Kazne zbog ruznih reci i mini suknje?
Dotacije za nerentabilne autobuske linije
Izmedju socijale i razvoja
Zavidni reultati narodne tehnike
Zajedno na evropsko trziste
Skola od tri razreda i tri djaka
Drzava mora da se uozbilji
Pocelo je sa “Osmom ofanzivom”
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, odbojka, fudbal

DONETO UPUTSTVO O SLUZBENOM REDU U OPSTINSKOJ UPRAVI KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Kazne zbog ruznih reci i mini suknje?

   Od 1. decembra ove godine na snagu je stupilo Uputstvo o nacinu izvrsavanja sluzbenih poslova i zadataka, sluzbenom redu i ponasanju zaposlenih u Opstinskoj upravi opstine Kraljevo. Ovaj pravni akt donet je na osnovu propisa koji regulisu polozaj opstinske uprave u sistemu lokalne samouprave, pre svega na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, Statuta opstine, Odluke o Opstinskoj upravi i Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Opstinskoj upravi, koji je doneo nacelnik Uprave uz saglasnost predsednika opstine. Uputstvo je jedan od prvih takvih propisa u Srbiji i prakticno bi trebalo da bude u funkciji sto efikasnijeg i uspesnijeg funkcionisanja Uprave u okviru zakonskih ovlascenja koja ona ima. On bi trebalo da pospesi rad Uprave, podigne njen rad na visi nivo, normalno uz to da zaposleni prihvate Uputstvo i ponasaju se u skladu sa njim.

VISI NIVO
Uputstvo u tom smislu blize regulise rad i ponasanje zaposlenih, njihove medjusobne duznosti i odgovornosti u radu. Ono u devet poglavlja i 97 clanova regulise osnovne duznosti zaposlenih prilikom izvrsavanja sluzbenih poslova i zadataka, posebne duznosti zaposlenih na rukovodecim radnim mestima, duznosti zaposlenih u pogledu odrzavanja sluzbenog reda i ponasanja, medjusobne sluzbene odnose, sluzbene odnose zaposlenih prema pretpostavljenima i funkcionerima, sluzbene odnose prema strankama i disciplinsku odgovornost zaposlenih u Opstinskoj upravi u Kraljevu.
- U krajnjoj liniji, cilj donosenja ovog Uputstva je da se pokusa da se ukupno radno angazovanje zaposlenih u Opstinskoj upravi, njihovo ponasanje u toku izvrsavanja sluzbenih poslova i zadataka podigne na visi nivo u odnosu na dosadasnji. Mnoge stvari koje su regulisane ovim Uputstvom mozda su i banalne, trivijalne, mnogi ce reci da se mnoge od njih i podrazumevaju. To je tacno, ali je tacno i da su u ovakvom opstem stanju koje vlada u drustvu, u zemlji, i pojedini zaposleni u Opstinskoj upravi mnoge stvari zaboravili, pa je namera da se oni na te obaveze i duznosti podsete. S druge strane, iz Uputstva se vidi da pojedine odredbe govore o ozbiljnim stvarima, kao sto su potreba za suzbijanjem korupcije, da se izbegne sukob privatnog sa javnim interesom itd. Kad je, recimo, rec o odnosu zaposlenih prema strankama, mi nemamo, ili makar meni nije poznato da imamo, neki pisani akt koji regulise tu materiju, nego se podrazumeva da zaposleni treba da bude korektan prema strankama, uctiv, strpljiv, da treba da bude na usluzi stranci. To svi mi kazemo, ali to nigde, koliko ja znam, nema zapisano, kao neka duznost ili obaveza, pored ostalih obaveza. Iz tih razloga sam smatrao da sve to treba staviti na papir i kao sto pojedinacni kolektivni ugovor blize regulise osnovna prava zaposlenih prema poslodavcu, tako su ovim Uputstvom regulisani obaveze i ponasanje zaposlenih u izvrsavanju zadataka - objasnjava svrhu Uputstva Zoran Raspopovic, nacelnik Opstinske uprave Kraljevo, koji je ovaj pravni akt i doneo.
Ovaj svojevrsni „bonton“ zaposlenih u Opstinskoj upravi, pored pravila lepog ponasanja i domaceg vaspitanja, koja se „podrazumevaju“, sadrzi i neke ozbiljne norme, kao sto su suzbijanje korupcije i sukoba interesa, koje bi i Kraljevo trebalo da priblizi standardima u Evropskoj uniji, mada to nije bila prvenstvena namera pri donosenju Uputstva.

NE SAMO VASPITANJE
- Ne treba nama Evropa da ukazuje na mnoge stvari, mada su mnoge propisane duznosti i te kako konpatibilne sa aspekta ljudskog ponasanja. Ako uzmemo da i zaposleni u Opstinskoj upravi, kako prema strankama, tako i prema drugim zaposlenim i rukovodecim radnicima, odnosu prema poslu itd. treba da budu odgovorni - sve to mozemo da svedemo na jedan ljudski nivo, narodski receno. Ti koji su u toj meri, pocev od porodice, od rodjenja, vaspitani, obrazovani, odgajeni onako kako treba, oni to znaju i njima pravila iz ovog Uputstva ne trebaju. Ali je realna cinjenica da smo svi mi razlicito rodjeni, u razlicitim porodicama, sa razlicitim vaspitanjem i obrazovanjem, razlicitim sazrevanjem i iskustvima u toku zivota. Zato pojedincima, koji su u svom porodicnom vaspitanju, skolovanju ili profesionalnom razvoju nesto propustili, dobro dodje Uputstvo da se na neke stvari podsete, odnosno da neke svoje postupke, koji nisu primereni postupcima javnog sluzbenika, isprave. I to je svrha Uputstva, pokusaj da se kod takvih odredjena ponasanja isprave. Mi imamo ovde u Upravi oko 250 zaposlenih ljudi. Neligicno je ocekivati da su svi oni probrani bas i sa aspekta ovog kriterijuma onako kako treba. Ima jedan broj koji jeste, ali verovatno ima jedan broj koji nije. Ovde posebno akcentiram mlade ljude pred kojima je radni vek i za koje je ovo Uputstvo upravo daleko vaznije, nego recimo za ljude koji su pred kraj radnog veka - naglasava Raspopovic.
Prema njegovim recima, primena Uputstva je kratka da bi se vec analizirali prva iskustva i efekti, posebno stranaka. Ima, medjutim, vrlo pozitivnih reagovanja zaposlenih, ali, kako kaze Raspopovic, sacekace se pola godine-godinu, izvrsiti analiza, odrzati zajednicki sastanci, cuti sva relevantna misljenja o efektima primene i po potrebi neke stvari u Uputstvu promeniti i dopuniti. Donosenje Uputstva ide u susret donosenju Kodeksa ponasanja javnih sluzbenika, kojim ce biti regulisano ponasanje svih javnih sluzbenika i funkcionera, ne samo zaposlenih u upravi, a donece ga skupstine svih jedinica lokalne samouprave u Srbiji.

PANTALONE
Jedan broj opstinskih sluzbenika, koje smo upitali da li odobravaju donosenje ovakve vrste uputstva, kazao nam je da je bilo krajnje vreme za tako nesto.
Domar u zgradi SO Momcilo Bakracevic tvrdi da je uputstvo stvorilo mogucnost veceg postovanja reda, koji je neophodan u Skupstini opstine, kako kada je rec o ponasanju sluzbenika, tako i o nacinu njihovog odevanja.
- Nepristojno je kada vas u opstini docekuje sluzbenik u farmerkama i patikama, ili sluzbenica u ,,vrucim” pantalonicama, kaze Bakracevic.
Istovremeno, jedan broj sluzbenika u SO Kraljevo smatra da Uputstvo isuvise zadire u intimu, posebno kada se radi o nacinu odevanja i ophodjenju prema strankama.
- O tome sta je prikladna duzina suknje tesko je dati pravo uputstvo, kaze opstinska sluzbenica koja je, kao i vecina sagovornika, zelela da ostane anonimna.
Zanimljivo je da je ubrzo posle objavljivanja Uputstva kancelarijama organa uprave poceo da kruzi stih: ,,Sad smo lepom ponasanju vicni, hvala Tebi, staresino dicni". Sve reakcije zabelezene su u danu kada veliki broj opstinskih sluzbenica zbog hladnog vremena nije nosio suknju propisane duzine, nego pantalone. A pantalone nisu uvrscene u Uputstvo kao deo zenske garderobe?! Za trenutak nam se ucinilo da je u samom startu Uputstvo palo na ispitu. Mozda se varamo?

STRANKE ZADOVOLJNIJE
Blic anketa medju gradjanima koje smo zatekli pred salterima Opstinske uprave pokazuje da su u vecini slucajeva zadovoljniji radom sluzbenika nego ranije. Isticu da trazena dokumenta (resenja, izvode, uverenja...) dobijaju brze nego pre i da su sluzbenici azurniji. Mecutim, manji broj i dalje ima primedbe na rad uprave, sve do onih da opstina Kraljevo nije u mogucnosti kao neke druge da trazena dokumenta na telefonski zahtev dostavlja na kucnu adresu (za to treba vise para, kazu u Upravi).

