Zapoceti znacajni regionalni projekti
Sledi realizacija planiranog
Godina malih koraka
Trasiranje strateskog razvoja
Veliki jubileji malog sela
Dobri uslovi obavezuju na jos bolji rad
Od decka na magarcu do teoreticara zdravstvenih sportova
Posao za samohrane majke
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, fudbal

PROFESOR DR VLADAN KARAMARKOVIC, NACELNIK RASKOG OKRUGA - pise Rajko Saric
Zapoceti znacajni regionalni projekti

   - Tokom 2004. godine zapoceli smo aktivnosti koje su bile usmerene na resavanje znacajnijih i trajnijih problema na nivou Raskog okruga, prvenstveno na realizaciju regionalnih projekata vodosnabdevanja, gasifikacije i sanacije sanitarne deponije. U oblasti vodosnabdevanja poslo se od sveobuhvatne analize i zakljuceno je da je sanacija postojecih izvorista u Zickom i Konarevskom polju (iz kojih se Kraljevo snabdeva pijacom vodom) i izgradnja prikljucnog cevovoda (investicija vredna 7,5 miliona evra), koja je u toku, u ovom trenutku jedan od najracionalnijih nacina da Kraljevo, u naredne dve i po godine, obezbedi oko 400 litara kvalitetne vode u sekundi, sto je optimalna potreba grada sa 180.000 stanovnika, kaze za Ibarske novosti prof. dr Vladan Karamarkovic, nacelnik Raskog okruga.
   - Obavili smo konsultacije i razgovore sa medjunarodnim kreditorima, prvenstveno sa Evropskom investicionom i Francuskom bankom, koja finansira veoma povoljne kredite sa grejs periodom od deset godina, otplatom od 20 godina i kamatnom stopom manjom od tri odsto. Oni su zainteresovani za finansiranje ovih projekata. Preostalo je da se usaglase lokalne samouprave i da se dobiju garancije nadleznih republickih organa. Vec pocetkom 2005. ocekujem da cemo dobiti potrebne saglasnosti, nakon cega ce poceti planirane aktivnosti na izgradnji postrojenja za preradu vode, kaze Karamarkovic.
   Aktivnosti u oblasti gasifikacije bazirane su na razvoju primarne gasovodne mreze ka Vrnjackoj Banji i Mataruskoj Banji i razvoj sekundarne mreze, koji je poceo u Kraljevu, a vece aktivnosti slede na prolece 2005. godine. Cilj je, smatra nacelnik Raskog okruga, da se stvore uslovi da banjska lecilista ispune sve stroze kriterijume zastite zivotne sredine, ali i da se Kraljevu i okolini obezbedi, u ovom trenutku najisplativiji energetski izvor, sa ekonomskog i ekoloskog aspekta.
   Prema recima nacelnika Karamarkovica, uz pomoc Ministarstva za nauku i zastitu zivotne sredine, finansira se izrada projekta sanacije postojece i izgradnje regionalne deponije za Kraljevo i Vrnjacku Banju. Projekat se zavrsava krajem januara 2005. godine, nakon cega slede aktivnosti na obezbedjenju finansijskih sredstava. U svetu postoje donatori za ovakve projekte, odnosno, zastitu zivotne sredine. Realizacija ovog projekta omogucila bi skladistenje cvrstog otpada ovom gradu za narednih 40-50 godina. Izgradnjom postrojenja za primarnu i sekundarnu reciklazu, koja se planira projektom, omogucilo bi se skladistenje i koriscenje otpadnog materijala narednih 50-60 godina. To sve govori o opravdanosti jednog ovakvog projekta.
   - Kad je rec o vlasnickoj transformaciji, moram da naglasim da ima dosta problema, prvenstveno vezanih za neispunjenje ugovornih obaveza novih vlasnika. Zato mislim da je dobro sto ce doci do dopune Zakona o privatizaciji kako bi se zastitili sitni akcionari, odnosno radnici. U okviru promene tog zakona treba razmisljati o jos dva problema koji su evidentirani u praksi. Jedan od njih je da kontrolu ugovornih obaveza izmedju Agencije i novog vlasnika vrsi upravo Agencija. To je sukob interesa, zakljucuje prof. dr Vladan Karamarkovic.
   Drugo je, smatra on, eventualno utvrdjena zloupotreba u procesu vlasnicke transformacije i raskida ugovora koja bi se morala zavrsiti brze. Ovako, vode se dugi sudski sporovi, a firma za to vreme propada, cime se stvaraju preduslovi za njen konacan krah, odnosno stecaj, sto ce biti jos izrazenije od Nove godine, kada na snagu stupi Zakon o stecaju.
   - Da ne bude sve tako crno, u okviru vlasnicke transformaci bilo je i nekoliko pozitivnih primera gde su novi vecinski vlasnici firme iz Kanade, Francuske i Slovenije, koje su privatizovale Ekonom u Uscu, Eteks i Belu stenu u Baljevcu na Ibru. Privredni partneri iz Italije, Austrije, Slovenije zainteresovani su za metalno-preradjivacki kompleks na podrucju Raskog okruga. Mislim da se radi o ozbiljnim interesentima koji na ovom podrucju vide jeftinu radnu snagu i privredne resurse.
   Svim gradjanima Raskog okruga pozeleo bih srecnu Novu 2005. godinu sa zeljom da svi zajedno realizujemo zapocete i planirane projekte, pre svega one u oblasti vodosnabdevanja, izgradnje deponije, ali i putne mreze, na prvom mestu obilaznice oko Kraljeva i Novog Pazara, putnih pravaca u Raskoj prema Kopaoniku i putnih pravaca prema Gocu u Vrnjackoj Banji.

MILOMIR SLJIVIC, SEF ODBORNICKE GRUPE SPO-NS - pise Rajko Saric
Sledi realizacija planiranog

   - Na kraju smo jedne solidne godine. Nisam od onih koji se hvalisu, koji pricaju hvalospeve o svom radu, ali moram da naglasim da je u godini, koja je bila izuzetno teska, u Kraljevu uradjeno mnogo. S obzirom na to da smo kao lokalna vlast nastupili po novom zakonu o lokalnoj samoupravi, bili smo prvenci u Srbiji, zbog cega je bilo pocetnog nesnalazenja. Sa zakasnjenjem smo usvojili budzet i doneli Program planiranja i izgradnje opstine, ali smo ipak postigli zavidne uspehe, koji ce pravu valorizaciju dobiti naredne godine. Mislim da ce upravo 2005. biti godina ekspanzije svega sto smo tokom ove godine planirali i pripremili da uradimo - rekao je Milomir Sljivic, sef odbornicke grupe SPO-NS u SO Kraljevo.
   - Mislim da ce Kraljevcani u 2005. godini biti svedoci ispunjenja dobrog dela predizbornih obecanja koalicije na vlasti. Naravno, smatra Sljivic, da bi sve to bilo uradjeno, treba uvaziti i neke druge okolnosti. Sto je do nas kao opstinske vlasti, mislim da ce maksimalno korektno biti ispostovano sve sto smo obecali i sto smo planirali da uradimo.
   Sljivic smatra da su odbornici sadasnjeg saziva Skupstine opstine ozbiljni, da je rec o ,,grupaciji ljudi koji su maksimalno shvatili svoje obaveze i trenutak u kome su odgovorni za funkcionisanje ove opstine”.
   - Odbornici maksimalno daju doprinos da sve planirano bude uradjeno - rekao je Sljivic i svim gradjanima Kraljeva pozeleo uspesnu Novu 2005. godinu, da ih posluzi zdravlje i sreca.
   - Samo zajednickim snagama, zajednickim upinjanjem, mozemo pokrenuti nasu drzavu i nasu opstinu. To nije nimalo lak proces i ko god da daje olaka obecanja da ce neke promene na bolje izvesti preko noci, obmanjuje i sebe i javnost. Sto se tice SPO, maksimalno cemo raditi na tome da se Kraljevcanima olaksaju ove teske godine koje su pred nama - porucio je sef odbornicke grupe SPO-NS, Milomir Sljivic

