O prevozu i radnom vremenu kafica
Modernizacijom do vece ustede
Cugo opet najbolji
Donacija kao snaga primera
Pomozite Srbima na Kosmetu
Zadovoljavajuce stanje javne bezbednosti
Od Srba smo naucili da se bavimo politikom umesto muzikom
Selo sa 104 aracka lica
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, odbojka, fudbal

DANAS SEDNICA OPSTINSKOG VECA KRALJEVO - pise Slobdan Rajic
O prevozu i radnom vremenu kafica

   Za danasnju, 17. sednicu Opstinskog veca u Kraljevu predlozeno je 12 tacaka dnevnog reda. Radi se o kombinaciji pitanja iz nadleznosti Opstinskog veca i Skupstine opstine, u okviru priprema za naredno skupstinsko zasedanje.
   Clanovi Veca tako bi najpre trebalo da se izjasne o Izvestaju Zavoda za zastitu zdravlja o higijenskoj ispravnosti vode za pice i izvrsenim merenjima imisije (stepen zagadjenja vazduha) u Kraljevu za novembar 2004. godine. Prema podnetom izvestaju (materijalu), voda za pice u Kraljevu je tokom novembra, osim perioda od 15. do 18, bila zadovoljavajuceg kvaliteta i higijenski ispravna.
   Razmatrace se takodje i nacrti odluka o priznanjima i nagradama opstine Kraljevo, stipendiranju studenata opstine Kraljevo, opstinskom gradjanskom braniocu (ombudsmanu) i izgradnji privremenih objekata (stavljanje Odluke van snage). Paznju privlace odluke o uslovima i nacinu poveravanja prevoza putnika i uredjenju linijskog prevoza u gradskom i priradskom saobradjaju i auto-taksi prevozu u Kraljevu. Ovim odlukama javni prevoz u Kraljevu se regulise i uskladjuje sa zakonima i propisuju sankcije koje se, recimo, za prekrsaje u linijskom i auto-taksi prevozu krecu od 5.000 do 100.000 dinara.
   Nacrt Odluke o radnom vremenu u trgovinskim, zanatskim i ugostiteljskim objektima u Kraljevu i ovog puta je u centru paznje. Prema tekstu predlozenog Nacrta, ugostiteljski objekti tipa restoran, kafana, bife, picerija, kafe i kafe-poslasticarnica imali bi ubuduce radno vreme od 6.00 do 24.00 sata, a petkom i subotom od 6.00 do 1.00 sat, dok bi radno vreme tih objekata u stambenim zgradama bilo ograniceno od 6.00 do 23.00 sata. Pored toga, clanovi Veca bi trebalo da se izjasne i o zahtevima i zalbama jednog broja fizickih i pravnih lica i drugim pitanjima iz svoje nadleznosti.

DIREKTOR KRALJEVACKE ,,TOPLANE” DRAGAN ARSENIJEVIC - pise Predo Markovic
Modernizacijom do vece ustede

  Novim zakonom su sve nadleznosti prenete na lokalnu samoupravu, koja je postala nadlezna za kompletno funkcionisanje gradskih toplana • Akcenat je stavljen na modernizaciju, ustedu toplotne energije, efikasnost i zastitu zivotne sredine...

   Direktor gradske ,,Toplane” Dragan Arsenijevic navodi da je novim Zakonom o energetici, po uzoru na zemlje Evropske unije, najveca paznja usmerena na ustedu energije.
   - To je prioritet, a to je do sada bilo zapostavljeno. Nigde nema veceg prostora za ustedu kao u energetici. Zakon je ostavio rok od dve godine svim toplanama da se reorganizuju u smislu odvajanja energetske oblasti, projektovanja i montaze - kaze Aresenijevic.
   Prema njegovim recima, kraljevacko JP ,,Toplana” je medju najorganizovanijim u Srbiji, sa pozitivinim poslovanjem i najefikasnijom naplatom. Ono je zbog toga postalo interesantno i za ulaganja, pa je lane sa Energetskom agencijom republicke vlade, ugovorena realizacija pilot programa za uvodjenje daljinskog sistema grejanja u zgradu O-5 u Ulici Vojvode Putnika. Agencija je za ovaj projekat izdvojila 40.000 evra.
   - U ovoj zgradi cemo ugraditi novu podstanicu, sa novim izmenjivacem toplote, kalorimetrom i merenjem utrosene energije u svakom stanu. Postigli smo dogovor sa stanarima, a ovaj sistem ce dokazati da korisnik toplote moze da ustedi na toplotnoj energiji, jer ce na svakom radijatoru postojati termostatski ventili, sa regulatorom od 1 do 6. Tako ce i korisnik koji nije u stanu moci da smanji potrosnju za to vreme, odnosno, prilagodi je svojim potrebama - objasnjava direktor Arsenijevic.
   Sustina ovog projekta je da ce se dosadasnje placanje centralnog grejanja po metru kvadratnom stambenog prostora svesti na stvarnu potrosnju toplotne energije.
   Jos jedna novost koja dolazi iz nase ,,Toplane” odnosi se na stanare pedeset sedam zgrada i privatnih kuca u Novoj koloniji, naselju ,,Mose Pijade” i Ibarskoj ulici. Uvazavajuci rejting ovog javnog preduzeca, kome su konkurisali i Beogradjani, Fondacija za ekonomski razvoj Nemacke izdvojila je 150.000 evra za pilot projekat, jedinstven u Srbiji, kojim ce od marta ove godine biti obuhvacena jedna trecina korisnika daljinskog grejanja u Kraljevu.
   - Oprema ce biti ,,Simensova”, a mi dajemo samo radnu snagu. Projekat podrazumeva ugradnju zajednickog meraca potrosnje u svaku podstanicu i regulacionih ventila u svim objektima. U kotlarnicama ce biti postavljen softver i hardver sistem, putem kojih ce se obavljati kompletan nadzor svih parametara u ovim zgradama. Kroz ceo toplovod ce biti provucen opticki kabl, sto ce omoguciti da se prati svaka kap tople vode koja curi iz sistema, kaze direktor ,,Toplane”.
   Dragan Arsenijevic ocekuje da SELJVA finansira i uvodjenje protocne vode u stanovima i kucama na potezu obuhvacenim ovim projektom.
Nemacka fondacija insistira da se posao zavrsi do kraja februara, sto, prema recima direktora Aresenijevica, podrazumeva nocni rad za radnike gradske ,,Toplane”, kako se korisici u delu grada odabranom za ovaj projekat ne bi smrzavali u svojim stanovima, tokom hladnih dana.

KRALJEVACKA MLEKARA NAGRADILA PROIZVODJACE-REKORDERE - pise Ljubisa Lesevic
Cugo opet najbolji

   Prosle godine kraljevacka Mlekara otkupila je blizu 23 miliona litara mleka sto je za 2,5 odsto vise nego predhodne godine. Najvise je u ovoj godini predao Slavisa Tosovic Cugo, oko 205.000 litara. Na drugom mestu je Zivadin Curcic sa predatih 144.000 litara. Posebno treba istaci treceplasiranog Stevana Simeunovica, koji je u 2004. godini povecao proizvodnju za skoro 70 odsto i uspeo da Mlekari ,,obezbedi" 110.000 litara mleka. NJih trojica su, pored drugih priznanja, dobli i studijsko putovanje u Austriju. Radomir Milicic, Mijodrag Mirkovic, Goran Vidojevic, Djordje Ignjatovic, Zoran Uzunovic, LJubisa Rosic i Slavoljub Radoljic ( od 4-tog do 10-og mesta ) predali su od 52.000 do 93.000 litara mleka.
   Stevan Sekulic direktor kraljevacke Mlekare, naglasio je da su prosle godine ulozeni veliki napori kako bi se povecala proizvodnja mleka. Proizvodjacima je dato 18 kredita u ukupnom iznosu od 160.000 eura, izgradjeno ili renovirano 20 objekata (kapaciteta 15-20 grla) i obezbedjeno vise od tri miliona dinara za kratkotrajne pozajmice. Takodje je nabavljeno i podeljeno oko 150 rashladnih uredjaja kapaciteta od 200 do 1.000 litara.
   Sve to je doprinelo da, pored 10 prvoplasiranih, jos 16 proizvodjaca proizvedu vise od 30.000 litara mleka.