CLAN 8.
„Prilikom izvrsavanja sluzbenih poslova i zadataka zaposleni je duzan da uvek daje prednost javnom nad sopstvenim privatnim interesom“.

OPSTINSKO VECE - pise Rajko Saric
Dotacije za nerentabilne autobuske linije

   Ugovor o prevozu putnika na podrucju opstine, koji je SO Kraljevo potpisala sa prevoznicima, istice 31. marta 2005. godine. Posto je kraljevacka opstina teritorijalno najveca u Srbiji, a brdsko - planinski delovi cine 46 procenata teritorije, privatni prevoznici se odlucuju uglavnom za rentabilne relacije, dok su one koje vode do najudaljenijih sela ,,blagonaklono” prepustene DP ,,Autotransport”. Ukoliko 1. aprila ,,Autotransprt” ne produzi ugovor o prevozu putnika, postoji realna opasnost da udaljeni delovi mesnih zajednica Stanca, Gokcanica, Rudno, Studenica, Bojanici, Tolisnica, Goc, Gledic, Stubal, Ravanica i druga, ostanu bez javnog prevoza, smatraju u Opstinskom odboru Demohriscanske stranke Srbije.
- Zbog toga smo Opstinskom vecu podneli amandman na predlog budzeta SO Kraljevo za 2005. godinu kojim trazimo da se iz budzetskih rezervi izdvoji 20.000.000 dinara u vidu subvencije DP ,,Autotransport” kao pomoc u saniranju svakodnevnih gubitaka koje preduzece trpi zbog nerentabilnosti pojedinih linija - obrazlozio je amandman Branko LJubojevic, clan OV ispred DHSS.
U dopisu DP ,,Autotransport” kojim se predlaze izmena budzeta za 2005. godinu, izmedju ostalog se navodi podatak, da zbog odrzavanja prevoza na nerentabilnim linijama, preduzece ima dnevni gubitak od 81.374 dinara sto godisnje iznosi oko 29,3 miliona dinara. Istim dopisom se upozorava na mogucnost odustajanja od prevoza putnika na svim polascima koji nemaju ekonomsko opravdanje jer preduzece, i pored dobre volje i napora koje cini, nije u ekonomskoj mogucnosti pokrivati pomenute gubitke Rukovodstvo ,,Autotransporta” podseca da grad Beograd finansira GSP i Lastu, a ucestvuje i u obnovi voznog parka.
I pored ovakvog objasnjenja, clanovi OV nisu prihvatili ovaj amandman, ali nisu prihvatili ni 16 drugih amandmana koje su uputile odbornicke grupe DHSS, DS i SRS.
Na poslednjoj sednici Veca, odrzanoj u utorak, cula se i konstatacija o dezinformacijama koje sa skupstinske govornice plasiraju odbornici SRS o nelegitimnosti odluka koje Vece donosi s obzirom da ne radi u punom sastavu. Vece, kako je receno, umesto devet broji sest clanova, ali se sve odluke donose ako pet clanova glasa - za.

USVOJEN BUDZET ZA NAREDNU GODINU - pise Slobodan Rajic
Izmedju socijale i razvoja

   Planirani budzetski prihodi u 2005. godini u iznosu od preko milijardu dinara, uz povecanje od 9,05 odsto u odnosu na budzet u 2004. i znacajne izmene u nacinu i filozofiji planiranja i realizacije • Nijedan amandman na predlog budzeta „nije prosao” • Inicijativa za otvaranje dva odeljenja srednje skole u Uscu • Imenovanje gradjanskog branioca po hitnom postupku • Razresen duznosti direktor Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo” Dragan Markovic

    Skupstina opstine Kraljevo, na svojoj devetoj sednici, odrzanoj 15. decembra, usvojila je vecinom glasova, sa 40 glasova „za“ i 26 „protiv“, budzet opstine Kraljevo za 2005. godinu. Postujuci obavezu iz Zakona o budzetskom sistemu, opstinski budzet prvi put je usvojen u roku - u tekucoj za narednu godinu - i odraz je, kako je obrazlozeno, realnih mogucnosti, socijalnih i razvojnih potreba opstine u sadasnjim uslovima.
Usvojenom Odlukom ukupni prihodi budzeta opstine Kraljevo za 2005. godinu utvrdjeni su u iznosu od 1.059.900.000 dinara i povecani za 9,05 odsto u odnosu na ovogodisnji realizovani budzetski nivo, posle rebalansa, odnosno 13,02 u odnosu na pocetni plan budzeta opstine. Budzetski rashodi u istom iznosu rasporedjeni su tako sto je 407.894.500 dinara planirano za finansiranje izdataka u oblasti drustvenih delatnosti, 425.500.000 za finansiranje opste komunalne potrosnje i 11.869.000 za tekucu i 10.599.000 dinara za stalnu budzetsku rezervu.

STRUKTURA
U strukturi planiranih budzetskih prihoda za narednu godinu najvece ucesce imaju porezi sa 58,6 (porez na dohodak, porez na imovinu, porez na dobra i usluge i drugi) i donacije i transferi sredstava sa 20,6 odsto (donacije inostranih drzava i transferi iz Republike), dok na ostale prihode (od imovine, prodaje dobara i usluga itd.) otpada 20,1 odsto ukupnih sredstava. Novi budzet je, pri tom, na prihodovnoj strani koncipiran uz uvazavanje ovogodisnjih velikih zakonskih promena u pogledu izvora finansiranja lokalne samouprave, pre svega donosenja Zakona o prestanku vazenja Zakona o porezu na fond zarada (i uvodjenja PDV-a) i izmene Zakona o obimu sredstava u ucescu opstina, gradova i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet. Posebno je znacajno sto je zakonskim izmenama ucesce opstina u porezu na zarade povecano sa 5 na 30 odsto. Primena Zakona o porezu na dodatu vrednost od 1. januara 2005. godine imace poseban uticaj, jer opstina ostaje bez pojedinih dosadasnjih stabilnih izvora prihoda (porez na promet i porez na zarade), ali dobija nove izvore, pre svega iz budzeta Republike.
Kada su u pitanju planirani rashodi, poseban akcenat stavljen je na racinalizaciju poslovanja javnih preduzeca i ustanova i Opstinske uprave u smislu smanjenja tekucih izdataka i jacanja investicija i neophodnu finansijsku disciplinu, uz uvazavanje, pre svega, zakonskih obaveza i reda prvenstva u troskovima po ekonomskoj klasifikaciji. Znacajne izmene u budzetskoj potrosnji usledile su posle zakonskog svrstavanja budzetskih korisnika na direktne i indirektne i uvodjenja trezorskog poslovanja. Projekcijom budzeta za 2005. godinu tako su izvrsena odgovarajuca ujednacavanja u Opstinskoj upravi, kulturi, fizickoj kulturi, socijalnoj zastiti, drustvenoj brizi o deci i turizmu, posebno u delu zarada, pokrica tekucih izdataka i investicija.

NOVI KONCEPT
Obrazlazuci predlog budzeta za iducu godinu, dr Radoslav Jovic, predsednik opstine Kraljevo, istakao je da je predlog sacinjen posle visemesecnog sagledavanja i u saradnji sa korisnicima i strucnim sluzbama i organima Skupstine opstine. On je podvukao da je planirani budzet maksimalno realan i da ce se insistirati na povecanoj budzetskoj disciplini korisnika, kako bi budzetska primanja i izdaci bili ostvareni 100 posto kako su planirani. Dr Jovic je posebno naglasio da ce opstinski budzet u Kraljevu konacno imati i razvojnu komponentu jer su sredstva za komunalnu potrosnju i investicije prosecno vise povecana (13,5 odsto) u odnosu na sredstva za drustvene delatnosti i Upravu i presla 40 procenata u ukupnoj strukturi.
- Zelja je da konacno krenemo u resavanje komunalnih problema koji muce opstinu decenijama, kao sto su vodosnabdevanje, obilaznica i gasifikacija - rekao je dr Jovic, obavestivsi odbornike da je za gasifikaciju potpisan ugovor, za magistralni vodovodni cevovod zakljucen tender, a da su za obilaznicu i mostove u toku intenzivni pregovori sa nadleznim ministarstvima u Vladi Srbije.
Kao veliki napredak u budzetskom projektovanju dr Jovic je oznacio dobijanje dodatnih 45 miliona dinara od Republike, formiranje, prvi put, „agrarnog budzeta“ za podsticaj razvoja poljoprivrede, podrska novim aktivnostima (reforma i pilot-projekti) u oblasti primarne zdravstvene i socijalne zastite, stipendiranje najboljih ucenika i studenata i planiranje sredstava za borbu protiv „bele kuge“, pracenje inostranih donatora i zastitu zivotne sredine (lokalni ekoloski plan).
U raspravi, sefovi odbornickih grupa i odbornici opozicije kritikovali su predlog budzeta, istakavsi da nisu dovoljno konsultovani u budzetskom projektovanju, da predlog nije uvazio izvestaje o poslovanju i odnose korisnika u toku 2004. godine, da pojedine stavke nisu realno planirane, da predlog nije detaljno i dovoljno obrazlozen, posebno sto ne postoje uporedni pokazatelji, da su prihodi preambiciozno koncipirani i da postoji bojazan da nece biti ostvareni, a da kod planiranih rashoda nema dovoljno racionalnosti. Jedna od osnovnih zamerki, pre svega OG SRS, bila je da se „tesko zivi, mnogo zahvata i neravnomerno trosi, a malo vraca gradjanima - poreskim obveznicima“. Manji broj ucesnika u raspravi iz vladajuce koalicije ukazao je na pozitivne strane predloga Odluke o budzetu, podrzavsi ono sto je obrazlozio dr Jovic.
Nijedan od 16 amandmana na Predlog Odluke o budzetu odbornickih grupa SRS, DS, SPS, DSS i DHSS vecinom glasova nije „prosao“, pa je Odluka doneta kao u predlogu.

