Spasojevic direktor Direkcije
Srbija od nas prepisuje reformu zdravstva
Siromastvo i nezaposlenost najvise bole gradjane
Godina uspesnog snalazenja
Ostavka iz licnih razloga
Goc - beo, a pitom
Vrhunski dometi u svemu cime se bavi
Nova radna mesta
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, odbojka, fudbal

ODRZANA DESETA SEDNICA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Spasojevic direktor Direkcije

   Skupstina opstina Kraljevo, na 10. sednici, odrzanoj juce (cetvrtak, 23. decembar), jednoglasno je donela resenje o postavljenju Dragise Spasojevica za novog direktora Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“. Kako je u obrazlozenju predloga resenja istaknuto, s obzirom na to da je na 9. sednici SO Kraljevo duznosti direktora ove Direkcije razresen Dragan Markovic, a u Statutu Direkcije nije regulisano ko ga zamenjuje, u toj instituciji doslo je do pravnog vakuuma i blokade u poslovanju. Na to su upozorili predsednik opstine dr Radoslav Jovic i Upravni odbor Direkcije, posebno naglasivsi da se Direkcija nalazi pred vaznim poslovima od interesa za Kraljevo, medju kojima je i potpisivanje ugovora sa Republickom direkcijom za izgradnju o sufinansiranju izgradnje magistralnog vodovodnog cevovoda Panjevac - Kraljevo. Na sednici je jednoglasno donet zakljucak kojim SO Kraljevo ovlascuje Komisiju za Statut i upravu da za narednu sednicu Skupstine utvrdi predlog izmene i dopune Poslovnika o radu Skupstine opstine Kraljevo. Takodje je donet i zakljucak kojim se obavezuju javna preduzeca i ustanove ciji je osnivac Skupstina opstine Kraljevo, Odeljenje za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti i Odeljenje za drustvene delatnosti Opstinske uprave u Kraljevu da preispitaju i usklade statute tih javnih preduzeca i ustanova u delu koji se odnosi na potrebu odredjivanja zamenika direktora kako se ne bi ponovio „slucaj“ Direkcije.
   Zasedanje je, inace, imalo buran tok jer su sefovi odbornickih grupa i odbornici opozicije (SRS, DS, SPS) u kraljevackoj Skupstini opstine reklamirali brojne povrede Poslovnika o radu SO Kraljevo, povodom nacina sazivanja desete sednice. Zbog toga je, posle objasnjelja predsednika SO Dejana Milovica i nezadovoljstva odgovorom odbornika opozicije, usledilo glasanje o povredi vise clanova Poslovnika, aklamacijom ili prozivkom. Posto primedbe opozicionih odbornickih grupa nisu uvazene, svi su napustili sednicu, uz konstataciju da je sednica nelegalna, kao i odluke na njoj donete i da ce vladajuca koalicija za to snositi odgovornost. U skupstinskoj sali su ostali samo odbornici „pozicije“ (SPO, DSS, G17 plus, DHSS i NS), njih 38, pa su odluke i zakljucci doneti bez problema - jednoglasno.

IZ BIOGRAFIJE NOVOG DIREKTORA
   Dragisa Spasojevic je rodjen 1947. godine u selu Krtok, opstina Kursumlija. U Mataruskoj Banji zivi sa suprugom i dvoje dece od 1974. godine. Zavrsio je masinsku tehnicku skolu, visu skolu za organizaciju rada i Fakultet za trgovinu i bankarstvo. Po zanimanju je inzenjer organizacije rada i diplomirani ekonomista. Govori italijanski i ceski jezik. Radio je u Institutu „Zastava“ u Kragujevcu, FIAT-u, 12 godina u preduzecu „Monting“ u Zagrebu, kao rukovodilac gradnje Zelezare Smederevo, TE Obrenovac B i Sostanj 4, rafineriji u Bratislavi, Pragu i Litvinovu (bivsa Cehoslovacka) i Svedu (Nemacka). Od 1983. godine zaposlen je u JKP „Toplana“ u Kraljevu, gde je obavljao poslove rukovodioca proizvodnje, tehnickog direktora i direktora preduzeca, a sada obavlja poslove strucnog saradnika direktora ,,Toplane”. U vise mandata bio je odbornik, clan Izvrsnog odbora SO Kraljevo, predsednik IO MZ Mataruska Banja, potpredsednik odbora Privredne komore Kraljeva i Srbije.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE POSLOVODSTVA ZC ,,STUDENICA” - pise Rajko Saric
Srbija od nas prepisuje reformu zdravstva

   U primarnoj zdravstvenoj zastiti ove godine zavrsavamo projekat ,,Izabrani lekar”, koji ce sigurno biti implementiran u sve domove zdravlja u Srbiji, jer su dobijene pozitivne ocene na njegov pilot projekat u ZC ,,Studenica”, kako od republickog resornog ministarstva tako i od medjunarodnih zdravstvenih organizacija, rekao je dr Dragan Arsic, direktor ZC ,,Studenica” na konferenciji za novinare.
- Smatramo da smo znacajno doprineli razvoju zdravstva, posebno u primarnoj zdravstvenoj zastiti, ne samo na regionalnom, vec i na republickom nivou. Imali smo mnogo prezentacija vezanih za ovaj projekat, kako u Kraljevu, tako i u Beogradu i zdravstvenim centrima u drugim gradovima Srbije. Zavrsavamo edukaciju timova ,,Moj lekar” u Obrenovcu, a u narednoj godini edukovacemo timove u jos nekoliko domova zdravlja u Srbiji. Takodje, izvrsili smo sve potrebne pripreme za realizaciju drugog projekta, a to je restrukturiranje Bolnice - rekao je Arsic i naglasio da je ZC ,,Studenica” anulirala pre tri godine nasledjena dugovanja od 96 miliona dinara.
   Servisirani su lekovi, potrosni materijal i energenti iz meseca u mesec. Nabavljena je oprema u vrednosti od oko deset miliona dinara.
   - U skladu sa preporukom Ministarstva zdravlja, sproveli smo anketu kod nasih osiguranika o kvalitetu zdravstvenih usluga koje se pruzaju u ZC ,,Studenica”. Dobili smo mnogo pozitivnije rezultate od ocekivanih. U ovoj godini, zakljucno sa novembrom, u ZC ,,Studenica” izvrseno je 935.260 specijalistickih pregleda, ostvareno 162.534 bolesnickih dana, hospitalizovano 18.876 bolesnika i izvrseno 13.459 operacija. U istom periodu izvrseno je vise od 1.200.000 opstih i specijalistickih pregleda - pohvalio se dr Arsic. i istakao povecan stepen saradnje sa lokalnom samoupravom
Dr Zvonko Veselinovic, direktor Bolnice, rekao je da se u okviru restrukturiranja bolnica, u Srbiji trenutno radi u tridesetak bolnica, najvise gradjevinski deo i delimicno opremanje.
  - Trenutno smo u fazi pripreme tenderske dokumentacije za izradu generalnog projekta za adaptaciju nekih zgrada radi efikasnijeg lecenja. Dijagnostika je generalno bila u zapecku dugi niz godina, kao usko grlo pri cekanju i zakazivanju pregleda. Jedan od prvih zadataka tog projekta je da dijagnostiku u ovoj ustanovi stavimo pod jedan krov, gde bi zajedno bili laboratorija, rendgen, skener, mikrobiologija i drugi segmenti, tako da pacinejt nece morati da luta. Uporedo sa tim, idemo na maksimalno iskoriscavanje raspolozivog prostora i opreme - rekao je dr Veselinovic, napominjuci da je kraljevacka Bolnica jedna od cetiri u Srbiji koje su usle u ovaj program.
Direktor Doma zdravlja, dr Zoran Pesic, takodje je ocenio da je projekat ,,Izabrani lekar”, unapredio primarnu zdravstvenu zastitu, ne samo na podrucju Kraljeva, vec na prostoru cele Srbije.
  - O ostvarenim rezultatima naseg Doma zdravlja najbolje govori cinjenica da ce skupstinski Odbor za zdravstvo prvi put posetiti neki Dom zdravlja. U ponedeljak, 27. decembra, clanovima Odbora prezentovacemo sve podatke iz kojih ce na licu mesta moci da se uvere u ostvarene rezultate, kazao je Pesic.
  Na konferenciji za novinare, rukovodstvo ZC ,,Studenica”, Doma zdravlja i Bolnice potenciralo je i resavanje problema Decjeg doma zdravlja koji ce, vec za nekoliko meseci, biti izmesten u renoviranu zgradu ATD-a, gde ce biti mnogo bolji uslovi za rad.
  Zbog veoma dobre saradnje sa lokalnim medijima, medju kojima na prvom mestu JP ,,Ibarske novosti”, rukovodstvo ZC ,,Studenica” je ovoj informativnoj kuci urucilo prigodan poklon sa zeljom da se sadasnji nivo saradnje, u narednoj godini, podigne za jos jedan stepenik.

SESTRE PRATE REFORMU
U godini na izmaku, veoma aktivne bile su i medicinske sestre ZC ,,Studenica”, koje su, prema recima Miljane Gajovic, glavne sestre ZC, pratile reformske procese i u skladu sa njima uvodile novine u praksu i delokrug svog rada.
- Sprovodimo edukaciju, skolujemo sestre na visokoj skoli zdravstvene nege, a imamo i sestre na specijalizaciji iz gerontologije. Oko 900 medicinskih sestara radi na poslovima zdravstvene nege sa profesionalnom odgovornoscu i brigom za negovanje zdravlja i bolesti u svim fazama zivotnog ciklusa - rekla je Gajoviceva.

REDOVNA GODISNJA ANKETA GRADjANSKE AKCIJE „LINGVA“ O AKTUELNIM PROBLEMIMA KRALJEVA - pise Slobodan Rajic
Siromastvo i nezaposlenost najvise bole gradjane

   Najvise anketiranih Kraljevcana kao svoje najvece probleme, pored naslovljenih, navelo i veliki broj izbeglica i raseljenih, korupciju i kriminal, vodosnabdevanje, neadekvatan polozaj mladih, lose privredne i komunalne delatnosti • Nepromenjeni stavovi o kriminalu, najvise korupcije, po ocenama i iskustvima anketiranih, u zdravstvu, policiji, carini, opstini i sudstvu • Delimicno zadovoljstvo reformama u obrazovanju i zdravstvu • Veliki stepen nepoverenja u lokalnu i republicku vlast i institucije sistema

    Nizak zivotni standard (siromastvo) i nezaposlenost, prema misljenju gradjana, najaktuelniji su drustveni problemi u opstini Kraljevo. Ovo je rezultat redovne godisnje ankete javnog mnjenja, koju je upravo sprovela nevladina organizacija Gradjanska akcija „Lingva“ u Kraljevu o aktuelnim problemima u opstini Kraljevo. O cilju i metodu ovogodisnje ankete Lazar Nisavic, pravni asistent - koordinator na projektu „Hrabro, NE korupciji“ i jedan od anketara, kaze:
- Regionalni centar GA „Lingva“ svoju redovnu anketu javnog mnjenja ove godine stavio je i u funkciju projekta „Hrabro, NE korupciji“. Anketu smo sproveli od 9. do 18. decembra tehnikom direktnog razgovora (intervju) sa ispitanicima, po metodu stratifikovanog troetapnog slucajnog uzorka, koji je bio proporcionalan velicini opstine (150 ispitanika). U selekciji uzorka primenili smo Lachirie metod. Domacinstva smo odredili slucajnim korakom - SRSWOR simulacijom, a clanove domacinstva po Kish-ovoj semi. Ciljna populacija nam je bilo celokupno stanovnistvo u opstini. Za potrebe ankete gradjani su grupisani u nekoliko klasa unutar odredjenih demografskih varijabli: pol, naselje (selo, grad, prigradska naselja), obrazovanje (osnovno - nize, srednje, vise, visoko), zanimanje (zaposleni, penzioneri, nezaposleni, poljoprivrednici) i kucni prihod po clanu domacinstva (grupe od 4.000 do 15.000 dinara i vise). Od planiranih 150, dobili smo za analizu 146 kompletiranih upitnika, od toga 74 od ispitanih muskaraca, a 72 od zena.