ZVONKO OBRADOVIC, POSLANIK U SKUPSTINI SCG - pise Slobodan Rajic
Godina malih koraka

    Mi, kojima je nas grad na prvom mestu, mi, koji smo u izbornim kampanjama govorili da je Kraljevo na prvom mestu, da je Kraljevo za nas citav svet, sada se trudimo da sva ta svoja obecanja realizujemo. G 17 plus se generalno razlikuje od svih na politickoj sceni Srbije, jer mi nismo stranka koja olako daje obecanja i koja govori nerealnim jezikom, vec smo ljudi koji sa obe noge stoje na zemlji i insistiraju da se realizuju znanja, ideje, da se upotrebi sva moguca energija koju nas narod poseduje, nasi strucnjaci poseduju, a na dobrobit gradjana. Novogodisnji skupovi su prilika da se gradjanima uputi jasna poruka: gledajte dela, a ne reci!
   Iduca, 2005. godina, bice teska. Period do 2000. godine bio je period rasciscavanja sa iluzijama bivseg rezima. Period od 2000. do danas i u 2005. godini bio je i bice period suocavanja sa nekim iluzijama vezanim za partije demokratske orijentacije. Smatram da ce 2005. godina, i to je neka osnovna poruka, biti godina sporog hoda, godina malih koraka koji se moraju preduzeti, godina u kojoj ce morati da se dodje do opsteg politickog konsenzusa, medjupartijskog, o tome kako ce Srbija da izgleda u narednim decenijama. Resavace se, sa nama ili bez nas, status Kosova i Metohije, status Drzavne zajednice SCG, resavace se status demokratije u Srbiji, resavace se pitanje Haga, hoce li ova zemlja doci na korak od potencijalne izolacije ili nece, resavace se status ekonomije, hoce li se ona pokrenuti ili nece? Ova zemlja nema ni ministarstvo za Kosmet, ali ni pravo Ministarstvo za privredu, nema ga sustinski vec cetiri godine, nema ga na nacin da neko stekne uvid kako nasa ekonomija funkcionise, a nasa ekonomija je sve. Bicu iskren: Nas narod se i ne moze nadati vecem boljitku ukoliko jedina politicka stranka koja jedina na politickoj sceni optira i govori o ekonomiji dobija oko 10 posto podrske na izborima. Mi prosle godine u decembru nismo dobili odgovarajucu izbornu podrsku, da smo imali 30 posto, reforme bi isle izuzetno velikom brzinom. Ovom narodu ce krenuti kada bude dobio efikasne i odgovorne politicare, koji imaju sposobnost da delaju a ne da pricaju. Mnogo je politicara koji ne zaju kako izgleda Evropa, ne Evropa u smislu evropskog turizma, vec Evropa ekonomije, vrlo cvrstog politicko-pravnog sistema, Evropa u kojoj se postuju pravosudne institucije, ali i postoje pravosudne institucije, Evropa u kojoj parlament jeste realno sediste politicke moci, a ne politicke „kuhinje“ van parlamenta, van vlada, neformalni centri moci, kapital sumnjivog porekla i sve ostalo. Sa svime time nasa zemlja mora sto pre da se suoci i da se opredeli kako ce zaista u Evropu.


MIODRAG VUJOVIC, PREDSEDNIK OO G 17 PLUS
Ne mozemo sami

    - U Novoj 2005. godini, sto se tice politickih odnosa u lokalu, ovde u Kraljevu, ocekujem da ce biti neke bolje i vece saradnje izmedju stranaka vladajuce koalicije i da cemo kroz zajednicko usaglasavanje postici jos neke znacajnije rezultate. Nadam se da ce takav pristup biti bolji za Kraljevo. Medjutim, vrlo je bitno kako ce se stvari odvijati na republickom nivou, da li ce doci do izbora ili ne. Smatram da Kraljevo ima sve uslove da u saradnji sa sadasnjom Vladom Srbije stvori dobre pozicije da resi kljucne probleme u nasoj opstini. Mi znamo sta su nam prioriteti i da ne mozemo sami da ih ostvarimo, ali je pitanje koliko moze Vlada da nam izadje u susret. Ocekujem da ce projekti u vezi sa vodosnabdevanjem da budu realizovani u 2005. godini. Sto se tice mosta i obilaznice, zamisljeno je da se sa njima krene u iducoj godini, ali da li ce biti zavrseni ili ne - vrlo je tesko prognozirati, iz nekih razloga o kojima ne bih sada govorio. Nadam se da ce se krenuti u te investicije, pa cemo ih ili mi ili neka naredna lokalna vlast zavrsiti. Gradjanima porucujem da budu strpljivi i da se ujedine. Nadam da ce biti dobro i svima zelim puno srece povodom predstojecih novogodisnjih i bozicnih praznika.

INTERVJU: MR JOVAN NESOVIC, MENADZER OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Trasiranje strateskog razvoja

   IN: Gospodine Nesovicu, funkcija opstinskog menadzera uvedena je nedavno po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi. Kakva su iskustva u zazivljavanju ove institucije u proteklih devet meseci od kada ste Vi postavljeni na tu duznost?
To je nova funkcija i za devet meseci cini mi se da je dosta odradjeno. Ponosan sam na ono sto sam ja radio i na ekipu ljudi koja je saradjivala sa mnom jer mislim da smo za ovih devet meseci uspeli da pokrenemo neke stvari koje su strateski vazne za grad i opstinu.
IN: Kakva je bila Vasa saradnja sa medjunarodnim organizacijama i Republikom?
Zelim da istaknem da smo u proslom periodu bili jedna od opstina koja je, moram priznati, imala mnogo problema sa kontaktima i razgovorima sa medjunarodnim finansijskim i drugim organizacijama koje pomazu nasoj opstini. Tokom ovih devet meseci, medjutim, uspeli smo da se nametnemo i sada sa njima imamo intenzivne kontakte i pokusavamo da ih privucemo u nas grad i resavamo probleme, a mi ih imamo mnogo. Ti kontakti nisu se zasnivali na nekim demagoskim stvarima, nego smo zaista pokusavali da sa idejama, sa projektima, sa cinjenicama koje su vazne za ovaj grad izadjemo pred investitore i da od njih trazimo pomoc za ono sto zelimo.
Druga vazna stvar jeste saradnja sa resornim ministarstvima Vlade Republike Srbije. Licno sam imao izuzetnu saradnju sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom za poljoprivredu, drugi opstinski funkcioneri sigurno su imali saradnju sa nekim drugim ministarstvima. Moram da pomenem da smo mi od Ministarstva za finansije ove godine dobili, na osnovu dopunske raspodele sredstava opstinama, 11 miliona dinara. Sa tim Ministarstvom smo se dogovorili da se krene u socijalni program Konfekcije „Rudnik“ - pogon u Kraljevu. Uspeli smo da pri raspodeli budzeta odnosno kod povracaja sredstava od PDV-a za 2005. godinu iznos za opstinu Kraljevo podignemo na 209 miliona, odnosno povecamo za jos 45 miliona dinara. Upravo smo imali razgovore sa Ministarstvom za finansije da na odredjeni nacin pomognemo Fabrici vagona.

