Sprecicemo otimanje ,,Telekoma"
Kad devojke marsiraju
Slavlje moze da pocne
Zivot je vise od dima
Tolerancija u politickom govoru
Svi pod vodjstvom legendarnog Cica Draze
Skola kao drugi dom
Amanet ispunjen posle cetiri decenije
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, odbojka, boks, atletika

KONFERENCIJA ZA NOVINARE U RASKOM OKRUGU - pise Predrag Markovic
Sprecicemo otimanje ,,Telekoma"

   Na konferenciji za novinare odrzanoj proslog utorka celni ljudi Raskog okruga i opstine Kraljevo porucili su da se protive preseljenju regionalnog centra ,,Telekoma" iz Kraljeva u Kragujevac. Nacelnik Raskog okruga Vladan Karamarkovic upitao se ,,da li se strategija jednog tako znacajnog republickog javnog preduzeca utvrdjuje na period od cetiri godine, koliko otprilike traje jedna vlast" i da li nova reforma znaci i racionalnost s ozirom na nove investicije koje trazi. Karamarkovic je kazao da je u regionalnom centru ,,Telekoma" u Kraljevu nasao zaposlenje i jedan broj izbeglih i raseljenih lica u vreme dok grad nije imao veliku finansijsku pomoc Republike.
   ,,Ovim izmestanjem regionalnog centra ,,Telekoma" iz Kraljeva ono ce biti kaznjeno zbog svega sto je ucinilo na pruzanju pomoci raseljenim i izbeglim licima", kazao je nacelnik Raskog okruga dodavsi da to ne doprinosi ravnomernijem regionalnom razvoju.
   Predsednik opstine Kraljevo, Radoslav Jovic, kazao je na konferenciji za novinare da pojedini centri moci pokusavaju da otmu Kraljevu nesto sto mu vec dugo pripada, poput ,,Elektrosrbije" i ,,Telekoma", zbog toga sto je ono geografski centar Srbije.
   ,,Pojedini lobiji, pojedini politicki mocnici, a po mojoj proceni nekakvi finansijski mocnici stoje u pozadini politike u Srbiji i pokusavaju da ga podvrgnu pod volju odredjenih politicara", rekao je Jovic.
   Odgovarajuci na pitanje novinara o kojim politicarima je rec, predsednik opstine Kraljevo je kazao da je gradonacelnik Kragujevca, Veroljub Stefanovic, u predizbornoj kampanji obecavao da ce da preseli ,,Telekom" u Kragujevac.
,,Ne zelim da dozvolim kao gradonacelnik Kraljeva da dodje tako mirno do premestanja ,,Telekoma" iz Kraljeva u Kragujevac, bez obzira sto smo mi licni prijatelji i pripadamo istoj politickoj opciji”, rekao je Jovic.
   Na konferenciji za novinare receno je da su se narodni poslanici iz Kraljeva dogovorili da u republickom i saveznom parlamentu postave pitanje donosenja necelishodne odluke unutar ,,Telekoma".
   Predsednik SO Kraljevo Dejan Milovic, najavio je da ce ova problematika biti razmatrana i na narednoj sednici SO Kraljevo, sa koje ocekuje upucivanje dopisa republickom parlamentu u kome bi se trazilo sprecavanje selidbe ,,Telekoma" iz Kraljeva u Kragujevac.
   Nacelnik Raskog okruga Vladan Karamarkovic procenio je da ce eventualno premestanje ,,Telekoma" ostetiti Kraljevo i Raski okrug za oko 500 miliona dinara i da ce, od 505 zaposlenih radnika, 200 najverovatnije ostati bez posla.

Predsednici protiv predsednika

   Preseljenje regionalnog centra "Telekoma" iz Kraljeva u Kragujevac vrlo nepovoljno bi se odrazilo na razvoj Raskog okruga, zakljucili su danas predsednici opstina Kraljevo, Raska,Vrnjacka Banja, Novi Pazar i Tutin na zajednickom sastanku koji je organizovao u Kraljevu nacelnik Raskog okruga Vladan Karamarkovic.
   "Mi smo izneli niz argumenata protiv takvog koncepta teritorijalne organizacije republickog javnog preduzeca i ispoljili zelju da se regionalni centar "Telekoma" zadrzi u Kraljevu", kazao je Karamarkovic, dodavsi da on znaci ulaganje novih sredstava u infrastrukturu.
   Nacelnik Raskog okruga je istakao da su dosadasnjom organizacijom "Telekoma" u potpunosti bili ispostovani standardi Evropske zajednice, kao i da joj je prethodila sveobuhvatna tehnicka i tehnoekonomska analiza.On je posle sednice kazao da ce se predsednici opstina Raskog okruga obratiti pismom upravnom odboru "Telekoma" trazeci da jedan od njegova cetiri regionalna centra ostane u Kraljevu.
   Da li ce inicijativa petorice predsednika biti jaca od predizbornog obecanja njihovog kolege Veroljuba Stefanovica, gradonacelnika Kragujevca?
Konferencija za novinare odrzana pre pocetka sednice predsednika opstina u Raskom okrugu bila je prilika da se postavi niz pitanja o razvoju pojedinih opstina, ali i o problemima koji ih tiste.

VEZBA BUDUCIH POGRANICNIH POLICAJACA U MITROVOM POLJU - pise Slobodan Rajic
Kad devojke marsiraju

   U Centru za nastavu i obuku policije u Mitrovom Polju prosle subote su 103 devojke i 105 mladica, polaznici druge klase kursa za pogranicnu policiju, posle tri nedelje takticke obuke, prikazali stecena znanja za obavljanje policijskog posla. Buduci pogranicni policajci su pred novinarima i nacelnicima policije iz Kraljeva i Krusevca pokazali koliko su do sada savladali vestine policijsko-takticke obuke, poput orijentacije, upotrebe vatrenog oruzja i kretanja. I dok su se devojke i momci, koji su se za policijski kurs opredelili posle zavrsene srednje skole, pripremali za vezbu, u razgovoru sa dr Dobricom Vesicem, komandantom centra i rukovodiocem obuke, saznali smo sta je jos sastavni deo policijske obuke ovih mladih ljudi koji ce uskoro zameniti vojnike u pogranicnim oblastima.
,,Na ovom logorovanju oni uce o mestu i ulozi MUP-a u celom sistemu bezbednosti, osnovne policijske stvari, a sto je veoma bitno i vezano za sam ustavni poredak, uce i borbu protiv terorizma", kaze Dobrica Vesic. Kurs za pogranicnu policiju traje 53 nedelje i sastoji se od teoretskog dela i policijsko-takticke obuke.
,,S obzirom na odluku Saveta odbrane da od 1. januara policija preuzima i obezbedjenje drzavne granice, mi smo uz saglasnost ministra Jocica izradili plan i program za ovu obuku, u kome smo umesto vojnog dela obuke usvojili policijski nacin rada", kazao je Vesic, dodavsi da razlika postoji prvenstveno kod obezbedjenja drzavne granice, jer nece biti klasicnog linijskog, vec dubinskog obezbedjenja drzavne granice. Godine 2000. jedan deo zena prvi put je skolovan za poslove kontrole prelazenja drzavne granice, a prosle godine u novembru zapocelo je skolovanje prve klase pogranicne policije po drugacijem nastavnom planu i programu.
Koliko su ovi mladi ljudi brzo savladali osnovne vestine policijskog posla uverili smo se najpre dok smo ih posmatrali kako prikazuju gazenje strojevog koraka, sklapanje i rasklapanje naoruzanja... Jos ubedljivije i atraktivnije su bile vezbe hapsenja terorista i racije organizovane u kaficu, za sta je dobro posluzio ambijent u restoranu nastavnog centra.
Sledio je odlazak do strelista na ,,Pakleniku”, gde su buduci policajci priredili jos veca iznenadjenja. Posmatrali smo kako kruzne mete padaju kao od sale, a kada su saopsteni i rezultati ciljanja, gotovo da nije bilo losih rezultata. Najbolji strelac medju devojkama bila je Ivanka Sabo iz Novog Knezevca. Gadjanje iz pistolja oznacilo je kraj vezbe sa koje je opsti utisak bio - da je veoma uspela.

