Stop za „divlju” gradnju u centru grada!?
Budzet za narednu godinu 13,5 miliona evra
Albanski teroristi kroje zakone
Umetnicki program za hendikepirane
Siromasni i diskriminisani
Srbi su prekrasan narod
Zaboravljeni u bespucu
Kome smeta uspesan “Gvozdjar”
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, kosarka, fudbal

NASTAVAK OSME SEDNICE SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Stop za „divlju” gradnju u centru grada!?

   Brojne nepravilnosti i odstupanja na terenu u oblasti poslovno-stambene izgradnje u centru Kraljeva, a bez efikasnih mera kontrole i urbanisticko-gradjevinskog nadzora • Usvojeni izvestaji o devetomesecnom radu opstinskih javnih preduzeca i ustanova, osim Izvestaja o radu (i prijemu novih radnika) JP „Ibarske novosti”, za cijeg direktora i Upravni odbor je odbornicka grupa SRS zatrazila smenu • Nije data saglasnost na Cenovnik usluga Direkcije za planiranje i izgradnju • Sednica trajala tri dana, novo zasedanje u sredu, 8. decembra, a bice razmatran predlog budzeta opstine Kraljevo za 2005. godinu

   Iako Izvestaj o radu Strucne komisije SO Kraljevo za vrsenje uvida u odobrenja za izgradnju izdata posle stupanja na snagu Odluke o privremenim pravilima gradjenja i stanje na terenu nije usvojena (samo 4 glasa „za“), sam dokument i skoro trocasovna rasprava o toj temi ukazali su na brojne propuste, probleme i nepravilnosti u oblasti urbanizma i stambeno-poslovne i infrastrukturne izgradnje u Kraljevu.

URBANISTICKI HAOS
Prema tekstu Izvestaja, uvodnom izlaganju i raspravi, i od uvodjenja privremenih pravila gradjenja, koje je doneo Privremeni organ opstine 10. novembra 2003. godine, u uzem centru Kraljeva uocene su brojne nepravilnosti u projektovanju, izdavanju gradjevinskih dozvola i odobrenja, izgradnji objekata i njenoj kontroli. Posebna odstupanja zabelezena su u primeni Zakona i delova vazeceg Regulacionog plana koji se odnose na podelu zgrada na blokove i rezim koriscenja zemljista, postovanje namene povrsine, regulacionih i gradjevinskih linija prema ulici, saobracajnu nivelaciju i profil saobracajnica, plan i izgradnju mreze infrastrukture, zastitu gradjevinskog nasledja, parcelaciju javnih povrsina...
Obicnim jezikom receno, investitori su planirali, zapoceli ili privode kraju gradjevinske objekte bez kompletirane dokumentacije (uglavnom u evidenciji nema odobrenja za izgradnju!?), objekte koji ne odgovaraju velicini placa i projektu, ni po gabaritima, po sirini (veci stepen izgradjenosti i zauzetosti), ni po visini (veca spratnost), ni po delovima, ni po fazama izgradnje. Vecina pregledanih planiranih, zapocetih i izgradjenih objekata nije dovoljno udaljena od kolovoza ili trotoara i od drugih susednih objekata, u skladu sa Zakonom i Pravilima, a nema ni potrebnu komunalnu infrastrukturu za parkiranje vozila, zelenu povrsinu, odnosenje smeca, igranje dece... Jedan broj poslovno-stambenih objekata planiran je ili zapocet na lokacijama na kojima nije predvidjena stambena izgradnja ili su pod rezimom zastite kulturno-istorijske i ambijentalne celine, akt o uslovima i odobrenja za gradnju su im po vise puta menjani i prosirivani!? Osim toga, konstatovano je da u mnogim slucajevima nadlezni organ uprave (za urbanizam i komunalno-stambene poslove) i pojedinci u tom organu nisu odgovorno postupali niti je gradjevinska inspekcija savesno vrsila kontrolu gradnje.
U izvestaju, usmenom i pisanom, i raspravi receno je i da je Strucna komisija izvrsila uvid u stanje samo 35 objekata od predocenog spiska od 498, da se Komisija podelila po ovim pitanjima na dve potkomisije, pa su Skupstini dostavljena dva izvestaja sa razlicitim predlozima zakljucaka i mera, ali da je jedinstvena ocena da je stanje u ovoj oblasti lose (i u prethodnom periodu), da ga treba do kraja rascistiti i utvrditi odgovornost i u buducu gradnju, uz pomoc glavnog arhitekte kojeg treba hitno postaviti, ici striktno u skladu sa Zakonom i vazecim planovima koje treba hitno doneti i uskladiti, kao i da takav odnos treba da vazi za citavu teritoriju opstine, a ne samo za centar grada. Dodajmo da na sednici nije prihvacen predlog OG DSS-a da nadlezni drzavni organi izvrse proveru svih izdatih odobrenja za gradnju u centru grada, da se pokrene odgovornost svih i o tome obavesti SO Kraljevo, kao ni predlog OG SRS (ciji predstavnik je rekao da nije u pitanju „gradjevinski haos vec varvarstvo“) da se celokupan materijal preda nadleznim sluzbama za borbu protiv organizovanog kriminala.

IZVESTAJ „IBARSKIH“ NIJE PROSAO
Puno paznje na zasedanju posveceno je izvestajima o radu javnih preduzeca i ustanova ciji je osnivac Skupstina opstina Kraljevo za period januar-septembar 2004. godine. Svi izvestaji su usvojeni, osim Izvestaja o radu JP „Ibarske novosti“, koji nije prosao za jedan glas (23 „za“, 12 „protiv“, 12 „uzdrzanih“).
U izvestajima opstinskih javnih preduzeca i ustanova ukazano je na otezane ekonomske uslove za planiranje i realizaciju delatnosti u prvih devet meseci tekuce godine (odrzava se prethodni trend) u kojima su, ipak, uz velika zalaganja ostvarivane funkcije na manje-vise zadovoljavajucem nivou. Kod javnih komunalnih preduzeca poseban problem je i dalje neadekvatna cena usluga i veliki iznos nenaplacenih potrazivanja (dugovi potrosaca) zbog cega su investicije bile ogranicene.
Pozitivno finansijsko poslovanje (dobitak) u ovom periodu ostvarila su JKP „Toplana“ (2,6 miliona dinara), „Pijaca“ (18,6 miliona, uz dug Direkciji od 9,5 miliona dinara!?), „Putevi“ (1,2 miliona) i JP za stambene usluge „Kraljevo“ (11,4 miliona dinara), a gubitke JKP „Vodovod“ (5,4 miliona), „Cistoca“ (5,1 milion) i JP „Ibarske novosti“ (7,6 miliona u cemu su sadrzane dve mesecne neisplacene zarade radnicima). Direkcija za planiranje i izgradnju je imala uravnotezene prihode i rashode (ipak manje od plana), dok su opstinske javne ustanove (Muzej, Biblioteka, Pozoriste, domovi kulture „Ribnica“ i „Studenica“) uglavnom „prostirale prema guberu“, nastojeci da sa relativno nedovoljnim sredstvima realizuju svoje programe.
Uz ove izvestaje JP i ustanove su izvestili Skupstinu o prijemu novih radnika u istom periodu. Podaci pokazuju da su nove radnike primili „Toplana“ (4 na neodredjeno plus 8 na odredjeno vreme), „Vodovod“ (11+8), „Pijaca“ (0+2), „Putevi“ (3+0), „Javno stambeno“ (2+0), Direkciji (3+0) i JP „Ibarske novosti“ (8+19), dok prijema nije bilo u JKP „Cistoca“ . U javnim ustanovama prijem su vrsili Muzej (1 radnik sporazumno preuzet iz Pozorista), SC „Ibar“ (0+3) i Predskolska ustanova (7+34), DO „Goc“ (7+14), dok radnike nisu primali Narodna biblioteka „Stefan Prvovencani“ Kraljevo, domovi kulture „Ribnica i „Studenica“ (na Uscu), Centar za socijalni rad, Turisticka organizacija i Pozoriste. Skupstina je usvojila sve izvestaje o prijemu novih radnika osim JP „Ibarske novosti“ i PU „Olga Jovicic Rita“.