KADROVSKA PITANJA
Veci deo sednice bio je posvecen upravo raspravi o predlogu budzeta opstine, kao najvaznijem aktu pored Statuta, a u nastavku rada razmotreno je vise kadrovskih pitanja, donet veci broj kadrovskih resenja i razmotrena inicijativa za otvaranje dva odeljenja srednjih skola u Uscu, kao i druga pitanja.
Na predlog OG DS i OG SRS, donet je Zakljucak o pristupanju izradi i donosenju Odluke o gradjanskom braniocu (ombudsmanu) opstine Kraljevo po hitnom postupku (naredna sednica SO).
Izmenjena je Odluka o osnivanju Fonda za izgradnju spomen-obelezja poginulim u ratovima 1991-1999. godine i imenovani predsednik i clanovi Upravnog i Nadzornog odbora tog Fonda i doneta Odluka o prestanku vazenja Odluke o raspodeli poreza na zarade.
Posle nesto duze rasprave razresen je duznosti direktor Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“, pri cemu novi nije postavljen, a „u paketu“ su doneta resenja o imenovanju clanova veceg broja upravnih i nadzornih odbora opstinskih javnih komunalnih preduzeca, ustanova, organizacija i fondova, kao i skolskih odbora.
Doneta je Odluka o pravima u socijalnoj zastiti i sigurnosti gradjana u opstini Kraljevo (uskladjivanje sa Zakonom) kojim se, kako je receno, omogucava realizacije izgradnje 30 socijalnih stanova na Beranovcu i Resenje o odredjivanju lica za overu obrazaca (ZIP i PP) za javna preduzeca ciji je osnivac SO Kraljeva, cime ce se omoguciti nesmetana isplata zarada zaposlenima u tim preduzecima, u skladu sa Zakonom.
Sednica je prvi put u poslednje vreme trajala krace (samo jedan dan) i pored 30 razmotrenih tacaka, a na pocetku rada nije usvojeno cak 19 predloga (usvojeno 6) za izmene i dopune predlozenog dnevnog reda.

INICIJATIVA
Razmotrivsi inicijativu OG SRS, Skupstina je donela radni zakljucak kojim su obavezani predsednik SO Kraljevo i Odeljenje Opstinske uprave za drustvene delatnosti da u saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta ucine sve u svojoj nadleznosti da se u planu upisa za skolsku 2005/06. godinu u Uscu otvore dva odeljenja srednje skole. Zakljuckom su obavezani skolski odbori svih srednjih skola u Kraljevu da razmotre mogucnost otvaranja dva izdvojena odeljenja u Uscu do pocetka iduce skolske godine. Kako je u predlogu inicijative i raspravi receno, cilj je da se smanji emigracija stanovnistva iz uscanskog kraja i troskovi skolovanja tamosnjih srednjoskolaca, odnosno doprinese brzem razvoju i napretku tog podrucja.

VISE IZ REPUBLIKE
Mr Jovan Nesovic, opstinski menadzer i sef OG G 17 plus, rekao je da su susedne i opstine slicne kraljevackoj dobile od Ministarstva finansija i Vlade Srbije u budzetu Republike daleko manja sredstva nego Kraljevo. Dok je opstina Kraljevo dobila 209 miliona, Cacak je dobio 145, Krusevac 189, Uzice 86 i Sabac 140 miliona dinara. Predstavnici opozicije kao kontraargumet naveli su da je Kragujevac dobio 200 miliona dinara dodatnih sredstava, a Kraljevo samo 45 miliona dinara.

SMENA
Direktor Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“ razresen je duznosti, posle duze polemicne rasprave, sa 43 glasa „za“ i 15 glasova „protiv“. U obrazlozenju predloga OG DSS-a stoji da „Dragan Markovic, nakon izbora za direktora Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo, nije opravdao poverenje koje su mu ukazali odbornici SO Kraljevo, a svojim, kako cinjenjem, tako i necinjenjem, naneo je visestruku stetu po gradjane i Opstinu u celini“.

ODGOVOR MIOMIRU VUKICEVICU
Zavidni reultati narodne tehnike

    Odlukom Skupstine opstine od 25. aprila 1995. godine, pri Narodnoj tehnici u Kraljevu formiran je CENTAR ZA TALENTE OPSTINE KRALJEVO, koji je radio u okviru Narodne tehnike opstine Kraljevo, kao i ostali klubovi tehnike.
   CENTAR ZA TALENTE SRBIJE izrastao je iz Narodne tehnike Srbije, radio kao Savez za naucnotehnicko vaspitanje i izdvojio se iz Narodne tehnike.
Zatim je 16. januara 1996. godine potpisan ugovor izmedju opstine Kraljevo, Centra za talente Srbije i Narodne tehnike Kraljevo. Taj isti ugovor opstina je posle prepravila - izmenila neke clanove i ponovo je potpisan 22. aprila 1996. godine, sa obavezama Centra za talente, koje treba da ispuni do 20. oktobra 1996. godine.
   Kako Centar za talente Srbije nije ispunio obaveze po ugovoru, Narodna tehnika stavila je ugovor van snage na svecanoj skupstini 22. aprila 1997. godine i izvestila Centar za talente Srbije, kao i opstinu Kraljevo.
   Napominjemo da tada, 1996. godine, Centar za talente nije bio registrovan, niti je Vlada dala saglasnost za formiranje Centra za talente, a sto su kasnije uspeli da dobiju saglasnost od republicke vlade i ministra za nauku g. Ivkovica, koji je imao zelju da Narodnu tehniku ugasi, da prisvoji objekte (Domove tehnike u Srbiji).
   G. Vukicevic preko Ibarskih novosti od 16. juna 2004. godine, na stranicama 6. i 7, opet napada Narodnu tehniku.
   Da li se g. Vukicevic seca da je bio prvi student redovnog odeljenja u domu Narodne tehnike, da je ta Narodna tehnika na koju on stalno kuka stvorila uslove za rad prvog redovnog odeljenja Masinskog fakulteta iz Beograda, koji je Komisija Vlade verifikovala i dala saglasnost za uslove - prostor u Domu tehnike, da moze da se formira redovno odeljenje Masinskog fakulteta u Kraljevu?
   Rezultati Narodne tehnike su godinama unazad veliki, ali malo publikovani, pa neupuceni mogu dobiti pogresan utisak o radu Narodne tehnike u Kraljevu.
   Radi informisanja, navescemo samo neke rezultate u poslednje dve godine (prosle i tekuce godine).
   Clanovi Narodne tehnike i Saveza inzenjera i tehnicara opstine Kraljevo i udruzenje nastavnika OT - pedagoga tehnicke kulture ucestvuju na pripremama i takmicenjima osnovnih skola. Pocev od skolskih, opstinskih, okruznih do republickog takmicenja za sve takmicare i mlade tehnicare - ucenike osnovnih i srednjih skola.
   Zajednicki organizujemo i pripremamo takmicare od opstinskih, okruznih do republickih smotri u oblastima: informatika, svetlost i svetlosna energija, elektronika, masinska tehnika, arhitektura i gradjevinarstvo, tehnolosko-tehnicki sistemi i nova tehnologija, robotika, telekomunikacije, ekologija, fototehnika, kino i video tehnika, kao i za takmicenje modelara: vazduhoplovno modelarstvo, raketno modelarstvo, brodomodelarstvo, takmicenje auto modelara.
   Takmicenja se odrzavaju prema propozicijama Narodne tehnike Srbije pod nazivom REPUBLICKA SMOTRA NAUKE, TEHNIKE I TEHNOLOGIJE ,,KORAK U NOVI MILENIJUM".
   U 2003. godini osvojili smo u konkurenciji - pet prvih, dva druga, tri treca mesta iz oblasti informatike, elektrotehnike, kibernetike, automatizacije i robotike, masinske tehnike i iz tehnoloskih sistema.
   U konkurenciji osnovnih skola mladih tehnicara osvojili smo jedno prvo, dva druga, jedno trece, dva peta i tri sesta mesta.Ostali takmicari su zauzeli od 6. do 11. mesta.
   U 2004. godini osvojili smo na republickoj smotri dva prva, dva druga, jedno cetvrto, jedno peto, jedno sesto i dva sedma mesta.Svi ucesnici koji su osvojili ispod treceg mesta - nas su potencijal u narednim godinama.
   Posebno isticemo da je Narodna tehnika sa svojom omladinskom ekipom oraca ucestvovala ove godine na republickoj smotri oraca Srbije u Jakovu, opstina Batajnica, gde je nas takmicar u konkurenciji omladine osvojio prvo mesto, a ekipa u ukupnom plasmanu zauzela drugo mesto.
Svi mi, clanovi Narodne tehnike, Saveza inzenjera i tehnicara (SIT) i Udruzenja opstetehnickog obrazovanja (pedagoga tehnicke skole), radimo na volonterskoj bazi - amaterizmu, kao entuzijasti, jer smo poslednjih sedam godina skinuti sa budzeta opstine, tako da sve troskove podnose aktivisti, kako vezano za nabavku materijala za takmicenje po stepenima, tako i delimicno odrzavanje objekta Doma tehnike, jer sami placamo iz svog dzepa drustvene dazbine, telefon, ciscenje i odrzavanje.
   Svakog leta nasi najbolji takmicari ucestvuju u Kampu Narodne tehnike Srbije, gde se obucavaju, nadgradjuju mladi talenti. Kamp se odrzava na Kopaoniku u Brzecu. Posto Narodna tehnika Kraljeva nema sredstava, mi to sprovodimo u dogovoru sa Narodnom tehnikom Beograda, gde nam ustupaju u svakoj smeni po osam takmicara, na cemu smo im zahvalni.
   Odlazak na republicku smotru nauke, tehnike i tehnologije, gde su ucestvovali takmicari iz osnovnih i srednjih skola, skupili smo pare za naftu za prevoz autobusom, nismo imali sredstava za smestaj i ishranu i ostali smo duzni za koriscenje autobusa jos 12.000 dinara.
Iz navedenog rada Narodne tehnike - SIT-a i OT, vide se rezultati i doprinos na sirenju tehnicke kulture i proizvodno-tehnickog stvaralastva mladih u nasoj opstini i podsticanju - stvaranju mladih talenata kroz nase aktivnosti na njihovoj afirmaciji, koji doprinose ugledu nasih organizacija, njihovih osnovnih i srednjih skola u nasem gradu.
   Kroz smotre i takmicenja mladi se opredeljuju za izbor svog buduceg poziva, kao svoje profesionalne orijentacije.
U nasim organizacijama mladi steknu prvu azbuku tehnike i kasnije, posle osnovne i srednje skole, opredeljuju se za fakultete iz oblasti tehnike.