OK RIBNICA PRED VELIKIM JUBILEJOM - pise Stole Petkovic
Slavlje moze da pocne

   Povodom srebrnog jubileja 50 godina postojanja u OK Ribnica sprema se velika festa. Tim povodom celnici kraljevackog prvoligasa sazvali su konferenciju za novinare i tom prilikom obelodanili sta se to sprema za centralnu proslavu:
- Najpre ce u lokalnom listu ,,Ibarske novosti" biti odstampan podlistak posvecen jubileju kluba. Za 23. novembar predvideli smo utakmicu veterana, na kojoj ce nastupiti svi igraci zasluzni za velike uspehe Ribnice - rekao je portparol Ribnice, Aleksandar Daisevic.
Ekipe ce ciniti uglavnom odbojkasi iz generacije 1971. godine, koji su prvi uveli klub u Prvu saveznu ligu. Potom su se redjali uspesi:
- Ubrzo zatim osvojen je i Kup Jugoslavije, a jos nekoliko puta bili smo u finalu. I sada je slucaj, ali i kvalitet, hteo da se nadjemo na finalnom turniru sa ekipama kao sto su Vojvodina, Crvena zvezda i Budvanska rivijera. U godini jubileja svakako lep uspeh - podsetio je Mile Mitrovic, predsednik Skupstine OK Ribnica.
Centralna proslava se odrzava dan posle revijalne utakmice na kojoj ce ucestvovati i odbojkasi svih generacija, pa i novoosnovane skole odbojke. U bioskopu ,,Kvart", uz bogat kulturno-umetnicki program, bice podeljena priznanja organizacijama i pojedincima:
- U centru paznje ce biti oni koji su pre cetvrt veka uveli klub u prvoligaske vode, zatim necemo zaboraviti ni one koji su udarili temelje klubu pre pola veka. Povelje ce dobiti i nasi bivsi odbojkasi koji su sa reprezentacijom dostigli zvezdane trenutke - Dejan Brdjovic i Veljko Petkovic - kaze Djuradj Milinkovic, sportski direktor OK Ribnica.
Povodom jubileja odstampana je monografija kluba, delo novinara Milana Pantovica. Promocija knjige bice obavljena pred pocetak meca veterana.

Brace i sestre
Pored trojice brace Kovacevic, Milorada, Zorana i LJubomira, i tandema Bicanin, Aleksandar i Jovan, na akademiju su pozvani i Petkovici Veljko i Vlado i njihova sestra Vesna koja je sa uspehom igrala u Ribnicvi odnosno Termalu, bas kao i Boskovici, sestra i brat Lidija i Aleksandar.

PROGRAM ODVIKAVANJA OD PUSENJA - pise Rajko Saric
Zivot je vise od dima

   U okviru projekta unapredjenja osnovnih zdravstvenih usluga ,,Izabrani lekar”, koji se vec cetiri godine sprovodi u Sluzbi opste medicine Doma zdravlja u Kraljevu, od 1. jula ove godine traje program odvikavanja od pusenja i smanjenje stetnosti duvana koji zajednicki realizuju Ministarstvo zdravlja Srbije i Medjunarodni komitet Crvenog krsta. U realizaciju programa ukljucili su se Zavod za zastitu zdravlja Kraljevo i Apotekarska ustanova Kraljevo.
Aktivnosti vezane za odvikavanje od pusenja izabrane su na osnovu prioriteta za opste zdravlje Instituta za zastitu zdravlja Srbije i Ministarstva zdravlja i iskustva medjunarodnih organizacija.
U svetu danas ima oko 1.250.000.000 pusaca, procenjuju strucnjaci. U Srbiji 47 odsto odraslog stanovnistva cine pusaci, sto znaci da svaki drugi muskarac i svaka treca zena pusi cigarete, stavise, i medju mladima je veliki broj pusaca.
Javno-edukativna kampanja na ovu temu pocela je konferencijom za novinare u Edukativnom centru ,,Hanry Dunant” pod sloganom ,,Zivot je vise od dima! Odlucio sam - pomozite mi da istrajem”.
Tom prilikom dr Dragan Arsic, direktor ZC ,,Studenica” urucio je nagradu autorima ovog slogana, srednjoskolcima okupljenim u omladinskom klubu NVO ,,Iskra” i pozvao gradjane Kraljeva da se kod svojih izabranih lekara ukljuce u program koji se bavi razvojem medicinskog modela odvikavanja od pusenja i smanjenja stetnosti duvana, koji se implementira u sluzbi opste medicine kroz timove koji su se aktivno ukljucili u odvikavanje od pusenja pocevsi od samih sebe.
Medicinski model za ostavljanje pusenja, zasnovan na standardima SZO, odvija se prema ,,kontinuitetu nege”, sto predstavlja prekretnicu u opstoj medicini. Model sadrzi nekoliko elemenata, ukljucujuci promociju zdravlja i edukaciju timova opste medicine, savetovanje uz inidividualni pristup promene ponasanja odraslih pusaca, kao i nikotinsku supstitucionu terapiju i farmakolosku terapiju.
Do sada je u program aktivno ukljuceno 20 timova opste medicine Doma zdravlja Kraljevo. Jedan od kriterijuma za ukljucivanje u program je da su i lekar i sestra nepusaci ili da su spremni da ostave pusenje. Za sve ostale timove, kao i za farmaceute Apotekarske ustanove Kraljevo, organizovana je sedmodnevna edukacija koja se zavrsava u subotu, 20. novembra.
Rezultati ovog istrazivanja bice predstavljeni sledece godine i ukljuceni u konacnu projektnu dokumentaciju pre primopredaje kraljevackog projekta u Ministarstvu zdravlja

SEMINAR ZA OPSTINSKE FUNKCIONERE I ODBORNIKE - pise Presrag Markovic
Tolerancija u politickom govoru

   Dvodnevni seminar o nacinu funkcionisanja opstina u svetlu primene novog Zakona o lokalnoj samoupravi i nacinu priblizavanja odbornika i politicara gradjanima odrzan je prosle nedelje u Vrnjackoj Banji. Prisustvovali su funkcioneri i odbornici iz Cacka, Aleksandrovca, Brusa, Knica, Jagodine, Gornjeg Milanovca, Kraljeva, Trstenika i Vrnjacke Banje, a seminar je organizovan u okviru projekta koji je sacinila NVO Centar modernih vestina iz Beograda uz podrsku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Stalne konferencija gradova i opstina.
,,Na seminaru smo nastojali da kod ucesnika razvijemo jednu vrstu tolerantnog politickog govora i saradnje. Odrzana je improvizovana sednica skupstine opstine na kojoj je toleranciija dosla do punog izrazaja", rekao je za IN saradnik Centra modernih vestina Vuk Dincic.