BEZ SAGLASNOSTI
U nastavku sednice Skupstina nije dala saglasnost na predlog Cenovnika usluga za poslove planiranja i uredjenja prostora Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“, uz brojne kriticke opaske i ocenu da sa predlogom Cenovnika nije upoznato Odeljenje za urbanizam, da za njega nema pravnog osnova i uslova za korekciju i da se u proteklom periodu nije dovoljno i realno bavila poslovima planiranja i uredjenja prostora.
Takodje nije usvojena Informacija o resenju problema uklanjanja nepropisno parkiranih vozila u Kraljevu, uz ocenu da se njom samo konstatuje stanje, nabrajaju problemi i ne daje konkretan predlog resavanja kolapsa u parkiranju, osim nacelne preporuke da se obezbede parking prostori, a potom pristupi prinudnom uklanjanju vozila. U raspravi je, medjutim, ukazano i na potrebu hitne regulacije taksi-prevoza i stajalista u gradu (posebno ispred crkve Svete Trojice) i efikasnijeg rada saobracajne policije.
Bez rasprave je usvojen Izvestaj o radu Opstinske uprave Kraljevo i prijemu novih radnika u organima ove uprave u periodu januar-septembar ove godine. Izvestilac Zoran Raspopovic, nacelnik Opstinske uprave, pored ostalog rekao je da se Izvestaj o radu OU prvi put razmatra posle 1996. i da je to dobro sa prakticnog aspekta i kao obaveza po Zakonu, da je uprava u izvestajnom periodu imala oko 16.000 predmeta od kojih je skoro 500 u radu, da ima prostorne i finansijske probleme i da je primila 24 nova radnika (16 na neodredjeno plus 8 na odredjeno vreme) tako da sada, uz prirodni odliv, ima 246 zaposlenih.
Usvojen je i Izvestaj o radu Opstinskog javnog pravobranilastva Kraljevo za 2003. i period januar-septembar 2004. godine. U izvestajnom periodu OJP je resavalo po 732 (267 prenetih i 465 novih), veci broj predmeta je obradjen i zavrsen, a jedan broj predmeta je u postupku, uz konstataciju da Pravobranilastvo nema adekvatan radni prostor i nadoknadu za rad, s tim sto je u raspravi zatrazeno pojacano angazovanje OJP u zastiti opstinske imovine. U Izvestuju su navedeni konkretno predmeti u kojima se opstina Kraljevo javlja kao tuzilac ili tuzeni, zbog cega je raspravu obelezila ostra polemika sefa OG SRS Miljka Cetrovica i sefa OG SPO Milomira Sljivica jer je naveden i predmet u kojem opstina vodi spor protiv Cetrovica zbog zauzeca katastarske parcele ciji je korisnik Opstina Kraljevo, a tuzeni je na njoj sagradio deo objekta. Posle toga predsednik SO Dejan Milovic je dao pauzu radi konsultacija.

IZVESTAJI, IZVESTAJI...
Vecinom glasova usvojen je Izvestaj o realizaciji Odluke o budzetu opstine Kraljevo za period januar-septembar 2004. godine, iz kojeg se moze videti da su planirani prihodi budzeta za 2004. u iznosu od 937,7 miliona dinara za devet meseci realizovani u iznosu od 698,4 miliona ili sa 74,4 odsto, a rashodi (u istovetnom iznosu planirani - 937,7 miliona) sa 65,8 odsto (617,0 miliona dinara). Odbornici opozicije (SRS, DS, SPS) su kritikovali stavljanje ove tacke na dnevni red sa zakasnjenjem, pocetkom decembra, i posle usvajanja rebalansa (zbog cega je rasprava deplasirana), uz ocene pojedinih diskutanata da je budzet bio lose planiran, da nije bio ni socijalni ni razvojni, i da iz svega treba izvuci korisne pouke pri usvajanju budzeta za iducu godinu.
Uz slican ton u raspravi usvojen je i Izvestaj o radu Fonda za solidarnu stambenu izgradnju opstine Kraljevo za 2003. i period januar-septembar 2004. godine, uz podatak da je preko Fonda u periodu 2000-2004. u postupku raspodele bilo 75 stanova, od kojih je 53 raspodeljeno, a kod 22 je raspodela u toku i da je Upravni odbor Fonda u svemu radio po Zakonu i jedinstveno.
U Izvestaju o pravnom statusu Doma drustvenih organizacija u Kraljevu, koji je potom usvojen, konstatuje se da se ovaj Dom nalazi na drzavnom zemljistu, da je drzalac DP „Dom drustvenih organizacija“, koje je na listi ubrzane aukcijske prodaje koja je u pripremi i da je presudom Opstinskog suda u Kraljevu u sporu Doma protiv OV Saveza ssamostalnih sindikata i Republike Srbije utvrdjeno da je tuzilac (DDO) nosilac prava upravljanja i koriscenja na zgradi DDO, da je ova presuda potvrdjena presudom Okruznog suda u Kraljevu 6. aprila ove godine i da je protiv nje „ulozena revizija kod Vrhovnog suda u Beogradu, a po kojoj nije odluceno“. Odsek za imovinsko-pravne poslove je u Izvestaju takodje izneo misljenje da su navedene presude manjkave jer se ne odnose na Opstinu Kraljevo koja je upisana kao korisnik parcele na kojoj se nalazi objekat, kao i „da DP „DDO“ nije steklo gradjenjem ili nekim pravnim aktom zasnovanim na zakonu svojinska prava na zemljistu i na objektu, zbog cega ne bi trebalo dati saglasnost u postupku privatizacije ukoliko predmet privatizacije budu i svojinska prava na zgradi“. U raspravi je sugerisano da OJP Kraljevo u slucaju privatizacije DDO zastiti interes opstine.
Prihvacen je i Izvestaj o izbeglim i raseljenim licima koja trenutno zive na teritoriji opstine Kraljevo, iz kojeg se vidi da se na osnovu zvanicne evidencije „u opstini Kraljevo nalazi 20.798 raseljenih lica sa Kosova i Metohije i 2.830 izbeglica iz BiH i Hrvatske, sto Kraljevo svrstava u red procentualno najopterecenijih gradova ne samo u Srbiji i Crnoj Gori vec i Evropi“, da to donosi velike probleme i domacem i doseljenom stanovnistvu i da se ti problemi i dalje tesko resavaju pa bi i drzava i Medjunarodna zajednica trebalo vise da pomognu.
Skupstina nije prihvatila Izvestaj Odeljenja za inspekcijske poslove o preispitivanju odobrenja za izgradnju objekta tzv. „Zute kuce“ u Ulici Dusana Popovica u Ribnici, po radnom zakljucku SO Kraljevo sa sedme sednice 12. oktobra, iako su predstavnici predlagaca (OG SRS) trazili da se sacini izvestaj o odobrenoj gradnji i preduzmu mere regulacije svih objekata na levoj strani te ulice, do mosta na Ribnici, uz primenu istih arsina“.
Najzad, Skupstina je donela resenje o imenovanju Komisije za koordinaciju aktivnosti na resavanju komunalnih problema romskih naselja na teritoriji opstine Kraljevo.

JEDNOGLASNO ZA SPOMEN-OBELEZJE
Skupstina opstine jednoglasno je na 8. sednici usvojila Informaciju Upravnog odbora Fonda za izgradnju spomen-obelezja poginulim u ratovima 1991-1999. godine, uz ocenu da je sramota sto to obelezje vec nije izgradjeno i zakljucak da se postojeca Odluka usaglasi sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, da se imenuje novi Upravni odbor Fonda, preko budzeta (Opstine i Direkcije) obezbede potrebna sredstva i spomen-obelezje po usvojenom projektu i na odredjenoj lokaciji (Trg Jovana Sarica) zavrsi do iduceg Vidovdana.

PROSIRENA SEDNICA OPSTINSKOG VECA - pise Rajko Saric
Budzet za narednu godinu 13,5 miliona evra

   Opstinsko vece u prosirenom sastavu jednoglasno je usvojilo predlog budzeta Opstine Kraljevo za 2005. godinu u iznosu od 1.053.900.000 dinara (oko 13.500.000 evra), sto je za oko 8,4 odsto vise u odnosu na budzet za 2004. godinu. Prvobitno planirana sredstva od 380.000.000 dinara za Program uredjenja gradjevinskog zemljista uvecana su za 50 miliona dinara. Dvadeset tri miliona, koliko nedostaje za kapitalne investicije, kao sto su obilaznica, vodosnabdevanje, i gasifikacija, bice ,,namaknuto” procentualnim umanjenjem planiranih sredstava drugih budzetskih korisnika.
Prvobitno planiranih 420.649.500 dinara za potrebe obrazovanja, kulture, fizicke kulture, drustvene brige o deci, informisanja, turizma i socijalne zastite bice smanjeno za tri procenta u korist sredstava za kapitalne investicije. Sa ovakvim predlogom saglasili su se svi sefovi odbornickih grupa vladajuce koalicije koji su prisustvovali sednici Opstinskog veca (OV), pa ce tako Direkcija za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo” u 2005. godini raspolagati sa 430.000.000 dinara.
Na osnovu pune saglasnosti sefova odbornickih grupa koje cine skupstinsku vecinu u opstinskom parlamentu, treba ocekivati da predlog budzeta za narednu godinu dobije podrsku vecine odbornika u SO Kraljevo na sednici koja mora biti odrzana najkasnije do 15. decembra.
Prihvatanju predloga prethodila je konstruktivna rasprava tokom koje je predsednik opstine dr Radoslav Jovic izneo podatak da je Ministarstvo finansija Republike Srbije odlucilo da nivo sredstava koja ce biti vracena Kraljevu u 2005. godini poveca za 29 miliona dinara u odnosu na prvobitni plan.
Koalicioni partneri su se najvise sporili oko sredstava za komunalnu potrosnju. Preovladalo je misljenje da su ona nedovoljna i da ne obezbedjuju zapocinjanje ili nastavak radova na projektima od kapitalnog znacaja za grad: obilaznici, sistemu za vodosnabdevanje i gasifikaciji. Zato je od dodatnih 29 miliona dinara, 21,5 miliona usmereno na aktivnosti Direkcije za planiranje i izgradnju.
- U proteklih mesec-mesec i po, pojavili su se neki novi zahtevi budzetskih korisnika i ja sam, zajedno sa najblizim saradnicima, napravio plan raspodele dodatnih sredstava kojima se projektovani budzet za narednu godunu uvecava za oko 2 procenta. Smatram da je povecanje budzeta od oko 8,4 odsto u 2005. godini realno i skromno - rekao je dr Jovic.
- Fakultetu za fizicku kulturu izdvojicemo 1,8 miliona dinara. Narodnoj kuhinji, koja hrani oko 600 najsiromasnijih gradjana naseg grada, a koja se nalazi u ogromnim problemima zbog odustajanja stranih donatora, pomoci cemo sa jos milion dinara. ZC ,,Studenica”, na vec planiranih 1,5 miliona za nastavak programa reforme primarne zdravstvene zastite, odobricemo jos milion dinara. Model reforme primarne zdravstvene zastite koji se primenjuje u ZC ,,Studenica” bice primenjen za reformu zdravstva, ne samo u Srbiji, vec u celoj jugoistocnoj Evropi. U projekat prosirenja zgrade lokalne samouprave, ulozicemo dodatnih 3,5 mil!iona dinara i time omoguciti ulazak stranog donatora kao sufinansijera projekta, kojim ce mnogo dobiti ne samo opstinska administracija, vec i svi gradjani, jer ce brze i efikasnije resavati svoje probleme - obrazlozio je predlog dr Radoslav Jovic.

