Znacajnija podrska Kraljevu
Rasterecenje privrede i podsticanje proizvodnje
Pomoc u saniranju dugova
Buducnost Srbije u Evropi
Da li ste zadovoljni zdravstvenim uslugama
Nisam pojeo nikog koga poznajem!
Covek koji je nosio srpsko zlato
Krupni koraci u prosirenju kapaciteta
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, odbojka, kik-boks, fudbal

MLADJAN DINKIC, REPUBLICKI MINISTAR FINANSIJA POSETIO KRALJEVO

RAZGOVOR SA PREDSTAVNICIMA OPSTINE - pise Slobodan Rajic
Znacajnija podrska Kraljevu

   Lokalna samouprava treba da preuzima sve vise nadleznosti, ne samo u komunalnim delatnostima, vec i u privredi, zdravstvu, prosveti i ostalim oblastima, i republicka vlada ce joj u tome pruziti maksimalnu pomoc, rekao je ministar Mladjan Dinkic u razgovoru sa funkcionerima opstine Kraljevo.
   Prethodno ga je dr Radoslav Jovic, predsednik kraljevacke opstine, upoznao sa licnom kartom i sa trenutnim stanjem i osnovnim problemima u razvoju opstine i zahvalio mu na razumevanju sto je prvi ministar koji je dosao pravo u opstinu, a ne u „partijsku filijalu“ i sto su Kraljevu ove godine ustupljena veca finansijska sredstva nego drugim opstinama. On je naglasio da su prioriteti u razvoju Kraljeva izgradnja obilaznice, vodoprivrednog sistema „Lopatnica“ i regionalne deponije, resavanje socijalnih i privrednih problema. Apelujuci za vecu pomoc Vlade Srbije, narocito zbog problema koje su doneli talasi izbeglica i raseljenih, dr Jovic je posebno insistirao na podrsci u smanjenju velike nezaposlenosti, kreditiranjem otvaranja malih i srednjih preduzedja (pogona), pre svega u oblasti agrara i prehrambene industrije i izvozno orijentisanih.
   Ministar Dinkic je rekao da je spreman da licno i preko ostalih ministarstava pomogne da se ovi prioritetni projekti u Kraljevu realizuju. Prema njegovim recima, u budzetu za 2005. godinu planirano je 350.000.000 evra za putnu privredu u Srbiji i da izdvajanje 4.000.000 evra za prvu fazu kraljevacke obilaznice ne bi trebalo da bude problem. Takva finansijska podrska iz Republike ne bi trebalo da izostane ni kada su u pitanju vodosnabdevanje i deponija, jer su to kapitalne, dugorocne investicije, regionalnog znacaja. Naglasio je i da ce iduce godine biti odobreno 600.000.000 dinara za (samo)zaposljavanje i veliki broj dugorocnih, povoljnih kredita preko Fonda za razvoj i garancijskih fondova (mala i srednja preduzeca, agrar, stambena izgradnja). On je obecao i da ce Vlada pomoci kraljevackim privrednim gigantima - Fabrici vagona i Magnohromu u restrukturiranju, pronalazenju poslovnog partnera, privatizaciji i ozivljavanju proizvodnje i plasmana, uz istovremeno resavanje socijalnih problema. Dinkic je predstavnicima opstine sugerisao formiranje posebne sluzbe za pomoc preduzetnicima u pravljenju biznis-planova i otvaranju malih preduzeca, naglasivsi da ce budzetom Republike za narednu godinu, sredstva od poreza na dodatu vrednost ustupljena opstini Kraljevo biti povecana sa 30 na 40 odsto.

SASTANAK SA PRIVREDNICIMA - pise Slobodan Rajic
Rasterecenje privrede i podsticanje proizvodnje

   Istakavsi da ce budzet Srbije za narednu godinu biti socijalno-razvojni, a ekonomska politika ekspanzivna, u ragovoru sa 30 privrednika u Regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu, ministar Mladjan Dinkic je naglasio da ce sustina te politike biti dalje smanjivanje javne potrosnje i poresko rasterecenje privrede, smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, nastavak procesa privatizacije i podsticanje proizvodnje i izvoza.
   Privrednici su posebno zahtevali od ministra i njegovih saradnika iz Ministarstva za finansije, Uprave javnih prihoda i Carine da se smanji broj propisa („sluzbeno lisce“), uprosti poreska i carinska procedura i boljom organizacijom i kadrovskim osposobljavanjem omoguci efikasnija koordinacija preduzeca sa vladom i drugim nadleznim institucijama. Oni su insistirali i na efikasnijem suzbijanju tzv. „sive ekonomije“, nelojalne konkurencije, posebno kod uvoza (ino)strane robe i monopola na trzistu, brzoj privatizaciji i efikasnijem radu (privrednih) sudova i inspekcije.
Direktor Magnohroma, Rodoljub Petrovic, upoznao je ministra Dinkica sa teskom situacijom u najvecem kraljevackom preduzecu, koju karakterisu veliki dugovi, uz stalna iskljucenja struje i vode, gubici, niske i zakasnele zarade... Prema njegovim recima, srecna okolnost je sto Magnohrom ima proizvodnju i zainteresovane partnere, zbog cega bi tendersku privatizaciju trebalo sprovesti do kraja godine i za to vreme, bar u naredna dva meseca, obnoviti ukinute drzavne subvencije preduzecu.
   Odgovarajuci na pitanja i komentarisuci sugestije privrednika, ministar Dinkic je, pored ostalog, rekao da je stanje u pravosudju najslabija karika i da ce njegova reforma ici jako sporo, da ce se odmah ubrzati proces privatizacije i uskoro poceti davanje koncesija pre svega u putnoj privredi (autoput Beograd-Bar, Ibarska magistrala), da se za decembar priprema skladniji carinski tarifni sistem u interesu domace privrede, da ce u januaru zapoceti ozbiljna reforma vojske i vojne industrije, da je za primenu PDV-a objavljen veliki broj pravilnika i da ce vlada u tome pruziti punu pomoc preduzecima, da ce „siva ekonomija“ biti uskoro prevedena u legalne tokove, da ce najveci broj administrativnih prepreka uspesnoj proizvodnji, poslovanju i izvozu biti otklonjen i da ce samo Uprava javnih prihoda preko 214 filijala pruzati pomoc u primeni PDV-a i svim drugim pitanjima... On je obecao da ce privatizacija u Magnohromu i Fabrici vagona, poput uspesno obavljene u Livnici u Kikindi, biti realizovana iduce godine, a povodom molbe dr Radoslava Jovica, predsednika opstine Kraljevo i Milana Dmitrovica, direktora MK „Rudnik“, da vlada odobri sredstva za socijalni program za 800 radnika ove konfekcije koji su proglaseni tehnoloskim viskom, sugerisao da direktor dostavi pisani zahtev na razmatranje, jer su za 2005. za ovu namenu predvidjena znacajna finansijska sredstva.
   Na sastanku sa privrednicima, koji je mimo protokola produzen za pola sata, ministar Dinkic je preporucio privrednicima da preko svoje komore nametljivije i efikasnije ucestvuju u kreiranju i primeni propisa, bas kao sto su njihovi predlozi i sugestije u potpunosti uvazeni prilikom izrade i donosenja Zakona o javnim nabavkama.

FABRIKA VAGONA - pise Predrag Markovic
Pomoc u saniranju dugova

   Ministar finansija Srbije, Mladjan Dinkic, obecao je u sredu, u okviru posete Kraljevu, poslovodstvu i radnicima Fabrike vagona da ce razmotriti mogucnosti za oslobadjanje dela dugova ove fabrike, kako bi brze pocela privatizaciju i dobila strateskog partnera. On je prilikom posete Fabrici rekao da ce o eventualnom smanjenju dugova razgovarati vec sutradan sa ministrom privrede Predragom Bubalom.
   Ministar finansija je u Fabrici vagona kazao da je u poslednje vreme metalska industrija posebno pocela da raste, da je veoma konjukturna u Rusiji (na primer), gde povecana traznja ne moze da se zadovolji sopstvenom proizvodnjom.
   ,,Za Fabriku vagona je presudna sledeca godina, jer je sad sansa da se pronadje dobar partner”, istakao je Dinkic, dodavsi da ce Vlada Srbije i zaposleni u Fabrici naci strateskog partnera koji ce biti motivisan da ulozi sredstva tek nakon resavanja pitanja dugova.
   Vrsilac duznosti generalnog direktora Fabrike vagona Dusan Baltic, kazao je da od ukupnog duga Fabrike vagona od 14.000.000 evra, sedam miliona evra cini dugovanje NIS- Energogasu. On je naveo da postoje zainteresovane firme u Rusiji, Brazilu, Indiji, Austriji za privatizaciju Fabrike vagona, koja danas uposljava 840 radnika. Medjutim, iako je jos 3. juna ove godine doneta Odluka o raspisivanju tendera za Fabriku, on jos uvek nije raspisan zbog postojecih dugova.

