom od oko 400.000 evra, Opstinsko vece je odlucilo da, u okviru svoje nadleznosti, pruzi pomoc kako ova vredna donacija ne bi propala. Opstina je, naime ovoj skoli dodelila prostor na lokaciji Stari aerodrom i prostor magacina ,,Hladnjace” na Keju. Prostor na Starom aerodromu je adekvatan i potpuno zadovoljava potrebe, ali bi trebalo uloziti znatna sredstva kojih nema ni lokalna samouprava, ali ni Ministarstvo prosvete.
   Najvaznija tacka dnevnog reda, Predlog odluke o budzetu opstine Kraljevo za 2005. godinu, odlozena je za ponedeljak, za tematsku sednicu Veca. Ibarske novosti su saznale da je budzet 1.024.900.000 dinara. Osnovni prihodi planirani su od raznih vidova poreza i iznose nesto vise od 621.000.000 dinara. Prvi put su opredeljena i sredstva za agrar - oko 6.000.000 dinara. Najvise budzetskih sredstava, 380.000.000 dinara, bice, kao i svake godine, usmereno na aktivnosti Direkcije za planiranje i izgradnju. Kako se ocekuje, predlog budzeta ce biti na javnoj raspravi, ukoliko to bude u skladu sa zakonom, a potom ce se, u konacnoj verziji, sredinom decembra naci pred odbornicima SO. Opstinsko rukovodstvo procenjuje da je planirana projekcija budzeta realna. Predstoji sveobuhvatna rasprava o ovoj problematici u ponedeljak, za kada je zakazana nova sednica Veca.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO NDS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Ujedinjenje sa DSS - plod programske slicnosti

   Odlukom svog rukovodstva u Beogradu, Narodna demokratska stranka (NDS) prisajedinjena je Demokratskoj stranci Srbije (DSS) i tim povodom Opstinski odbor NDS u Kraljevu odrzao je svoju poslednju konferenciju za novinare na kojoj je bilo reci i o rezultatima stranke na proteklim lokalnim izborima u Srbiji.
   - Ujedinjenje NDS sa DSS je plod nase dugogodisnje saradnje i programske slicnosti. Zelim da podsetim da je na proteklim parlamentarnim izborima NDS nastupila na listi DSS, da smo aktivno ucestvovali u kampanjama predsednickih kandidata, kako gosdpodina Marsicanina, tako i gospodina Kostunice pre toga, da smo i na lokalnim izborima u odredjenom broju opstina isli u koaliciji sa DSS i da je, izmedju ostalog, tako bilo i u nasoj opstini prosle godine na vanrednim lokalnim izborima. Koristim ovu priliku da pozovem sve clanove i simpatizere NDS da pristupe Demokratskoj stranci Srbije - istakao je Vladimir Bogavac, predsednik OO NDS Kraljevo.
   Odgovarajuci na novinarsko pitanje da li su precizirani detalji o prakticnom ujedinjenju dve stranke na lokalnom nivou, Bogavac je rekao da nije zacrtan strog odnos u tom poslu, kao i da predstoji dogovor oko tehnickih detalja. Sto se samog Opstinskog odbora NDS u Kraljevu tice, „nikakvih disonantnih tonova oko ove odluke nije bilo“, a u trenutku ujedinjenja ova stranka je imala 186 clanova.
   Vladimir Bogavac je rezultate NDS na proslim lokalnim izborima u Srbiji ocenio zadovoljavajucim, s obzirom na njenu starost i snagu. Stranka je u 24 opstine osvojila odbornicke mandate i usla u lokalne parlamente, a u Beceju i Babusnici njeni kandidati su izabrani za predsednike opstina.
- Naravno, nisu ovo neki izuzetno znacajni rezultati, ali s obzirom na to da postojimo tek nesto vise od dve i po godine, da smo siromasna stranka i da u nekim gradovima nismo imali pristup medijima, smatram da su sasvim zadovoljavajuci - zakljucio je Vladimir Bogavac.