UMESTO U OPTUZENICKOJ KLUPI RAMUS HARADINAJ U PREMIJERSKOJ FOTELJI - pise Rajko Saric
Albanski teroristi kroje zakone

   Izbor Ramusa Haradinaja za premijera Kosova naisao je na zestoku reakciju zvanicnih vlasti u Beogradu, ali i brojnih udruzenja raseljenih sa Kosova i Metohije i pojedinaca. Svi oni u prvi plan isticu brojna zverstva, ubistva i kidnapovanja Srba koje je pocinio Haradinaj licno ili je, kao jedan od komandanata, naredio pripadnicima teroristicke Oslobodilacke vojske Kosova (OVK).
- Pod komandom Ramusa Haradinaja, coveka koji je ovih dana preuzeo duznost premijera Kosova, Albanci iz teroristicke OVK, od januara 1998. do januara 2000. godine, ubili su, tesko ranili ili masakrirali vise stotina civila, medju kojima zene, decu, nemocne i pripadnike vojske i policije. Koliki je Haradinaj zlocinac govore i dokumenti koji dokazuju da je pored Srba, Roma i muslimana, ubijao i Albance, koji su i delimicno izrazili sumnju u opravdanost borbe protiv srpskih snaga bezbednosti. Haradinaj je jos u julu 1998. godine kod Djakovice ubio 37 srpskih civila, a iste godine u septembru u Rznicu, Donjem Ratisu i Dasinovcu likvidirao 39 Srba. Haradinaj je pocinio brojna druga zlodela i umesto da za to odgovara pred Tribunalom u Hagu, pred ocima navodno demokratske javnosti, izabran je za premijera pokrajinske vlade. To je samar kako medjunarodnoj zajednici, tako i svima nama koji jos verujemo u moguci povratak - smatra Brankica Antic, koordinator kraljevacke kancelarije Udruzenja kidnapovanih i nestalih lica na Kosmetu.
- Covek koji je klao i ubijao vojnike, policajce i civile nikako ne moze da bude premijer pokrajine u kojoj medjunarodni administratori zagovaraju multieticnost, povratak svih proteranih i prava nacionalnih manjina. Haradinaj je sve radio da bi Kosovo postalo samostalno, tako da podrska koju mu daju predstavnici Medjunarodne zajednice, znaci i podrsku samostalnom Kosovu, odnosno razbijanju Srbije, sto je u suprotnosti sa Rezolucijom SB 1244 - naglasava Anticeva.
Dragan Jovanovic, saradnik u kancelariji ovog udruzenja u Kraljevu, kaze da je izbor Haradinaja za premijera apsurd i pokazatelj bezakonja i bezvlasca koje vlada na Kosovu i Metohiji.
- Ironija je da premijer pokrajine Kosovo bude covek koji je medju najodgovornijima za ubistva vise stotina srpskih civila i pripadnika snaga bezbednosti, medju najodgovornijima sto je od 1.303 kidnapovana i nestala lica u masovnim grobnicama pronadjeno 230 posmrtnih ostataka, od kojih je 101 identifikovan. Ratnim zlocincima proglasavaju se Srbi koji su se branili od terorista, dok su jedino na Kosovu teroristi privilegovani. U svim zemljama u svetu terorizam i teroristi su van zakona, a na Kosovu su oni zakon olicen u Musliju, Taciju, Keljmendiju, Haradinaju i drugim - smatra Jovanovic.
Marko Djokic, otac nestalog Ivana Djokica (1959), kaze da je veoma razocaran, da se oseca nemocnim pred neverovatnim dogadjajima na Kosmetu, gde se na vladajuca mesta postavljaju najokoreliji zlocinci.
- Vise od hiljadu ljudi je kidnapovano i o njima se nista ne zna. Ubijena su deca koja je tek trebalo da zive, ubijeni su nasi sinovi, oteti ocevi nasih unuka, koji ih nisu ni zapamtili. Dok se nama tela najrodjenijih isporucuju u vrecama, dotle se njihovi dzelati sepure Kosovom u pratnji onih koji su nas bespostedno bombardovali, a onda Albancima pomogli da nas oteraju - kaze ocajni otac, koji o sinovljevom nestanku tek poneki podatak zna.


TERORISTI NA KOSMETU NISU POSTEDELI NI DECU - pise Rajko Saric
Ubijeno detinjstvo

   Na Kosovu i Metohiji od dolaska mirovnih snaga (KFOR) sredinom 1999. godine do sada kidnapovano je nekoliko stotina Srba, Roma i pripadnika drugih nacionalnih manjina, medju kojima i pedesetoro dece. Teroristi, ciji komandanti danas cine intelektualnu i politicku elitu Kosova i Metohije, svoj bes zbog brojnih poraza sa snagama bezbednosti, ali i bez ikakvog povoda, gonjeni svireposcu i mrznjom prema svemu sto nije arbanasko, ubijali su srpsku nejac zive ih paleci u krecanama ili zapaljenim domovima. Ni svetska ni domaca javnost nisu dovoljno informisane o zlocinima nad decom. Kosovskometohijska plodna zemlja danas je natopljena nevinom decjom krvlju. Danas je na Kosmetu vise srpskih masovnih grobnica nego sela i gradova sa zivim Srbima.
   Kako je Ibarskim novostima potvrdjeno u kraljevackoj kancelariji Udruzenja porodica kidnapovanih i nestalih, nijedna domaca, ali ni strana humanitarna organizacija, ne bavi se sudbinom kidnapovane dece, populacije koja nema nikakve odgovornosti za visevekovnu netrpeljivost Srba i Albanaca, nikakve odgovornosti za zlocinacko nastojanje Albanaca da preko reke krvi dodju do realizacije utopijske zamisli - nezavisnog Kosova.
Trogodisnja Svetlana Bozovic trazila je samo da ima bezbrizno detinjstvo, a ubijena je pre nego sto je u vrtic stigla, ni skolsko zvono nije dozivela - kazu u udruzenju i postavljju pitanje sta je sa petoro dece familije Blagojevic, gde su Aleksandra, Dragan, Dragana, Ivana i Roksanda, koji su oteti.
Nerasvetljena je sudbina otetih Stojana Andjelkovica (1982), trogodisnjeg Nikole Gligorijevica, Nenada Zivkovica (1984), Damira (1993), Marijete (1982) i bebe Samira Kastratija (1999), Nebojse Kovacevica (1982), Ivana Majstorovica (1981). Jos se ne zna gde su Aleksandar (1982) i Radmila Markovic (1986), Milos Radovic (1994), Bogdan (1994), Dragana (1989), Lazar (1992) i Nevena (1997) Sekulic, Dragan Stankovic (1983). Najpre su kidnapovani, pa svirepo ubijeni i sestogodisnja Ana Takic, cije telo su zlocinci raskomadali, i DZemo Ujkic (1983).
   Ostalo je nejasno zasto srpska javnost nije informisana da su nestali Tamara Bozovic, Milan Vukovic (1982), Radmila Zivanovic (1993), dvogodisnja Aleksandra Zivic, Petar Ilic (1982), Marko (1987) i LJubica Jovanovic (1990), Bedzi Pepaj (1991) i jednogodisnji Milos Stankovic.
   Od dolaska mirovnih trupa, onih koji je trebalo da obezbede sigurnost imovine i zivota nacionalnih manjina, pa tako i Srba, ugasili su se zivoti Jovana Antica (1990), bebe Zorice Domic, Zorice Zivanovic (1993), Zorana Jankovica (1985), Vesima Keljmendija (1987), Sase Kostica (1982), Olivera Lazarevica (1986), Sase Milkica (1987), Nevene Novakovic (1988), Nenada Pavlovica (1984), Jovice (1987) i Milosa (1983) Petrovica, Izabele Tamniku (1987) i Jasne Tasic (1983).
   U juznoj srpskoj pokrajini zivot je izgubila i Elizabeta Hasani (1994), ali se veruje da je poginulo jos dece, o cemu Udruzenje kidnapovanih i nestalih nije obavesteno posto su u mnogim srpskim zaseocima izginule cele familije ne ostavivsi zive potomke.