HLEB NASUSNI
Na pitanje „Koja su dva problema, po Vasem misljenju, najaktuelnija u opstini Kraljevo“, ispitanici su na prvo mesto stavili siromastvo - 45,9 odsto, na drugo nezaposlenost 44,5 i na trece veliki broj izbeglih i raseljenih lica u opstini - 26 odsto. Time su na pravi nacin pokazali visoku svest o onome sto ih najvise muci, ali i o trenutnoj situaciji u opstini Kraljevo i drzavi Srbiji u celini. U trenutku kada se broj zaposlenih i nezaposlenih u Srbiji polako izjednacava (u opstini Kraljevo oko 20.000 zvanicno evidentiranih) i kada je prosecna mesecna zarada manja od 200 evra, a svaki treci stanovnik „socijalni slucaj“, i gde jos uvek postoji potreba za narodnim kuhinjama, drugaciji odgovor se i nije mogao ocekivati!? Posle ove „trojke“, anketirani su kao najznacajnije trenutne probleme naveli korupciju i kriminal, vodosnabdevanje, los polozaj mladih, komunalnu infrastrukturu, privredne, zdravstvene i urbanisticko-ekoloske teskoce.
Prema misljenju anketiranih, javna preduzeca i ustanove koji u opstini najbolje funkcionisu su Cistoca (24,6 odsto), Pijaca (12,3 odsto), Vodovod (10,1 odsto), Ibarske novosti (8,9 odsto) i Toplana (6,8 odsto), a ona sa najlosijim funkcionisanjem su Putevi (33,4 odsto), Direkcija za planiranje i izgradnju (14,9 odsto) i Sportski centar Ibar (8,9 odsto).
Najbolje nacine da iskazu svoje zivotne probleme i potrebe gradjani prepoznaju u zajednickim inicijativama (41,8 odsto), u udruzenjima gradjana (22,6 odsto), nadleznim republickim i opstinskim organima i institucijama (18,5 odsto), samostalnom (7,5 odsto) i pojedinacnom nastupu uz pomoc advokata (5,5 odsto), a jednim od tih nacina u prethodnih godinu dana imali su prilike da resavaju zivotne probleme - „vise puta“ (24,8 odsto), „jednom“ (13 odsto) i „nijednom“ (61,6 odsto).

BEZBEDNOST I KORUPCIJA
Zanimljivi su odgovori koji se ticu bezbednosti gradjana. Skoro dve trecine (62,3 odsto) anketiranih smatra da se javni red i mir postuje i da su skole u njihovom kraju bezbedne. Dvotrecinsku vecinu (65,1 odsto) dobila je ideja da se „lezeci policajci“ postave u Dositejevoj ulici.
Nesto vise od polovine ispitanih gradjana tvrdi da su policajci-pozornici prisutni u njihovom kraju (55,5 odsto) i zadovoljna je ophodjenjem lokalne, kraljevacke policije prema njima (54,7 odsto), ali nije mali broj onih koji su dali negativan odgovor na ta pitanja (44,5 i 41,8 odsto).
Zabrinjavajuce je svakako misljenje ispitanika da je stepen kriminala i korupcije u Kraljevu na istom nivou kao prosle godine (51,4 odsto), nesto manje od trecine (30,1 odsto) misli da nije manji, a samo 14,4 odsto da je manji nego lane (4,11 odsto nema odgovor).
Kao oblasti u kojima je korupcija najvise rasprostranjena anketirani su naveli zdravstvo (28,1 odsto), policiju i carinu (24 odsto), sudstvo (19,8 odsto), lokalnu samoupravu i JP (14,4 odsto), skolstvo (1,4 odsto) i nesto drugo (12,3 odsto). Polovina ispitanih (50,7 odsto) smatra da bi smanjenje korupcije moglo da utice na poboljsanje njihovog zivotnog standarda, a trecina (36,3 odsto) da bi taj pozitivan uticaj bio delimican (samo 11 odsto smatra da ne bi uticao). Polovina (50,7 odsto) nije primetila promene nove lokalne vlasti prema korupciji, a trecina (37 odsto) kaze da je ta promena nedovoljna (6,8 odsto - taj odnos je pogorsan). Slicna je ocena odnosa nove republicke vlasti prema korupciji (45,9 odsto „ne“, 35,6 odsto „da, ali ne dovoljno“).
U praksi, anketirani imaju razlicita iskustva sa korupcijom. Priblizno polovina (47 odsto) licno se susrela sa nekim oblikom korupcije, a tacno polovina (50 odsto) nije imala tu „(ne)srecu“. Skoro polovina (45,3 odsto) onih koji su imali „bliski susret trece vrste“ sa korupcijom nije mogla ili nije htela da navede u kojoj oblasti je to bilo, a preostali su ih naveli sledecim redom: zdravstvo (19,2 odsto), policija (16,4 odsto), opstina (6,8 odsto), sudstvo (5,5 odsto), skolstvo (4,1 odsto) i privreda (2,7 odsto).
Kao najbolji vid borbe protiv korupcije gradjani oznacavaju primenu zakona (34,2 odsto) i strozi krivicni zakon (23 odsto), potom javno „zigosanje“ korumpiranih lica (13,7 odsto), podizanje nivoa svesti o posledicama korupcije (10,3 odsto), vece plate zaposlenih u javnim sluzbama (9,6 odsto) i aktivnije ucesce gradjana u suprostavljanju korupciji (5,5 odsto).
Skoro poplovina (47,3 odsto) ispitanika smatra da je kampanja Lingve „Hrabro, NE korupciji“ delimicno ohrabrila sugradjane u suprotstavljanju korupciji, 27,3 odsto smatra da ih je potpuno ohrabrila, a 22 odsto da ih nije ohrabrila.

OBRAZOVANJE, ZDRAVSTVO
Iako dosta neopredeljenih (oko 40 odsto bez odgovora), ozbiljan broj ispitanika smatra da kvalitet obrazovanja i opremljenost skola nisu na potrebnom nivou (35,7 odsto), pri cemu su najvise nezadovoljni obimom gradiva, nedostatkom opreme i odnosom nastavnik - ucenik. Samo 6,2 odsto smatra da nas obrazovni sistem zasluzuje odlicnu ocenu 5, 13,7 daje prelaznu ocenu - dovoljan 2, pa 13 odsto ocenu vrlo dobar 4, a najmanje (3,4 odsto) nedovoljnu ocenu 1, dok cak 39 odsto anketiranih nije zelelo da ocenjuje taj kvalitet. Dve trecine ispitanih koji imaju decu predskolskog uzrasta smatra da svoje dete moze da upise u vrtic, a trecina je dala negativan odgovor.
U oblasti zdravstvene zastite, 44,5 odsto gradjana delimicno je zadovoljno uslugama koje im se pruzaju, 24 odsto je zadovoljno, a 26 odsto nije zadovoljno tim uslugama. Nezadovoljni gradjani posebno su ljuti zbog velikih guzvi u cekaonicama (26,7 odsto), korumpiranosti zdravstvenog osoblja (15,8 odsto), loseg odnosa lekar - pacijent (14,4 odsto), nestrucnosti zdravstvenih radnika (8,9 odsto) i neopremljenosti zdravetvsenih ustavnova (7,5 odsto). Ipak, veliki broj ispitanika ocenio je da je projekat „Izabrani lekar“ doveo do pozitivnog pomaka u oblasti osnovne zdravstvene zastite (35,6 odsto), veci broj smatra da je taj pozitivni efekat delimican (32,7 odsto), dok je samo petina (21,2 odsto) dala negativnu ocenu. Pri tom, dve trecine (67,1 odsto) zna ime svog „izabranog lekara“. Prema rezultatima ankete, gradjani su uglavnom zadovoljni (44,5 odsto) ili delimicno zadovoljni (36,3 odsto) snabdevenoscu apoteka lekovima.

(NE)POVERENJE U VLAST
Veoma su indikativni rezultati ankete o odnosu gradjana, odnosno njihovom poverenju, prema aktuelnoj lokalnoj vlasti u Kraljevu. Tacno polovina anketiranih smatra da lokalna vlast nije nista ispunila od predizbornih obecanja, trecina da je delimicno ispunila ta obecanja, a samo 2,7 odsto da ih je ispunila u potpunosti. Mali procenat zadovoljnih ili delimicno zadovoljnih smatra da je nova lokalna vlast najvise uradila da grad bude lepsi i cistiji (15,1 odsto), zatim da opstinske sluzbe budu servis gradjana (4,8 odsto), na poboljsanju uslova u skolama i vrticima (4,1 odsto), u uspesnijoj saradnji sa stranim donatorima (4,1 odsto), bogatijem sportskom i kulturnom zivotu (3,4 odsto) i podizanju krivicnih prijava protiv funkcionera iz prethodne vlasti (2,1 odsto), dok je 63,7 odsto ostalo bez reci (odgovora). Kao razlog za losu ocenu, pak, anketirani su naveli losu vlast, njenu neorganizovanost, korupciju, nestrucnost, nemotivisanost i nedostatak novca. Cak 82,2 odsto ispitanih ne veruje da ce aktuelna opstinska vlast u Kraljevu iduce godine ispuniti svoja obecanja!?
Ispitanici su se podelili u oceni rada opstinskih sluzbenika jer 41,1 odsto smatra da oni sluzbenici sa kojima su se susretali nisu ni ljubazni ni efikasni, jedan broj da su samo ljubazni (22,6 odsto), drugi da su samo efikasni (7,5 odsto), treci da su i jedno i drugo (19,2 odsto), dok 9,6 odsto anketiranih nije dalo odgovor. Najlosije su ocenjene salterske sluzbe (30,1 odsto), potom poreska uprava (19,9 odsto) i inspekcija (14,4 odsto), a mali broj nije zadovoljan ni pisarnicom (4,1 odsto), maticnom (3,4 odsto) i nekim drugim sluzbama. Na pitanje kojom sluzbom su najzadovoljniji, gradjani su na prvo mesto stavili maticnu sluzbu (31,5 odsto), dok ostale nemaju dvocifren postotak.
Anketirani su dosta jedinstveni u oceni da se opstinski organi ne mogu kontrolisati (nimalo 35,6 odsto, delimicno 42,5 odsto, „mogu“ 17,8 odsto), a kao razlozi se najcesce navode nedostupnost organa, nedostatak informacija, korupcija u radu, nesposobnost odbornika i nesprovodjenje zakona. U skladu sa tim, vecina ispitanih smatra da uopste nema ili nema dovoljno informacija o radu opstinskih vlasti, polovina ocenjuje da ta vlast nije do sada uradila nista ili da je ponesto uradila samo na ulepsavanju grada, ulica i javnoj rasveti, dok druge primere ne navode. Dve trecine ispitanika ne veruje nijednom aktuelnom opstinskom funkcioneru, skoro tri cetvrtine nije zadovoljno kontaktom odbornika sa gradjanima, tri cetvrtine ne zna kako se zove „njegov“ odbornik, a dve trecine smatra da TV Kraljevo treba da direktno prenosi skupstinska zasedanja.
Sve u svemu, bez obzira na reprezentativnost uzorka (uz ovakvu besparicu da li je mogao biti veci?), primenjeni metod i moguce druge primedbe (koje se mogu i koje ce sigurno biti date), i ovogodisnja anketa Regionalnog centra GA „Lingva“ u Kraljevu dala je dosta objektivnu sliku stanja u opstini Kraljevo. Ovo je jedna od retkih takvih anketa koja se kontinuirano sprovodi u „unutrasnjosti“ Srbije, a obiljem dragocenih podataka, bez obzira na sitne nedostatke, mogla bi da posluzi KAO PUTOKAZ STA NAM VALJA CINITI u 2005. godini da se do sledeceg takvog ispitivanja bar nesto nabolje promeni!?

