Smanjiti broj siromasnih
Kraljevu status grada
Susret sa Evropom
Protestna setnja kao pre osam godina u Kraljevu
Draza Mihailovic nije bio fasista
Studenica bez novorodjencadi
Vise od skole
Tanak dzep gasi ,,Zippo”
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, odbojka, karate

PREDSTAVLJENI PROGRAMI SOCIJALNE POLITIKE - pise Predrag Markovic
Smanjiti broj siromasnih

   Predstavnicima 17 opstina iz Moravickog, Rasinskog, Sumadijskog i Raskog okruga, Opstinski koordinacioni odbor za socijalnu politiku (OKOSP) u Kraljevu predstavio je danas 16 projekata iz oblasti socijalne politike zapocetih u periodu od 1. aprila do 1. novembra ove godine, ukupne vrednosti 18.000.000 dinara. Opstinski koordinacioni odbor za socijalnu politiku odobrio je projekte usmerene na resavanje problema nezaposlenih, marginalnih grupa, lica sa posebnim potrebama, starih lica i dece, kao i problema mladih i porodice.
   - Nas cilj je da, u okviru projekta reforme socijalne politike, sredstva koja pristizu od donatora, kao i buduca sredstva koja ce se izdvajati iz opstinskog budzeta, stignu do lica kojima je pomoc najpotrebnija, rekao je lokalni koordinator ovog projekta Svetislav Paunovic, dodavsi da je danasnji skup organizovan kako bi se iskustva iz Kraljeva prenela u susedne opstine.
   OKOSP Kraljevo je telo osnovano na nivou opstine i broji devet clanova, predstavnika institucija iz oblasti obrazovanja, socijalne zastite, zaposljavanja, lokalne uprave i civilnog sektora. Projekat reforme socijalne politike, u okviru koga je odrzan skup u Kraljevu, koji je otvorio predsednik opstine dr Radoslav Jovic, imao je za cilj promovisanje uspesne socijalne politike, jacanje partnerstva drzave i civilnog drustva i decentralizaciju sistema socijane politike kako bi se smanjilo siromastvo i socijana iskljucenost u Srbiji.
   Projekat reforme socijalne politike zapoceo je 2002. godine na republickom, medjuopstinskom i na opstinskom nivou u pilot opstinama Bor, Uzice, Zemun i Kraljevo.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPSTINSKOG ODBORA DSS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Kraljevu status grada

   Na narednoj sednici Skupstine opstine, sazvanoj za utorak, 30. novembar, bice razmatrana i inicijativa Demokratske stranke Srbije da opstina Kraljevo dobije status grada - receno je na jucerasnjoj konferenciji za novinare Opstinskog odbora te stranke u Kraljevu. Prema toj inicijativi, grad Kraljevo bi imao cetiri opstine: Kraljevo centar, Ribnica, Vrnjacka Banja i Usce. Inicijativa je pokrenuta, kako je receno, polazeci od realnih istorijskih, ekonomskih, politickih i kulturnih uslova, a odluka o njoj bi bila doneta po proceduri propisanoj Zakonom o lokalnoj samoupravi.
   - Dobijanje statusa grada, Kraljevu bi donelo visestruke koristi. Ta odluka bi omogucila nasem gradu i opstini veci povracaj finansijskih sredstava iz Republike, lakse bismo resavali zivotne probleme, bili bismo primamljiviji za investitore sa strane, domace i inostrane, a doprinela bi i povecanom zaposljavanju stanovnistva. Ovo je pitanje od opsteg interesa i zato ocekujemo podrsku svih politickih subjekata i svih odbornickih grupa za nasu inicijativu - istakao je Vladimir Bogavac, portparol OO DSS Kraljevo.
   Od 15. oktobra DSS i Narodna demokratska stranka izvrsili su ujedinjavanje i o tome je na pres konferenciji govorio Vladimir Pavlovic, predsednik OO DSS Kraljevo, podsetivsi da je to logican sled dogadjaja jer su DSS i NDS na svim proteklim izborima nastupali zajedno. On je istakao da su iz OO NDS u Opstinski odbor DSS Kraljevo kooptirana tri clana - Vladimir Bogavac, Vladimir Ilic i Nenad Slavkovic, da je omladina NDS ujedinjena sa omladinom DSS, a da je vise clanova NDS ukljuceno u rad rukovodstava mesnih odbora i raznih tela Opstinskog odbora DSS-a.
   Govoreci o aktuelnim problemima u Mataruskoj Banji, Dobrivoje Baltic, clan OO DSS Kraljevo, kazao je da su ,,zahtevi Mataruzana od 1990. godine isti, a da ni do danas nisu ispunjeni“. Prema njegovim recima, prioritet u razvoju Mataruske Banje je kompletna rekonstrukcija Zicke ulice, „zile kucavice“ u Banji, od nivelacije i asfaltiranja kolovoza i trotoara, preko izgradnje kanalizacione i vodovodne infrastrukture, do javne rasvete. Ova investicija je nephodna, naglasio je Baltic, jer stanovnici te ulice placaju sve dazbine kao i zitelji Omladinske ulice u Kraljevu, a Zickom ulicom trenutno, kada padne kisa i prolaze teski kamioni (kojima je inace zabranjen saobracaj tom ulicom!?), ne moze da se prodje. Od ostalih prioriteta u Mataruskoj Banji Baltic je pomenuo i rekonstrukciju i prosirenje groblja, koje nema pristupni put, ogradu, struju i vodu, zatim stavljanje u funkciju kolektora za preciscavanje otpadnih voda koje ugrozavaju zivotnu sredinu i zicke bunare, uredjenje parka, koji je bio ponos Mataruzana, a danas nema nijednog cveta, postao je smetiliste i „setaliste“ za pse lutalice, kao i odredjivanje lokacije i uredjenje nove gradske pijace.
   Sa odlukama Glavnog odbora DSS-a, odrzanog 20. novembra, novinare je upoznao Vladimir Bogavac, portparol OO DSS-a. Na sednici tog Odbora, rekao je Bogavac, zakljuceno je da je saaradnja sa Haskim tribunalom neminovna iako nerada da bi se taj balast skinuo sa vrata, da je osnova za resavanje kosovsko-metohijskih problema Plan Vlade Srbije o tom pitanju i da Beograd u tome treba da ima aktivnu ulogu, kao i da je osudjen predlog da kandidat za premijera Kosova bude haski optuzenik Ramus Hardinaj... Bogavac je naglasio i da je Vlada Srbije na celu sa dr Vojislavom Kostunicom predlozila 70 zakonskih, reformskih projekata, medju kojima su i predlozi zakona o drzavnoj upravi, ombudsmanu i denacionalizaciji.

ALDA NAJAVLJUJE INTENZIVNIJU SARADNJU SA KRALJEVOM - pise Aneta Bajovic Ilic
Susret sa Evropom

   Kraljevo je u nedelju posetio Zan Luj Testud, zamenik gradonacelnika francuskog grada Surena, koji je partner-lider medju clanovima Asocijacije agencija za razvoj lokalne demokratije. Francuski predstavnik Asocijacije susreo se sa zamenikom predsednika opstine Darkom Vilotijevicem i gradskim menadzerom Jovanom Nesovicem. Tema razgovora je bila mogucnosti buduce saradnje izmedju opsine Kraljevo i partnera ove evropske mreze. Ucesnik u razgovoru bio je i Emiliano Bertoldi, delegat koji koordinira aktivnosti agencija u centralnoj i juznoj Srbiji. Za pocetak naredne godine najavljen je sastanak Asocijacije, na kome predstavnici lokalnih zajednica iz Srbije, ukljucujuci i Kraljevo, mogu da iznesu sve probleme sa kojima se grad susrece u ekonomskoj i ostalim oblastima.
   Tokom ovog susreta gradski menadzer je podsetio na iskustvo studijskog putovanja koje je stekao uz pomoc kraljevacke kancelarije Agencije za lokalnu demokratiju. Naime, menadzer je, kao delegat lokalne vlasti, zajedno sa radnom grupom sastavljenom od lokalnih operatera (obucenih polaznika kursa o osmisljavanju prakse lokalnog razvoja, koji je organizovala Agencija iz Kraljeva uz pomoc opstine Rovereto iz Italije), bio ucesnik Sajma drustveno-lokalne ekonomije u Padovi. Tamo su predstavljeni opstina Kraljevo i inicijativa ,,Put vode", nacrt projekta u oblasti ekonomije i turizma grada.
   Prva Agencija za lokalnu demokratiju je osnovana 1993. u Subotici.
   Neposredan motiv za osnivanje Agencija za lokalnu demokratiju bila je volja evropskih, kako lokalnih, tako i regionalnih politicara, da pomognu podrucjima bivse SFRJ koja su bila zahvacena ratom. Po zavrsetku rata Agencije su pocele da doprinose na projektima ponovne izgradnje lokalne samouprave, sa naglaskom na uspostavljanju dobrih odnosa izmedju pripadnika razlicitih etnickih grupa i postovanju ljudskih prava..