OBELEZEN SVETSKI DAN INVALIDA - pise Ivan Rajovic
Umetnicki program za hendikepirane

    Svetski dan invalida obelezen je organizovano, ali separatno na vise punktova u gradu, gotovo u svim organizacijama koje imaju bilo kakve veze sa invalidima, uz prigodne manifestacije, poklone i druzenje sa hendikepiranim osobama. Tako je i u Drustvu za cerebralnu paralizu, na poziv i u organizaciji rukovodstva, odrzan prigodan program u kojem su ucestvovali pesnik Dejan Aleksic, koji je citao pesme iz svoje najnovije knjige za decu ,,Pustolovine jednog zrna kafe" i glumci Teatra ,,Sunce". Program je vodila Jasmina Radovic, a poeziju Vukice Pecovic govorili su Danka Vasovic, Sanja Nedeljkovic i Zvezdana Jovanovic. Skec ,,Penzioner" izveo je Zoran Savkovic DZeri, a program je na gitari pratio Nebojsa Keselj.
Clanovi ovog Udruzenja, stari i mladi, pojedini i u drustvu svojih roditelja, sa posebnom paznjom i velikim zadovoljstvom pratili su program. Medjutim, bitno je naglasiti istaknutu potrebu clanova i rukovodstva Drustva da ovakvih gostovanja i druzenja sa umetnicima bude sto vise, tim pre sto je hendikepiranim osobama u nasem gradu jos uvek gotovo nemoguc pristup institucijama u kojima se odrzavaju kulturni, sportski, umetnicki i drugi programi. Osim toga, kako je u kracem razgovoru saopsteno, ni u svim drugim oblastima zivota i rada ovi ljudi ne osecaju da im se posvecuje duzna paznja, mada bi drustvo, a i pojedinci, prema njima trebalo da imaju ne samo zakonsku, vec i moralnu obavezu.
A kako zaista stvari stoje u ovoj oblasti, a i u citavom gradu, najbolje govori cinjenica, koja je na ovom skupu saopstena, da su pred sam Svetski dan invalida obijene prostorije Drustva za cerebralnu paralizu i da su provalnici ukrali dva kompjutera sa pratecom opremom. Drustvo u kojem se pljackaju hedikepirana deca trebalo bi i te kako da se zamisli nad sobom, a svi ostali da cesce, a ne samo za Dan invalida, razmisljaju o tome kako da i sami ovim ljudima ucine zivot laksim. A oni ne traze mnogo. Pre svega lepu ljudsku rec i razumevanje, a neretko su i za to uskraceni.

SASTANAK PREDSTAVNIKA ROMSKIH UDRUZENJA SCG - pise Predrag Markovic
Siromasni i diskriminisani

   U proslu sredu su se u Kraljevu sastali predstavnici romskih udruzenja iz vise gradova drzavne zajednice SCG, na kome se raspravljalo o problemima ove etnicke manjine. Sastanak su inicirala kraljevacka udruzenja Roma ,,Plavi cvet” i ,,Ruka prijateljstva”.
   Jovan Damjanovic, predsednik Udruzenja Roma Srbije i clan Svetskog parlamenta, pozalio se na los polozaj ove etnicke manjine u drzavi, kao i na rad vladinog Nacionalnog saveta.
   - Postavlja se pitanje ukazanog poverenja Nacionalnom savetu, jer se nista ne cini za Rome u ovoj zemlji, kazao je Damjanovic i dodao da bi savet od 35 clanova morao mnogo vise da radi u interesu svog naroda.
   Rasid Kurtic, potpredsednik Nacionalnog saveta romske manjine SCG, kazao je da je drzava tek pre pet meseci odvojila sredstva za njegov rad, kao i da je republicki Nacionalni savet na cijem se celu nalazi Vojislav Kostunica osnovan tek pre mesec dana.
   - Do sada nismo ni mogli nesto vise da preduzmemo, ali u toku je formiranje 23 regionalne romske kancelarije. Dok statistika pokazuje da u drzavi zivi 108.300 Roma, realni pokazatelji govore da nas ima oko 800.000. Mi smo najveca manjina u zemlji, a jos uvek smo diskriminisani i najsiromasniji. uprkos tome sto je SCG je potpisnik povelje o zastiti ljudskih prava u nekim gradovima mladim Romima nije dozvoljeno da udju u pojedine lokale - rekao je Kurtic.


NA VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE - pise Predrag Markovic
Saborno krstenje Roma

   Prosle subote u crkvi ,,Svete Trojice” obavljeno je besplatno saborno krstenje Roma. Oko tridesetoro dece i dva punoletna lica, na Vavedenje Presvete Bogorice, uvedena su u hriscansku pravoslavnu veru. Rec je o Romima srpske nacionalnosti. Posle obreda krstenja, u Drugoj mesnoj zajednici, koja okuplja najveci broj Roma u Kraljevu, priredjeno je slavlje za nove vernike i njihove roditelje.

RUSKINJA ANA DAŠINSKA NA PROPUTOVANJU KROZ SRPSKE MANASTIRE - pise Ivan Rajovic
Srbi su prekrasan narod

    • Za dve nedelje Ruskinja Ana Dasinska obisla dvadeset srpskih manastira • Impresionirana narodom i slavom u Decanima • Zavolela Srbe posle protesta pred Americkom ambasadom • Saznanja o vizantijskom slikarstvu u srpskim manastirima uskoro pred ruskom citalackom publikom

   Ana Dasinska je rodjena Moskovljanka. Za sebe kaze da je Ruskinja, od oca Poljaka - katolika i majke Ruskinje, koja je ateistkinja, sto sve skupa nije nebitno za pricu koja sledi. Ana svojim izgledom, svetlom kosom, plavom bojom ociju, rumenim obrazima i karakteristicnim oblikom nosa neobicno podseca na, reklo bi se, prototip ruske zene, bar onako kako je nama putem vizuelnih medija sugerisano da bi Ruskinje trebalo da izgledaju. Neobicna i jaka ljubav prema Srbima i svemu onome sto ovaj narod karakterise samo je jos jedna cinjenica ili karakterna crta koja bi prema nasem davnom ubedjenju trebalo da krasi predstavnike i predstavnice ovog bratskog naroda. Nacin i lakoca kojom Ana govori srpski, ali i brzina kojom je ovaj jezik naucila, za samo godinu dana, to samo potvrdjuju. Reklo bi se da bolje vlada ovom vestinom nego pojedici koji su decenije proveli na samo dvesta kilometara od Beograda. Ali za nekoga ko se kao naucnik vezao za Srbiju i srpski narod - to je sasvim razumljivo.
Ana studira na Istorijskom fakultetu Moskovskog univerziteta, katedra istorija umetnosti, u klasi Olge Papove i Alekseja Didova. Pise diplomski rad o srpskoj ikonografiji, vizantijskoj umetnosti u Srbiji i putuje po srpskim manastirima. Kaze kako je, izmedju ostalog, resila da se ozbiljnije posveti tom radu kako bi mozda jednoga dana napravila nekakav mali kurs za druge studente u Moskvi. To je odlucila jos pre 2-3 godine jer je to bilo nesto sto je interesovalo - vizantijsko slikarstvo, a potom i pravoslavlje.

SEBE I SRBIJU SAM VIDELA KAO JEDNO
Ana Dasinska je krstena u 17 godina, jer je to, kako istice, bio njen izbor. Roditelji su joj govorili da je njena religija njen izbor i njen put. A ona je svoj put izabrala kad je pocela da studira umetnost i religioznu umetnost, hriscansku umetnost. Vizantijsko slikarstvo je resila da studira pre osam godina, a autorsku specijalizaciju nedavno. A o tome kako je sve pocelo Ana kaze da je za nju od izuzetnog znacaja bilo to kada je 1998. godine bila u americkoj ambasadi i videla demonstracije. Za nju je to bila na neki nacin zivotna prekretnica.
- Tada sam prvi put sebe i Srbiju videla kao jedno, nesto sto moze da bude u sukobu sa drugom kulturom, nekako agresivnom, koja mi se ne svidja, a koju predstavlja Amerika. Uvek sam mislila da su slovenski narodi jedno. Prvo su to bili Poljaci, jer mi je otac Poljak, a majka Ruskinja. I o Srbima sam mislila malo, sve do te godine kada sam nesto jako osetila u sebi. Citala sam potom i neku knjigu Djurica, koja je prevedene na ruski, i mislila sam ako je negde u nekom kraju tesko i ako ja mogu da pomognem u necemu, trebalo bi i da izaberem taj put. Ja mogu da pomognem samo kao profesionalac i naucni radnik, znam da to nije mnogo, ali je to pocetak necega - kaze Ana i nastavlja:
- Meni nije bilo potrebno i niko nije uticao na mene da studiram bas ovo, ali je za mene kultura Srbije bila interesantna. Ranije sam citala staroslovenski, ali nista nisam razumela kada neko prica. Dugo sam trazila srpski jezik na univerzitetu, a tek mi je nedavno omoguceno da pocnem da studiram na slovenskoj katedri i dobro mi ide. Postoji jos pet studenata koji studiraju istoriju bivsih jugosloveskih naroda i mi razmenjujemo svoja iskustva.
Ani je ovo prvi put da bude u Srbiji, od 17. novembra do 2. decembra, i kaze kako joj se mnogo svidja i da je to razlog da dodje opet, a osim toga jos nije ni snimila sve ono sto je htela. U Srbiji joj se svidja sve, gledala je mnogo srpskih filmova, slusala muziku, ali nema neceg opsteg ili glavnog. A kada je dolazila, posto putuje vozom ili autobusom, mnogo je razgovarala sa ljudima i to je ucvrscuje u uverenju da je odabrala pravu stvar.
Na pitanje da li je Srbija onakva kakvom ju je zamisljala, ili kakvu je sliku na osnovu medijskih izvestaja stekla, Ana kaze da je u Srbiji mnogo bolje nego sto je mislila i ocekivala.
- Nisam znala da su Srbi tako prekrasan narod, da su tako gostoprimljivi. Pa onda svi ti istorijski spomenici koji u realnosti deluju mnogo bolje nego na fotografijama - kaze Ana.
- Ja putujem i obilazim samo manastire, a ne crkve. Ovde ljudi zive mnogo teskim zivotom u manastirima, videla sam i sestre koje su ostale same u manastirima ali nemaju nameru nikuda da odu, kao recimo u manastiru Rudnica. Ili sestre u Gracanici, koje zive u izuzetno teskim uslovima ali nijedna nece da napusti monaski zivot, niti svoj manastir. U Rusiji je situacija sasvim drugacija i mnogi idu u manastire sa ciljem da budu poznati i da steknu karijeru u crkvi. Ovde to nije tako. U Srbiji ljudi u manastirima mnogo citaju, pored toga sto mnogo rade, i mnogo bolje poznaju pravoslavlje, cak i veroispovesti u drugim drzavama poznaju bolje nego oni tamo. Rusi nemaju tu tradiciju jer je od tridesetih do osamdesetih bio period kada niko nije isao u crkvu, to je bilo zabranjeno i tesko. I ovde je mozda bilo slicno, ali ni izbliza kao tamo.