INTERVJU: DR RADOSLAV JOVIC, PREDSEDNIK OPSTINE KRALJEVO - pise Rajko Saric
Godina uspesnog snalazenja

   Prvi predsednik opstine Kraljevo, kako sam tvrdi, nasao se u problemima proizaslim iz brojnih nejasnoca novog Zakona o lokalnoj samoupravi i gomile problema nastalih kao posledica uvodjenja privremenih mera. Ipak, jednogodisnja saradnja svih struktura vlasti, kojom su sagledani i definisani najprioritetniji zadaci za naredni period, dobila je pozitivnu ocenu.
   Kada sam dosao na mesto predsednika opstine, niko nije umeo da mi kaze koji je moj zadatak. Put novom zakonu o lokalnom samoupravi utirao sam tako sto sam od svih pravnika, kojima raspolaze lokalna uprava, trazio da mi sugerisu i definisu zadatke koji su moj delokurug rada. U nekoliko meseci, dok je trajalo formiranje vladajuce koalicije, i u brojnim kontaktima sa nadleznim ministarstvom, shvatao sam svoju ulogu, koja je veoma odgovorna, koja nosi veliki teret odgovornosti, ali i velika ogranicenja, jer ne mozete da sami, bez Skupstine i drugih organa, donosite neke odluke i trazite resenja. Dakle, potreban je visok nivo saglasnosti predsednika opstine i drugih organa lokalne samouprave.
   Posle nekoliko meseci uspeli smo jasno da definisemo raspodelu politicke moci unutar lokalne samouprave. Jasno smo definisali sta radi Skupstina, sta radi Opstinsko vece, a sta radi predsednik opstine i drugi organi. Taj period, period upoznavanja sa obavezama, nije bio nimalo lak, bilo je potrebno napraviti politicki koncenzus oko mnogih pitanja. Donosenjem i Statuta Skupstine opstine i drugih akata, jasno smo definisali politicku moc u okviru Zakona o lokalnoj samoupravi. To je ono sto je dobro. Svim buducim predsednicima opstine bice lakse jer ce imati utrt put svojih nadleznosti, svog rada i odgovornosti, kaze predsednik opstine dr Radoslav Jovic.
Gospodine predsednice, sa kojim problemima ste se u proteklih godinu dana najcesce susretali i kako ste ih resavali?
   Javnost ove opstine, ovog grada, zna u kakvoj situaciji sam dosao na mesto predsednika opstine. Da je bilo dobro, ne bi izbori za predsednika opstine bili u novembru prosle godine, vec pre mesec-dva, kada su bili opsti lokalni izbori u Srbiji. Dakle, zatekao sam jedno haoticno stanje, koje je bilo posledica sukoba unutar tada vladajuce koalicije DOS. Kada udjete u kucu gde je sve ispreturano i postavljeno naglavacke, onda najpre morate da vidite iz kog ugla treba da pocnete da sredjujete. Nije bilo nimalo lako, ali raduje cinjenica da je postignuta pozitivna politicka atmosfera, za oktavu bolja i kvalitetnija nego sto je bila u ranijem periodu. Cini mi se da su ljudi koji su na prevremenim izborima izabrani na rukovodece funkcije, shvatili ozbiljnost situacije i tezak zivot gradjana ove opstine sa svih aspekata. Upravo ih je teska situacija naterala da mi pomognu i da pocnemo da resavamo problem, da ispreturane stvari u kuci stavimo na pravo mesto.
   Ono sto me je najvise zaprepastilo jeste cinjenica da nismo zatekli nijedan valjan dokument, kvalitetan projekat, da su mnogi donatori dolazili u opstinu, a zatim okretali ledja jer nije bilo strategije koje projekte opstina zeli da realizuje. Decenijama se u ovom gradu govori o obilaznici, o mostu na Ibru, vodosnabdevanju, regionalnoj deponiji i drugim komunalnim problemima. O problemu pretrpanosti deponije nije postojao nijedan dokument, osim vizije zacrtane pre nekoliko decenija. Dakle, citavu ovu godinu upotrebili smo na strateske pravce razvoja opstine, pre svega na komunalnu infrastrukturu i, kao sto je poznato, ja sam sredinom leta potpisao ugovor sa ,,Energogasom" da nasi sugradjani dobiju gas i da na taj nacin resimo jedan od problema...
   Realizacija tog ugovora se otegla, iako je govoreno da bi vec ove zime zitelji nekih naselja mogli da se greju na gas.
   Jeste da se malo usporilo sa realizacijom tog ugovora, ali ja verujem da ce na prolece, cim vremenske prilike to budu dozvolile, ,,Energogas” i izabrani podizvodjaci poceti da realizuju taj projekat. Poznato je, takodje, da smo pokrenuli veliku inicijativu kod Ministarstva za kapitalne investicije, Republicke direkcije za izgradnju i pred Ministarstvom finansija, da ovaj grad dobije podrsku od Republike za realizaciju projekta zaobilaznice. Saobracajni kolaps u nasem gradu je evidentan i nasi sugradjani se sa tim problemom susrecu svakog dana. Smatramo da cemo, ukoliko makar deo tog projekta resimo, tzv ,,bajpas" u Ratini, rasteretiti saobracaj u uzem gradskom jezgru za 20 procenata. To znaci da ulazimo u konkretnu realizaciju tog projekta u 2005. godini.

