U cast prvog srpskog ustava i ustanka
Uslov je cvrst dinar
Socijalna nepravda!?
Upozorenje Vladi Srbije
Zanemareni problemi gradjana
„Ibarske” pustene niz Ibar?
Radost buducih ski-sampiona
Vreme narodnih odbora
Svi nasi predsednici opstine
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, odbojka, karate

PROSLAVLJEN 15. FEBRUAR, DAN DRZAVNOSTI SRBIJE - pise Slobodan Rajic
U cast prvog srpskog ustava i ustanka

   Od pre tri godine 15. februar slavi se kao Dan drzavnosti Republike Srbije. Odlukom Narodne skupstine Srbije taj datum uvrsten je u Zakon o drzavnim praznicima, u znak secanja na jedan od najznacajnijih datuma novije srpske istorije - donosenje prvog ustava Srbije, tzv. „Sretenjskog ustava“, na drugi dan Sretenja Gospodnjeg, 2. februara po starom, odnosno 15. februara po novom kalendaru 1835. godine.
   Tim povodom, u Kragujevcu, gde je na jednoj livadi kraj stare Miloseve crkve, pre 170 godina, na Narodnoj skupstini sa oko 2.400 poslanika (deputata) iz citave tadasnje Srbije, medju njima i veceg broja Kraljevcana (Karanovcana), Sretenjski ustav i donet, odrzana je centralna dvodnevna manifestacija proslave Dana drzavnosti, u cast jednog od najliberalnijih ustava u tadasnjoj Evropi.
   Naime, pod narodnim pritiskom protiv svog apsolutizma, posle Miletine bune, knez Milos Obrenovic poverio je pisanje prvog srpskog ustava Dimitriju Davidovicu, poznatom pravniku iz tog vremena, iz tzv. „francuske skole“, koji je u taj dokument uneo i neke osnovne odredbe slicne onima iz francuske Deklaracije o slobodama i pravima gradjana iz 1789. godine. U Sretenjski ustav su takodje inkorporirani zakoni mnogih evropskih zemalja (Belgija, Svajcarska, Poljska, Holandija, Portugalija, nemacke drzavice). Ustavotvorna skupstina je sazvana za 1. (14) februar 1835. godine, u Kragujevcu, sam tekst Ustava procitan je i potpisan sutradan, drugog dana rada Skupstine, na Sretenje - 2. po starom (Julijanskom), odnosno 15. februara po novom (Gregorijanskom) kalendaru, a skup je trajao do sutradan - 16. februara.

MODERAN DOKUMENT
   Sretenjski ustav ima 14 poglavlja sa 142 clana i pisan je jasnim, zanimljivim ustavno-pravnim, srpskim jezikom. U prvom poglavlju, koje nosi naziv „Dostoinstvo i prostor Serbije“, kaze se da je „Serbija nerazdjeljno i u upravljeniju svom nezavisimo knjazevstvo po priznaniju Sultana Mahmuda Drugoga i imperatora Nikolaja Prvoga“, dok se drugim clanom Srbija deli na „okruzja, srezove i obstine“. Ustavom su predvidjene tri nezavisne vrste vlasti - „zakonodateljna, zakonoizvrsiteljna i sudejska“. U posebnom, petom poglavlju nabrojana su „Prava i obaveze kljaza serbskog“, a u sestom prava i obaveze Drzavnog saveta, koji je „najvisa vlast u Serbiji do knjaza“. Prvi put je jednim propisom predvidjena Narodna skupstina, koja se sastoji od 100 „najodabraniji, najrazumniji, najposteniji i poverenija narodnog u najvecem stepenu zasluzujuci deputati iz sviju okruzenija i svega knjazevstva Serbije“, ciji se izbor i nadleznosti odredjuju „osobitim zakonom“. Ustavom je regulisan i status „pravoslavne, vostocne Srpske crkve“ i sloboda veroispovesti: „Svako veroispovedanije u Serbiji ima pravo svrsavati bogosluzenije slobodno, po svojim obredima“.
   Sa ove vremenske distance, kada se mnogo govori o ljudskim pravima, gotovo neverovatno zvuci 112. poglavlje Sretenjskog ustava koje nosi naziv „OPSTENARODNA PRAVA SRBINA“ i pored ostalog sadrzi pravo drzavljanstva, jednakosti pred zakonom, ustavnost i zakonitost, zabranu ropstva, pravo na zivot, imovinsku i licnu bezbednost, slobodu kretanja, pravo na zalbu... S tim u vezi, 12. poglavljem regulisana su prava i obaveze drzavnih cinovnika, kneza, deputata i sudija, pored ostalog da polazu i posebnu drzavnu zatletvu. Najzad, pretposlednjim poglavljem propisano je da se Ustav moze menjati samo 3/4-inskim kvorumom i 2/3-inskom odlukom deputata, a poslednjom glavom („ZAKLJUCENIJE“) da Ustav stupa na snagu danom donosenja i potpisivanja, a to je bilo: „Zakljuceno i zakletvom sviju potpisano i od sve sretenske skupstine, potvrdjeno u Kragujevcu, 3-ga Fevruarija iljade osam stotina i trideset pete godine od Rozdestva Hristova“. U ime Knjaza, po njegovom „povoljeniju“, pored deputata, potpisao je Milosev brat „Jefrem Obrenovic“.