,,JA MISLIM DA VERUJEM U BOGA"
Na pitanje da li kao mlada i obrazovana Ruskinja iz mesovitog braka i od majke ateistkinje veruje u Boga, Ana odgovara:
- Ja mislim da verujem u Boga, verujem u hriscanstvo, ali mi je ponekad stran odnos izmedju katolicanstva i pravoslavlja. Ja sam krstena u pravoslavlju posto mi je ta kultura blizu, ne znam, mozda zbog tog odnosa izmedju svestenika i pastve. Ovde je mozda zbog rata odnos izmedju katolika i pravoslavnih tezak i to je ponekad realan sukob izmedju te dve strane. Pored moje kuce je, recimo, sinagoga i ja tamo pravim drustvo onima koji idu u sinagogu, ali mi se cini da je to ovde nemoguce. Videla sam to i na Kosovu, bila sam tamo, oni koji idu u crkvu ne mogu normalano da gledaju na muslimane, a ni obrnuto, to je realnost.
Kada je planirala svoju marsrutu, Ana je imala samo jednu mapu Srbije na korici knjige o srpskom slikarstvu, i nista vise. Bio je to, kako kaze, cist eksperiment. Tamo, odakle je krenula, sasvim je nerealno, odnosno nemoguce, u ovom trenutku kupiti srpsku mapu. Putovala je, a da nije znala ni kako putovati po ovoj neobicnoj zemlji, ni gde je sta, niti bilo sta drugo sto je jednom putniku neophodno. Ali, sto je malo neobicno, mada je prvi put pristigla na ove prostore, Ana Dasinska je, kako tvrdi, imala mnogo prijatelja koji su joj pomogli u snalazenju.

DVADESET MANASTIRA ZA PETNAEST DANA
Jedino na sta se zali ova neobicna gosca, koja u svom istrazivackom pohodu na srpske manastire nije nikako mogla da zaobidje Kraljevo, jeste to sto, kako kaze, ima malo vremena za svaki manastir. A obisla je oko 20 manastira u kojima se nalaze vizantijske freske. Zanimljivo je cuti je kako nesto umeksanim, ali tecnim i melodicnim srpskim jezikom, gotovo u jednom dahu nabraja: Koporin, Zica, Studenica, Gradac, Sopocani, Djurdjevi stupovi, Ravanica, Resava, Gracanica, Raca, Mileseva, Veluca, Rudnica, Manasija, Sisojevac, Pecka patrijarsija, Decani, Kalenic.
- A do jednog manastira pored Jagodine isla sam peske 12 kilometara i isto toliko natrag - kaze Ana.
Za godinu dana Ana zavrsava fakultet i bice dilomirani istoricar opste umetnosti, a specijalnost joj je vizantijska umetnost u Srbiji. A u Srbiji, kako kaze, obicno razgovara sa monasima, pravi slajdove i potom ispisuje nesto kao putni dnevnik, kupuje knjige i sve ono sto ima veze sa njenom profesijom. Najveci utisak na nju je ostavila Pecka patrijarsija, svi spomenici na Kosovu, a posebno slava, izuzetna velikoverna ceremonija u manastiru Decani.
- Videla sam i ljude koji su samo za crkvenu sluzbu presli izuzetno veliki i tezak put jer je to takav duh i njihova zelja, sto me je zaista impresioniralo. Stekla sam jednog dobrog prijatelja, monaha u Sopocanima, vrlo dobrog i interesantnog coveka i sestre iz Gracanice, sa kojima sam provela oko dva dana.

U MOSKVI UVEK SVE RADI
Na rastanku, govoreci o Kraljevu i utiscima iz ovog grada, Ana kaze:
- Cesto vidim Kraljevo, ali uglavnom uvece, kad padne mrak. Jednom sam ga videla i preko dana i mnogo mi se svidja. Volim male gradove u kojima mozes na svakom koraku sresti nekog prijatelja. No, ja ne bih mogla da zivim u malom gradu, to je specificnost ljudi koji su rodjeni u velikim gradovima. Nije mi prijatno kada uvece idem niz ulicu, a da nista ne radi. U Moskvi uvek sve radi. Upoznala sam ovde nekoliko slikara ali mi je zao sto ne mogu duze da se druzim sa njima. Nadam se da cemo se uskoro videti ponovo.

 OSNOVNA SKOLA ,,STEFAN NEMANJA" U STUDENICI U RALJAMA LEPOTE I TESKOCA - pise Jelena Petrovic
Zaboravljeni u bespucu

   Djakovo vec dve godine bez djaka, Brezova tri, a Savovo prosvetitelja Save pet • Dva autobusa za 120 malisana sa udaljenih brda • Poetika Radocela: surovost prirode i blagost ljudi. Skola kao jedini prozor u svet • I potrebe kasne

Stihovi decje pesmice ,,Jao sto je skola zgodna, leci glupost i samocu..." tesko da su kome primereniji nego skolama u studenickim besputnim i snegonosnim brdima. To vazi za Bzovik, Mlancu, Rudno, Reku i Orlju Glavu, ali, nazalost, ne vise za Djakovo, Brezovu i Savovo, koji su i bez djaka i bez ucitelja.

SKOLA KAO PROZOR U SVET
U Bzovik na Radocelu putnici-namernici retko zalaze. Tu se ne moze svratiti usput, vec se jedino zaputis bas tamo, i to po mogucnosti terenskim vozilom, bolje ne svojim!
Bespuce ovaj kraj cini zaboravljenim od sveta, pre svega od vlasti. To je onaj zacarani krug iz koga nema izlaza: vlastima ovi putevi nisu prioritet, a bez puta vlasti i ne mogu da dodju da vide kako je njihovim tamosnjim ,,podanicima". Tako u vreme kraljevine, tako u vreme komunizma, pa i danas, ma sta da je ovo na politickoj sceni. Samo su Nemanjici mislili drugacije, ali to je neka druga prica, o kojoj svedoce brojne crkvice od Usca do Ivanjice, koje bi takodje, svaka mudra vlast vise cenila nego sto su one dozivele u svojoj visevekovnoj istoriji.
U skoli u Bzoviku, koja nosi naziv maticne studenicke, dakle - ,,Stefan Nemanja", ceka nas 18 djaka, uciteljica Mila Planojevic i pomocni radnik Stanislav Erac. Ispred vrata je Medo, pas-mesanac, koji svakoga dana doprati Danijelu i Darka Erca i saceka ih da podju kuci i da im se na tom, samo kilometar dugom, ali ne bezopasnom putu, nadje u mogucoj nevolji. A nevolja moze da se pojavi u liku medveda ili vuka, a najvise sneznog smeta.
U studenickom kraju vise nema onih nekadasnjih djaka-pesaka, koji su morali da porane pre zore i da pesace kroz sume i vrleti i po nekoliko casova. To sada resavaju dva skolska autobusa, ali pesacenje do tri kilometra se ne racuna u neke duge relacije, bez obzira na vremenske okolnosti. Toliko, puta dva (dolazak i odlazak), moraju da predju LJubomir (2. razred) i Marija (4) Galovic, Marica (1) i Slavica (3) Jevremovic i Danijela Jevremovic (4. razred).
Ova godina je, do sada, blagonaklona decici sa planina, ali sneg ovde ipak ne omasi nijedne zime da dobro napada, pa jos da ga vetar nanese i napravi smetove i do nekoliko metara visine, a onda djaci jedva prepesace i ta dva-tri kilometra od kuce do skole i obratno. U pomoc pristizu sanke i konji, a ponekad samo ,,krkace" nekog od roditelja ili starije brace.
- Kako je lepo ovde! - kazemo jos ne znajuci sve to, a uciteljica Mila odgovara:
- Da, kada se dodje na jedan dan!
Poetika ovakvih predela uocljiva je, dakle, samo poklonicima kratkotrajnih poseta. Za sve ostale, zivot je surov, samo sto to oni nisu primetili, nemajuci bas mogucnosti da ga uporede sa nekim drugim. Nijedno dete od ovih osamnaest, na primer, nije videlo more, ni jezero, ni Beograd. O inostranstvu da i ne govorimo. Slike sa malog ekrana su nesto nestvarno, cak ni stvar maste, nesto o cemu se bas i ne razmislja kao zivotozovnim destinacijama.
Ovdasnji mestani su reseni da tu provedu ceo zivot, pa verovatno i njihova deca. Oni civilizaciji daju krompir, stoku, drvo, sve ono sto se mocnijima moze da ne placaju dovoljno i tako zadrzavaju ,,status kvo".
- Skola je ovde jedini prozor u svet - kaze uciteljica Mila Planojevic i dodaje da je vise puta molila roditelje da joj dozvole da decu odvede na more. Ne samo da nemaju novca - premda je i to razlog - vec vise vlada strah od dalekog i nepoznatog.
Deca ipak idu na ekskurziju, prosle godine bio je to Nis. Na pitanje sta ih je tamo najvise odusevilo, jedan malisan odgovara:
- Fontana!
Televizija je u Bzoviku jedina razonoda. Deca vole da gledaju serije, ali ih uciteljica upucuje da gledaju obrazovne i putopisne emisije i, cak, posle propituje sta su videli i zapamtili. Eto dobrodosle pomoci prosvetnim vlastima!