MALO VODE I MNOGO SMECA
   Javnosti je poznato i da smo u proteklih nekoliko meseci sa republickim organima imali citav niz aktivnosti da naredne godine zapocnemo postavljanje cevovoda koji bi povezao rezervoar u Drakcicima i vodovodnu infrastrukturu u gradu, cime bi bila obezbedjena stabilizacija snabdevanja vodom u kriticnim periodima tokom letnjih meseeci, kada je nestasica vode. Istovremeno, realizacijom tog projekta idemo u susret strateskom resavanju ovog problema.
   Dalje, Kraljevo nije imalo gde da deponuje smece i drugi otpadni materijal, tim pre sto su nadlezne inspekcije vec nalozile JKP ,,Cistoca" da postojecu deponiju vise ne moze da koristi. Zahvaljujuci ogromnoj energiji menadzmenta ,,Cistoce" i celokupne izvrsne vlasti opstine Kraljevo, dosli smo do resenja i potrebne podrske sa nivoa Republike. Sanirali smo postojecu deponiju i sada, prema proceni Instituta ,,Kirilo Savic", njena eksploatacija moze da traje jos pet godina. Pri tome smo usli u stratesko planiranje zajedno sa Vrnjackom Banjom, u proces izgradnje regionalne deponije, kojom bi bio resen ogroman komunalni problem, za period od nekoliko decenija. Prognoze su da bi problem odlaganja smeca bio resen za najmanje tri decenije, a mozda i pola stoleca.
   Imajuci u vidu koliko se drugi gradovi i opstine muce sa ovim problemom, jasno je koliko je znacajno ako problem resimo kako smo planirali.
Ozbiljno smo poceli razmatranje mogucnosti izgradnje novog mosta preko Ibra. Odnosno, zaobilaznica bi delimicno rasteretila saobracaj u gradu, ali mi ozbiljno razmatramo mogucnost pravljenja projekta, za sta smo u budzetu za narednu godinu obezbedili vise sredstava, koja ce biti plasirana preko Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo”, za projekte od kapitalnog znacaja, kakav je i izgradnja mosta.
   To su najkrupnije stvari o kojima smo u proteklih godinu dana razmisljali i koje smo definisali kao prioritet koji mora da bude realizovan, a ne samo predmet politickih prica i predizbornih obecanja. Posebno zelim da istaknem uspesno uvodjenje reda u sektoru drustvenih delatnosti. Rec je o citavom segmentu zivota ovog grada, poput skola, obdanista, ustanova za decju zastitu, socijalne zastite, sporta, kulture itd. Neverovatno je kako su se nedomacinski trosila sredstva namenjena za ove delatnosti. Bez ikakve kontrole, bez ikakvog projekta, ta sredstva su davana po sistemu ,,ko pre devojci, njegova devojka". Formirao sam strucnu komisiju, koja je izvrsila uvid na terenu, napravila projekat i definisala prioritete investicija u oblastima koje sam pomenuo, tako da smo ove godine sve investicije, koje su isle preko Drustvenih delatnosti, investirali po prioritetima. Posebno zelim da istaknem da smo resili prostorne probleme mnogih skola, da je ovaj grad dobio novu skolu - Umetnicku skolu, cime se mozemo ponositi. S druge strane, usli smo u ozbiljan projekat sredjivanja prostora naseg muzeja, koji ce biti najreprezentativniji muzej ove vrste u Srbiji. Dalje, u sportu smo takodje napravili jednu pravicnu raspodelu sredstava, pri cemu sam insistirao da se akcenat da masovnom sportu. Smatramo da tzv. visoki sport, u vremenu u kome zivimo, mora sredstva da obezbedjuje na drugi nacin, a ne iz budzeta lokalne zajednice, kao do sada. Nase je da obezbedmo da se sto vise mladih ukljuci u sportske aktivnosti kako bismo ih odvojili od ulice i ruznih stvari, poput narkomanje, alkoholizma i drugih negativnih pojava. Vec u godini koja je na izmaku dobili smo prve rezultate opravdanosti ovakvog odnosa prema sportu. Brojne manifestacije u ovom gradu propracene su aktivnostima mnogih udruzenja. Dakle, postigli smo cilj da svake aktivnosti budu adekvatno finansijski propracene, a da niko ne dobije previse, odnosno vise od potrebnog. Takodje, nije postojao niko ko je ,,blizak opstinskoj kasi", tj. ,,blizak strukturi vlasti". Svi su bili jednaki.
   Kao predsednik opstine, kakvu ste saradnju imali sa Opstinskim vecem, kao vasim savetodavnim telom, zatim, sa predsednikom Skupstine opstine i drugim visokim predstavnicima lokalne samouprave?
   Sto se tice saradnje sa Opstinskim vecem, moram da istaknem da je to jedan organ koji, sem sto je ovlascen da donosi predlog budzeta, ima zadatak da pomaze predsedniku opstine u donosenju vaznih odluka. Nijednog trenutka nisam zeleo da ga zaobidjem, jer se u njemu nalaze veoma kvalitetni ljudi. Iako oni jesu u sustini deo koalicionog sporazuma stranaka koje su preuzele punu odgovornost za funkcionisanje lokalne vlasti, moram da naglasim da su sve stranke ulozile maksimum napora da u Vece delegiraju kvalitetne ljude, tako da smo imali veoma dobru saradnju. Svakom predsedniku opstine pozeleo bih da ima ovakvo Vece jer se njegovi clanovi ni u jednom trenutku nisu zatvorili u usko stranacke programe, nije bilo nikakvih politickih sukoba ili ucena, kao negativnih stvari kojima se unazadjuje funkcionisanje lokalne samouprave. Problem ovog grada, ove opstine, Vece sagledava objektivno, i meni, kao izvrsnom delu lokalne vlasti, sugerise najbolja resenja.
Sto se tice predsednika Skupstine, mog zamenika, sekretara Skupstine i nacelnika Opstinske uprave, moram reci da sam imao veoma dobru saradnju, koja se ogledala u principijelnom postovanju zakonskih odredbi koje se odnose na nasu odgovornost i nasu obavezu. Sve inicijative koje sam pokrenuo i za koje sam ovlascen po zakonu, predsednik Skupstine je na vreme, u razumnom roku, stavio na dnevni red opstinske Skupstine i davao mogucnost odbornicima da se izjasne o predlogu ili inicijativi.
Na poslednjoj sednici Skupstine opstine usvojen je budzet za narednu godinu, koji ste nazvali razvojnim i agrarnim.
Sto se tice budzeta, moja zelja je bila da se sa pripremom projekcije budzeta za 2005. godinu pocne na vreme. Jos sam u maju strucnim sluzbama dao nalog da prkupljaju misljenja, zahteve, programe i sve druge podatke koji su bitni za objektivno planiranje budzeta. Taj posao intenzivno je radjen nekliko meseci. Pocetkom septembra, sa strucnjacima koji se bave finansijama i poznaju Zakon o budzetu, razmotrio sam sve elemente i, u ovako siromasnoj opstini sa malo novca, a mnogo zahteva, bili smo veoma pazljivi pri raspodeli sredstava. Dali smo jedan predlog projekcije budzeta koji je dva i po meseca bio na javnoj raspravi da bi svi bitni stavovi bili usaglaseni. Vece je jednoglasno prihvatilo konacnu verziju predloga sa kojom smo izasli pred odbornike. Danas je Kraljevo, verovatno, jedina opstina u Srbiji koja je u zakonom predvidjenom roku, 15. decembar, donela odluku o budzetu za 2005. godinu. Ova cinjenica me veoma raduje jer svi korisnici budzetskih sredstava vec sada znaju kolika sredstva mogu da ocekuju u narednoj godini.
    Usvojenom Odlukom ukupni prihodi budzeta opstine Kraljevo u 2005. godini iznosice 1.059.900.000 dinara, sto je za 9,05 odsto vise u odnosu na ovogodisnji realizovani budzetski nivo, posle rebalansa. Budzetski rashodi rasporedjeni su tako sto je 407.894.500 dinara planirano za finansiranje izdataka u oblasti drustvenih delatnosti, 425.500.000 dinara za finansiranje opste komunalne potrosnje i 11.869.000 za tekucu rezervu. Za stalnu budzetsku rezervu opredeljena su sredstva u visini od 10.599.000 dinara.
   Velikim napretkom smatram dobijanje dodatnih 45 miliona dinara od Republike Srbije i, prvi put, formiranje agrarnog budzeta za podsticaj razvoja poljoprivrede, podrsku novim aktivnostima u oblasti primarne zdravstvene i socijalne zastite, stipendiranje najboljih ucenika i studenata. Svakako, tu su i sredstva kojima se pomaze u borbi protiv ,,bele kuge”, te pracenje inostranih donatora i zastita zivotne sredine.

    Tokom rasprave o projekciji budzeta, bilo je primetno da se njegov obim prilagodjava potrebama Direkcije za planiranje i izgradnju, odnosno, projektima od velikog znacaja. Kada je sve to dobilo podrsku, doslo je do iznenadne smene direktora tog preduzeca.
   Tacno je i to da je, na istoj sednici Skupstine opstine na kojoj je doneta Odluka o budzetu, duznosti razresen dosadasnji direktor Direkcije za planiranje i izgradnju. Da budem iskren, nacin na koji je to uradjeno za mene, kao coveka, nije prihvatljiv, ali ja nisam zakonski predlagac kadrovskih resenja, za to je odgovorna Skupstina i ja ne zelim da se mesam u njeno suvereno pravo. Ipak, smatram da kada se donose odluke o bitnim kadrovsim resenjima, treba ,,tri puta izmeriti, pa tek tada preseci". Donosenje kadrovskih resenja na brzinu uvek ima stetne posledice. Ovog puta po grad i opstinu u celini. Nadam se da ce koalicija stranaka na vlasti shvatiti sve negativne strane ovakvog kadrovanja i da cemo se od te boljke, ne samo u Kraljevu, vec u citavoj Srbiji, u narednom periodu osloboditi imajuci u vidu stetu koju trpe gradjani.
   Kao prvog coveka opstine, ne mogu a da vas ne pitam za misljenje o sudbini preduzeca ,,Ibarske novosti” u svetlu predstojece privatizacije medija?
Preduzece za informisanje ,,Ibarske novosti" je u grupi najvaznijih preduzeca na ovom nasem prostoru zato sto je period tranzicije u drustvu veoma bolan i gradjani moraju da imaju nekoga da im tumaci nove promene, da im ukaze kuda i kako proci tim putem, sta je bitno a sta ne, na sta fokusirati javnost. Zbog toga smatram da preduzece koje informise gradjane ima veoma veliki znacaj i uticaj. ,,Ibarske novosti", nazalost, imaju i brojne unutrasnje probleme koji su posledica pogresne politike koja se proteklih godina vodila u ovom gradu, a koja se reflektovala i na desavanja u tom preduzecu. Znaci, ne mogu da svalim odgovornost na pleca zaposlenih jer su politicari, koji su u proteklom periodu kreirali politiku, dobrim delom odgovorni za stanje u tom javnom preduzecu. Tu mislim na politiku zaposljavanja i kvalitet kadrova. Ali, imajuci u vidu cinjenicu sa kakvim skromnim sredstvima raspolaze to preduzece, mogu da kazem da ono, u globalu, funkcionise dobro.
   Ma koliko u ovom trenutku izgledalo da preduzece stoji lose, ono posluje prilicno dobro, s obzirom na ekonomsku situaciju u celini. Ulaskom u proces privatizacije ovo informativno preduzece ce imati veliku prednost u odnosu na druge lokalne medije u Srbiji, jer se nametnulo svojim kvalitetom programa, prostorom koje pokriva svojim signalom i kvalitetom pisanog medija. To preduzece se vec sada izdvojilo kao regionalni centar, kao preduzece od informativnog znacaja i interesa ne samo za Kraljevo, vec i sire. Ubedjen sam da ce oni koji budu odlucili da ucestvuju u privatizaciji takvog jednog preduzeca znati da cene njegovu poziciju upravo zato sto se njegov glas cuo i cuje daleko u Srbiji. To je najvaznija prednost, to je najvazniji kvalitet ,,Ibarskih novosti” koje ce, optimista sam, i u procesu privatizacije opstati i, dobijanjem svezeg kapitala od investitora koji udju u proces privatizacije, znatno ojacati - kako kadrovski, tako i tehnicki.
   I na kraju, sta biste porucili gradjanima Kraljeva sada, na kraju ove kalnedarske godine?
   Zeleo bih da kazem da je funkcija predsednika opstine beznacajna, da nicemu ne sluzi ako predsednik opstine u inicijativama koje pokrece nema podrsku svojih sugradjana. Zeleo bih da istaknem jednu od aktivnosti. Rec je o velikoj akciji ciscenja opstine od divljih deponija. Dobar deo savesnih gradjana je ucestvovao u toj akciji, ali se dobar deo nasih sugradjana oglusio o akciju i apele. Tesko da ce predsednik opstine ili Javno preduzece za cistocu, ma ko bio na njegovom celu, izaci na kraj sa problemom divljeg odlaganja smeca ako nema podrske gradjana. Gradjani moraju da shvate da bez 130.000 savesti predsednik opstine ne moze uciniti nista za dobrobit grada, za dobrobit svih nas. Ako nema podrske, predsednik opstine bolje da i ne postoji.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPSTINSKOG ODBORA DHSS KRALJEVO - pisu Dragan Rajicic i Slobodan Rajic
Ostavka iz licnih razloga

   Saopsteno da je Radmila Vladisavljevic napustila mesto direktora JKP „Cistoca” iz licnih razloga, zbog odsustva iz Kraljeva • Novi direktor „Cistoce” - po Novoj godini • Prof. dr Predrag Stojanovic: Delimicno zadovoljstvo dosadasnjim rezultatima aktuelne lokalne vlasti u Kraljevu i zamerke i zahtevi predsedniku opstine