ANTONIJE TRAJKOVIC TRIFUNOVIC POKLONIO SIRCANSKOJ SKOLI 1.150 EVRA - pise Jelena Petrovic
Donacija kao snaga primera

   Kao beba od dva meseca otisao je iz Sirce i u njoj danas nema nikog svog. Ipak, donaciju je namenio bas sircanskoj skoli - kao uspomenu na svoj prvi plac i kao primer drugima da i malo znaci mnogo ako se daruje od srca i ako svi slede takav primer.
   Novinar Borko Gvozdenovic darivao skolsku biblioteku

    Nekoliko desetina ucenika, nekoliko nastavnika i direktor Osnovne skole ,,Jovan Cvijic", kao i nekolicina mestana Sirce, dosli su prosle nedelje u skolu da izraze zahvalnost nekome ko nije zaboravio da je rodjen u Sirci iako u njoj nikada nije ziveo. Sirca je, inace, dala tri akademika i nekoliko desetina doktora nauka, a o fakultetski obrazovanim ljudima na istaknutim mestima da i ne govorimo. Jasno je da je upravo sircanska skola uticala na ovakvo usmerenje svojih mestana, svi njeni ucitelji i nastavnici u 111 godina dugoj istoriji, medju kojima pocasno mesto zauzimaju sada pokojna uciteljica Anka i njen suprug Savo Gvozdenovic, i danas vitalan i prisutan na svakom skolskom dogadjaju, pa i ovom.
   Iako danas u Sirci nema vise Trajkovica, svi ih se secaju. To je bila skromna, radnicka porodica, sa mnogo dece. Antonije je rodjen kao deseto dete u porodici, a samo dva meseca posle njegovog rodjenja, otac mu je streljan na Lageru u Kraljevu, oktobra 1941. godine. Ta cinjenica i sam rat uticali su na majcinu odluku da svoje najmladje dete preko Crvenog krsta da na usvojenje: hrabra odluka majke koja je znala da nema drugog nacina da dete prezivi. I, kao u bajci, dogodila se sreca u nesreci: Antonija su usvojili divni ljudi, Zorka i Petar Trifunovic iz Panceva. Pazili su ga kao svoje dete, voleli, skolovali. Ipak, ni oni nisu bili najboljeg materijalnog stanja, pa se Antonije, posle srednje masinske skole i zanata, 1970. godine otisnuo u svet, tamo radio i zaradio i sada je u situaciji da on nekome pomaze. Kada je odlucio da od svoje penzije izdvoji 1.100 evra i pokloni nekome u Sirci, njegovi prijatelji Petko Rajovic i Borko Gvozdenovic predlozili su da donacija ode u sircansku skolu i tako od nje imaju koristi sva sircanska deca. Antonije, koji je svom prezimenu po ocu, Trajkovic, dodao i prezime usvojitelja - Trifunovic, rekao je:
   - Iako nikada nisam ziveo u Sirci, emotivno sam vezan za nju: tu se zacuo moj prvi decji plac, tu su mi grobovi roditelja, a u ovoj skoli su naucili da citaju i pisu, i jos mnogo toga, sva moja braca i sestre...
   Iako je u Sirci, u porodici Jevrosime i Vojislava Trajkovica, rodjeno desetoro dece, tu vise niko od njih ne zivi. Dvoje je umrlo, a ostali zive kojegde po svetu: u Americi, Kanadi, Francuskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Novom Sadu, Beogradu... Antonije, posle godina provedenih u Stutgartu, sa suprugom Verom sada zivi u selu Bukovac kod Novog Sada.
   Poklon sircanskoj skoli nije njegov prvi humanitarni gest. U Stutgartu je bio ktitor pravoslavne crkve, o kojoj je lepo i toplo govorio u reportazi koju je beogradska televizija objavila nedavno, u okviru novogodisnjeg programa.
   Donacija Antonija Trajkovica Trifunovica nije velika, ali je veoma znacajna kao primer drugima. Uz to, posluzice i da se nabave neka nedostajuca ucila:
   - Kada smo culi da cemo dobiti ovaj poklon, medju nastavnicima je bilo ,,borbe": biologija, fiizika, hemija... Svima su potrebna nastavna sredstva.    Odlucili smo se da ovoga puta opremimo kabinet za fiziku - kaze direktor skole, Dragan Nikolic.
   Prisutnim ucenicima i gostima, zahvaljujuci darodavcu, Nikolic je rekao:
   - Okupili smo se jednim nesvakidasnjim povodom i ja sam veoma uzbudjen zbog toga. Dobro delo, koje je ucinio Antonije Trifunovic, govori samo za sebe i druge reci nisu potrebne. Setio se svoga sela covek koji je samo rodjen ovde, a onda ga je zivot gurnuo u surovi svet, daleko od Sirce, koja je, evo, ostala u njegovom srcu.
   Svecanost je uvelicana i prigodnim recima Borka Gvozdenovica, poznatog ,,Politikinog" novinara i pisca velikog broja knjiga:
   - Ne postoje reci kojima se moze opisati velicanstvenost ovog trenutka: mnogi su zaboravili Sircu, ali Antonije nije. On donosi poklon skoli u koju nikada nije isao, ali koja se nalazi u selu u kome je on rodjen. Moram da podsetim da je sircanski kmet, jos 1893. godine, pisao ministarstvu da ce deca, ukoliko im se ne napravi skola, ,,postati pravi vucici"; tako je Sirca dobila skolu, i to pre mnogih vecih mesta, a skola je postala pravi rasadnik kvalitetnih ljudi, koji zive na svim meridijanima. Ne mozete verovati gde sve Sircana ima, a vecina, kao i Antonije, nosi Sircu u srcu...
Dirnut lepim recima, kao i prisutnoscu ucenika, koje - u nedelju - nije ocekivao, Antonije je vec pripremljenoj sumi novca dodao jos 50 evra i ,,nalozio" direktoru Nikolicu da kupi bombone deci. Gospodin Trifunovic je jos rekao:
   - Oprema za skolu, koju cete od ovog novca kupiti, treba da se koristi i da nesto od skolskog gradiva tako bolje udje u decje glavice, a ne da, kao novo odelo, samo stoji u ormanu. Zelim da ovi djaci uzivaju u fizici.
   Svecarskoj atmosferi se pridruzio i Petko Rajovic, koji je Trifunovicev gest oznacio kao veoma bitan upravo kao primer drugima, jer je u ovoj teskoj situaciji za sve, u kojoj ima malo ljudi koji mogu da odvoje novac i pomognu drugima, svaki takav gest velicanstven.
   Borko Gvozdenovic je Antoniju Trajkovicu Trifunovicu, u znak secanja na ovaj dan, poklonio svoju knjigu secanja na dvanaest zemalja u kojima je sluzbovao, ,,I sunce sa istoka na zapadu zalazi", a skoli ,,Jovan Cvijic", u kojoj su njegovi roditelji vec uciteljske legende, svoju najnoviju knjigu ,,Rusija - zemlja iznad zemlje", kao i izvestan broj drugih knjiga, koje su ucenicima potrebne za skolsku lektiru.
   Ucenici, medju kojima zapazamo Ninu Simeunovic, Milicu Jevtovic, Bogdana Jevtovica i Milovana Despotovica, kao i mnoge druge, dirnuti su paznjom nepozanatog darodavca. Oni su jos u nizim razredima, u kojima se ne uci fizika, ali ova svecanost podstakla je u njima zelju da sto pre vide sta je to fizika, narocito ako se uci pomocu savremenih nastavnih sredstava.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPSTINSKOG ODBORA DSS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Pomozite Srbima na Kosmetu