PODSTICANJE AGRARA
Sto se tice Ministarstva za poljoprivredu, sumarstvo i vodoprivredu, mi imamo niz zajednickih projekata. Pre svega Direkcija za vode Srbije i nasa Direkcija za planiranje i izgradnju „Kraljevo“ potpisali su ugovor o izgradnji magistralnog cevovoda od rezervoara u Drakcicima do Male pijace u Kraljevu, gde se ukljucuje u gradski vodovod. To je velika investicija koju smo zapoceli ove, a nastavicemo iduce godine.
Sledece sto je jako vazno jeste da smo ove godine iskoristili dosta dobro mogucnosti kreditiranja u oblasti poljoprivrede koje Ministarstvo odobrava za podsticanje proizvodnje i prerade. Imamo podatak da je 240 kratkorocnih kredita za poljoprivredu podeljeno u opstini Kraljevo u ukupnom iznosu od oko 14 miliona dinara, kao i nekoliko desetina dugorocnih kredita. Ja sam, kao menadzer opstine, uvek pokusavao da pomognem kontaktima i u Garancijskom fondu i u Ministarstvu za poljoprivredu da se podrze projekti koji su vazni recimo za poboljsanje rasnog sastava u stocarstvu, nabavku opreme, podizanje novih zasada i prosirenje ili podizanje novih preradnih kapaciteta, da ljudi koji imaju ideje mogu da dobiju te povoljne kredite i pocnu svoj biznis, koji ce dovesti do vece zaposlenosti i povecanja prihoda.
IN: Imali ste i nekoliko znacajnih projekata u oblasti socijalne zastite.
Moja zelja je da svi projekti koje u saradnji sa donatorskim organizacijama finansiramo imaju stratesku komponentu. Tako i ovi projekti u oblasti socijalne zastite moraju da imaju i stratesku, razvojnu komponentu. Ovde moram da istaknem projekat u saradnji sa SDC-om - izgradnju stanova u zasticenim uslovima na Beranovcu gde resavamo stambene probleme ljudi sa specijalnim potrebama. To je stvar koja ce ziveti u Kraljevu sledecih deset, dvadeset i vise godina. Znaci, to nije jednokratno zadovoljenje necije potrebe, vec proces koji tece. Drugo, posto je Ministarstvo donelo odluku o socijalnoj zastiti gradjana, mi smo takvu odluku doneli i na nasoj Skupstini. Prema tome, izgradnju tih objekata prati zakonska regulativa, sto je veoma vazno.

„SOCIJALNI“ STANOVI
I u oblasti socijalne zastite potpisali smo nacrt, odnosno memorandum o razumevanju sa HABITAT-om i sada idemo u drugi deo saradnje da pravimo stanove na trzisnoj osnovi, ali za socijalno ugrozene koji ne mogu da plate stanove po trzisnoj vrednosti u centru grada. Ovaj projekat ce pratiti zakonska regulativa, koja ce biti na republickom nivou, o socijalnom stanovanju, za koje ce postojati poseban fond, a mi u Kraljevu cemo morati da registrujemo javno-stambenu agenciju koja ce programima konkurisati kod fonda Srbije, dobijati sredstva i zadovoljavati potrebe nasih ljudi. To je pilot projekat kojim je obuhvaceno sedam opstina u Srbiji i Kraljevo ce biti za korak ispred ostalih, ako tu mogucnost budemo iskoristili kako valja.
IN: Ima li takvih projekata u oblasti komunalne infrastrukture?
I u toj oblasti pokusavamo da trasiramo neke strateske pravce. Evo sada imamo jedan vazan projekat koji se realizuje u saradnji MSP-a i opstine Kraljevo. To daljinsko upravljanje i nadzor upravljanja vodosnabdevanjem u opstini Kraljevo. To je projekat koji je izuzetno znacajan. Naredne godine se radi prva faza, vrednost je negde oko sedam miliona, polovinu ce obezbediti lokalna samouprava, polovinu donator. Kraljevo ce biti jedan od cetiri grada koji ce imati u svakom trenutku informaciju na monitoru racunara sta se desava u sistemu vodosnabdevanja. To je strateska stvar.
Toplana sada pregovara sa Vladom Nemacke da se uradi i takav daljinski nadzor distribucije toplote, po istom principu. To je takodje pilot projekat u Srbiji, a radice ga nasa Toplana sa nemackim donatorom i kompanijom Simens. To su tekuci, ali i razvojni projekti, kojim pokusavamo da sistemski uredimo funkcionisanje komunalnih sistema.
IN: Da se vratimo privrednim problemima. Pomenuli ste pomoc koju ste obezbedili „Rudniku“ i Fabrici vagona. Jasno je da bez privatizacije nema ekonomske buducnosti ni Kraljeva ni Srbije. Koliko ste bili angazovani na podsticanju privatne inicijative, preduzetnistva, razvoja malih i srednjih preduzeca?
U razvoju privrede lokalna samouprava ne moze mnogo da pomogne. Jednostavna stvar, ogranicavajuci su faktori u budzetu i zakonodavstvu. Znaci, razvoj privrede je republicka nadleznost i tu maksimalno moze da pomogne Ministarstvo za privredu i privatizaciju Vlade Srbije.
Sto se tice lokalne samouprave i poslova koje sam ja ovde pokusavao da u ovom trenutku radim, nasi privrednici koji imaju odredjene ideje i programe mogu da na odredjeni nacin dodju do fondova na republickom nivou, bilo da je to Fond za razvoj ili Garancijski fond. To su kreditne linije koje su veoma povoljne i koje obezbedjuju da ti privrednici mogu da prosire svoje postojece kapacitete, da ostvare veci dohodak i dobit, da uposle ljude i privrednu situaciju menjaju nabolje. Tu smo imali nekoliko vaznih projekata koji su dobili podrsku iz Republike i ne bih ih sada nabrajao, jer je bitno da oni znace ozivljavanje proizvodnje.

JACANJE PREDUZETNISTVA
S druge strane, mi smo pokusavali da podrzimo ljude koji tek zapocinju biznis, koji imaju ideju a nemaju sredstava, da napravimo odredjene „grantove“, da im to budu podsticajna sredstva da svoju ideju materijalizuju. Isto je i sa podrskom takvim projektima od donatora. Na primer, nevladine organizacije HELP i ACDI/VOCA odborile su na stotine „grantova“ od 1.000 do 3.000 dolara. To jesu mala, ali znacajna podsticajna sredstva!
I ja sam pokusavao da pomognem velikim sistemima koliko sam to mogao. Moram priznati da ti veliki sistemi moraju da budu aktivniji ako zele da im neko pomogne. Oni najbolje znaju svoju situaciju i sudbinu i njihov imperativ treba da bude privatizacija. Mi, kao lokalna samouprava i ja, kao opstinski menadzer, uradicemo sve da im na neki nacin pomognemo, bilo kod otpisivanja ili naplacivanja dugova, bilo u drugim stvarima, ali njihova tranformacija i razvoj treba da idu u pravcu privatizacije, jer ako to ne urade brzo - pomoci u buducnosti im nema!? NJihov menadzment mora da shvati da oni upravljaju preduzecem i da je sudbina preduzeca u njihovim rukama. Koliko njihov menadzment bude sposoban, toliko mi mozemo da im pomognemo.
IN: Usvojen je opstinski budzet, predstoji usvajanje Programa uredjivanja gradjevinskog zemljista i dela budzeta koji se odnosi na njega. Sta u oblasti razvoja ocekujete u iducoj, 2005. godini, i koje su investicije prioritetne za opstinu Kraljevo, i u privredi, i u oblasti komunalne infrastrukture?
Ja najpre ocekujem nastavak ovog trenda u poljoprivredi. Znaci da sada idemo sto vise u pravcu dugorocnih kredita, jer mislim da je to buducnost, da se uz pomoc dugorocnih kredita poljoprivreda, ne samo u Kraljevu, nego i u Srbiji, postavi strateski na stabilne osnove i omoguci njen brzi razvoj. Posebno je vazno da se u oblasti agrara u narednoj godini veca paznja posveti i preradnim kapacitetima. Jednostavno, mi ne mozemo i nije dobro da mi izvozimo samo sirovinu, jer ce biti skuplja dara nego mera. Mi treba da je finalizujemo, da vise zaposljavamo nasu radnu snagu, kao i da pospesimo kooperaciju nasih privrednika koji se bave primarnom agrarnom proizvodnjom i preradom i privrednika iz inostranstva, jer cemo lakse plasirati nase proizvode na inostrana trzista.