VISOKA DELEGACIJA MINISTARSTVA INOSTRANIH POSLOVA KRALJEVINE NORVESKE U KRALJEVU - pise Rajko Saric
Buducnost Srbije u Evropi

   Regionalni centar gradjanske akcije ,,Lingva” bio je u sredu domacin visokoj delegaciji Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveske i ambasadi ove prijateljske zemlje u Beogradu, koju su predvodili Kim Traavik, zamenik sefa Norveske diplomatije i Hans Ol Urstad, ambasador u SCG.
   Radovan Milicevic, direktor Centra Lingva, sa saradnicima, prezentovao je gostima socijalno-ekonomsku problematiku opstine Kraljevo stavljajuci akcent na zbrinjavanje nekoliko hiljada izbeglica iz Hrvatske i Bosne, na zbrinjavanje vise od dvadeset hiljada raseljenih sa Kosova i Metohije, na problem kolektivnih centara, problem korupcije, jacanje poverenja gradjana u institucije sistema i druge negativne pojava u drustvu koje su nam ostale posle obaranja rezima Slobodana Milosevica.
   - Iako je poseta bila kratka, dovoljno sam sagledao kompleksnost problema i video da se konkretno radi na resavanju zaista brojnih problema. Impresioniran sam sirokim spektrom delovanja Lingve, posebno kada je rec o pravnim savetima i borbi protiv korupcije, rekao je Hans ol Urstad.
Ambasador Urstad smatra da je dobro sto se kroz NVO mrezu razvijaju lokalni talenti koji medju stanovnistvom sire ideju o prikljucenju Srbije Evropskoj Uniji jer ,,Srbiji je buducnost u Evropi, Srbija jeste deo Evrope”.
   - I sada u Kraljevu, osecam da se nalazim u Evropi, izjavio je uglednio gost.
   - Gostima iz Norveske ambasade izneli smo sve probleme, ekonomske, socijalne i privredne prirode, kao i politicke probleme koji se desavaju u Srbiji, a sa akcentom na podrucje centralne Srbije. Gospoda Traavik i Urstad su potvrdili da je prezentacija opravdala ocekivanja - rekao je za Ibarske novosti Radovan Milicevic posle sastanka.
   Centar Lingva je od 1999. godine izvrsni partner u realizaciji svih programa koje sprovodi Norveska narodna pomoc, a koju direktno finansira vlada Norveske. Milicevic je uveren da ce saradnja biti nastavljena i pojacana projektima na ublazavanju siromastva, nezaposlenosti, korupcije i svega sto opterecuje nase okruzenje.

ANKETA - pise Rajko Saric
Da li ste zadovoljni zdravstvenim uslugama

   Pracenje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova i procena zadovoljstva korisnika zdravstvenih usluga sprovodi se od 1. do 5. novembra na podrucju Raskog okruga. Svi pacijenti koji su u ovdasnjim zdravstvenim ustanovama dobili anketni upitnik, trebalo bi da ga precizno popune i do 23. novembra dostave uruciocu. Iznosenjem stvarnog stanja u oblasti zdravstvene zastite pomoci cemo nadleznima da izvrse potrebne korekcije kako bi zdravstvene usluge bile na visem nivou.
   Cilj ankete je da se ustanovi stepen zadovoljstva korisnika pruzenom zdravstvenom zastitom u ustanovama i koji su to faktori koji uticu na njihovo zadovoljstvo odnosno nezadovoljstvo.
   Sistem kvaliteta je kontinuirani proces, koji je kroz korektno sagledavanje toka aktivnosti, identifikaciju neusaglasenosti i zahteva za korektivne mere, podlozan stalnim proverama i korekcijama, jer uvodjenje sistema kvaliteta nikako ne znaci i podizanje nivoa kvaliteta.
   Anonimni upitnik je dizajniran po preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) sa 20-45 pitanja. Upitnik omogucava sagledavanje brojnih aspekata pruzene zdravstvene zastite, socijalno-demografske osobine lecenih pacijenata, zdravstveno stanje pacijenta pre prijema u bolnicu, dostupnost, kontinuitet, organizacione aspekte pruzene zdravstvene zastite, tehnicki aspekt zdravstvene zastite, prijatnost ambijenta (ocena licnog komfora, cistoce, inventara, ishrane i dr) i jos neke bitne aspekte.
    Istrazivanje se sprovodi u primarnoj zdravstvenoj zastiti - u sluzbama opste medicine, medicine rada, zdravstvene zastite dece, zdravstvene zastite zena i stomatologije i u stacionarnim zdravstvenim ustanovama - na internistickim i hirurskim odeljenjima (ali ne i na odeljenjima pedijatrije i psihijatrije i odeljenju za rehablitaciju).
   Troskove istrazivanja snosi zdravstvena ustanova, a broj upitnika se odredjuje na osnovu prosecnog broja poseta - otpusta u toku jedne radne nedelje. Urucivanje kovertiranih upitnika sprovodi se samo u centralnom sedistu doma zdravlja, bez punktova, radi lakseg organizovanja istrazivanja i smanjenja troskova. Upitnik sa adresiranom kovertom se urucuje nakon posete lekaru, odnosno, nakon otpusta pacijenta na salteru, uz objasnjenje o svrsi istrazivanja. Pored evidencije o broju urucenih upitnika, vodice se i evidencija o broju pacijenata koji su odbili da prime upitnik, bez obzira na razlog. Obradjeni ce biti samo upitnici koji na adresu zdravstvene ustanove pristignu do 23. novembra.
   Zdravstvene ustanove obradjuju zatim rezultate iz formirane baze podataka po polu, starosti, strucnoj spremi i dr.
   Analiza upitnika sluzi zdravstvenoj ustanovi da ustanovi nivo zadovoljstva njenih korisnika, daje mogucnost da otkrije faktore koji uticu na nezadovoljstvo, poput organizacije rada, zakazivanja pregleda, malo rada na prevenciji i instrument za evaluaciju zadovoljstva svake godine. Komisija za unapredjenje kvaliteta u svoj godisnji izvestaj upisuje rezultate opste satisfakcije pacijenata.

DR LJUBISA JOVASEVIC, POTPREDSEDNIK BIOETICKOG KOMITETA SAVETA EVROPE - O PROBLEMU PASA LUTALICA, O ODNOSU ZIVOTINJA PREMA LJUDIMA I LJUDI PREMA ZIVOTINJAMA: - pise Jelena Petrovic
Nisam pojeo nikog koga poznajem!