   Iznoseci stav Demokratske stranke Srbije o odnosima unutar drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, Vladimir Bogavac, portparol Opstinskog odbora DSS Kraljevo, na prekjucerasnjoj konferenciji za novinare tog Odbora, istakao je da ce Srbija sasvim sigurno ostati dosledna u postovanju Ustavne povelje. Tim pre sto je i medjunarodna zajednica u vise navrata naglasila da je za ocuvanje zajednicke drzave SCG. To je samo jedan od tri najaktuelnija zadatka u Srbiji tokom 2005. godine.
   - Ono sto nas najpre ocekuje u ovoj godini su neposredni izbori za Skupstinu Srbije i Crne Gore. S tim u vezi Srbija je vec napravila prvi i najnacajniji korak a to je donosenje zakona u Skupstini Srbije koji tretira ovu materiju. Srbiju u ovoj godini ocekuje jos jedan vazan zadatak a to je donosenje novog Ustava i DSS se iskreno nada da ce novi Ustav biti plod konsensusa ako ne svih ono bar vecine parlamentarnih stranaka u Srbiji - rekao je Vladimir Bogavac.
   DSS pozitivno ocenjuje i cinjenicu da je medjunarodna zajednica u resavanju pitanja Kosova i Metohije ostala dosledna u stavu „standardi pre statusa“, sto znaci pre svega uvodjenje demokratskih principa pa tek onda odlucivanje o statusu ove srpske pokrajine na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
   - Smatramo da bi dobra polazna osnova za utvrdjivanje standarda mogao da bude Plan Vlade Republike Srbije koji je Skupstina Srbije jednoglasno usvojila. Takodje podrzavamo osnivanje Fonda za Kosovo i Metohiju. Nasi sunarodnici na podrucju Kosova i Metohije zive izuzetno tesko i svakodnevno strahuju za svoje zivote i mi pozivamo sve gradjane i sve ljude dobre volje da u skladu sa svojim mogucnostima pomognu nasim sunarodnicima. Demokratska stranka Srbije je do sada uplatila milion dinara na racun Fonda za Kosovo i Metohiju - podvukao je Bogavac.
Komentarisuci uslovaljavanje ekonomske pomoci SAD Srbiji hapsenjem generala Ratka Mladica, Bogavac je istakao da ce DSS i dalje insistirati na dobrovoljnoj predaji svih haskih optuzenika sto je najbolja solucija kako za Srbiju tako i za optuzene.
   Predsednik kraljevackog Ogranka Omladine DSS Dusan Janjic istakao jeda ova stranka od osnivanja ima svoju omladinsku organizaciju, jer zeli da aktivno ukljuci mlade clanove i sve mlade u Srbiji u borbu za uspostavljanje pravne i demokratske drzave. Ovih dana odrzana je i redovna skupstina omladine ove stranke na kojoj su usvojeni programska i osnovna nacela daljeg delovanja

POVODOM DANA MUP-A - pise Predrag Markovic
Zadovoljavajuce stanje javne bezbednosti

