Simbolican odziv
Zajedno DSS i radikali
Mitrovic umesto Koricanca
Protest pijacnih prodavaca
Smrtnost od raka sasvim ravnopravno rasporedjena
Buducnost je u zdravom zivotu
,,Potkovici” se posrecilo
Elitna skola sa perspektivom
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, odbojka, kik-boks, fudbal

PARLAMENTARNI IZBORI ZA SKUPSTINU KOSMETA U KRALJEVACKOM CENTRU - pise Slobodan Rajic
Simbolican odziv

   U birackom centru Kraljevo na 11 birackih mesta od 11.040 registrovanih na glasanje izasao samo 61 birac ili 0,5 odsto • Srbima pripalo 10 garantovanih mandata, izabrani poslanici u dilemi da li da prihvate dobijeni mandat • Izbori protekli u najboljem redu, u skladu sa procedurom

   Izbore za Skupstinu Kosova i Metohije na podrucju Raskog okruga, odrzane prosle subote, 23. oktobra u Kraljevu, obelezili su - mali, gotovo zanemarljiv, katastrofalan odziv biraca - Srba, raseljenih lica iz juzne srpske pokrajine i dobra tehnicka organizacija procedure glasanja.
Na 11 birackih mesta u birackom centru Kraljevo, jednom od 15 na podrucju Srbije, od ukupno 11.040 registrovanih biraca sa podrucja opstina Kraljevo, Raska, Trstenik, Vrnjacka Banja, Novi Pazar i Tutin, na izbore je izaslo svega 61 ili 0,5 odsto (pola procenta) ili priblizno svaki dvestoti. Od 7.500 registrovanih biraca, raseljenih lica sa Kosmeta na podrucju opstine Kraljevo, na izbore je izaslo 0,8 odsto, ili svaki osamdeseti.
Prema podacima Centralne izborne komisije, od ukupno 204.000 upisanih biraca srpske nacionalnosti sa Kosova i Metohije, na izbore je izaslo 900, a na podrucju Srbije van Kosmeta 523, ili samo 0,3 odsto.
   Kosmetski izbori na kraljevackom podrucju, s obzirom na „naelektrisanu“ atmosferu izmedju pobornika i protivnika izbora, protekli su ipak bez incidenata i uz puno postovanje propisane procedure, sto su ocenili i posmatraci iz OSCE i organizatori, pre svega iz Republickog poverenistva za izbeglice u Kraljevu. Svi tehnicki detalji i sprovedena procedura glasanja bili su na demokratskom nivou - ocenio je Milivoje Ribac, nacelnik Peckog okruga sa privremenim sedistem u Kraljevu.
   - I tehnicka priprema i sve drugo bilo je u redu. Nikakvih problema nije bilo. Malobrojni ljudi koji su na izbore izasli nisu imali nekih neprijatnosti pri dolasku, niti, pak, u povratku sa izbora. Jeste primeceno da oko skole postoje neki „posmatraci“, pored policije koja je odrzavala red i mir, ali niko nije imao problema, tako da nije bilo zastrasivanja gradjana da ne izadju na izbore - rekao je Ribac.
   Prema nezvanicnim rezultatima, odnos snaga u Skupstini Kosmeta posle ovih izbora nece se bitnije promeniti u odnosu na stanje posle izbora pre tri godine. Najvise glasova na subotnjim izborima dobio je Demokratski savez Kosova dr Ibrahima Rugove - 47,6 odsto, zatim Demokratska partija Kosova i Metohije Hasima Tacija sa 27 odsto, Alijansa za buducnost Kosova Ramusa Haradinaja sa 8 odsto i Gradjanska inicijativa „ORA“ Vetona Suroija sa 6 odsto osvojenih glasova. I pored male izlaznosti kosmetskih Srba, posle ovih izbora, oni ce u kosmetskom parlamentu dobiti deset zagarantovanih poslanickih mesta. Ti mandati bice podeljeni proporcionalno dobijenim glasovima izmedju dve srpske izborne liste: Srpske liste za Kosovo i Metohiju i Gradjanske inicijative Srbija. Postavlja se, medjutim, pitanje stvarne legitimnosti srpskih poslanika, s obzirom na zanemarljivu izlaznost na izbore, kao i otvoreno pitanje da li ce to svoje pravo zeleti da iskoriste.
   - Sada se postavlja pitanje legitimnosti srpskih lista u pokrajinskoj Skupstini. S jedne strane, ako se gleda izlaznost, oni imaju osecaj da nisu legitimni predstavnici srpskog naroda u Skupstini, a sa druge strane je ono sto im omogucuje uredba ili drugi propis koji je donet da mi imamo obezbedjeno deset poslanickih mesta, na osnovu cega imaju legitimnost. Ali, svakako da je osecaj svih njih da jednostavno nisu dobili podrsku svojih sunarodnika da zastupaju njihove interese. Videce se kako ce se dalje postupiti, verovatno u dogovoru sa predsednikom Republike Borisom Tadicem i sa medjunarodnom zajednicom. Mi smo kontaktirali sa ljudima sa lista i oni su u jednoj prilicno teskoj situaciji da bi mogli nesto odredjenije da kazu - naglasio je Ribac.