Izvrsni odbor
Narodne tehnike

KONFERENCIJA PRERADJIVACA VOCA I POVRCA - pise Predrag Markovic
Zajedno na evropsko trziste

   Prezentacijom ugovora o slobodnoj trgovini u Vrnjackoj Banji je prosle nedelje zavrsena dvodnevna konferencija asocijacija preradjivaca voca i povrca centralne i jugoistocne Evrope, na kojoj su razmatrane mogucnosti unapredjenja trgovinske razmene u regionu. U radu konferencije ucestvovalo je oko 150 predstavnika kompanija, poslovnih udruzenja, privrednih komora i resornih ministarstava sa podrucja jugoistocne Evrope, Evropske unije i Cilea.
- Zahvaljujuci rekordnom broju ucesnika, uz asistenciju predstavnika Generalnog direktorata za poljoprivredu Ekonomske komisije, Pakta za stabilnost i Evropskog udruzenja preradjivaca voca i povrca i svih udruzenja iz regiona, konferencija preradjivaca voca i povrca omogucila je bolju poslovnu saradnju i stvaranje preduslova za zajednicki nastup kompanija jugoistocne Evrope na trzistu EU i trecim trzistima - kazao je asistent programa Nemacke organizacije za tehnicku saradnju (GTZ), Nebojsa Matijasevic.
Koordinator Nemacke organizacije za tehnicku saradnju (GTZ) Volfgang Limbert kazao je da interes Evropske unije nije podizanje novih viznih rezima, vec da se stvori jedno vece trziste.
- Vlade drzava jugoistocne Evrope moraju da nadju nacin da se sto meksim viznim rezimom ostvari slobodan protok roba i usluga medju njima, kako bi mogle zajednicki da nastupaju na drugim trzistima - rekao je Limbert.
Predstavnik generalne direkcije Evropske komisije za jugoistocnu Evropu, Mark Ozborn, rekao je da ce se, zavisno od priblizavanja Srbije i Crne Gore reformi u Evropskoj uniji, liberalizacija uvoza proizvoda iz EU u Srbiju povecavati korak po korak.
Direktor hladnjace ,,Mondi Serbija" u Vrdilima, Goran Krunic, rekao je da je konferencija preradjivaca voca i povrca centralne i jugoistocne Evrope bila korisna kako zbog informacija koje su se na njoj cule, tako i zbog postignutih dogovora. Krunic je kazao da je ,,Mondi Serbija", sa sedistem u Belgiji, zainteresovana za stvaranje trzista, koje bi cinile zemlje u okolini Srbije i Crne Gore za buducu preradjevinu, kasu od voca, i da je zbog buducih poslova prisustvovao konferenciji preradjivaca voca i povrca.
Organizator konferencije asocijacija preradjivaca voca i povrca centralne i jugoistocne Evrope bili su Nemacka organizacija za tehnicku saradnju (GTZ), Program podrske ekonomskom razvoju i zaposljavanju u Srbiji (NJBF) i Zajednica za voce i povrce Srbije.

SLAST I CEMER CEMERNSKIH NEDODJIJA - pise Jelena Petrovic
Skola od tri razreda i tri djaka

    U Orljoj Glavi nekada je bilo ljudi, ali struje i puta nije. Onda je struja dovedena, ali su ljudi u medjuvremenu otisli i nece da se vrate. NJima vise nije dobro ni tamo gde su otisli, ispodobijali su otkaze kao tehnoloski visak ili slicno, ali ih je sramota da se vrate... Zato, u Orljoj Glavi i dalje ima orlova, ali ljudi - slabo. Tako je i skola spala na tri djaka ove, a sledece godine - na samo dva. Ali uciteljicu imaju

   Orlja Glava za vecinu prosvetnih radnika (verovatno i drugih, ali o njima nije ovde rec), vise zvuci kao kazna nego kao bilo sta drugo. Kao pozeljno mesto za sluzbu - najmanje. Ali Radmila Djuric nije te gore list.
- Tragedija ovog mesta i jeste sto su dolazili ucitelji koji ga ne vole - kaze ona.
Novoj uciteljici je ovde sve lepo i poeticno, iznad svega - duhovno. Ali, ona je tu tek tri meseca. Ovoj prici napisace se kraj nekom drugom prilikom, kad - ili ako - poetika izgubi car pred surovoscu, da ne kazemo cemerom, Cemerna.

IZ SARAJEVA U PLANINU
Radmila Djuric je rodjena u Sarajevu, ali je izbegla u Beograd tokom rata.
- Nesreca je zadesila mnoge ljude, pa i nas. Meni nije bilo tako lose. Bila sam uciteljica i djaci, medju kojima je bilo svih nacionalnosti, mnogo su pomagali svojim uciteljima: upozoravali na opasnost, javljali gde ima hrane i vode, pomagali da se sklonimo u podrum. Granatiranja Sarajeva trajala su satima, pa deset minuta pauza, pa opet nekoliko sati rafala. Ipak, ja sam izbegla zbog roditelja, koji su bili bolesni i u Sarajevu nisam mogla da im pruzim pomoc. Ne bih mogla ni da izadjem iz Sarajeva da nije bilo pesnika LJubivoja Rsumovica, koji je obezbedio Unicefov avion za decu, pa sam sa njima i ja izasla... Moja kuca u Sarajevu je srusena... Dok sam zivela u Sarajevu, moj san je bio da vidim Sumadiju, ali ni sanjala nisam da cu ovde raditi...
Radmila je iz Sarajeva dosla u Beograd. Tu je bila dvanaest teskih godina. Roditelji su joj umrli, a ona je u medjuvremenu zavrsila Uciteljski fakultet, pa cak i radila na njemu. Ali Radmilina ljubav prema duhovnosti srpskog naroda i prema Studenici, kao simbolu te duhovnosti, dovela ju je u Orlju Glavu.
- Cesto sam dolazila u Studenicu na poklonjenje. Takodje, cesto sam citala konkurse da studenicka skola trazi ucitelje. I tako sam se jednom, dosavsi u manastir, uputila i u skolu. Rekli su mi da konkurisem, i evo me.
Naravno, nije bilo problema da bude primljena. Na konkurs se sem nje niko nije javio, a ona je i vise nego ispunjavala uslove konkursa. Cak, u studenickoj skoli ona je jedina sa zavrsenim uciteljskim fakultetom. Ipak, upraznjeno mesto nije bilo u Studenici, nego u Orljoj Glavi. Radmili to, za sada, ne smeta.
- Zivela sam ja i tamo gde su ulica i prodavnica blizu, ali, koliko je lepo imati ulicu i prodavnicu blizu, toliko je lepo i ako je to daleko! Ovu decu ovde nije vaspitala ulica, vec porodica, i to porodica raskosno kvalitetnih ljudi. Negde sam procitala da ,,Srb" znaci ,,raskosno kvalitetan covek", i to je slucaj sa ovim narodom ovde. Veoma sam srecna sto sam u studenickoj parohiji, u postojbini Svetog Save.

