Kraljevo - grad sa cetiri opstine?
Privilegije?!
Sirotinji kais oko vrata
Obnovljen dom kulture “Ribnica”
Raskinut ugovor o kupovini ,,Poljoprometa"
Skolom protiv gasenja varosice
Prvo projekti, pa pare
Ostavi duvan - udahni zivot
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, odbojka

OSMA SEDNICA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Kraljevo - grad sa cetiri opstine?

   Inicijativa da Kraljevo dobije status grada, sa opstinama Kraljevo-centar, Ribnica, Vrnjacka Banja i Usce u svom sastavu, upucena Vladi Srbije • Jednoglasno protiv izmestanja sedista Elektrosrbije i Telekoma iz Kraljeva u Kragujevac • Usvojen ,,rebalans” Programa uredjivanja javnog i ostalog gradjevinskog zemljista - uz pohvale i kritike • Kadrovske promene i osetno povecanje dnevnica odbornika i clanova Opstinskog veca i radnih tela Skupstine • Sednica prekinuta, nastavak danas (petak, 3. decembar, u 9 sati)

Skupstina opstine Kraljevo, u prvom delu osme sednice, odrzane u utorak, 30. novembra, pokrenula je inicijativu kod Vlade Republike Srbije da Kraljevo dobije status grada.
Prema tekstu inicijative, grad Kraljevo bi u svom sastavu imao cetiri opstine: Kraljevo-centar, Ribnica, Vrnjacka Banja i Usce. Opstina Kraljevo-centar bi zahvatala podrucje 52 naselja, od Adrana do Cukojevca (grad Kraljevo, prigradska i seoska naselja, po azbucnom redu), sva iz sadasnje opstine Kraljevo, osim onih koja bi pripadala novoformiranim opstinama Ribnica i Usce. Opstina Ribnica bi obuhvatala 12 naselja - Vrba, Dragosinjci, Zica, Kamenica, Kovanluk, Kovaci, Mataruge, Mataruska Banja, Meljanica, Metikosi, Ratina i Ribnica. Opstina Usce bi zahvatala 24 naselja - Bare, Bojanici, Vrh, Gokcanica, Borovo, Medjurecje, Dolac, Drazinci, Djakovo, Zamcanje, Milici, Mlanca, Orlja Glava, Predole, Reka, Rudno, Rudnjaca, Savovo, Tadenje, Tepeci, Usce, Lozno, Kamenjari i Cerje, a postojeca opstina Vrnjacka Banja ima 14 naseelja - Vranesi, Vrnjacka Banja, Vrnjci, Vukusica, Goc, Gracac, Lipova, Novo Selo, Otroci, Podunavci, Rsovac, Rudjinci, Stanisinci i Stulac.

STA SE DOBIJA
U obrazlozenju inicijative navodi se da je opstina Kraljevo teritorijalno jedna od najvecih u Srbiji, jer se prostire na 1.530 kvadratnih kilometara, sa precnikom od 125 kilometara (Mlanca-Zakuta). Zatim da na njenom podrucju postoji pet fakulteta (Masinski, Pravni, Ekonomski, Uciteljski i Fakultet fizicke kulture), 11 srednjih skola, da je sediste Elektrosrbije, Telekoma, Carine, Republicke filijale za penzijsko-invalidsko osiguranje, Nacionalne sluzbe za zaposljavanje, Istorijskog arhiva, Trgovinskog suda, Raskog okruga sa vise republickih detasiranih organa... Takodje se istice da je Kraljevo znacajan zeleznicki i drumsko-saobracajni cvor, da ima i vojni aerodrom u Ladjevcima koji uskoro treba da bude pretvoren u mesoviti (vojno-civilni), da je znacajan zdravstveni, kulturno-istorijski i turisticki centar...
U dodatnom obrazlozenju, koje je u ime predlagaca, odbornicke grupe DSS-a, podneo njen sef Misa Milosavljevic, ukazuje se na brojne korisne efekte dobijanja statusa grada, pre svega finansijske, jer bi se pored veceg ustupanja (vracanja) prihodi ostvarivali i u vecem obimu izvorno, primarno, na nivou novoformiranog grada.
- Grad Kraljevo sa opstinama Kraljevo-centar, Ribnica, Vrnjacka Banja i Usce cinio bi veliku administrativnu jedinicu i omogucio bi lakse kretanje finansija, robe, kapitala, povecala bi se zaposlenost, ali i interes za investiranje na nivou lokalne autonomije. Status grada bi, dakako, sprecio i dezintegraciju velikih privrednih sistema na nivou Raskog okruga, a omogucio bi sirok prodor u neophodne infrakomunalne investicije (putna mreza, vodosnabdevanje, gasifikacija itd). Status grada Kraljevu bi olaksao planiranje i investiranje u poljoprivredu, drvnu industriju, turizam, znatno olaksao vec zapoceto formiranje visokoskolskih ustanova i prosirenje delatnosti kulturnih i sportskih ustanova. Vracanje Kraljeva na pozicije onoga sto je nekada bilo (srez) moguce je iskljucivo dobijanjem statusa grada, cime bi se potvrdio znacaj Kraljeva kao vaznog geostrateskog centra, kako na pravcu sa Crnom Gorom, tako i sa Kosovom i Metohijom, Juznom i Zapadnom Srbijom i Sumadijom. Na ovaj nacin Kraljevo bi se lakse ukljucilo u medjunarodnu saradnju sa zemljama Evrope, a velike koristi imali bi i susedni i bliski gradovi i opstine - Kragujevac, Cacak, Krusevac, Trstenik, Gornji Milanovac, Raska, Novi Pazar, jer bi rekonstrukcijom saobracajne i aviosaobracajne mreze bile otvorene ogromne mogucnosti kretanja ljudi i razmene robe i finansija - rekao je pored ostalog Milosavljevic i naglasio da za ovu inicijativu DSS ocekuje punu podrsku svih odbornickih grupa, poslanika u Skupstini Srbije, predstavnika u republickoj i saveznoj vladi, bez obzira na stranacku pripadnost privrednih, kulturnih i drugih subjekata.

DISONANTNI TONOVI
U raspravi su se, medjutim, ipak culi i disonantni tonovi. Predstanici vladajuce koalicije, pre svega DSS-a i G 17 plus, dali su punu podrsku inicijativi, podvukavsi da je ona za sada politicka, a da ce tek uslediti pisanje elaborata i studija o drustveno-ekonomskoj opravdanosti i izvodljivosti, uz strucnu procenu. Istakli su i da su mesne zajednice Ribnica i Mataruska Banja odavno prerasle taj status, a da je Usce vec imalo opstinu i tada bilo „varos u kojoj je bujao zivot“. Naglasili su i da iz Vlade „ima pozitivnih signala za ovu inicijativu“.
Predstavnici opozicije, pak, upozorili su da je inicijativa preuranjena, da ima precih problema i da treba promeniti redosled poteza. Odbornici Srpske radikalne stranke (SRS) su istakli da je ova inicijativa bez ikakvih argumenata jer su i za formiranje opstine potrebni elaborati i studije o ekonomskoj opravdanosti, a pogotovo za deljenje opstine Kraljevo na tri opstine i prikljucenje Vrnjacke Banje gradu Kraljevu“, da je to „bacanje prasine u oci gradjanima koji ionako tesko zive, da se opravda nefunkcionisanje i neracionalna organizacija opstinske uprave i javnih preduzeca, da se zataskaju problemi Ribnice, Mataruske Banje i Usca“, da sa nivoa Republike niko nije pokrenuo pitanje drugacije teritorijalne organizacije Srbije i da se postavlja pitanje racionalnosti postojanja i sadasnjih patuljastih opstina (naveden je primer formiranja nove opstine Surcin, koja nema ni odgovarajuce prostorije). Srpski radikali su istakli da oni kritikuju motiv za ovu inicijativu, jer bi mnogo racionalnije bilo efikasnije resavati probleme gradjana, doneti obecanu strategiju razvoja, otvoriti dva odljenja srednje skole u Uscu, koje, na primer, kako su naveli, nije moglo da odrzava samostalno ni jedno vozilo za smece kad mu je ustupljeno, pa ga je vratilo „Cistoci“. Osnovna primedba odbornika DS-a bila je da treba obrnuti redosled poteza, odnosno prvo sprovesti proceduru formiranja novih opstina i ulaska opstine Vrnjacka Banja u grad Kraljevo pa zatim proceduru dobijanja statusa grada, kao i da tekst inicijative treba precizirati i pravno-jezicki uskladiti pre izlaska pred Vladu.
Inace, inicijativa je usvojena sa 41 glasom „za“, jednim „protiv“ i deset „uzdrzanih“, a ona ce biti upucena Vladi Srbije sa zahtevom da „na osnovu clanova 10. i 11a. Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije utvrdi status grada opstini Kraljevo i istovremeno u sastavu grada obrazuje opstine Kraljevo-centar, Ribnica, Vrnjacka Banja i Usce“.