KONSTITUTIVNA SEDNICA SKUPSTINE OPSTINE VRNJACKA BANJA - pise Slobodan Rajic
Zajedno DSS i radikali

   Verifikacijom odbornickih mandata i izborom opstinskih funkcionera pocetkom ove sedmice konstituisana je nova Skupstina opstine Vrnjacka Banja. Posle proteklih lokalnih izbora, dobivsi poverenje biraca, u skupstinskim klupama susedne opstine, medju ukupno 33 odbornika, koji su polozili zakletvu i potpisali svecanu izjavu, nalaze se predstavnici 11 izbornih lista. Banjsku Skupstinu opstine sacinjavaju: 7 odbornika Grupe gradjana „Znamo kako“, 6 odbornika DSS, 5 odbornika DS, 4 odbornika SRS, po 2 odbornika SPO, SNS, SPS i Grupa gradjana „Novoselac“ i po jedan odbornik G 17 plus, Grupe gradjana „Liga za Vrnjacku Banju“ i Drustva „Vrnjcanin“.
   Iako se na pocetku konstitutivnog zasedanja krila buduca vladajuca koalicija, nakon utvrdjivanja predloga za predsednika Skupstine opstine, svima je bilo jasno da ce lokalnu vlast u narednom periodu ciniti GG „Znamo kako“, DSS i SRS, uz podrsku SPO, SNS, SPS i GG „Novoselac“. Predstavnici DS su istakli da nece podrzavati buducu koaliciju na vlasti i da ce delovati kao konstruktivna opozicija.
   Za predsednika Skupstine opstine Vrnjacka Banja, tajnim glasanjem, sa 26 glasova „za“, sest „protiv“ i jednim nevazecim, izabran je Dane Stanojcic iz DSS-a, diplomirani politikolog, novinar Radio V. Banja, a za njegovog zamenika Radovan Popovic iz SPO.
   Novoizabrani predsednik opstine Rodoljub DZamic (GG „Znamo kako“) istakao je da po konstituisanju Skupstine i izvrsnih organa svi odbornici, bez obzira na stranacku pripadnost, treba da krenu u efikasno resavanje nagomilanih problema u Vrnjackoj Banji.

ODRZANA OKRUZNA KONFERENCIJA DEMOKRATSKE STRANKE (DS) U KRALJEVU - pise Slobodan Rajic
Mitrovic umesto Koricanca

   Umesto Mila Koricanca, za novog predsednika Okruznog odbora izabran Vukomir Vule Mitrovic iz Kraljeva • Izabran Okruzni odbor u stalnom sastavu od pet clanova • Zadovoljstvo postignutim rezultatima DS na proteklim izborima, predstoji jos ozbiljniji rad Za novog predsednika Okruznog odbora Demokratske stranke u Kraljevu izabran je Vukomir Vule Mitrovic iz Kraljeva. Tako je odluceno na okruznoj konferenciji te stranke, odrzanoj pocekom ove sedmice u Kraljevu. Vule Mitrovic bio je jedini kandidat za tu duznost, a od 54 prisutna delegata DS iz pet opstina opstina Raskog okruga (Kraljevo, Vrnjacka Banja, Raska i Tutin), tajnim glasanjem, poverenje su mu dala 52. Podsecanja radi, dosadasnji predsednik Okruznog odbora DS u Kraljevu bio je Mile Koricanac, kome je mandat istekao.
   Na konferenciji je izabran i Okruzni odbor DS u stalnom sastavu, usvojen Poslovnik o radu, a bilo je reci i o aktuelnoj situaciji i zadacima Demokratske stranke. Ucestvujuci u radu konferencije, Miodrag Djidic, clan Predsednistva Demokratske stranke, istakao je da su svi izbori, pa i ovi unutar stranke, izuzetno vazni. On je podsetio da su proslogodisnji parlamentarni izbori za DS bili znacajni jer su posle stisavanja tzv. „afera“ pokazali njenu snagu kao trece parlamentarne stranke po broju mandata, a koja se opredelila za opoziciono delovanje, pokazavsi da ne zeli vlast radi vlasti. Djidic je rekao i da su februarski izbori u DS, kada je doslo do demokratskog „provetravanja“ stranke, a na kojima je pobedio Boris Tadic, bili zaloga njegove buduce pobede na predsednickim izborima i sticanja jos veceg poverenja.
   - To je ponelo DS u lokalne izbore, na kojima je DS postigla najveci uspeh u svojoj istoriji, jer je bila najuspesnija sa 21 odsto osvojenih svih glasova u Srbiji, 86 kandidata za gradonacelnike i predsednike opstina u drugom krugu, a potom 28 izabranih opstinskih celnika. Zadovoljni smo, ali nije dobro sto smo bili sami protiv svih, posto nas je DSS, i pored dogovora Kostunica-Tadic, izneverio u mnogim sredinama, jer moramo imati politicke partnere za buduce delovanje. Postoji strah kod drugih stranaka od DS, ali nas gradjani masovno podrzavaju - naglasio je Djidic.
   On je izrazio uverenje da ce „DS na sledecim skorim parlamentarnim izborima, koji su neminovnost, jako dobro proci i ponovo formirati vladu koja ce se suociti verovatno sa jos vecim problemima, ali to je izgleda sudbina DS - da resava najteze probleme“. U osvrtu na protekle lokalne izbore, Djidic je istakao da predstoji detaljna, sustinska analiza rezultata, ali da svuda gde kandidati DS za gradonacelnike i predsednike opstina nisu prosli u drugi krug nema mesta zadovoljstvu i mora doci do kadrovskih stranackih promena. Kao primer naveo je Rasku, gde je DS „izasla u poslednji cas na izbore“ i Novi Pazar, gde jos postoji poverenistvo, umesto da se osnuje opstinski odbor stranke.
- Nas cilj treba da bude da osvojimo 25 odsto, ili 90 odbornickih mandata u regionu. Situacija je prilicno dobra, ali nas ocekuje veliki posao - zakljucio je Djidic.
   Obracajuci se delegatima, novoizabrani predsednik Vule Mitrovic rekao je da ce prioritetni zadatak DS u Raskom okrugu biti da se stranacka infrastruktura podigne na visi nivo, da se ojaca svaki mesni i opstinski odbor. On je izrazio ocekivanje da ce dobiti podrsku i da ce Okruzni odbor i DS u celini u okrugu dobro raditi. Najavio je i da ce se sednice Odbora odrzavati uvek u drugoj opstini.
Ucesnike konferencije pozdravio je u ime domacina narodni poslanik Slobodan Mihajlovic, predsednik Opstinskog odbora DS Kraljevo.