STO GODINA SRPSKE SAMOCE
Od Studenice do Orlje Glave kuce nisu tako retke, pa bi covek pomislio da ovde buja zivot. Istina je sasvim drugacija: ovde ima mnogo vise kuca nego stanovnika.
- U nasoj kuci-brvnari bila je stara skola, u koju je islo vise od sedamdeset djaka. Bila su dva ucitelja. Bilo je to vreme pre nego sto su se ljudi odselili u grad, gde im je za kratko bilo bolje, a sada su bez posla i vise im ni tamo nije dobro, ali od bruke ne mogu da se vrate. Mi volimo svakog ko dodje, i sumara, i ucitelja. Jedan stari ucitelj, inace iz Gornjeg Milanovca, koji je nekad ovde radio, peske je dosao pre dve godine da vidi sve ovo, vukla ga zelja - prica Stanisa Curcic, krepki 72-godisnjak, ciji je unuk jedan od tri sadasnja ucenika skole u Orljoj Glavi.
U prvoj kuci do skole zive Vojislav i Kosa Curcic, na cijem je imanju sazidana nova skola.
- Plac sam dao dobrovoljno, kako se to onda govorilo, a nije moglo da se ne da - pola u sali, a pola u zbilji, prica Vojislav.
- Mestani su sami podigli skolu 1962. godine, ispekli 50.000 cigala i na svojim konjima dovezli crep iz Studenice i Usca. Glavni majstor je bio moj tast, Aleksa Ocokoljic iz Dragaceva. Tada smo gradili skolu jer je bilo 97 djaka - prica i pokazuje sliku koja to dokumentuje - ali sada ima samo tri, dok ce dogodine biti dva. Tuga. Ali, sta se moze. Nije bilo ni struje ni puta, pa su ljudi otisli za boljim zivotom. Ovde je potocara proizvodila struju do 1981. godine, a neke kuce u Debelom Jasenu su jos bez struje...
Uciteljica uvazava ove ocene zasto je Orlja Glava opustela, ali dodaje i svoje:
- Albanci, koji su dosli na Balkan pre i Srba i Hrvata, postuju svoju veru i nemaju sekti, a imaju i po desetoro dece. Samo u Beogradu ima 38 sekti! Srbi su se odrodili od svoje vere, imaju po jedno-dva deteta, pa su zato sela opustela. I nije tacno da je lako ziveti u gradu. Ja sam uplasena za nasa pokolenja. Volela bih da moja tri djaka izuce skole, ali da se vrate i ovde zivot ucine lepsim i laksim. Za malo pomoci ljudi su ovde blagodarni, ali im ni to malo niko ne pruza. Na primer, nijedan od mojih ucenika nikada nije bio kod zubara... Ovdasnji ljudi nigde ne putuju, pa zato i ne moze da bude napretka. Neki covek je dva puta bio na moru, pa se za njega prica da niko u studenickom kraju nije video toliko sveta kao on! Ta izolovanost uzima svoj danak.

SKOLA BEZ SAPUTANJA I GRAJE
Proslog petka u skolu u Orljoj Glavi nije doslo ,,trideset posto" djaka: jedna ucenica (Marina Vukomanovic, prvi razred) je otisla lekaru. Dakle, zatekli smo samo dva decacica, Aleksandra Curcica (drugi razred) i Nebojsu Brkusanina (cetvrti razred), zatim njihovu uciteljicu Radmilu i veroucitelja Milovana Baltica. Bilo je tu i nekoliko mestana sa decicom od dve ili tri godine. Cuvsi da dolazi neko iz Kraljeva, uplasili su se da im neko ne ukine skolu kad ima tako malo djaka, pa su dosli da pokazu da ce u perspektivi biti jos nekoliko. Nisu verovali da mreza skola nije u nasoj, novinarskoj nadleznosti, a od ,,velikog sveta", sedista politickih odluka, nikad nista dobro nisu docekali. Otuda njihov strah i otpor necemu sto bi mogla da bude opasnost.
A ukidanje skole u Orljoj Glavi za ovaj svet je zaista opasnost. Sve bi bilo u redu da ima puta, pa da autobus dodje do kuce, pokupi djake i vozi ih u Studenicu. Ali puta nema i djaci do autobusa moraju da pesace i po nekoliko kilometara.
- Jednom sam ustala u pet ujutri i krenula sa ovim djacima-pesacima do autobusa i u skolu u Studenici. Pesacili smo dva i po sata, pa jedan sat isli autobusom, pa bili pet-sest sati u skoli, pa opet sat voznje autobusom i dva i po sata pesacenja! Deca mrtva umorna dodju kuci i samo mogu da legnu da spavaju, pa sutra opet isto. Ni najtalentovaniji nemaju mogucnosti da napreduju, nemaju vremena ni za ucenje. Da ne govorimo kako je kad idu po mraku, pa se okliznu i padnu, ili po snegu i vetru. Srce mi place za njima. Po 12 sati provode u velikoj borbi - pesacenje, autobus, skola, autobus, pesacenje - pa posle nemaju snage ni za sta drugo... - kaze Radmila Djuric.
Tri djaceta Radmile Djuric ne pesace mnogo. Po dvadesetak minuta, ali to se ovde ne racuna. Druge muke nju, kao uciteljicu, ovde more:
- Prvi put sam u skoli od tri djaka i tri razreda. Podelim cas i radim sa svakim pojedinacno. Prvi put radim tako, ali mi nije tesko. Najteze je to sto nemam nikakvih nastavnih sredstava - prica uciteljica ispred table i starinske racunaljke, kakve su u gradskim skolama vec muzejska vrednost.
Otrcana prica o kompjuterima bez kojih ne moze da se zamisli zivot ovde ima sasvim drugacije znacenje. Nebojsa Brkusanin iz cetvrtog razreda ima kod kuce kompjuter, ali je cesto napon struje mali, pa ponekad i ne moze da ga koristi.
- Samo jednom sam se prikljucio na Internet i napisao sam pismo mojoj sestri od tetke koja zivi u Popovicima kod Kraljeva. Nisam vise pisao, jer za Internet treba da se plati...
Tesko da njegovi vrsnjaci u Kraljevu, pa i njegova sestra u Popovicima, razmisljaju o kompjuteru na takav nacin...
A, ako se pogleda ona lepsa strana ove ,,skole u prirodi", to je ta individualna nastava, kao i lepo druzenje SVIH ucenika:
- Igramo se ,,izgubljenog pileta", druzimo se, slazemo se, a kad smo bolesni - uciteljica dodje kod nas kuci da nam drzi cas - kaze Aleksandar Curcic.
Iz ove skole prosle godine su se iselili mali Curcici, brat i sestra, kojima je, na inicijativu Mila Koricanca, tadasnjeg nacelnika Raskog okruga, u Konarevu napravljena kuca kad su u selu ostali bez roditelja i, prakticno, igde ikoga. Na zidovima ucionice ostali su briljantni crtezi Milosa Curcica, ali ima i crteza sadasnjih djaka.
- Ovo troje ucenika, ako nastave skolovanje, bice dobrodosli u svakoj drugoj skoli. Nebojsa je prepun duhovnosti i mogao bi da uci teologiju, Marina je dobar matematicar, a Aleksandar je naklonjen umetnosti. U stvari, sve troje su umetnicki tipovi - hvali ih uciteljica, a u vazduhu ostaje pitanje koliko je neotkrivenih talenata ostalo u ovim cemernskim zabitima.
Uciteljica ne moze da ne doda i da ce ona biti prezadovoljna samo ako ovo troje njenih djaka istraje na putu skolovanja i obezbedjivanja boljeg zivota citavom kraju, pa samim tim i skoli. Naravno, u medjuvremenu bi neko, pa i skolske vlasti, mogao malo da se pozabavi i ovakvim skolama i razlozima za njihov opstanak.
Koliko ce se uciteljicin san ostvariti, to je stvar buducnosti, ali njeni djaci za sada ne mastaju o duhovnim i ,,misionarskim" zanimanjima: Nebojsa zeli da bude policajac, a Aleksandar fudbaler! Marinina zelja ostala nam je nepoznata.
NJihov izbor i ne moze sada da bude veci. Aleksandar je do sada isao samo u Kraljevo ,,i nigde vise", a Nebojsa jos na Zlatibor i u Ostrog, gde mu se dopao manastir - ,,sve od zlata, sve sareno i lepo".