KONGRES UJEDINJENJA RAVNOGORACA SVIH SRPSKIH ZEMALJA - pise Ivan Rajovic
Svi pod vodjstvom legendarnog Cica Draze

   Veliki broj delegata iz Srbije i Crne gore • Ravnogorci iz Republike Srpske bili spreceni da dodju • Svi jedinstveni u stavu da je Ravnogorski pokret samo jedan • Predstoji poseta dvoru i prijem kod patrijarha Pavla

   Proslog petka u cetnickom klubu kod ,,Boza Javorca" u Cacku odrzan je kongres ujedinjenja ravnogorskih pokreta svih srpskih zemalja. Ovom skupu postovalaca ideologije Draze Mihailovica prisustvovao je veliki broj predstavnika mnogobrojnih opstinskih odbora iz gradova, kako se ispostavilo, u kojima deluje i po vise organizacija jednog te istog pokreta. Ravnogorci su jednoglasno podrzali predlog da od sada ova nadstranacka organizacija bude registrovana kao jedinstveni pokret sa svojim programom i ciljevima koji ce biti dostavljeni odgovarajucim odborima u Srpskom parlamentu. Takodje je receno da se uskoro ocekuje da delegacija Ravnogoraca bude primljena na dvoru, a predstoji i prijem kod srpskog patrijarha Pavla.

RAVNOGORSKI POKRET JE SAMO JEDAN
Pored mnogih izjava koje su iskljucivo isle u pravcu uverenja da je ravnogorski pokret samo jedan, Miodrag Bozovic, generalni sekretar Odbora za gradnju spomen-kompleksa ,,Vojvoda Pavle Djurisic" u Crnoj Gori, rekao je kako ce 13. novembar 2004. godine sigurno kad-tad biti zapisan u istoriji srpkog naroda, ali ne kao pomirenje ravnogorskih pokreta. ,,Ne dolazi u obzir, postoji samo jedan ravnogorski pokret pod komandom besmrtnog generala Draze Mihailovica. Mi se nismo okupili danas da se mirimo, mi smo Srbi uvijek bili slozni, posebno Srbi, a Srbima smatram samo cetnike, jer partizani za mene nikad nisu bili Srbi. To je laz da je Cetnicki pokret Draze Mihailovica izdao Srbiju i da smo mi petokolonasi i izdajnici. Istorija ce pokazati ko su izdajnici, istorija ima svoju distancu od 100 godina i sve ce da ispliva na videlo. Zna se zasta su se komunisti borili. Za vlast, da sruse monarhiju, a cetnici su se borili za vjeru pravoslavnu, kralja i otadzbinu.

NOTORNE KOMUNISTICKE LAZI
Mi se, dakle, danas nismo okupili ovde da se ujedinjujemo i da se mirimo, mi smo pomireni uvijek bili, a komunisti pokusavaju 60 godina da nas razjedine, ali nisu uspeli u tome. Evo, ovo je danas dan svetosavski gdje smo mi dosli da se bratski okupimo, zagrlimo i da idemo u dalje pobede.
Komanda Draze Mihailovica je bila izvrsna za sve njegove komandante. Komunisticka laz i propaganda da je Pavle Djurisic bio protiv njega, da je Kalabic izdao Drazu, to su notorne lazi koje su komunisti godinama proturali kako bi omalovazili jugoslovensku vojsku u otadzbini pod komandom djenerala Dragoljuba Draze Mihailovica. Ovo je za mene i za sve nas Srbe u Cacku i citavoj Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj istorijski dan na kojem cemo razmeniti misljenja i utvrditi programe djelovanja."
Slobodan Parapid, od dva odbora imenovani komandant cetnika Crne Gore, Boke i brda, rekao je kao jedan od delegata predstavnika dela Srba iz Crne Gore prisustvovao sa bracom ne nikakvom mirenju i sjedinjavanju jer nas niko nije ni razdvajao osim dio komunisticke kamarile koji je to radio i uradio kako je uradio.
,,Prema tome, mi smo se danas dogovorili o daljem radu koji ce biti pretocen u jedno skupstinsko zasedanje koje ce rezultirati objedinjavanjem rada svih ravnogorskih odbora. Dakle, ne radi se o ujedinjavanju Ravnogoraca, nego ujedinjavanju rada svih ravnogorskih pokreta. Za nas granice ne postoje, niti ih priznajemo, granice koje odvajaju srpski narod jedan od drugoga, granice koje odvajaju srpsko nacionalno bice od vjere, od porodice, od crkve, od samih sebe, ne smeju postojati. Siguran sam da ce sve sto je srpsko i sto srpski dise u Crnoj Gori zdusno, naravno, uz objasnjavanje pokreta i njegovih ciljeva, prihvatiti sve ono sto budemo donijeli na kongresu.”

ISTINA O VOJVODI PAVLU DJURISICU
Milan Dobrasinovic, rodom iz Zaostra, sela kod Berana gde je odredjeno mesto da se podigne spomenik besmrtnom vojvodi Pavlu Djurisicu, rekao je kako je to mesto izabrano zato sto je 1941. godine Pavle Djurisic pozvao sve napredne ljude koji su bili za ocuvanje otadzbine protiv osvajaca i da su odatle formirane jedinice krenule u oslobodjenje nase domovine. To je mesto gde je 60 ljudi u novoj komunistickoj vlasti ubijeno bez prava na odbranu, na advokata, bez ikakvog prava likvidirano bez oruzja jer su ih komunisti proglasili kolaboracionistima i zlikovcima. ,,Oni i danas pokusavaju da dokazu da to nije tako, a cinjenice govore da su pobili 45.000 ljudi iz Crne Gore, da su samo 120 svestenika ubili zajedno sa vladikom, da su za samo nekoliko dana ubili 20.000 Crnogoraca u Sloveniji, da su ubili preko milion Srba ukupno, udruzujuci se sa Hrvatima i ustasama. Tome je pripomogla izdaja, a mi smo imali najvece izdajnike, za vreme ustasa - Sekulu Drljevica, za vreme komunista -Milovana Djilasa. Mi smo veliki mucenici, ali danas treba da dokazemo pravu istinu, a to cemo ciniti samo sa dokumentima, sa dokumentacijom, sa svedocima zivim, nikako sa pricom. Mi zelimo da se prava istina dokazuje narodnim izjavama i ne zelimo da brani srpstvo nijedan politicar, niti predsednik, nego da narod kaze, narod koji je bio unesrecen, narod koji je morao da cuti 60 godina, narod kojem je bilo zapreceno da ce mu se utreti ognjiste ako bude rekao pravu istinu. Sad je drugo stanje i narod mora to da kaze, narod mora da dokumentuje ko je bio izdajnik, a ko nije. Širom Srbije postoje grobnice i groblja za koja su krivi komunisti, i u Kraljevu, Kragujevcu, Cacku, Bresnici, jer su Nemci proglasili osvetu sto za jednoga. Komunisti su pobili odredjene grupe izvidjaca Nemaca da bi se sto vise ubilo Srba. To je danas poznato, mada narod jos uvek cuti. Treba ga probuditi i mi necemo da se pricaju vise lazi, nego samo istina. Istinom cemo pobediti i dokazati izdaju komunista, izdaju Engleza i izdaju svih drugih kolaboracionista koji nisu bili na strani srpskog naroda. Komunizam je pao svuda u svetu i jos samo postoji u Crnoj Gori i Kubi. U Crnoj Gori je najzesci oblik komunisticke stege, tezi je nego 1948. godine, jer tada niko nije trazio da se odsrbimo, da promenimo veru, da zivimo u getu i da mrzimo svoju crkvu. Danas se sve to trazi, sto je najzesca sramota koja pritiska ovaj narod i koja ce biti kletva dok je Srbije na svetu i dok je naroda na svetu, necemo moci da se oslobodimo te kletve.”