Cilj ALDE
   S vremenom se broj agencija i njihovih aktivnosti povecao, tako da je 1999. godine osnovana Asocijacija agencija za lokalnu demokratiju (ALDA), sto je doprinelo boljem radu svih agencija, buduci da ALDA, kao koordinator njihovih aktivnosti, razvija zajednicke projekte, pomaze u prikupljanju fondova i pruza administrativnu pomoc gde je neophodno.
   Kancelarija Agencije za lokalnu demokratiju u Kraljevu otvorena je u novembru 2001. godine. Glavni partner Kraljeva je organizacija Tavolo trentino con la Serbia, a finansijsku podrsku pruzaju opstine Rovereto i Trento. Kancelarija u Kraljevu realizuje vise projekata u saradnji sa gradovima-partnerima, ali i sa lokalnom opstinom. Projekti su usmereni na pomoc zemljoradnickim zadrugama i seoskom turizmu, starijim osobama, omladini i civilnom drustvu i imaju karakter ideja u razvoju.

KRALJEVCANI POSMATRALI IZBORE U UKRAJINI - pise Predrag Markovic
Protestna setnja kao pre osam godina u Kraljevu

   Vuk Konjikusic, koordinator Gradjanskog saveta opstine Kraljevo i Srdjan Cosic, regonalni koordinator CeSID-a u Kraljevu, krajem prosle i pocetkom ove nedelje su boravili u Ukrajini kao clanovi Evropske mreze za posmatranje izbora - ENEMA

    Zamolili smo ih da nam prenesu utiske koje su poneli iz ove zemlje koja danas broji 45 miliona stanovnika.
   - Zbog zaostavstine koja datira jos iz vremena Sovjetskog Saveza, u ovoj zemlji je standard vrlo los. Prosecna plata je negde sezdeset dolara, a do pre desetak godina Ukrajina je brojala 52 miliona stanovnika, sto govori o visokoj stopi mortaliteta u njoj, prica nam Srdjan Cosic.
Desetak posmatraca iz Srbije nalazilo se u gradu Rivno, osamnaestom po velicini u Ukrajini, 250 kilometara udaljenom od Lavova, u koji su stigli avionom. Odatle je trebalo da obidju deset birackih mesta koje je odredio ENEM.
   Zadatak im je bio da na svakom birackom mestu provere regularnost izbora i da na poslednjem prisustvuju prebrojavanju glasova i primopredaji materijala, kada komisija sa tog mesta krene u Centralnu izbornu komisiju.
   Veliku pomoc su pruzali i racunarci CeSID-a, koji su kolegama u Ukrajini pomagali da urade uzorak na osnovu koga su Ukrajinci i saznali preliminarne rezultate.
   - Posmatraci iz Srbije i posmatraca iz Belorusije pokrivali su pet teritorijalnih okruga, prica nam Vuk Konjikusic, dodajuci da je to povrsina na kojoj zivi 868.000 stanovnika.
   - Bilo nam je zanimljivo da se pre otvaranja birackih mesta narod molio za Ukrajinu, da su biracke kutije providne i da se listovi na kojima se zaokruzuju kandidati ne presavijaju. To je podrazumevalo moguce mahinacije, ali rezultati izbora su pokazali da i pored svega toga nije bilo moguc drugaciji izborni rezultat.
Srdjan dodaje da izborno zakonodavstvo Ukrajine ne dozvoljava, za razliku od naseg, manjak glasackih listica.
   - Na svakom izbornom mestu bio je jedan policajac u uniformi koji je, navodno, bio tu da bi se sprecili eventualni incidenti. Medjutim, tokom izbora na jednom mestu je ubijen policajac, a na drugom birackom mestu biracki odbor se posvadjao sa policajcem i onda ga je vezao, zakacio o civiluk i stavio mu traku preko usta. Traka preko ociju mu nije stavljena uz obrazlozenje da mu je dozvoljeno da posmatra sta oni rade na birackom mestu, ali ne i da se mesa verbalno u njihov rad, kaze Cosic.
   Posmatrace iz Srbije su u hotelskom restoranu pratila dvojica sveze izbrijanih, kratko podsisanih, na isti nacin obucenih ljudi, koji su sedeli ispijajuci mnogo kafe. Pretpostavili su da je rec o pripadnicima tajne policije, sa kojima nisu zeleli da komuniciraju, da im, kako nam rekose, ne bi stvarali neprijatnosti.
   Rivno, opozicioni grad od 160.000 stanovnika, naseljen, kako nam rece Vuk Konjikusic, pretezno jevrejskim zivljem, vece pred polazak za Srbiju podsetio je nase sagovornike na Kraljevo iz vremena protesta zbog nepriznavanja izbonih rezultata 1996-1997. godine. Na centralnom gradskom trgu u Rivnu, gde se nalazi spomenik ukrajinskom pesniku Sevcenku, kada su Vuk i Srdjan dosli da se slikaju kasno popodne, pojavila su se tri momka sa plakatama. Podelili su im narandzaste trake. Narandzasto je boja opozicije, a trake su bile okacene i po drvecu na mnogim ukrajinskim putevima. Ukrajinci nemaju novca za postere i vece plakate. Te veceri okupila se gomila ljudi oko spomenika, a zatim je krenula u protestnu setnju.
   - Sve je to neodoljivo podsecalo na prve dane kraljevackih protesta, slazu se i Vuk i Srdjan, pokazujuci nam pregrst fotografija iz Ukrajine u uzavrelom vremenu.