OTPOR - USTANAK
   Prvi ustav Srbije izazvao je veliki otpor u Turskoj, Austriji, pa i Rusiji, pre svega zbog njegovih demokratskih nacela, kao „klica demokratske zaraze“ u Evropi, zbog cega je formalno vazio samo dve sedmice (realno trajao 55 dana), jer ga turska Porta nije potvrdila, a ni Rusija ni Austrija ga nisu odobrile. Slobodan Jovanovic je napisao da je Sretenjski ustav zasnovan na Hatiserifu iz 1830. i da je „od francuskih konstitucija uzeo spoljasnji oblik“, a prof. dr Jovan Djordjevic da ce „znacaj Sretenjskog ustava ostati zabelezen po tome sto je donet bez ucesca Turske, sto u velikoj meri ogranicava vlast Kneza, sto je garantovao osnovna ljudska prava, a pre svega sto je u sistem vlasti uveo Narodnu skupstinu“.
   Sticajem istorijskih okolnosti i odluka o podizanju Prvog srpskog ustanka pod vozdom Karadjordjem Petrovicem doneta je 15. februara 1804. godine, na Sretenje, u Maricevica jaruzi kraj Orasca. Na tom skupu ucestvovalo je vise hiljada najvidjenijih Srba u to vreme, medju kojima je takodje bilo puno Karanovcana, od kojih su neki kasnije postali slavni, poput Jovana Kursule i Antonija Ristica Pljake. Prvi srpski ustanak tako je postao revolucionarna kapisla oslobadjanja Srbije od turskog ropstva, njene slobode, a Sretenjski ustav uoblicio je tu slobodu u savremenu, modernu drzavnost. Na Sretenje, da se ne zaboravi.

POTPISNICI IZ KRALJEVA
   Medju potpisnicima Sretenjskog ustava - „Ustava Knjazevstva Serbije koji je izdan i zakletvom potvrdjen o sretenjskoj skupstini 1835. godine u Kragujevcu“, bio je i veci broj Kraljevcana odnosno Karanovcana. Tekst Ustava tako su potpisali deputati Vukosav Simeonovic iz Tamnika, Mihailo Radojevic iz Samaila, Sreten Novakovic iz Karanovca (za Okruzje rudnicko) i Stevan Mihailovic iz Vitanovca (za Okruzje kragujevacko) i kapetani Lazar Stosic (Studenicki srez), Petar Lazarevic (Morava-Podibar) i Petar Tucakovic (Gruzanski srez).

BLIC-INTERVJU: MLADJAN DINKIC, MINISTAR FINANSIJA U VLADI SRBIJE - pise Slobodan Rajic
Uslov je cvrst dinar