   Celnici Demohriscanske stranke Srbije u Kraljevu potvrdili su, na konferenciji za novinare Opstinskog odbora te stranke odrzanoj pocekom ove sedmice, da je Radmila Vladisavljevic, direktor Javnog komunalnog preduzeca „Cistoca“, podnela ostavku na tu duznost.
   Iznoseci ovu vest na pres konferenciji, prof. dr Predrag Stojanovic, predsednik OO DHSS Kraljevo, istakao je da su u DHSS zeleli da na ovaj nacin preduprede eventualne „carsijske“ komentare o toj ostavci, pre svega zbog toga sto su razlozi ostavke Radmile Vladisavljevic na duznost direktora „Cistoce“ iskljucivo licne prirode.
   - Zelim samo da javno potvrdim da su iskljucivo licni razlozi moje ostavke i odlaska iz JKP „Cistoca“. Ja cu i fizicki biti odsutna iz Kraljeva posle Nove godine, tako da bi bilo krajnje neuputno da budem vise van Kraljeva nego u njemu, a da vodim jedno tako vazno preduzece kakvo je JKP „Cistoca“ - objasnila je Radmila Vladisavljevic ovaj svoj cin.
   Profesor Stojanovic je rekao da je saradnja sa gospodjom Vladisavljevic bila izuzetna i da je „Cistoca“ sada firma bez problema, jer je u proteklom periodu, od njenog ponovnog izbora na duznost direktora, u tom javnom komunalnom preduzecu mnogo ucinjeno.
   - Iskreno se nadamo da ce po prestanku tog razloga gospodja Vladisavljevic biti sa nama, ne samo na nase zadovoljstvo, nego i na zadovoljstvo gradjana ovog grada jer je njen angazman u JKP „Cistoca“ za ovih nepunih godinu dana bio izuzetan - naglasio je Stojanovic.
   Novo celno kadrovsko resenje za „Cistocu“ koje ce predloziti ova stranka bice poznato pocetkom naredne godine, jer tehnicki nije izvodljivo da se to ucini ranije. S druge strane, kako kaze dr Stojanovic, DHSS je prema politickoj raspodeli odgovorna i za rad „Vodovoda“, gde je takodje situacija bolja nego pre, jer je vodosnabdevanje u Kraljevu znatno bolje, a dug tog preduzeca od 150 miliona sveden je na 80 miliona dinara. Stojanovic je ponovio stav svoje stranke da ce postovati koalicioni sporazum i na sledecem skupstinskom zasedanju podrzati kandidaturu novog direktora Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“.
   Na pres konferenciji prof. Stojanovic je dosadasnje rezultate aktuelne lokalne vlasti u Kraljevu ocenio kao delimicno zadovoljavajuce. Najveca zamerka odnosi se na to sto „protekla gradjevinska sezona nije iskoriscena, ali to je delom posledica vrlo lose zakonske regulative koja nije jasno definisala ingerencije izvrsne lokalne vlasti“. I pored toga, prema Stojanovicevim recima, moglo je mnogo vise da se uradi i ima mesta za dobronamernu kritiku, koja moze da se pretvori u ostar politicki stav.
   - Mislim da bi gospodinu Jovicu bilo mnogo vaznije da iduce godine radi za interese Kraljeva nego da, recimo, pomaze Kragujevcu. Namerno to potenciram, iako ja zaradjujem svoj hleb u Kragujevcu. Svakome mora bude bliza kosulja od kaputa - zakljucio je prof. dr Predrag Stojanovic.

DECJE ODMARALISTE ,,GOC" NE ZNA ZA SEZONU: PODJEDNAKO PRIVLACAN I DJACIMA I SPORTISTIMA U SVAKO DOBA GODINE - pise Jelena Petrovic
Goc - beo, a pitom

    Domacinsko poslovanje preporodilo ovu decju ustanovu, a Goc ucinilo privlacnijim od Kopaonika

   Goc je vec sav beo, sto nije iznenadjenje, jer ova planina retko kuburi sa snegom, najvaznijim atributom planinskog turizma i rekreacije. Uz to, Goc je i pun decje graje: Odmaraliste radi punom parom. Skola u prirodi, nekada jedini ,,posao" Decjeg odmaralista ,,Goc", sada je samo jedan vid aktivnosti, iako verovatno najvazniji.
Prvi utisak poznavalaca Dobrih Voda je da se Goc preporodio! A ono sto je i vaznije - taj utisak se samo pojacava kada se vidi sve sto je na Gocu uradjeno u poslednjih nekoliko meseci.

KUPOVINA HOTELA - MUDAR POTEZ
Hotel ,,Dobre vode", podignut na mestu potpuno nepotrebno porusenog prelepog starog planinarskog doma, radio je jedno vreme dobro, da bi posle zapao u visegodisnju letargiju. Onda su ga opstinske vlasti otkupile i prosledile Decjem odmaralistu ,,Goc", koje je vec u blizini imalo svoje objekte, uglavnom montazne. Skoro deceniju ,,hotel promaja", kupljen 1. jula ove godine, vec od 4. jula pun je gostiju. Najpre je to bio kamp Dejana Brdjovica i njegovih odbojkasa, zatim je dosla plesna grupa ,,Rojal" iz Kraljeva, pa sportisti iz Kraljeva, Usca, Jagodine, Arandjelovca, Beograda. Tada je vec zaboravljena zalosna proslost ovog hotela. Stvoreni su uslovi da se radi i zaradi, a zaradjeno ulozi u adaptaciju, nabavku nove opreme, podizanje nivoa usluga. Hotel je postao privlacan za sve, a posebno za sportiste iz cele zemlje: ,,pristojna" nadmorska visina od oko hiljadu metara dozvoljava da se sa pripremama pocne odmah, bez klimatskog prilagodjavanja i time se smanjuju troskova gostiju.
Kao sto je kupovina objekta bila pravi potez vlasti Opstine, tako je i izbor Aleksandra Levajca za direktora Decjeg odmaralista ,,Goc" bilo odlicno resenje, jer Levajac, i sam sportista i prosvetni radnik, odlicno je znao sta je Gocu potrebno da bi postao san svakog djaka i sportiste.
Humanitarna organizacija ACDI "Voca" napravila je svetski modernu montaznu sportsku halu u kompleksu Decjeg odmaralista, a donacijama se pridruzila i svajcarska humanitarna organizacija MSP. Novo rukovodstvo Odmaralista, na celu sa direktorom Levajcem, ogradilo je halu, postavilo gromobransku zastitu, sto je na ovom podrucju veoma vazno, uradilo unutrasnju rasvetu hale i spoljnu rasvetu ostalih sportskih terena, uradilo pod hale na najprofesionalniji moguci nacin, kao i grejanje hale termogenom, to jest upumpavanjem toplog vazduha, a sada je u toku postavljanje 200 sedista od poliestera. Hala je upotrebljiva i za rekreativno, ali i za profesionalno bavljenje svim sportovima: odbojkom, kosarkom, malim i velikim fudbalom, tenisom, atletikom. Za svecano otvaranje hale odigrana je odbojkaska utakmica izmedju beogradske ,,Crvene zvezde" i ,,Radnickog" iz Kragujevca.
Ovakva sportska hala jedinstvena je na nasim terenima, posebno planinskim, a moze se koristiti danonocno, jer ima rasvetu. Osvetljavanje i spoljnih sportskih terena takodje je doprinelo maksimalnom kapacitetu sportskih aktivnosti na Gocu.

,,SVE ZACAS MOZE DA PROPADNE"
I nemarnom posmatracu ne moze da izmakne cinjenica da se Decjim odmaralistem ,,Goc", sa svim tim objektima, rukovodi veoma domacinski.
Za pranje posteljine i stolnjaka Decje odmaraliste je mesecno trosilo 70.000 dinara. Novo rukovodstvo ide drugim putem: ulaze sredstva u izgradnju vesernice, kupuje tri ves-masine za pranje i po jednu za susenje i peglanje. Investicija je isplativa za godinu dana.
Sledeci poduhvat je jeftinija hrana. Gradi farmu za uzgoj svinja, kako se pomije ne bi bacale i zagadjivale okolinu, da o materijalnoj steti i ne govorimo. Sada je u tovu 70 svinja i gaji se deset krmaca-prasilja. Farma ce dati deset tona mesa, sto podmiruje veliki deo potreba Odmaralista. Podignuti su i objekti za cuvanje 100 koka-nosilja, kao i objekat za klanje i preradu mesa i susara za meso.
Cak i zimnicu prave sami radnici Odmaralista: povrce i voce se kupi po najnizim cenama na kvantaskoj pijaci, a radnici sami zavrse ostalo i uskladiste u namenskim objektima, magacinima.
- Usteda od ovakvog nacina poslovanja je velika - kaze direktor odmaralista Aleksandar Levajac.
- Ta sredstva ulazemo u razvoj. Kuhinja hotela je morala potpuno da bude renovirana, sobe smo okrecili, zamenili duseke i posteljinu, napravili nove agregate koji su bili rak-rana ovog hotela. Cak smo vodili racuna i o kosarkasima, zbog cije smo visine kupili 20 novih kreveta vecih dimenzija. U kuhinju hotela dvadeset godina niko nista nije ulagao, pa smo cak tri puta morali da radimo kompletnu dezinfekciju i da zamenimo sve uredjaje.
I ne samo prava briga o postojecem, vec i puni pogoci u planiranju buducih potreba. Sportska hala je jedan od tih pogodaka, a sada se planira i izgradnja fudbalskog terena pored nje. Nema sumnje da ce to biti jos jedan gocki biser za sve posetioce ove planine.
- Disciplina je u nasoj firmi veoma ostra jer smo svesni da se sve ovo zacas moze upropastiti - istice Levajac.

DA LI KRALJEVO ZNA STA IMA?
Mnogi Kraljevcani zagledani su u Kopaonik, a Goc, koji im je pred nosem, ne vide.
- Sa aktuelnim opstinskim rukovodstvom, posebno sa predsednikom Opstine dr Radoslavom Jovicem, nije takav slucaj. On ima puno razumevanja za nas razvoj i to se vec isplacuje: ne jurimo mi goste, vec oni nas. Nas sportsko-rekreativni centar postao je najozbiljnija konkurencija Kopaoniku - kaze Levajac.
Medjutim, ono sto je najveca smetnja daljem razvoju Goca, a sto nije samo u moci lokalnih vlasti, jeste izgradnja puta od Kraljeva do Dobrih Voda.
Bavljenje Gocom prevazilazi razmere amaterizma i prerasta u profesionalnu sporstko-rekreativno-turisticku delatnost. Pomoc opstine je velika, Decje odmaraliste je delimicno budzetska ustanova, ali drugim delom i samofinansirajuca. Ekipa, koja sprovodi sve planove i ciljeve ove ustanove, broji pedesetak zaposlenih. Oni su svi potpuno svesni blaga koje im je povereno, vrednosti Goca, ali bi bilo bolje da u Kraljevu ima jos malo vise razumevanja, ukljucujuci i trud da se angazuje Ministrstvo za kapitalne investicije i popravi veoma ostecen prilazni put.