RESAVANJE PROBLEMA PASA I MACAKA LUTALICA - pise Rajko Saric
Azil za kucice i macice

   Veterinarski institut u Kraljevu godinama je kontrolisao i uklanjao pse i macke lutalice sa gradskih ulica, ali od aprila 2003. godine to vise ne radi. Institut je u procesu uklanjanja lutalica primenjivao metod ,,pogacica”, koji nije u skladu sa vazecim zakonskim propisima, jer je sredstvima od kojih se pogacice prave zabranjen uvoz.
   - Pokusali smo da uvedemo neke nove metode, poput uspavljivanja pasa lutalica na ulici, ali je takva metoda skupa i prakticno, u nasem slucaju neizvodljiva. Zbog toga smo pokrenuli inicijativu da se problem resi u skladu sa zakonom, na isti nacin kako se to radi u savremenom svetu i zemljama u okruzenju - kaze za Ibarske novosti Miso Kolarevic, saradnik u Odeljenju za zastitu zivotne sredine Veterinarskog instituta u Kraljevu.
To znaci da predstoji izgradnja azila za smestaj nezbrinutih zivotinja, formiranje specijalizovanih ekipa za humano hvatanje pasa i macaka, pri JKP ,,Cistoca”, dok bi propisan tretman i eventualna eutanazija, bili u nadleznosti Instituta.
   - To je u skladu sa predlogom novog Zakona o veterinarstvu, koji predvidja formiranje higijenicarske sluzbe pri opstini. Procenili smo da takav objekat moze da bude izgradjen u objektu Poljoprivredne skole. U projekat bi se ukljucili Direkcija za planiranje i izgradnju, kao finansijer, JKP ,,Cistoca”, koje bi hvatalo pse i macke lutalice, dok bi Institut imao ulogu nadzora, vrsio evidenciju i eutanaziju tih pasa i Poljoprivredna skola koja bi, kroz azil, edukovala i sprovodila prakticni deo nastave za veterinarske tehnicare koje skoluje - rekao je Kolarevic.
   Projekat se nalazi u fazi procene stanja postojecih objekata, izrade projekta za njihovu rekonstrukciju, izrade specijalne opreme, obuke kadrova i zatvaranja finansijske konstrukcije.
   - Uporedo sa ovim ide i projekat izgradnje javne grobnice za uklanjanje leseva zivotinja iz samog azila i leseva zivotinja koje imaju vlasnika, a za cije je uginuce bilo potrebno utvrditi uzrok smrti - kaze Miso Kolarevic.
   Za ovaj projekat, saznali smo, interesovanje je pokazala i Vrnjacka Banja. Na polju finansijske konstrukcije, najveci deo tereta pasce na pleca ovdasnje lokane samouprave, ali postoji interesovanje i stranih donatora, koji bi sredstva ulozili kroz nevladin sektor.

 SRBIJA I KRALJEVO OCIMA RUZICE RADICEVIC, PRIVREDNIKA IZ SLOVENIJE - pise Predrag Markovic
Kapital ne voli sporu birokratiju

  Srbija treba da otvori granice i dozvoli ulaz stranog kapitala, ali cistog kapitala, a ne kapitala sumnjivog porekla • ovde postoje mnoge stvari koje koce postupak registracije preduzeca • Uslovi zakupa su nemoguci,a i pravna drzava jos uvek ne funkcionise

    Iako cela njena porodica jos uvek nije dosla u Kraljevo, Ruzica Radicevic, privrednik iz Slovenije, pokusala je da u Kraljevu zapocne biznis. Zanimalo nas je kako gospodja Radicevic, koja je 1972. godine iz naseg kraja otisla u Sloveniju, vidi Srbiju, Kraljevo i mogucnosti za njihov dalji razvoj.
   - Muz i ja smo 1988. godine, u vreme prvog Markovicevog zakona, registrovali vlastito preduzece, baveci se, izmedju ostalog, ugostiteljskim marketingom. Iskustvo koje smo stekli dok smo radili toliko je dragoceno, kao da smo zavrsili jos jedan fakultet, kaze Ruzica Radicevic, uz molbu da joj na ovim recima ne zamere pravnici i ekonomisti.
   - To iskustvo smo zeleli da prenesemo ovde, u Kraljevo... Govorili su nam da je bolje da to radimo u Beogradu, zbog toga sto je tamo vise kapitala. Ali, upravo zato sto sam ranije ovde prozivela neke lepe godine, sezdesetih i sedamdesetih, ja sam zelela da dodjem u ovaj grad. Naravno, dodatni motiv je bio i interes koji smo videli u tom dolasku. Februara ove godine zapoceli smo registraciju preduzeca, koja je trajala celo leto, dodaje nasa sagovornica.