   Boravak u Kraljevu dr Mladjana Dinkica, ministra finasija u Vladi Republike Srbije, povodom Dana drzavnosti i urucivanja donacije mladom kraljevackom umetniku Milosu Avramovicu (harmonika), iskoristili smo da mu postavimo i neka aktuelna, „blic“ pitanja iz resora Ministarstva na cijem je celu.
- Gospodine Dinkicu, kakva su prva iskustva, jer bilo je mnogo skepse, u uvodjenju i primeni poreza na dodatu vrednost u Srbiji, u prvih mesec i po dana?
   - Mi smo prilicno zadovoljni, mada u svemu sto je novo uvek ima otvorenih pitanja. Ima puno pitanja privrednika. Mi im svakodnevno odgovaramo na desetine, ali, evo, u prvih mesec i po dana imamo 35 odsto veci prihod od PDV-a nego sto smo za isto vreme imali od poreza na promet. Zato smo relativno zadovoljni prvim iskustvima, mada je jos uvek rano izvoditi zakljucke. Treba da prodje nekoliko meseci da se ceo sistem uhoda i neke greske koje smo uocili ispravicemo kada u junu budemo menjali taj Zakon.
- Najavili ste jednocifrenu inflaciju sa tendencijom ka nuli. Na osnovu cega gajite takav optimizam za ovu, 2005. godinu?
   - Ja znam da ce prvi kvartal 2005. biti relativno los. Sto se tice inflacije, imali smo je, vidite, cak 2,7 odsto u januaru. Od toga je, nazalost, najveci deo porast cena usluga, komunalnih usluga, pre svega u opstinama i gradovima. Svega 0,9 odsto su porasle cene roba, tako da sam PDV nije toliko uticao na inflaciju koliko se mislilo. S druge strane, evo sada smo imali ponovo rast cena nafte. To opet ne zavisi od nas, vec od svetskog trzista. Medjutim, cene na svetskom trzistu su sad pocele da padaju. Ja se nadam da cemo opet, kao i u januaru, imati i neko snizenje, da nece biti samo rasta. Ali, ono na cemu baziramo nas optimizam jeste cvrst kurs dinara, jer su nam devizne rezerve pet milijardi dolara i dogovorili smo se sa Narodnom bankom Srbije da ove godine vodimo cvrstu politiku kursa dinara. To znaci da u drugom kvartalu ne ocekujemo nikakva povecanja cena onih usluga koje kontrolise Vlada. Znaci, nece biti nikakvih poskupljenja. Kurs ce biti stabilan i ocekujemo da ce se u drugom kvartalu smiriti rast cena i da ce biti oko 0,3 - 0,4 odsto na mesecnom nivou, tako da do kraja godine ipak ne predjemo tih planiranih devet odsto.
- Da li cete i na Zeleznici, kao u JAT-u, krizu resavati prinudnom upravom?
   - Na Zeleznici smo potpisali sporazum sa sindikatima i sa poslovodstvom, tako da tu nema potrebe za tako drasticnim merama kao sto je prinudna uprava. Taj sporazum predvidja da se u martu odvoje sporedne delatnosti od osnovnih, sto je negde oko 1.500 zaposlenih u raznim hotelima, odmaralistima, zdravstvenim centrima itd. S druge strane, bice dat oglas za dobrovoljan odlazak sa Zeleznice uz stimulativnu otpremninu od po 200 evra za godinu staza, tako da ocekujemo da jos najmanje 500 ljudi po tom osnovu vec do kraja marta napusti Zeleznicu (ima ljudi kojima je ostalo po godinu-dve do penzionisanja). Potom je plan da se na Zeleznici do kraja godine broj zaposlenih smanji za jos 1.800 do 2.200 ljudi. Znaci, ukupno oko 2.500 bi trebalo dobrovoljno da ode, a 1.500 da se izdvoji u zavisna preduzeca. Sve u svemu, mi ne diktiramo tempo restrukturiranja u Zeleznici, ali smo „zakucali“ fond plata koji ce biti povecan samo sedam posto za celu godinu, a zavisno od brzine dobrovoljnih odlazaka, rasce plate onih koji ostaju u samoj Zeleznici. Dakle, ako se plan koji smo potpisali sa sindikatima realizuje, onda bi plate onih koji ostaju na Zeleznici mogle da porastu najmanje 13 procenata.
- Kad vec pominjete plate, kakav je Vas stav o povecanju poslanickih plata i da li ce to da optereti budzet?
   - Svaka grupacija, svako javno preduzece je dobilo svoj budzet. U okviru tog budzeta moze da vrsi preraspodele kakve zeli. Poslanika ima 250 i zato to nije pitanje sa aspekta budzeta, vec sa aspekta visine. Ja mislim da oni koji imaju najodgovornije poslove treba da se lako smenjuju, ali moraju i da budu dobro placeni. Da li je bas ovo pravi nivo izabran za poslanike - ne znam, ali treba da bude plata dobra i za poslanike ukoliko sede redovno u Skupstini i ako donose zakone. Oni koji lose rade treba da budu smenjeni, ali da se opet dobro nagrade oni koji dobro rade. Ja sam za to da se drzavni funkcioneri dobro nagradjuju, a da se lako smenjuju i da onda narod moze da kaze „Hocu ovoga, necu onoga“. Ali, demagogija je reci da treba ministar, ili pomocnik, ili administracija u vrhu koja donosi odluke o citavoj zemlji da imaju platu na nivou od 400 evra. To je demagogija. Te ljude treba sto bolje platiti, a onda ih lako menjati ako ne rade dobro.