   Pre svecanosti povodom obelezavanja Dana MUP-a, nacelnik SUP-a Kraljevo, major Bogoljub Zivkovic, sa saradnicima, odrzao je konferenciju za novinare na kojoj su ukratko, po linijama rada, predstavljene aktivnosti iz prosle godine i planovi MUP-a u 2005. godini.
- Godinu 2004, ukupno gledano, ocenjujemo uspesno. Ostvareno je zadovoljavajuce stanje javne bezbednosti na podrucju ovog sekretarijata i na podrucju dela kopnene zone bezbednosti koju on pokriva zajedno sa drugim sluzbama i vojskom i zandarmerijom, iako je po svim linijama rada, prema statistickim podacima, u 2004. godini, u odnosu na 2003. godinu, primetan odredjeni rast svih vidova kriminala, prekrsaja javnog reda i mira, prekrsaja iz bezbednosti saobracaja. To bi moglo da se pravda i obrazlozi time sto je prethodna godina bila godina akcije ,,Sablja” i vanrednog stanja, kada je vrsen presing na kriminalce i u tri-cetiri meseca stanje kriminala i prekrsaja bilo ravno nuli. U odnosu na rezultate iz 2002. godine, oni su u par procenata u porastu, ili u padu - kazao je Zivkovic.
   Nacelnik Odeljenja policije, major Goran Terzic, istakao je da je tokom 2004. godine rad ovog odeljenja bio koncentrisan na zastitu licne i imovinske sigurnosti gradjana, zastitu ljudskih prava, sprecavanje i otkrivanje krivicnih dela i odrzavanje stabilnog javnog reda i mira.
- Po mojoj oceni - kazao je Terzic - policija je u uniformisanom sastavu iskazala prosecno visok nivo mobilnosti, spremnosti i obucenosti da na odgovarajuci nacin reaguje na sve bezbednosne izazove. Kod oblasti kriminaliteta zadrzan je svetski nivo, 58 odsto procenata rasvetljavanja krivicnih dela, s tim sto u navedenom periodu nismo imali nijedno ubistvo, sto je ohrabrujuci podatak za teritoriju koju pokriva ovaj sekretarijat. Od tezih dela smo imali uvecan broj razbojnistava, koja su najvecim delom rasvetljena.
   Naglasavajuci analiticko-operativni pristup u radu policije, koji nije bio karakteristican za prethodne godine, major Terzic je pomenuo ekipe koje koriste savremenu tehnologiju.
- Ove ekipe su ulazile u analizu uzroka zbog cega se nesto desilo, tako da policija na osnovu toga svakodnevno, a najmanje jednom sedmicno, odredjuje takozvana zarista, neke pozicije gde su ucestala krivicna dela ili prekrsaji javnog reda i mira - kazao je Goran Terzic, dodavsi da su takvim pristupom sprecena pojedina krivicna dela.
   On je pomenuo afirmaciju sektorskog nacina rada i dvosmernog koloseka saradnje sa gradjanima, dalje sprovodjenje projekta ,,Policija u lokalnoj zajednici”, posebno na podrucju Vrnjacke Banje, nastavak rada skolskih policajaca, ukljucivanje u reforme pracenja svetskih standarda i povecanje broja mladih i perspektivnih oficira policije obrazovanih i osposobljenih da koriste modernu svetsku tehnologiju.
- Sto se tice oblasti javnog reda i mira - kazao je nacelnik Odeljenja policije SUP-a u Kraljevu - zabelezen je porast od desetak odsto u odnosu na 2003. godinu, sto je neka normala u poredjenju sa okolnim gradovima nase velicine. Mene zabrinjava sto je registrovan veci broj tuca izmedju vise lica mladje populacije, i to cesto pod dejstvom alkohola i opijata, gde su sanse za povredjivanje vece... Na srecu, zahvaljujuci blagovremenom angazovanju pripadnika policije, u najvecem broju slucajeva izbegnuto je teze povredjivanje ucesnika u tucama - istakao je nacelnik, dodavsi da je policija posebnu paznju posvetila zabrani konzumiranja pica maloletnika.
   Komandir Odeljenja kriminalisticke policije Sasa Milovanovic rekao je da su stratesko pitanje MUP-a i definisani prioriteti, ciji su osnovni postulat sveobuhvatne promene na nivou Ministarstva i nova kadrovska resenja, kao i savesno, profesionalno postupanje u okviru zakonskih ovlascenja.
Milovanovic je istakao da je u oblasti privrednog kriminaliteta povecan broj krivicnih dela, sto dokazuje da je bilo i veceg angazovanja mladjih pripadnika Odseka privrednog kriminaliteta, uz sugestije iskusnijih i starijih kolega. Prioritet je dat suzbijanju finansijske nediscipline i uopste prometa robe na podrucju Kopnene zone bezbednosti, kazao je Milovanovic.
   On je kod privrednog kriminaliteta naveo nove pojavne oblike, kao sto je sprega vlasnika kapitala sa rukovodiocima drustvenog sektora, koji su se manifestovali u pojedinim organizacionim celinama ,,Magnohroma”, Fabrike vagona, ,,Poljoprometa”, pojedinih banaka koje su vlasnici kapitala zeleli da otkupe.
   U prosloj godini je otkriveno i registrovano 1650 krivicnih dela, od kojih 1416 opsteg i 234 dela privrednog kriminaliteta.
   U padu je broj krivicnih dela sankcionisanih Zakonom o oruzju i municiji za 35,29 odsto.
   Tokom prosle godine posebna paznja je posvecena nedozvoljenoj trgovini narkoticima i presecanju krijumcarskih kanala droge i na taj nacin sprecavano da se ona pojavi na ulicama. Otkriveno je 111 krivicnih dela u vezi sa drogom, osam odsto vise nego 2003. godine, sto je rezultat intenzivnijeg rada policije na suzbijanju narkomanije. Tokom 93 zaplene, policija je oduzela oko 17 kilograma raznih vrsta droge, a protiv 131 lica su podnete krivicne prijave. Tim povodom, Sasa Milovanovic je rekao da je stratesko opredeljenje kraljevacke policije pre svega usmereno na presecanje sekundarnih zaplena koje se desavaju na nasim ulicama i sa nasom decom i djacima.
Milovanovic je pomenuo i aktivnosti policije na otkrivanju trgovine ljudima, kao i da je tokom protekle godine preseceno vise krijumcarskih kanala i otkriveno 104 migranta koji su ilegalno presli administrativnu liniju Kopnene zone bezbednosti.
Tokom akcije ,,Akciza”, policija je oduzela 1.351 boks cigareta, a od ostale robe namenjene svercu zaplenjeno je 68.600 kilograma secera, 6.000 kilograma kafe, 2.360 litara naftnih derivata i 6.977 kilograma mesa. U okviru akcije ,,Piraterija”, koju je Milovanovic posebno apostrofirao, oduzeto je 219 video kaseta, 2.699 raznovrsnih kompakt diskova i 29 raznovrsnih delova kompjutera.
Komandir Saobracajne stanice policije, kapetan Ivan Vucetic, stanje bezbednosti saobracaja je, na osnovu statistickih podataka, okarakterisao kao povoljno. U protekloj godini se dogodilo 1.379 saobracajnih nezgoda u kojima je 33 lica izgubilo zivot, 128 lica teze i 368 lica lakse povredjeno. Od ovog broja saobracajnih nezgoda u 1.003 saobracajne nezgode je bilo materijalne stete.
Gledano po mestu nastajanja, najveci broj saobracajnih nezgoda se dogodio u prigradskim naseljima, odnosno na prolazima magistralnih i regionalnih puteva kroz naseljena mesta, kaze Vucetic. Posmatrano sa aspekta ucesnika u saobracaju, najvise je poginulo vozaca i putnika u vozilima, po deset, dok je u toku godine poginulo i osam pesaka, koji se u poslednje vreme javljaju kao vrlo ugrozena kategorija ucesnika u saobracaju.
Najcesci uzroci saobracajnih nezgoda su nepropisna brzina, nepropisne radnje vozilom u saobracaju, neustupanje prvenstva prolaza i nepropisno preticanje. U toku prosle godine pripadnici saobracajne policije su otkrili ukupno 55.797 prekrsaja, za koje je novcano kaznjeno 23.016 vozaca, dok je protiv ostalih pokrenut prekrsajni postupak.
Komandir saobracajne policije je na kraju svog izlaganja naveo aktivnosti Sekretarijata koje ce biti usmerene na uspostavljanje pozitivnih tendencija u bezbednosti saobracaja.

Unapredjenja, pohvale, pokloni
   Povodom 20. januara, Dana Ministarstva unutrasnjih poslova, u SUP-u Kraljevo je odrzana prigodna svecanost u prisustvu mnogih zvanica iz politickog i javnog zivota. Tom prilikom, nacelnik SUP-a Kraljevo, major Bogdan Zivkovic, pozdravio je goste i podsetio ih ukratko na rezultate koje je ovaj sekretarijat postigao u minulom periodu. U ime Raskog okruga, pripadnike policije je pozdravio nacelnik Vladan Karamarkovic, a u ime SO Kraljevo zamenik predsednika opstine Darko Vilotijevic i predsednik SO Kraljevo Dejan Milovic.
   Poceci organizovanja Ministarstva unutrasnjih poslova datiraju iz vremena Prvog srpskog ustanka, kada je na Skupstini ustanickih staresina, odrzanoj 20. januara 1811. godine, formirana prva srpska vlada (Praviteljstvujuci sovjet), sa sest ministarstava, medju kojima je bilo i ministarstvo unutrasnjih dela. Za prvog ministra unutrasnjih dela Karadjordje je postavio Jakova Nenadovica.
   Od osnivanja Ministarstvo inostranih poslova proslo je kroz razlicite faze razvoja. Policija danas ne samo da predstavlja faktor stabilnosti, vec je metodologija njenog rada stavljena u funkciju zastite licne i imovinske sigurnosti gradjana, ocuvanja javnog reda i mira i jacanja medjusobnog poverenja policije i gradjana. Na svecanosti je receno da novi kocept rada policije podrazumeva i energicnu borbu protiv svih oblika organizovanog kriminala i korupcije, unapredjenje bezbednosti i zastite gradjana od svih oblika ugrozavanja. Tu je i borba za suzbijanje terorizma na podrucju Kopnene zone bezbednosti i juga Srbije i ukljucivanje u akcije Medjunarodne zajednice u borbi protiv svih vidova terorizma, medjunarodnu saradnju sa policijama stranih zemalja, javnost u radu i pretvaranje policije u moderan i efikasan servis gradjana.