Neljubazne birokrate
   Uporedjujuci postupak registracije preduzeca u Sloveniji i Srbiji, gospodja Ruzica kaze da ovde postoje mnoge stvari koje koce taj postupak.
- Mnogo je formulara, obrazaca, kancelarija... Tu je i birokratija, koje ima mnogo, koja je neljubazna. Cak sam nekoliko puta bila i uvredjena, da sam se zapitala sta mi je sve ovo potrebno. Ja shvatam da oni imaju male plate, da rade u losim uslovima, ali dok oni ne promene svoj odnos prema nama koji dolazimo tamo, nece se ni njihovi uslovi ni plate promeniti. Mnogo se pije kafe, telefonira... Ne zelim da to bude moja kritika postojeceg stanja, vec bi trebalo da se shvati kao zelja da se nesto na tom planu popravi, kaze gospodja Radicevic.
   Govoreci o kontaktima koje je imala u Privrednoj komori i Raskom okrugu, ona je puna reci hvale. Jedina zamerka je u tome sto informacije koje su joj ljubazno obecane - nikada nije dobila.
   - Ja ne mogu da kazem da smo mi bogati. Mi puno radimo, puno zaradimo, ali i puno trosimo. Nismo ljudi koji bi dosli sa nekakvim koferima punim novca, sto je ovde, nazalost, nekako jos uvek interesantno. Taj novac u koferima je uvek nekako sumnjivog porekla, a mi bismo ovde zeleli da prenesemo nasa iskustva, da, iako zvuci populisticki, doprinesemo razvoju Kraljeva i sire... Da zaposlimo ljude, da oni dobiju plate, a i da na primeru pokazemo kako jedno preduzece moze lepo da funkcionise i da ljudi u njemu budu zadovoljni. Za tako nesto, medjutim, ovde kao da nije bilo sluha.
Gospodja Radicevic nam navodi primer ugostiteljskog posla kojim je zelela da se bavi, a u koji nije usla zbog, kako rece, suludih cena zemljista, lokala...
   - Uslovi zakupa su bili nemoguci. Vi treba da iznajmite lokal i ulozite u njega, u opremu, da uposlite ljude, a u ugovoru vam se zakup garantuje samo sest meseci. To nijedan pametan covek ne bi radio. U Sloveniji, pak, ukoliko lokalna zajednica zeli da dodje nekakav kapital, da neko investira, onda se ona potrudi da obezbedi infrastrukturu za takav objekat. Zemljiste se ne kupuje. Ne morate sami da dovodite struju, kanalizaciju, vodu. Sve to uradi lokalna zajednica, a vi podignete objekat, placajuci na sve to poreze i doprinose.

Privatizacija ne sme da bude pljacka naroda
   Govoreci o privatizaciji, Ruzica Radicevic kaze da je to nuzan postupak.
   - I u Sloveniji se tokom privatizacije kralo. Ko je bio na vlasti - otimao je vise. Medjutim, kupiti preduzece sa nekoliko stotina radnika, sa obavezom da u njega investirate i da platite njegovu vrednost tokom pet godina, a da za to vreme radnicima ne dajete plate, to je pljacka naroda. Na racun radnika se dolazi do nekakvog vlasnistva koje ni u jednoj pravnoj drzavi ne bi moglo da funkcionise. Po mom misljenju je najbolje da vlasnik firme ima ime i prezime. Drzava se ni u jednoj zemlji, kao vlasnik, nije pokazala kao dobar gospodar, pre svega zbog sukoba interesa.
   Govoreci o mogucnostima izvoza poljoprivrednih proizvoda u Sloveniju, gospodja Radicevic kaze da je Slovenija jedno fino poljoprivredno trziste. Mnogo toga se u Sloveniju uvozi sa Kanarskih ostrva, iz Spanije, Afrike, Grcke, iz udaljenih zemalja. U marketima su ti proizvodi jeftiniji nego proizvodi iz Srbije, sto je nelogicno. Prema njenom misljenju, za to je kriva drzava koja mnogo toga daje za poljoprivredu i mnogo se mesa u proizvodnju hrane subvencijama i zastitom poljoprivrednih proizvodjaca, premda ni njih ne treba ostaviti na cedilu i reci im ,,od danas nema vise nista”.

Otvoriti granice za ulaz cistog kapitala
   - Mislim da u Srbiji treba otvoriti granice i dozvoliti ulaz stranog kapitala, ali cistog kapitala, a ne kapitala sumnjivog porekla. Drzava mora da liberalizuje trziste. Zakon ponude i potraznje, iako nigde nije napisan, vazi u svim pravnim drzavama, kaze za ,,Ibarske novosti” Ruzica Radicevic. Govoreci o nacinima bogacenja, ona kaze da se u poslednje vreme veliki broj Slovenaca obogatio trgovinom akcija.
   - Za to su potrebne dobre informacije. U razvijenim zemljama najvece blago je informacija. Kad imate dobre informacije, ne mozete da pogresite u poslu, kaze gospodja Radicevic.
   Nasa sagovornica je Kraljevu zamerila na odnosu prema ekologiji.
   - Na ovom mora prilicno da se radi. Ako ovako nastavimo da prljamo prirodu plastikom, moramo da znamo da tako prljamo i hranu koju iz nje dobijamo, kaze nam na kraju, podsecajuci da u tekst stavimo i njeno zapazanje, kao pravnika, da pravna drzava jos uvek ne funkcionise.
   - U Sloveniji je sve mnogo lakse otkako su profunkcionisali sudovi, kaze Ruzica Radicevic, odnedavno i nasa sugradjanka, cija su opazanja bila krajnje dobronamerna.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