REAGOVANJA POVODOM POVECANJA POSLANICKIH PLATA (DRUGI PUT) - pise Slobodan Rajic
Socijalna nepravda!?

   Nedavno enormno jednokratatno povecanje plata poslanika u Skupstini Srbije od 104 odsto, ali i ranije povecanje plata ministara i ostalih republickih i „saveznih“ funkcionera, i dalje izazivaju zucna reagovanja gradjana. Tim povodom prvo su se oglasili sindikati, saopstenjima, najavama strajkova, protestnih okupljanja i drugih vidova sindikalne borbe. Tako je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata za 24. februar najavila protest svojih clanova i drugih gradjana ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu. Ostro su reagovali i Savez samostalnih sindikata i UGS „Nezavisnost“, nagovestivsi slicne proteste.
   Jos su zesca reagovanja sindikata u preduzecima i ustanovama, nezaposlenih, penzionera i zemljoradnika, uz opstu ocenu da je povecanje plata drzavnih funkcionera nenormalno za trenutak u kojem zivimo. Najcesce ocene su da je izvrseno povecanje funkcionerskih plata nerealno u uslovima velike ekonomske krize u Srbiji, da ne odgovara ostvarenim rezultatima rada poslanika i ministara, jer je u Srbiji sve veca nezaposlenost, dok skromne i neredovne plate zaposlenih, penzije i socijalne nadoknade ne mogu da pokriju osnovne troskove zivota. Drugim recima, u trenutku kada 80 odsto gradjana jedva sastavlja kraj sa krajem, nemoralno je da predstavnici tog istog naroda u drzavnim institucijama, bez ikakvog realnog osnova, sami sebi dizu plate u nebo, uz geslo „sve ce to narod (preko budzeta) platiti“!? Radnici kazu da su politicarima puna usta socijalne pravde, a da je na delu najveca socijalna nepravda!? U Kraljevu je revolt tim veci sto su i odbornici Skupstine opstine u decembru doneli odluku da imaju mesecne plate, uz isplatu zaostalih potrazivanja od nekoliko meseci.

NI POLA „KORPE“
- Prosecna mesecna plata u Magnohromu iznosi 8.540 dinara i daleko je ispod „potrosacke korpe“. Uostalom, mi i ne znamo kolika je ta „korpa“ jer ih imamo tri - zvanicnu drzavnu, sindikalnu i neku nevladinih organizacija. Zvanicna „potrosacka korpa“ iznosi vise od 17.000 dinara, tako da ispada da gladujemo pod prinudom drzave!? Radnicima Magnohroma i ovako skromna zarada poslednji put isplacena je za avgust 2004. godine, a u toku je isplata u delovima za septembar prosle godine. Osim toga, drzava i preduzece duguju nam jos tri plate - za februar, mart i april 2001. godine, koje su Uredbom Vlade preskocene da bismo od maja te godine navodno presli na redovnu isplatu - kaze Djordje Andjelkovic, predsednik Samostalnog sindikata Magnohroma.
On naglasava da se drzavni budzeti pune iz proizvodnje, prometa i privatizacije, odnosno prodaje preduzeca, ali da se ta sredstva nenamenski trose, ne za pokretanje proizodnje i izvoza i otvaranje novih radnih mesta vec, pored ostalog, i za povecanu javnu potrosnju i plate drzavnih funkcionera i sluzbenika. Umesto rasta proizvodnje i zaposljavanja, kaze Andjelkovic, gomilaju se gubici, a ministar Slobodan Lalovic u raspravi o novom Zakonu o radu bez pardona najavljuje otpustanje jos oko 400.000 radnika tokom 2005. godine, u procesu tranzicije.
- I odbornici, i skupstinski sluzbenici, i poslanici, i ministri, i cela Vlada morali bi da dele sudbinu gradjana i radnika ove zemlje. Raspon plata, po mom misljenju, ne bi smeo da predje 1:5 u odnosu na prosecnu zaradu u privredi Republike Srbije. Naravno, najvisi drzavni funkcioneri mogli bi da prime i tih pet „proseka“ pod uslovom da dobro rade i imaju rezultate, a ako ne rade dobro, ne mogu da prime ni platu sa takvim koeficijentom - predlaze Djordje Andjelkovic.