Nagrade i unapredjenja
   Povodom Dana MUP-a Srbije, nacelnik SUP-a Kraljevo Bogdan Zivkovic, cestitao je porucniku Branku Lestaninu, pomocniku komandira Policijske stanice Odeljenja policije Sekretarijata u Kraljevu.
   Zivkovic je cestitao i na unpapredjenjima porucniku Zvonimiru Grkovicu (poslovi suzbijanja privrednog kriminaliteta), potporucniku Aleksandru Simicu (zamenik komandira Policijske stanice OUP Vrnjacka Banja), Vodniku prve klase Goranu Matovicu i saobracajnom policajcu i vodniku Radomiru Rudincu.
   U ime predsednika opstine Kraljevo, Radoslava Jovica, njegov zamenik Darko Vilotijevic je urucio rucne casovnike kapetanu Marjanu Borisavljevicu, vodniku prve klase Draganu Milovanovicu, starijem vodniku prve klase Nebojsi Veljkovicu, visem samostalnom referentu LJiljani Radovic i samostalnom referentu Ruzi Grujovic.

 ,,IBARSKE NOVOSTI" U POSETI MILU SAVICU BASETU - pise Ivan Rajovic
Od Srba smo naucili da se bavimo politikom umesto muzikom

    Savici sa Srbima od pocetka istorije na ovim prostorima. Rom ili Ciganin, sasvim je svejedno, samo da je covek. Jos od Titovog vremena o Romima niko nije vodio racuna. Saradnja sa opstinom, dosta dobra, a moglo bi i bolje

   Mile Savic Base je predsednik Narodne stanke Roma i Udruzene opstinske organizacije na teritoriji opstine Kraljevo. Rodjen je u Kraljevu 1950. godine i kaze da je njegovo poreklo cisto kraljevacko, jer su mu i svi preci jos od Balkanskih ratova, a mozda i pre, pa naovamo bili Kraljevcani. Deda mu je bio muzicar, a i gotovo svi potomci kasnije. Tako se i Basetov otac bavio muzikom, Draza Savic - poznati violinista, a i legendarni nedavno preminuli Aca Namastalka, Basetov brat. Ipak, kako tvrdi Mile Savic, svi u porodici nesto rade tako da se slobodno moze reci kako Base potice iz radnicke porodice i da se ovi ljudi oduvek radom snalaze za zivot, mada im to sto imaju uglavnom sluzi tek za prezivljavanje, kao i mnogima drugima, uostalom.

ROMI SA SRPSKIM OBICAJIMA
   Zanimljivo je da u Basetovoj prodici otkada znaju za sebe svi imaju srpska imena i slave srpske slave. On kaze kako su i Romi tu od kada postoji Srbija. Veliki je broj i streljanih Savica na lageru u Kraljevu 1941, zajedno sa Srbima i ostalim Kraljevcanima, ali to se videlo tek kada su od Crvenog krsta hteli da naplate ratnu odstetu. Medjutim, za razliku od drugih, za streljane Rome odstete nije bilo za sta, kako kaze Base, nije kriva nasa vlada, vec nemacka donacija koja je duzna da ispostuje taj narod zbog onoga sto su mu uradili tada. Kompletno imamo srpske obicaje, cak i sahrane, i nemamo cigansku azbuku, vec koristimo srpsku. I pored toga sto mali broj Roma dobro govori srpskim jezikom, Base kaze kako se romski jos nije izgubio, mada Romi uglavnom govore srpski, a romski su dobrim delom zaboravili, pre svega zato sto nemaju prostorije u kojima bi se okupljali, kako bi pocela da zivi i odrzi se romska kultura.
   - Mi pricamo srpski zato sto nemamo ciganske skole i ciganske fakultete na kojima bi nasa deca mogla da se obrazuju na maternjem jeziku, kao sto to rade Albanci i neki drugi. Zato mi sada zadrzavamo sve to, ali nasa deca se vec u predskolskim ustanovama obrazuju na srpskom kako bi kasnije normalno mogla da se ukljuce u zivot i rad, jer nama nije u interesu da trazimo nesto posebno u ovoj republici, vec onako kako je zacrtano u Ustavu. Mi se naziva cigani ne stidimo, ali posto je to jos u staroj Jugoslaviji bilo pogrdno, onda su se neki velikani sastali i proglasili nas Romima. A i Ciganin isto znaci covek kao i Rom, samo sto se ne zoves covek nego ciganin.
   - Jedno vreme su, nastavlja Base, deca roditelja koji su na polozajima imala jako izrazene negativne nacionalisticke ispade prema nama, a nije lepo da jedna drzava to dozvoljava na svojoj teritoriji. Jer zemlji koja pravi te nacionalne predrasude - to nije dobro ni za Evropu, ni za svet. Evo sada, recimo, Svetska banka i Evropska zajednica sve do 2015. godine posebnu paznju pridaju razvoju romske populacije. Nama je veoma drago sto smo u prosloj godini upisali veliki broj nase dece i u predskolske ustanove i u razrede u koje je trebalo da se upisu. Pomogli smo im mnogo u nabavci skolskog pribora zahvaljujuci parama koje smo dobili, mada mi nismo toliko gledali na taj novac, jer nama Romima dece nikada nije dosta. Jeste da je sada u zemlji situacija losa i ekonomska je kriza, ali dece nikada nije dosta. U Kraljevu trenutno napada na Rome nema, ali nema ni nekog narocitog razumevanja SO Kraljevo. Mi smo njima najtezi kad treba da udjemo tamo i razgovoramo sa njima. Vrlo tesko nailazimo na razumevanje. Moram da ih kritikujem i da im zahvalim. Dobili smo od njih obecanje da ce da nam adaptiraju prostorije u Drugoj mesnoj zajednici, jer nam je cak i inspekcija zabranila da deca koriste te prostorije, pa smo poceli da koristimo druge, u kojime nema ni prozora niti bilo cega drugog sto spada u neophodne uslove za rad. Onda su nam gospoda Jovic, Milovic i Stolovic obecali da ce do pocetka februara poceti adaptacija tog prostora. Obecali su da nece da nas izmanipulisu, da ce to sigurno da urade i mi sada cekamo da obecanje ispune. A sto se tice nacionalistickih ispada, u Kraljevu je dosta mirno i mi se, bar za sada ne zalimo. To su deca koja su poludela od narkotika i njima smeta romska populacija. Kod nas je sada mnogo veci prirastaj nego smrtnost. Razmnozila se nasa populacija. Mi smo pre 10 godina imali 1360 Roma sa sve decom. Za tih 10 godina rodilo se dosta dece, pa imamo oko 3000 Roma bez izbeglica. Mada ima malo starih ljudi, jer je veliki broj poumirao i ostalo je tek desetak najstarijih u Kraljevu, koji imaju preko 70 godina. Mi danas umiremo mladi i zahvaljujuci bombardovanju NATO-a, koji nam je bacio taj osiromaseni uranijum. Zato mi je milo sto se Amerikanci sele iz nase zemlje jer mi ni za vreme Tita nismo imali neke narocite odnose, ne trebaju nam ni sad. Dobrim delom i zbog njih je situacija ovde tako losa i ako se nesto ne preduzme, svi mladi ce pobeci iz ove zemlje i ostace samo starci, a zivot ce postati nemoguc, kaze Base.