PRAVOSLAVNA VERA NAM NE DOZVOLJAVA OSVETU
Blagoje Tapuskovic, predsednik sveg srpskog naroda, kako za sebe kaze, rekao je da ,,svi koji su se okupili na ovom mestu, bez ikakve svoje krivice, od dana rodjenja su nosili pecat sinova petokolonasa i domacih izdajnika iako nasi ocevi nikoga nisu izdali, naprotiv - bili su patriote. Nasa otadzbina, rekao je Tapuskovic, od 1930. do 31. janaura 1946. godine zvala se Kraljevina Jugoslavija. Nasi ocevi, kao pripadnici Jugoslovenske vojske u otadzbini, tu drzavu nisu izdali. Izdali su je komunisti, ustase i balisti. Mi se borimo da se istina o nasim ocevima sazna. Mi necemo mrznju, niti da se svetimo bilo kome. Svi oni koji nam to prebacuju grdno grese. Meni moja hriscanska pravoslavna vera ne dozvoljava da se bilo kome svetim, to mi ne dozvoljava ni moral moga bratstva i plemena. Ako bih ja ubio kucku od kucke da osvetim oca, ja ga ne bih osvetio, vec bih ga obrukao. Zato neka se ne boje, neka i dalje spijaju i lazu. Danas su u Crnoj Gori napadnute najvece vrednosti temelja srpskog naroda - ime, jezik, srpska vjera, srpska skola, srpska drzava. To je napao komunizam, ali u obliku dukljanstva, a tome se, nazalost, prikljucuju predsednik Crne Gore Filip Vujanovic, predsednik vlade Milo Djukanovic, Ranko Dabetic, kao predsednik parlamenta i mnogi drugi. Srpski narod se ujedinio i mora jos vise da se ujedini kako bi branio temelje svog bica i to je jedini uslov naseg opstanka. Novi svetski poredak uvalio je komunizam Rusima i Srbima. Kralj Aleksandar Karadjordjevic je prva zrtva novog svetskog poretka. Ono sto je Hitler ucrtao, ovi su ostvarili. Zato kazem da je danasnji dan za nas vrlo vazan. Mi cemo biti ujedinjeni oko odbrane nase otadzbine, branicemo srpsku zemlju svojim zivotom, to stoji i u nasem programu, ako ne moze drugacije. Mi hocemo prvo demokratskim metodama na principima Kongresa u selu Ba, koje je organizovao i sproveo veliki demokrata, veliki strateg i veliki covek srpskog naroda Dragoljub Draza Mihailovic.”

CRNOGORSKI SRBIN OD SRBINA
Mileta Djurov Pavicevic iz Podgorice, crnogorski Srbin od Srbina, kaze: ,,Danas sam ovde kod svoje brace Srba. Draza je bio srpski mucenik ali ce, ako Bog da, vreme pokazati koje su to vrednosti za koje se borio. I kao sto je nas mitropolit skoro rekao na jednom skupu u Beogradu, Draza je jedan od srpskih stubova, a jaka je konkurencija pored cara Lazara, Milosa, Svetog Save i mnogih drugih.

 OSNOVNA SKOLA "JOVO KURSULA" - 65 GODINA OD OSNIVANJA I 52 OD OBNOVE RADA - pise Jelena Petrovic
Skola kao drugi dom

   Prostorno i tehnicki najopremljenija skola na ovom podrucju • Uvek pozitivna stimulacija i za ucenike i za nastavnike i pamcenje svih prethodnih rezultata

Osnovna skola ,,Jovo Kursula" u Kraljevu ne zna za, inace najveci problem svih osnovnih skola - prostorni problem. Domacinskim odnosom prema skoli, stvoreni su uslovi za izvanredan rad i ucenika i nastavnika ove skole, a ima i ,,viska" za izdavanje drugima: za pozorisne predstave, koncerte, sportska nadmetanja i druga skolska takmicenja, pa odnedavno i za rad Uciteljskog fakulteta iz Uzica.
Sem sto je 1990. dogradjen veliki blok, neizmerna paznja se posvecuje i odrzavanju i oplemenjivanju celog skolskog prostora - od dvorista do ucionica i kabineta, hodnika, holova i kancelarija.
Dvoriste je kao najuredjeniji park, a holovi su ukraseni sa vise od pet stotina ucenickih i nastavnickih likovnih radova, kao i priznanjima najboljim ucenicima, uz njihove fotografije. To nisu ,,prolazne" izlozbene postavke, vec se najbolji iz prethodnog perioda ne zaboravljaju ni kada stignu novi ,,vukovci", pobednici na raznim takmicenjima i po raznim drugim osnovama zasluzni za renome skole.
U likovnoj opremi skolskog prostora posebno se isticu murali, kako na spoljnoj fasadi, tako i u enterijeru. To su radovi sada vec penzionisanog nastavnika i direktora ove skole, slikara Stevana Arsica Stiva, ali i sadasnjeg nastavnika Vojina Jeremica, kao i nastavnika i ucenika beogradskog Fakulteta za primenjenu umetnost.