Predsednik
Novoizabrani predsednik Okruznog odbora Vukomir Vule Mitrovic rodjen je 1955. godine u Borcanima kod Kragujevca, u kojem je zavrsio osnovnu i srednju skolu i Prirodno-matematicki fakultet. Radio je najpre u Vojnom remontnom zavodu u Kragujevcu, zatim u smederevskoj „Gosi“, bio profesor u srednjoj skoli. Najduze je bio zaposlen (15 godina) u „Prvoj petoletci“ u Trsteniku na radnim mestima - od tehnologa u proizvodnji, do direktora, a od 1995. godine je privatni preduzetnik. U Kraljevu zivi od 1982. godine, sa suprugom Lidijom i kcerkom Tamarom. Clan DS postao je na njenom osnivackom kongresu 1989. u Domu omladine u Beogradu. Neprekidno je clan Opstinskog odbora DS u Kraljevu, dva puta je bio potpredsednik tog Odbora, cetiri puta delegat Skupstine DS, dva puta biran u stalni sastav Glavnog odbora DS u Beogradu. Dva puta uzastopno pobedjivao je na lokalnim izborima na birackom mestu broj 6 u gradu, u prethodnom mandatu bio je sef Odbornicke grupe, a trenutno odbornik i zamenik sefa OG DS u SO Kraljevo.

Okruzni odbor
Za clanove stalnog sastava Okruznog odbora DS Kraljevo jednoglasno su izabrani: Enisa Demirovic (Tutin), Predrag Vukovic (Raska), Jasminka Jovanovic (Kraljevo), Goran Pavlovic (Usce) i Aleksandar Beljakovic (V. Banja).

ZBOG UVODJENJA FISKALNIH KASA - pise Predo Markovic
Protest pijacnih prodavaca

   Oko 200 prodavaca sa kraljevacke robne pijace, od 1.200 koliko ih ima, u ponedeljak ujutro protestovalo je ispred zgrade SO. Pored toga sto su ponovili svoje zahteve, koji se ponajvise ticu uvodjenja fiskalnih kasa, oni su se na ovaj nacin solidarisali i sa svojim kolegama, koji su iz Kraljeva autobusima otputovali na protest ispred Vlade Republike Srbije. Desetak predstavnika pijacnih prodavaca primio je predsednik opstine, dr Radoslav Jovic.
   Prodavci su Jovicu naglasili da se ovom vrstom prodaje bave iskljucivo ljudi bez posla, zahtevajuci od njega da kao prvi covek Kraljeva, ali i narodni poslanik, zastiti njihove porodice, koje bi fiksalizacija dovela do prosjackog stapa. Prodavci su istakli da ne beze od placanja poreza, ali da fiskalizaciju ne prihvataju.
   - Zaleci se na to da, za razliku od njih, vi nista ne placate, kod mene dolaze i trgovci koji imaju prijavljene radnje i placaju porez. S obzirom na to da niko od vas nije zaposlen i da je situacija u velikom broju gradova u Srbiji ista, ja cu razgovarati sa predsednicima opstina u tim gradovima, kako bismo zajednicki nasli nacin da vam se pomogne, obecao je predsednik opstine Kraljevo.

DR NEBOJSA DIMITRIJEVIC - pise Ivan Rajovic
Smrtnost od raka sasvim ravnopravno rasporedjena