SKOLA NA GOCU - DECJI SAN
Decje odmaraliste na Gocu je stalno puno. I preko raspusta. Prvenstveno ga koriste deca iz kraljevackih osnovnih skola, ali u slobodnim terminima dolaze i djaci iz Zrenjanina, Beograda, Nisa, Cacka. Za nedelju dana boravka na Gocu, roditelj mora da izdvoji 4.200 dinara, sto moze da plati u cetiri rate. Medjutim, od tog novca Odmaralistu ide samo 2.800 dinara, od cega mora da se podmire hrana, lecenje, grejanje, smestaj, koriscenje svih sportskih terena, prevoz i sve ostalo. Skola u prirodi je po nastavnim planovima obavezna. Medjutim, Levajac smatra da nije pravo resenje dovesti djake na Goc i drzati ih u ucionici (u skoli u ovom Odmaralistu postoje cetiri ucionice, nastavnicka kancelarija i prateci sadrzaji), vec treba koristiti prirodu u najvecoj mogucoj meri, bez obzira na godisnje doba. Zato ce uskoro organizovati seminar za nastavnike i pedagoge, na kome ce strucnjaci davati instrukcije o radu sa decom u prirodi, o pedagoskom i didaktickom znacaju skole u prirodi.
- Ovde mi se sve dopada i jedva cekam da dodjem - kaze Nevena Tufegdzic, ucenica cetvrtog razreda OS ,,Cibukovacki partizani", i dodaje:
- Najvise volim zivot u kolektivu sa mojim skolskim drustvom, volim sto smo zajedno na rucku i u igri, a posebno u disko-klubu...
Ona kaze da se ne uzeli roditelja za tih nedelju dana, jer je okruzena drustvom iz skole. NJena drugarica Natasa Andrijanic dodaje:
- Bilo bi tuzno da ne postoji ova skola u prirodi!
Ucitelj Vojimir Ristic Rile, koji sa svojom skolom ,,Cibukovacki partizani" dolazi ovde vec 25 godina, kaze da je svake godine sve zadovoljniji:
- Uslovi su sve bolji, narocito za razne sportove. Priroda prosto mami i svaki trenutak koristimo da vodimo decu u setnju padinama Goca. Ne znam da li je sadrzajniji sportski, stvaralacki ili zabavni program. Nije nam lako, velika je nasa odgovornost za decu koju pazimo 24 sata, ali nam je lepo.
Riletova koleginica iz ,,Cetvrtog kraljevackog bataljona" Slobodanka Jovanovic, koja svu svoju ljubav posvecuje djacima, takodje rado dolazi na Goc:
- Mi smo stari znanci ove planine. Boravak dece u prirodi ima visstruki znacaj. Neka se deca prvi put odvajaju od kuce i prvi put zive u kolektivu gde vise nema ,,moje" i ,,tvoje", vec samo ,,nase". Zdravstveni razlozi za boravak dece na planini takodje nisu zanemarljivi. Program naseg rada prilagodjavamo uslovima i vremenskim prilikama. Najveci deo vremena provodimo napolju, ali imamo i program za unutra. Pored ucenja, tu su razne zabave, sa pedagoskom konotacijom: takmicenja u pevanju, recitovanju, plesu, glumi, pravljenju maski...
Maskembali su tradicija gockog decjeg odmaralista. O njima se razmislja i kod kuce i mnoga deca sada dolaze spremna. I Julijana Rakonjac, ucenica treceg razreda ,,Cetvrtog kraljevakog bataljona", dosla je spremna:
- Bicu foka! Donela sam crnu suknju, crni duks sa kapuljacom, nacrtacemo brkove...
Julijana je dolazila na Goc tri puta i svake godine joj je sve lepse. najvise voli druzenje, voli sto je u osmokrevetnoj sobi:
- Uvece zaspimo, ali se desi i da se probudimo, pa nastavimo pricu i smeh...
Smeh je lek za sve boljke, pa i za one koji tuguju zbog odvajanja od roditelja, iako je takvih malo.
Uciteljica Slobodanka Jovanovic posebno se posvecuje svakom detetu, njegovom ucenju, ali i vaspitavanju, pa tu ne budu samo obavezni skolski sadrzaji, vec sve ono sto cini zivot i sto je osnov buduce kvalitetne licnosti. NJoj ne promakne nijedna decja potreba ili zelja.
Kada su je ucenici podsetili da su u nedelju, kada su dosli na Goc, bili Detinjci, ona je pripremila specijalne vrpce sa masnicama i sve ih, iduci od jednog do drugog, po tradicionalnim srpskim obicajima, vezala.
- Dobila sam malo kafe i poneku cokoladu, pa smo sve to podelili. Ali, sad u nedelju su Materice, pa moram da im se revansiram! - kaze Slobodanka, ponosna i na vec osvojenu sampionsku titulu njenog djaka u pevanju, svesna da i na maskembalu masti njenih ucenika, uz njenu svesrdnu pomoc, nema ravnih.

NIKAD ZADOVOLJNI POSTIGNUTIM
Da bi se Odmaraliste ,,Goc" razvijalo, rukovodstvo ove ustanove nikad nije zadovoljno postignutim i nijedan nedostatak mu ne promakne. Tako su vec zavrseni dogovori sa Telekomom da se telefonska veza pojaca u oblasti fiksne telefonije sa 30 brojeva (sada postoji samo jedan broj i jedna halo-govornica), kao i da se podrucje pokrije boljim signalom mobilne telefonije.
Decjem odmaralistu ,,Goc" pripada i objekat na Rudnu sa 40 lezajeva. On je, iako renoviran, do proleca van funkcije, jer jos nije do kraja resen problem nedovoljne kolicine vode. Naprolece ce radovi biti zavrseni i ucenici ce moci i tu da dolaze, a prednosti i lepote Rudna su takodje velike i nedovoljno poznate. Kao pretkontrola uslova smestaja i boravka na Rudnu, letos su tamo nedelju dana boravili slikari iz cele Srbije, uzivali gostoprimstvo Decjeg odmaralista i ostavili po jednu sliku, da se oplemene zidovi zgrade i deca uce lepom.
- Zdravstveni, ali i pedagoski interes dece jeste da borave na planini, ali bi najbolje bilo da ima uslova i za boravak na moru. Mi nemamo svoje objekte na moru, ali Fabrika vagona ima odmaraliste u Buljaricama kod Petrovca, sa 70 ari vlastitog placa, koje je sada van upotrebe. Steta bi bila da se to bogatstvo da nekom drugom, kad bi vec moglo da ostane deci Kraljeva. Decje odmaraliste ,,Goc" spremno je da u tom smislu pregovara sa Fabrikom vagona... - kaze Aleksandar Levajac.
Kako izgleda Decje odmaraliste na Gocu sada, i kako je izgledalo ranije - pravi je argument za pomoc u razvoju i u ovom pravcu. A mozda bi trebalo saslusati i druge njegove ideje: da se u Sokolji napravi restoran sa velikim parkingom, da se uspostavi prevoz zicarom od Sokolje do Dobrih Voda, da se - a to je vec dalekosezniji plan - vrati, kao prvorazredna turisticka atrakcija, cuveni voz ,,cira".

 "IBARSKE NOVOSTI" U POSETI ZARKU KRIVOKAPICU, DIREKTORU SPORTSKOG CENTRA "IBAR" - pise Ivan Rajovic
Vrhunski dometi u svemu cime se bavi

   Nekada izuzetno uspesan sportista, vec dva mandata na mestu uspesnog direktora Sportskog centra "Ibar" • Jedan od retkih ljudi u gradu oko cijeg moralnog lika i dela gotovo da nema nikakvih dilema, sto je danas izuzetna retkost • Na prvom mestu briga za mlade • Kraljevo, posle Beograda, jedan od vodecih sportskih centara u Srbiji

    Zarko Krivokapic, nekada vrhunski kosarkas, a danas jedan od najuspesnijih direktora iz garniture takozvanih kadrova nove vlasti, rodjen 1956. godine. Najatraktivnijim sportom u Srbiji poceo je da se bavi u Peci, a potom je igrao u Beogradu, u kadetskoj ekipi "Crvene zvezde". Potom je ponovo igrao u Peci, krusevackom "Napretku" i na kraju, kraljevackoj "Slogi". Onog trenutka, danas sa ponosom istice Zarko, kada je 1979. dosao u Kraljevo on je prakticno zavrsio sa svim mogucnostima odlaska iz ovog grada i postao pravi Kraljevcanin sa najboljim osobinama koje mogu da krase tada vec bivseg aktivnog sportistu i predstavnika ovog u mnogim oblastima reprezentativnog grada. Krivokapic je u medjuvremenu osnovao porodicu i nastavio da zivim ovde gde je, kako voli da kaze, igrom slucaja, a vezano za te njegove sportske dane postao i direktor. A o kakvom se rukovodiocu radi mozda na svojevrstan nacin govori i to sto mu naredne godine istice i drugi mandat, a da bar za sada na vidiku nema nekog ko bi mogao da mu bude adekvatna zamena. Stavise, sudeci po reakcijama sportskih poslenika i ljubitelja sporta, nema ni potrebe da se o tome uopste razmislja. Zarko je u svom domenu dao maksimum, a rezultati su vidljivi. Tome bi trebalo pridodati i medjuljudske odnose u kolektivu koji su na zavidnom nivou, a sto je samo jedan od preduslova za uspesno poslovanje.

NAJVECI DOMETI U KARIJERI SPORTISTE
Najvecim dometom u svojoj sportskoj karijeri Zarko Krivokapic smatra igranje u kadetskoj ekipi "Crvene zvezde" 1972 - 73. kada su osvojili Kup jugoslavije u Splitu i kada je i on bio u toj petorci. Nije rado govorio o tim stvarima ni tada, a narocito ne sada kada je to dosta daleka proslost, ali svojim najvecim domet svakako smatra igranje Prve lige 83,84, 85 i 86 . godine kada je kosarkaski klub "Sloga" u pitanju. "Za mene je to nesto najvece i najlepse sto sam doziveo u sportskoj karijeri. Bio sam u tim godinama prvi strelac B lige u poslednjem kolu kada me je pokojni Drazen Petrovic presao u slobodnim bacanjima. Bio sam dakle jedan od ucesnika te velike kraljevacke ekipe uz neka pojacanja sa strane kada smo jedne godine uspeli da opstanemo u Prvoj ligi, a zahvaljujuci nekim interesima jugoslovenske kosarke zrtvovali smo velike Slogine igrace da bismo izveli mladje, kao sto je Divac. Tako da smo mozda mogli jos neku godinu da opstanemo sa nasom starijom i iskusnijom ekipom. Mi smo tada igrali sa Cibonom, Jugoplastikom, Zvezdom, Partizanom. Recimo, od sadasnjih klubova u Prvoj ligi prakticno ne postoji ni jedan koji je igrao u toj ligi. U to vreme Cibona je dve godine za redom bila prvak Evrope i oni su igrali u nasoj maloj sali gde sam ja sada direktor i ovih dana sam cuo izjavu Ciboninog direktora Nakica koji kaze da se pravi igraci prave u salama kao sto je ova nasa", prica Zarko.