OTIMAJU STO MOGU
Slicna razmisljanja o funkcionerskim platama ima i Zoran Jankovic, predstavnik Samostalnog sindikata u nedavno privatizovanom kraljevackom „Elektronu“:
- Svi oni gore gledaju da otmu sto mogu. Politika je postala nacin da se uzme od nekoga, a od koga ako ne od onih koji stvaraju dohodak iz kojeg se puni budzet. Radnici, pak, ako hoce da prime platu, prvo moraju, unapred, da daju doprinose i poreze za budzet, a njima sto ostane. Niko nas vise i ne pita nista. Mi izaberemo te ljude, a oni onda rade sta hoce u svoju korist, umesto da stite nase interese. Tako se ponasaju i poslanici i odbornici, nema razlike. Prisustvovao sam sastanku Odbora za privatizaciju u Skupstini Srbije i video da njih u sustini i ne interesuje mnogo privatizacija preduzeca, jedino se opozicioni poslanici donekle zalazu za radnike, ali je njihov uticaj mali.
Ujedinjeni granski sindikat „Nezavisnost“ takodje je svojim saopstenjem za javnost izrazio protest protiv enormnog povecanja plata poslanika i ostalih drzavnih funkcionera.
- Izvrseno povecanje plata, po oceni naseg sindikata, neprimereno je za ovo vreme i u odnosu na takve plate u okruzenju, u susednim drzavama. Izrazili smo nezadovoljstvo i protest protiv takve odluke i trazimo da se povecanje stopira i vrati u realne okvire. O nekim drugim sindikalnim merama odlucicemo na sednicama nasih organa. U razgovorima sa nasim clanovima cujemo ostra reagovanja i negodovanja protiv povecanja plata funkcionera, ali ima i jedan broj clanova koji kazu da bi velike plate u drzavnoj administraciji bile opravdane ako bi ih oni kojima pripadaju opravdali kroz pokretanje proizvodnje i rast zaposljavanja, pre svega u privredi - kaze Milan Trikos, regionali poverenik UGS „Nezavisnost“ za raski okrug u Kraljevu.
Sve u svemu, radnicko i sindikalno nezadovoljstvo zbog povecanih funkcionerskih plata se ne stisava. Da li ce se taj protest zavrsiti po onoj narodnoj „Psi laju, karavani prolaze“, ili ce kao jesenas, kada je spreceno donosenje Zakona o Narodnoj skupstini i privilegijama poslanika biti uspesan, preostaje da se vidi.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO ASNS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Upozorenje Vladi Srbije

    Protest upozorenja Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) bice odrzan ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu, 24. februara, u 12 sati, najavljeno na konferenciji za novinare Opstinskog odbora tog sindikata u Kraljevu, odrzanoj pre dva dana. ASNS ovim protestom zahteva povecanje zarada zaposlenih u Srbiji za 104 odsto jer su toliko povecane i zarade poslanika u Skupstini Srbije. To znaci da za takvo povecanje postoji ekonomska opravdanost, jer se zarade uvecavaju na bazi troskova zivota i stope inflacije - receno je na pres konferenciji.
   Ovaj sindikat zahteva i dopune Zakona o privatizaciji kako bi se sprecila pljacka tokom prodaje preduzeca u koje su radnici Srbije decenijama ulagali. ASNS trazi od Vlade i da Zakonom ogranici ovlascenja Agencije za privatizaciju i formira ekspertsko telo za njenu kontrolu. Na protestu u Beogradu od Vlade ce biti zahtevano i smenjivanje Slobodana Lalovica, ministra za rad, zaposljavanje i socijalnu politiku.
   - Pre par dana smo dobili odgovore od republickog ministra za rad, od koga smo zahtevali da se napravi jedan socijalni program i socijalni dijalog. Dobili smo odgovor da on, kao resorni ministar, nije kompetentan za takve stvari - istakao je Djordje Pasagic, predsednik Opstinskog odbora ASNS Kraljevo.
   ASNS istice i da se od postavljanja Slobodana Lalovica na mesto ministra povecala stopa nezaposlenosti u Srbiji, da je ministar ukinuo socijalni dijalog i najavio otpustanje zaposlenih u javnom sektoru, a radnike nazvao parazitima.
   Na protestu upozorenja zahtevace se takodje i resavanje problema zaposlenih u kragujevackoj „Zastavi“, a ako navedeni zahtevi ne budu ispunjeni, najavljeno je prosirivanje protesta, koji bi trebalo da obuhvati radnike iz citave Srbije.