   Direktor kraljevackog Zavoda za zastitu zdravlja (ZZZZ), dr Nebojsa Dimitrijevic, kao jedan od najkompetentnijih strucnjaka u gradu, reagovao je na informaciju da stanovnici u Ulici Vasilija Kocovica, u naselju Grdica, u kojoj zivi oko 100 porodica, uglavnom umiru od raka, koju je sa skupstinske govornice izrekao odbornik DSS Rade Erac, i stanovnik ove ulice. Kako Erac tvrdi, mestani sumnjaju da su za veliki broj obolelih i smrtnih slucajeva od raka krive azbestne vodovodne cevi stare preko trideset godina. Medjutim, direktor ZZZZ, dr Nebojsa Dimitrijevic, demantovao je ovaj podatak cinjenicom da je azbest opasan samo ako se udise, a nije kancerogen ako se koristi kao materijal za vodovodne cevi. Zato je, prema Dimitrijevicevim recima, i prica da u Grdici od kancera umire veliki broj stanovnika neosnovana jer Zavod za statistiku Odeljenje u Kraljevu prati smrtnost stanovnistva u Kraljevu i Raskom okrugu po uzrastu, polu i starosti. Tako se na osnovu prilozenih podataka doslo do toga da broj umrlih od karcinoma do 55 godina starosti za poslednjih petnaest godina u mesnim zajednicama izgleda ovako: MZ Centar - 150, Stara carsija - 75, Ribnica - 60, Ratina - 60, Grdica - 50, Zelengora - 45, Konarevo - 45 itd.
   Ovaj podatak je u koordinaciji sa standardizovanim stopama, tako da se iz njega jasno moze uociti koji je rang ucestalosti obolelih od karcinoma u kraljevackoj opstini. Iz predocenog broja obolelih i umrlih od karcinoma po mesnim zajednicama, jasno je da MZ Grdica nije najugrozenijih od ove opasne bolesti.
   Na osnovu preporuke Svetske zdravstvene organizacije, azbest u vodi se ne ispituje jer nema povezanosti izmedju kancera i azbesta, izjavio je Dimitrijevic za TV Kraljevo. Medjutim, podaci, saopsteni da bi demantovali sumnjicave stanovnike Grdice, jasno govore kako je smrtnost od raka na teritoriji kraljevacke opstine gotovo sasvim ravnopravno rasporedjena po svim mesnim zajednicama. Ko je i kako propisao ove norme i da li bi i mestani ostalih delova grada trebalo da se zamisle nad svojom perspektivom u ovom gradu, pitanja su koja se logic no namecu. Jednostavnije receno, ukoliko je azbest sasvim bezazlen kad se pije, a opasan samo kad se udise, sta je onda to sto izaziva ovo opako oboljenje koje, nekom cudnom pravdom i logikom, podjednako preti mestanima svih mesnih zajednica, drugima cak vise nego Grdicanima. Naravno, pruza se i mogucnost za poredjenja sa drugim gradovima, sto citav problem moze samo da uozbilji, a nikako da banalizuje. Sve skupa jasno ukazuje na to da je strah mestana Grdice sasvim opravdan, a na strucnjacima i politicarima je, dakako, da odgovore na pitanje sta je uzrok povecane smrtnosti Kraljevcana, bez obzira na to koliko ona bila ravnopravno rasporedjena.

EKOLOSKI POKRET „IBAR“ O NACRTU REGULACIONOG PLANA CENTRA KRALJEVA - pise Slobodan Rajic
Buducnost je u zdravom zivotu

   Izjasnjavajuci se o Nacrtu Detaljnog regulacionog plana centra grada Kraljeva, koji je proteklih dana bio izlozen na javni uvid, Ekoloski pokret „Ibar“ je nadleznoj Komisiji dostavio svoje primedbe, predloge i sugestije. U njima Pokret polazi od osnovnih principa na kojima pociva ovo udruzenje gradjana - nevladina organizacija. Pre svega zalaze se da zivotna sredina bude stratesko pitanje razvoja Kraljeva, jer, kako u dopisu nadleznoj Komisiji pise, „sva politicka, ekonomska i druga ljudska prava i slobode ostaju u drugom planu ukoliko gradjani ne ostvaruju prirodno pravo na zdrav zivot sadasnjih i buducih generacija“.
   - U tom cilju se zalazemo da ovaj princip bude ugradjen u dokument koji je izlozen na javni uvid, a ne da se stidljivo pominje kroz zastitu zivotne sredine, i to na jednoj strani. Jos uvek se pitanju ekologije pristupa na starostavni nacin, koji je vise komunalni, sanitarni ili kulturoloski, a zapostavlja se da Skupstina opstine mora da se stara za skladan privredni i ostali razvoj u skladu sa opsteprihvacenim izrazom ODRZIVOG RAZVOJA i medjunarodno prihvacenim ekoloskim standardima, kao i da se kultura jedne zemlje i njenih stanovnika meri njihovim ulaganjem u zdrav zivot - kaze se, pored ostalog, u dopisu.
   U tom smislu, Ekoloski pokret „Ibar“ zalaze se za postovanje savremenog svetskog trenda zastite zivotne sredine „koji se u urbanistickom planiranju razvoja gradova zasniva na preventivnom pristupu, odnosno ukljucivanju ekoloskih faktora u donosenje planskih i investicionih odluka, sto predstavlja novi koncept upravljanja urbanim sredinama“.
   Taj Pokret dao je dvadesetak predloga za izmene i dopune Nacrta regulacionog plana centra Kraljeva. One se odnose pre svega na uredjenje i prosirenje parkovskih povrsina i javne rasvete u njima, plan zastite retkih vrsta drveca u gradu, uredjenje skolskih i prostora i balkona ispred stambenih zgrada, sportskih terena i decjih igralista, izgradnju trim i biciklistickih staza i setalista. Iz Pokreta posebno insistiraju na uredjivanju pesacke staze od Eko-kuce do Mirine cesme, konacnom uredjenju gradske plaze, trotoara, parking prostora i javnih VC-a, kao i na planu izgradnje i odrzavanja podruma, sklonista, garaza i drugih pomocnih prostorija. U oblasti vodosnabdevanja ekolozi zahtevaju konkretan plan uredjenja i propisane sanitarne zastite izvorista pijace vode u gradu, plan uredjenja norton-pumpi u privatnim dvoristima za koriscenje tehnickih voda i izgradnje javnih cesmi. Medju predlozima je donosenje posebnog plana zastite kulturno-istorijskih spomenika i njihovog obelezavanja i plana izgradnje trafostanica i ostalih infrastrukturnih objekata.
   - Ekoloski pokret „Ibar“ smatra da se u Nacrtu regulacionog plana ne vidi dinamika, kao i vremenski rokovi za usvajanje regulacionih i detaljnih projekata, ni medjuuticaj saobracajnica i komunalne infrastrukture u gradu, a ni spisak industrijskih i ostalih objekata za koje je potrebno da se urade odgovarajuce studije o proceni uticaja ovih objekata na covekovu sredinu. Pokret se zalaze da se u okviru Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva stvori jedinstven informacioni sistem i stalno prati dugorocna vrednost i realizacija planova regulacione gradnje i uredjenja prostora - sugerise se na kraju misljenja EK „Ibar“ o Nacrtu regulacionog plana centra grada. Nadlezna komisija trebalo bi uskoro da sazme sve primedbe i sugestije na Nacrt regulacionog plana i da o njima odrzi javnu sednicu i raspravu, a zatim dokument ide u dalju propisanu proceduru.