ROMI I POLITIKA
   - U Kraljevu postoje dve najstarije politicke organizacije KES (Kulturno ekonomsko specijalno drustvo Roma), koje je najstarije u Kraljevu i kome pripadaju svi Romi sa teritorije opstine Kraljevo. Medjutim, i tu je doslo do nesuglasica, morali smo i mi neki zanat da ukrademo od Srba, a ovaj koji smo ukrali, a mislim na politiku, proklet je zanat. Ono sto je bilo nase jeste muzika, veselje, i to je sve. Sada je doslo i kod nas do osnivanja vise udruzenja, a jedan od nas koji bi se bavio pravima nacionalne zajednice, trebalo bi da udje i u Opstinu, sto je za nas od izuzetne vaznosti. Mi trazimo da taj covek, koji ce zadovoljiti sve uslove koji se traze konkursom, bude u stalnom radnom odnosu i da ne bude izmanipulisan, i jedan iz Nacionalnog saveta Roma, koga ce da finansira ta organizacija. Sve to je malo uticalo i na podele medju Romima buduci da su mnogi tezili da budu lideri, pa smo dobili cetiri organizacije, koje su se nedavno ujedinile, tako da sada drzimo oko 95 odsto romske populacije. Mi ne bezimo ni od koga, mi smo otvoreno drustvo, od nas su se otcepili ,,Plavi cvet" i ,,Ruka prijateljstva", ali moram da kazem da SO muti romsku populaciju i baca kosku medju nas. Ja to moram da kazem. Zato apelujemo na skupstinske organe da ako hoce da finansiraju dve romske organizacije, neka to rade posebno od nasih udruzenih organizacija. Nama je sada odredjen mesecni budzet za admisnistraciju ove cetiri organizacije, za telefone, papirologiju, putovanja i sve ostalo. Trenutno najveca problematika Roma je socijala i obrazovanje. O tome moramo strogo da vodimo racuna i obavezacemo roditelje koji budu upisali decu u skolu da se preko Nacionalnog saveta Skupstine opstine deci pruzi adekvatna pomoc, a i od donatora koji budu prisutni na nasoj teritoriji. Nadam se da ce i ostali shvatiti da ubuduce moramo da radimo zajednicki jer samo tako mozemo resiti probleme koje imamo, a oni su krupni i ima ih mnogo. Zato apelujem na opstinske organe da bolje sagledavaju nasu situaciju jer 20. januara imamo prijem kod predsednika opstine zajedno sa ovim nasim predsdnikom Nacionalnog saveta Roma Srbije i Crbne Gore. Trazimo samo da SO izvrsi svoje obaveze prema nama, a u skladu sa onim kako smo se dogovorili, a to je adaptacija pomenute prostorije za predskolsku decu i zaposljavanje dvojice ljudi na pitanjima romske problematike. Bicemo stalno i mnogo vise prisutni u medijima da bi nasi gradjani bili upoznati sta mi radimo za razvoj romske populacije, a ne samo da Romi znaju kada se i gde nesto deli.

ACA NAMESTALKA
   Legendarni kraljevacki muzicar Aca Savic Namestalka rodjeni je Basetov brat, mada je, kako tvrdi Base, jedino on u porodici antitalenat za muziku, a porodica je bila i siromasna pa nisu svi mogli da se bave muzikom. Secajuci se brata koji je nedavno preminuo i zauvek otisao, mada ne bas onako kako je zasluzio i kako je trebalo, Base kaze kako je on bio legenda Kraljeva. Muzikom se bavio jos iz osnovne skole, a isao je u ,,Cetvrti kraljevacki bataljon". To je, kaze Base, nekada bila nasa prva ciganska skola, gde je skoro 90 posto Savica zavrsilo osnovno obrazovanje. Tada je Aca poceo da svira na harmonici, koja ga je odvela do legende. Nazalost, a veovatno zbog bombardovanja, oboleo je od neke zlocudne bolesti i za samo desetak dana umro. Bila je to velicanstvena sahrana, kao da je umro neki velikan, prica Base zahvalan odnosom Kraljevcana prema svom pokojnom bratu, mada se ipak nada da ce odgovorni ljudi u opstini pomoci porodici legendarnog Namestalke.

KORISCENJE ROMA U POLITICKE SVRHE
   Manipulacija Romima u politicke svrhe postoji, pogotovu kada se radi o parlamentarnim strankama.
   - Svojevremeno, prica Base, mi smo mnogo pomogli DS, narocito Narodna stranka Roma iz koje je preko noci uclanjen veliki broj Roma u DS kako bi pomogli Milu Koricancu da ostavri neke svoje ciljeve. Dragan Mihajlovic je uzimao moje clanove i upisivao ih u DS, a ja sam jos sa gospodinom Zuticem, kada je Micunovic bio predsednik DS, sa desetoro ljudi bio najstariji clan u toj stranci. Mi jesmo pomogli Milu Koricancu da postane nacelnik Raskog okruga, ali nam se on nije oduzio onako kako je trebalo. Sada smo usli u projekat koji ce da finansira SO, da se uradi kanalizacija koju smo dugo cekali i da se adaptira dom. Nadamo se da cemo uskoro i mi u paralamentu imati svoje predstavnike kako bi lakse resavali svoje probleme. Na predstojecim izborima Romi ce taziti da jedna izborna jedinica bude romsko naselje na Grdickoj kosi kako bi mogli da se izbore i imaju odbornike u SO.
   Saradnja sa lokalnom upravom je zapoceta i Base kaze da se nada kako ce ona biti cvrsca i korektnija. Problema je mogo jer o Romima od Tita pa do sada niko u ovoj zemlji nije vodio racuna i oni ne ocekuju da se sve to sada preko noci resi. A gradjanima Kraljeva Mile Savic porucuje:
   - Da bi trebalo da imaju vise paznje prema Romima. Mi znamo da ima i losih Roma, kao i kod Srba sto ima losih ljudi, a zamolio bih gradjane Kraljeva koji dele hleb sa nama i ovaj zajednicki zivot koji je takav kakav je, da povedu racuna o nasim Romima, da dodju kod nas da vide sta i mi mozemo da ponudimo ovom gradu, a ne samo da trazimo, da vide nasu kulturu, da cuju nasu muziku, da se druzimo, mozda ce im se svideti. Emir Kusturica je rekao ,,Pozeleo bih svakome da se druzi sa Romima, pa da vidi sta je zivot". Mi bismo pozeleli nasim sugradjanima da dodju kada bude otvaranje ove nase prostorije da vide sta to mi nudimo i sigurno ce im se svideti nas zivot i nasa tradicija.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

IZLOZBA U NARODNOM MUZEJU KRALJEVA - pise Bojana Milosavljevic
Fantastika u srpskoj naivi

   Delic kolekcije od vise od dve hiljade slika i skulptura iz Muzeja naivne umetnosti u Jagodini, najveceg na Balkanu i jednog od najznacajnijih u svetu, od 13. januara izlozen je u galeriji Narodnog muzeja Kraljeva. Autor izlozbe ,,Fantastika u delima naivnih umetnika" je Marica Vracevic, koja je u postavku uvrstila odabrana dela samuoukih umetnika boje i obrade materijala