(NE)IZMESTANJE SISTEMA
Nasuprot prethodnoj, inicijativa za neizmestanje regionalnih centara javnih preduzeca „Elektrosrbija“ i „Telekom“ iz Kraljeva u Kragujevac usvojena je jednoglasno (sa 57 glasova „za“).
U informaciji koja je dostavljena odbornicima, a koju je blize obrazlozio Desimir Bogicevic, tehnicki direktor JP „Elektrosrbija“ Kraljevo, pored ostalog se istice da je ovo Javno preduzece jedno od 11 javnih preduzeca za distribuciju elektricne energije na teritoriji Srbije i da preduzece posluje na konzumnom podrucju povrsine 20.000 kvadratnih kilometara koje obuhvata deset okruga, deo Srema i grada Beograda, 49 opstina ili 1.853 naselja zapadne i centralne Srbije, od Sapca do Sjenice i od LJubovije do Raznja. Preduzece je organizovano u 17 elektrodistributivnih delova, sa Elektromontazom i Upravom. Ukupan broj potrosaca ioznosi 680.000, a u preduzecu je zaposleno 3.300 radnika.
- U razgovorima koji su prethodili donosenju Zakona o energetici, izjavama odgovornih ljudi iz vrha vlasti i Elektroprivrede i rezultata nekih studija, distributivni deo EPS-a vidjen je sa pet distributivnih kompanija umesto postojecih jedanaest. Ni u jednoj od razmatranih varijanti nije bilo ni pomisli o razgradnji ovog javnog preduzeca, naprotiv „Elektrosrbija“ u prosirenom sastavu bila je nesporna kompanija u svim varijantima vidjenja Elektroprivrede Srbije. U skorije vreme, nezvanicno, ali od ljudi na vaznim mestima u sistemu vlasti, zagovara se opcija formiranja novih, vecih distributivnih kompanija razgradnjom ovog javnog preduzeca. Ne znamo u koje svrhe i za koje dnevnopoliticke potrebe se ovo radi, ali je sasvim sigurno da taj koncept ni u kojoj meri ne korespondira sa osnovnom namerom da Elektroprivreda Srbije posle restrukturiranja bude racionalan sistem - kaze se pored ostalog u informaciji i dodaje da je „Elektrosrbija“ u Kraljevu formirana 1970. godine i da je na veoma teskom konzumnom podrucju (Kopaonik, Pester, Golija, Cer) „izdrzala probu vremena od 34 godine“, zbog cega treba da ostane jedinstven sistem, a da se osujete i obeshrabre pokusaji njegove razgradnje i izmestanje sedista iz Kraljeva u Kragujevac.
U kracem izlaganju, predsednik Skupstine opstine Dejan Milovic izneo je razloge zbog kojih regionalno sediste Telekoma treba da ostane u u Kraljevu:
- Prema sadasnjoj organizaciji Telekoma Srbija, Kraljevo je sediste 5 od 7 teritorijalnih direkcija na podrucju tzv. „Centralne Srbije“ koje obuhvata 39 opstina.
Od oko 2.100 radnika na ovoj teritoriji, 1.600 radnika pripada teritorijalnim direkcijama ciji je centar u Kraljevu, a oko 500 radnika onima ciji je centar u Kragujevcu. Ako se gledaju posebno gradovi sa ove teritorije, Kraljevo ima oko 15 odsto vise radnika od Kragujevca. Kraljevo je geografski u sredistu teritorije koju teritorijalne direkcije pokrivaju. Svi tehnoloski sistemi povezivanja koncentrisani su ili prolaze kroz Kraljevo. Petogodisnje postojanje teritorijalnih direkcija u Kraljevu omogucilo je uspostavljanje kontakta sa predstavnicima svih 39 opstina i zaokruzilo, u kadrovskom i tehnoloskom smislu, uspesan rad na razvoju telekomunikacija na ovom podrucju. Iz svega navedenog ne postoji nijedan opravdan razlog za najavljeno premestanje centra Telekoma Srbija u Kragujevac.
U raspravi je uglavnom podrzan predlog da sedista direkcija oba javna preduzeca ostanu u Kraljevu i ne budu izmestena u Kragujevac, kao i da se o tome pita struka, a ne politika, a obe inicijative bice dostavljene Vladi Srbije i poslovodstvima Elektroprivrede Srbije i Telekoma Srbija.

NEREALNO PLANIRANJE
Posle siroke rasprave, odbornici su vecinom glasova usvojili Odluku o izmenama i dopunama Programa uredjivanja javnog i ostalog gradjevinskog zemljista za 2004. godinu, odnosno njegov rebalans za ovu godinu. Prema ovoj Odluci, ukupno planirani prihodi za ovu namenu u 2004. godini smanjeni su sa 529.050.000 na 485.900.000 dinara, ili za 43.150.000 dinara, odnosno za 8,16 odsto. U strukturi planiranih prihoda doslo je do povecanja prihoda za 20 miliona dinara od naknade za uredjivanje gradjevinskog zemljista, dok je kod naknade za koriscenje gradjevinskog zemljista doslo do umanjenja za 50 miliona dinara. Prihodi od naknade za puteve i sredstava budzeta ostali su neizmenjeni, dok su ostali planirani prihodi smanjeni za 63,1 milion dinara.
Rebalansom su planirani i ukupni rashodi u istom iznosu od 485.900.000 dinara. U njihovoj strukturi povecani su rashodi za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti za 12,8 miliona dinara, za odrzavanje lokalnih i nekategorisanih puteva za 1,9 miliona dinara i za troskove poslovanja Direkcije za planiranje i izgradnju za 2,5 miliona dinara na ime izrade planske dokumentacije, po Zakonu. Smanjenje rashoda rebalansom je planirano u okviru pripreme gradjevinskog zemljista za izgradnju za 8,15 miliona dinara i za opremanje gradjevinskog zemljista za 52,2 miliona dinara.
Kako je u obrazlozenju predloga istakao Dragan Markovic, direktor Direkcije, a kasnije naglaseno i u diskusiji pojedinih odbornika, do smanjenja prihoda Direkcije za 2004. godinu doslo je zbog usaglasavanja sa nedavno usvojenim dopunskim budzetom (rebalansom budzeta) opstine za ovu godinu, neostvarenih prihoda od republickih ministarstava, manje ostvarenih sopstvenih prihoda (nerealno planirani) i prihoda od mesnih zajednica (nije bilo zainteresovanih korisnika). Izmene kod rashoda, pak, izvrsene su zbog zakonskih nemogucnosti realizacije pojedinih aktivnosti, na jednoj, odnosno zbog veceg obima poslova do kraja godine u odrzavanju javnog prostora, lokalnih i nekategorisanih puteva, saobracajne signalizacije i javne rasvete, odnosno izrade nedostajuce projektne i ostale urbanisticke dokumentacije.
U raspravi i po ovom pitanju odbornici su se opet polarizovali. Odbornici opozicije (SRS, DS, SPS) ostro su kritikovali nerealno budzetsko i programsko planiranje, enormnu visinu i los sistem naplate naknade za gradjevinsko zemljiste i neefikasnost u radu Direkcije, posebno na izgradnji obilaznice, mosta na Ibru iz pravca Skopljanske ulice, seoskih saobracajnica na pojedinim podrucjima, magistralnog cevovoda za vodosnabdevanje i pripremi i opremanju gradjevinskog zemljista za nove investicije. Nasuprot njima, odbornici vladajuce koalicije (SPO, DSS, G 17 plus, DHSS i NS) uglavnom su izrazili razumevanje za teske uslove planiranja i rada Direkcije u ovoj godini, u kojima je, kako su istakli, ona ipak omogucila nesmetano funkcionisanje komunalnih delatnosti i sistema u gradu i na selu, pripreme za gasifikaciju, prosirenje vodovoda i kanalizacije, dalju izgradnju i odrzavanje saobracajnica... I jedni i drugi su izneli ocekivanja da ce Direkcija u narednoj godini raditi bolje i efikasnije, pre svega na kapitalnim investicijama u oblasti saobracajne infrastrukture i vodosnabdevanja. Posle dva glasanja tesnom vecinom nije usvojen amandman odbornika Rada Erca da se za izgradnju Ulice Tike Kolarevica planira tri miliona dinara do kraja 2004. godine.
Skupstina je u nastavku rada usvojila predlog Odluke o izmenama i dopunama Odluke o opstinskoj upravi, predloge odluka o pristupanju izradi plana detaljne regulacije za izgradnju groblja u Ribnici (prosirenje) i Cibukovcu (novo groblje), kao i vise resenja o kadrovskim razresenjima i postavljenjima.
Sednica je prekinuta posle 12. tacke dnevnog reda, a nastavak je zakazan za petak, 3. decembar, u 9 sati.