   U ekonomski i kulturoloski razvijenom svetu, u porodicama je vise dece, ali uvek su tu i psi ili macke; kod nas, oni koji su do juce gledali vukove kao domace zivotinje, smatraju da je vrhunac civilizacije nemati nikakvog kontakta sa zivotinjama - sem sa prasetom na tanjiru • Kad maltretiranje zivotinja bude podlozno krivicnoj odgovornosti, onda cemo imati stabilnu i uredjenu drzavu. Takve zakone cemo morati da ratifikujemo u dogledno vreme • Ako ne govorimo o mrzovoljnima i opsednutima, i kod nas ljudi vole zivotinje. Tu ljubav treba da razvijaju porodica, obdaniste, skola, mediji, ali mediji ne kao do sada, govoreci o ,,odgovornosti" pasa, vec o odgovornosti ljudi

   - Nisam pojeo nikoga koga poznajem - u sali, ali i zbilji, kaze doktor LJubisa Jovasevic, ,,vlasnik" velikog broja zivotinja, ali ne kao izvora hrane, vec kao majdana neizmerne obostrane ljubavi. Istaknuti ortoped (cijim se imenom naziva i jedna metoda operacije kolena), direktor Zavoda za rehabilitaciju ,,Agens", bivsi predsednik Opstine Kraljevo i aktuelni savezni poslanik, kao i potpredsednik Bioetickog komiteta Saveta Evrope, svestrana je licnost, sa mnogim znanjima i mnogim pasijama. Zato i zanimljiv sagovornik o bezbroj tema.
   Povod razgovoru o temama van medicinske struke i politickog angazmana je, u Kraljevu cesto usijana, situacija oko pasa lutalica, tacnije receno - beskucnika, kao i najavljena priprema azila za napustene zivotinje. Sem sto je za tu temu odgovoran po funkciji u Savetu Evrope, dr Jovasevic je i veliki ljubitelj, poznavalac i dobrotvor prema zivotinjama svih vrsta. U svom malom zooloskom vrtu, dr Jovasevic ima pse, macke, koze, divlje i pitome svinje, magarce, konje, bivole, paunove, patke i druge vrste ptica... Bezbroj je zivotinja koje je operisao i izlecio, svejedno da li su necije ili nicije. Zivotinje mu uveliko uzvracaju paznju i odanost, pa je dr Jovasevic utoliko bogatiji covek. On smatra da i kod nas ima veliki broj ljudi koji vole zivotinje, ali se oni prosto ne vide od onih drugih, mrzovoljnih i opsednutih, u stvari - psihopatoloskih slucajeva, koji zivotinju vole samo pecenu, na tanjiru.

EVROPA I KAKO JE STICI
   - Pre 2000. godine, mi smo tvrdili da cemo, kao prvi korak u prikljucivanju Evropskoj Uniji, prihvatiti sve njene zakone. Danas smo jos daleko od toga, ali cemo morati. Ako je rec o pravima zivotinja, u neku ruku je besmisleno o tome govoriti sa aspekta nase danasnje prakse, jer mi ne vodimo racuna ni o pravima ljudi. Bioeticki komitet Saveta Evrope, ciji sam jos uvek potpredsednik, a vec mi istice mandat, bavi se pravima ljudi, pitanjima lecenja ljudi, pitanjima eutanazije, abortusa i mnogim drugim, ali isto tako i pitanjima prava zivotinja. Evropska Unija je svojevremeno imala iste probleme kao i mi sada sa psima na ulicama. Danas su ti problemi svuda reseni, sem u Grckoj, ali ce i ona uskoro biti prinudjena da pristupi sveevropskim standardima i u tom pogledu. Ako imate pse lutalice, drzava mora da plati njihovo ciscenje od koznih i parazitarnih bolesti i sterlizaciju. I smestaj u azile. U civilizovanom svetu se, za razliku od nas, razvija kult zajednistva coveka i prirode, odnosno zivotinja.
   Naravno, kada se govori o psima bez doma i staratelja, ljudi se uvek plase besnila. Dr Jovasevic nam i tu prenosi evropska iskustva u suzbijanju besnila: umesto lecenja posledica, Evropa je i tu izlecila uzrok:
   - Problem besnila je vrlo lako i jeftino resiv. Nije tacno da zbog besnila moramo da unistavamo pse i lisice, vec je tacno da imamo i drugih sredstava na raspolaganju. Pacje, ili kokosje, pilece glave - koje nisu skupe - atenuiraju se virusom besnila, bace po terenu gde se nalaze lisice, one pojedu te glave i fakticki postanu vakcinisane protiv besnila. To je uradjeno u Svajcarskoj, Francuskoj, Nemackoj... Postavlja se pitanje sta je jeftinije: lekovi koje dajete ljudima koje je ujeo nevakcinisani pas, obradjivanje rane, placanje bolovanja, saniranje komplikacija itd, ili vakcinisati lisice hranom.
Nije samo nas odnos prema psima smetnja ulasku u Evropsku Uniju. Kada su u pitanju zivotinje, Evropa pazi na sve. To je u cilju zastite zivotinja, ali i ljudi.
   - Tri godine pre ulaska u Evropsku Uniju, evropska veterinarska inspekcija je pratila ishranu svinja u Poljskoj: da li jedu splacine iz bolnica i hotela, ili ih hrane zitaricama i svim onim sto je potrebno za uzgoj svinja. Poljska je morala tri godine da bude bez ijednog slucaja hranjenja svinja splacinama da bi mogla da pristupi evropskim integracijama, pa i izvozu mesa. Imamo, doduse, i mi zakon koji nesto od toga regulise: zabranjeno je klanje prasica ispod 25 kilograma, a puna je pijaca onih od 10 kilograma; stoka mora da se odmori pre klanja, a mi je maltretiramo pa je meso crno, puno adrenalina i mlecne kiseline pa ne smeju da ga jedu dijabeticari. I niz drugih primera ima.