PRAVI COVEK NA PRAVOM MESTU
Vec u prvim danima postavljanja novih funkcionera na kljucna rukovodeca mesta, pre sada vec skoro 8 godina, Zarko Krivokapic je bio gotovo jedini kandidat oko cijeg izbora nije bilo nikakvih dilema niti prigovora, jedini covek koji je na to mesto dosao zato sto boljeg nije bilo i sto mu to jednostavno po svim pravima i logici pripadalo. "Mnogi u to ne veruju, ja sam u to vreme bio trener i otisao sam iz Kraljeva. Ja i danas sa zadovoljstvom pricam da mi je to mesto ponudjeno a da nisam ucestvovao ni u kakvom politickom lobiranju, osim sto sam uvek kada sam mogao dolazio do spomenika gde su u to vreme odrzavani protesti. To je bio moj jedini politicki angazman, a ni danas nisam u toj sferi , mada mogi ne veruju da sam na taj nacin mogao da dodjem na ovo mesto, a evo uskoro mi istice i drugi mandat. Nisam u politici, ne smatram da je lose to sto se neko bavi ali ja se time ne bavim i mislim da imam prava da se time ne bavim i da to bude isto toliko vazno kao sto se neko time bavi, tvrdi moj sagovornik i nastavlja, "Ja sam taj posao prihvatio na specifican nacin, buduci da sam dugo bio prisutan u sportu, ali i u sportskim objektima, a poznavao sam stanje u kraljevackom sportu. Kad sam dosao moj osnovni moto i prvi pocetak je bio da popravim i dovedem u red ono sto mi je smetalo kao nekadasnjem igracu, jer smo mi tada bili u najjacoj ligi Evrope, u neku ruku profesionalci, i moj cilj je bio da sto vise uradim na objektima da se stvore bolji uslovi u kojima bi se sportisti lepo osecali ali i posetioci sportskih dogadjanja. Citav grad zna da se radi o vrlo starim objektima, Hala sportova, bazen, atletski stadion sa kuglanom i mali tereni, sve osim fudbalskog stadiona. Nama je opstina dala te objekte kojima mi upravljamo i raspolazemo i sve vreme tokom ovih proteklih sedam godina ja sam se trudio maksimalno da na njima radim zajedno sa svojim saradnicima da svakodnevno ispunjavamo uslove o kojima sam pricao. Mi nismo imali novca za neke posebne investicije ali smo ucinili to da danas moze u svim nasim objektima da se igra i da se odrzavaju takmicenja saveznog ranga. I za medjunarodne mislim da se mi sasvim dobro uklapamo, ali za sve je to potrebno da prodje vreme, mada ja znam da nasi sportisti svakodnevno imaju maksimalne uslove za svaki trening i svaku utakmicu i da se ne moze desiti da neko zato sto nesto nije platio dodje u situaciju da ne odrzi trening. Dakle, sve usluge odrzavanja treninga i racunovodstvene usluge su besplatne za sve klubove koji su kod nas. Radi se o blizu 40 klubova koji koriste nasa tri najprofesionalnija sportska objekta."

VREDNI REZULTATI U NEMOGUCIM USLOVIMA
Posle niza godina provedenih na mestu prvog coveka kraljevackog sporta Zarko Krivokapic je samo ucvrstio davnasnje uverenje da je sport kao takav vrlo bitan i tvrdi da je Kraljevo, imajuci u vidu u kakvim uslovima zivimo i koliko novca ima, posle Beograda, pa mozda i Novog Sada, jedan od najpoznatijih sprtskih gradova u Srbiji. "Ja zato mogu da budem ponosan sto sam na celu ustanove koja upravlja tim objektima i pruza uslove tim dobrim nasim klubovima da postanu to sto jesu u ovakvoj situaciji u kakvoj se mi danas nalazimo", kaze on.
Zarko je neosporno opravdao ocekivanja svih poklonika sporta u Kraljevu, i to u vrlo teskim okolnostima. Kada je u pitanju nezaobilazna podrska lokalne samouprave, on kaze da je evidentna cinjenica da postoji Sportski centar ciji je osnivac i finansijer opstina. "Mi odrzavamo te objekte u kojima trenira toliko klubova i odrzavaju se takmicenja, a opet dolazimo na istu pricu kako sa vrlo malo para sportisti u Kraljevu mogu da odrzavaju sve delatnosti. Brojke su vrlo male, za ovu godinu recimo za sve aktivnosti Sportskog centa je izdvojeno oko 30 miliona dinara, od cega 20 miliona klubovima ide direktno, a deset miliona za plate i odrzavanje objekata. Ja licno imam takav odnos sa strucnim skupstinskim sluzbama koji je vrlo korektan, medjutim, licno mislim da bi za sport trebalo izdvojiti mnogo vise od sadasnjih 2,80% koliko je predvidjeno za ovu godinu. Ipak, moramo sagledati i probleme svih ostalih subjekata u nasem gradu. Voleo bih da se svake godine ostvari i po neka ne tako velika investicija od par miliona kako bi se uradilo nesto na ovim objektima ili da se uradi neki novi teren gde bi jos nekoliko stotina dece doslo da trenira, kao sto je nasa obala koja je bogom dana, a mi bi trebalo da uradimo nesto da je dovedemo u takvo stanje da ona posluzi za rekreaciju mladih.

IZMEDJU MOGUCNOSTI I VIZIJE
Na pitanje kako bi po njemu, da je u mogucnosti, trebalo da izgleda Kraljevo kao grad sporta Zarko odgovara: "Kada bih ja bio taj koji bi opredeljivao parde i pitao se o svemu, napravio bih sto vise otvorenih terena, napravio bih pet malih sala gde bi svakodnevno moglo da se trenira. Dakle, mnogo malih terena i sala gde bi veliki broj mladih dolazio da trenira. To je realno. Postoji inicijativni odbor za izgradnju zatvorenog bazena, u kojem se i ja nalazim, i ja se nadam da ce za godinu dana to krenuti. Mozda sam mogao u zivotu da budem i nesto drugo u skladu sa svojim obrazovanjem i preokupacijama, ali citav moj zivot je vezan za sport. Rekao sam kako sam i na indirektan nacin po okoncanju aktivne karijere sportiste nastavio da se bavim sportom i sportistima, i danas kada imam dosta godina u tom poslu i kada mi istice drugi mandat jedino o cemu razmisljam jeste da se sto vise dece ukljuci u aktivno bavljenje sportom. Mada vise od 90 % njih nikada u zivotu ne postanu sportisti tako pripremljeni mogu da se bave drugim poslovima ali mnogo uspesnije od ostalih. Zapravo slobodno mogu reci da je sport moj zivot i da sam dobar deo sebe poklonio ovom gradu cijim se delom osecam.
Krivokapic, kako tvrdi i kao sportista, a i kao rukovodilac nikada nikome nije odmogao, a pomagao je koliko je mogao. Ni "vlast" ga nije promenila, jedini je koji radi u svojoj prodici i nije stekao nista vise od onoga sto je imao kada je poceo da se bavi ovim poslom. Sudeci po ugledu koji uziva u ovom gradu, ali i ljuskim osobinama koje ga krase, Zarko Krivokapic bi mirne duse mogao da bude na mestu nekog od poliicara koji bi na najbolji nacin reptrezentovao ovaj grad i ono sto njegovi gradjani zele. Medjutim, on kaze da o tome ne razmislja, da mu je sport pre i iznad svega i da jedino o cemu razmislja jeste da sport i sportisti dobiju sto vise, ali na korektan i direktan nacin. "Imao sam to zadovoljsto da sam mnogim predsednicima i nacelnicima, a i ljudima koji se ne razumeju u sport, uspevao da objasnim u cemu su pravi problemi, a mislim da u tome uspevam i danas. Mi Srbi, a pogotovu mi na ovom nasem lokalnom nivou, cesto smo u nekim nemogucim situacijama i trebalo bi traziti bilo kakvo resenje da idemo ka boljem, narocito kada su u pitanju deca koja nisu ni za sta kriva, a pogotovu ne za ovo sto se sa nama desava ovih poslednjih godina.

BICE JOS VRHUNSKIH SPORTISTA U KRALJEVU
-Kraljevo je dalo veliki broj uspesnih sportista ali ja sam siguran da ce zahvaljujuci entuzijastima iz ovog grada biti jos mnogo vrhunskih sportista koji ce igrati za nase klubove, a sve vise i za ove vani, bez obzira sto moram da kazem da ni mene narocito ne interesuje Evropa, vec da ovaj narod zivi bolje. Mi smo vec davno u Evropi, i nista nemamo od toga sto ce neko napisati jednoga dana da smo mi postali deo Evrope, a znamo da smo bili medju prvim zemljama u svetu. Ali, to neki drugi ljudi danas regulisu i oni odredjuju kada je ko koji deo sveta i Evrope. No, mi cemo i dalje davati vrhunske sportiste i zahvaljujuci ovakvom podneblju sa okolinom. Ja bih nasim sportistima pozeleo jos vise uspeha u narednoj godini, kaze na kraju naseg razgovora direktor Sportskog centra "Ibar" Zarko Krivokapic.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

REAGOVANJA
Neminovno je javno suocenje

   Pored duznog postovanja prema autoru teksta ,,Pravo ucesca u kulturnom zivotu" i vasoj informativnoj kuci, stoga sto su od svih pozvanih medija, kulturnih ustanova, relevantnih politickih partija i organa lokalne uprave i pravde tribini prisustvovali samo ekipa Televizije Kraljevo i vasa novinarka B. Milosavljevic, koja je uz to jedina do kraja dosledno odslusala nasa svedocenja i ucestvovala u razgovoru i diskusijama, prinudjeni smo da reagujemo. S obzirom na to da smo neposredni ucesnici svih dogadjanja, najpozvaniji smo da neke bitne detalje dopunimo i preciznije predstavimo na debati pokrenuta pitanja, jer nam je ovo, za cetiri godine, druga prilika da javno kazemo sta znamo o ULUK-u.
Na ovom otvorenom svedocenju jasno je receno:
1. Da je 2000. godine iz Galerije i Udruzenja - ULUK-a, a ne ,,Vladislava Marzika", od 98 legalno uclanjenih, nezakonito izbaceno oko 70 clanova.
2. Da je sluzba SUP-a Kraljevo svojim aljkavim radom od samog nastanka Udruzenja vise puta krsila Zakon o drustvenim organizacijama i udruzenjima gradjana i prava coveka garantovana Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, sa, i u zakljucku tribine, jasno navedenim clanovima.
3. Da je ideju ,,podela udruzenja" smislio i prvi put plasirao Perica Maksic, tada vas TV novinar, danas odgovorni urednik Televizije Kraljevo i profesor istorije u novoosnovanoj umetnickoj skoli.
4. Da se floskula o ,,licnim nesuglasicama" izmedju predsednika Velimira Zelenovica i potpredsednika, kasnije predsednika UO ULUK-a, Milorada - Cuja Vujasanina pogresno eksploatise kao bitna. Tacno je da postoji sukob, ali ne privatni, vec sukob izmedju nelegalnih i legalnih postupaka organa ULUK-a, bezakonja i zakonitosti, lazi i istine.
5. Da je otkrivena i delimicno potvrdjena nenamenska potrosnja i pronevera materijalnih i novcanih sredstava dobijenih za gradnju Galerije ULUK-a od mnogih, pokazace se, prevarenih sugradjana i humanitarne organizacije SDR-a.
6. Da je rukovodstvo Udruzenja ucinilo vise zloupotreba sluzbenog polozaja, npr. skrivanje arhivskih dokumenata (statut iz 1988), usvajanje statuta bez citanja na nezakonitoj skupstini sazvanoj protiv pravila definisanih vazecim Statutom ULUK-a i Pravilnikom o radu skupstine, falsifikovanje kvoruma na istoj, falsifikovanje pecata, oduzimanje kljuceva od dezurnog na izlozbi u Galeriji i zamena brava na njenim ulaznim vratima i mnogih drugih.
   Tacno je da je jedan od predloga za povratak u Galeriju i Udruzenje bio da se svi po pravu ponovo uclanimo u Udruzenje, ali je tacno i to da bismo time legalizovali sve do sada ucinjene prekrsaje, te da bismo ulaskom u clanstvo preuzeli i dugove koje je, kako se prica u poslednje cetiri godine, napravilo sadasnje rukovodstvo.
   Zbog niza verovatno opravdanih nedorecenosti i neopravdano dobronamernih sugestija u pomenutom tekstu najbolja je ideja, a predlozila je bas njegova autorka, da se ovaj ozbiljan problem o kome se govori u umetnickim krugovima sirom Srbije iskaze u jednom javnom suocenju, kome bi prisustvovali pored zastupnika ULUK-a i ,,Marzika" i predstavnici suda, SUP-a i lokalne uprave. Jedino tako ce se svi cijim se novcem finansira ova cetvorogodisnja sramota, neposredno upoznati sa dogadjajima, a nece biti potrebno veliko pravno znanje da bi se razumela istina ko se ruga sugradjanima i zakonodavcu i ko vredja osnovna moralna nacela i ljudsku savest.