SAOPSTENJE RAVNOGORSKOG POKRETA
Draza Mihailovic nije bio fasista

   Zahtevamo hitno oslobadjanje studenata iz hrvatskog zatvora u Zagrebu. Ovo je neprimeran postupak hrvatske policije u demokratskom svetu - koji zadire u licne slobode gradjana.
Draza Mihailovic je neosporavana licnost u medjunarodnoj javnosti. On nije bio fasista. Naprotiv, on je i osnovao Ravnogorski pokret za borbu protiv nacizma.
Najvece priznanje svojoj pravednoj borbi i hrabrosti dobio je posmrtnim odlikovanjem - Legijom za zasluge od americkog predsednika Trumana 29. marta, 1948. godine, a 1993. godine u Vasingtonu je podignut spomenik Drazi Mihailovicu.
Ove godine 12. septembra, na brdu Galovici kod Pranjana, odrzana je proslava sezdesetogodisnjice od prvog uzletanja prezivelih americkih pilota, koje je spasavao hrabri srpski narod sa Drazom Mihailovicem. Na mestu prvog uzletanja otkriveno je spomen-obelezje uz najvece pocasti i u prisustvu predstavnika Americke ambasade, atasea za odbranu, vojnog atasea SAD-a, vazduhoplovnog atasea SAD, prezivelih americkih pilota, kao i nasih drzavnih predstavnika zajednice Srbije i Crne Gore. Ovaj dogadjaj je propracen sa velikim publicitetom u americkim i svetskim medijima.
Jasno je da je licnost Draze Mihailovica visoko cenjena i priznata u demokratskom svetu. Ovo sto se ovde desava je rezultat pedesetogodisnjeg anatemisanja njegove licnosti i pokreta u vreme Brozove vladavine i komunizma, jer su na taj nacin opravdavali njegovu sramnu likvidaciju.
Kao borac protiv nacizma, okupatora, a u svojstvu Generala Kraljeve vojske, nije mogao da se pomiri sa okupacijom svoje zemlje bez otpora i bez borbe kao pravi rodoljub.
Sada u demokratskoj drzavi, prava istina se obelodanjuje i on dozivljava rehabilitaciju. Zato, njegova licnost moze biti samo ponos i primer mladima.
Do ovog incidenta sa studentima verovatno ne bi doslo, da nije bilo slucaja sa nasim sportistom - kosarkasem Milanom Gurovicem, kome su hrvatske vlasti zabranile ulazak u Hrvatsku zbog tetoviranog lika Draze Mihailovica na ruci!?
Sam cin odlaska nasih sportista u Hrvatsku je znak dobre volje i zelje da se prevazidje nemila proslost, da se u mirnodopskom periodu ostvare dobrosusedski odnosi, a to sto je jedan mladic koristio svoje demokratsko pravo gradjana, pa tetovirao svog heroja po licnom izboru - to ne sme nikome da smeta, pogotovu ne drzavnim organima!
Danas, kada smo sve blize Evropskoj demokratskoj uniji, mi na Balkanu moramo biti otvoreno informisani, bez ,,tabu-tema”, zabluda - i moramo uvazavati cinjenice. Posebno su obavezne da ih uvazavaju odgovorne licnosti u jednoj drzavi.
Dezinformisanost se ne oprasta na tom nivou - vec se kaznjava!
Zato smatramo da je velika greska zabrana ulaska nasem kosarkasu Milanu Gurovicu, kao i hapsenje studenata iz Beograda, i zahtevamo da se hitno oslobode uz duzno izvinjenje mladim ljudima koji nista lose nisu ucinili, osim sto su se nasli u vrtlogu necije zablude!

P O V E LJ A
Ravnogorski pokret je nastao vec na samom pocetku Drugog svetskog rata, a na tlu Kraljevine Jugoslavije, kao pokret otpora okupacionim snagama Treceg rajha.
Pokret je zahvatio tlo citave Kraljevine Jugoslavije idejom da sacuva kako teritorijalni, tako i politicki sistem Kraljevine Jugoslavije, a sve pod komandom Dragoljuba Draze Mihailovica.
Izdajom nasih saveznika, na prvom mestu Engleske sa njenim vodjom Cercilom - Ravnogorci i njihovi sledbenici postaju zarobljenici komunistickog rezima sve do danasnjeg dana.
Ucesnici koji su preziveli golgotu brozovske boljsevicke Jugoslavije - nikada nisu odustali od svoje ideje vodilje: ,,ZA KRST CASNI, GOSPODA BOGA, KRALJA i OTADZBINU".
Ravnogorstvo je ostalo da napaja sve srpske duse sirom Vaseljene i svuda gde se nase seme zametnulo.
Ideja ravnogorska nikada se nije gasila ni kod jednog cestitog Srbina, cak ni u ono vreme kada se pomisao na djenerala Drazu i Kralja - kaznjavala dugogodinjom robijom, a neretko placala i zivotom.
Danas, kada vise ne postoji drzava za koju su Srbi u DZDZ veku dali preko tri miliona mladih zivota - u srpskom rodu je ostala neugasiva zelja za Ravnogorstvom - luca koja je upalila ranjene duse nasih novih ,,Obilica" - koji pronesose barjak casti sirom ,,Srpskih drzava" vodjeni idejom Draze Mihailovica.
Srpsku drzavu rasturise komunisticke bande i svoje zlo seme ostavise da i danas rasturaju sve sto je nase, sve sto je srpsko.
Zbog neugasive zelje za slobodom i jedinstvom Srba, Ravnogorski pokret je prihvatio na svoja pleca UJEDINJENJE RAVNOGORACA sirom svih srpskih drzava: Srbije, Crne Gore, Republike Srpske.
Na sastanku odrzanom 13. novembra. 2004. godine u Cacku doneta je odluka - povelja o ujedinjenju Ravnogorskog pokreta Srbije i Srpske Crne Gore. S obzirom na to da je Ravnogorski pokret Republike Srpske u zavrsnoj fazi priprema za ujedinjenje - bice prikljucen i dodat ovoj povelji.
Ovom skupu su prisustvovali i clanovi uzeg rukovodstva iz Gornjeg Zaostra, Pljevalja, Zabljaka, Niksica, Podgorice, Bara i Grablja.
Zakljucak ujedinjenog glavnog odbora je:
Da se sastaju cetiri puta godisnje u mirnodopskim uslovima i da su odluke obavezujuce za sve clanove Ravnogorskog pokreta.
Uvereni da dolazi vreme ujedinjenja i pomirenja svih srpskih i nacionalno opredeljenih pokreta, stranaka - Ravnogorski pokret poziva pod svoju zastavu - zbog vere u Boga, Kralja i Otacestva!
Sa verom u Boga, za Kralja i Otadzbinu!

Za Ravnogorski pokret Jova Pavlovic

RADNI VIKEND NA SELU - pise Rajko Saric
Studenica bez novorodjencadi

   U organizaciji Opstinske organizacije Crvenog krsta Kraljevo i uz pomoc Apotekarske ustanove, Zdravstvenog centra i Centra za socijalni rad, u mesnoj zajednici Studenica, proteklog vikenda odrzana je tradicionalna akcija ,,Radni vikend na selu”.
Slavica Dunjic, medicinska sestra, u Zdravstvenoj stanici ,,Studenica” radi punih 15 godina i poznaje gotovo sve pacijente.
- Ovde uglavnom zivi starija populacija. Imamo registrovanih 1.010 pacijenata, a medju njima oko 150 dece svih uzrasta. Novoredjencadi imamo tek jedno ili dvoje godisnje - kaze Dunjiceva.
Studenicka zdravstvena stanica opremljena je dobro, zahvaljujuci i velikoj pomoci Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta. Lekar opste prakse, apotekar, stomatolog i medicinske sestre, imaju EKG, kompjutere i drugu opremu koja im omogucava laksi rad nego ranijih godina.
- Tim ,,moj lekar” vodi aktivnu kampanju borbe protiv pusenja. Ipak nismo potpuno zadovoljni jer ljudi u selu malo vode racuna o tom vidu zastite zdravlja - kaze Dunjiceva.
Pedijatar, decji hirurg, lekar opste prakse, internista, oftalmolog, onkolog, ginekolog i brojni drugi specijalisti pregledali su vise od 180 pacijenata i izdali 250 recepata. Najzaposleniji su bili internista i ,,ocni lekar”, kojima su se obratila po 43 pacijenta.
Rajko Zubalic, starina od 82 godine, dosao je zbog problema sa srcem.
- Prosao sam sito i reseto, ovaj grdni svet ispitao i brojne otrove u casi iskapio, upoznao se s gorkim zivotom i zato me sada srcani pritisak muci. Presao sam dva kilometra po snegu i jakom mrazu, ali je i to mnogo bolje nego se zaputiti cak u Kraljevo na pregled kod interniste - kaze starina i napominje da bi ovakve akcije trebalo organizovati cesce.
- Lekari me vec deset godina odrzavaju u zivotu i zato sam im veoma zahvalan. Samo mi sa velikim bremenom godina znamo sta znaci dan zivota vise - filozofski zakljucuje Zubalic.
Momir Baltic je takodje dosao na pregled.
- Dosao sam kod ocnog lekara. LJudi na selu samo zimskim mesecima imaju vremena za kontrolu svog zdravlja. Mi, seljaci, uglavnom se borimo sa vremenom ubirajuci letinu, a kada sve poslove posvrsavamo, kada sneg napada i mraz stegne, onda se lecimo grejanom rakijom ili, kao danas, kod lekara koji dodju da nas posete - kaze Baltic.
U Osnovnoj skoli ,,Stefan Nemanja” nekoliko ucionica pretvoreno je u ordinacije, a najveca ucionica u odeljenje za transfuziju. Krv su prvi dali dr Plavsic i iguman manastira Studenica, otac Tihon.
U holu skole paketi puni sredstava za higijenu i hrane. To je pomoc za socijalno najugrozenije Studenicane, koju su im obezbedili OO CK i Centar za socijalni rad.
- Ovde imamo po 14 korisnika materijalnog obezbedjenja i tudje nege. Nase ekipe obisle su neke od ovih porodica i urucile im pomoc, dok ce ostatak pomoci ostati u mesnoj zajednici koja ce, po vec odredjenim kriterijumima, izvrsiti podelu - rekla je za Ibarske novosti Snezana Apostolovic, strucni saradik za zdravstvo u OO CK Kraljevo i dodala da ce narednih dana, za sve ucenike OS ,,Stefan Nemanja” biti organizovano predavanje o bolestima zavisnosti.
Zanimljivo je da su brojne ekipe lekara na ,,radnom vikendu na selu” u Studenici posetili direktori Zdravstvenog centra ,,Studenica” i Doma zdravlja, dr Dragan Arsic i dr Zoran Pesic, zatim Smiljka Lazic, u ime republickog Ministarstva za finansije i viseclana delegacija italijanske humanitarne organizacije Un Ponte Per, sa kojom kraljevacki Crveni krst ima dobru saradnju.