KADROVSKE PROMENE
Na pocetku sednice izvrseno je nekoliko kadrovskih promena. Za novog odbornika, umesto Tatjane Djukic (G 17 plus), koja je otisla na novu duznost (opstinski trezor), odredjen je Bojan Radibratovic (G 17 plus). Umesto Tatjane Djukic, za clana Komisije za Statut i upravu imenovan je Bozidar Zlatojevic (G 17 plus), a za clana Komisije za drustveno-ekonomski razvoj, privredu i finansije Bojan Radibratovic. Umesto Bojana Radibratovica, za predsednika Decjeg odmaralista „Goc“ imenovan je Slobodan Bocanin, bankarski sluzbenik iz Kraljeva, umesto mr Bobana Jasovica (DHSS), za clana Upravnog odbora Centra za socijalni rad imenovan je Nikola Vranjes, diplomirani ekonomista iz Kraljeva i umesto mr Bobana Jasovica, za clana Skolskog odbora Srednje poljoprivredno-hemijske skole u Kraljevu imenovana Jasmina Boskovic, student ekonomije iz Kraljeva.

DNEVNI RED
Zbog velikog broja predloga za izmene i dopune predlozenog dnevnog reda glasanje o tim predlozima trajalo je cak 75 minuta!? Samo je odbornicka grupa Srpske radikalne stranke (SRS) imala 17 predloga za dopunu, od kojih je usvojen samo jedan: Izvestaj Odeljenja za inspekcijske poslove o preispitivanju odobrenja za izgradnju za objekata „zuta kuca“ u Ribnici, sa leve strane Ulice Dusana Popovica, u pravcu mosta na Ribnici. Demokratska stranka imala je tri predloga za izmene (nijedan nije usvojen), a DSS dva predloga za dopune dnevnog reda (usvojen jedan: Formiranje Komisije za resavanje problema romskih naselja). Materijal za skupstinsku sednicu je tezak nekoliko kilograma. Tokom zasedanja pojedine odbornicke grupe i odbornici pojedinacno cesto su napustali skupstinsku salu, pa je ucestalo vrseno i prebrojavanje prozivkom radi utvrdjivanja kvoruma.

NOVA ODLUKA O NAKNADAMA ZA RAD ODBORNIKA - pise Slobodan Rajic
Privilegije?!

   Uz 43 glasa „za“ i tri „uzdrzana“, Skupstina je donela Odluku o izmenama i dopunama Odluke o naknadama za rad i putnim troskovima odbornika, clanova Opstinskog veca, radnih tela SO Kraljevo, predsednika opstine i OV Kraljevo. Prema tekstu ove Odluke, odbornicima pripada naknada za rad u visini od 30 odsto, a clanovima Opstinskog veca u visini od 40 odsto prosecne neto zarade u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku nadleznog republickog organa za poslove statistike, dok ostalim licima pripada naknada u visini od cetiri odsto od prosecne bruto zarade(!?) u privredi Republike, takodje prema poslednjem objavljenom podatku nadleznog organa. Za odbornike i clanove Opstinskog veca zarada se utvrdjuje na mesecnom nivou(!?), a ostalim licima za dane kada prisustvuju sednicama ili na drugi nacin ucestvuju u radu radnih tela, bez obzira na vreme trajanja(!?). Prema usvojenom amandmanu OG DS-a, odbornicima se naknada uvecava za cetiri odsto(!?) od prosecne bruto zarade u privredi Republike i to za dane kada prisustvuju sednicama, bez obzira na vreme trajanja. Ovome treba dodati i prinadleznosti za putne troskove, sto je regulisano u osnovnoj Odluci. Izmenjena Odluka i dopunjena Odluka ce biti primenjena osmog dana od dana objavljivanja u Sluzbenom listu opstine Kraljevo. Inace, na zahtev OG SPO sa prosle sednice izvrsena je ispravka u Poslovniku o radu Skupstine koja se odnosila na to pitanje, i ta odredba bice primenjena sa zakasnjenjem i u tom slucaju ce odbornici, kako nezvanicno saznajemo, primiti na ime naknada i drugih prinadleznosti, i po oko 30-40.000 dinara. Odbornici i clanovi OV i radnih tela su obavezani da sto pre dostave podatke o tekucim racunima kako bi im „zarade“ bile isplacene (isplacivane).
   Ova Odluka, s obzirom na tesku ekonomsku situaciju gradjana, posebno u Kraljevu, dosta podseca na predlog sporne odluke o privilegijama poslanika Skupstine Srbije!? Kako smo saznali od odbornika, zbog protivljenja pojedinih skupstinskih tela i funkcionera takvom predlogu odluke, sednica je kasnila pola sata, jer su odbornici napustili zasedanje, pa su usledile konsultacije sefova odbornickih grupa (uspesne) o tome i o jos nekim pitanjima.

SVODJENJE POTROSNJE U REALNE OKVIRE - pise Rajko Saric
Sirotinji kais oko vrata

   Strucnjaci Instituta za trzisna istrazivanja ocenili su da ce zbog ukidanja cekova promet robe biti smanjen za oko 20 odsto. Ova mera, kojom se ukida kreditiranje potrosnje bez pokrica, i pored sve opravdanosti, ima drakonske posledice jer ce pogoditi najugrozeniji sloj stanovnistva, smatraju Kraljevcani. Placanje kreditnim karticama ne moze da se poredi sa kupovinom na odlozeno, jer ce samo mali broj gradjana moci da koristi kreditne kartice zbog strogih kriterijuma za njihovo dobijanje.
   Placanje cekovima bez pokrica ne postoji ni u jednoj ozbiljnoj zemlji, tvrde ekonomisti, ali zaboravljaju, slucajno ili namerno, da su licna primanja gradjana u drugim zemljama daleko veca nego kod nas i da na kraju meseca uvek ostane izvesna suma na racunu. Kod nas, pak, primanja su takva da se normalno zivi od prvog do desetog, ali od desetog do prvog, bez kupovine na pocek ne bi se ni prehranili.
   Vec ovih dana banke su reagovale pa njihovi sluzbenici klijentima saopstavaju pod kojim uslovima mogu da dobiju i koriste kreditne kartice. Uslovi su uglavnom slicni, a osnovni je da gradjani platu primaju preko njihovih tekucih racuna.
   - Kako li cemo ziveti od naredne godine? Inflaciju izazivaju poslanici koji imaju visoka primanja i druge beneficije, a ne obicni gradjani, koji jedva krpe kraj sa krajem. Imam platu od nepunih 15.000 dinara, tako da su mi cekovi bili od velike pomoci. Zbog malih primanja i kasnjenja koja postaju redovna, svake godine mi fale dve, dve i po plate - kaze Dijana, noseci u torbi pola vekne hleba, osminu bureka sa sirom, jogurt i kilogram krompira.
Milovan, penzioner, kratko kaze da ga ukidanje cekova pogadja mnogo, ,,poput inflacije devedesetih”.
   - Tek sto sam pomislila da se oporavljam, da pocinje neki bolji zivot, jer sam hranu kupovala za gotovinu, a sredstva za higijenu, odecu i obucu na pocek, najavljeno je ukidanje cekova. To ce pogoditi veliki broj gradjana, malo je onih koji imaju kreditnu karticu ili dovoljno para na racunu da je mogu koristiti za svakodnevne potrebe - smatra Jelena.
   Trgovci takodje vrte glavom na odluku o ukidanju cekova.
   Radnik u ,,Novom Gvozdjaru” kaze da se vredni kucni aparati uglavnom kupuju na pocek, tako da ce to ubuduce biti problem.
   - Sporeti, elektricni ili na cvrsto gorivo, zamrzivaci, televizori i drugi aparati za pokucstvo, uvek su skupi i problem je nabaviti ih bez kredita. Cekovi su, u tom pogledu, bili idealni. Normalno, postojao je problem izdavanja cekova bez pokrica, ali je to kasnije bio problem vlasnika ceka, zakon je jasno predvideo sankcije za ovaj prekrsaj. Uverenja sam da ce promet vec do proleca opasti za 20 procenata, a krajem iduce godine jos vise - kaze nas sagovornik koji ,,nije ovlascen za izjave”.
   Stojanka, koja ima svoju tezgu na pijaci, kaze da nema nikakvu kreditnu karticu.
   - Nije mi jasno kako bih ja mogla da naplatim robu tom karticom, ali cujem od kcerke da ce biti velikih problema kako preziveti. Ovo malo robe prodajem za gotovinu, ali kcerka svakog meseca deterdzente, obucu deci za skolu, meso i mesne preradjevine, uglavnom kupuje za cekove - kaze Stojanka.
   Potrazili smo objasnjenje i kod nekih banaka u Kraljevu, gde nam je receno da ce do decembra 2005. godine trgovci i proizvodjaci moci da daju robu na pocek, s tim da nece moci da, kao do sada, te cekove koriste. Odnosno, cekovi ne mogu da budu zalog za kredit ili odmah naplativi kod poslovne banke. Dakle, sav rizik primanja cekova snose prodavci robe. Prema podacima Narodne banke Srbije, nerealizovani cekovi iznose 62 odsto ukupnog iznosa kredita odobrenog stanovnistvu.