AKO SE DOCEKA ,,SUTRA"
Posto su mestane Orlje Glave zmije ujedale, oni se i gustera plase. Drugim recima, plase se da im uciteljica ne ode, jer se dogadjalo da selo ostane bez ucitelja. Oni su se sazalili na Radmilu jer je izbeglica, ali je i postuju zato sto je uciteljica. Ona, sa druge strane, uzvraca na njihovu ljubav i paznju:
- Svi su me lepo docekali. Samo ne volim mnogo da idem po kucama, jer ovde je vocarski kraj i tradicija je da se mnogo pije alkohol, a ja to ne volim... Ipak, mnogo volim ove ljude ovde, koji su neiskvareni i, u stvari, prirodno uceni i talentovani. Imam puno slobodnog vremena, ali je i skolska zgrada velika, pa i tu ima posla, i u stanu i u dvoristu. Imam i komsije, stare ljude, kojima sam jesenas pomogla u njivi, da oberu kukuruz.
Radmila ceni i nesto drugo, sto je dobila dolaskom u Orlju Glavu:
- Beograd je prenaseljeno mesto, nema vazduha, ni ciste vode. Po dvadeset kilometara sam isla da nabavim izvorsku vodu da pijem, a ovde se i kupam u izvorskoj vodi...
Sem Radmilinog sna o zivotu u blizini Studenice, tu su i drugi razlozi za njen ostanak:
- Jedna moja sestra je uciteljica u Beogradu, a dve su ostale u Sarajevu. Nezaposlene su i ja moju platu delim na tri dela, pa dva saljem njima...
Mestani to znaju i, iako strahuju od njenog odlaska, nadaju se i da se ona, u stvari, nece skoro zasititi cemernske varijante studenicke duhovnosti. Ko ce pobediti, Studenica ili Cemerno, pokazace vreme. Za sada vodi Cemerno, ali i vremena se menjaju...

 DR MILOVAN JANKOVIC, GENRALNI SEKRETAR DRUSTVA CRVENOG KRSTA SRBIJE I CRNE GORE - pise Rajko Saric
Drzava mora da se uozbilji

   Drustvo Crvenog krsta Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora tokom 2004. godine izvrsilo je sve planirane zadatke, dok je plan za narednu godinu jos perspektivniji • Drzava malo uradila na planu konacnog resavanja pitanja izbeglistva koje traje 14 godina • U Srbiji i Crnoj Gori funkcionisu 202 opstinske organizacije kojima bi lokalna samouprava morala da pruzi snazniju novcanu pomoc

    Godina koja je na izmaku bila je veoma uspesna za Drustvo Crvenog krsta Srbije i Crne Gore jer su svi programski zadaci u potpunosti uradjeni. Od aktivnosti podmlatka Crvenog krsta do zbrinjavanja starih lica. Istovremeno, zadrzani su veoma dobri odnosi sa Medjunarodnim komitetom Crvenog krsta, Federacijom CK i drugim humanitarnim organizacijama. Crveni krst i dalje ima veliku ulogu i odgovornost, jer se na teritoriji SCG nalazi veliki broj izbeglica i raseljenog stanovnistva. Uz velike napore, uspeli smo da nekoliko desetina Srba i drugih nealbanaca odrzimo u zivotu u enklavama na Kosovu i Metohiji, gde smo poseban akcenat stavili na zbrinjavanje dece. Sve opstinske organizacije CK, medju kojima i OO CK u Kraljevu, uradile su veliki posao, kada je rec o prikupljanju pomoci stanovnistvu na Kosovu i Metohiji nakon nemilih desavanja od 17. marta. U toku je realizacija ,,zimskog programa” pomoci ljudima na Kosmetu. Posebna grupa od tridesetak ljudi uradila je Strategiju i plan aktivnosti Drustva u 2005. godini, koji ce verovatno biti usvojeni 22. i 23. decembra na Izvrsnom i Saveznom odboru, kaze dr Milovan Jankovic, generalni sekretar Drustva CK DZ SCG.
- U kom smislu Crveni krst danas pruza pomoc ugrozenom stanovnistvu i sta su prioritetni zadaci Drustva u narednoj godini?
Na teritoriji DZ SCG uloga Drustva CK je velika i mada se i profesionalni i volonterski aktivisti trude maksimalno, ne mozemo da pomognemo svima, posebno ne onoliko koliko je potrebno. Problem je prvenstveno nedostatak finansijskih sredstava, pa stoga, apelujem na sve predsednike opstina, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori, da u projekcijama opstinskih budzeta za 2005. godinu planiraju sredstva za OO CK.
Normalno, treba voditi racuna o ekonomskoj situaciji, buduci da je ekonomski polozaj cele drzave nezavidan. Odbornici u lokalnim skupstinama moraju da imaju na umu da CK nije politicka organizacija, da se mi bavimo ljudima i problemima ljudi, a ne politikom. Pred nama je period u kome cemo uraditi mnogo na planu samofinansiranja i prikupljanja sredstava, sto ce i te kako uticati na program i rad Crvenog krsta. Konacno je privedena kraju i izrada novog Statuta Drustva, gde ce veliki deo obaveza preci na republicke organizacije, dok ce jedan mali deo ostati na nivou nacionalnog Drustva u Beogradu. To ne znaci da mi kao Drustvo necemo finansijski pomagati u okviru svojih mogucnosti i preko medjunarodnih humanitarnih organizacija.
- Kakva je saradnja Drustva i politickog vrha Drzavne zajednice i reflektuju li se medjurepublicke trzavice na rad Drustva CK?
Moram da pohvalim ovu saradnju. Ukoliko javnost nije upoznata, ovom prilikom cu reci da nacionalno Drustvo CK sa Drzavnom zajednicom i Ministarstvom inostranih poslova ima izvanredan odnos. Tokom ove godine zajedno smo obezbedili pomoc Iranu i Rusiji u zbrinjavanju postradalih u zemljotresu i teroristickom aktu. Nacionalno Drustvo CK u Drzavnoj zajednici u narednoj godini bice zastupljeno sa 25.000.000 dinara, dok smo u 2004. godini bili zastupljeni sa cetiri miliona dinara manje. Veoma dobro smo primljeni i kod Saveznog ministarstva za manjinska pitanja, gde cesto nastupamo zajedno, posebno kada se radi o medjunarodnim nastupima u Zenevi.
CK je nevladina organizacija sa velikim ugledom, nije u drustvu onih koje traju po nekoliko meseci, dobiju i potrose odredjena sredstva i nestanu. Mi smo ovde od 1875. godine. Danas Drustvo na teritoriji Srbije ima 181, a u Crnoj Gori 21 opstinsku organizaciju, sto daje garanciju da ce ugrozeno stanovnistvo uvek imati kome da se obrati i od koga da dobije pomoc.
Sledece godine proslavljamo 130 godina postojanja, sto znaci da nismo ni drustvo pticara, ni drustvo pcelara, vec organizacija sa reputacijom i bogatom tradicijom. Svake godine u nasim redovima je sve vise mladih, koji se kroz razne radionice edukuju za rad u Crvenom krstu, za pomoc ugrozenim licima. Kao generalni sekretar posebno sam zadovoljan radom podmlatka, nase buducnosti.
- Kakvo je kadrovsko stanje u opstinskim organizacijama i predstoji li reforma same mreze Crvenog krsta?
U vecini opstinskih organizacija u Srbiji i Crnoj Gori postoje profesionalno jaki kadrovi, ali ima i onih organizacija koje nisu jake ni kadrovski, a ni materijalno. Zbog toga sam se zalozio za ,,utapanje” malih opstinskih organizacija u vece, kako iz finansijskih razloga, tako i zbog boljeg rada, jer malim organizacijama nema buducnosti. U vecim organizacijama smanjio bi se broj profesionalnog osoblja, a povecao broj volontera.
Politika pokusava da se mesa i u nasu sferu rada, sto je nepotrebno. Svaka opstina bi trebalo da prihvati sekretara Opstinske organizacije Crvenog krsta kao svog saradnika i da, shodno svojim mogucnostima, olaksa rad organizaciji. Primer za to je dobrovoljno davalastvo krvi, gde Crveni krst pomaze zdravstvenim ustanovama, iako su one drzavne ustanove, dok opstinska rukovodstva, u vecini slucajeva, nemaju sluha da sama preduzmu aktivnosti.
Isto tako, OO CK bi jednom godisnje morala da dostavi izvestaj o svom radu lokalnoj skupstini kako bi se i odbornici informisali o aktivnostima Crvenog krsta. Mozda odbornici i nemaju pravu informaciju o aktivnostima OO CK i naporima koje njegovi aktivisti ulazu u realizaciju raznih projekata kojima se poboljsava zivot lokalnog stanovnistva. Prihvatanje Crvenog krsta na nivou opstine ne moze da zavisi od volje stranaka ili stranke na vlasti. Stoga ne bi bilo lose da predstavnici politickih stranaka na lokalnom nivou prisustvuju jednom seminaru, koji bi organizovao Crveni krst, gde bi culi pravu istinu o ovoj humanitarnoj organizaciji.
- U poslednjih nekoliko godina Crveni krst je prilicno angazovan u radu Narodnih kuhinja. Kakva je njihova buducnost?
Narodne kuhinje su, nazalost, nuznost u nasem zivotu. Katastrofa je da u 21. veku imamo Narodne kuhinje, ali je katastrofa i da u Srbiji i Crnoj Gori zivi oko 300.000 izbeglica i raseljenih koji nemaju resen status. U Srbiji je u toku popis izbeglica, tako da cemo uskoro znati pravi broj onih koji vec godinama pokusavaju da rese svoje statusno pitanje. Narodne kuhinje ce da zive jos izvestan broj godina, ali u Srbiji danas nije pitanje ulja i secera. Niko nece umreti od gladi. Problem je drzave koja 14 godina nije resila pitanje izbeglica, nije resila pitanje njihovog drzavljanstva i pitanje radnog mesta, a to nije pitanje za Crveni krst. Sada imamo problem sa stotinu kucica koje smo posle 17. marta dobili od Rusije, a za koje niko ne prihvata vlasnistvo. Drzava nije prihvatila vlasnistvo nad tim kucicama, a to nece ni Crveni krst, jer bi na taj nacin prihvatio i obavezu placanja utrosene struje, vode i druge obaveze, sto nije nas mandat. Drzava mora da se uozbilji. Preko nas su kucice nabavljene i sada neko mora da se pozabavi pitanjem vlasnistva. To je vredan kapital za koji neko mora da bude odgovoran. Mnogi kolektivni centri su zatvoreni, a sada se ne zna ko objekte treba da dovede u prvobitno stanje - Drzava, Crveni krst ili Komesarijat za izbeglice. U potpisanim ugovorima nigde ne stoji odgovor na ovo veoma bitno pitanje sa kojim se suocavamo u Cupriji, Aleksandrovcu, Majdanpeku i drugim opstinama. Dakle, drzava je svojom politikom trazila da se izbeglice prihvate u sve nekoriscene objekte, a sada, kada velike racune treba platiti i objekte adaptirati, svi peru ruke. Sto se tice Drustva CK DZ SCG, ne vidim nikakvo pozitivno resenje problema izbeglica i raseljenih lica. Posebno ne vidim pozitivno resenje pitanja povratka na Kosovo i Metohiju. I u Hrvatsku se povratak odvija sporo. Jedino je odrziva repatrijacija pocela da se primenjuje u Bosni. Dakle, drzava Srbija mora da preduzme korake po ovom pitanju. Drzava takodje mora da se pozabavi pitanjem nezaposlenosti, koja se procenjuje na oko 50 odsto. U Sloveniji je stopa nezaposlenosti 16 odsto i drzava se zabrinula. Kod nas je to 50 odsto i drzava se ne brine. Zato je neverovatna izjava gospodje Dinkic da smo zemlja bez siromastva, odnosno da se ono krece na nivou od 16 odsto, sto je slucaj i u razvijenim zemljama. Ovakve izjave pokazuju da mali broj ljudi u vrhu drzave ne zivi sa svojim narodom, da ne poznaje situaciju.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