 SKOLA ZA OSNOVNO I SREDNJE OBRAZOVANJE ,,IVO LOLA RIBAR" U DIFIDOVOM PROGRAMU - pise Jelena Petrovic
Vise od skole

   Svi ucenici ove skole, koji su u poslednjih petnaestak godina zavrsili bravarski ili zanat za konfekcijskog krojaca, mogu biti obuhvaceni Difid-ovim programom za doobuku i zaposljavanje pod nazivom ,,Imamo snage, volje ljubavi za bolju buducnost” • Kategorizacija dece prema mentalnim sposobnostima za upis u odgovarajucu skolu cesto se vrsi nestrucno i pod pritiskom roditelja i time se deci cini nepopraviva steta - istice LJubinka Vukosavljevic, direktor skole ,,Ivo Lola Ribar"

   Skola za osnovno i srednje obrazovanje ,,Ivo Lola Ribar" u Kraljevu ovih dana je dosla u centar paznje po jedinstvenom programu za brigu o ucenicima koji su ovu skolu zavrsili cak i pre deceniju i po. Radi se o svrsenim srednjoskolcima, koji su se osposobili za bravara ili konfekcijskog sivaca, a u medjuvremenu su ili radili i izgubili posao, ili se uopste nisu ni zaposljavali. Engleska humanitarna organizacija Difid, koja mnogim svojim programima pomaze deci ometenoj u psihofizickom razvoju, i u ovom slucaju je priskocila u pomoc.
- Zdrava deca mogu i treba sama da se bore, ali nasoj deci je neophodna pomoc drustva - istice direktor ove skole, LJubinka Vukosavljevic. - Bez drustvene podrske, ova deca se osecaju usamljenim, odbacenim, napustenim, izgubljenim. Oni zive uglavnom bez ikakve komunikacije sa sredinom u kojoj su. Samo retki uspevaju da se zaposle, a i neki od tih, iako su odlicni radnici, poslednjih godina dobili su otkaz.
Difidova podrska je oko 1.300.000 dinara za sestomesecni program doobuke bravara i konfekcijskih sivaca. Na evidenciji Zavoda za zaposljavanje ima cetrdesetak ovakvih kandidata, ali je sigurno da ih u stvari ima i vise, jer neki nikada nisu ni pokusali da se zaposle. Program se odnosi na sve takve slucajeve. Sem ucenja, programom je obuhvaceno i druzenje, opste i zdravstveno vaspitanje, poseta kulturnim manifestacijama, izlozba njihovih proizvoda u oblasti ova dva zanata i, ako je moguce, njihovo integrisanje u drustvo kroz zaposljavanje u odgovarajucim proizvodnim pogonima.
Ali, to nije jedini razlog sto za skolu ,,Ivo Lola Ribar" moze da se kaze da je ona svojim ucenicima i njihovim roditeljima - i vise od skole.

Drustvo na ispitu
U celom svetu humanost i odgovornost citavog drustva meri se po odnosu prema hendikepiranim osobama. Mi smo daleko od toga, ali ipak stanje se popravlja. Difidov program je prvi takve vrste koji je obuhvatio ucenike ove skole. Pored Difida, kao donatora, tu su i drugi dobrocinitelji u kompleksnosti programa integracije ometenih u razvoju u normalan zivot: Pozoriste se obavezalo da im odigra jednu predstavu besplatno, bioskop ,,Kvart" ce im prikazati jedan film bez placanja ulaznica, Omladinska organizacija ,,Kvart" takodje ucestvuje u resocijalizaciji ovih mladih ljudi, Sekretarijat za drustvene delatnosti Skupstine opstine finansira njihov prevoz od kuce do skole i pomaze na druge nacine. Difid je dao i dve industrijske masine za sivenje.
Pomoc se pruza i ostalim ucenicima skole, ne samo onima koji su obuhvaceni ovim programom. Opstina je platila njihov devetodnevni boravak u Skoli u prirodi na Gocu i placa njihovu uzinu.
Obezbedjena uzina je neshvatljivo velika stvar u zivotu ovih djaka:
- Nasi ucenici dolaze uglavnom iz siromasnijih sredina. U poslednjih godinu-dve deca ponovo dolaze gladna u skolu. Ne mozete da zamislite njihovu radost kad im je prvi put stigla uzina: pecivo i jogurt. Osecaju se uvazenim i potrebnim, a i paznja im je znatno veca na casovima, jer vise nisu gladni. Neki sada i mnogo redovnije dolaze u skolu - kaze direktorka Vukosavljevic.
Za proslu Novu godinu, poklon-paketice, kakve vecina ucenika ove skole nikada ne vidi kod kuce i od svojih roditelja, obezbedio je sindikat kraljevacke Poste. Direktorka Vukosavljevic sa zebnjom primecuje da se Nova godina blizi: da li ce opet moci Posta, ili ce neko drugi biti donator?

Pogubno nerazumevanje
Skola ,,Ivo Lola Ribar" sada ima 90 ucenika, od kojih 23 u srednjoj skoli. NJih prate 23 nastavnika: defektologa-oligofrenopedagoga, defektoloski obucenih inzenjera masinstva i tekstilstva, tu su i majstori za prakticnu nastavu, kao i drugi nastavnici, koji cine strucno i pedagoski zaokruzenu celinu za jednu ovakvu skolu.
Medjutim, ako se zna da se dva posto novorodjene populacije u stvari vec radja sa mentalnim ostecenjima, jasno je da skola ,,Ivo Lola Ribar" ni priblizno ne obuhvata sve njih.
- Skola se gasi, jer se deca, kategorizovana kao lako ometena u mentalnom razvoju, upucuju u redovne skole. Jasno je da je manja steta ako se dete pogresno upise u redovnu skolu, nego da se pogresno upise u specijanu. Ali, ako se posle nekoliko godina primeti da dete ne savladava gradivo, ako se onda uputi na ponovnu kategorizaciju, ne bi trebalo popustati pritisku roditelja i takvu decu po svaku cenu vracati u redovnu skolu. To im cini nepopravivu stetu. U redovnoj skoli, dete blago ometeno u mentalnom razvoju ne postize odgovarajuce rezultate, druga deca ga izoluju i ono se jos vise povlaci u sebe. Da bi se sproveo taj trend takozvane inkluzije, potrebno je da takva deca budu u odeljenjima ne brojnijim od 20 ucenika, kao i da im se obezbedi defektolog-oligofrenolog. Toga svega nema u nasim redovnim skolama, pa se deca ometena u razvoju izlazu veoma stetnom pritisku zbog neodgovarajuceg rada. Problem je sto roditelji nisu dovoljno pripremljeni kroz razvojno savetovaliste, pa na nasu skolu gledaju kao na nesto veoma nepozeljno i ne shvataju koliko smo opremljeni da takvu decu izvedemo na put - istice LJubinka Vukosavljevic.
I sam Difidov program je jedan od nacina da se ova skola ucini privlacnijom.