OPSTINA KRALJEVO I SVAJCARSKA AGENCIJA ZA RAZVOJ I SARADNJU - pise Bojana Milosavljevic
Obnovljen dom kulture “Ribnica”

   Dom kulture ,,Ribnica," kao jedan od dugogodisnjih i znacajnijih kulturnih punktova u Kraljevu, obuhvacen je projektom Program podrske opstinama, kojim je ova ustanova obnovljena • Ovaj poduhvat, vredan 124.000 svajcarskih franaka, finansirala je Svajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) sa 107.500 franaka, a opstina Kraljevo obezbedila je ostatak sredstava

    Rekonstrukcija Doma kulture u Ribnici konacno vraca potpunoj i pravoj nameni ovu znacajnu ustanovu na kulturnoj mapi Kraljeva i okoline. Svoju prosvetarsko-kreativnu misiju, istina, Dom kulture nikada nije zapostavljao, ali gradjani pamte i nedavna crna vremena, kada je ova kulturna ustanova bila, nazalost duze vreme, utociste prognanicima iz Hrvatske. Cak ni u takvim vanrednim uslovima programi ribnickog kulturnog centra nisu zamirali.
Mozda je i ovo bio jedan od vaznih razloga da Dom kulture u Ribnici bude uvrscen u Program podrske opstinama, projekat koji je inicirala i sprovodi Svajcarska agencija za razvoj i saradnju, uz podrazumevajuce partnerstvo lokalnih uprava. Tako su program rekonstrukcije ovog Doma, vredan 124.000 svajcarskih franaka, realizovali pomenuta nevladina organizacija sa 107.500 franaka, dok je ostatak obezbedila opstina Kraljevo.
Zavrsetak poduhvata vrednog hvale i paznje sinoc je svecano obelezen u novouredjenom prostoru Doma kulture u Ribnici, uz prisustvo zvanicnika opstine i agencije - investitora, kao i predstavnika amabasade Svajcarske u Beogradu. Oficijelni deo otvaranja nasao se izmedju nekoliko kulturnih programa. Do kraja naredne sedmice bice jos raznovrsnih dogadjaja pod krovom obnovljenog Doma.
Veceras u 19 casova domacini priredjuju knjizevno vece poezije Radoslava Vucica i Zorana Vucica, o kojoj ce govoriti Dimitrije Jovanovic i Veroslav Stefanovic. Vece poezije za decu, sa pesnicima Dejanom Aleksicem i Milojem Radovicem, predvidjeno je za 6. decembar (pocetak u 19 casova). Naredne veceri, u istom terminu, Dom kulture organizuje program pod nazivom Izvorna narodna muzika. Ucesnici su guslari Momcilo Djokic i Radovan Pekovic, grupa pevaca i instrumentalista, kao i pesnik Veroslav Stefanovic. Izlozba slika (povodom 200 godina od Prvog srpskog ustanka) bice prikazana u sredu, 8. decembra, u 19 sati. Postavku otvara Miroslav Lazovic, profesor, a u programu ucestvuje i guslar Radovan Pekovic. U cetvrtak (9. decembar) Dom kulture ,,Ribnica" organizator je promocije nove knjige pesama Milosa Milisica ,,Nasledna bolest." Osim autora, u knjizevnom programu ucestvuju Zivorad Nedeljkovic, pesnik i Milomir Nedeljkovic, glumac. Ovaj program pocinje takodje u 19 casova.

PRIVATIZACIJA - pise Predrag Markovic
Raskinut ugovor o kupovini ,,Poljoprometa"

   Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor o aukcijskoj prodaji sedamdeset odsto kapitala trgovinskog drustevenog preduzeca ,,Poljopromet", koje je prodato za 21.739.000 dinara Vojislavu Stanojevicu. Ugovor je potpisan 17. jula 2003. godine.
   U Centru za komunikacije Agencije za privatizaciju saznali smo u ponedeljak da je odluka o raskidu ugovora sa Stanojevicem doneta zbog neovlascene prodaje vise od 10 odsto imovine ,,Poljoprometa", neizvrsavanja obaveza iz investicionog programa i narusavanja odredaba ugovora iz radno-pravnih odnosa.
   Odluku o raskidu ugovora izmedju Agencije za privatizaciju i kupca sedamdeset odsto kapitala ,,Poljoprometa", Vojislava Stanojevica, donela je komisija agencije. Posle urucenja odluke usledice i tuzba protiv Stanojevica, za cije pokretanje je nadlezan trgovinski sud, receno nam je u Agenciji za privatizaciju Republike Srbije.
   Radnici preduzeca ,,Poljopromet" zapoceli su 4. oktobra ove godine strajk protestujuci zbog niza poslovnih poteza Vojislava Stanojevica, za koje su tvrdili da su stetni po preduzece. Istrazni sudija Okruznog suda u Kraljevu pocetkom novembra je Stanojevicu odredio pritvor do 30 dana zbog sumnje da je sacinio nekoliko stetnih ugovora po ,,Poljopromet".

MESNA ZAJEDNICA USCE TRAZI SREDNJU SKOLU - pise Jelena Petrovic
Skolom protiv gasenja varosice

   U osnovnoj skoli ima prostora, ima i nastavnika za srednju skolu, verovatno i ucenika, ali, u ovom trenutku - i previse politike • Radikali ljuti na DSS, DS i SPO

   Da li su odbornici Demokratske stranke Srbije, Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove zaprecili trud mesne zajednice Usce i Srpske radikalne stranke da se u ovoj varosici otvori jedno ili dva srednjoskolska odeljenja ili je u pitanju samo njihov stav da sve treba raditi po redu i zakonu, odgovor se dobija u zavisnosti od stranke iz koje dolazi sagovornik. Drugim recima, pitanje srednje skole ovde je potpuno ispolitizovano. A sasvim nepotrebno.

ODBIJANJE ILI PROCEDURA?
- Uscanski odbornici iz DSS (dr Dragoslav Dugalic), DS (Dragan Obradovic) i SPO-a (Dana Djokovic) sprecili su da opstina podrzi nasu inicijativu da se u Uscu otvore dva odeljenja srednje skole, ekonomske i sumarske - kaze uscanski radikal Gojko Erac i nastavlja:
- Oni su to sprecili samo zato sto je poteklo od nas, radikala, a u ovom pitanju ne bismo smeli da se ponasamo partijski. Mi smo taj predlog podneli ne kao radikali, nego kao gradjani. Od toga nam zavisi buducnost. Na taj nacin ne samo sto bismo sprecili iseljavanje nasih gradjana, vec bi ovde dosli na skolovanje, a mozda i da ostanu, i mladi ljudi iz Raske, Ivanjice i drugih krajeva. Nas predlog je podrzala Komisija SO za drustvene delatnosti, ali su nasa tri odbornika sprecila da se taj amandman unese u dnevni red za proslo zasedanje Skupstine opstine. Ne mogu da shvatim zasto su glasali protiv, kao da nisu zainteresovani, a mi imamo sve uslove, imamo prostor, kadrove, sve...
Iz ugla Zdravka Glisovica, odbornika, clana Komisije za drustvene delatnosti (iz Demokratske stranke), situacija izgleda drugacije:
- Komisija se pozitivno izjasnila o ovoj inicijativi, ali to pitanje nije u nadleznosti ni nase Komisije, niti Skupstine opstine, vec Ministarstva za prosvetu i sport, odnosno Vlade Srbije. Mi smo samo trazili da se ispostuje procedura, koju je potrebno ispostovati kada se utvrdjuje mreza skola, jer se ovo pitanje drugacije i ne moze resiti nego postovanjem zakona. Trazili smo da se napravi analiza potreba, da se konsultuju i druge srednje skole, da se anketiraju roditelji i ucenici, a ne da se pausalno procenjuje. Nacelnik skolske uprave i nacelnik Sekretarijata drustvenih delatnosti, dakle nadlezna skupstinska tela, podrzala su inicijativu mesne zajednice, prosledjenu kroz zahtev radikalne stranke, ali traze da se ispostuje zakonska procedura.