KRALJEVO KAO ,,CRNA RUPA"
   U Kraljevu je odnos prema zivotinjama, a posebno prema psima bez vlasnika, veoma problematican, primitivan. LJudi nose kamenje u dzepovima da bi ih gadjali, smatraju svojom duznoscu da ih sutnu, a od svake nove vlasti traze da potruju ,,lutalice" i onda su nam - svi problemi u zivotu reseni! Mediji se cesto stavljaju na njihovu stranu. Doskora su psi trovani na veoma brutalan nacin, nedavno je usvojena jedna prilicno kontroverzna odluka o cuvanju pasa, a planira se i otvaranje azila. Sta o svemu tome misli dr Jovasevic?
   - Mediji veoma pogresno prate taj problem, izvestavaju o akcidentnim situacijama i stvaraju klimu netrpeljivosti, a ne pitaju se o uzrocima napustanja pasa, stvaranja copora i eventualnog povredjivanja coveka od strane psa. Kako nastaju lutalice? Tako sto neodgovorni ljudi napustaju svoje ljubimce! Covek se od deteta uci odgovornosti. Dakle, ako uzima kucnog ljubimca, mora da ga pazi, hrani, leci, seta, stiti od drugih i druge od njega, vaspitava. Pas mnogo lici na svog vlasnika. Ako se covek ponasa abnormalno, i pas se ponasa kao covek. S druge strane, copori se formiraju u vreme nagona za parenjem, pa se sterilizacijom i taj problem resava. Ubijanje pasa je i nasim zakonom zabranjeno. Vi ste ranije imali pravi pomor, koji prosecno emocionalno stabilna osoba ne moze da podnese. Najgora varijanta bila je kada su pustali lovce da izvrse odstrel pasa lutalica. Lovci, u onom svom poznatom stanju, kakvi umeju da budu kada polaze u lov ili se iz lova vracaju, ne razlikuju ni sta je pas lutalica ni sta nije, ni sta je vuk, sta pas, a sta mecka, pa ste imali strasnu situaciju u parku Mataruske Banje, kada su se danima vukle ranjene zivotinje, koje nisu mogle da umru, a to su gledala deca koja su prolazila iduci u obdaniste ili skolu.
   Kada smo kod ubijanja pasa, prica se da ce u buducem azilu psi biti smesteni po nedelju-dve, a onda, ako ih niko ne usvoji, bice ,,humano" uspavani, to jest ubijeni. U stvari, umesto da ih ubijaju na ulici, kao do sada, ubijace ih na Ratarskom imanju! Da li je to po zakonu?
   - Nije! To je kao onaj slucaj pre nekoliko godina u Beogradu, u Ovci, kada se ceo svet digao protiv tog ubijanja pasa u prihvatilistu. Zna se kada je dozvoljena eutanazija: samo ako je pas neizlecivo bolestan, ako je toliko star da ne moze da uzima hranu, ili ako je toliko agresivan da ne moze da se smiri pa je opasan po okolinu. To su veoma malobrojni slucajevi i sve mimo toga zakonom je zabranjeno.
Da li ce im napraviti adekvatne uslove za zivot, dovoljno prostrane boksove i ostalo? I ko to moze da kontrolise?
   - I velicina boksova je zakonom propisana: za vece pse 6 sa 3 metra, za male 2,5 sa 1,5; mora da postoji i ogradjeni prostor za izvodjenje, za mladje pse se moraju obezbediti i igracke, a da ne govorimo o ishrani, lecenju, ciscenju. To moraju da kontrolisu veterinarska i sanitarna inspekcija, ali i veterinarska i poljoprivredna skola, pa i svi mi. Mi se nalazimo pred ratifikacijom zakona iz te oblasti, usaglasenim sa evropskim, pa zasto bismo zapocinjali nesto sto nije u skladu sa njima, nesto sto ce sigurno za sest meseci ili godinu dana morati da se radi na sasvim odgovarajuci, civilizovan nacin!
   A sta mislite o nedavno jednoglasno usvojenoj opstinskoj odluci o cuvanju pasa?
   - To je jedino sto je fakticki proslo kroz nasu Skupstinu! Resavaju pitanje ponasanje pasa, a ne ljudi! NJihov najveci domet je zabrana drzanja pit-bulova. A pit-bul je pas kao i svaki drugi pas. Sa pit-bulovima je problem sto ih, izgleda, u najvecoj meri drze agresivni i emocionalno nestabilni ljudi, koji dozivljavaju neku vrstu ushicenja kad pustaju pse u borbu. To nije ljubav prema zivotinji, ljubav prema psu. Te borbe su zabranjene, kao i mnogo toga kod nas, ali se zabrana ne postuje, Ja bih, za primer, vrsio eutanaziju za borbu izdresiranih pasa, ali bih kaznjavao i njihove vlasnike i gledaoce tih borbi, koji stimulisu vlasnike da tako nesto organizuju.
   U nastavku, dr Jovasevic naglasava:
   - Kad budemo imali zakone da maltretiranje zivotinje podleze krivicnoj odgovornosti - a to je jedan stepen vise nego maltretiranje dece, ljudi, komsija - tek onda cemo imati odgovornu i stabilnu drzavu. Pogledajte sudjenja u Engleskoj, Francuskoj, Nemackoj, SAD: za maltretiranje zivotinje dobija se i visegodisnja robija! Niko ne sme ni svog psa da ubije. Ako pas treba da bude ubijen, to rade strucni ljudi, na propisan nacin, bezbolan. A ne - laik uzme sekiru i ubije psa. Ne radi se tu vise ni o psu - on podlegne, ni o tom coveku - on je ocigledno lud, vec se radi o okolini koja nije duzna da to gleda. Zasto bih ja u mom dvoristu morao da slusam cviljenje praseta koje kolju u susednom - to treba da se radi u specijalnim ustanovama, a ne po kucama. Za to mora da se sprovede jedan dugogodisnji trening nacije, sinhronizovano: porodica, obdaniste, skola, mediji... Nece ni obdaniste propasti ako jednom nedeljno deca svoju uzinu odnesu zivotinjama u azilu, niti ce to pomoci prezivljavanju zivotinja u azilu, ali ce se stvoriti taj neophodan kontakt izmedju ljudi i zivotinja, neophodan za zdravu ljudsku zajednicu. U Kraljevu se moze napraviti i mali zooloski vrt, gde bi deca bila u neposrednom kontaktu sa raznim malim, bezopasnim zivotinjama.
   Pre izvesnog vremena, kao predsednik Skupstine opstine, dr Jovasevic je Veterinarskom institutu dao 1.200.000 dinara da pocne da resava problem pasa bez vlasnika. Niti su sta uradili, niti su novac vratili. A taj novac bi - smatra dr Jovasevic - bio dovoljan za pocetak resavanja tog problema, u koji, pre samog Veterinarskog instituta, treba da se ukljuce veterinarske stanice, kao i veterinarska i poljoprivredna skola. Buduci veterinari, uz nadzor starijih kolega, trebalo bi da vrse sterilizaciju i lecenje tih zivotinja, hrana bi se mogla jeftino obezbediti u klanici, restoranima, kasapnicama itd, a sigurno je da ima i ljubitelja zivotinja, koji bi volontirali u prihvatilistu, cistili, setali zivotinje i slicno. Naravno, trebalo bi i mediji da se ukljuce u akciju smestaja napustenih zivotinja kod ljubitelja, da objavljuju fotografije napustenih zivotinja i njihove karakteristike, kao sto se to radi u celom razvijenom svetu.

DOBITAK - SAMO ZA DOBRE I KULTURNE
   Dr Jovasevic je jedan od onih ljudi koji su uvek imali psa ili macku, ili oboje, pa tako sada i njegova deca imaju i pse i macke, i vise od toga. Kontakt sa zivotinjama dr Jovasevic smatra relaksirajucim, oplemenjujucim i na svaki nacin potrebnim za razvoj kvalitetnog coveka. Ali, ne misle svi tako.
   - Sve to zavisi od nivoa obrazovanja. Ima ljudi koji hoce da odu na selo, pa tamo ceo plac betoniraju. Sto onda nisu sedeli u svom soliteru, tamo nema korova ni blata. Psiholoski je vrlo pozitivno druzenje ljudi i zivotinja. Cak postoje odredjene zivotinje koje se preporucuju za lecenje odredjenih bolesti. Autisticna deca se lece kroz programe sa delfinima, ili plavim tackastim sijamskim mackama. Uopste, svaka zivotinja, koja prepoznaje dete i nece da ga povredi, a dete se stara o njoj, bar treba da je nahrani - sve je to pozitivno u lecenju psihickih i emotivnih smetnji. Danas, u takozvanom ,,trecem svetu", deca zive u neposrednom kontaktu sa zivotinjama, a sve to iz ekonomskih razloga. U ekonomski, finansijski, a samim tim i kulturoloski razvijenim sredinama, u porodicama ima vise dece, ali porodica nikad nije bez psa ili macke. A kod nas ima onih, koji su do juce gledali vukove koji su im bili kao domace zivotinje, a sada smatraju da je vrhunac civilizacije nemati nikakvog kontakta ni sa kakvom zivotinjom, sem eventualno sa prasetom na stolu, u tanjiru, i smatraju to vrhuncem civilizacije. Oni niti imaju zivotinje, ali sve manje i manje imaju i dece. I to je povezano... Nije, dakle, u pitanju samo odnos coveka prema zivotinji, nego i odnos coveka prema coveku. Jer, kakav odnos imate prema ljudima, takav automatski imate i prema zivotinjama.
   Dobitak od druzenja zivotinja i ljudi je, dakle, obostran. Ali, njega mogu da uzivaju sve zivotinje i samo neki ljudi: dobri i obrazovani.
U dosadasnjim razgovorima o pravljenju prihvatilista za napustene zivotinje, glavni izgovor protivnika je bio da je to skupo, a mi imamo i vecih briga. Sta dr Jovasevic kaze na to?
   - Uvek cemo imati i druge probleme. U tom smislu se ne mogu praviti ,,prioriteti", jer se nista nece uraditi. Uostalom, zato i postoje razlicite struke: da bi svak radio svoj posao. Nemojte da govorimo o mrzovoljnima i opsednutima! O onima koji ne vole ni ljude, ni stare, ni decu, niti imaju osecaj za socijalno ugrozene... ni za sta, sem za peceno prasence... Ova situacija, u kojoj smo mi, izazvala je masovnu psihopatologiju kod ljudi, to je tacno, ali ima i dobrih ljudi. Protivnici azila se, navodno, brinu o izbeglicama i socijalno ugrozenima. A vidjao sam izbeglice, koje su povele svoje kucne ljubimce sa sobom, koje hrane i druge pse, a ni sami nemaju ni hrane ni smestaja. Razmislite o tome! Mislim da ljudi imaju potenciju da budu sve bolji, i, sto nam bude bolji ekonomski standard, bice bolje i za okolinu, bilo da je u pitanju biljni, bilo zivotinjski svet. Pogledajte - tako je i u drugim zemljama.
Drugi izgovor mrzitelja zivotinja je da one prljaju okolinu. Da li je to tacno? Neki radnici gradske ,,Cistoce" posvedocili su da su se nacistili vise ljudskog nego pseceg izmeta...
   - Nijedna zivotinjska vrsta, sa izuzetkom gubara i skakavaca, ne moze da isprlja i unisti prirodu onoliko koliko moze covek! Mi smo ti koji smo najbrojniji i najagresivniji. Mi smo, uspravljajuci se na dve noge i oslobadjajuci saku, razvili mozak, ali mnoge zivotinje imaju mnogo vise centara u mozgu nego mi, samo ih nisu stimulisali: delfini, kitovi, slonovi... Psi su jedina zivotinjska vrsta koja moze da izvrsi samoubistvo! Poznat je primer bake-dzeparosa, koja je osudjena na tri meseca zatvora, a imala je pudlicu sa kojom se razdvojila zbog izdrzavanja kazne. Pudlica je nekoliko puta pokusala samoubistvo tako sto je htela da legne pod voz, ali su uspeli da je sprece. Ipak je na kraju uspela. To je zabelezeno u Nemackoj. Zna se i za primer lovackog psa u Rimu, koga su drzali na terasi i koji je zbog toga bio depresivan, pa je skocio sa terase - uprkos strahu od visine - i izvrsio samoubistvo... Zivotinje imaju svoju licnost i tako ih treba posmatrati. Neoprostivo je unistavati vrstu, ali i maltretirati jedinku.