Planovi: odeljenja za umereno ometene i produzeni boravak
Jedan od veoma vaznih pedagoskih zadataka ove skole je i otvaranje odeljenja za umereno ometenu decu u mentalnom razvoju. Ona se za sada upisuju kao lakse ometena deca, jer druge mogucnosti ovde nema. Medjutim, uz nesto dodatnih sredstava, verovatno od iduce godine, ovde ce biti otvoreno i specijalizovaano odeljenja za teze slucajeve, za ucenike koji nisu mogli da savladaju ni gradivo za lakse ometenu decu. Do sada ovakva deca nisu ni dovodjena u skole, ali sada se i ta mogucnost pruza.
- Nasi djaci mozda nece nauciti engleski, ali ce znati srpski - da citaju i pisu, znace osnovne racunske radnje. Takodje, posle srednje skole, oni mogu da se sluze aparatom za zavarivanje, sivacom masinom i slicno, mogu da prave odevne predmete, predmete od kovanog gvozdja - mogu da budu korisni clanovi zajednice, mogu sami da se izdrzavaju - kaze direktorka Vukosavljevic i dodaje da se desava da deca, na silu upisana u redovne skole, dodju u peti ili sesti razred, pa cak i u srednju skolu - potpuno nepismena.
Sta se postiglo dodatnim Difidovim programom, moci ce uskoro da se vidi na izlozbi radova sa doobuke. Izlozba ce biti prodajna, a zaradjeni novac ce biti izdeljen tim ucenicima - da imaju neke koristi od toga, ali i da shvate koliko je lepo zaradjivati, pa da daju sve od sebe da tako i nastave.
Sem skolskog gradiva, u ovoj skoli se veoma velika paznja posvecuje i vaspitnom radu. Polaznici ove skole su cesto deca ciji su roditelji takodje blago ili vise retardirani (pa se postavlja pitanje gde je tu medicina i upozorenja da se ocekuje visokorizicna trudnoca!), uglavnom veoma siromasni, mozda alkoholicari ili razvedeni - dakle, deca dolaze iz zapustenih sredina. Dosta je i romske dece. Zato je, uz skolsko gradivo, neophodno savladavanje i osnovnih normi ponasanja, a to nije tesko sa njima izvesti:
- Neverovatno je koliko su nasa deca dobra i poslusna, i iznad svega postena - kaze Vukosavljeviceva i dodaje:
- Mnogi bi pred njima mogli da se postide! Ali, ona su i vrlo osetljiva, odlicno prepoznaju da li ih volite i postujete, pa tu nema folirancije! I kao radnici su izvanredni, ali se dogadja da ih, zbog njihovih smetnji, na radnom mestu i zloupotrebljavaju.
U ovoj skoli, odeljenja imaju do sest ucenika, ali nastava moze da se organizuje i za tri, dva, pa i samo jednog, sve zavisi od potreba svakog deteta. U skoli, pored dece lako ili umereno ometene u mentalnom razvoju, postoje i deca sa fizickim hendikepima, slabog vida i sluha, kao i deca poremecenog ponasanja. Svi oni dobijaju specijalizovanu nastavu. Radi se i sa roditeljima, ali to nije dovoljno, a, uistinu, nije ni zadatak skole, vec nekih drugih institucija u drustvu, koje su tu uveliko zatajile.
Jedan od veoma vaznih planova je i produzeni boravak u skoli. I za to su potrebna dodatna sredstva, pa zato to jos ne postoji, a vise je nego potrebno. Na taj nacin, deca bi duze bila pod uticajem strucnih nastavnika i vaspitaca, a izdvojeni iz sredine koja im ne pruza odgovarajucu paznju.
Planova je mnogo, savladavaju se sa iskrenom profesionalnom ljubavlju, rezultati su veoma dobri, ali problemi se nalaze na drugom mestu: u drustvu, koje nema ni dovoljno sredstava za sve potrebe hendikepiranih, ali ni dovoljno razumevanja da pruzi ono sto je njima preko potrebno, a ne kosta uvek. Bar ne mnogo.

   Od 1. jula u Domu zdravlja Kraljevo, u okviru projekta ,,Moj lekar”, sprovodi se program odvikavanja od pusenja i smanjenja stetnosti duvana. Program zajednicki realizuju Ministarstvo zdravlja Srbije, Medjunarodni komitet Crvenog krsta, Zavod za zastitu zdravlja Kraljevo i Apotekarska ustanova Kraljevo.
   Posetili smo ovih dana ambulante u Vitkovcu i Vitanovcu i licno se uverili u napore koje tamosnji timovi cine na ,,opismenjavanju” stanovnistva - kada je rec o pusenju, bilo aktivnom, bilo pasivnom. U programu odvikavanja od pusenja su Dejan Brkic i Snezana Madzarevic, koje smo zatekli u ordinaciji lekara opste prakse Katarine Andjelkovic. Kazu da su zadovoljni dosadasnjim rezultatima. Proces ostavljanja cigareta nije proces koji traje dan ili dva, vec mesecima, ali za rezultat ima obilje pozitvnih efekata - od lepseg tena, do pravilnijeg rada disajnih organa, srca.
   - Od septembra sestra Natasa Tomovic i ja smo u timu koji u Vitkovcu vodi kampanju protiv pusenja. Kao nepusac, zadovoljna sam sto je jedan ovakav program zapoceo. Odvikavanje od pusenja je dugotrajan i tezak proces, a u Vitkovcu, od 1.700 registrovanih pacijenata, sedam je ukljuceno u terapiju odvikavanja od pusenja. Posebno me raduje sto se medju njima nalaze i mladi ljudi - kaze doktorka Katarina Andjelkovic.
Vitkovcani, koji su odlucili ,,da porade na svom zdravlju”, kazu da su i sami imali veliku zelju, ali i veliku podrsku zdravstvenog osoblja, koje ih je detaljno upoznalo sa mogucim posledicama koje sa sobom nosi duvanski dim.
   Mirjana Pavlovic, nastavnik srpskog jezika, apeluje na mlade da ne pocinju da puse cigarete, a ,,zagrizene” pusace poziva da se obrate za pomoc lekarima i upotrebom specijalnih zvakacih guma i flastera, zaborave na cigarete.
   Dr Valentina Stojanovic, lekar opste prakse u ambulanti u Vitanovcu, medju 2.200 registrovanih pacijenata iz pet sela, ima 36 pusaca razlicitih starosnih dobi.
   - Neki od pacijenata su aktivni pusaci 30 i vise godina, ali pusaca imamo i medju osnovcima. U program odvikavanja od pusenja ukljucilo se petnaestak pacijenata. Neki su vec ostavili cigarete, dok nekoliko njih cini poslednje napore u tom pravcu. Rezultati su za sada zadovoljavajuci, a konacni se ocekuju pocetkom naredne godine. Pacijenti ukljuceni u program posecuju nas jednom nedeljno, ali se mi sa njima cujemo i telefonom. Zvanicno, nepusac je ona osoba koja godinu dana ne zapali nijednu cigaretu - kaze dr Valentina Stojanovic.
   Lekari koji rade u timovima za odvikavanje od pusenja isticu da je nemoguce odmah, na samom startu, raditi sa velikim brojem pacijenata. Uglavnom se radi sa manjim brojem pusaca u nameri da oni u svom orkuzenju, kod clanova porodice, komsija i prijatelja, kod onih koji aktivno puse, izazovu interesovanje za odvikavanje od tog poroka koji nanosi veliku stetu zdravlju, kako aktivnim, tako i pasivnim pusacima. I dok je jednom broju pusaca bila potrebna samo moralna podrska da istraju u procesu odvikavanja od pusenja, dotle drugi pusaci uopste ne prihvataju mogucnost da zivot u duvanskom dimu zamene zdravim zivotom. Zanimljivo je da neki pusaci, kao razlog odvikavanja od pusenja, na prvo mesto stavljaju velike izdatke za sve skuplje cigarete, pa tek onda sopstveno zdravlje.
   Ambulante u Vitkovcu i Vitanovcu posetili su predstavnici MKCK i dr Jovanka Lukovic, pneumoftiziolog u ZC Studenica.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