PRIORITETI U 2005.
Sto se tice privrede, veliki sistemi iduce godine moraju da zavrse restrukturiranje i da idu polako u privatizaciju. Mi, kao lokalna samouprava, moramo svojim kontaktima da omogucimo da sto vise dobrih programa nasih privatnih preduzetnika dobije podrsku resornih ministarstava i privrednih fondova, kao i da ta podsticajna sredstva dobiju i drustvena preduzeca u restrukturiranju, ali da ih namenski iskoriste, kao i da formiramo pomenuti Fond za razvoj, za koji imam predlog odluke koji usaglasavam sa opstinama u okruzenju, i trazicemo da nam u tome pomogne Ministarstvo za finansije.
Neophodno je da pocnemo strateski da razmisljamo o razvoju turizma. Tu smo vec imali vazne investicije uz pomoc donatora, a to su izgradnja sportske hale na Gocu i nabavka opreme za Turisticku organizaciju Kraljeva za izradu savremenog sajta turisticke ponude ovog kraja. To mora da se nastavi i da bude u funkciji ukupnog privrednog razvoja.
U saradnji sa donatorima, kontakte koje smo imali u strateskom razvoju treba nastaviti, zapoceto zavrsiti i vec u ovom trenutku, posto ce donatora biti sve manje, razmisljati o saradnji sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, da sa kvalitetnim programima i pod povoljnim uslovima (grejs-period od 10 godina, god. kamata 1 odsto), uz garanciju drzave, dobijemo sredstva koja su nam neophodna za razvoj Kraljeva. Na taj nacin rasterecujemo sopstveni budzet.
U oblasti komunalne infrastrukture, moramo do kraja januara da usvojimo Program uredjenja gradjevinskog zemljista i Direkcije, da bismo imali sve spremno za pocetak gradjevinske sezone u martu. Moramo da obezbedimo kvalitetno tekuce odrzavanje komunalne infrastrukture i da nastavimo zapocete kapitalne investicije. Znaci, moraju da budu zavrseni magistralni vodovodni cevovod i zastita postojecih izvorista, zatim da budu nastavljeni radovi na obilaznici na „baj-pasu“ puteva M-23 i M-5, cime bi se resio delimicno saobracajni kolaps u gradu i stvorili uslovi za izgradnju kompletne obilaznice, i da bude reseno pitanje deponije, za koju nisu potrebna velika sredstva. Ako budemo imali podrsku iz Republike, kroz sistem sufinansiranja, mislim da ce sva tri velika projekta biti realizovana.

INO-DONATORI
Imali smo vise donatora. Ja sam imao intenzivnu saradnju sa MSP-om, preko kojeg smo kroz program podrske opstinama dobili znacajnu direktnu pomoc za rekonstrukciju skole u Godacici, obnovu Doma kulture u Ribnici, izgradnju sportske hale na Gocu, Lokalni ekoloski akcioni plan (LEAP), projekat Turisticke organizacije (sajt turisticke ponude), projekat Sumarske skole za uredjenje parkovskih povrsina i prostora oko skole, deo prve faze sistema daljinskog nadzora i upravljanja vodosnabdevanjem i nekoliko manjih projekata. Drugi veliki donator bio nam je SDC, koji je finansirao izgradnju stanova na Beranovcu, jedan od najvecih projekata realizovanih u Kraljevu. Pomenuo bih takodje i HELP, koji je ovde imao nekoliko akcija, potom SOS-KINDERDORF, koji ce graditi jednu kotlarnicu i zavrsiti Decje selo, HABITAT, s kojim imamo memorandum o izgradnji „socijalnih“ stanova, Ambasadu Japana, koja pomaze u obnovi tri skole i Vladu Grcke, koja pomaze u obnovi Atletskog stadiona u Kraljevu.

POLITICKA STABILNOST
Za ostvarivanje kljucnih ciljeva i kapitalnih investicija mislim da nam je potrebna jos bolja politicka stabilnost u Kraljevu. Mi smo imali prosle godine privremene mere u Kraljevu i to je bila totalna politicka nestabilnost. Ove godine smo na neki nacin uspostavili odredjenu stabilnost i mislim da je veliki imperativ da u 2005. godini ona bude jos veca. Politicka stabilnost je pretpostavka, osnova da bi se problemi mogli kvalitetno resavati.

SREDSTVA
Zaista ne mogu da kazem tacno kolika su ukupna ulozena investiciona sredstva u opstinu Kraljevo u 2004. godini. To biste morali da pitate Direkciju i druge organe. Mogu da Vam kazem ono u sta sam siguran. Znaci, iz donatorskih sredstava ove godine u Kraljevo je ulozeno oko 130 miliona dinara. To su projekti koje smo moji saradnici i ja, u saradnji sa zainteresovanim finansijerima i korisnicima, inicirali, vodili, potpisali i pratili njihovu realizaciju.

SUMARICE - pise Marko Slavkovic
Veliki jubileji malog sela

   Sumaricani obelezili sezdesetogodisnjicu skole, pola veka fudbalskog kluba i tri decenije mesne zajednice • Povodom trostruke svecanosti predstavnici opstinske vlasti slavljenicima poklonili racunar sa svim pratecim elementima

   Mesna zajednica Sumarice prvi put se pominje krajem 18. veka. Vise detalja o tom periodu nema. Danas, medjutim, ova mesna zajednica ima 180 kuca i oko 800 zitelja. Od tog broja, punoletnih mestana je 515.
Prema recima sadasnjeg predsednika, Sretena Jovanovica, ova mesna zajednica je decenijama tavorila, da bi jedna mlada ekipa tek nekoliko godina unazad krenula u akcije od velikog znacaja za selo. Jovanovic sa zadovoljstvom istice da nije bilo aktivnosti u kojima mestani nisu sa zadovoljstvom ucestvovali. Rezultat toga je i titula pobednika na opstinskom takmicenju sela Srbije i druga mesna zajednica u Raskom okrugu, stecena pretprosle godine.
   Najbolji su bili zato sto su dosta para ulozili u kompletnu rekonstrukciju skole, zatim sto su asfaltirali vise seoskih puteva, izgradili vodovod, postavili ulicno osvetljenje u vecini ulica, podasipali su i popravljali nekategorisane puteve; instalirali su i telefonsku govornicu, resili su vazan imovinsko - pravni odnos jednog objekta u svoju korist; resili su i dugogodisnje pitanje lokacije seoskog groblja, izgradili su pesacku stazu u centru sela, a uradili su i jos nekoliko poslova za koje se cesto neopravdano kaze da su manje vazni.
Sve u svemu, mesna zajednica Sumarice danas je jedna od najaktivnijih, ne samo u kraljevackoj opstini, vec i sire. Uostalom, to najbolje znaju i osecaju mestani, jer u odnosu na raniji period, imaju neuporedivo bolje zivotne uslove. Tvrde, bice jos bolji! S razlogom.

OD BRVNARE DO SAVREMENE SKOLE
   Sve do 1941. godine deca iz Sumarica su pohadjala skolu u Vitanovcu. Kada su tu skolu Nemci spalili, nastava je odrzavana u obliznjim kucama, ali su sumaricka deca neredovno dolazila na casove, a poneka su sasvim prestala da pohadjaju skolu. Tako je trajalo do 1944. godine. Posle zavrsetka Drugog svetskog rata, otvorena je prva skola u Sumaricama. Bila je to, zapravo, najobicnija brvnara, poklon vazduhoplovne kaomande, a postavljena je na imanju Tanasija - Tasa Djukovica. Sastojala se od dve ucionice koje su, zajedno sa hodnikom, imale oko 150 kvadratnih metara.
Hronicari su zabelezili da su prvi djaci u ,,novu” skolu posli 20. decembra iste godine, a sa sobom su od kuce donosili stolice, najcesce tronoske, kako ne bi stajali tokom predavanja. U Sumaricama je tada bilo 80 domova, a u skolu je poslo 70 ucenika. Prva uciteljica bila je Natalija Acimovic, zatim su ucitelji bili: Milica - Mica Domanovic, sinovica poznatog satiricara Radoja Domanovica, pa Grozda i Savo Neskovic, i tako redom, do sadasnjih uciteljica Zivane Bocic i Zorice Milenkovic.
   Danasnja skola izgradjena je 1949. godine od tvrdog materijala i sada radi kao Odeljenje osnovne skole u Vitanovcu, u sasvim pristojnim uslovima, i ima dvadesetak djaka.
   Do sada, ova skola je ,,iznedrila” mnoga znacajna imena, od profesora, inzenjera i lekara, do generala i visokih funkcionera.