,,KRALJEVO NE MISLI NA NAS"
- Svi nasi problemi poticu otuda sto ih treba resavati u Kraljevu, a Kraljevo je daleko, u guzvi, u masi problema, pa kad odemo tamo nesto da resimo, ispricamo sve onom funkcioneru kod koga smo otisli, on nas razume, ali mi nismo u povratku stigli ni do Konareva, a on nas je vec zaboravio! Nije ni cudo, ne moze da misli na nas od svojih problema, pa je zato potrebno da mi ovde imamo opstinu, pa bi se i ovaj problem drugacije resavao - kaze Slavoljub Mladenovic, clan Saveta mesne zajednice Usce.
- Podrucje Usca, od Devica do Polumira i od Rudna do Bojanica, na popisu 1965. godine imalo je 23.000 stanovnika, na sledecem popisu 16.500, zatim 14.000, pa 11.600 i sada oko 10.000 stanovnika. Oko uscanske zeleznicke stanice ima 200 kuca, a samo tridesetak skolske dece. Da bismo sprecili dalje iseljavanje, moramo imati srednju skolu. Albanci se vec interesuju da kupe kuce ovde, bicemo novo Presevo ili Bujanovac ako ne uradimo nesto - kaze Mladenovic, koji istice da nije clan nijedne politicke partije.
- U vreme usmerenog obrazovanja, u Uscu je pulsirao zivot, ali ukidanjem srednje skole, ponovo je sve zamrlo. Mi ovu inicijativu moramo gurati bez obzira na stav Ministarstva.
Direktor Osnovne skole ,,Milun Ivanovic" u Uscu, Goran Kosanin, takodje bez stranackog opredeljenja - kako kaze, istice da je on, u toku izmestanja skola i fakulteta sa Kosova, kontaktirao sa nekima od njih i da je bilo interesovanja da neka visa skola radije dodje u Usce nego u Blace i Medvedju.
- Ne samo srednja skola, vec je Uscu potrebna i visa skola, a ima i uslova za to. Nasa skola ima 3.378 kvadrata skolskog prostora, imamo tri kabineta - za informatiku, tehniku i jezike, od organizacije VOCA smo dobili 17 ,,pentijuma 4", imamo nastavnike opstih predmeta, dakle oko 60 posto nastavnog kadra za te skole. Za pocetak, to bi mogle da budu ekonomska i sumarska skola, one za koje se nasi ucenici uglavnom i opredeljuju, ali posto ima interesovanja i za medicinsku i poljoprivrednu, mozda i neke druge, svake dve ili cetiri godine bi mogli da se menjaju ti programi, jer to uopste nije tesko. Nasi zahtevi su opravdani, ali je pitanje koliko drzava hoce da nam izadje u susret. Da se niko ne uvredi, ali srpska pismenost je iz ovih krajeva potekla, a jedna nasa skola, ona u Gokcanici, najstarija je u citavom kraljevackom kraju, postoji od 1864. godine i sada je pod zastitom Zavoda za zastitu spomenika iako je niko ne stiti.

ZELJE I STVARNOST
Zelja Uscana da imaju srednju skolu potpuno je, naravno, legitimna. Ipak, pitanje je drustvene opravdanosti jednog takvog ulaganja, koje je mozda i vece nego sto zagovornicima ove ideje izgleda.
- NJihova inicijativa nije sporna, ali na mrezu skola saglasnost moze da da jedino Vlada Srbije, i to posle elaborata o opravdanosti. Dakle, mora da se ispostuje procedura i, pre svega, da se vidi da li ima dovoljno djaka za tako nesto - kaze nacelnica Odeljenja raskog okruga Ministarstva za prosvetu i sport Srbije, Marijana Semic.
NJene reci postaju jos jasnije kada se zna da u Uscu ove skolske godine ima samo 40 osmaka, a da ima nekih isturenih odeljenja uscanske Osnovne skole koja ove godine nisu upisala ni jednog jedinog djaka. Sa druge strane, jasno je da je i roditeljima i deci lakse da srednjoskolci, koji su, po nasim kriterijumima, ipak mala deca, ostaju kod kuce nego da se sami snalaze u dalekom i nepoznatom svetu, bez odgovarajuceg internata i kontrole, a podlozni svakojakim iskusenjima, od droge do drugih problema koji prate taj uzrast. Studenicka osnovna skola, sa jos 32 ovogodisnja srednjoskolca, takodje se pridruzuje uscanskom zahtevu za otvaranjem srednje skole na sopstvenom pragu.
Jedno je sigurno: ovo pitanje je strucno i definitivno nema mesta ni politici ni politikantstvu. Procedura je zapoceta i stvar je objektivnih pokazatelja da li ce se na nju odgovoriti pozitivno ili negativno. Ali u Vladi Srbije, a ne u kraljevackoj Skupstini opstine. Zelje su zelje, ali je i zakon - zakon.

 KAKO DO USPESNE SOCIJALNE POLITIKE? - pripremila Marijana Kos Radulac
Prvo projekti, pa pare

   U opstini Kraljevo je od 2002. godine ukinuta dodela budzetskih sredstava pojedincima, grupama i udruzenjima bez prethodnog uvida u pravo stanje stvari, bez utvrdjivanja prioriteta i programskih sadrzaja i, sto je najvaznije, bez kontrole novcanih puteva.
Nema vise podnosenja zahteva za finansijsku pomoc predstavnicima raznih institucija - od Skupstine opstine, preko Centra za socijalni rad, do Zavoda za zaposljavanje.
Konkurs je jedini nacin da se u budzetski dzep zavuce ruka!
Na nivou opstine Kraljevo formiran je jedan tim, sastavljen od ljudi iz oblasti socijalnih sluzbi, zdravstva, prosvete, centra za zaposljavanje i nevladinih organizacija. Ovaj tim se zove Opstinski koordinacioni odbor za socijalnu politiku (OKOSP). On ima ulogu strateskog planera koji predlaze koje ce se inicijative i programi finansirati iz opstinskog budzeta. On raspisuje konkurse i predstavlja savetodavno telo predsednika opstine Kraljevo.
Do danas, Opstinski koordinacioni odbor za socijalnu politiku opstine Kraljevo odobrio je 16 projekata, koji su zadovoljili kriterijume predvidjene konkursima.
Realizacija prvih projekata pocela je januara 2004. godine. Centar za socijalni rad, Zdravstveni centar Studenica, Gerontoloski centar, komunalno preduzece Cistoca, skole i brojne nevladine organizacije pojavile su se kao nosioci, ali i kao partneri u projektima. Projekti su se odnosili na brigu o starima, brigu o porodici sa akcentom na probleme samohranih roditelja, brigu o mladima kroz period odrastanja i brigu o licima i deci sa posebnim potrebama.
Aktivnosti svakog pojedinacnog projekta sprovode se u prostorijama institucija i nevladinih organizacija i traju do sest meseci. Na njihovom sprovodjenju angazovan je veliki broj mladih, nezaposlenih, strucnih lica, lica iz specijalizovanih profesija i volontera. Koristeci sve svoje kapacitete i resurse, partneri na projektima uspeli su da izadju iz strogo formalnih okvira svoje nadleznosti i priblize se krajnjem korisniku socijalne pomoci.