JAVNA DEBATNA TRIBINA: ISTINA O ULUK-U - pise Bojana Milosavljevic
Pravo ucesca u kulturnom zivotu

   Proslog petka, posle duzeg vremena, ponovo se oglasio deo clanova jos 2000. godine ,,nezakonito izbacenih iz galerije i Udruzenja likovnih umetnika Kraljeva ,,Vladislav Marzik", kako stoji u pozivu za ucesce na debatnoj tribini ,,Istina o ULUK-u." U medjuvremenu, prikupljeno je i nekoliko desetina potpisa bivsih clanova Udruzenja za zahtev da se u Skustini opstine sto skorije formira anketni odbor, koji bi preispitao dogadjaje oko ULUK-a i galerije.
   Posle cetiri godine licne nesuglasice, potpomognute pravnim nejasnocama oko statuta ULUK-a, trebalo bi da budu prevazidjene samo zbog cinjenice da je nekoliko desetina slikara (broj varira izmedju 70 i 90) proteranih iz gradskog Udruzenja ostalo bez prava da slobodno ucestvuje u kulturnom zivotu zajednice. Opstinsko javno tuzilastvo i SUP Kraljevo pozvani su da preduzmu sve potrebne mere i hitno utvrde istinite, a protivzakonite cinjenice, sankcionisu stvarne prekrsioce zakona ma ko oni bili. Ovim bi pokazali da su zastitnici zakona i ljudskih prava garantovanih Univerzalnom deklaracijom o pravima coveka. Konkretnije, nadlezne pozivaju da odmah vrate pravo jedinom regularnom statutu ULUK-a, usvojenom na Skupstini Udruzenja 31. marta 2000. godine, a koji je stupio na snagu 24. maja iste godine i bio vazeci nepunih mesec dana, posle cega je nastalo ,,vestacenje" o pecatu ULUK-a, a gordijevski cvor optuzbi o zloupotrebama i raznim drugim mahinacijama presecen tako da je SUP Kraljevo nalozio vracanje na snagu statuta prve Skupstine ULUK-a, iz 1986. godine.
   Zbog svega ovoga, Udruzenje se podelilo pre cetiri godine. Manjina je ostala u galeriji ,,Marzik," a vecina je formirala svoje predsednistvo i organe upravljanja. Kasniju apatiju proteranih slikara, kao posledicu sadasnjeg (i neodrzivog) stanja, mozda je najbolje objasnio akademski umetnik Slobodan Marinkovic: ,,Mi umetnici, izgleda, nismo bas narocito edukovani u svim tim pravnim i statutarnim pitanjima, a sa druge strane, kada je Udruzenje dobilo i svoju galeriju, kod pojedinih se pojavio - interes."
   Valja da se, najzad, preskoci taj i toliki kamen spoticanja. Na javnoj tribini proslog petka cuo se i predlog da se ta vecina likovnih umetnika ponovo uclani u ULUK, jer to je sada pitanje pravde (po clanu 20 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruzivanja). Pre cetiri godine, kada je sporenje dva dela ULUK-a bilo na vrhuncu, ovaj predlog bio bi prava jeres. Od tada se, valjda, nesto u razmisljanju i ponasanju promenilo. A galerija ,,Marzik" je, nesporno, zajednicka i neotudjiva.



ZAVICAJNO ODELJENJE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI": KRALJEVO U ,,KRALJEVSKOM GLASNIKU" (5)
Glasnik (ne) izlazi nedeljom
   (Prema tekstu Jovana Hovana)