POKLON SLAVLJENICIMA
   Posle prikazanog filma o Sumaricama i dodele priznanja zasluznima u sve tri oblasti, trostruki jubilej: sezdeset godina osnovne skole, pola veka fudbalskog kluba i tri decenije mesne zajednice, mestanima i organizatorima svecanosti cestitao je zamenik predsednika opstine Kraljevo Darko Vilotijevic, a opstinski menadzer Jovan Nesovic, u ime lokalne vlasti, slavljenicima je poklonio kompletan racunar.

OSNOVNA SKOLA ,,CETVRTI KRALJEVACKI BATALJON" OBELEZILA SVOJ DAN - pise Jelena Petrovic
Dobri uslovi obavezuju na jos bolji rad

    Podeljena priznanja svima koji su doprineli afirmaciji skole. U ucenickom programu pod naslovom ,,Pusti me, svete, da budem dete" ucestvovali i gosti iz zbratimljene skole ,,Zarko Zrenjanin" iz Apatina. Otvorena izlozba nagradjenih djackih likovnih i literarnih radova i donatorska prodajna izlozba kraljevackih slikara

   Prioritet rukovodstva Osnovne skole ,,Cetvrti kraljevacki bataljon" - stvaranje izvanrednih uslova za rad, kako bi se svi, i ucenici i nastavnici, osecali obaveznim da, postujuci to, uloze maksimum napora, da daju sve od sebe i postignu najbolje rezultate - pokazao se ispravnim. ,,Bataljon" svoje djake salje na razna takmicenja i oni se uvek vracaju sa nagradama, u srednju skolu se vec godinama upisuju bas svi i, sto je i najvaznije, skola je postala mesto ne samo obrazovanja, vec i vaspitanja, pre svega kulturnog vaspitanja ucenika.

BRIGA O TALENTIMA
U interaktivnom odnosu izmedju ucenika i nastavnika, ali i nastavnika medju sobom, kao i sa djackim roditeljima, za koji su nastavnici permanentno osposobljavani na raznim seminarima, ne moze da promakne niciji talenat, o bilo kojoj oblasti da se radi. Ucenicke potrebe se uvazavaju, posebno potrebe nadarene dece, i nastoji se da sve one budu zadovoljene u skoli.
Uz pomoc Ministarstva prosvete i Svetske banke, koja je dala pomoc od 7.500 dolara po programu ,,Let u stvaralacki svet", skola je opremila kreativnu ucionicu u sastavu biblioteke i citaonice (oko petsto kvadrata ukupno), za decu koja pokazuju natprosecnu nadarenost bilo za muziku, jezike, geografiju, hemiju, fiziku, likovno ili nesto drugo. Veci deo sredstava Svetske banke ulozen je u edukaciju nastavnika za rad sa posebno nadarenom decom, a ostatak sredstava je ulozen u opremu kreativne ucionice. Uz jedinstven amfiteatar, to je prostor kojim se skola posebno ponosi, istice direktorka Dusanka Marinkovic.
Amfiteatar, napravljen uz pomoc Saveta roditelja, Ministarstva prosvete i humanitarne organizacije Voka (50.000 dolara), kao i lokalne zajednice (32.000 dolara), jedinstven je prostor kakvim se ne mogu pohvaliti ni najopremljenije skole u Beogradu. U stvari, kako istice direktorka Marinkovic, celo Kraljevo moze da se ponosi ovim prostorom, koji i sluzi ne samo skoli, vec svima koji ce ga postovati, cuvati i sadrzajno koristiti. Taj prostor bio je jedan od razloga sto je ,,Bataljon" postao regionalni centar za profesionalni razvoj nastavnika u eksperimentalnoj fazi, odnosno regionalni metodicki centar za interaktivnu nastavu. Kroz ovaj centar proslo je do sada, kroz razne seminare, 3.500 nastavnika.

ARMIJA ZA PONOS
- Armija ucitelja je jedina armija koje civilizacija ne treba da se stidi - rekla je Radica Bodlovic, direktorka Osnovne skole ,,Zarko Zrenjanin" u Apatinu, sa kojom se ,,Bataljon" prosle godine i zvanicno zbratimio, a koja je predvodila apatinsku delegaciju na proslavi Dana OS ,,Cetvrti kraljevacki bataljon". Ona je istakla da se nada da ce prijateljstvo ucenika i nastavnika ove dve skole biti vecno.
Nastavnicku ,,armiju", kojom se ,,Bataljon" dici, cine 72 radnika, medju kojima je jedan magistar i 32 sa visokom skolskom spremom. Skola ima 34 odeljenja, dve predskolske i dve grupe produzenog boravka, od treceg razreda se uce dva strana jezika, a u sedmom i osmom informatika. Vannastavni rad se odvija u okviru 21 sekcije. Skolska kuhinja priprema uzinu za sve ucenike i tri obroka za ucenike iz produzenog boravka.
Na svecanoj sednici povodom Dana skole, direktorka Marinkovic je posebno priznanje odala kolegi Milomiru Beocaninu, koji odlazi u zasluzenu penziju. Posebna priznanja i zahvalnice dobili su: Jasminka Jovanovic, predsednik Skolskog odbora, Vinko Fumic, predsednik Saveta roditelja, Zvonko Kovacevic, Vesna Rumenic, Mirjana Joksimovic Rakovic, Rodoljub Sarac, Branimir Dunjic, Verica Milicevic, Zoran Dimitrijevic, Miloje Dragojlovic i Dragoljub Dugalic.
Povodom Dana skole, ucenici su izveli dve priredbe pod naslovom ,,Pusti me, svete, da budem dete" - jednu za ucenike i jednu za roditelje i goste. Gosti iz Apatina takodje su ucestvovali u priredbi. U holu skole je otvorena izlozba ucenickih likovnih i literarnih radova.
Nagrade za literarno stvaralastvo dobili su ucenici: Antonije Pantelic, drugi razred, i Bosko Vitkovic, peti razred. Za likovno stvaralastvo, nagradjeni su ucenici: Marija Maksimovic, prva nagrada, Stefan Milekic, druga nagrada, Teodora Pavlovic, treca nagrada - svi iz osmog razreda.
Na priredbi su procitana imena i pohvaljenih ucenika za ucesce na raznim takmicenjima, koji su takodje doprineli afirmaciji skole. Za ucesce na okruznim i republickim takmicenjima pohvaljeni su: Nemanja Todoric, Aleksandar Siljkovic, Aleksandra Jeremic, Andjela Soskic, Ksenija Moricanin, Radomir Djokovic, Nikola Radojicic, Natasa Ristovic, Maja Cvetinovic i Srdjan Mladenovic. Za ucesce na opstinskim takmicenjima pohvaljeni su: Milica Bura, Nina Vukomanovic, Isidora Milovic, Smiljka Scepanovic, Zorana Zlatojevic, Marija Maksimovic i Olivera Milenovic. Za likovne radove posebno su pohvaljeni Dejana Pesovic i Radovan Djokovic, a za literarne Ivana Marinkovic i Pavle Djordjevic. Za ucesce u kvizu ,,Hiljadu zasto - hiljadu zato", na republickom takmicenju, pohvaljena je Ivana Ristovic.
- Skola vodi racuna o svakom svom uceniku, a posebno se trudi da razvije radne navike kod njih. Zato ne izostaju rezultati - kaze direktorka Dusanka Marinkovic i dodaje: - potreba dece je i integracija u svet. Sticajem povoljnih okolnosti, zahvaljujuci nasem bivsem uceniku Petru Petricu, koji je posle radio kao profesor u jednoj osnovnoj skoli u predgradju Pariza, sa ovom skolom smo uspostavili stalni kontakt putem Interneta. Ucenici razmenjuju svoje literarne i likovne radove, pisma i poruke. Prijateljstvo je uspostavljeno povodom Dana jorgovana, koje smo uzeli kao most prijateljstva izmedju francuskih i srpskih djaka. U negovanju tog prijateljstva stigli smo dotle da cemo sledece godine vec razmeniti i posete. I u ovom projektu nam je pomogla lokalna zajednica sa 100.000 dinara.
Primer OS ,,Cetvrti kraljevacki bataljon" pokazuje kakvi se rezultati postizu kada se nadje prava mera integrisanosti skole u okolno drustvo, postovanja svojih i tudjih obaveza, kao i savremenih trendova u svetskom obrazovnom sistemu