 NA OSAMNAESTOM SABORU NARODNOG STVARALASTVA SRBIJE ,,ZLATNE RUKE” U SMEDEREVU - pise Marko Slavkovic
,,Potkovici” se posrecilo

  U kategoriji tradicionalnih srpskih jela, etno kuca ,,Potkovica” iz Milocaja osvojila prvo mesto • I Turisticka organizacija Kraljeva, zajedno sa kolegama iz Cacka i Krusevca, najbolja u Republici

    Valjda je sudbina tako htela, a protiv nje se ne moze: sa nepunih trinaest godina, dakle jos dok je bio osnovac, Svetislav Pavlovic Cvele iz Lopatnice, poceo je da druguje sa sa kafanama, 'ajde da ne kazem - da zivi kafanskim zivotom. Poceo je kao sanker u kafani svoga zeta u Bogutovcu, da bi, kasnije, nastavio kao konobar. Iako je, u medjuvremenu, zavrsio srednju tehnicku skolu, njegovo zanimanje i definitivno postaje konobar. Putevi ga, zatim, vode od kafane do kafane, i to, uglavnom, u vidjenije kraljevacke restorane. Tek 1997. godine osamostaljuje se i otvara kafic sa zagonetnim nazivom ,,Kontra'', koja ubrzo postaje poznata i u nju ne navraca samo mladez, vec dolaze i stariji gosti. Kako ko: neko zbog tihe muzike i udobnih separea, a neko zbog dobre ljute i hladnog pica. Tako, skoro sest godina. A onda, Cveletu se iznenada upalila ,,sijalica''. U Milocaju mu je, pre godinu dana, zapala za oko nekadasnja klasicna potkivacnica, od koje bi moglo da se napravi nesto neobicno. Od neobicnog bifea, kao prvobitne verzije, stigao je do etno kuce ,,Potkovica'', zapravo restorana u kome se sluze tradicionalna srpska jela u tradicionalnom, ali prilicno zapostavljenom i zaboravljenom, srpskom ambijentu. Nekadasnjoj potkivacnici Cvele je pridodao staru, ali ocuvanu brvnaru, sa terasom kao ambijentalnom celinom. I unutrasnjost i spoljasnjost ,,Potkovice'' odisu dragocenim starinama, sa vise od cak dve stotine predmeta: od prastarih volujskih kola, kolevke, bracnog kreveta iz vremena prvog svetskog rata (sa urezbarenim golubom i golubicom), preko sporeta ,,cigankara'', razboja, motavila, krunjaca, ,,singerice'', do vojnickih kofera, stare odece, obuce, sanduka sa snasinim mirazom... I tako, sve do dvesta. Mnogim stvarima, istina zanimljivim za oko, danas se i ne zna namena. Toliko su stare.
   - Ceo sank mi je, zapravo, stari kredenac. Stolovi i klupe su, naravno, od (brezovog) drveta, kao i posude za jelo. Jedino sam pogresio sto sam na vratima ve-cea napisao ,,klozet'' umesto ,,nuznik''. Rekli su mi neki gosti da je klozet francuska, a nuznik nasa rec, i to moram pod hitno da ispravim - vrlo ozbiljno kaze Cvele.