Optimalni uslovi za rad
U sedmom i osmom razredu Skole ,,Jovo Kursula" ucenici su i ranije ucili informatiku i za to imali nekoliko racunara. Medjutim, njihovo znanje je cesto prevazilazilo mogucnosti zastarelih masina, pa je Postanska stedionica, Odeljenje u Kraljevu, nedavno poklonila Skoli cetiri nova ,,pentijuma 4", koja su sada ponos informatickog kabineta. Procenjuje se da su potrebna jos dva, i to ce Skola uskoro da nabavi iz sopstvenih sredstava.
I ostale ucionice i kabineti su dobro opremljeni. Skola se ponosi bibliotekom od oko 12.000 knjiga. Nedavno je, takodje sredstvima donatora, popravljena limarija skole, zamenjena je stolarija za blok skole u kome uce nizi razredi i nabavljeni su ,,jednosedi" za najmladje ucenike. Stavljanjem velikih prozora, skola je dobila dosta svetlosti, ali u toplim danima smetnja radu je prejako sunce i visoke temperature. Zato je u toku potraznja za donatorom klima-uredjaja i izvesno je da ce se i taj posao zavrsiti do sledeceg leta. Tada ce to biti prva skola na ovim prostorima, koja je svojim ucenicima ugradila i klima-uredjaje. Dakle, ,,Jovo Kursula" krupnim koracima ide ka napretku i modernom radu. A da bi sve to bilo u ispravnom stanju, skola i roditelji ucenika (dobrovoljno, sa po 40 dinara mesecno) placaju cuvare, koji skolu paze po celu noc i praznikom, dakle, uvek kada nastavnici nisu tu.
Istorija Skole ,,Jovo Kursula" u Kraljevu pocinje 1939. godine, kada je osnovana skola ,,Kralj Aleksandar Ujedinitelj", koju je cinilo osam odeljenja od prvog do cetvrtog razreda i dva odeljenja dece ometene u psihofizickom razvoju. (U toj zgradi sada je OS ,,Dimitrije Tucovic".) Od 1941 do 1944. godine, u zgradi Skole bio je stab nemacke vojske, a prilikom masovnog streljanja oktobra 1941. godine, iz ove skole streljani su upravitelj Dimitrije Ognjenovic i ucitelji Veljko Ognjenovic i Anka Hadzic.

I Jovo i Vuk
Posle oslobodjenja, prostorije skole pretvaraju se u bolnicke, a tek 1951. godine u ovaj prostor se ponovo vraca skola, ovoga puta pod imenom ,,Osmoletka br. 2" i sa novim programom za cetiri niza i tri visa razreda.
Sadasnji naziv OS ,,Jovo Kursula" dobija 1955. godine, u znak postovanja prema junaku iz Prvog srpskog ustanka, koji je umro od rana iz megdana, a umro je i sahranjen pored crkve u Cvetkama. Skola i danas slavi megdandziju iz turskog vremena, ali je za Dan skole odabrala ne neki datum iz zivota junaka cije ime nosi, vec slavi 8. novembar, datum rodjenja Vuka Karadzica, koji se poklapa i sa praznikom Mitrovdanom, koji oznacava ,,hajducki rastanak", odnosno zatisje u borbama protiv Turaka. Na ovaj nacin, Skola objedinjava vojno i intelektualno stremljenje ka slobodi i boljim vremenima. Ova simbolika, cini se, izvanredno se odrazava na duh Skole.
Kako je za narasle potrebe predratna zgrada bila mala, Skola se 1965. seli u novu zgradu, u Dositejevoj 136, a 1990. dogradjen je i zaista veliki nov skolski blok, tako da su sada stvoreni izvanredni prostorni uslovi, kakve malo ko ima. I koji su potpuno u funkciji nastave, a nastava u funkciji i obrazovanja i vaspitanja, kako s ponosom istice direktor Zoran Stanisic:
- Koliko je tri puta tri svako ce da nauci, neko malo pre, nako malo kasnije. Ali, vazno je da se svi naucimo kulturnom i pristojnom ophodjenju, kao i svim onim vrlinama koje ljude cine vrednim i cenjenim clanovima zajednice. To postizemo licnim primerom, vaspitanjem po metodu nagradjivanja a ne kaznjavanja, insistiranjem na dodatnoj nastavi iz srpskog i istorije, ali i svih ostalih predmeta, kao i novih i vanskolskih sadrzaja, kao sto su razne pozorisne predstave, koncerti, rad u oblasti ekologije, umetnosti, sporta i drugo. Tu je, naravno, i zabava, maskenbali, plesni kursevi, poetske veceri i dogadjanja.
Stanisic, dalje, objasnjava kako kod njih nema grafita, kojima su deca djackog doba veoma sklona. Najpre, ako se koji i pojavi, to se odmah kreci. A zatim, u svim hodnicima postoje skolske table, na kojima ucenici mogu da ispisuju poruke jedni drugima, nastavnicima, drustvu, pa i ljubavne poruke. I, kako smo videli, table su dobro izvrljane, a skolski casopis belezi i neke ,,bisere": ,,Briga je kad neko ima a ti nemas", ,,Pare su novac, sa njim mozes sta oces da kupis", ,,Lezeci policajac je brdence na putu" i slicno. Skolski casopis se zove ,,Polet" i izlazi vec 42 godine.

Ucenici, ali i nastavnici za primer
Ovu skolu danas pohadja oko 560 ucenika u 22 odeljenja, a obrazovno-vaspitni tim cini 37 profesora, nastavnika i strucnih saradnika. Tesko je izdvojiti najbolje, jer se svaki od njih izdvaja na sebi svojstven nacin. Ipak, u ostvarenju imidza Skole, pored vec pomenutog nastavnika likovne kulture, isticu se LJiljana Jancic, profesor engleskog, Ivana Hasanovic, profesor istorije, Snezana Djorovic, nastavnik muzicke kulture, Vesna Aksentijevic i Svetlana Filipovic, profesori srpskog jezika, pedagog Ruza Jovanovic, uciteljice Svetlana Vuletic i LJiljana Vujadinovic i zaista mnogi, mnogi drugi.
Iako Ministarstvi vise ne odvaja novac za strucno usavrsavanje nastavnika, ili odvaja ali nedovoljno, Skola se sama postarala, uz pomoc donatora, da se nijedan seminar ne propusti. Pometnju je izazvala promena skolksih programa, prelazak na devetogodisnju osnovnu skolu, pa povratak na osmoletku (sto je svuda u Evropi vec napusteno), ali se sve ipak na zadovoljavajuci nacin prati.
Rezultate Skole priznaje i sira drustvena zajednica, pa je OS ,,Jovo Kursula" nosilac najvecih priznanja: republicke diplome ,,25. maj" za 1971. godinu, Diplome zasluzne organizacije opstine Kraljevo za 1971, priznanje Ministarstva zastite zivotne sredine za 1998. godinu i drugih.

I Uciteljski fakultet u prostorijama Skole
Ove skolske godine, u prostorijama OS ,,Jovo Kursula", pocelo je da radi i Odeljenje Uciteljskog fakulteta iz Uzica za strucno usavrsavanje nastavnika razredne nastave. Nastavnici su upisali trecu godinu studija i, posle dvogodisnje nastave i polozenih ispita, sticu zvanje profesora razredne nastave. To je velika olaksica za sve nastavnike koji zele da nastave studije, jer to mogu da ucine uz rad i ,,kod kuce".