 ,,IBARSKE NOVOSTI" U POSETI BLAZI MAKARIJU MAKIJU IVANOVSKOM, MAJSTORU BORILACKIH VESTINA - pise Ivan Rajovic
Od decka na magarcu do teoreticara zdravstvenih sportova

   Poceo kao fudbaler, a postao teoreticar ,,zdravstvenih sportova". Jedinstvo sa prirodom i spoj sa Bogom. Nema prepreke koju covek nije u stanju da savlada. Tajna koja postaje saznatljiva tek kada je zivot u opasnosti

    Blaza Makarije Maki Ivanovski je rodjen u Kraljevu. Kaze da godina rodjenja nije bitna, i da je zarad onoga sto radi ne bi trebalo saopstavati, a Maki je po zanimanju, ako to moze tako da se kaze, majstor borilackih vestina.
   U pocetku, u ranoj mladosti, poceo je da se bavi sportom, najpre fudbalom, a potom je presao na gimnastiku. Govoreci o svojim daljim aktivnostima u oblasti sporta, Maki kaze kako bi tu mogla da se stavi i tacka, buduci da ono sto je potom radio vise spada u oblast duhovnosti nego sporta ili je savrseni spoj ove dve discipline. Poceo je aktivno da trenira dzudo, a onda karate, pa ponovo dzudo, pa dzijudzicu, pa na kraju aikido. Sad u svetu ima vise stilova aikidoa, a Maki je u medjuvremenu oformio i svoj stil koji se zove ,,Maki siai suvari taci aikido”. Posle ove faze, koju je brzo prevazisao, poceo je, i sve do danas nastavio, da se bavi cisto zdravstvenim sportovima, kao sto su taj ci cuan, dzi gong i pakua cen. Ove vestine se prevashodno zasnivaju na blagim pokretima jedinstva s prirodom i meditacijama, koje imaju zadatak da prosire ljudsku svest i da ga uvedu u zonu nesvesnog, odnosno podsvesnog i time ga spoje sa apsolutom, odnosno sa Bogom, sto pomaze vitalnosti, produzetku zivota kao i izlecenju pojedinih bolesti.
   Nezadovoljan nekim stavkama iz borilackih vestina pokusao je da napravi sopstveni stil koji bi zadovoljio ne samo njega, vec i ostale tragace u ovoj oblasti. Pronasao je svoj stil i verifikovao ga u Ministrastvu za prosvetu i kulturu pod nazivom Maki siai aikido. Citav sistem ili ceo taj aikido zasniva se na 82 pokreta, na osnovu kojih je napisana i knjiga ,,Maki siai aikido kata". Savladavsi te pokrete, kako objasnjava Maki, covek je sigurno sposoban da se odbrani od bilo kog napadaca i od bilo kog oruzja iz bliskog kontakta. Zahvati su izvadjeni iz svih borilackih vestina, dakle svih vrsta aikidoa, dzijudzice, karatea i dzudoa, tako da ne postoji prepreka koju covek ne moze da savlada, bilo da je protivnik mnogo jaci ili ima vise protivnika.
U jednom slucaju Makija su napala cetvorica siledzija auto mafije, ali on je uspeo da se odbrani svojim zahvatima. Tom prilikom je, kako objasnjava, doslo do teskih telesnih povreda, ali kod napadaca, pa iako je branio svoj zivot, on je dospeo na sud, gde je osudjen na tri meseca zatvora uslovno na godinu dana. U vezi sa tim slucajem resio je da napise i knjigu koja ce se zvati ,,Sudija skrca orah", a u kojoj ima nameru da objavi istinu i objasni sustinu napada i odbrane. U toku je i pisanje knjige ,,Kitaiso", sto zapravo znaci zagrevanje - duha i tela, a u kojoj ce biti objasnjene vezbe koje coveka mogu dovesti do neslucenih mogucnosti, do ispoljavanja nevidjene, nadljudske snage, kojom su vladali samuraji zahvaljujuci ekstenziji svog duha iz sopstvenog tela. Pored toga primenjeno znanje iz ove knjige ce pomoci i bolesnima da odrze svoje zdravlje i produze zivotni vek.
Maki je od obicnog decaka na magarcu, kao sto se vidi na slici koju objavljujemo, prerastao u vrhunskog svetskog strucnjaka borilackih vestina, koji je uzeo najvisa majstorska zvanja i svrstao se u svetsku majstorsku elitu rame uz rame sa Stivenom Segalom, jedinim ,,zapadnjakom" koji je dostigao nivo Japanaca, u u ovoj oblasti neprikosnovenih vladara.
   Do sada je napisao sedam knjiga i sve se bave tematikom borilackih vestina. Osim toga Maki neguje i KI, ili duh samuraja, gde se iskazuju nadljudske mogucnosti jednog coveka, odnosno nadljudska snaga, sto je u vise navrata i prikazano na televiziji, a i u filmovima koje je snimio.
Demonstracija se sastoji u tome da ga, recimo, gura po 13 osoba, a ne mogu da ga pomere s mesta, ili da na dve motke nosi 120 kilograma tereta. Nije usao u Ginisovu knjigu rekorda samo zato sto su motke pukle, a on je pri tom slomio tri rebra i rame. Ruku, recimo, ne mogu da mu saviju ni petorica.
   Jedan od najboljih, najsavrsenijih, ali i najatraktivnijih primera Makijevih sposobnosti je levitacija na vodi. Ekstenzijom svoga duha, izlaskom iz tela i astralnim telom sa puno vere, sto je najbitnije, levitirao je po vodi, a to je u stanju da uradi jos samo Koreanac Turcnik, koji je u stanju da hoda po vodi.
   Za sve ove, reklo bi se, neslucene ljudske mogucnosti najvaznija je meditacija i zalazak u zonu nesvesnog, odnosno ulazak u alfa stanje. To je, kako objasnjava Maki, stanje gde su mozdane frekvencije snizene od 3 do 8 megaherca. To stanje se obicno postize pred san ili ujutru pred budjenje. Nakon toga mozdane frekvencije se povecavaju i covek ulazi u takozvano beta stanje, gde se mozdane frekvencije penju i do 14 herca. Tada covek zivi normalno, zapaza normalno, krece se, jede, pije i radi sve ostale zivotne radnje. U tom stanju ljudske mogucnosti su minimalne, dovoljne su samo da se odrzi normalan zivot, dok u alfa stanju covek zalazi duboko u svoje nesvesno i pokrece sve tajne instrumente koji su programirani da mu spasu zivot, a koje mu je priroda nametnula kao skrivene upravo zbog toga da bi ocuvao zivot. Indusi to zovu kundalini - zmija koja lezi izmedju treceg i cetvrtog sakralnog prstena, ispravlja se duz kicme i udara u glavu samo onog trenutka kada je coveku zivot ugrozen. Dakle, to je tajna koju nijedan covek ne zna, ali ona postaje jasna onog trenutka kada je zivot u opasnosti.
   Osnivac aikidoa Morihej Uesiba je u potpunosti gospodario sopstvenim duhom, tako da je uspevao da svakog trenutka zalevitira i za vreme treninga, a ekstenzijom duha kroz centar svoga dlana lomio je betonske ploce, a protivnike je bacao bez dodira. NJegov duh je bio toliko jak, kako on kaze, da kada je podizao jedan prst, ceo univerzum se okretao oko njega. Prica za neverovanje ali ipak istinita.
   Maki je glavni predstavnik Keno Ken Kju Kaja i nosilac je licence osnivaca Ki aikidoa Koici Toheja. Vodi skolu dzudoa, aikidoa i dzijudzice, mada u vrlo neadekvatnim uslovima, buduci da mu niko od predstavnika lokalne samouprave, i pored obecanja, nije izasao u susret i pomogao.
   Govoreci o daljim aktivnostima i usavrsavanju svega do cega je uspeo da stigne, Maki kaze da maksimum u ovoj oblasti ljudske aktivnosti ne postoji, ali da se otvaraju novi putevi ka novim duhovnim vestinama, i da ga, na osnovu stecenih saznanja, fizicka snaga vise ne interesuje jer je snaga duha neuporedivo jaca od fizicke snage. Odnosno fizicka aktivnost je samo stres, a stres dovodi do zastoja duha zbog cega, kako je na bezbroj primera dokazano, a sto se i u svakodnevnom zivotu da primetiti, velika fizicka snaga obicno daje slab duh. Naravno, u svemu ovome veliku ulogu ima ishrana. To znaci da se ne bi trebalo hraniti jelima od mesa, jer svaka zivotinja pri klanju dozivljava stres, a covek koji je opredeljen na ovakvu ishranu neprekidno u sebe unosi stres i nikada ne moze da bude miran. A za razliku od zivotinjske, hrana biljnog porekla uskladjuje jin i jang i dovodi telo u harmoniju s univerzumom dajuci mu vecu snagu duha, bolje zdravlje i duzi zivot.
   Ne postoji covek jaci od prirode, jer priroda je majka svega i ko joj se suprotstavi moze biti samo unisten. ,,Zato, postujmo majku prirodu", porucuje Maki.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