Pobednik kao od sale
Cvele je odlicno znao da uz takav enterijer (i eksterijer) odgovaraju i tradicionalna srpska jela. Zato se i odlucio za karlice sa kajmakom i sirom, pogacu i proju, cvarke i kavurmu, pihtije i crevca, kupus, sarmu i pasulj iz zemljanog lonca; zatim, ajvar, tursiju, kiseo kupus, sezonske salate... a sve se to servira u zemljanim tanjirima i drvenim casama. Domaca ljuta se toci u cokanjima, a u ponudi je i grejana rakija, suvo meso, slanina, kacamak, popara, peceni krompir, gibanica i kiselo mleko, a spremaju se i jela po narudzbini, narocito sa rostilja i ispod saca... Goste sluzi devojka u narodnoj nosnji, sa obaveznim cvetom u kosi, a zabavljaju ih harmonikas i frulas, koji sede u cezi unutar brvnare. I jos mnogo detalja, da ne kazem cuda. Zato sve to i nije moglo da prodje nezapazeno. Pricalo se, pa su ljudi, najpre, dolazili da se uvere u pricu, a onda su ostajali da ponesto prezalogaje, pa su specijalno dolazili zbog hrane, pa i zbog hrane i zbog ambijenta, ali i zbog neobicne muzike. Bitno je da se za ,,Potkovicu'' culo. Nadaleko se culo. Posebno je postala hit medju restoranima ove vrste posle nedavne pobede na Osamnaestom saboru narodnog stvaralastva ,,Zlatne ruke'', odrzanom u Smederevu. U kategoriji spremanja tradicionalnih srpskih jela, ,,Potkovica'' je osvojila prvo mesto, ostavivisi za sobom predstavnike etno kuca, odnosno etno restorana, iz tridesetak gradova u nasoj Republici. ,,Potkovica'' je pripremila kupus sa mesom iz zemljanog lonca, posnu sarmu sa orasima, pitu pirincaru, sir, kajmak i dimljeno meso sa projom i pogacom. ,,Potkovica'' se predstavila u okviru Turisticke organizacije Kraljeva, koja je nastupila sa turistickim organizacijama Krusevca i Cacka. Zajednicki nastup ove tri turisticke organizacije, svojom raznovrsnoscu u ponudi, ostavio je najbolji opsti utisak i zato im je pripalo prvo mesto i simbolicna novcana nagrada.
   A sto se ,,Potkovice'' tice, Cvele namerava da uskoro napravi i povece ognjiste, oko koga bi se sedelo na drvenim trupcima, ,,tronogim'' stolicama, starim buradima, drvenim koferima i sanducima. A sank bi, prema njegovoj zamisli, bio od preuredjenog hiljadulitarskog bureta. I ni to nije sve. Ali, nastaviti sa detaljisanjem vec bi bila reklama. A ona mora da se plati: da nesto ,,zacvrci'', na zaru ili ispod saca, pa da se sve to ljudski zalije. Posteno.

Posle Skole

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PREVENCIJA BOLESTI ZAVISNOSTI U SKOLAMA, UZ POMOC BRITANSKE ORGANIZACIJE ZA MEDJUNARODNI RAZVOJ - DIFID - pise Jelena Petrovic
Ka skoli bez droge

  Dosadasnja aktivnost Koordinacionog odbora za suzbijanje maloletnicke delinkvencije, narkomanije i alkoholizma, prosirena novim programom i novim akterima • Ciljna grupa informisanja o bolestima zavisnosti - ucenici osnovnih i srednjih skola

   Otvorene tribine za sve zainteresovane, savetodavne i informativne radionice u skolama, sluzba "tele-apel", kao i dosadasnji oblici rada na informisanju o opasnostima i suzbijanju bolesti zavisnosti - od nikotinomanije i alkoholizma do narkomanije, pa i side kao posledice ovih bolesti - bice u centru ovogodisnje kampanje Centra za socijalni rad, Zdravstvenog centra ,,Studenica", Ekonomsko-trgovinske skole i Omladinske organizacije ,,Kvart". Ovaj projekat podrzalo je i Odeljenje za medjunarodni razvoj organizacije DIFID iz Velike Britanije, u okviru opsteg projekta reformi socijalne politike u zemljama u razvoju. Projekat je naslovljen kao podrska deci, mladima i porodici, a podtema je - prevencija bolesti zavisnosti.
Nosilac i inicijator prosirene aktivnosti na prevenciji ovih bolesti je Ekonomsko-trgovinska skola. Projekat, dakle, nije u celini nov, on se nastavlja na ovu aktivnost, koju Centar za socijalni rad sprovodi od 2001. godine po svim gradskim skolama.
   - Novina u ovom dodatnom programu je sluzba ,,tele-apel". Pored telefona 036/314-850 i 036/337-716, svake srede od 19 do 21 cas dezura jedan od dva neuropsihijatra (dr Vesna Vukadinovic i dr Dusica Spagovic) i objasnjava sve o nacinu delovanja psihostimulativnih supstanci (droga, duvan, alkohol), o posledicama njihovog konzumiranja, nacinu detektovanja uzivalaca, nacinu da se otkloni sumnja da li neko oko nas koristi drogu ili alkohol, sve o mogucnostima lecenja i institucijama kojima se treba obratiti - kaze diplomirani socijalni radnik Evica Erac, koja u ime Centra za socijalni rad ucestvuje u ovom projektu.
   Savetodavni rad u nekim skolama (Ekonomsko-trgovinskoj, Gimnaziji i Medicinskoj, kao i osnovnim skolama u Zici, Ladjevcima i Vrbi sa Ratinom), takodje je novina. U ovaj rad, pored pomenutih doktora i socijalnih radnika, ukljuceni su i Svetlana Drazovic, pravnik, Vesna Nedic, psiholog i Smiljka Glisovic Prsic, pedagog. Savetovanja se drze jednom nedeljno, a prisustvo je potpuno dobrovoljno i, kako istice Evica Erac, sve vece.
Naravno, nastavljena je primena i dosadasnjih programa za sve kraljevacke skole, koja ce se odvijati kroz deset posebnih radionica, gde se djaci upoznaju sa opasnostima i mehanizmima odbrane od bolesti zavisnosti. Ovaj projekat odobrilo je Ministarstvo za prosvetu i sport.
Posebno popularne kreativne radionice na ovu temu vodi omladinska nevladina organizacija ,,Kvart". Ona je organizaovala i sekcije za likovno obrazovanje i kratkometrazni film. U novembru i februaru drzace se i tematski informativni roditeljski sastanci po skolama, a planirane su i dve tribine za sve zainteresovane, sa temama o adolescenciji, o porodici i njenoj ulozi u otkrivanju i resavanju problema zavisnika.
   - Situacija sa ovim bolestima u Kraljevu je vise nego alarmantna. Kada je u pitanju nikotinomanija kod mladih, ova bolest ima srazmere ,,pandemije", jer se zakon o zabrani pusenja na javnim mestima kod nas uopste ne postuje - kaze Evica Erac. - Kada je droga u pitanju, najstrasnije je to sto je droga u Kraljevu tako dostupna, jeftina, rasprostranjena, sto je razvijena ,,masinerija" njene popularizacije i distribucije, a deca su potpuno nezasticena i malo znaju, sto se stalno provlaci neka prica o ,,bezopasnoj" marihuani i slicno - istice Erac i dodaje: - Efekti nase akcije se mogu videti tek za koju godinu, i to samo u populaciji koju mi obuhvatamo edukacijom. Iz testova, koje mi obavljamo na kraju svakog naseg programa, jasno je da ima koristi od ove obuke jer mi umanjujemo verovatnocu da ce oni, koji su nas culi, posegnuti za drogom, alkoholom ili cigaretama.