Najbolji

Najbolji istoricari
Na Javnom casu istorije nagradjeni su ucenici:
1. Mirjana Glavcic, Prva nagrada za literarni rad
2. Slobodan Krstic, Druga nagrada za likovni rad
Nagrade povodom Dana Skole:
1. Stevan Minic, literata, istoricar, erudita
2. Vlado Rnjak, prirodne nauke (hemija)
3. Nevena Torlakovic, uloga u predstavi ,,Saran"
4. Zvezdana Obrenovic, likovno stvaralastvo
5. Marija Mijailovic, likovno stvaralastvo
Plasman na Okruzno takmicenje iz istorije:
1. Ivan Debeljak
2. Djordje Cingelic
3. Mirko Peric
Plasman na Okruzno takmicenje iz fizike:
1. Ivan Debeljak
2. Dijana Radulovic
3. Zvezdan Papic
Proslogodisnji ,,vukovci", sadasnji srednjoskolci:
1. Svetlana Vuletic
2. Martina Drazic
3. Marijana Koturovic
4. Jelena Kujundzic

Prica prva: Miloradovi vojnicki dani
   Luke je zaselak sela Zamcanje, nedaleko od Bogutovca. U njemu je rodjen, i tu je do prvog, a zatim i od treceg razreda gimnazije, ziveo Milorad Mico Pantovic. Rastao je u dvadesetoclanoj porodici, tako da mu zajednistvo nije bilo nepoznato i mnogo mu je koristilo u zivotu. Jos dok je bio maloletan, Milorad je u Bogutovcu dobio zaposlenje kao pruzni radnik, a zatim, zbog svoje otresitosti i vrednoce, biva unapredjen u cuvara pruge. U vojsku odlazi 1940. godine, i to u varazdinsku konjicku artiljeriju. Tu ga je i rat zatekao. Na putu prema Zagrebu, gde je po naredjenju vise komande krenuo sa drugovima, nailazio je na ustaske grupe, sto ga je strasno uzbudilo. Najvece razocaranje, pa i strah, doziveo je u Zagrebu, kada su ljudi sa balkona i na ulicama pozdravljali ulazak Nemaca sa ,,Haj, Hitler!''. I ne samo to. Sa njima su se rukovali, davali im jelo i pice, posipali ih cvecem, a jugoslovensku vojsku su ruzili i psovali. Nekoliko Miloradovih staresina taj prizor nije moglo da preboli. Trojica su izvrsila samoubistvo. Uz velike muke i izazove, iz Zagreba su forsirali Savu prema Sisku, a odatle vozom prema Beogradu. Taj voz nikada nije stigao na ciljnu stanicu, jer su nemacki avioni mitraljirali i onesposobili lokomotivu. Nastala je grcevita borba za zivote. Kako se ko snasao: neko u civilnoj, neko u vojnickoj odeci, ali svi pesice - put Beograda. U zoru, ispostavilo se, Mica je pored sebe imao samo pet-sest drugova. Ostali su se razbezali tokom noci, ko zna gde, i ko zna kako. Iduci prema Beogradu, Mica i drugovi su koristili sporedne puteve i tesko prohodne terene, sve do Zemuna. I kad su vec pomislili da im se sreca osmehnula, iznenadili su ih Nemci i zarobili. Tri dana su bili zarobljenici. Tri dana, kao tri godine! U medjuvremenu, jedan od njih, neki Beogradjanin, rizikovao je i - pobegao. Nisu ga uhvatili jer je poznavao teren i put prema Beogradu. Vec cetvrtog dana, i Mica je sa svoja dva druga rizikovao i uspeo da pobegne. Gde su se sve skrivali, sta su jeli, kako su i kuda pesacili, tesko je i pricati i slusati. Uz put, negde u blizini Lajkovca, i pored svih muka, neka zena ih je silno izgrdila, cak i psovala, zato sto su, navodno, napustili borbu sa Nemcima. Uglavnom, Mica je, posle dugih dana pesacenja, gladovanja i skrivanja od Nemaca, stigao do svoje kuce. Tu je, posle izvesnog vremena, nastavio da radi, ali sada kao cuvar zeleznickih objekata. Tako, sve dok nije krenuo organizovani ustanak protiv Nemaca. Svi sposobni muskarci tada su se prijavili, ali kako ko, prema zelji. Neko u cetnicke, neko u partizanske redove. Bitno je da im je cilj bio isti - borba protiv okupatora. Mica je ostao na zeleznici, ali sada sa mnogo odgovornijim zadacima. Istina, ucestvovao je u oslobodjenju Kraljeva, a pred kraj rata, sa zeleznice su ga mobilisali cetnici. I tu je kraj ,,ratne'' price o Miloradu Pantovicu.

Prica druga: Gligorijeva zelja
   Otac Milorada Pantovica, Gligorije - Glisa, 1914. godine bio je redovan vojnik - pontonac. Sa njim je, kao i ratne 1912, bio i Isidor Zivkovic iz Vitanovca. NJihov zadatak je bio da na terenu Cevrntije, na Savi prema Sremu, preko pontonskih mostova prebace Timocku diviziju. Tokom prelaska, sa sremske strane su ih iznenada napali Nemci, tako da su bili prinudjeni na povlacenje. Tada se dogodila tragedija, jer se most, pod naletom velikog broja vojnika, prepolovio. Mnogi su, zauvek, nestali u dubinama Save. Miloradov otac je tada bio tesko ranjen, a Isidor Zivkovic je dobio medalju za hrabrost i cin narednika. (Mnogo godina kasnije, zbog ratnih zasluga, ljudskog ponasanja i postenja, Isidor je bio kandidat za poslanika u takozvanoj Stojadinovicevoj Vladi, a Gligorije je tada svesrdno agitovao za njega.) Sudbina je, dakle, tako htela, da Gligorije i Isidor zajedno ratuju citavih sest godina. Upravo zahvaljujuci Isidorovoj ratnoj taktici i brizi o borcima, mnogi vojnici su ostali u zivotu. Bio je, govorili su njegovi saborci, izuzetan rodoljub, izvanredan covek i odlican staresina. Zato je i ,,dogurao’’ do cina rezervnog majora, a odlikovan je Karadjordjevom zvezdom, ordenom Obilica za hrabrost i medaljom Svetoga Save. Bio je i narodni poslanik za Zicki srez u Stojadinovicevoj Vladi, zatim predsednik i delovodja opstine Vitanovac. Takav je ostao, tvrdili su, sve do oslobodjenja 1945. godine. Doduse, kraj rata je docekao kao cetnicki staresina, ali u dubokoj pozadini, i nije okaljao ni obraz, ni ruke... Ipak, komunisti su ga 1945. proglasili krivim, skoro drzavnim neprijateljem, pa je, iz tog razloga, bio u zatvoru u dan onoliko koliko je i osudjen, punih sest godina! Glisi je ta cinjenica tesko pala, jer je znao da je istina sasvim drugacija. Ali, kako to, i kome, dokazati u opstoj euforiji deobe na izdajnike i rodoljube koja, doduse, u blazem obliku, traje i danas?! Zato je Miloradu otac Gliso ostavio u amanet da nekako, kad-tad, u njegovo ime oda zahvalnost i postovanje Isidoru Zivkovicu. Jer, Gligoriju se nije pruzila prilika za zivota, iz ideoloskih i politickih prepreka. Gligorije je umro 1968. godine, a Isidor Zivkovic je, posle izlaska na slobodu, 1951, tragicno zavrsio u Sumaricama, gde je ziveo. Nadjen je na pruznom prelazu. Nesrecnim slucajem usmrtila ga je lokomotiva. Ocevici su pricali da je u rukama imao novinu, pa se pretpostavlja da je bio zanet citanjem nekog teksta, tako da nije cuo nailazak voza. Tadasnja komunisticka vlast Isidoru je, posle izrecene kazne, oduzela sva odlikovanja, ordenje i medalje, sablju i oficirsku uniformu i nikada nista od toga nisu vratili!