POSLE STO JEDANAEST GODINA OD OSNIVANJA SKOLE U SIRCI - pise Marko Slavkovic
Prvo gostovanje satiricara

   Mestani dobro primili nastup clanova humoristicko-satiricnog kruga iz Kraljeva • Najstariji ucitelj u publici • Zacetak skolstva, stanje i perspektiva skole

   U sklopu obelezavanja sto jedanaest godina skolstva u Sirci, proslog petka su se u holu tamosnje osnovne skole mestanima predstavili clanovi humoristicko-satiricnog kruga iz Kraljeva. U jednocasovnom bliskom kontaktu sa publikom, svoje tekstove govorili su: Ilija Sekuljica, Dimitrije Jovanovic, Zoran Tucakovic i Dragan Bunardzic, dok se Milanko Kalicanin predstavio izlozbom svojih karikatura.
Organizatori ove zanimljive veceri bili su Ratko Velisavljevic i Slobodan Jevtovic Puskin. Podrazumeva se i podrska direktora skole Dragana Nikolica.
   Zanimljivo je da su u publici bili i nekadasnji ucitelji i profesori, sada penzioneri, a najstariji medju njima, ucitelj- legenda, devedesetcetvorogodisnji Savo Gvozdenovic, otvorio je izlozbu radova karikaturiste Kalicanina.
   S obzirom na prvi susret sa potpuno nepoznatim ukusom publike, utisak je da su humoristi i satiricari dobro primljeni, sto vazi i za izlozbu karukatura. Prema recima Slobodana Jevtovica Puskina, sasvim je izvesna repriza veceri humora i satire, samo sto ce se tada sve odvijati po danu i - na otvorenom prostoru...

   Skola za tri sela
   Na inicijativu mestana Sirce, Oplanica i Trgovista, 1893. godine osnovana je skola u Sirci, kao sredisnjem i po broju domova najvecem mestu. Posle duze prepiske sa tadasnjim Ministarstvom prosvete i crkvenih poslova, 15. oktobra je i zvanicno odobreno otvaranje skole. Kuca, koja je ranije sluzila kao svestenicki stan i opstinska sudnica, posle prepravke, postala je prva skolska zgrada. Skola je pocela da radi januara 1894. godine. Zanimljiv je podatak da je medju ukupno pedeset ucenika bila samo jedna devojcica, Persa Marinkovic. Sacuvan je i podatak da je prvi ucitelj bio Dragoljub Sibalic.
   Krajem oktobra 1941. godine okupator je zapalio skolsku zgradu, tako da je ostala samo jedna ucionica sa petnaestak klupa i tablom, zbog cega je skola prestala da radi. Ali, vec naredne godine, ova tri sela pokrecu akciju da se sagradi nova, takodje cetvororazredna skola. Skolska zgrada je zavrsena 1943. i odmah je stavljena u funkciju.
   Tako je bilo do 1961. godine, kada je Odlukom Narodnog odbora opstine Kraljevo u istoj skoli otvoreno odeljenje petog razreda, a 1964. skola je postala potpuno osmorazredna.
   Danas u Sirci ima oko 180 ucenika, osam odeljenja, sesnaest nastavnika i profesora, direktora i pedagoga, kao i pomocno osoblje. Sadasnja skolska zgrada sagradjena je 1989. godine, opet na inicijativu i samodoprinosom mestana ova tri sela, i veoma je savremeno opremljena. Pored kabineta, odnosno pripremnih prostorija za nastavnike, skola ima odlicno opremljenu biblioteku sa vise od tri i po hiljade knjiga i kabinet za informatiku sa petnaestak novih racunara. Uskoro ce poceti i aktivnosti na osposobljavanju sale za fizicko vaspitanje, koja zbog lose krovne konstrukcije trenutno nije za upotrebu. Zato se nastava fizicke kulture odvija na sportskom poligonu, koji je, istina, prekriven asfaltom, ali je i on ,,stradao” zbog erozije.
   Direktor skole Dragan Nikolic posebno naglasava ne tako davno resen problem vode za pice, dovodjenjem vodovoda u skolu. Ranije je, kazu, voda bila u izvesnoj meri zagadjena i predstavljala je izvesnu opasnost za zdravlje ucenika.
   A kao najakutniji problem, koji uskoro treba da bude resen, Nikolic istice saniranje temelja skole, koji zbog nekvalitetno izvedenih radova, pomalo tone.
   - Bez obzira na to, kao i jos neke sitne probleme, mnogo su veci razlozi za ukupni optimizam u pogledu perspektive nase skole - zakljucio je Nikolic.



ZAVRSENA REKONSTRUKCIJA ZGRADE MUZEJA U KRALJEVU - pise Bojana Milosavljevic
Medju najlepsima u Srbiji

   Posle gotovo jedanaest godina u Kraljevu zavrsen veliki projekat revitalizacije zgrade Poljoprivredne skole iz pretproslog veka, u kojoj je poslednjih decenija smesten Narodni muzej. Najveci deo sredstava za renoviranje ovog zdanja - spomenika kulture izdvojila opstina. Adaptacijom dobijen prostor od oko 1300 kvadratnih metara, jedan od najlepsih u Srbiji
   Davne 1993. godine zapoceta je prva faza revitalizacije muzejske zgrade na Trgu svetog Save u Kraljevu. Tokom dve godine uredjeni su prizemlje i fasada objekta koji svojom starinom i arhitektonskim izgledom ima znacaj za kulturnu bastinu Srbije. Pocetak naredne faze je zbog finansijskih neprilika bio odlozen na sest godina, buduci da je u toj etapi opstina bila jedini finansijer ovog izuzetno kompleksnog i skupog projekta. Druga faza usledila je, dakle, tek 2001. godine. Najznacajniji zahvat bio je prikljucenje Muzeja na gradski toplovod.
   Tokom 2002. i 2003. godine pocela je revitalizacija sprata, predvidjenog za galerije u kojima ce biti stalne postavke iz zbirki Narodnog muzeja, a u nastavku radova adaptirano je i potkrovlje - u radni prostor zaposlenih, konzervatorske radionice, depoe i prostor za masinska postrojenja, koja potpuno opsluzuju i osiguravaju objekat. Paralelno sa ovim radovima obnavljana je i fasada. Za spoljni izgled Muzeja ministarstvo kulture Srbije izdvojilo je tri miliona dinara.
   Direktor Dragan Draskovic ovih dana sa primetnim zadovoljstvom (i olaksanjem) napominje:
   - Najzad je u potpunosti zavrsena, kako mi to kazemo, revitalizacija zgrade u muzejski prostor, koji se vec smatra jednim od najlepsih u citavoj Srbiji. Ovim projektom dobijena je korisna povrsina od 1270 metara kvadratnih. Dalja saradnja sa Ministarstvom kulture Republike Srbije nastavlja se u delu priprema stalnih postavki. Finansijska pomoc iz Beograda iskazana je i ovih dana. Ministarstvo nam je uputilo 250.000 dinara za deo opreme: tri racunara, video bim, digitalni fotoaparat i dva diktafona.
   Posle gotovo decenije ,,velikog spremanja" kraljevackog Narodnog muzeja, zaposleni, kao i kulturno blago o kojem brinu, okupljeni su pod jednim krovom i dobili su veoma dobre uslove za rad. Podjednako raduje cinjenica da ce najvredniji predmeti iz brojnih muzejskih zbirki najzad dobiti mesto u stalnoj, reprezentativnoj postavci, kao i da ce prizemlje zgrade zadrzati dosadasnju namenu prostora multikulturnih sadrzaja - izlozbe, koncerti, knjizevni programi, naucni skupovi i drugo.