"IBARSKE NOVOSTI" NA FESTIVALU NOVIH TEATARSKIH FORMI U SMEDEREVSKOJ PALANCI - pise Ivan Rajovic
Drugo mesto i pregrst priznanja za kraljevackog Don Kihota

   Teatar "Sunce" ciji je idejni tvorac svestrani kraljevacki umetnik Zoran Savkovic DZeri, uz sve nedace sa kojima se vec godinama suocava, sesti put je ucestvovao na takmicenju. Svakog puta sa razlicitim predstavama i razlicitim glumcima osim Jasmine Radovic koja je igrala u svim predstavama, a u medjuvremenu je postala i glumica Kraljevackog pozorsta. Priznanja koja su do sada osvojena su specijalna nagrada za predstavu "Epod", prosle godine drugo mesto i srebrna plaketa na festivalu takodje u Smederevskj Palanci, DZeri je kao reditelj nagradjen za najbolji eksperiment na festivalu za predstavu "Homo homini".
Ove godine u Smederevskoj Palanci na 13. republickom festivalu novih teatarskih formi predstava "Don Kihot" u izvodjenju teatra "Sunce" iz Kraljeva osvojila je drugo mesto i srebrnu plaketu, zatim specijalnu nagradu za najbolju reziju na festivalu, a Jasmina Radovic je dobila specijalnu nagradu za najbolju epizodnu zensku ulogu. Osim toga za osvojeno drugo mesto Teatru "Sunce" je urucena i srebrna plaketa grada Smedereva.
Predstava "Don Kihot" je radjena oko cetiri meseca sa idejom da se donkihotovska prica prenese u nase podneblje buduci da se, kako kaze autor, ni do danas mnogo toga nije promenilo u odnosima vlasti i naroda, a Don Kihot je jedan od najstarijih boraca za demokratiju. I dalje vladaju mocnici i zle sile, sto je u ovom komadu predstavljeno vetrenjacama i demokratija u vidu Dulcineje. Eksperiment se, pored ostalog, u osnovi sastoji u cinjenici da je u ovoj predstavi Sanco Pansa zensko. Sustina je u samoj poenti predstave, nesto drugacija od originala, a svodi se na to da je demokratija nesto sto u ovu zemlju jos dugo nece stici ako ikada stigne. Savkovic je gotovo kompletan autor predstave uz kako kaze veliku pomoc svojih prijatelja, Aleksandra Knezevica i Dubravke Malisic koji su zasluzni za izbor muzike. Posebno bi trebalo istaci Vojkana Stepic koji je izuzetno dobro vodio svetla i ton. Naravno, trebalo bi pomenuti i ostatak ekipe: Danku Vasic kao Dulcineju, Milicu Plavsic u ulozi Pravde, zatim Milenka Simovica, Predraga Josovica, Katarinu Bukaru kao vetrenjace. Kao rekviziter ovoga puta se potpisuje Vukman Rakocevic, a zasluga za izuzetno uspesne kostime pripada Barbari Malnar.
O tome kako je kraljevacki "Don Kihot" primljen u Smederevskoj Palanci najslikovitije govori izjava Tamare Beljanski, studentkinja iz Beograda, koja je, kako tvrdi, sa posebnim uzivanjem gledala ovu predstavu i koja je dosta truda ulozila da odbrani dostignuce nasih glumaca pred ostrim kriticarskim stavovima, kojima se nastojalo da se u prvi plan istakne predstava domacina. Tamara je kazala, pored ostalog, kako je prvi put gledala Teatar "Sunce" i kako je posle kritika proslogdisnje predstave "Sunca" u Smederevskoj Palanci sa nestrpljenjem ocekivala ovogodisnji nastup nasih alternativaca. "Trudim se da znacenje simbola ne povezujem sa naucenim asocijacijama i pravim neke intertekstualne veze i veze sa predstavom koju gledam, jednostavno zelim da gledam i da uzivam. U ovom slucaju moja konkretna zamerka je na glas publike, a predstava mi se izuzetno dopala. Pitala sam se da li ce ti simboli koje sam ja negde iscitala u samom "Don Kihotu" moci da se predstave na taj nacin, sto je i ucinjeno. Samoironicno, sa posebnom dozom nihilizma, istaknuta je potreba da se pobegne od surove realnosti na jedan jos suroviji nacin. Manu ovoj predstavi nisam videla, glumcima nemam sta da zamerim i mislim da je predstava uradjena sasvim dosledno. Momenti koji su mi se izuzetno dopali i ocuvali tu doslednost od pocetka do kraja jesu deljenje cveca damama, sto je povezano i sa samim tekstom gde Don Kihot kaze: "Bilo koja seljanka, i bilo koja devojka iz naroda moze da bude Dulcineja, dakle moze biti ono za sta je meni potrebna". Sve je izvedeno na jedan vrlo ukusan nacin i , jednostavno, to je to. Ja vam se zahvaljujem."
Slucajnom ili namernom posmatracu ove cudnovate umetnicke kreacije, bez obzira na tumacenje poruke koju ona nosi, a sto je posao pozorisnih kriticara, nisu mogli da ne "zapadnu za oko" izuzetna energija, polet i predanost nasih glumaca u docaravanju postavljene ideje. Zapravo, ovaj nastup za razliku od premijernog, uz manje korekcije, bio je jednostavno briljantan, utoliko sto su se gotovo svi slozili da je to sto je vidjeno na sceni delo kojem se vise nema sta prigovoriti, dodati i oduzeti, slagao se neko sa porukom predstave ili ne. Tako su Kraljevcani na najbolji moguci nacin opravdali svoj trud, nasa ocekivanja i ucinili da je ove veceri bilo izuzetno prijatno biti Kraljevcanin, cak i posle zavrsne recenice glavnog glumca po kojoj perspektiva u ovakvoj demokratiji iz ugla Don Kihota i nije bas bogzna kako sjajna.
Na kraju da pomenem i to da je selektor ovogodisnjeg festivala Sasa Latinovic, pozorisni reditelj iz Beograda. U Ocenjivackom odboru su bili Dragan Jakovljevic, pozorisni reditelj iz Kragujevca, Dragan Jovicic, pozorisni reditelj iz Sremske Mitrovice i Aleksandar Volic, pozorisni reditelj iz Beograda. Razgovor sa publikom vodio je Vladimir Putnik, pozorisni reditelj iz Beograda. I, kako je praksa na ovom takmicenju alternativnih pozorista Srbije, i sledeci festival bice odzan u Smederevskoj Palanci odakle je i pobednicka predstava "Celava pevacica" u izvodjenju Gradskog pozorista. Pored pomenute na ovogodisnjem Festivalu ucestvovali su i Dom revolucije - Prijepolje sa predstavom "Piramida", Dramski studio - Pancevo sa "Romeom i Julijom", Romski teatar iz Novih Karlovaca sa predstavom "Romski san"i Teatar "DZDZI vek " iz Nisa sa predstavom "Roj.