 ,,IBARSKE NOVOSTI " U POSETI OBRENU NIKOLICU, AVIO-MEHANICARU U PRERATNOJ JUGOSLAVIJI - pise Ivan Rajovic
Covek koji je nosio srpsko zlato

   Obren Nikolic je rodjen u Kraljevu, 16. 06. 1920. godine. Otac mu je bio kolar i posle povratka iz ratova 1912-1918. godine, kao jedini takav majstor u gradu, otvorio je radnju u kojoj je pravio fijakere i teretna kola. Kad je umro, to vise niko nije radio. A umro je u pedesetoj godini, od promaje, kaze Obren, ne skrivajuci ni dan-danas zalost za rano preminulim roditeljem.

PRVI SUSRET SA AVIONIMA
   Ucio je osnovnu skolu, zanatsku skolu i masinbravarski zanat. Sestra Milica je tada majstoru sila suknje i bluze, a on ih je nosio u park kod velike pijace. Jednoga dana, pitala ga je komandantova zena sta radi, a on je odgovorio da uci zanat. Pitala je da li to radi za pare, a on je rekao da se zanat ne uci za pare. ,,Da te uposlim kod vojske, da radis za pare", predlozila je ona, a on je odgovorio kako ima jos dva meseca do polaganja ispita. Rekla mu je da joj odmah donese diplomu. Kad je doneo diplomu, zvala je nekog telefonom i odmah je dosla nova ,,praga", kojom su se odvezli do aerodroma. U kancelariji je bio jedan kapetan koji je pitao sta zele. Ona je rekla, pokazujuci na njega, ,,da ovaj decak od sutra pocne da radi kod stare vojske”. Tako se zaposlio u Drugoj pilotskoj skoli, na Aerodromu u Kraljevu, gde je radio od 1937. do 1941. godine.

NIKSICKO ISKUSTVO
   - Pocetkom 1941. godine, seca se Obren, poslali su nas za Niksic, a da nismo uopste znali zasto, niti smo znali da smo zaratili sa Nemcima. Ceo puk vojske Druge pilotske skole dosao je sa Kraljevackog aerodroma u Niksic. I ja sam bio sa njima. Nista nisam radio i pojma nisam imao zasto sam tu. Oficiri sa nama nisu hteli da jedu, bilo im je ponizenje, a ja sam nabavljao hranu za svoje drugove. Jednoga dana je dosla kraljeva garda, a sa njima kraljica Marija i njen sin, prestolonaslednik Petar Karadjordjevic. Kraljevi gardisti, koje sam tada prvi put video, u stroju dugom preko trista metara, bili su lepi kao lutke i naoruzani do zuba. Mislio sam da ce i oni da otputuju avionima, ali nisu. Sutradan rano ujutru, oko 7 sati, stiglo je naredjenje da se avion do 10 sati pripremi za uzletanje. Avion je bio spreman i u zakazano vreme dovezla se kraljica sa prestolonaslednikom Petrom u ,,mercedesu", a pola sata pre njih pristigla su dva kombija u kojima su bili drveni sanduci, koje je trebalo da utovarimo u avion. Nismo znali sta je u malim sanducima, a na svakom je bio nacrtan ekser. Ukupno ih je bilo 20. Ubacili smo tovar koji je bio pretezak za nas, po trojica na jedan sanduk, i rasporedili ih u unutrasnjosti spremista, tako da se avion pod teretom ne bi prevrnuo. Dogodilo se da je poslednji sanduk pukao i iz njega su ispale zute poluge duzine ljudske sake. Neke od njih su mi pale na noge, a bile su toliko teske da su mi umalo prebile prste. Kada je video nase iznenadjenje, jedan od prisutnih ministara je objasnio kako je to mesing koji smo duzni da vratimo Grcima. Ne znam kako, gotovo istog trenutka nam je dao zdrave daske, cekic, eksere i testeru. Rekao nam je da prevrnemo sanduk, da slozimo poluge i ukucamo daske, da sve bude kao sto je i bilo. Istovremeno, iz drugog kombija su utovarane papirne novcanice, koje su se rasturale iz uvezanih paketa i nosene vetrom letele na sve strane, tako da je ceo Niksic bio prekriven parama. Kad sam, po zavrsetku utovara, hteo da izadjem, kraljica me je zaustavila i pitala da li znam ko je. Rekao sam da znam, da je kraljica. A onda mi je ona rekla da necu nikuda ne idem, vec da letim sa njima za Grcku. Za to vreme je cvrsto stezala moje rame. ,,Cekajte, molim Vas, da uzmem stvari i kufer”, rekao sam, a ona mi je odgovorila da ce tamo da mi kupi i kufer i stvari. Tada sam rekao kako mi je u kuferu dokumentacija od aviona, koja ne sme da propadne. Kapetan aviona se sve vreme smejao i rekao mi je da pozurim jer samo petnaest minuta moze da ceka. Otisao sam i stajao nesto podalje gledajuci kako avion uzlece. Posle su dosli Italijani, mi smo pobegli, a ja sam dosao u Kraljevo.

RAT
   Ali, nastavlja, da ja nisam radio na aerodromu, svi bi pomrli. A bilo nas je, pored majke i mene najstarijeg, jos sestoro, tri brata i tri sestre.
Jednog brata su, na njegove oci, Nemci streljali 1941. godine, a i njega bi, da nije neshvatljivog spleta okolnosti. Seca se, sada vec osamdesetcetvorogodisnji Obren, nesto pre streljanja u Kraljevu dosli su kod njega nemacki vojnici, koje je poslao komandant aerodroma, i pitali ga gde je radio. Kada im je odgovorio, oni su mu saopstili da se svi koji su radili na aerodromu tamo okupe. A kada su stigli, receno im je da su tu dovedeni zato da bi ih sacuvali kako ih nemacki pesadinci iz Fabrike vagona ne bi streljali. Tamo su, pod strazom, bez hrane i najosnovnijih higijenskih uslova, proveli desetak dana, dok je u gradu trajalo streljanje. Sve vreme, kako kaze Obren, mislili su da je namera Nemaca da ih vode u Nemacku na rad, ali srecom, nisu.
Tokom rata Obren se nasao i u Zemunu. Tamo je radio u Eskadrili za vezu Vrhovnog staba Jugoslavije. Tu je proveo tri meseca, sve dok nije stiglo naredjenje da predje u ruski gvardijski lovacki puk u mestu Kleku, a potom godinu dana u Madjarskoj. Odatle su, seca se on, tokom rata masine svakodnevno u 10 i 15 casova poletale ka Sremskom frontu. Za razliku od drugih, njegove su, ponosno istice, radile besprekorno. Kada je zemlja oslobodjena, iz Madjarske su ga poslali u Zagreb, gde su ustase pokusale da im upale avione. Slali su ga potom u Mostar, LJubljanu, pa u Pulu, gde je, na svoju inicijativu, a oni su mu dozvolili, citav jedan dan obilazio Brione i cudio se onome sto je tamo u to vreme video.