   Broj 19 nosio je datum 20. januar i bio je pun tuznih sudbina. ,,Usled prekida rada zbog zime na zidanju Fabrike vagona mnogo je Rusa ostalo bez posla, pa je zato otvorena dobrotvorna kuhinja". Pobudjen u sebi okamenjen svakodnevicom, a ipak topao, svet je na ovu vest poslao svoje poruke, ponude i pomoc. To su bili oni nesretnici koje je oktobar izbacio iz Rusije i koji su se uzalud nadali promenama i povratak na staro - Gorbacov sa svojom perestrojkom prekasno je dosao. Neki od njih, kao Steva Rus, zavrsili su u Mataruskoj Banji, gde su doziveli jos jedan oktobar, kad im je 1948. nacionalizovana imovina - ovde mislim konkretno na Stevinu vilu ,,Volga", koja i danas postoji.
   U tom 19. broju na poslednjoj stranici objavljena je vest ,,zbog tehnickih razloga ,,Glasnik” ce ubuduce umesto cetvrtkom izlaziti nedeljom". To je bila obicna novinarska patka, a za ovu patku kazu da se ne jede, ali se cesto guta i servira kao desert nedeljnog rucka. Hocu vam nesto drugo reci: ,,Glasnik” je prestao da izlazi. Jos da vam kazem da se ta zlosretna novinarska patka pripisuje belgijskom novinaru Ezidu Kornalisenu, koji je pocetkom proslog veka zaprepastio citaoce dozivljajem s dvadeset pataka. On je, pisao je, zaklao prvu patku i njome nahranio preostalih 19, i tako, klao je jednu po jednu, dok nije preostala samo ona jedna koja je prozderala onih devetnaest. Monstruozna na svoj nacin, ova dvadeseta patka postala je slavna, sve dok Kornalisen nije priznao da je celu pricu izmislio.
   U Ahenu postoji Muzej stampe, jedinstven u svetu. Tamo sam se uverio da nije najveca budala onaj koji ne zna da cita, nego onaj koji misli da je istina sve sto procita. U istoriji Muzeja ostalo je zabelezeno da je Oskaru von Forkenbeku, prilikom boravka u Groningenu (Holandija), sinula misao o kratkom zivotu i prolaznosti produkata novinarskog duha i stamparske tehnike. Kako prica veli, dok je u jednoj kafani iz lokalnih novina saznavao posve nove i nepoznate cinjenice iz svoje zemlje i Holandije, u ribarnici u komsiluku u iste te novine zamotali su ribe i lignje. Bas na osnovu ovog dozivljaja zabelezio je da gotovo niti jedna ustanova ne zrceli jasnije i zornije bit i specificnost jednog naroda od njegove stampe.
Sudbinu Kraljevskog glasnika imao je i americki list ,,The Constellation". Ove najvece novine sveta pojavile su se, kao prigodni, svecani broj lista, 4. jula 1859, kada je obelezavana Deklaracija o nezavisnosti, nacionalni praznik Sjedinjenih Americkih Drzava. Zamisao da se godisnjica obelezi ovakvim faraonskim izdanjem potice od izdavaca Georgea Robertsa. List je stampan na osam stranica, formata 120h90 cm, sto je, po svemu sudeci, cetiri puta veci format od normalnog. U posebnoj svecanoj, crtanoj glavi lista istice se da je ,,Illustrated LJuadruple Sheet", sto ce reci da je ilustrovan cetvorostruki list.
   Uz prigodne clanke koji govore o pojedinim fazama oslobodilackog rata, objavljene su reprodukcije crteza koji pokazuju pojedine vojskovodje i heroje bitaka, a i prizore iz borbi izmedju trupa americkog Severa i Juga. Kako je ilustrovanje novina u ono vreme bilo prilicno tezak posao, urednici su smatrali potrebnim da i ovu cinjenicu istaknu vec u glavi lista.
   U jubilarnom broju najavljeno je da ce ,,The Constellation" u velikom formatu i u svecanoj opremi izlaziti svake stote godine. No cini se da su naslednici izdavaca zaboravili dato obecanje i najavu staru stotinu godina, jer se, kako je utvrdjeno, novi broj 1959. nije pojavio.
Prema tome: nista novo pod kapom nebeskom.
Priredila
Jasna Obradovic



IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Preporucujemo
,,Privatni zivot u srpskim zemljama srednjeg veka", priredile Smilja Marjanovic - Dusanic, Danica Popovic, Clio, 2004
Dosadasnji rezultati istrazivanja privatnog zivota u zemljama Zapadne Evrope i vizantijskog sveta svakako su bitno podstakli pokusaj da slicnu istoriju dobije i srednjovekovna Srbija. Ovaj projekat okupio je, uz nekoliko veterana struke, mladu ekipu istrazivaca, koji su ponudili jedno novo i za dalja proucavanja podsticajno vidjenje srpskog srednjeg veka.
Istrazivanje privatnog zivota, ili odnosa privatno-javno, proizaslo je iz osnovnog interesovanja sa drustvenu istoriju. Cilj proucavanja srednjovekovne svakodnevice bio je ispitivanje razlicitih vidova predmetne stvarnosti i duhovne kulture koji, u datom istorijskom kontekstu, oblikuju onaj vid zivota koji uobicajeno nazivamo privatnim.
U svakom poglavlju knjige, medju kojima su: Dvor vladara i vlastele, Kako se jelo, Vestina ratovanja, Putovanje, Novac kao ogledalo privatnog zivota, Zena - izmedju vrline i greha, Odevanje, Zivot sa knjigom i drugi, mogu se naci svedocanstva i izvorna gradja o kojima se srazmerno malo znalo.
Knjiga ima dvostruki cilj: da pruzi realnu sliku stanja istrazenosti ove problematike u domacoj istoriografiji, ali i da otvori nova pitanja i podstakne njihovo proucavanje.

ODBOJKA - PRVA A PILS LIGA - pise Zoran Bacarevic
Poraz za kotu cetiri
 
  • U poslednjem kolu prvog kruga u Kraljevu: Ribnica Gradjevinar - Buducnost PB 0:3 (23:25, 23:25, 20:25) • Kraljevcani na cetvrtoj poziciji sa 15 osvojenih bodova • Nastavak ,,redovne" lige ovog vikenda, Ribnica gostuje u Smederevu

    Odbojkasi Ribnice porazom su okoncali cetvrtu uzastopnu utakmicu sa ekipama iz gornjeg dela tabele Prve A Pils lige, a time i prvi deo prvenstvenih okrsaja u sezoni 2004/05. Buducnost PB slavila je proslog vikenda uvece u Hali sportova pred oko 1.000 gledalaca maksimalnim rezultatom, pa su tako kraljevacki odbojkasi u poslednja cetiri ,,jesenja" kola, od mogucih 15, osvijili tri boda. Bio je to drugi uzastopni poraz Ribnice pred svojim navijacima u ovoj sezoni. Ocekivan ili ne, tek poraz od Podgoricana nije pretesko pao ucenicima Dragana Djordjevica, posto su pobedom u Budvi nedelju dana ranije odbojkasi Ribnice vec ,,premasili normu", ucvrstivsi se na cetvrtoj poziciji na tebeli.
   Stariji i poznatiji crnogorski prvologas doputovao je u Kraljevo u ulozi favorita i opravdao je, sem pocetka i sredine uvodnog seta. U toj ,,uvertiri" domacin je imao laganu prednost u poenima, da bi gosti bili koncentrisaniji u zavrsnici, posle dvominutne rasprave domacih igraca sa sudijom Lazarevicem iz Sapca. Kod vodjstva gostiju od 22:21 njihov najbolji igrac i poenter (17 u Kraljevu) Majdak ,,pucao" je u aut, prema oceni odbojkasa Ribnice, ali je arbitar dodelio prelomni poen gostima. Tako je Ribnica ostala i bez pocasnog seta jer u nastavku nije imala snage za preokret. Ostace upamcena veoma solidna partija Milana Mitrovica (11 poena bez greske), dok je najubojitiji igrac domacina Kemal Seceragic ubelezio 12 poena, ali uz devet gresaka. U susretu 9. kola u Kraljevu: Ribnica Gradjevinar - Buducnost PB 0:3 (23:25, 23:25, 20:25).
   Narednog vikenda bice odigrane utakmice 10. kola, a Ribnica ce gostovati u Smederevu, gde je docekuje istoimena ekipa. U 1. kolu Ribnica je pobedila u Kraljevu sa 3:1, tek posle vodjstva Smederevaca od 1:0 u setovima.



METALAC TRGOVACKI ZAVRSIO NA SESTOM MESTU - pise Stole Petkovic
Dobro je, moglo je i bolje

   Kraljevacki srpskoligas Metalac Trgovacki zavrsio je jesenji deo prvenstva na sestoj poziciji sa 25 osvojenih bodova. LJubitelji fudbala iz grada na Ibru ocekivali su bolji plasman, narocito zbog dobrih igara sredinom prvenstvene polusezone.
- Ja sam veoma zadovoljan ostvarenim reultatima. Ne treba zaboraviti da smo mi povratnici u Srpskoj ligi i stoga nam je bilo mnogo teze nego ostalim ekipama. Osvojili smo skoro pedeset odsto bodova u jesenjem delu, imali smo prepoznatljivu igru, a svi klubovi u ovom rangu takmicenja nas uvazavaju - kaze trener Milutin Marusic, koji je u klub dosao pre ravno godinu i po dana. Na pitanje da li je zadovoljan onim sto je uradio, Marusic kaze:
- Raduje me sto kostur ovog tima cine kvalitetni igraci, koji su produkt dobrog rada nase skole fudbala. Prosle sezone iznedrili su se Barjaktarevic i Milevic, sada Nedeljkovic i Rakic, a tu su Otasevic i Radomir Vlasic. To je bogatstvo, to je veliki uspeh Metalac Trgovackog.
Ovaj strucnjak vodi pedantnu statistiku koja sve govori. Tu se na najbolji nacin odslikava ucinak svakog pojedinca.
- Golman Nenad Batalo odigrao je maskimalan broj utakmica, pa zatim dolaze Ivan Andjelkovic i Darko Dimitrijevic. Najbolji strelci su Petar Milevic sa 6 i Nenad Vasic sa 5 postignutih pogodaka - kaze Marusic.
Jesen prosla, zima stigla, a kako na prolece?
- Analizirali smo stanje i vec razmisljamo kako cemo dalje. Cilj nam je dobro poznat, opstanak u ligi. Sve ostalo je uspeh za ovaj tim. Pokusacemo da sve obezbedimo znatno pre kraja sezone jer samo tako mozemo da u finisu pruzimo sansu mladim igracima - zavrsio je trener Marusic.