ZAVICAJNO ODELJENJE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI": KRALJEVO U ,,KRALJEVSKOM GLASNIKU" (3)
Provala kod ,,Bate"
   (Prema tekstu Jovana Hovana)

   Glasnik broj tri izasao je cak na sest stranica, a jedna od glavnih vesti bila je da je Zivorad Matic, artiljerijski porucnik iz Petrovaradina nehatno ubio Milorada Milicevica iz Zice. Polemike su i tada bile rado citane u novinama, pa Milosav Milosavljevic brani svoj trgovacki ceh i odgovara na napis iz prvog broja, kojim se napadaju mladi trgovci ovoga grada da nisu ambiciozni. Junaka crne hronike i tada je bilo, a jedan od njih je Radojko Racic, krecar iz Brezovice, kojem je ruka zadrhtala kod pucanja, pa je, umesto da ubije svog ortaka Bogoljuba Durkalovica, s dva revolverska hica lisio zivota Miodrga Mladenovica iz Gracaca. Tu je jos jedna crna vest - nepoznata osoba provalila je u ,,Batinu" prodavnicu, pa nas pedantni hronicar izvestava da je lopov odneo 1.500 dinara.
S brojem cetiri dolazi i do promene glavnog urednika, pa umesto Vladimira Radicevica u vrucu glavnourednicku stolicu seda Ivo Grabovac, suplent Kraljevacke gimnazije, koji je i dotad bio prisutan u listu kao pisac feljtona o knjizevniku Augustu Šenoi. U listu nalazimo i reklamu za cacanski hotel ,,Srpski kralj", gde je moj stari cesto odsedao, a Zivko Bunjak i sinovi zele da otkupe sve poljoprivredne proizvode. Ime Zivka Bunjaka i sinova srescemo i kasnije - spominju se kao donatori vatrogascima, za koje su izdvojili 1.000 dinara. Na tom spisku upada u oci i ime LJubisava Djokica, koji je vlasnik ,,Lipovog hlada" u Mataruskoj Banji, gde je kasnije bio bioskop i gde smo gledali i plakali zbog junaka filma ,,Jedan dan zivota". A onda dalje citamo spisak donatora: Velisav Tomovic, kome je 1948. nacionalizovana vila u Mataruskoj Banji, Mihailo Cebinac, Jelena Vukovic, Radojko Vukovic, jos dvojica ocevih prijatelja Bozidar Crvcanin (poznatiji kao Broketa), a tu je i Milan Jovicic, vlasnik restorana ,,Jugoslavija" u Mataruskoj Banji. Na terasi bas tog restorana mnogi od nas napravili su prve plesne korake i u tom ritmu otplesali veliki deo zivota.
Za vatrogasce je 120 dinara izdvojio i Milovan Niketic, revizor novina, koji je dolazio i nama u skolu, i kod koga smo kupovali ,,Sport" da bi procitali ko je bolji, Crvena zvezda ili Partizan, Rajko Mitic ili Stjepan Bobek. To pitanje ostalo je nereseno za sva vremena, pa smo se Milan Puric, partizanovac, i ja, okoreli zvezdas, oko toga uporno sporili, ali smo ostali dobri prijatelji, bas kao nasi ocevi. Za Zvezdu sam navijao i zbog poznatog kraljevackog lekara Muje Popovica, koji je igrao u njenom dresu, a za Mujinu smrt sam saznao iz jednog broja ,,Politike", koji se slucajno probio do Zagreba zmijskim putevima kontrabande. I kad smo vec kod sporta i lekara, recimo i to da je ,,Ibar" torpedirao fudbalere ,,Zice" sa 8:1, dok dr David Eli, sanitetski kapetan, ordinira i za gradjanstvo u svom stanu preko puta hotela ,,Jugoslavija" u Kraljevu.
Kraljevacki vatrogasci imali su svoj orkestar s kapelnikom Rudijem na celu, koji je, koliko sam saznao, nestao u Ibru - mutni talasi vremena sklopili su se nad njegovim zivotom i odneli ga zauvek. Kazu da dok je svirao, nije mu bilo ravna, kao ni u picu. Od njega smo naucili onu muzicku lestvicu (do-re-mi-fa-sol-la-si-do), koja nam je cesto koristila u zivotu za mnoge stvari, pa i za sam ritam recenice. I jos nesto od njega smo naucili, da je mol, za razliku od dura, tuzan rod ljudskog pevanja…
Iz feljtona M.V. Petrovica ,,Kroz Donju Gruzu" saznajemo da je krmaca ucitelja Bozidara Konstantinovica iz Cukujevca oprasila 16 komada; najavljen je dolazak filma ,,Pakao zarobljenika", u hotelu Evropa svira prvoklasna muzika, u ,,Beogradu" je salonska muzika, dok u hotelu ,,Grand" gostuje Damen-kapela.
Dan 15. oktobar bio je tuzan za Kraljevcane jer je preminuo Jovica Stojkovic, omiljeni predsednik opstine. Iz tog broja saznajemo da je novi upravnik poste ,,Ukazom njegovog velicanstva kralja Petra" postao gospodin Milenko Milivojevic, dok je Momir Savic ucinio plemeniti gest podizuci spomenik palim borcima iz Ribnice i darujuci opstinsku zgradu.
Zajedno sa mnom kroz gimnaziju se provlacio i Mileta Sretovic iz Milocaja. Secam se kako smo mu govorili da Milocajci nemaju svoje groblje, jer je njihovo groblje u Pozarevcu. Nikad Mileta ne bi stigao do gimnazijske klupe da ,,gospodjica Petroviceva Milica, svrsena ucenica sarajevske uciteljske skole nije postavljena za uciteljicu Osnovne skole u Milocajima", kako je objavljeno u Glasniku. Milete se secam i po tome sto je doneo prvu hemijsku oloku, koja je, kako nam se cinilo, sama pisala i sama resavala zadatke iz matematike, koje su pred nas postavljali Mija Petrovic i Tihomir Nesic. Za tu olovku dao sam Mileti celi svoj mesecni dzeparac, ali avaj, ona se u dzepu od kosulje tako razlila i ostavila tako teski, neizbrisiv trag da mi se ucinilo kako ja to nosim crninu za samim sobom.



U DOMU KULTURE ,,RIBNICA” - pise Marko Slavkovic
Vece humora i satire u reci i slici

   Ilija Sekuljica obelezio je tri decenije bavljenja humorom i satirom, a Milanko Kalicanin, u znak postovanja njegovog stvaralastva, otvorio je izlozbu karikatura, dok su clanovi Kraljevackog satiricnog kluba, istim povodom, citali svoje tekstove

   Galerija Doma kulture u Ribnici 18. novembra bila je, kako se to slikovito kaze, tesna da primi sve one koji su hteli da prisustvuju veceri posvecenoj tridesetogodisnjem stvaralastvu humoriste i satiricara Ilije Sekuljice. Vece posveceno Sekuljici uvelicali su clanovi Kraljevackog satiricnog kluba: Milanko Kalicanin, Dimitrije Jovanovic, Zoran Tucakovic i Dragan Bunardzic. Kalicanin je u Sekuljicinu cast otvorio samostalnu izlozbu karikatura, a Jovanovic, Tucakovic i Bunardzic citali su svoju satiru na aktuelne dogadjaje.
   U uvodnoj reci, direktor Doma kulture u Ribnici, satiricar Dimitrije Jovanovic, rekao je, pored ostalog, da se Sekuljica humorom i satirom bavio i dok je ziveo na srpskim teritorijama u Hrvatskoj, a bavi se i sada, kao prognanik.
   - Ilija neguje laganu rimu, ritam, rec, koja samo na prvi pogled izgleda jednostavno i saljivo. U stvari, on nije samo humorista. Zahvaljujuci slozenosti njegove reci, igre reci, on je satiricar. I to izuzetan satiricar - naglasio je Jovanovic.
   Ilija Sekuljica je rodjen u Erveniku, kod Knina. Od 1952. godine bavio se novinarstvom, ali se isticao i humoristicko- satiricnim tekstovima. Kad je poceo rat u Hrvatskoj, morao je da napusti rodni kraj. Privremeno zivi u Kraljevu. Iako je penzioner, aktivno se bavi humorom i satirom i saradjuje u tridesetak listova, casopisa i radio-stanica sirom Srbije. Do sada je stampao sest knjiga dzepnog formata.
Predstavljajuci se, Sekuljica je, izmedju drugih tekstova, procitao i ove aforizme:
- Grizem se za ovo, pojedem se za ono. I tako, sit sam.
- Bas kad imamo problema na pretek, zabranise nam izvoz.
- Nije istina da su mi srusili kucu. Podigli su je. Eksplozivom.
- Svi su bili na strani izbeglica. Zato nam se camac i prevrnuo.