FESTIVAL MALIH I EKSPERIMENTALNIH SCENA - pise Bojana Milosavljevic
Kraljevacki ,,Don Kihot” u borbi za demokratiju

  Kraljevo ce ove godine na festivalu u Smederevskoj Palanci predstavljati Teatar ,,Sunce", sa predstavom Don Kihot, ciji je reditelj, glavni glumac i scenograf Zoran Savkovic, poznati kraljevacki umetnik i animator dece. Predstava je premijerno izvedena u prepunoj sali Kraljevackog pozorista i u prisustvu selektora Sase Latinovica, kome je, kako je rekao, ovo prva predstava od osam, koliko bi trebalo da odgleda do pocetka Festivala.
   Sto se same predstave tice, Savkovic kao osvedoceni borac za demokratiju u pravom znacenju te reci, kako u privatnom zivotu, tako i kroz sve ono sto radi, i ovog puta je pokusao da digne svoj glas iz ucmale monotonije svakodnevice i saopsti svoj stav koji je eksplicitan i, reklo bi se, porazavajuci, a poenta je u tome da demokratija na ove prostore jos dugo stici nece. Za ovakvu poruku, isprovociran licnim dugogodisnjim iskustvom i borbom sa lokalnim ,,vetrenjacama", ali i onima na visim nivoima, DZeri se, sasvim logicno, posluzio iskustvom nesumnjivo najpoznatijeg svetskog opozicionara - Servantesovog Don Kihota. Minimalnim sredstvima, prevashodno gestovima, kostimima i brizljivo odabranom muzikom, predstavom ciji je kompletni autor, Savkovic je uspeo da svoju ideju sprovede u delo, bez obzira na to sto se, kada su alternativne predstave u pitanju, namece zakljucak da je sve to moglo da se uradi i na drugi nacin, ili da se bar pojedine scene drugacije osmisle. U sustini, najbitnije je to da je autor na sebi svojstven nacin svoju ideju pretocio u scenski iskaz, a sto ce mu sigurno doneti neko od priznanja na predstojecem festivalu, kao sto je to i do sada bio slucaj.
   Festival malih i eksperimentalnih scena godinama je odrzavan u Pancevu. Na njemu su ucestvovali i predstavnici Kraljeva - Pozoriste ,,14 oktobar" i Teatar ,,Sunce". Bio je to jedan od najznacajnijih amaterskih festivala do devedesetih godina. Posle toga, a pocetkom rata, zapocela je i devalvacija Festivala, da bi se on pre dve godine jednostavno raspao i potpuno profesionalizovao, tako da je ostala otvorena potreba da se alteranativne trupe i teatri koji se bave neverbalnim pozoristem, baletskim vidom komunikacije i eksperimentom sastanu, da se vide i da to bude kao neka mala radionica gde bi se druzili i napravili nesto sto bi licilo na festival takmicarskog tipa.

BEZ PODRSKE
   Od prosle godine organizovanje ovakvog okupljanja alternativnih pozorista preuzela je Smederevska Palanka. Ovogodisnji, drugi Festival, trebalo bi da pocne sredinom novembra.
   - Poenta je u tome da predstave u kojima se radi o nekoj vrsti istrazivakog pristupa u pozoristu, novim idejama, novim snagama i sokovima teatarskog komuniciranja, novom jeziku i novom citanju klasike budu prikazane na ovom Festivalu kako bismo imali bolje amatarsko pozoriste, a iz svega toga proistice i bolje profesionalno pozoriste, naglasava selektor festivala Sasa Latinovic.
   Alternativom se, tvrdi Latinovic, u Srbiji uglavnom bave amatarske druzine prevashodno zato sto nemaju podrsku, nemaju para i zato sto takav vid umetnosti nije komercijalan. Vazno je igrati bulevarske komade da bi to bilo gledljivo sto je, na neki nacin, posledica uticaja zakona trzista, mada je to i ranije bio slucaj. Zapravo, sustina je u tome da vlasti nemaju sluha, kako opstinske, tako i oni koje vode pozoriste. Niko od njih nema sluha za ljude koji bi nesto da rade, da istrazuju, da ne rade ono sto je oficijelno, vec da imaju svoj put i svoj jezik, da, na kraju krajeva, imaju svoju pricu, kaze Latinovic.