ORDEN ZASLUGA ZA NAROD
   - Posle rata, u Puli, ceo puk stoji, a mene komesar zove. Ja pretrnuo, sav drhtim, ne znam sta je, pitam se sta sam to uradio, a on kaze: ,,Obren je dobio medalju ". To su mi dali pola Srbi, a pola Italijani. U pesadiji je to islo mnogo lakse, a u vazduhoplovstvu sam orden dobio samo ja.
Iz Pule je dosao u Kraljevo. Tu se zaposlio kod Pirica, tadasnjeg clana Komiteta, na odrzavanju motornih testera, koje su stigle iz Engleske i koje niko nije znao da popravi. Kada je ova radionica posle godinu dana zatvorena, otisao je pred kapiju ,,Magnohroma" da pita ima li posla. Rekli su mu da ima posla, ali da je nedovoljno onih koji hoce da rade, a kada je on odgovorio da hoce, receno mu je da sutradan dodje. Dosao je i poceo da radi na montazi mlinova. Bilo je to 1952. godine. U tom preduzecu je Obren kao poslovodja radio 20 godina i, kako kaze, zaradjivao opstini po milion dinara godisnje, 20 godina - 20 miliona, a to niko ne zna. Za zasluge mu je tadasnji predsednik SO Miodrag Janjic, koji je licno dosao u ,,Magnohrom", urucio priznanje Zasluznog gradjanina Kraljeva, koje se i danas nalazi u obimnoj dokumentaciji Obrena Nikolica o jednom burnom, tegobnom i, nadasve, uzbudljivom zivotu.

LJUBAV PREMA AVIONIMA
   Od kada je izasao iz vojske, 1950. godine, interesuje se Obren za avione. Danas penzioner, uglavnom se seta i razmislja o avionima i dokumentaciji o njima, pokusavajuci da prikupi sto vise interesantnog materijala. Sakuplja sve do cega dodje i ima dokumentaciju o avionskim motorima svih drzava, ali i njihove karakteristike. Ti motori su jos uvek u upotrebi, ali sadasnji piloti nista o njima ne znaju, niti zele da nauce, sa prizvukom nostalgije prica Obren. Isao je i na kraljevacki aerodrom ali, kako sa gorcinom kaze, tamo nece da ga prime, nece da razgovaraju sa njim, a sve bi, sto je do sada prikupio i sto ce tek da sakupi, u jednu sobu moglo da stane, da vojska vidi kada dodje, kaze. Ima on i depesu komandanta Aerodroma Nis, kojom ga 1997. godine poziva na prigodnu svecanost.

FOTOGRAFIJA ZA PRINCEZU
   Dobrog zdravlja i jos uvek u punoj snazi, Obren je prilicno aktivan u raznim oblastima zivota. Kada je bila ovde, tokom predizborne kampanje, princeza Jelisaveta mu je poklonila svoju fotografiju, ali je zatrazila da i on njoj pokloni svoju. Obren je to i ucinio preko svog prijatelja Milivoja Damljanovica, koji tvrdi da je sliku uredno predao princezi. ,,Sliku sam joj poslao sa posebnim zadovoljstvom, pored ostalog i zato sto je kraljica Marija njena tetka", kaze Obren. Ovaj zivahni covek, za koga se nikako ne moze reci starac, i pored toga sto ima 84 godine, deluje neuporedivo mladje, a ni pice mu ne smeta, u umerenim kolicinama. Uz sve pocasti i priznanja koja su mu tokom zivota dodeljivani, zivotari, cak bi se reklo dosta burno, sa penzijom od 12.000 dinara (iz dva dela) i za sebe tvrdi da je apsolutno zdrav i da vec tri godine nije posetio lekare, niti ima potrebu. Stavise, kaze da uopste nema poverenja u danasnje medicinare, a pogotovu ove ovdasnje na koje je posebno ogorcen zbog smrti svoje supruge. Secajuci se nje, sa tugom i suzama u ocima, Obren kaze kako je svojevremeno hteo da se ozeni nekom Kraljevcankom, ali su one tada trazile trgovce, a ne majstore. Malo u zbilji, a malo u sali, buduci mladozenja je zapretio da ce otici na kraj zemlje i naci sebi zenu, pa neka bude sta bude. Sticajem okolniosti, u LJubljani je proveo dve godine i upoznao Elizabetu Skrinjar iz Ormoza. Tako se dogodilo da se njome i ozeni i dobije dva sina, LJuba i Branka.

,,JA SAM OVDE I JOS SAM ZIV''
   Pre dve godine dogodilo se da je jedan od mehanicara, koji je tada radio sa mnom, dosao u Kraljevo i sreli smo se na Trgu pred spomenikom. On je mene prepoznao i zapoceo razgovor, a ja sam uglavnom cutao i slusao. Dosao je, kako je objasnio, kod nekog cice u Vrnjacku Banju, sa kojim se dopisivao. Pitao me je zasto nisam posao sa kraljicom kada me je vukla. Rekao mi je kako je avion dolazio ponovo i kako su neki od pilota i tehnicara tako napustili zemlju. Mnogi od njih, kako je rekao na kraju, vec su pomrli. ,,Ja sam ovde i jos sam ziv',' odgovorio mu je Obren Nikolic.
- Bio sam onomad u ,,Magnohromu" i doslo mi je bilo da zaplacem, sve zardjalo i niko nista ne radi, prica danas Obren. Samo, kaze mi rezignirano na rastanku, upisite ovabezno, rodjeni Kraljevcanin, jebo mu mater i kad sam se rodio ovde. Bolje da sam se rodio u Turskoj.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

DVE KNJIGE O MUZICI I PRVI CD IGORA RAJOVICA - pise Slobodan Rajic
Muzika za revoltirane

  Mladi srpski i kraljevacki kompozitor elektronske muzike, pored dve knjige o muzici, ,,100 YU rock hitova sa akordima" i ,,Guitar Book", koja ovih dana izlazi iz stampe u izdanju ,,Doroteusa" iz Kraljeva, objavio je CD ,,Remnants of humanity" u izdanju ,,Melosa", koji se moze svrstati u red najboljih ostvarenja u ovoj oblasti

   Igor Rajovic je, kako kaze, prvi put uzeo gitaru u ruke sa sest godina i tada je, pokusavajuci da odsvira neke poznate melodije na jednoj zici, zavoleo muziku. Sa 13 godina poceo je ozbiljno da uci da svira. Pravi entuzijazam je dobio u svojoj prvoj grupi ,,Psiho". To je period u kojem je poceo da razvija kreativnost i ljubav prema stvaranju kroz veliki broj nastupa sirom Srbije. Kasnije pocinje da svira bluz i klasicnu muziku, ne da bi se na tome zadrzao, vec da bi se blize
   upoznao sa koncepcijom razlicitih muzickih oblika koje je smatrao znacajnim za razvijanje sopstvene kreativnosti. Posle toga, zahvaljujuci iskustvu koje je stekao i okolnostima u kojima je ziveo, a u kojima se i sada nalazi, odbacio je teznju da postane virtuoz na gitari, da svira samo tudje kompozicije i odrzava u zivotu nesto sto je nastalo u vremenu pre ovog.