PRAKSA
Umesto da idu na redovne preglede u Zdravstveni centar Studenica, obolele od multiple skleroze, dva puta nedeljno, posecuju neurolozi u prostorijama njihovog Udruzenja. Probleme iz svakodnevice ova populacija resava uz savete psihologa iz Nevladine organizacije Polet.
Centar za socijalni rad i dve nevladine organizacije, Drustvo Sveti Sava i Drustvo za mentalno nerazvijena i retardirana lica, osimislili su za telesno hendikepiranu i mentalno nerazvijenu decu i njihove roditelje niz radionica - likovna i muzicka radionica, dnevni boravak, svakodnevni rad sa doktorima, logopedom i fizioterapeutom. Sve to u prostorijama Decjeg kluba koji je nedavno i specijalno sagradjen za druzenje ovih malisana.
Staracki dom u Vrnjackoj Banji bruji od decje graje. LJudi iz nevladine organizacije Maksima dosetili su se da decu iz banjskog kolektivnog centra pomesaju sa stanarima Gerontoloskog cenra. Deca i stari zajedno crtaju, pevaju, glume i igraju drustvene igre.
Stari kazu da su se podmladili i razbili monotoniju, deca ne propustaju druzenja. Starackim domom ne hodaju vise samo starci.
Od projekta do projekta vidi se potpuna iskoriscenost ljudstva, prostora i tehnike. Svako daje ono cime raspolaze i nema rasipanja sredstava. I to je poenta.
Pri tom, socijalni problemi jedne lokalne zajednice vise nisu problem drzave. Decentralizacija sistema socijalne politike sprovodi se jacanjem partnerstva drzave i civilnog drustva. Kako? Tako sto se razliciti relevantni akteri iz javnog, civilnog, ali i privatnog sektora angazuju i saradjuju u planiranju i pruzanju socijalnih usluga.
Rezultati socijalne reforme koja se sprovodi u Kraljevu su ocigledni:
Za sprecavanje maloletnicke delinkvencije, opismenjavanje i prosvecivanje Roma, probleme samohranih roditelja, brigu o licima i deci sa posebnim potrebama ... - danas je moguce, po potrebi, angazovati lekare, socijalne radnike, psihologe, profesore, programere, milicionere, komunalna preduzeca, sportske klubove i naravno, ljude iz lokalne samouprave.
Osim u Kraljevu, projekat socijalne reforme sprvodi se u Srbiji, od 2002. godine, u jos samo tri opstine: Uzicu, Boru i Zemunu. Projekat traje tri godine ( 2002 - 2005) i sprovodi se na osnovu Programskog memoranduma i uz finansijsku podrsku Odeljenja za medjunarodni razvoj Vlade Velike Britanije.
Poseban kuriozitet predstavlja to sto je u Kraljevu Opstinski koordinacioni odbor za socijalnu politiku institucionalizovan, tako da je postao redovno telo Skupstine opstine Kraljevo. Kada 2005 .godine donator - britanska Vlada - izadje iz projekta - finansiranje preuzima opstina Kraljevo.
Jedan od ciljeva reforme socijalne politike je da se dobra iskustva i postignuti rezultati prenesu i u druge opstine. Krajem novembra u Kraljevu je u tom cilju odrzan regionalni sastanak. Pozivu su se odazvali predstavnici trinaest opstina iz tri okruga: Raskog, Rasinskog i Moravickog. Tokom celodnevnog druzenja sa predstavnicima kraljevackog Opstinskog koordinacionog odbora predstavljena su im dostignuca, inovacije i nov nacin resavanja socijalnih problema u kraljevackoj opstini.
Podvuceno je da nov nacin podrazumeva plan, program i ustedu sredstava. Domacin ovog skupa, dr Radoslav Jovic, tom prilikom je rekao:
- Okupili smo ljude koji najvise znaju o socijalnoj politici, koji zele da to rade. Oni su mi znatno olaksali posao. Dosli su sa gotovim programima i kriterijumima i sad ta sredstva za resavanje socijalnih pitanja ja ne opredeljujem po svojoj volji, vec po volji ljudi koji se razumeju u tu materiju. Oni mi tacno predloze kako ta sredstva iz budzeta da raspodelim i tako mi znatno olaksavaju posao predsednika opstine.
Predstavnici opstina Kragujevac, Krusevac, Cacak, Novi Pazar, Raska, Aleksandrovac, Gornji Milanovac, Vrnjacka Banja, Trstenik, Varvarin, Ivanjica, Lucani i Rekovac otisli su sa sastanka uvereni da se socijalni problemi u Kraljevu resavaju po evropskim standardima. Predstavnici OKOSP-a, koji su celokupni poduhvat sami izveli, priznaju:
- Nije bilo lako. Trebalo je menjati sopstvenu filozofiju i dugogodisnju rutinu u radu - ali isplatilo se.

   • U svetu je danas oko 1,25 milijardi pusaca, od kojih ce 4,5 miliona umreti od posledica udisanja nikotinskog dima koji sadrzi 4.700 stetnih supstanci • U svetu se najavljuju ostrije mere borbe protiv pusenja kao jedine legalne bolesti zavisnosti

Kada je daleke 1612. godine u Virdziniji nikla prva plantaza duvana, verovatno niko nije ni pretpostavio kakve probleme ce duvan, odnosno duvanski dim, praviti nekoliko vekova kasnije. Danas petostepeni pristup u odvikavanju od pusenja, ciji su rezultati primene prikazani na australijskom simpozijumu za rak Kejp Bretn u Sidneju, pokazao je dobre rezultate u razlicitim socio-ekonomskim miljeima, kako tvrdi njegov tvorac dr Dzeims Prokaska, profesor klinicke fiziologije i direktor Centra za prevenciju i istrazivanje raka Univerziteta na Rod Ajlendu, koji je izvrsio opseznu analizu kontrole odvikavanja i promene ponasanja pojedinaca u tom procesu, receno je na seminaru kontinuirane medicinske edukacije na temu ,,Pusenje i prevencija pusenja”, odrzanom u Centru za medicinsku edukaciju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Jedan od uvazenih predavaca i rukovodilac seminara (kome je prisustvovalo i osam lekara opste prakse i pet medicinski sestara Doma zdravlja u Kraljevu), dr Dragica Pesut, kaze da je u osnovi ovog modela lekar primarne zdravstvene zastite i poverenje koje bolesnik ima u njega, pri cemu lekar mora da bude uverenja da ce pacijent izmeniti svoje ponasanje.

MILIJARDA PUSACA
- U svetu danas ima oko 1,25 milijardi pusaca, od cega dve trecine u zemljama u razvoju. Muskarci su cetiri puta cesci pusaci. U Evropi, pusenje je najveci problem u Rusiji, gde je 60 odsto muske i 15 odsto zenske populacije u kategoriji aktivnih pusaca. U Srbiji imamo oko 47 procenata stanovnistva koje pusi. ,,Najvatreniji” pusaci su psihijatri i hirurzi, ali imamo i problem povecanja broja pusaca kod maloletnika, srednjoskolaca, ali i osnovaca - naglasila je dr Pesut.
Veoma visok procenat muskaraca pusaca, koji se priblizava brojki od 70 odsto, jeste u Indoneziji, Maleziji, Kini, dok je najveci broj zena pusaca u Norveskoj i Svedskoj, zemljama gde su zene postigle visok stepen emancipacije.
Direktor Instituta za plucne bolesti u Beogradu, dr Dragana Jovanovic, naglasava da je pusenje pojedinacno najznacajniji preventabilni faktor morbiditeta i mortaliteta.
- Duvan se sastoji od 4.700 supstanci, i sve su otrovne. Pusaci po pravilu vise umiru od koronarnih bolesti, a smrtnost direktno zavisi od broja popusenih cigareta dnevno. Ne mozemo a da ne naglasimo negativne efekte pusenja majke na plod, koji se ogledaju u prevremenom rodjenju bebe, maloj tezini novorodjenceta, komplikacijama sa posteljicom, spontanom pobacaju, ,,iznenadnoj smrti odojceta”, anomalijama ploda, vecoj sklonosti ka respiratornim infekcijama itd. Kod pusaca se javljaju karcinomi pluca, usana i usne supljine, zatim karcinom besike, bubrega, grlica materice, pankreasa... - rekla je dr Jovanovic u svom zapazenom izlaganju.
Prema oceni zdravstvenih radnika, koji su se ove godine snaznije nego do sada ukljucili u aktivnosti borbe protiv pusenja, naglasavajuci da je nikotinizam bolest zavisnosti. Iz toga proizilazi da je prevencija nikotinizma posao zdravstvenih, prosvetnih, socijalnih i zakonodavnih vlasti, a terapiju nikotinizma moraju da sprovode obuceni i ovom poslu predani zdravstveni radnici svih specijalnosti. Terapijski programi bazirani na medicinski opravdanim i opste prihvacenim metodama moraju da nadju svoje mesto u svim zdravstvenim ustanovama i sa njima moraju da budu upoznati medicinski radnici svih profila i specijalnosti. Bolest nikotinizma potrebno je iskoreniti prvenstveno u zdravstvenim ustanovama da bi pacijenti ostali bez argumenta: ,,Pa ako moj doktor pusi, sto onda meni zabranjuje da to radim?” Na raspolaganju su brojne terapije u borbi protiv pusenja koje preporucuje Svetska zdravstvena organizacija.