   Tridesetak srpskih reprezentativnih stvaralaca u svetu likovnih umetnosti odabrano je za prezentaciju pred kraljevackom publikom, u postavci naslovljenoj ,,fantastika u delima naivnih umetnika", ciji se radovi nalaze u zbirci Muzeja naivne umetnosti u Jagodini. Ova ustanova osnovana je 1960. godine, kao prva specijalizovana za sakupljanje, cuvanje, zastitu, proucavanje, izlaganje i publikovanje dela naivne umetnosti. U zbirku Muzeja prvobitno su ulazila dela srpskih i jugoslovenskih stvaralaca, kasnije i inostranih, te je jagodinski muzej naive vremenom postao jedan od najvecih dokumentacionih evropskih cenatara za proucavanje ove vrste umetnosti.
   Autorka izlozbe, gospodja Vracevic, podseca da fantastika i naiva gradjansko pravo sticu krajem 19. veka, iako su i ranije postojale:
- Sledeci ucenja Frojda, Junga i Adlera o oslobadjanju nagomilanih iskonskih sila u coveku i prizivanja nesvesnog kao ,,istine duse," moderna umetnost se vracala praizvorima, delima primitivnih civilizacija, fantasticnim predstavama i vizijama, predosecanju, instinktima, slutnjama i opsesijama, strahovima, otudjenju, sumnji, kosmickom beznadju i metafizickoj nadi - kaze Marica Vracevic. - Verovalo se da je unutrasnji prostor duse popriste i izvoriste novog totalnog realizma, koji bi mogao dostici visinu nadstvarne realnosti, o kojoj se u umetnosti oduvek sanjalo.
Fantastika se, napominje dalje autor izlozbe, priznaje kao poseban zanr u umetnosti. NJeno osnovno svojstvo, da bude umetnicka forma potrebe za alternativom, izvlaci se na povrsinu. Pariska avangarda jos krajem 19. veka prihvata narodnog umetnika, kao pretecu pravaca koje objedinjuje potpuna sloboda oblikovanja fantasticnog sveta i zajednicka namera da umetnost oslobode racionalnih odnosa. Osnovna nacela naivne umetnosti postavljena su u samom pocetku i cine ih: spontanost, realizam, ritmicnost, ornament, romanticnost i imaginacija, pri cemu fantastika cini njihov bitan element. Ovaj pojam najcesce se shvata u sirokom znacenju natprirodnog, dok je neki vide samo onde gde se tajanstveno i neobjasnjivo probija u realni svet. Ima kriticara koji smatraju da o fantastici u naivnoj umetnosti ne moze da se govori u zanrovskom smislu (kao, na primer, o fantasticnoj prozi ili filmu), ali moze o njenim formulama, segmentima i tragovima preuzetim iz kolektivnog pamcenja i arhetipske svesti.

Folklorna fantastika srpske naive
Kao snazan talas reakcije na nesavrsenu realnost, fantazija u nju unosi red i meru, ukida slucaj i uspostavlja svoje zakone, kojima oslobadja mastu stvaraoca i cini ga tvorcem u pravom smislu. Za srpsku naivnu umetnost folklorna fantastika je pravi izvor gradje. Narodna predanja, praznoverice, magijski obredi, mitovi, legende, bajke i bajanja - glavni su izvori energije koja oblikuje natprirodne i nestvarne svetove, mada se u njihovoj strukturi primecuju i tipoloske razlike. U tom smislu izdvajaju se ritualno-obredna i mitoloska, kao i fantastika metafore. Ovi vidovi se medjusobno ukrstaju i mesaju i tako grade potpuno nepredvidiv i slobodan svet fantasticne realnosti.
   Elementi ritualno-obredne fantastike u srpskih naivaca vidni su na slikama sa predstavama verovanja, obreda i kletvi. Mitoloska korene nalazi u staroslovenskom predanju i nepoznatom praistorijskom duhovnom nasledju Balkana. Do velikog izrazaja dosla je u skulpturi, ali cini i motiv mnogih slikarskih dela. Specifican je i sam odnos prema prirodnom materijalu (drvo, kamen). Umetnik naive koristi ga kao vec zapoceto delo prirode, koje svojom kreativnom imaginacijom samo nastavlja i dovrsava. Formule fantastike u srpskoj naivi su najcesce simbolickog karaktera. Demonske pojave i bica iz predanja i legendi tumaci su onostranog, nepoznatog, a preteceg. Mitoloska prica preneta u likovno delo jednostavnim izrazom naive postaje viseznacna i vanvremenska. Ona posmatracu dopusta misaonu nadogradnju sadrzajima sopstvene podsvesti.



U SREDU - pise Bojana Milosavljevic
Svetosavska akademija

   Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovencani", Kraljevo i Kraljevacko pozoriste vec sesnaest godina organizuju svecanu Akademiju povodom Savindana, po znacaju onoga cije ime nosi, naseg najveceg praznika.
   Ove godine besedu na temu ,,Svetosavsko putovanje do sebe" odrzace ugledni antropolog i etnolog, knjizevnik i sineast, Bojan Jovanovic. U primerenom umetnickom programu, odabrane tekstove nase narodne knjizevnosti citace glumci Kraljevackog pozorista Biljana Bozovic i Vukman Rakocevic, a u muzickom delu programa nastupice ucenici Muzicke skole ,,Stevan Mokranjac" iz Kraljeva, profesorke Sandre Miletic, koji proucavaju tonalne osnove srpskog muzickog nasledja.
   Program ce biti odrzan u sali Kraljevackog pozorista, u sredu, 26. januara 2005, sa pocetkom od 19 casova.


KRALJEVACKO POZORISTE - pise Bojana Milosavljevic
Svecarski januar

   Manje predstava i dva svecarska programa - obelezje je repertoara Kraljevackog pozorista za tekuci mesec. U nedelju, 23. januara, predstavu ,,Istina ili izazov", po scenariju i u reziji Duske Ubovic, izvesce beogradska trupa Centar E - 8 (pocetak u 20 sati). Vec naredne veceri (u istom terminu) na repertoaru ce biti komad ,,Zivot je sve sto te snadje", Mirjane Ojdanic i reditelja Ivane Stojanov.
   U utorak, 25. januara (od 19 casova), Muzicka skola iz Kraljeva priredjuje Svetosavski koncert, a sutradan gradska Narodna biblioteka - tradicionalnu Svetosavsku akademiju. Ovaj program pocinje u 20 sati. Poslednjeg januaraskog dana, sa pocetkom u 20 casova, domaci ansambl ce izvesti ,,Kamen za pod glavu", jednu od retkih ,,dugovecnih" predstava u srpskom pozoristu uopste.
   Dve poslednje subote u Kraljevackom pozoristu rezervisane su za najmladju publiku. Predstava ,,Slavuj i kineski car" bice izvedena 22. januara, a 29. je na repertoaru ,,Taram baram beca". Obe predstave pocinju u 18 casova.



IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Preporucujemo
1000 novih pitanja i odgovora, 1 i 2, Stoper books, Beograd, 2004
Jos jedna u nizu bogato opremljenih i lepo ilustrovanih ,,enciklopedija" za najmladje, dvotomna knjiga ,,1000 novih pitanja i odgovora" u svakom od tomova obradjuje po nekoliko oblasti: u prvom - zivot na zemlji, nauku, kako funkcionise svet, a u drugom vreme i klimu, svet oko nas i vasionu. Kao dobra dopuna gradiva koje skolarci upoznaju iz biologije, geografije, istorije, ali i njihovih opstih saznanja, ovaj prirucnik sadrzi niz zanimljivih podataka propracenih velikim brojem kolor fotografija, crteza, dijagrama i sema. Iz njega cete, na primer, saznati kako se formira biser, koji je najveci biser na svetu, odakle se dobija silikon, koliko beba se rodi svake sekunde u svetu, ko je uveo u upotrebu rec ekologija, sta je Talster... Kao sto izdavac istice, rec je o knjizi odlicnoj za pripremu skolskih takmicenja i kvizova, ali i interesantnoj za citavu porodicu. Iza svake oblasti nalazi se mali recnik strucnih pojmova, a na kraju svakog od tomova i indeks koji omogucava brze snalazenje u bogatoj i raznovrsnoj, no ipak dobro organizovanoj gradji.
   Ono sto bi se moglo staviti kao znacajna zamerka domacem izdavacu (Stoper books) jeste da su se u knjizi potkrale i krupne pravopisne greske, sto, kada imamo u vidu da je prirucnik namenjen prvenstveno deci, svakako nije bezazleno.
   I na kraju, iako naslovom priziva kultnu enciklopediju za najmladje ,,1000 zasto - 1000 zato", ovaj prirucnik ipak daleko zaostaje za njom, jer pitanjima prilazi sa manje ozbiljnosti i neretko nedovoljno temeljno.