STVARANJE, A NE ,,TEZGA''
   Igor kaze kako nema nista protiv ljudi koji neguju vestinu sviranja na nekom instrumentu, jer, zahvaljujuci njima, danas su Bah i Betoven jos uvek na neki nacin zivi, tj. medju nama, ali, kako kaze, priroda mu je takva da mu jednostavno ne dozvoljava da se posveti samo takvom nacinu bavljenja muzikom i da se poistovecuje sa necim sto je neko drugi stvorio. Drugim recima, ne zeli da bude muzicar-zanatlija, interpretator, tezgaros.
- Toga se uzasavam jer primecujem mnoge talentovane muzicare koji su prinudjeni da sviraju narodnjake ili da rade nesto drugo isto tako odvratno, nesto sto ih, u pravom smislu te reci, degradira, kaze mladi kompozitor. NJegova muzika je, objasnjava, izmedju ostalog, karakteristicna po tome sto se u njoj nalazi i slika svega sto se na ovim nasim prostorima desilo, sto se desava i sto ce se desavati. I slika njegove vizije stanja bez svega onoga sto sprecava razvoj individualne ljudske prirode, bez svega onoga sto odrzava coveka polumrtvim, sto ga cini nezdravo zavisnim od drugih njemu slicnih, zavisnim od mehanickog rada koji ima dejstvo anestezije, bez svega onoga sto ga cini potistenim, zabrinutim, uskopljenim, uplasenim, neuroticnim, bez hrabrosti, bez sposobnosti objektivne kontemplacije, bez ljubavi, bez snage, bez svoje istinske prirode odavno zatrpane pod slojevima tesko izlecive bolesti danasnjice!
   Odgovarajuci na pitanje kome je njegova muzika namenjena, Igor kaze kako mu je nemoguce to da definise i da njegova doslednost u postovanju takvih individua ne dozvoljava da grupise te ljude koji, prema njegovim kriterijumima, vrede. Jer, svi su oni razbacani, kud koji, svi oni danas imaju nesto zajednicko, ali nisu ujedinjeni. A posto svi moraju da zive, svi se oni polako i nevoljno degradiraju, deo po deo, verujuci da ce nekada neko da ih pronadje kao Mendelson Baha. Medjutim, za to vreme propadaju i svi su srafovi masine u kojoj uvek neko drugi pokazuje put kojim ,,treba" ici ili kako stajati u mestu. NJegova publika je, zato, svaka individua koja hoce da se izbori za svoju sopstvenu slobodu zivljenja, svaki revoltirani stanovnik ove planete, svako ko je svestan da sluzi degenerisanim pojavama i duhovnim nakazama, svako ko poseduje snagu da nesto promeni i svako ko je u dusi ratnik.
   Kompjuter mu, kako objasnjava, dosta pomaze u onome sto radi, ali misli kako je ipak uspeo da zadrzi ona bitna ,,ljudska" svojstva koja daju zivotnost i specificnost nekom delu.
   - Ta masina mi uglavnom koristi za snimanje i miksovanje onoga sto odsviram na nekom instrumentu i ne dozvoljavam da ona odsvira jednu jedinu notu koju ja nisam smislio, kaze Igor.

UMETNOST I REPRESIJA
   Ubedjen da su politika i umetnost u stalnom konfliktu, Igor kaze kako, prema njegovom misljenju, umetnost ne trpi represiju. Kada joj je zabranjeno da govori svojim jezikom, ona je tada prinudjena da nauci jedan veoma komplikovan jezik, jezik koji zli gospodar ne razume iz pozicije u kojoj je, a koji ce moci da razume rob, koji vise nije potpuno svestan da ga lanci isuvise stezu.
   - Kada bi umetnik delimicno naucio da govori tim jezikom i kada bi ga ipak zli gospodar uhvatio u pokusaju organizovanja pobune, umetnik bi bio ili kaznjavan smrcu ili zabranjivan, sto jos vise daje vrednost njegovom delu i pravi mu skupu reklamu koja kosta zivota. Koliko bismo takvih umetnika danas mogli da nadjemo medju svima koji sebe tako nazivaju, a koji ni danas, kada je potpuno dozvoljeno da ,,lajes“ koliko hoces, ne smeju da kazu nista sto bi gospodar mozda protumacio negativno, a sto je neophodno za razvitak svake individue i onoga sto se sada podrazumeva pod pojmom zivot. Svakom od tih jadnika je vazan samo taj licni, bedni interes i spremni su da ponizno klece i mole bilo koga ko ima vlast i moc. Takvima, izgleda, nikada nece biti jasno da nista nije vrednije od doslednosti, hrabrosti, cistote, postenja, istrajnosti, ponosa i snage usmerene protiv svega onoga sto danas vlada i onoga sto cak i te pojmove prisvaja i menja im pravi kontekst i sustinu. Kome i cemu sluze ta njihova dekadentna dela ako ne samo njima samima u cilju postizanja neopravdane slave i malo boljeg pseceg zivota (od ulicnog pseta do kucnog ljubimca), pita mladi autor.
On tvrdi da je moto takvih ,,umetnika'': Budi poslusan i ,,dobar" i bice ti dobro, pusti da drugi zrtvuju svoj zivot da bi tebi bilo dobro, sacekaj da se drugi podave u bari, pa onda gazi po njihovim telima da bi presao na drugu stranu. Oni su paraziti duha koji se osecaju sigurno samo iza ledja onih ostvarenih i priznatih od vecine, pijuci njihovu krv.
   - Danas je ,,umetnik", izgleda, nusprodukt bolesnog drustva, dvorska luda koja nikoga vise ne zasmejava, onaj cija bolesna sujeta zdere sve sto bi jos nahranilo njegov nezasiti ego, pa makar to bila i otrovna laz ili glupost, kaze Rajovic.
   - Mislim da je povezanost politike i umetnosti nuzna ako je umetnost u situaciji da mora biti ili nesto nalik crvu ili necemu ljigavom sto ce posluziti da reflektuje sjaj zle vlasti, ili koplje koje ce joj biti zabijeno u grlo. Treca opcija koja se neopravdano danas naziva ,,umetnost" jeste delanje ljudi koji pod pojmom ,,umetnost" podrazumevaju samo estetsko doterivanje svojih dela bez bilo kakve teznje za menjanjem onoga sto ne valja oko njih i u njima. To su oni koji misle da ce svoju rdjavu prirodu popraviti cesljem i lepom kravatom. To su oni kojima nikako nije jasno zasto umetnost uopste mora da se mesa u politiku, kao da je politika neki hobi, nesto slicno bilijaru. To su oni koji umetnost spustaju u blato i prave od nje nekakvo sarenilo za odmaranje ociju, usiju, zivaca... Prave od nje nesto sporedno, nevazno, nesto sto je samo obican ukras, a ne snaga i kreativna energija koja ce da u nasim glavama stvori bolju sliku sveta nego sto je ova koja nam je svima pred ocima, energija koja ce da nam pomogne da prevazilazimo svoju, velikim delom, deformisanu prirodu, konstatuje Igor.
   Govoreci o tome sta planira dalje, Igor kaze da bi trebalo da se prvo izvucemo iz mocvare u kojoj se nalazimo, a kada iz nje izadjemo, ukazace nam se vise razlicitih puteva.
   - Kada napravimo paralelu izmedju nekadasnjih i danasnjih ideala i kada obratimo paznju na danasnji sistem vrednosti, bice nam potpuno jasno dokle smo stigli, zakljucuje mladi stvaralac.



"POVELJINA" EDICIJA - pise Bojana Milosavljevic
Nova knjiga poezije

   Milos Milisic, pesnik i novinar iz Kraljeva upravo je objavio sedmu knjigu poezije ciji je naslov "Nasledna bolest." Zbirka je novo izdanje Narodne biblioteke "Stefan Prvovencani," iz edicije "Povelja" (biblioteka Poezija, danas). Urednik i recenzent knjige je Zivorad Nedeljkovic. Najnoviju Milisicevu zbirku, podeljenu u tri ciklusa, likovno je opremio Dragan Pesic.
   Ovaj pesnik do sada je objavio rukopise Vosak, pomorandze, Juda u Srbiji, Crni petak, Ognjena reka Mihajla Astrape, Ukradena vrata, kao i knjigu poezije za decu - Raspored udvaranja. Nagradjivan je na Smederevskoj pesnickoj jeseni, Ratkovicevim susretima, Limskim vecerima poezije i Medjunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Zanimljivo je da je prvu nagradu "Natjecaja suvremene jugoslovenske poezije mladih" (Zagreb, 1982) vratio devedesetih godina. Na rumunski jezik prevedene su mu pesme posvecene Nikiti Staneskuu. Milisic je i jedan od autora filma "Hilandar, kuca svih Srba."