• • •

   Mica se ozenio 1947. Za tri godine, proslavice dijamantsku svadbu. Sa suprugom Milevom ima kcerku i sina. Penzionisan je 1997. kao zeleznicki sluzbenik. Zivi u Kraljevu sa suprugom i sinom. Ovih dana, posle punih 38 godina, od 1966, tek sada je, na ovaj nacin, Mica ispunio ocevu zelju i, mozda, ispravio jednu istorijsku nepravdu.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ZAVICAJNO ODELJENJE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI": KRALJEVO U ,,KRALJEVSKOM GLASNIKU" (II) - priredila Jasna Obradovic
Najveca i najsrecnija radnja
(Po tekstu Jovana Hovana)

   LJudi su oduvek cekali da im nesto padne s neba, pa su uvek placali i onaj porez na budale, jer otkad postoji svet, najsladja je proja bez znoja. Zato Milovan Niketic i reklamira svoj lokal koji se nalazi na pijaci, odmah pored hotela ,,Pariz" i preporucuje se oberucke da srecke kupuju samo kod njega ,,jer je njegova radnja najveca i najsrecnija".
Listajuci pozutele stranice naici cete na ljude i lokale koje smo dobro poznavali. Redakcijski odbori, koji su kasnije zamenjeni koligijumima, i tada su postojali. Nakon reorganizacije Glasnika odbor su sacinjavali svestenik Bosko Milenkovic, direktor gimnazije Velimir Trifunovic, advokat Toma Ivanovic, trgovac LJubomir Radovic, ucitelj Hristifor Vasovic, lekar Rade Blagojevic, trgovac Milosav Milosavljevic, sef ureda Voja Jakovljevic, advokatski pripravnik Vladimir Radicevic, arhitekta Vasiljevic i profesor Djorde Radovic.
Izdvojio bih malo Radu Blagojevica i njegovu suprugu, gospodju Krinku, koji su bili cesti gosti hotela Zica u Mataruskoj Banji. Hotel se sa zgradom Banovine u Novom Sadu (a kako pise u jednoj enciklopediji) smatrao remek-delom trscanskog arhitekte Milana Zlokovica, kasnije profesora u Gracu i na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U takozvanoj ,,Maloj sali" bio je smesten kazino, gde se vrtela kuglica ruleta i gde je doktor Blagojevic igrao danima s promenljivom srecom. U Mataruskoj Banji on je imao vilu za odmor naslonjenu na obalu Ibra, koju je nazvao po imenu svoje supruge Krinke. Inace je ziveo i lekarsku praksu obavljao u Vrnjackoj Banji, koju je kasnije kupio Mladen Ruspic, jedan od sinova casne starine Milojka Ruspica. Mladen je kao mlad momak radio u hotelu ,,Zica" i bio je (zajedno s kelnerom Draganom Poledicom) jedan od onih u koje je moj otac, nekadasnji vlasnik hotela imao neograniceno poverenje.
Što se pak samog hotela ,,Zice" tice, on je bio sav u terasama, i posle nacionalizacije 1948. godine ulozeno je mnogo truda da se ponisti i stil, pa je podignut jos jedan sprat, prosirena je velika sala, sav taj jad pokriven je lesonit-plocama, pa je prestao biti lepo ushicujuce zdanje i postao nesto nalik na barutni magazin.
Hotel ,,Jugoslavija" preporucivao je moderno uredjene sobe, prvoklasnu domacu i stranu kuhinju. Ne znam da li je naziv hotela ostao (u Hrvatskoj su 1991. sve Jugoslavije, Slavije kao i sve ono sto asocira na ,,tamnicu naroda" uklonjene), ali znam da je hotel drzao Mija Todosijevic, veliki prijatelj nase kuce i nasih roditelja. I sad se secam njegovih uvek toplih pereca koji su za mene bili i ostali poslastica moga detinjstva i ostali poslastica celog mog zivota.
Mislim da ne treba govoriti ko je bio Vlada Teokarevic (u Kraljevu ga je zastupao Dusan L. Stefanovic), ali svaki covek koji je malo drzao do sebe nosio je odelo sasiveno od njegovog stofa. Posle oslobodjenja naziv Teokarevic je ukinut (promenio je naziv u Paracinsku fabriku stofova), ali u recniku starijih ljudi taj stari naziv ostao je zauvek. Izgleda da posle svakog rata svaka nova vlast oseca potrebu za promenom naziva ulica. A one, ulice, dugo pamte i secaju se svih svojih imena, kao i dana kada su ujutro ponele drugacije ime od onoga koje su imale sinoc. A onome, koji odluku donose o novom nazivu, moze se reci da ce i ova nova imena jednom biti zamenjena. Neki stanoviti covek je davno napisao da ulice naseg grada u kojima trajemo svoje zivote zapravo ne postoje. To je samo nesto sto vide nase oci. Druge i drugacije oci gledace i neke druge ulice, a druge ruke kacice nove table.
A onda dalje - na broju 5 Jevremove ulice Radisa Vostinic imao je stovariste Bajlonovog piva. Posle oslobodjenja ta zlosretna Jevremova ulica preimenovana je u Skopljansku ulicu, a na broju 4, kod dobre tetka Jule, sestra i ja proveli smo sve svoje gimnazijske dane. To je ona mala ulicica u koju se skrece iz Karadjordjeve, a iz koje su 1941. nemacki soldati odveli nekoliko desetina ljudi i u znak odmazde postreljali ih, sve u jednom danu, pa su se na svakoj od ovih kuca vijorile crne zastave, jer je to za ovako malu ulicu bilo mnogo, bilo premnogo. Poznavao sam mnoge od njih, i neke koji su tada jos bili deca i samo zahvaljujuci svom infantilizmu bili postedjeni od neprijateljskih soldata. Posle velike mature svi smo se razisli, svako je otisao na neku svoju stranu, godine ovde nisu prosle uzalud….