I POTREBE KASNE
- Kompjuter ima samo jedna porodica - kaze Mila - ne zato sto i drugi ne mogu da ga kupe, vec zato sto ovde i potrebe kasne...
Istina, u poredjenju sa, na primer, kraljevackim skolama, skola u Bzoviku, iako lepa, svetla, ukrasena decjim radovima i zidnim novinama, deluje prilicno skromno. Grafoskop je jedini uredjaj ,,na struju", a greju se vec propalom, dotrajalom bubnjarom na drva, koju uredno lozi Stanislav Erac. Bubnjara lepo greje kad nije veliki mraz, ali, kada je minus dvadeset, a to je cesto tokom duge zime, pravi se nov raspored klupa u ucionici, i svi se okupljaju sto blize peci.

KLUPE I STOLICE SU LEPE I NOVE
- To nam je nabavio Mile Koricanac, kad je bio nacelnik Okruga. Jedino nam je on nesto dao. Ostali dodju, ispricaju svasta, pa to odmah zaborave. U stvari, vise i ne dolaze - kaze uciteljica.
Mile Koricanac je opremio i uciteljski stan u okviru skole, tako da je to jos jedna pogodnost, koja, sem prosvetarske savesti, zadrzava ucitelje na ovom mestu.
Vracamo se onom kompjuteru, koji imaju Marina (4. razred) i Djordje (2. razred) Erac.
- Gledamo crtace i druge filmove, najvise nam se dopao ,,Titanik", znamo i za Internet, ali mi nemamo telefonske linije koje bi nam omogucile njegovo koriscenje, jedva dobijemo i Usce - kaze Marina, koja je jedan od dva najbolja ucenika skole (drugi je Marko Miljkovic, 3. razred), a dobar je i pesnik, gotovo spreman da objavi zbirku, kako tvrdi njena uciteljica.
Mladji Djordje voli i igrice, medju njima najvise ,,Milionera". Voli, naravno, i kad drustvo dodje kod njega da zajedno gledaju crtace, a to nije retka prilika. Samo, i struja je vrlo kolebljivog napona, pa se i kompjuter zbog toga cesto gasi.
Deca Bzovika se druze medjusobno, ali ne i sa vrsnjacima iz drugih mesta. Prosle godine su jednom nedeljno putovali za Studenicu jer su imali engleski i ,,od igracke do racunara", ali je to reformom reforme ove godine ukinuto, pa vise ne idu nigde. Samo ih je jednom veroucitelj odveo na Rudno, da vide crkvicu.
Skola ima i majusnu biblioteku, ali uglavnom sa neupotrebljivim knjigama, jer im je ,,prosao rok", to jest - vise nisu u programu. Ako bi se koja bogatija firma iz Kraljeva setila da kupi nesto knjiga za ovu skolu, ucinila bi zaista dobro delo. Jer, deca ne samo sto moraju, vec i vole da citaju. Ono sto je van obavezne lektire, a sto su nedavno procitali, to su knjige: ,,Tri musketara", ,,Alisa u zemlji cuda", ,,Ivica i Marica"..., one knjige, koje su im roditelji poklonili za dobar uspeh u skoli. U skolu stizu ,,Decje novine" i ,,Veliko dvoriste", pa i to svi rado citaju.
Upuceni na svoj maleni svet, tesko i mogu da planiraju nesto drugo, do ono sto tu vide. Zato bi svi, kad porastu, voleli da budu nastavnivci (Ivana DZodic, Marina Galovic, Djordje Erac, Dijana Jevremovic), ali i policajac (Nemanja Milosevic), fudbaler (LJubomir Galovic) ili programer (Danijela Jevremovic). Zelje, na primer, kraljevackih devojcica - manekenka, glumica itd, ovde je zazorno i pominjati.

OBE STRANA SAMOCE
Kada se sve ovo ima u vidu, covek bi pomislio da djaci iz Bzovika jedva zavrsavaju i osnovnu skolu i da im i ne pada na pamet da uce dalje. To, medjutim, uopste nije tacno. Prvo, oni su veoma dobri djaci, poslusni i lepo vaspitani, pa se i posle, ako nastave skolovanje, veoma dobro uklapaju u novu sredinu. To je posledica njihove prirodne bistrine. Ali i nacina rada ovde.
- Ovo je nepodeljena skola, sto znaci da 18 djaka uce zajedno, u isto vreme i u istoj ucionici: petoro prvi razred, cetvoro drugi, petoro treci i cetvoro cetvrti razred. Istina, ja im sama, van propisa skole, odvojeno drzim nastavu tezih predmeta, ali je to za mene teze. No, posto je za njih bolje, istrajavam u tome - kaze uciteljica Mila Planojevic i potvrdjuje njen direktor Tomislav Pesic.
Djaci su zajedno na casu kada se uci likovno, muzicko, fizicko, ali za matematiku, srpski i druge predmete - odvajaju se, pa jedni dolaze malo pre, drugi malo posle, s tim sto se vodi racuna i da se ne razdvajaju braca i sestre koji stanuju dalje. U stvari, svi stanuju dalje. U samom Bzoviku nema djaka, svi dolaze iz nekih zaselaka. Zbog svih tih okolnosti, nastava je gotovo individualna, cime se postize znatno bolji rezultat u ucenju, ali ucitelj, koji nema nikakvu finansijsku stimulaciju za to, ulaze visestruko veci trud nego sto se to cini u ,,normalnim" skolama. Tabla i kreda - jedina ucila - dopunjeni su neizmernim entuzijazmom uciteljice, bez obzira sto to drustvo ne ceni. U stvari, ponekad, zbog mraza i snega, ne stignu ni kreda i sundjer, pa se uciteljica snalazi sama. Skola, u stvari, nema ni telefon. Vukovi dolaze u selo, ali - kaze uciteljica - nisu opasnost za ljude, samo za stoku.

IPAK - NEKA, HVALA...
Od maticne skole ovde je stigla i jedna harmonika. Uciteljica se njome odlicno sluzi, pa je muzicki opismenila i sve djake, svi znaju da odsviraju nesto po notama, a ima i onih koji bi sigurno mogli da nastave da uce i muzicku skolu. Samo, o tome se ovde ne razmislja. Ovde se 18 godina nije razmisljalo ni o 8. martu i o drugim proslavama, ali je Mila Planojevic i to, uz Svetog Savu i Novu godinu, uvela kao ,,obavezne" djacko-roditeljske proslave.

SAN O STUDENICI
Na nasu primedbu da uciteljica ima puno vremena za raznorazne hobije, Mila odgovara:
- Vremena ima, ali nema volje. Posle godinu dana, postanete vuk samotnjak, osudjenik, bez porodice i drustva...
To iz Mile progovara njena mladost. Jer, praksa u prosveti je da mladi ucitelji dobijaju ovakve zabiti, a stariji se povlace u veca mesta, pa i u gradove. Mozda ne bi bilo lose obratno resenje: da mladi rade po gradovima, a da stariji, kad obave sve sto je u zivotu potrebno obaviti, smireno cekaju penziju u ovakvim, inace idilicnim, mestima. No, o tome drugi odlucuju. Ipak, direktor maticne skole, Tomislav Pesic, vodi racuna o tome:
- Obezbedicemo Mili prelazak u Studenicu, ali mora najpre ovako...
Studenicka skola iz ugla gledanja sa Bzovika izgleda kao premija! To je velika i lepa zgrada sa gotovo viskom skolskog prostora, pa se radi samo u jednoj smeni. Ona je 1990. izdvojena od uscanske, koja je tada bila maticna. Studenicka skola ,,Stefan Nemanja", sa izdvojenim odeljenjima, sada ima 203 ucenika i 22 nastavnika. Svi predmeti su strucno zastupljeni, ali vecina nastavnika nema tu puno radno vreme, vec putuju iz Usca ili, cak, iz Kraljeva, kaze direktor Pesic. I vise od polovine ucenika su putnici, ali njima je opstina, preko Zadruge u Studenici, obezbedila dva autobusa: jedan iz pravca Mlance, drugi iz pravca Rudna. Skupe djake usput, dovezu ih do Studenice, tu sacekaju kraj nastave, onda ih vrate kucama i u Mlanci i Rudnu sacekaju sledece jutro, pa sve ispocetka. Zadruga i odrzava put, sto je najteza stvar u celom ovom poslu. Kad pada kisa, puno je rupa, a kad je sneg - ispred autobusa ide buldozer. Da ne govorimo o kvarovima dotrajalih autobusa...
- To je nuzno zlo - kaze Tomislav Pesic - jer je podrucje veoma veliko. Ipak, i dalje rade nasa izdvojena odeljenja: Bzovik sa 18 ucenika i jednim uciteljem, Mlanca sa 21 ucenikom i dva ucitelja, Rudno sa devet ucenika i jednim uciteljem, Reka sa cetiri djaka i jednim uciteljem i Orlja Glava sa tri djaka i jednim uciteljem! Nazalost, tri izdvojena odeljenja ne rade, jer nema djaka: Savovo vec pet godina, Brezova tri godine i Djakovo dve godine...
Savovo prosvetitelja Save ostalo je i bez djaka i bez ucitelja, Djakovo je takodje i bezdjakovo i bezuciteljevo.
Na stranu sto je ovde ucitelj i danas veoma postovana institucija. I voljena. Mestani i danas, zimi, sankama i s konjem dodju da uciteljicu dovezu u svoj dom na slavu. U Bzoviku nema skolske dece, ali nijednog jutra uciteljica nije ostala bez dorucka koji joj mestani donesu: ustipci, kajmak...
Ipak, poetika se ovde vidi samo izdaleka. Ostalo je zivot