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Preporucujemo
Dobrica Cosic ,,Kosovo" Beograd, Novosti, 2004
Ove nedelje predlazemo da procitate jednu od najtrazenijih knjiga na nedavno zavrsenom Beogradskom sajmu, na koju se, kazu, cekalo cetiri decenije, ekskluzivno svedocanstvo o ,,svetoj srpskoj zemlji", knjigu ,,Kosovo", iz pera naseg istaknutog pisca Dobrice Cosica, u izdanju Novosti. Knjigu je priredila pisceva kcerka, Ana Cosic - Vukic. Kako istice priredjivac, dogadjaji na Kosovu i Metohiji u martu 2004. godine naveli su je da iz ocevih objavljenih knjiga ,,Stvarno i moguce", ,,Piscevi zapisi" i ,,Srpsko pitanje I i II", kao i iz njegovih neobjavljenih dnevnickih belezaka, dokumenata i pisama iz njegove arhive, izdvoji tekstove i zapise u kojima on razmislja i pise o kosovskom pitanju i srpsko-albanskim odnosima. Cosicev odnos prema Kosovu i Metohiji sagledan je hronoloski (od 1968. do 2004. godine) i upravo to vreme, u kome je on pisao o Kosovu, jeste ona uslovnost koja odredjuje znacaj njegovih uvidjanja i predloga za resavanje kosovskog pitanja.
Knjigom ,,Kosovo" Cosic osvetljava dramu kroz koju je prosao kao covek, pisac i politicar, ali i golgotu koju je dozivela Srbija i srpski narod, pokusavajuci da odbrani svoju ,,svetu zemlju".
U knjizi su zabelezeni susreti i razgovori sa mnogim domacim i svetskim licnostima, koje su svaka na svoj nacin uticale da Kosovo postane nacionalna agonija Srba i Albanaca. Posebno je interesantno to sto se u knjizi prvi put spominju kljucni dogadjaji vezani za noviju istoriju Srba devedesetih godina.

Priznanja Mariji i Bati

   Povodom velikog uspeha kraljevackih Kik boksera Slobodana Marinkovica i Marije Ristovic organizoavana je konferencija za novinare. Da podsetimo Maribnkovic je osvojio zlatnu medalju u kategoriji do 86 kg. U finalu slavio je protiv Norvezanina Nilsena. Marija je posle odlicnih borbi stigla do finala ali je morala da se zadovolji srebrnom medaljom. Za zlatnog momka i srebrnu devojku nema odmora. Za koji dan pocinju pripreme za za svetsko prvenstvo koje se odrzava u Maroku. Marinkovicu, kako rekose na brifingu sa novinarima, nedostaje jedino ta amaterska medalja. Pa evo prilike u Maroku.
   Na slici: trener Kostic, Marija Ristovic, predsednik Jakovetic, Marinkovic i Darko Vuksanovic koji je izgubio u prvom kolu na evropskom prvenstvu ali je ostavio solidan utisak i ucvrstio soje pozicije u reprezentaciji.



FUDBAL
Gol za tri boda

Metalac Trgovacki 1
Radnicki Stobeks 0
Kraljevo. Stadion kod Lozionice. Gledalaca 100. Sudija: Slobodan Pavlovic (Pozega). Strelac: Dimitrijevic u 45. minutu za Metalac. Zuti kartoni: Dimitrijevic i Pavlovic (Metalac), Simic i Arnautovic (Radnicki).
Metalac Trgovacki: Batalo, Milosavljevic, Otasevic, Andjelkovic, Zornic, Ivanovic, Pavlovic (Nikolic), Milevic (Bogojevic), Vasic, Barjaktarevic.
Radnicki Stobeks: Vasic, Spasojevic, Peric, Nilojevic, Stojanovic, Simic, Koturovic, Nikodinovic, Dejanovic, Djordjevidj, Arnautovic.
Igrac utakmice: Dejan Dimitrijevic (Metalac Trgovacki).
Da su Milevic i Barjaktarevic pre svih bili bar malo precizniji, gosti bi sa dosta golova u svojoj mrezi napustili stadion kod Lozionice. Ovako odlaze sa samo jednim pogotkom, ali i praznih ruku. Podjimo redom. Milevic je cak tri puta bio u gol- sansi. Najpre u 12. minutu, kada ga je nesebicno posluzio Barjaktarevic, ali je njegfov sut zavrsio nebu pod oblake. U 18. minutu asistent je bio Vasic, ali je Milevic zakasnio, a u 40. minutu centarfor Metalca se spetljao na 5-6 metara od gola Radnickog, pa je golman Vasic reagovao na pravi nacin, bas kao i kada je Barjaktarevic sutirao pravo u vratara. Ipak gol u samom finisu prvog poluvremena. Dimitrijevic je vesto izbegao ofsajd zamku gostujucih odbrambenih fudbalera, dosao na desetak metara od gola gostiju i matirao dobrog Vasica.
U drugom poluvremenu vidjene su samo dve izmene u redovima domacina, ali ni to nije donelo efikasniju igru. Moze se reci da je ovoga puta Metalac do bodova dosao na misice. Ali bodovima se u zube ne gleda. Posle tri susna kola najzad je sunce, istina zubato, ogrejalo i pulene trenera Milutina Marusica. Ali, bodovima se u zube ne gleda.


SUMADIJSKA FUDBALSKA ZONA
Ivezic odlucio pobednika
Sumadija (Arandjelovac) - Sloga 0:1 (0:0)
Arandjelovac. Strelac: Ivezic u 71. minutu (Sloga). Stadion pod Bukuljom. Gledalaca 200. Sudija: Ilija Kovacevic (Valjevo). Zuti kartoni: Dobricic, Jesic, Lazarevic (Sumadija), Miletic, Samardzic, Markovic, Blazeski (Sloga). Crveni karton: Zivkovic (Sloga).
Sumadija: Corlija, Savic, Jesic, Djuric (Starcevic), Rajkovic, Doncic, Jacimovic (Tanasijevic), Lazarevic, Simeunovic, Dobricic, Pantic (Asanin).
Sloga: Samardzic, Ivezic, Zivkovic, Mikic, Jelic, Blazeski, Miletic (Jevtovic), Markicevic, Djokic, Radetic (Markovic), Levajac.
Igrac utakmice: Sasa Ivezic (Sloga).
Odlicnu seriju domacina, koju su ,,napravili” sa pet pobeda i samo jednim neresenim ishodom, prekinuli su fudbaleri kraljevacke Sloge. Gosti iz Kraljeva igrom su opravdali prvo mesto na tabeli Srpske lige. Delovali su spremnije i organizovanije, osecala se disciplina u igri i postovanje taktickih zamisli trenera Mila Vuletica. Arandjelovcani zale sto nisu uknjizili bar bod u ovom susretu. Imali su povoljnih prilika, ali su Pantic i Simeunovic bili neprecizni u samom finisu prvog poluvremena i tako unistili sav trud golmana Corlije, koji je bio nesavladiv. A onda je na scenu stupio Ivezic koji je resio pitanje pobednika u 71. minutu. On je posle suta Markovica pruhvatio odbijenu loptu od golmana i stative i poslao je u mrezu. Fudbaleri domacina trazili su da sudija pokaze nedozvoljenu poziciju, medjutim, sudije su smatrale da je sve bilo onako kako pise u Pravilima fudbalske igre.

Hajduci poveli pa stali
SKolonija (Kragujevac) - Kraljevo Hajduk 2:1 (0:1)
Kolonija je tesko dosla do znacajne pobede sa gostima iz Jarcujka koji su dominirali u prvom poluvremenu. Hajduk iz Jarcujka zavrsio je prvo poluvreme sa jednim golom u mrezi svog domacina.
Strelac je u 41. minutu bio Milan Nikolic, i to je bio ishod prvih 45 minuta igre u kragujevackom predgradju. Ipak, nisu izdrzali pritisak fudbalera Kolonije, koji su u nastavku preokrenuli rezultat. Najpre je u 73. minutu rezultat izjednacio Ristic, a Vulovic je iz kaznenog udarca doneo svom timu tri vazna boda.
Fudbaleri Kraljevo Hajduka igrali su u sledecem sastavu: B. Stavljanin, Cingelic (Glisic), Pavlovic, G. Stavljanin, G. Nikolic, Andric, Stojkovic (Ne. Milosavljevic), Milicic, M. Nikolic, Markovic, Nikj. Milosavljevic, Jokic.