LIKOVNI PROJEKTI - pise Bojana Milosavljevic
Spreman cetvrti novembarski salon

   Krajem meseca u galeriji ,,Marzik" pocinje velika prezentacija likovnih umetnosti, ciji je koncept i sadrzaj ovoga puta dao Umetnicki savet Novembarskog salona (ustanovljen prvi put, posle tri do sada odrzane izlozbe). Cetvrti Salon je, prema propozicijama, potpuno otvoren i na nivou cele zemlje, kako je izjavio koordinator Velimir Zelenovic. Na ovaj konkurs pristiglo je 170 radova, a selekciju je proslo - 50.
Umetnicki savet od pet clanova (Boban Bosic je jedini predstavnik iz Kraljeva) ovoga puta opredelio se za deset ravnopravnih nagrada, umesto jedne. To podrazumeva priredjivanje samostalne izlozbe u galeriji Marzik za svakog od umetnika koji tu cast zadobije. Uz ovo, predlozeno je i izlaganje radova dvadesetak umetnika po pozivu. U ovoj grupi naslo se i sest kraljevackih stvaralaca znatnog renomea.
Nikola Sindik, predsednik zirija cetvrtog Novembarskog salona u Kraljevu, laskavo je ocenio ovu smotru likovnih umetnika Srbije. Uz tvrdnju da nije bilo lako da se izvrsi odabir radova, te da se ovakve manifestacije ne bi postideo ni nas najveci kulturni centar, Beograd, Sindik je dodao:
- Donji prag zanatskog na ovoj izlozbi postavljen je veoma visoko. Prisutna je zanrovska raznolikost, od instalacija do raznih vidova skulpture i stafelajne slike. Plene poeticka, ali i generacijska raznolikost, pri cemu nema linearne podele izmedju starijih i mladjih. Vidni su energija i volja umetnika. Sama koncepcija da glavna nagrada Salona bude razdeljena izmedju deset autora, koji ce u ovoj galeriji imati samostalne izlozbe, raduje me kao ispravan nacin razmisljanja. Vreme je da se, sem Beograda i Novog Sada, u Srbiji pojave novi centri umetnosti."
Za ovogodisnji Novembarski salon, prema recima organizatora, iz godine u godinu pristize sve veci broj radova autora iz najvecih, ali i drugih gradova Srbije.



VECERAS U BIBLIOTECI ,,STEFAN PRVOVENCANI" - pise Bojana Milosavljevic
Vece u cast Lopicica

   Nesvakidasnji knjizevni program u organizaciji Narodne biblioteke ,,Stefan Prvovencani" ima za temu hroniku velike crnogorske familije Lopicic. O ovom bratstvu, rasirenom po citavoj zemlji, ima obimnih zapisa iz pera istoricara, naucnika i umetnika. Ovo je jedan od razloga da i kraljevacka publika sazna nesto vise o tako razgranatoj porodici.
Program koji pocinje veceras u 19 sati, na trecem spratu gradske Biblioteke, naslovljen je ,,Knjizevno vece u cast Lopicica" (Nikole, Djordja i Vuka). O trojici istaknutih sinova ovog bratstva govorice: akademik Radomir Ivanovic, prof. dr Milos Djordjevic, Vuk Krnjevic, dr Djordje Lopicic, Marija Jevtimijevic-Mihajlovic i Zivojin Vlahovic.



POZORISTE
Monodrama za Djurdjeve Stupove

   U ponedeljak je u sali Kraljevackog pozorista izvedena monodrama ,,Oliverin poslednji dan u Krusevcu," sa Nevenom Jovanovic kao nosiocem uloge. Prema zamisli autora Ivana Pudla, radnja istorijske drame odvija se u prestonom Krusevcu, dve godine posle Kosovskog boja, a zaplet cini prinudni odlazak najmladje kceri kneza Lazara u sultanov harem. Dramu je rezirao krusevacki glumac Momir Bradic. Sav prihod od ulaznica namenjen je obnovi manastira Djurdjevi Stupovi. Ovo pozorisno vece organizovao je kraljevacki kolekcionar Kosanin, koji je za tu priliku i pozajmio znatne delove scenografije i glumackih rekvizita.



IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Preporucujemo
,Mihajlo Pantic ,,Ako je to ljubav" Stubovi kulture, Beograd, 2003
Prozni pisac i knjizevni kriticar Mihajlo Pantic, dobitnik je prestizne knjizevne nagrade ,,Ivo Andric", za najbolju zbirku pripovedaka ,,Ako je to ljubav", u izdanju Stubova kulture, a koju preporucujemo da procitate. Ovo mu je peta nagrada za knjizevni opus koji cini osam knjiga pripovedaka.
Zbirka govori o ljubavi u najrazlicitijim, ponekad ne bas prepoznatljivim modusima. U pitanju je ljubav koja to i nije, za koju nije bas izvesno da li zasluzuje takvo ime. LJubavi su u Panticevim pripovetkama uvek nesto sto, pre svega, autenticno svedoci o neostvarenim i promasenim egzistencijama.
Knjizevni kriticari isticu da je Panticeva prozna umetnost prepoznatljiva po opisu pripovedne mitologije Novog Beograda: ,,U toj urbanoj dzungli, u toj asfaltiranoj divljini i uredjenom haosu on je pronasao gotovo sve sto mu je potrebno da oblikuje jedan prepoznatljiv, zanimljiv i raznolik pripovedni svet." Pantic nastoji da taj svet ucini prisnim, a ta prisnost pociva na opisu ,,unutrasnjeg jada svih tih ljudi koji povremeno bar, imaju potrebu da zasanjaju svoje male snove o velikim dozivljajima ili da se bar prisete mladalackih vremena kada su jos imali unutrasnje snage za takve snove."
Govoreci o zbirci, autor citira I. Andrica i podseca: ,,Sto je svet grdji i ravnodusniji, prica je postojanija".

   Na ,,zatvaranju sezone", na poslednjem zvanicnom takmicenju u 2004. godini, takmicari AK ,,Kraljevo" postigli su sasvim solidne rezultate. Na Prvenstvu Srbije u Crnoj Gori u krosu (2. po redu) prosle nedelje u Pozarevcu nastupilo je sest kraljevackih takmicara, a najbolji plasman izborio je Aleksandar Rancic u trci na 300 metara za pionire osvojivsi osmo mesto. U konkurenciji mladjih pionirki na 1000 metara Aleksandra Marinkovic je bila deseta, a ekipno je AK ,,Kraljevo" u ovoj kategoriji zauzeo cetvrto mesto.
Sezona za kraljevacke takmicare jos nije zavrsena, pa ce se ovog vikenda na Atletskom stadionu pored Ibra odrzati klupsko prvenstvo u petoboju (seniori) u subotu, a u nedelju i atletski miting pod simbolicnim nazivom ,,Zatvaranje sezone". Glavna disciplina mitinga je trka na 500 metara.


KARATE - TURNIR U TEMISVARU - pise Stole Petkovic
Zoranov uspeh na svetskom kupu

Kraljevcanin Zoran Jakovljevic osvojio je bronzanu medalju u borbama seniora na osmom Svetskom kupu u karateu odrzanom proteklog vikenda u Rumuniji. Nastupao je kao clan tima Srbije i Crne Gore, na cijem je celu bio selektor dr Zika Becanovic. Zoran je u borba-timu, zajedno sa Toskicem i Tamasom, osvojio i srebrnu medalju.
- Na ovom Svetskom kupu nastupile su reprezentacije Amerike, Hrvatske, Slovacke, Madjarske, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Rumunije. Takmicenje je odrzano u Temisvaru - raportira Jakovljevic.
Deset medalja u Raci
Mladi karatisti novoformirane skole „Djura Jaksic - Svetozar Markovic“ osvojili su deset medalja na karate turniru „Gimnazijalac“ u Raci. Zlatna odlicja pripala su: Stefanu Mitrovicu, Mariji Bazalac, Vesku Plavicu, Mileni Vukosavljevic i Bobanu Brkusaninu. Srebrne medalje osvojili su Stefan Jovanovic, Sladjana Crnoglavac i Andrija Vukasinovic, a bronzane Jelena Gracanac i Stefan Jovanovic - kate.