NARODNA BIBLIOTEKA - KRALJEVO - pise Bojana Milosavljevic
Vece francuskog pisca

   Sinoc je u Narodnoj biblioteci "Stefan Prvovencani" gostovao francuski knjizevnik Deni Tilinak, pa je tako i domaca publika mogla barem na kratko da oseti delic atmosfere velikog evropskog kulturnog dogadjaja - Beogradskog sajma knjiga koji je u toku. Iako, mozda, Tilinak nije zastupljen na sajamskom standu francuskih izdavaca (a oni su, inace, ove godine pocasni gosti manifestacije u Beogradu) sva je prilika da ce srpska publika saznati nesto vise o ovom angazovanom stvaraocu. Razlog njegovog dolaska u Srbiju je upravo objavljen roman "Beznadezne borbe" (izdavac Cepter Buk vorld, Beograd, u prevodu Ane Jovanovic i Marine Furlan) a koji je preksinoc predstavljen u galeriji "Cepter" u Beogradu.
Deni Tilinak je novinar i knjizevnik, rodjen u Parizu, a politicke nauke diplomirao u Bordou. NJegov drustveni angazman je znatan, posebno kao predsednika udruzenja Renesansa - Afrika - Francuska, koje razvija i neguje kulturne veze izmedju ove velesila i njenih nekadasnjih kolonija. Bio je osnivac, urednik ili dopisnik brojnih casopisa iz oblasti kulture i politike. Sa isto toliko predanosti Tilinak se bavi i knjizevnim radom. NJegov opus cine romani, eseji, putopisi… ukupno vise od dvadeset zanrovski raznovrsnih naslova. Toliki rad nije ostao nezapazen u njegovoj zemlji, pa je Tilinak poneo nekoliko znacajnih nagrada iz oblasti literature. Odskora je i predsednik zirija za dodelu nagrade za najbolji strani roman preveden na francuski (Evropska knjizevna nagrada Madlen Cepter).
O prozi "Beznadezne borbe", u najkracem, moze da se kaze da pripada obrascu - obrazovnog romana. Glavna licnost je, po autorovoj zamisli, pravi junak naseg doba i pripada tipu suvisnog coveka, koji se krece kroz raskol izmedju "poezije srca i proze stvarnosti," loma mladalackih ideala zavrsenog neopozivim pomirenjem sa svetom. Uz sve ovo, Tilinak je od onih stvaralaca koji se bave krahom savremene istorije i o tome govori ostro i nedvosmisleno, a da pri svemu tome nije ni politicar, niti pak sudija. Ulogu i zadatak pisca vise shvata kao odjek udaljene savesti, koja je svesna da u stvarnosti izokrenutih vrednosti ne predstavlja nesto narocito.
U promociji francuskog pisca ucestvovali su urednik izdavacke kuce Sonja Bojic, prevodliac Jelena Mitrovic i kraljevacki glumac Vukman Rakocevic, a ovaj knjizevni program vodila je Jasna Obradovic, bibliotekar i prevodilac "Stefana Prvovencanog."


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Preporucujemo
Ivana Spasic ,,Sociologije svakodnevnog zivota" Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003
   Kao osnova za ovu studiju, autorki je posluzila doktorska disertacija pod naslovom ,,Pojam svakodnevnog zivota u socioloskoj teoriji", odbranjena 2003. godine, kao i visegodisnji rad na ovoj temi. Svakodnevni zivot je svakome od nas ono najpoznatije i najbliskije, ali cim pocnemo o njemu da razmisljamo, on nam izmice, istice autorka i dodaje da svakodnevnica nije stvar koja se kao gotova nudi nasem posmatranju, vec osobeni pojam koji se mora teorijski konstruisati. Na tacki susreta izmedju svakodnevnih ociglednosti i teorijske refleksije koja nastoji da ih propita, nastao je niz sociologija svakodnevnog zivota. Ova knjiga govori o razlicitim pogledima koje su nam ponudili fenomenologija, etnometodologija, marksizam, feminizam, studije kulture, istorijska sociologija, kao i savremeni klasici poput Habermasa, Gidensa i Burdijea. Svima njima je zajednicko uverenje da sociologija bez tematizacije svakodnevnog nije potpuna, sve ostalo su razlike zbog kojih ova potraga ostaje i nadalje otvorena, kaze Ivana Spasic, docent na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.