DOAJEN KRALJEVACKOG SLIKARSTVA, DRAGOLJUB BOSIC, OTVORIO 23. SAMOSTALNU IZLOZBU - pise Jelena Petrovic
Bosketov krug

   ,,Bosic nema uzora, ali ima sledbenika", rekao Radoslav Premovic u svecanom prologu • Autor se oprasta od publike?

   Na ponovo vaskrslom nekadasnjem kultnom mestu kraljevacke kulture, kako je Dom kulture u Ribnici nazvao uvodnicar izlozbe crteza Dragoljuba Bosica, Radoslav Premovic, zablistalo je tridesetak Bosicevih crteza, koje je Premovic naslovio ,,ni crtezima ni grafikom, a blizu i crteza i grafike", odnosno ,,monografikom". Figura, prelomljena kroz Bosicevu autenticnu likovnu poetiku, dominira kao tema, iako je prisutan i pejzaz. Kraljevacka likovna publika ispostovala je doajena kraljevackog slikarstva i dosla u ,,punom sastavu" da jos jednom pogleda segment iz grandioznog Bosicevog opusa, koji cine svi oblici likovnog izrazavanja, koji su, iako u raznovrsnim tehnikama i motivima, uvek prepoznatljivog, samo Bosicevog, rukopisa.
- Od nemira do nemirenja, sa ljubavlju i humanizmom kao vrhovnim ciljem, izmedju impresionizma i ekspresionizma, Bosic nema uzora, ali ima sledbenika - rekao je Premovic i ,,ponudio" Bosiceve crteze na ,,analiticko i estetsko dozivljavanje".
   Sam autor, pominjuci nekoliko poslednjih izlozbi - u rodnim Stanisincima, u Vrnjackoj Banji, gde je ucio skolu, u Narodnom muzeju u Kraljevu, gde je bila retrospektiva povodom 40 godina rada i ovu, u Ribnici, gde je proveo radni vek - rekao je da mu je ovo poslednja samostalna. Nedvosmisleni zamor verne publike mozda ce maestra naterati da pogazi rec: tesko je poverovati da se umorio, iako je iza njega oko 160 grupnih izlozbi, 23 samostalne, kao i brojne kolonije i slikanje u humanitarne svrhe, neizbrisivi trag u pedagoskoj aktivnosti, kao i najveca priznanja, kao sto su novembarske nagrade KPZ-a i SIZ-a obrazovanja, tri prve nagrade na izlozbama kraljevackih slikara i nagrada ULUK-a. Na slikama i crtezima uvek mlad i svez, blistavog kolorita, izvanrednog crteza, Dragoljub Bosic je i kao autor i kao pedagog dao najvise u Kraljevu, ali ne i svoj maksimum. To je najbolje opisao likovni kriticar dr Lazar Stojnovic, povodom Bosiceve retrospektivne izlozbe u Muzeju u Kraljevu: ,,I onda, kada dodje do akumulacije te unutrasnje napetosti, ona eksplodira u jednom trenutku, da bi linijom belezio ta seizmografska kretanja svoje nutrine, ili, opet, bojom stvara sliku, u cemu boja nije samo boja, materija, vec je ona u isto vreme i emocija, ona je u isto vreme i osecanje, ona je u isto vreme i misao." Svaka njegova slika gradi duhovne mostove izmedju posmatraca i autora, istice Stojnovic.
   Crtezi Dragoljuba Bosica ostace izlozeni u ribnickom Domu kutlure narednih petnaestak dana. Otvaranje izlozbe uvelicali su ucenici frule i harmonike i njihov profesor Miloje Lazovic, kao i tople uvodne reci direktora Doma, Dimitrija Jovanovica.

IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Preporucujemo
Borisav Velickovic, "50 kazivanja o Svetoj gori i Hilandaru", Lio - Gornji Milanovac, Legenda - Cacak, 1999
   U nizu sve brojnijih knjiga o Svetoj gori i Hilandaru, ova koju preporucujemo izdvaja se jednostavnim i lakim kazivanjem, sazetoscu i briznim odabirom podataka. Od opstih i zvanicnih, njena kazivanja neprimetno postaju topla i otkrivalacka upoznajuci nas sa zapretenim predanjima i dalekim verovanjima. Bogate ilustracije (fotografije i reprodukcije) prate pricu i cine da duh Svete gore bude jos vernije docaran. Autor, Borisav Celikovic, neprimetno nas uvlaci u svet monaske drzave, preplicuci u svojoj naraciji njenu nemirnu proslost i sadasnjost. I zaista, "Pri svemu tome nema onog na putovanjima uobicajnog osecanja - stranac u tudjini pred nepoznatim", jer svaki dolazak u Svetu goru je kao "povratak kuci posle duzeg izbivanja".
   Sledeceg cetvrtka, 4. novembra, Crkva Svete trojice i Narodna biblioteka "Stefan Prvovencani" organizovace predstavljanje ove knjige. U programu ce ucestvovati svestenik Jovisa Zecevic i autor, gospodin Borisav Celikovic. Program pocinje u 19 casova u kraljevackoj Biblioteci, a tokom veceri posetioci ce biti u prilici da vide veliki broj slajdova koje je autor snimio prilikom poseta Svetoj gori.

Bata (opet) prvak Evrope

   Na prvenstvu Evrope u Kik boksu odrzanom u Budvi Kraljevcani Slobodan Marinkovic i Marija Ristovic ostvariliu su veliki uspeh. Marinkovic je osvojio zlatnu medalju u Ful kontaktu do 86 kg.
   - On je u finaulu savladao prvaka sveta Norvezanina Ole Honasena. U polufinalu biuo je ubedljiv protiv Rusa Mugamedova. Treba naglasiti da ova dva Marinkoviceva protivnika nisu do ovog prvenstva imali nijedan poraz - kaze Miroslav Jakovljevic, predsednik Kik boks kluba Kraljevo.
   Marija Ristovic osvojila je srebrnu medalju.
   - Najpre je u polufinalu pobedila predstavnicu Finske a u finalu je porazena od Ruskinje Galine Misakove - dodaje Jakovetic.
   Treci predstavnik Kik boks kluba Kraljevo Goran Vuksanovic nije imao ovoga puta srece jer je u prvom kolu porazen od predstavnika Rusije kada je pruzio dostojan otporop ravdavsi tako prvi nastup u reprezentaciji.



FUDBAL
Lekcija od imenjaka

Metalac Trgovacki - Metalac (GM) 0:1
Kraljevo. Strelac: 0:1 Jevdjovic u 42 minutu. Stadion kod Lozionice. Sudije: Borko Djuric (Uzice) 7,5. Pomocnici: M. Markovic (Guca), J. Ilic (Uzice). Zuti kartoni: Andjelkovic (Metalac Trg), Saric (Metalac GM).
Metalac Trgovacki: Batalo -, Milosavljevic 6 (Pavlovic 6), Otacsevic 6 (Vlasic -), Andjelkovic 6,5, Josifljevic 7, Ivanovic 6,5, Nikolic 6, Dimitrijevic 6,5, Milevic 6, Vasic 6 (Bogojevic -), Barjaktarevic 6.
Metalac (GM): Milovanovic -, Partaljevic 6,5, Popovic 6 (Jovanovic 6, Curovic 7, Pantovic 7, Otasevic 6,5, Saric 6,5, Jevdjevic 7 (Karovic -), Djokovic 6, Vidic 6,5, Nikitovic 7 (Milinkovic -).
Igrac utakmice: Radivoje Jevdjovic (Metalac GM).
Gosti su sa stadiona kod Lozionice otisli pevajuci. Osvojili su sva tri boda u utakmici sa nemotivisanim igracima domaceg Metalca. Milanovcani su u 8. i 18. minutu imali prilike za pogodak, ali je Jevdjovic bio neprecizan. Ipak, najbolju sansu za gol propustio je mladi Barjaktarevic, kada je sa pet metara sutirao kraj desne stative. Pred sam kraj poluvremena Jevdjovic je podesio nisanske sprave i posle asistencije kroz sredinu terena matirao golmana Batala.
U drugom poluvremenu igralo se bez suta ka okviru vrata oba golmana, koji u celini nisu imali posla. Domacini su, istina, napadali, ali su se gosti iz Gornjeg Milanovca znalacki branili i odbranili. Najvise posla imao je sudija Djuric, koji je bio na visini zadatka. Sve je video i sve cuo.


SUMADIJSKA FUDBALSKA ZONA - pise Aleksandar Daisevic
Pola tuceta Kragujevcanima

Gradski stadion. Gledalaca: 200. Sudija: Dejan Kovacevic (G. Milanovac). Strelci: Ivezic u 8. i 62, Mikic u 57, Djokic u 87. i 90, Markovic u 88. minutu (Sloga). Zuti karton: Jeremic (Kolonija).
Sloga: Bozovic, Radesic (Siljkovic), Zivkovic, Mikic, Jelic, Blazeski, Ivezic (Markovic), Markicevic, Djokic, Pelibanovic, Levajac (Banjac).
Kolonija: Srejovic, Misovic, Djokic, Milosevic (Pantovic), Murati, Miskovic (Planic), Jeremic, Miric, Petrovic, Ristic, Markovic.
Igrac utakmice: Pelivanovic (Sloga).
Sloga igra kao pravi lider, pa nije cudo sto se navijaci iz kola u kolo u sve vecem broju pojavljuju na Gradskom stadionu. Golman Srejovic je sest puta kapitulirao, ali je u nekoliko navrata i spasao svoju mrezu. Sloga je odigrala utakmicu ozbiljno od pocetka do poslednjeg zvizduka sudije Kovacevica. Fudbaleri u belim dresovima imali su konstantnu podrsku svojih vernih ,,Kasapa” sa tribina stadiona.