ODBOJKA - PRVA PILS SAVEZNA LIGA - pise Zoran Bacarevic
Ribnica ,,zaperila" Lepenicu
 
   • Kraljevcani se revansirali Kragujevcanima za jesenji poraz: u 12. kolu Radnicki - Ribnica Gradjevinar 1:3 • Danas sansa za novu pobedu • U 13. kolu Ribnica Gradjevinar - Putevi (Hala sportova od 19 casova)

   Za odbojkase Ribnice Gradjevinar i ,,Srpska" nova godina pocela je izuzetno uspesno. Posle pobede nad Partizanom u novoj 2005. godini, pro-slog petka su u Kragujevcu ucenici Dragana Djordjevica uknjizili jos tri znacajna boda pob-edom nad Radnickim od 3:1. Tako su se Kraljevcani punom merom revansirali Kragujevcanima za poraz u prvom delu u Kraljevu (2:3), a Ribnica je uz to anulirala i ,,nepl-anirani" poraz u Smederevu od isto-imene ekipe.
Iskljucujuci dve, istina nikako beznacajne greske, Ribnica je u Kra-gujevcu odigrala jednu od najboljih utakmica u gostima u ovoj sezoni. Kvali-tetna i ,,nategnuta" utakmica mogla je biti resena jos u trecem setu, u ciju je zavrsnicu Ribnica usla sa minimalnom prednoscu od 23:22. Greske Todorovica i Ilica sprecile su trijumf gostiju, pa su Kragujevcani dobili sansu za preokret. On je i najavljen u cetvrtom setu, ali posto su igraci Ribnice opet zaigrali u ,,korist svoje stete". Kod vodjstva Kraljevcana od 18:13, Mitrovic i ponovo Todorovic cine pocetnicke greske, ovaj drugi zaradjuje i zuti karton zbog ,,potezanja" mreze i ocas se prednost istopila. Usledila je igra poen za poen, odnosno na razliku, u kojoj je Ribnica slavila tek na 29. poenu za konacnih Radnicki - Ribnica gradjevinar 1:3 (19:25, 23:25, 25:23, 27:29). Sve u svemu, sedma pobeda Ribnice, koja je i dalje drzi u samom vrhu tabele, ponovo na cetvrtoj poziciji.
   U narednom 13. kolu Ribnica Gradjevinar je domacin Putevima iz Ivanjice, koje je ubedljivo savladala u prvom delu prvenstva. Ivanjicani su i veceras u Hali sportova autsajderi, a jedini im je ,,adut" to sto se igra 13. (baksuzno) kolo...


KIK BOKS - MEMORIJALNI TURNIR U ZEMUNU - pise Stole Petkovic
Pobede Marinkovica i Vuksanovica

   Na memorijalnom turniru u Kik boksu odrzanom u zemunskoj hali Pinki u Zemunu ucestvovala su i dva predstavnika KBK Kraljevo, Slobodan Marinkovic i Goran Vuksanovic.
   Aktuelni prvak Evrope Marinkovic savladao je ruskog reprezentativca Gamzata Isalm-ogamedova u disciplini Ful kontakt. Iste veceri Marinkovicu je, kao najboljem takmicaru u 2004. godini, pripao ,,Zlatni kik bokser”. Goran Vuksanovic je jednoglasnom odlukom sudija savladao reprezentativca Milana Dragojlovica iz Zemuna. NJih je ziri proglasio za najborbeniji par turnira, a Vuksanovic je kao nagradu dobio par bokserskih rukavica.


UZBURKANE STRASTI U TABORU JESENJEG PRVAKA SUMADIJSKE ZONE - pise Stole Petkovic
Videcemo se na sudu!!!

   Posle pisma fudbalera, koje je objavljeno u dnevnim javnim glasilima, u kome igraci optuzuju rukovodstvo Sloge za neisplacene premije i stipendije i za jos ponesto, o cemu ce se svakako raspravljati i pred pravosudnim organima, celnici Sloge pozvali su novinare, a potpredsednik Dragan Dimitrijevic je odmah rekao:
   - Ako neko misli da moze bolje da radi, da ima sredstava i hoce da ih ulozi da bi Slogi bilo bolje, neka slobodno dodje i preuzme vodjenje kluba. Za sada se takvi javili nisu. Sramota je za sve koji su onako nesto napisali. Istina je da se igracima duguje, ali duguju i ostali klubovi u drzavi, osim mozda Partizana. Situacija je teska, a mi smo mislili da cemo obezbediti novac za isplatu fudbalera. Evo cetiri godine sam u klubu, svasta sam doziveo, ali da me igraci na tako neprimeren nacin prozivaju, da me nazivaju lopovom, da iznose neargumentovano neke stvari, e pa to ce morati da dokazu na sudu. Za sve izreceno, posla ce imati i policija i istrazni organi.
   U klubu isticu da je oppstina Kraljevo prebacila klubu 1.300.000 dinara, ali da je od tih sredstava 400.000 odmah otislo na ranija dugovanja za igrace i trenere. Ostalo je, kazu, potroseno za nabavku opreme i realizaciju ostalih potrazivanja, a trenutni dug kluba prema igracima i trenerima je oko milion dinara.
   - Zna se tacno gde je otisao svaki dinar i za sve imamo potvrde odnosno priznanice. Zato i vredja pisanije igraca da smo mi pare dobijene iz budzeta stavljali sebi u dzep. To je laz zbog koje ce neko morati da odgovara. Moralan je cin da se povucemo ako ne mozemo da obezbedimo sredstva da Sloga zivi, ali na ovakav nacin se ne smenjuje uprava, to se radi legalno na Skupstini kluba. Medju potpisnicima je polovina igraca kojima se duguje oko 4.000 dinara, a najstandardniji prvotimci Samardzic i Djokic, koji treba da dobiju daleko vise, nisu potpisali - kaze Dimitrijevic.
Za utorak je najavljen sastanak rukovodstva i igraca i tada bi trebalo da bude jasnije sta i kako dalje.

Ljut i predsednik
Pismo koje su uputili igraci iznerviralo je i aktuelnog predsednika kluba, uglednog privrednika Obrada Tasica.
- Na najprizemniji nacin, bez osnova i argumenata se prozivaju ljudi, i sam sam medju njima. Cekam sastanak sa igracima da se jos jednom pogledamo u oci, da vidimo sta se htelo ovim pismom. Neke stvari su krenule sa mrtve tacke, prvi smo na tabeli, sa realnim izgledima da se vratimo u Srpsku ligu, a sada kao da neko zeli da sve srusi. Odrzacemo i Skupstinu kluba, ali pre toga cemo jos jednom razgovarati sa celnicima Opstine, jer Sloga je gradski klub - kaze Tasic.

I treneru neprijatno
- Situacija je veoma neprijatna, sve ovo sto se desava nije dobro za Slogu. Sada je najbitnije da dodje do razgovora uprave i igraca, da se problemi rese i da sto pre pocnemo sa radom - zakljucio je trener "belih" Mile Vuletic.


POSLEDNJA VEST IZ FK SLOGA
U nedelju vanredna Skupstina
   Na sastanku fudbalera i rukovodstva kluba odluceno je da se u nedelju u SO Kraljevo (sala 2) odrzi vanredna Skupstina. Najvisi organ FK Sloga zakazan je za 14 casova.