TRG ZA PONOS
   - Rekonstrukcija Narodnog muzeja u skladu je sa nasom vizijom da Trg svetog Save postane srediste kulture, umetnosti i duhovnosti. Sa oko 1,5 miliona dinara iz opstinske kase pomogli smo i u rekonstrukciji nase crkve kao vrednog istorijskog spomenika. Takodje, preko puta Muzeja uselili smo Istorijski arhiv u prostor koji ce, nadam se, tokom 2005. godine biti rekonstruisan. Ako resimo problem sa Vojskom SCG i dobijemo na koriscenje njihovu zgradu, Trg svetog Save ce biti zaokruzen kao srediste umetnosti i kulture u Kraljevu, kojim ce se nasi sugradjani ponositi - rekao je dr Radoslav Jovic.




IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Preporucujemo
  ,,Prosvetina knjiga fantasticne price", priredio Aleksandar Gatalica, Prosveta, Beograd, 2004
Ova antologija fantasticnih prica, ili kako su se donedavno zvale price ,,tajanstva i maste", zasniva se na pricama trojice verovatno najvecih majstora ove literarne vrste dvadesetog veka: Franca Kafke, Horhea Luisa Borhesa i Dina Bucatija, koji imaju po dve price u Antologiji.
Priredjivac je posao od toga da treba razlikovati fantasticnu pricu od prisustva fantasticnih elemenata u pricama pisaca realista i zbog toga se u knjizi nisu nasli Somerset Mom, Bruno Sulc, Ivo Andric, Crnjanski. U Antologiji su zastupljeni srpski i svetski pisci, jer je Gatalica smatrao da price nasih autora mogu da se porede sa najboljim svetskim i da stoje rame uz rame s njima. Tako se u knjizi mogu citati price starijih pisaca: Milovana Glisica, Ilije Vukicevica, Bozidara Kovacevica, ali i Danila Kisa i Borislava Pekica.
Knjiga je podeljena u cetiri poglavlja: ,,Tajanstveni ljudi", ,,Tajanstvena mesta i masine", ,,Tajanstveni dogadjaji" i ,,Tajanstvena prostranstva". U svakom poglavlju nalazi se od cetiri do sest prica koje su predstavljene hronoloskim redom. Citalac na ovaj nacin dobija mali vremenski presek svakog od opredeljenja pisaca fantasticne price i mogucnost da u njima pronadje sopstvene naklonosti. Priredjivac smatra da se u svakom ljubitelju fantasticne price krije po jedan pisac iste takve.

KOSARKA - PRVA SRPSKA LIGA - JUG - pise Zoran Bacarevic
Kota pet za start u ,,petoj”
 
   • Posle prvog kruga takmicenja Ribnica na setom mestu sa osam pobeda i pet poraza

   Treci po rangu kraljevacki kosarkaski klub okoncao je kalendarsku 2004. godinu i sa pete pozicije startovace u 2005. u drugom delu prvenstva Prve srpske lige - grupa Jug. Prakticno drugi tim (prateci, svejedno) Masinca uspeo je da zabelezi osam pobeda i pet poraza i prakticno deli 2 - 5 mesto na tabeli. U dosta izjednacenoj konkurenciji u ,,gornjem domu”, koji ce u drugoj polovini januara krenuti i na pohod u visi stepen takmicenja, izdvojila se Jablanica sa jednom pobedom vise. Indentican skor kao Ribnica imaju Zlatibor iz Cajetine, Bajina Basta i Novi Pazar, a zreb je hteo da se vec na startu drugog dela prvenstva (22. januara) u Kraljevu sastanu Ribnica i Zlatibor.
   - Posle nesto slabijeg starta i ,,teskog” rasporeda u prvim kolima, usli smo u takmicarski ritam i seriju pobeda, koja nas je dovela u gornji deo tabele. Ocekujem da posle cetvoronedeljne pauze jos zesce krenemo u drugi krug i da, zasto da ne, jurisamo na pocasni tron i plasman Ribnice u visi rang - kaze na ,,poluvremenu” ovogodisnjeg ligaskog takmicenja trener Radenko Varagic.
Ribnica - Goc 83:77
(15:22, 25:11, 19:24, 24:20)
Ribnica: Terzic 6, Djokic 11, Stojanovic 11, Mijajlovic 2, Milasinovic 21, Pekovic 7, Aleksic 9, Ugrenovic, Kovacevic 16, Rakonjac, Arsic.
Goc: Milunovic 30, Stevanovic, Knezevic 14, Atanasijevic, Bat-inic 5, Strinkovic 5, Vucicevic 11, Stevic 2, Gocanin 6, Popovic 4.


IZABRAN PREDSEDNIK FS RASKOG OKRUGA - pise Stole Petkovic
Djerkovic na celu okruga

   Duznost predsednika Fudbalskog saveza Raskog okruga u narednom cetvorogodisnjem mandatu obavljace Slobodan Djerkovic. Tako su odlucili delegati tri Opstinska saveza: Kraljevo, Vrnjacka Banja i Raska, Novi Pazar i Tutin. Poverenje iskazano Djerkovicu je samo dokaz vise da je sa svojim saradnicima dobro radio u proteklom mandatu.
   Skupstina je pocela u svecanom tonu. Zlatne plakete dodeljene su velikanima fudbala iz ovog kraja, koji su svojim primerom pozitivno delovali na mladi narastaj. To su: Aleklsandar Petakovic, Abdulah Gegic, Dragoslav Macic, Aleksandar Trifunovic, Nikola Jockovic, Zivan Stamencic i FK Mladost iz Oplanica, najstariji klub u ovom delu Srbije. Medju gostima bio je i Milovan Djoric, direktor mladjih selekcija Srbije i fudbalski radnici iz okolnih gradova. Man-datar Djerko-vic je odmah raportirao i clanove naju-zeg rukovodstva sastav Izvrsnog odbora, u kome su: Predrag Ma-tic, Zoran Matovic, Bozidar Radovancevic, Tomislav Colic, Cerim Semovic, Miroslav Topalovic, Adem Preljevic, Zoran Strahinic, Miroslav Binicanin, Mirko Gocanin, Perisa Miletic i Srdjan Savicevic.
   Glasanje za predsednika mandatar bilo je tajno. Od 33 prisutna delegata, Djerkovic je dobio 21, a njegov protivkandidat Zoran Stamencic, poznati sportski radnik iz Vrnjacke Banje, deset glasova.


PROSLAVA JUBILEJA U SUMARICAMA
Pola veka Sumadije

    U nedelju je u Sumaricama bilo svecano. Lokalni fudbalski klub Sumadija slavio je pola veka postojanja i rada. Na okupu su, pored fudbalera svih generacija, bili i visoki funcioneri FS Srbije i Crne Gore, FS raskog okruga i FSO Kraljevo, Miroljub Rajic, zamenik gen. sekretara SCG, Slobodan Djerkovic, predsednik FSRO i Bozidar Radovancevic, preds. FSO Kraljevo.
   Tom prilikom dodeljene su zlatne plakete FS SCG dvojici fudbalskih pregalaca iz Sumarica - Miladinu Milovanovicu Sindi i Savu Stojanovicu, kao i FK Sumadija. Plakete su slavljeniku urucili i FS Raskog okruga i FSO Kraljevo. Plakete kluba primili su: Djordje Jelic, Bogdan Stevanovic, Zivorad Jelic, Milovan Masic i Sreten Jovanovic, predsednik MZ Sumarice.