Po meri jubileja
Osvrcuci se na pedesetak izlozenih karikatura Milanka Kalicanina, Jovanovic je istakao da je njegov izbor, zapravo, svojevstan izbor satire, primeren Sekuljicinom jubileju.
- Kalicanin je vrh srpske satire i po idejama i po crtezu - istakao je Jovanovic.
Kalicanin je rodjen u Stavlju 1957. godine. Diplomirani je arhitekta. Do sada je imao tridesetak izlozbi, samostalnih i grupnih. Dobitnik je vise prestiznih nagrada u zemlji i inostranstvu.
- Milanko Kalicanin nije zahtevan covek. Ne zahteva postovanje, vec ga uliva recju, stavom i ponasanjem - kratko je Kalicanina predstavio Tucakovic.
Kalicanin je slavljeniku Sekuljici poklonio veliku karikaturu sa njegovim likom, u kojoj Ilija, simbolicno, na ledjima nosi stari zavicaj.



IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Preporucujemo
Milos Crnjanski, "Pisma ljubavi i mrznje. Pisma Marku Risticu", priredio Radovan Popovic, "Filip Visnjic", Beograd, 2004
Knjiga koju preporucujemo, jedinstvena je u nasoj epistolarnoj knjizevnosti. Radovan Popovic, dugogodisnji novinar i urednik "Politike", jedan od nasih najznacajnijih biografa ("Isidorina brojanica", "Zivot Milosa Crnjanskog", "Istina o Ducicu", "Knjiga o Cvijanovicu", "Izabrani covek ili zivot Rastka Petrovica", "Vocka na drumu ili zivot Veljka Petrovica", "Zivot Mese Selimovica", "Ivo Andric, fotomonografija", "Andriceva prijateljstva"), priredio je u jednoj knjizi pisma Milosa Crnjanskog Marku Risticu slata u periodu od gotovo citave decenije, 1924-1932. Kroz njih se na zanimljiv i otkrivalacki nacin moze pratiti odnos dvojice nasih pesnika, koji se usled razlicitih socijalnih odredjenosti, knjizevnih i, posebno, ideoloskih ubedjenja, kretao od neznog prijateljstva do mrznje i konacnog raskida.
Najveci deo pisama odnosi se upravo na spor koji je Crnjanski imao sa Markom Carom, recenzentom "LJubavi u Toskani", pa je u knjizi, o okviru Dodatka, objavljeno i niz dokumenata vezanih za ovaj "knjizevni slucaj".
Ipak, cini se da je najveca dragocenost knjige sto kroz pero jednog od velikana nase knjizevnosti otkriva duh i manire proslog vremena. Prepiska jeste, kao sto je napisao Milovan Danojlic, dokumentacija o pustolovinama jednoga duha, ali je ona i trag o jednom dobu i ljudima koji su u njemu ziveli.

ODRZAN TURNIR ,,KRALJEVO OPEN 2004”

   Karatisti SA-TA-MI-ja osvojili su na karate turniru 66 medalja, 62 u pojedinacnoj i 5 u ekipnoj konkurenciji, odnosno 26 zlatnih, 27 srebrnih i 14 bronzanih medalja.
Zlatne medalje: Ana Markovic, Marija Zlatkov, Ancela Veljkovic, Maja Cvetinovic, Aleksandra Veljovic, Svetomir Perovic, Slobodan Usiljanin, Marko Dabic, Stefan Djokovic, Strahinja Jablanovic, Katarina Markovic, Marija Karanovic, Tamara Milanovic, Filip Bijanic, Andjela Veljovic, Marko Kolovic, Nevena Vukovic, Bogdan Jasovic, Mihajlo Trisovic, Kristina Virijevic.
Srebrne medalje: Ratko Nedovic, Marko Kekeric, Marta Mijailovic, Aleksandra Serdarevic, Zivojin Lukovic, Milica Serdarevic, Tatjana Miljkovic, Igor Lisinac, Lazar Zdravkovic, Sanja Milisav, Petar Vukicevic, Matija Mijailovic, Bogdan Dimitrijevic, Ivana Miljkovic, Ivana Veljovic, Stefan Milutinovic, Aleksandar Rajkovic, Jovana Bicanin.
Bronzane medalje: Vladimir Milojevic, Irena Veljovic, Kristina Kundovic, Vladislav Tanaskovic, Stefan Stevanovic, Nemanja Novosel, Jovana Drazinac, Lazar Pantovic, Nikolina Milisav, Nemanja Poljarac, Andrija Tanaskovic.
Kata timovi:
Zlatne medalje: Tamara Milanovic, Milica Serdarevic, Kristina Virijevic.
Maja Cvetinovic, Marija Zlatkov, Ana Markovic.
Marko Kolovic, Bogdan Jasovic, Mihajlo Trisovic.
Srebrne medalje: Marija Karanovic, Strahinja Jablanovic, Ivana Miljkovic.
Marko Nedovic, Marta Mijailovic, Aleksandra Serdarevic.
Dogovoreni sparing: Tamara Milanovic (prvo mesto), Marija Karanovic, Katarina Markovic, Bogdan Jasovic, Strahinja Jablanovic (drugo), Marko Kolovic (trece mesto).
Borbe: Mikola Djakovic i Slobodan Usiljanin (prvo), Ratko Nedovic, Vkadimir Milojevic, Vladimir Jajic (drugo), Marko Kekeric i Milos Tijanic (trece mesto).
Najuspesnija je bila Tamara Milanovic sa tri osvojene zlatne medalje.


SKOLA KARATEA IZ KONAREVA I KRALJEVA
Zajedinickim snagama do odlicja

   Na turniru ,,Kraljevo open 2004” karatisti skole ,,Djura Jaksic” i ,,Svetozar Markovic” osvojili su 37 medalja (po osam zlatnih i srebrnih i 21 bronzanu).
Zlatom su se okitili: Hranislav Nesovic, Sasa Pandrc, Stefan Mitrovic, Milos Kosanin, Milena Vukosavljevic, Sandra Radojevic, Milutin Bogavac i Vesko Plavic.
Srebrne su osvojili: Djordje Jovanovic, Dusan Savic, Jelena Gracanac, Zorica Drazovic, Aneta Andric, Boban Brkusanin, Nikolina Pavlovic i Stefan Jovanovic.
Bronze: Aleksandar Milenkovic, Antonina Bazalac, Darko Borisic, Borko Susic, Marija Gracanac, Marina Kosanin, Anja Jeremic, Andjelo Jeremic, Ilija Stevanovic, Nevena Jolovic, Ivan Brkusanin, Marija Gracanac, Branislav Palibrk, Andrija Vukasinovic, Marija Stavljanin, Milos Mitrovic, Kristina Cirica, Andrijana Kovacevic, Andrija Baltic i Tijana Grujic.