Za proterane iz ULUK-a
Gordana Mihailovic, sekretar i
Milorad - Cujo Vujasanin, predsednik UO



NARODNA BIBLIOTEKA - pise Bojana Milosavljevic
Most poezije

   Proslog cetvrtka u Narodnoj biblioteci ,,Stefan Prvovencani" upriliceno je nesvakidasnje knjizevno vece, ciji je gost bio poljski pesnik mlade generacije Bartolomej Majzel. Uz organizatore i domacine programa u Kraljevu, Majzel je promovisao dvojezicnu knjigu pesama ,,Srpsko-poljski most poezije". Ovu zbirku osmislila je ,,Knjizevna grupa kragujevacka", odnosno mladi pisci koji se bave promocijom autora rodjenih posle 1970. godine. Zbornik nasih i poljskih pesnika objavio je Studentski kulturni centar - Kragujevac.

Mada je u ovoj knjizi izabrano stvaralastvo mladih literata, kako se na promociji culo, njihove poetike su vec prepoznatljive, a prisustvo u kulturnoj javnosti primeceno. Od domacih pesnika u zbirci ,,Srpsko-poljski most poezije" zastupljeni su: Dragan Boskovic, Ana Ristovic, Nenad Jovanovic i Aleksandar Sarenac, dok poljsku poeziju prezentuju: Edvard Pasevic, Bartolomej Majzel, Joana Miler i Roman Honet.
Gost iz Poljske boravio je u Srbiji pet dana, a promocija ,,Srpsko-poljskog mosta poezije" u Kraljevu bila je treca po redu, posle Beograda i Kragujevca.



IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Preporucujemo
   ,Lucano de Kresenco: ,,Istorija moderne filozofije - od Nikole Kuzanskog do Galilea Galileja" (preveli sa italijanskog: Marija Radovanov - Matic i Drenka Dobrosavljevic), Svetovi, Novi Sad, 2004
   Nakon ,,Vesele istorije grcke filozofije" (predsokratovci i od Sokrata nadalje), te ,,Istorije srednjovekovne filozofije", do nasih citalaca je stigla i, najnovija u nizu, ,,Istorija moderne filozofije - od Nikole Kuzanskog do Galilea Galileja". Sve pomenute knjige Lucana de Kresenca (inzenjera po obrazovanju) postale su svetski hitovi, prevedene su na desetine jezika i prodate u milionskim tirazima. Izvanredan prijem kod siroke citalacke publike, ali i kod profesionalnih filozofa i strucnjaka drugih oblasti, Kresenco je osigurao ne samo velikim i raznovrsnim znanjima, vec, pre svega, svojim duhovitim i lakim pricanjem, neretkom ironijom i izvanrednom sposobnoscu da zaboravljenu filozofsku misao ozivi i nadje joj analogiju u savremenom zivotu. Kroz njegove knjige uz imena istorije filozofije defiluju njegovi licni prijatelji, javne licnosti danasnjice, politicari, fudbaleri, glumci, manekeni.
   U Premisi za svoju istoriju renesansne misli, Kresenco podseca da pojam revolucije uvek vezujemo za osamnaesti ili devetnaesti vek, dakle za Francusku ili Rusku revoluciju, a nikada za 15. ili 16, iako su se najvece promene dogodile upravo tada. ,,U srednjem veku vera je tukla razum sa dva prema nula", ali kako tiha voda breg roni, ,,jednog lepog dana razum je uspeo da izjednaci". I tako krecuci od Nikole Kuzanskog, koji je dao ,,prvi gol" za razum, Kresenco nas vodi kroz renesansu, upoznajuci nas ne samo sa filozofima, vec i njihovim pokroviteljima, naucnicima, slikarima, pesnicima, lekarima i magovima, prorocima, teolozima. Kratke price pune pikanterija iz zivota znamenitih, ispricane na ziv i neposredan nacin, vrlo cesto prati autorova licna opaska, ili komentar, kroz koje se najocitije pokazuje da filozfija uopste, pa tako i ona renesansna, nije slovo na papiru, vec je svakodnevno prisutna i mozemo je otkriti svuda oko sebe: dok idemo sa prijateljem na kafu, gledamo vesti, utakmicu, pratimo politicke govore.
   Tako, recimo, Kresenco savetuje Berluskoniju da ,,hitno ponovo procita 'Vladaoca'", jer italijanski premijer, ,,sam Bog zna zasto, nije u stanju da laze: s vremena na vreme kaze ono sto misli", pa su mu se tako omakle izjave koje su izazvale skandale sirokih razmera, na primer ona da su isticnjaci manje civilizovani od zapadnjaka.
   Cesto lican, nikada nepotrebno opsiran, sa osecajem da izabere upecatljiv detalj, ubedljiv, Kresenco vas mami da idete iz price u pricu, aktivirate svoja znanja i potrazite ih u svetu kojem pripadate.

ODBOJKA - PRVA A PILS LIGA - pise Zoran Bacarevic
Kraljevcanima kisela ,,Smederevka"
 
   • U 10. kolu Smederevci se revansirali za poraz u Kraljevu identicnim rezultatom Smederevo - Ribnica Gradjevinar 3:1 • Nastavak prvenstva 7. januara, Ribnica domacin Partizanu

    Jos jednom su odbojkasi Smedereva bili tvrd, tacnije pretvrd orah za Kraljevcane u ovogodisnjoj sezoni. Na pocetku prvenstva u Kraljevu vodili su sa 1:0 u setovima, uz puno srece Ribnica je poravnala, a na kraju i zabelezila startnu pobedu od 3:1. U minulom 10. kolu u Smederevu rivali su promenili uloge pa je posle vodjstva Ribnice od 1:0 domacin napravio preokret i zabelezio vrednu pobedu od 3:1 (16:25, 25:21, 25:22, 25:18).
Da nesto nece biti po zelji Kraljevcana da uspesno startuju u drugom delu ,,redovne" lige pokazao je vec uvodni set, u kome je domacin vodio sa 17:11, a u samoj zavrsnici sa 22:19. Serijom od 5:0 u prvom i 4:1 u drugom ,,slucaju" Ribnica je stigla da poravnanja na 23:23, a zatim uspela da na razliku osvoji prvi set - 28:26 za Kraljevcane. Drugi set doneo je obrnutu sliku jer je Ribnica bila u vodjstvu sve do drugog tehnickog tajm-auta (16:15 za Smederevo). Domacin je bio koncentrisaniji u zavrsnici ovog, kao i treceg seta, a cetvrti je predstavljao puku formalnost jer je ceta sa Ibra predala vec posle ubedljivog vodjstva Smederevaca od 6:1. U pobednickoj ekipi Drobnjak je pored svog imena uknjizio 21 poen, dok su Kraljevcani ,,isli" najcesce na jednog igraca - Kemala Seceragica, koji je zabelezio 23 poena. Drugi po efikasnosti bio je Aleksic sa ,,svega" 11 poena.
Posle poraza na startu drugog kruga Ribnica je pala na petu poziciju posto ju je za bod pretekla Budvanska rivijera. Zbog zavrsnice Kupa SCG ove sedmice, naredno 11. kolo igrace se pocetkom 2005. godine, posle novogodisnjih praznika. Tacnije, nastavak prvenstva je od 7. do 9. januara, a Ribnicu ce u 11. kolu docekati beogradski Partizan, koga je u drugom kolu u gostima savladala sa ubedljivih 3:0.


KUP SCG U ODBOJCI
Nista od finala

    Odbojkasi Ribnice ucesnici finala Kupa Srbije i Crne Gore porazeni su u polufinalu od novosadske Vojvodine sa 3:1. Posle dobre igre i dobijenog prvog seta, kraljevacki odbojkasi su posustali i dozvolili ,,lalama” da dodju do finala. U drugom susretu domacin turnira Budvanska rivijera savladala je Crvenu zvezdu sa 3:1.


HUMANOST NA DELU - pise Stole Petkovic
Kuca za Sakotice

   Srdjan Sakotic, mladi fudbaler cija je igracka karijera tragicno okoncana 2000. godine, najzad je dobio odgovarajuce uslove za zivot. Velikom angazovanoscu svih ljudi dobre volje, u Kovanluku je pre nekoliko dana zavrsena kuca, koja po funkciji zadovoljava potrebe mladog sportiste. Svecanosti su prisustvovali celni ljudi SO Kraljevo, Sportskih saveza i Srdjanovog maticnog kluba Sloga. Tom prilikom, kako to obicaji nalazu, novi dom Sakotica je i osvestan.
   Na slici Srdjan Sakotic ispred nove kuce u Kovanluku.


DELEGATI KLUBOVA I UDRUZENJA ODLUCILI
Radovancevic (opet) na celu

    Delegati fudbalskih klubova i Udruzenja FSO Kraljevo na izbornoj Skupstini za predsednika su izabrali Bozidara Radovancevica. On je i u proteklom cetvorogodisnjem mandatu bio na celu Opstinskog saveza grada na Ibru.
   - Svi smo kao jedan utvrdili da je Radovancevic bio dobar predsednik i zato zelimo da i dalje bude na celu Saveza - kratko je prokomentarisao Dragan Cekanovic, predsedavajuci Skupstine.
   Naravno, i ostali su jednoglasno podrzali ovaj predlog. A iza cetvorogodisnjeg rada stoji veliki broj skolovanih sudija koji redovno dobijaju priliku da iskazu svoje znanje i umece na utakmicama Opstinskih liga - Drtuge i Prve. Savez je uspostavio ali i i dalje odrzava davno zapocete veze sa ostalim strukovnim organizacijama iz drugih gradova. Otuda i cesta druzenja sa Kragujevcanima, Paracincima, Krusevljanima a razmislja se da na prolece obnove punu saradnju sa Savezima iz Cacka i Uzica. Ovaj skup sportskih radnika jednoglasno je podrzao kandidaturu dosadacnjim predsednicima.
Punu podrsku imaju Slobodan Djerkovic predsednik FS Raskog okruga, Predrag Teofilovic, FSR Zapadne Srbije i Nebojsa Lekovic, celni covek FS Srbije.