BOGATI TRUJU SIROMASNE
Sve vise zabrinjava podatak da u zemljama sa visokim stepenom razvoja, osam od deset pusaca pusacku karijeru zapocinje u uzrastu od 11 do 19 godina, a u nerazvijenim zemljama vecina pocinje da pusi u uzrastu od 20 do 25 godina. Pusenje medju mladima postalo je ukorenjeno ponasanje bez tendencije opadanja.
Svakako, borba protiv pusenja bila bi nedelotvorna kada se ne bi znalo da godisnje duvan ubije oko 4,5 miliona ljudi. Procene strucnjaka govore da danas svaki deseti covek umire od posledica pusenja, dok ce za 20-25 godina umirati svaki sesti. I mada pusenje spada u bolesti zavisnosti, ono je legalizovano jer se od prizvodnje i prerade duvana ubiraju ogromni prihodi, koji daleko premasuju prihode ostalih poljoprivrednih kultura. Tek pocetkom sezdesetih godina proslog veka zapocela je intenzivna kampanja protiv pusenja u zemljama razvijenog sveta. Na ovaj nacin, u bogatim zemljama opala je potraznja za cigaretama, ali su proizvodjaci duvana nasli plodno trziste u nerazvijenim zemljama.

U kraljevackom Domu zdravlja 19 timova, koje cine lekar opste prakse i medicinska sestra, proslo je edukativni seminar kontinuirane medicinske edukacije za borbu protiv pusenja. U poslednjeoj grupi ucesnika seminara nalazili su se doktori opste prakse Gordana Stojiljkovic-Gavrilovic, Vesna Kosanin, Vesna Stojanovic, Dragana Draganic, Katarina Andjelkovic, Olivera Simeunovic - Matijevic, Dana Bulatovic i Slavica Kostic, te medicinske sestre Slavica Tanaskovic, Dobrila Cadjenovic, Dragica Bankovic, Olga Aksentijevic i Radmila Radivojevic.
Svi polaznici seminara imali su na kraju predavanja test, posle cega su dobili odredjeni sertifikat.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

OTVOREN NOVEMBARSKI SALON U KRALJEVU - pise Bojana Milosavljevic
Nezadovoljstvo domacih umetnika

   U senci svestrane podrske jednom umetnickom dogadjaju, ovoga puta rec je o 4. Novembarskom likovnom salonu u Kraljevu (otvoren prosle subote u galeriji ,,Marzik" i holu SO Kraljevo), ostaje opravdano nezadovoljstvo brojnih likovnih stvaralaca ovoga grada. Situacija i atmosfera bile su gotovo identicne proslogodisnjoj. Cetvrti Salon u Kraljevu imao je karakter konkursa na nivou citave zemlje, sa deset ravnopravnih nagrada (organizovanje samostalne izlozbe za najuspesnije). Iduci od subjektivnog ka, koliko-toliko, objektivnom, ako je to u ovoj umetnosti uopste moguce, ziri je za izlaganje odabrao osamdesetak zanrovski razlicitih radova, medju kojima je bio zanemarljiv broj dela kraljevackih umetnika. Izuzetak su nekolicina ovdasnjih slikara, pozvanih da izlazu na Novembarskom salonu po ranijim i dugogodisnjim nespornim zaslugama za razvoj likovnih umetnosti u Kraljevu i, naravno, licno afirmisanih.
Poznato je, i u isti mah zacudjujuce, da toliki broj kraljevackih likovnih stvaralaca (rec je o vise desetina umetnika) ima samo jednu jedinu priliku da kolektivno izlaze, medjusobno se odmeri ili razmeni iskustva i saznanja. Naime, Prvo bijenale kraljevackih umetnika (u organizaciji Narodnog muzeja) odrzano je februara ove godine, i to posle dugogodisnjeg prekida. Tim pre nije prihvatljiva tako ,,dosledna" selekcija Novembarskog salona, koja donosi relativan (kako su izjavljivali i pojedini clanovi zirija) ,,presek" savremenog likovnog trenutka u zemlji. Ako su ambicije organizatora bile bas tolike, a siromasno Kraljevo kostale i te kako, trebalo je propozicijama predvideti da najmanje polovinu tog ,,preseka" cine radovi domacih umetnika, medju kojima ima vrsnih, obrazovanih i dokazano uspesnih, upravo onih koji neguju sadasnju likovnu publiku grada. Uprkos svemu tome, proisteklo je da su kraljevacki slikari na ovom konkursu bili samo u ulozi prijatnih domacina i davali ,,logisticku podrsku" onima koje je ziri Novembarskog salona u neku ruku ozvanicio kao reprezentativan likovni korpus u Srbiji.
Ovogodisnji Salon sa konceptom svesrpskog konkursa nije nuzno podsticaj za medjusobnu ,,trku" nasih slikara sa gostujucima, jer umetnik uvek tezi autenticnom izrazu, a ne podrazavanju i dostizanju odredjenog ili trenutno nametnutog uzora. Kraljevacki slikari nikada nisu bili van opstih umetnickih tokova, niti ma u cemu inferiorni pred kolegama u drugim sredinama. Zasluzuju vise postovanja i podrske, vise zajednickih izlazaka na domacu javnu scenu. Kako god se taj njihov skup ubuduce nazivao. Zasto ne bi bili cak i vecina na konkursu zvanom Novembarski salon, koji za buducu priliku valja u tom smislu malo preurediti, pa makar on delom bio i internacionalnog ranga? Nije tu pokrice u nekakvom ,,lokalpatriotizmu" koji treba da blagonaklono vrednuje ,,nase" naspram onih koji su nekakav trenutni ,,trend" likovne scene u Srbiji. Mnogi ovdasnji znalci slikarstva, koji su postavku 4. Salona vec videli (iako je otvoren gotovo bez publike), negativno se izrazavaju o kvalitetu izlozenih radova, sto takodje moze da bude u domenu krajnje subjektivnog. Potencijalnim posetiocima u toku narednih mesec dana bilo bi neuporedivo zanimljivije da su se posredno sreli sa imenima koja dobro znaju.
Uprkos dobrim namerama da Salon nadraste lokalne okvire i da se svrsta u sam vrh likovnih dogadjaja u Srbiji, on je ipak regionalno takmicenje, u kome je najmanje mesta bilo za kredibilne domace stvaraoce. Koliko su velike ideje ovim povodom naivne, dobro ilustruje poprilicno zajedljiv komentar slikara Slobodana Roksandica iz Beograda, koji je ucestvovao na ovoj kraljevackoj likovnoj smotri:
,,Ima malo kontradiktornosti u svim ovim stvarima oko tih ,,salona." Vec sama ta rec - salon. Ima ga ovde (u Kraljevu - prim. nov.), pa eto i Beograd ima salon. Voleo bih da neko smotru nazove i - trpezarijom ili, na primer, dnevnom sobom. U redu, beogradski Salon je ove godine bio nazvan ,,kontinentalni dorucak." Verujem da osim Kraljeva bar jos petnaest gradova u Srbiji ima nekakav svoj salon. Ali, dobro. Izlozba je izlozba…"
Kontekst ostatka izjave ovog gosta je da se vecina organizatora tih postavki zadovoljava pukim evidentiranjem u nekakvom kalendaru lokalnih dogadjaja.