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

POLJOPRIVREDNO - HEMIJSKA SKOLA: POSETA ODELJENJU III/4, S POVODOM - pise Bojana Milosavljevic
Zovu se - plemeniti

   Devojke i mladici iz odeljenja III/4 Poljoprivredno - hemijske skole u Kraljevu (smer hemijski laboranti) mogu da budu iznenadjenje samo za one koji ih ne poznaju. Rec je o grupi sjajnih, mladih, a vec tako zrelih ljudi, iako, naravno, jos nisu izasli iz skolskih klupa.
Pre nekih desetak dana, nekolicina njih odgledala je na Televiziji Kraljevo reportazu o tragicnoj sudbini malog Milorada Kurcubica, iz sela Mrsinci kod Cacka. Decacic, kome jos nema ni dve i po godine, pretrpeo je pri rodjenju tesko ostecenje mozga, koje ga je ucinilo nepokretnim i slabovidim. U medjuvremenu se i majka Vera tesko razbolela, pa sada u velikoj nemastini o jedincu Mikiju brine otac Pero, i sam invalid.
   Potresna prica, zavrsena apelom dobrim ljudima da pomognu da Miki dobije specijalna kolica, pomocu kojih bi mogao da oseti sunce i cuje i makar nazre prirodu, spontano i brzo prostrujala je citavim odeljenjem. NJih 29, kao i uvek sloznih kada je u pitanju humanost, sakupilo je prilog za nesrecnog Mikija. Tek posle svega obavestili su svoju razrednu Katicu Slavkovic, profesora hemije. Podrazumeva se da ih je i sama podrzala i licno se pridruzila njihovoj plemenitoj zamisli. Tako je ovo odeljenje stalo na vrh, nadajmo se, duge kolone onih kojima je milosrdje vazan zivotni princip.
Na pohvalu izrecenu ovom dirljivom gestu devojaka i mladica koji tesko da ce ikada upoznati malenog Mikija iz Mrsinaca, profesorka Slavkovic, koja je toga dana kada smo bili u poseti njenom razredu bila sluzbeno odsutna, u telefonskom razgovoru je biranim recima opisala svoje djake:
   - Dobra su to deca, videcete i sami. Brzo su se organizovali i dogovorili, brzo delovali. Osim sto su dobri i odgovorni ucenici, uvek su prvi podrzavali svaku humanitarnu akciju. Nikada se nije dogodilo da kod njih tako nesto sasvim ne uspe. Cine mi se ponekad posebnim.
   I zaista jesu. Uobicajeno je da apeli ovakve vrste u skolama uvek poticu od rukovodstva. Ovoga puta dogodilo se obrnuto: uzor Kraljevu postaje III/4 Poljoprivredne skole. Profesorka Slavkovic o tome je razgovarala sa skolskim pedagogom i van svake sumnje je da ce i ostali biti pozvani da se pridruze ovom razredu plemenitih i vec zrelih devojaka i mladica.
   Uobicajeno je, takodje, da mi odrasli, kao ,,sveznajuci," cesto potcenimo mladu generaciju, u smislu da su joj interesovanja skucena i jednostrana: samo ocene, moda, provod… Zabluda se odmah rasprsi, cim se covek i nakratko obre u III/4. Posto je ponovila kako je doslo do toga da priskoce u pomoc nesrecnim Kurcubicima, ucenica Jelena Jovanovic razborito zakljucuje:
   - Znali smo da prilog Crvenog krsta ne moze da bude dovoljan.
Sa lezernoscu svojstvenom mladim ljudima svesnim svojih vrlina, Vladimir Vasovic je na sve ovo dodao:
   - Mislimo da ovo sto smo ucinili nije nista posebno, ali mislimo i da bi trebalo da svi ostali postupe ovako kao mi.
Poruka je vise nego jasna i iskrena, a prilog ovih devojaka i mladica porodici koju je sreca sasvim napustila - basnoslovan po tome kako dozivljavaju dete sputano svim okovima zivota. Od njih takvih naucili smo, ili bar obnovili, lekciju iz milosrdja.

Za pomoc Miloradu Kurcubicu: Cacanska banka AD CacAk
908-15501-35
tekuci racun(poziv na broj)
34-201-80023313
tel: 032/826-485


ZAVICAJNO ODELJENJE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI": KRALJEVO U ,,KRALJEVSKOM GLASNIKU" (5)
Blizi se Sveti Jovan
   (Prema tekstu Jovana Hovana)

   Ban Nikolic je kasnije umro, i tetka Cajka se namucila i umrla je u bedi i sirotinji, a sto se Mimoze tice, ona je otisla rodjacima u Francusku, uz obecanje da ce se javiti, koje je, kao i vecina mladenackih obecanja, ostalo samo mrtvo slovo na papiru. Jedino ne znam gde je zavrsio onaj njen bicikl, koji je obecala da mi pokloni…
I onda dalje: Špiri Dimitrijevicu, predsedniku opstine podunavske, zahvalni gradjani zbog nove skolske zgrade, jedne od najboljih i najlepsih u srezu. U njoj je svoje kose-tanke i uspravne-debele (linije) ispisivao moj kolega s fakulteta Nikola Acimovic, ali nije stigao do kraja, zaposlio se na benzinskoj pumpi, osladio mu se novac, ubrzo se i ozenio. Bogosav Radosavljevic i Tomislav Antonijevic predali su se ucenju, ja sam otisao u Zagreb, i drustvo se raspalo. To vam je ono: pocinjemo zivot s mnogo prijatelja… Ali ne broje se oni koje si imao, vec oni koji su ti ostali.
Sveti Nikola (19. decembar) se priblizavao, iza njega koraca Sveti Jovan, a voskar Miodrag Stojanovic ,,nastupajucim slavarima skrece paznju da raspolaze vostanim svecama od garantovano cistog voska i to u svim velicinama". Postenja je bilo mozda i vise nego danas, pa tako Miodrag Petrovic zahvaljuje udovi Zivki Zivadinovic sto mu je vratila 500 dinara koje je ovaj greskom vise isplatio. Naravno, i tada je bilo zaboravnih pretplatnika, pa ih redakcija opominje i apeluje ,,saljite pretplatu", a 17. decembar bio je svecani dan - tad je otvoren renomirani hotel ,,Pariz", sa dvadeset soba koje imaju hladnu tekucu i pijacu vodu. Dok je ,,Evropa" bila poseljacena, podovi su bili olajisani, plafon nizak i sve je bilo zadimljeno i nekako mracno, ,,Pariz" je i tada blistao i okupljao ,,otmeniji svet", sto se ne odnosi samo na inteligenciju, nego i na casne trgovce, limare, vodoinstalatere, opancare, sarace, sustere… cija su imena izgovarana punim ustima i s postovanjem.
I nekad su se krajem godine delile medalje i priznanja, a Odlukom banskog Ministarstva, jugoslovenska kruna drugog reda urucena je banu Milanu Nikolicu.
Kraljevo tog vremena nije imalo svoj Talijin hram, svoje daske koje zivot znace, pa je premijera ,,Pokondirene tikve" (Jovana Sterije Popovica) odrzana u sali hotela ,,Jugoslavija", oko kojeg se celi kulturni, a i politicki zivot ovoga grada vrteo. Uloge su tumacili Darinka Vukotic, Radmila Petronijevic, Milan Tomic, Koviljka Avramovic i Momcilo Petrovic. Zbog izuzetnog interesovanja predstava je jos nekoliko puta ponovljena, uvek pred prepunom dvoranom.
Nezaposlenost je i tada bila kraljevacka rak-rana, pa ,,Glasnik” apeluje na ,,Upravu opstina da preuzme brigu kao sto drugi cine". Taj 17. broj ,,Glasnika” pojavio se na kraljevackim ulicama 6. januara 1934, dakle na Badnji dan, a na prvoj stranici krupnim slovima bila je ispisana cestitka vernicima: HRISTOS SE RODI! Nesebicnost je tada bila prisutna u ljudima, o cemu svedoci zahvalnica Milanu Jovicicu sto je ,,za dan oceva obuo 26 siromasnih ucenika".
Tih dana u bioskopu ,,Ibar" prikazivan je film ,,Mata Hari", u kojem je ekranizovana biografija poznate spijunke iz Prvog svetskog rata. O njenom burnom zivotu snimljeno je toliko verzija, a sad se cak pocelo sumnjati u ispravnost presude koja ju je odvela pred streljacki stroj, i to zahvaljuci francuskom pesniku Zilu Supervilu, cija se ulica nalazi nedaleko od poznate bazilike Notr Dam. Supervil je autor dela Gravitacija, Nevini robijas, Nepoznati prijatelji, Basna o svetu, a zbog krhkog zdravlja, u Prvom svetkom ratu radio je u postanskoj kontroli. Pri pregledu pisama pao mu je u oci mali prazan prostor posle recenice: ,,Ovde stavljam poljubac". Ispitivanjem pisma otkrivena je na belini tajna poruka napisana specijalnim mastilom, sto je dovelo do hapsenja Gertrude Margarete Zele, koja je u Parizu zivela pod imenom Mata Hari.
Najvaznija vest u broju 18 je godisnja skupstina SK ,,Ibar", kada je (u hotelu ,,Evropa") izabrana nova uprava. Za predsednika je biran Mile Mitrovic, a za potpredsednike Dika Rakicevic i Kosta Dimitrijevic. I Dika je bio veliki prijatelj nase kuce, kao kasir radio je u restoranu ,,Zaduzbina", u kojem smo mi cekali autobus za Matarusku Banju. Cim bi me ugledao, narucio bi malinu, koja se servirala sa slamkom, a bas zbog te slamke malinu smo smatrali maksimalnim picem. Za clanove upravnog odbora ,,Ibra" birani su Grgur Kostic, Dragi Colovic i apotekar Todor Todosijevic.
Siguran sam da nema starosedeoca Kraljeva koji za cika Tosu i njegovu apoteku nije cuo. O njemu sam citao u nekoj publikaciji, kako je jednom prilikom u Mataruskoj Banji sreo knjizevnika Ivu Andrica i sirokim i rafiniranim podizanjem sesira pozdravio ga i ukazao postovanje. NJegova supruga Jelica (devojacko Mayarevic) bila je skolska drugarica moje majke u valjevskoj gimnaziji, ali to joj nije smetalo da mi ,,prilepi" slabu ocenu iz francuskog jezika, zbog koje sam izgubio godinu. Što je najgore, Jelici je francuski predavao teca Miodrag Bozic, on joj je bio i razredni staresina, a inace je bio student Sorbone.



IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Preporucujemo
Srpsko-poljski most poezije - Polsko-serbski most poeziji, Kragujevac, Studentski kulturni centar, 2004
Srpsko-poljski most poezije - dvojezicna knjiga poezije koja donosi izabrana ostvarenja osmoro autora, cetvoro Srba i cetvoro Poljaka, mladje generacije (zastupljeni autori rodjeni su posle 1970), jeste zanimljiv projekat uspostavljanja najrazlicitijih generacijskih, poetskih, kulturoloskih... veza. Od ,,srpskih" autora u knjizi su se nasli: Dragan Boskovic, Ana Ristovic, Nenad Jovanovic i Aleksandar Saranac, a od ,,poljskih" Edvard Pasevic, Bartolomej Majzel, Roman Honet i Joana Miler. Iako je rec o ,,mladim" stvaraocima, njihove poetike su vec prepoznatljive, a prisustvo u kulturnoj javnosti i te kako primeceno. Nenad Jovanovic je jedan od najznacajnijih i najcitanijih nasih ,,novih" pesnika (do sada je objavio sedam knjiga poezije, dve u izdanju Narodne biblioteke ,,Stefan Prvovencani" iz Kraljeva), a poslednja knjiga Ane Ristovic, ,,Zivot na razglednici" (Plato, 2003), bila je jedna od najzapazenijih pesnickih ostvarenja protekle godine. Dragan Boskovic je, mozda, prisutniji svojom kriticarskom aktivnoscu, a Aleksandar Saranac je takodje autor vise zapazenih pesnickih knjiga. Kako iz Pogovora Zbignjev Maheja saznajemo, prdstavljeni ,,poljski" autori su ,,verovatno najtalentovaniji pesnici medju onima koji su u Poljskoj debitovali u toku poslednjih nekoliko godina".
Ipak, naslov bi lako mogao da zavara. Ponudjene veze nisu samo srpsko-poljske (ili poljsko-srpske). Nenad Jovanovic vec godinama zivi u Kanadi, Ana Ristovic na relaciji Beograd-LJubljana, a Bartolomej Majzel sebe odredjuje kao pesnika i putnika (putovao je po Mongoliji, Indiji, Bangladesu, Siriji, Jordanu, Maroku, Juznoj Africi i dr). Neki od ubrojanih pesnika i sami prevode, a vecina njih je vec prevedena na vise jezika. Pa zatim, tu su i knjizevne veze, postmodernisticka citatnost i sinteza umetnosti - vec prva pesma u ovom izboru (Dragan Boskovic, ,,Primirje objavljeno 4. marta 1997") vodi nas do Bodlera i Eliota, a sledeca (Dragan Boskovic, ,,Brzi refleksi") do Tomasa Pincona i rege zvuka sa Jamajke; Nenad Jovanovic vesto koristi svoja filmska znanja i preuzima tehnike kadriranja i montaze; Aleksandar Saranac priziva vinograde Francuske, snegove Laponije, ,,geografski (mu) blisku" Grcku (,,Jesen")...
Knjigu prate i dva zanimljiva, u ,,odbranu poezije" napisana pogovora Zbignjeva Maheja i Zorana Djerica.
Predstavljanje ove interesantne i svakako potrebne knjige odrzace se u Narodnoj biblioteci ,,Stefan Prvovencani" u cetvrtak, 16. decembra. U programu ce ucestvovati: Ana Ristovic, Dragan Boskovic, Aleksandar Saranac i, gost iz Poljske, Bartolomej Majzel. Program pocinje u 19 casova na trecem spratu Biblioteke.

KRALJEVACKA SLOGA NA POLA PUTA DO VISEG RANGA - pise Stole Petkovic
Zalet za Srpsku ligu

   Fudbaleri kraljevacke Sloge prvi su prosli kroz cilj posle jesenje bitke za bodove u Sumadijskoj zoni. Istina, prolaz je bio tesan jer je sa ekipom kraljevackih belih kroz cilj sa istim brojem bodova prosla i kragujevacka Erdoglija. I jedan i drugi tim osvojili su posle 17 kola po 44 boda, ali su Slogasi imali znatno bolju, fantasticnu gol razliku 47:8.
- Posle nekoliko neplodnih fudbalskih sezona, u ovoj je Sloga cvrsto resena da udje u visi rang takmicenja. Za razliku od ranijih sezona, sada je ta zelja puno realnija jer mi se strogo drzimo obecanja koja smo davali pred pocetak prvenstvene sezone - kaze uspesni trener Mile Vuletic.
Sada je znatno popravljena finansijska situacija u klubu, a to i te kako daje elana mladim fudbalerima kojima ostaje puno prostora da se posvete igri i rezultatima.
Sloga je i spoj mladosti i iskustva. Malo je istina iskusnih fudbalera jer se sve svelo na Dejana Djokica, koji je donedavno nastupao za komsijski Omladinac iz Novog Sela. On je i odigrao svih 17 utakmica, bas kao i mladjani Branislav Mikic.
- Ucinak je bio odlican - dodaje Vuletic. Ispunili smo cinj i to me ispunjava nevidjenim zadovoljstvom. No, moramo biti realniji jer je ovo tek polovinma deonice koju treba preci pa reci ,,hop". Mi imamo jaku ekipu sastavljenu od dece koja su ponikla u Slogi i za sada smo jedina ekipa koja nema igraca iz drugih sredina - dodaje Vuletic, za kojeg su vezani i doskorasnji uspesi omladinskog pogona iz kojeg je u prvom timu veliki broj prvotimaca.
Prvi pratilac je Erdoglija, koja je i jedini pravi protivnik u Sumadijskoj zoni.
- Sa njima smo igrali na nasem terenu i dobili susret. Preostaje nam i najtezi ispit u prvom kolu nastavka kada gostujemo u Kragujevcu. Ako to prevazidjemo, ne moze nam niko nista. No, i ako bude neki drugi ishod, nije sve reseno. I dalje se igra - kaze Vuletic.
Sloga je sada na zasluzenom odmoru. Uprava za to vreme bije druge bitke, administrativno-finansijske. Da bi se izaslo iz minusa, Slogi je potrebno oko milion dinara. Zato se i cekaju pravi koraci u tom pogledu. Jer Srpska liga je tako blizu, ali i daleko ukoliko se sve kockice dobitnog mozaika ne spoje na vreme. Jer, ovo prvo mesto je samo jedan od prolaznih ciljeva na putu do viseg ranga.


“KASAPI”
Ono sto raduje poklonike fudbala, ali i fudbalere, jeste sve veci broj gledalaca. Pred kraj jesenje sezone na ,,severu" su se pojavili ,,Kasapi", najverniji navijaci. Razvili su svoju zastavu i davali podrsku svojim fudbalerima. Kao u dobra stara vremena.

DVA REMIJA
Sloga je u poroteklom delu prvenstva ostvarila 14 pobeda, dva puta igrala nereseno (Mladost - Stanovo i Goc), a jedini poraz dozivela je u susretu sa Omladincem u Novom Selu.