ZAVICAJNO ODELJENJE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI": KRALJEVO U ,,KRALJEVSKOM GLASNIKU" (4)
Najbolji pariski modni zurnal
   (Prema tekstu Jovana Hovana)

   Listajuci stare brojeve za Kraljevo mozemo reci da je taj grad imao stampariju kad su mnogi u Evropi jos bili nepismeni, kada je abeceda (ili azbuka) za mnoge predstavljala jednacinu sa 30 nepoznatih. O tome svedoci reklama elektricne stamparije Ced. M. Milosevica, osnovana 1904, dakle tacno pre 110 godina, a u njoj se i stampao ,,Glasnik”. Kraljevcanke su se uvek lepo oblacile, vec i tada jedno njihovo oko uvek je bilo u Parizu, pa tako obucar Boza Stefanovic obavestava sve svoje cenjene musterije, da mu je prispeo najnoviji pariski modni zurnal ,,La Chaussupe" i da su i njegove cipele izradjene po poslednjoj modi.
A onda vest od koje coveku pamet staje, ukoliko ranije nije stala na nekom drugom mestu: Kosta Pecanac, uz himnu ,,Spremte se, spremte, cetnici”, odusevljeno je docekan i njegov dolazak napunio je obe sale hotela ,,Jugoslavija". Ne znam kako se njegovo ime sada vrednuje, moja generacija o njemu je slusala samo kao o koljacu, ali znam da su u Hrvatskoj mnogima oprosteni gresi, a nekim okorelim ustasama podignuti su spomenici i drze se mise za pokoj njihovih dusa. Tako u Slunju sepuri se spomenik Juri Franceticu, zloglasnom komandantu ,,Crne legije", a uskoro ce biti otkrivena spomen-ploca Mili Budaku u Svetom Roku (u Lici), autoru ,,Ognjista", kao i autoru one cuvene parole ,,Srbe na vrbe", koja je mnoge ljude kostala zivota.
Doktora Obrena Jovica, pedijatra (kao i njegove supruge, tetka Zage), setice se svi stariji stanovnici Kraljevackog sreza. Stanovao je nedaleko od zeleznicke stanice, a njegovo uvek lepo uredjeno dvoriste bilo je ogradjeno visokom zeleznickom ogradom. Ne znam cime se zamerio poratnim vlastima, kome je stao na zulj, ali pamtim da za ovog vrsnog coveka i strucnjaka u Kraljevu nije bilo mesta, pa ga je prigrlio Trstenik. O tome sam 1991. razgovarao u Beogradu s jednom od njegovih kcerki (Smiljkom), koju sam slucajno sreo i bio njen gost na rucku. Te godine ljudi zaduzeni u Zagrebu za prebrojavanje krvnih zrnaca, a posto su sve na sitno sito prosijali, proglasilo su me Srbinom, maltene cetnikom, bliskim rodjakom Koste Pecanca i uredno mi urucili otkaz, koji je stupio na snagu u roku: odmah! U ,,Glasniku” od 16. novembra 1933, dr Jovic objavljuje prvi deo feljtona ,,O ishrani zdrave odojcadi", a svi ti njegovi saveti i danas imaju uptrebnu vrednost.
Sirotinje je i tada bilo, o cemu svedoci i apel za pomoc supruge preminulog zidara Pavla Nemcevica, koji je imao cetvoro dece, dok je peto bilo na putu.
Tesko je reci kada je Kraljevo dobilo telefonsku mrezu, ali u ovom istom broju Stevan Ristic, iz Ulice Milosa Velikog 18, nudi irske peci i sporete, koji ne samo da stede do pedeset posto goriva, nego se i mogu naruciti na telefon broj 45.
Ne znam kakva je sad situacija s natalitetom u Kraljevu i uopste u Srbiji (Hrvati su zabrinuti da ce uskoro izumreti), ali Zivko Zivanovic iz Miljenice na vreme je shvatio da decu ne donose rode, a ko se u ove ptice uzda, ne postaje otac. NJemu se, eto, rodio deveti sin, pa je njegovo velicanstvo kralja pozvao u Zicu na svecanost, sa zeljom da mu bude kum na krstenju.
Losih djaka je bilo i bice - nisu oni nikakav izum moje generacije, nismo to bili samo Milorad Knezevic-Zole i ja, od kada postoje skole, uvek su postojali dobri i losi djaci. Ponekad se setim dobre tetka Vaske, Zoletove majke, koja nam je konjuktive tumacila tako dobro da bi ih i konj razumeo, ali mi smo sedeli u zadnjoj klupi, a imali smo i sat i samo smo cekali da se zvono oglasi, i ostali smo samo konji. Radomir Vilotijevic, Dragoslav Bogavac i Svetolik Stefanovic otvorili su svoju skolu za pripremanje ucenica i ucenika te davne 1933, sto je za nas bilo prerano, pa smo neke razrede ponavljali, sto je bila velika sramota za nase roditelje.
Crkva nas je na ovim prostorima uvek delila, premda su nasi roditelji ucili da je Bog samo jedan. U ime vere se klalo, pucalo i ubijalo. Iako je Kraljevo bilo tipicno pravoslavno mesto, ipak je 19.11.1933. u ovom gradu osvecena katolicka crkva, a banket povodom tog cina za brojne uzvanike priredjen u hotelu ,,Beograd". Bili su prisutni najveci crkveni velikodostojnici i mislim da se tad nismo delili na ove i one, na pravoslavce i katolike, taj krst cemo tek kasnije poneti, a u Drugom svetskom ratu (pa i ovom kasnijem na podrucju bivse Jugoslavije) mnogi su platili glavom.
U broju 12. objavljen je veliki uvodnik o 1. decembru - Danu narodnog ujedinjenja, a ako provirimo u stare knjige, videcemo da je to bio kolektiv u kome je svako vukao na svoju stranu, pa znamo kako je zavrsilo. Ali u tom broju objavljena je i jedna dobra vest: LJubinka, kci Dace i Dimitrija Antonijevica, vencala se sa Dusanom, sinom Jelene udove Popovic.
Jos jedno ime, pa jos jedno. Milan Nikolic, ban Moravske banovine, prilozio je hiljadu dinara za fond ,,Nasusni hleb". Za tog coveka vezu me i nekakve uspomene. On i njegova supruga (tetka Cajka) imali su kucu u Mataruskoj Banji, koju je kasnije od njih kupio poznati mataruski ugostitelj Tiosav Vukosavljevic. S njim je zivela i Mimoza, rodjaka iz Francuske, koja se cesto vozila na biciklu, onom sto je imao mrezicu na zadnjem tocku, dok smo mi trcali za onim leptirima u Mimozinoj kosi.
Nas su u poznu jesen 1941. (mama je govorila da je to bilo za praznik svetog Luke) partizani deportovali na Usce, gde smo drzani kao taoci mesec i po dana. Preki partizanski sud osudio je moje roditelje na smrt, tako su tada zavrsavali bogatasi. Na srecu, potpredsednik tog suda bio je jedan civilizovani ucitelj Vanja Hadzic, koji je objasnio da se ljudi ne mogu tako jednostavno osuditi na smrt, samo zato sto su imucnog stanja. To je nasim roditeljima spasilo glave.
A dok smo mi boravili u internaciji, hotel Zica je uredno opljackan i to od podruma do gornje terase. Izgledalo je kao da je kroz njega prosla invazija skakavaca. Kada smo se konacno vratili u Matarusku Banju, u njoj su bili stacionirani nemacki vojnici, dok je u nasem stanu bila nemacka komanda. Odseli smo kod bana Milana Nikolica, a kako su mi oba roditelja perfektno govorili nemacki jezik, otisao je otac nemackom komandantu i zamolio ga da isprazni nas stan, jer, eto, vratili smo se…
- Strpite se samo dan-dva! - odgovorio je ovaj.
I stvarno, nakon dva dana uselili smo u nas hotelski stan.



IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Preporucujemo
Antonio Tabuki ,,Tristano umire" (sa italijanskog prevela Elizabet Vasiljevic) Beograd, Stubovi kulture, 2004.
Novi roman Antonija Tabukija ,,Tristano umire", objavljen je u Italiji pre samo nekoliko meseci i vec se nasao pred nasim citaocima u izdanju Stubova kulture. To je uzbudljiva ispovest o jednom sadrzajnom i burnom zivotu, razapetom izmedju naloga istorije i intimnih avantura. Tabukijev Tristano, u dubokoj starosti, pripoveda o sebi, svom zivotu i svom vremenu. Secajuci se odrastanja i zrelosti, ljubavi i zivotnih padova, ovaj junak je i svedok niza velikih dogadjaja dvadesetog veka. Seca se tako i vremena kada je bio italijanski vojnik u okupiranoj Grckoj i trenutka kada je ubio nekoliko nemackih vojnika koji su pocinili zlocin nad civilima, i vremena kada predvodi italijanske borce protiv Musolinijeve i nemacke vladavine. Tabukijev junak, medjutim, neprestano svedoci o svojim privatnim dozivljajima, o ljubavnim avanturama koje su obelezile njegov zivot jednako kao i istorijske prilike u kojima se nasao. U ovom romanu, jedan od najznacajnijih savremenih italijanskih pisaca pleni umecem pripovedanja i vestinom oslikavanja dramaticnih vremenskih isecaka.