PRES KONFERENCIJA OPSTINSKOG ODBORA SRS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Zanemareni problemi gradjana

   „Od 35 tacaka predlozenog dnevnog reda za narednu sednicu SO Kraljevo samo je nekoliko bitnih, a mnoge nije ni trebalo predlagati u dnevnom redu jer ne odrazavaju sustinu stvarnih problema gradjana Kraljeva“ - ocenili su predstavnici OO SRS Kraljevo na konferenciji za novinare odrzanoj 15. februara. Srpski radikali su zato podneli 30 predloga za izmene i dopune predlozenog dnevnog reda i 30 amandmana.
   - Mi smo predlozili skidanje Programa Direkcije sa dnevnog reda zasedanja. Ukoliko to vecina ne prihvati, mi imamo nekoliko amandmana, mada smatramo da je zbog mase ovih materijala koji su nam dati trebalo mnogo vise vremena, i po Poslovniku, a i mimo Poslovnika, da se ostavi odbornickim grupama da ih prouce. Ako je neki ozbiljan materijal, odbornicke grupe bi morale da imaju vise vremena da ih prouce da bi mogle adekvatne amandmane i primedbe da daju na te materijale - istakao je Miljko Cetrovic, predsednik Opstinskog odbora i sef OG SRS u SO Kraljevo.
Po oceni predstavnika OO SRS, predlagac je i odluke o donosenju urbanistickih planova detaljne regulacije „Centar grada“ i dela urbanistickih zona „Centar“ i „Cibukovac“ uradio na brzinu, a pripremi ovih odluka trebalo je mnogo ozbiljnije pristupiti i zato su predlozili da se i one skinu sa dnevnog reda.
   - Svesni smo kao Odbornicka grupa da je ovaj plan trebalo ranije doneti, ali vrlo ozbiljno, strucno, temeljito i bilo bi spreceno ovo divljanje i unistavanje najuzeg centra grada. Odgovornost za to, medjutim, snose oni koji su bili u prethodnom periodu na vlasti, kao i ova lokalna vlast koja vise od godinu dana funkcionise, ali, nazalost, funkcionise na stetu gradjana i grada Kraljeva i cele opstine Kraljevo - naglasio je Miljko Cetrovic.
„Desetak tacaka sazvanog skupstinskog zasedanja odnosi se na imenovanje clanova upravnih i nadzornih odbora opstinskih javnih preduzeca i ustanova i izgleda da aktuelnu vlast samo to interesuje“ - upozorili su odbornici SRS. S druge strane, probleme funkcionisanja nekih JP i ustanova aktuelna lokalna vlast nije u stanju da resi na pravi nacin. Srpski radikali zato treci put za dopunu dnevnog reda predlazu „da se stavi na dnevni red poslovanje JP Ibarske novosti, JKP Vodovod i Decje ustanove Goc kao i da se pokrene postupak za smenu direktora tih javnih preduzeca i navedene ustanove, kao njihovih upravnih odbora jer zajedno snose odgovornost“.
   Srpski radikali kritikovali su i uredjivacku politiku TV Kraljevo na kojoj, kako tvrde, nisu u mogucnosti da u direktnom suceljavanju sa predstavnicima aktuelne lokalne vlasti iznesu svoje argumente. Primedbe su stavljene i na izvestaj sa slave OO SRS, objavljen prosle subote, jer je izvestac pesmu „Spremte se, spremte cetnici“ nazvao cetnickom, a nije rec o cetnickoj pesmi, vec o himni SRS - kazu u ovoj stranci.

IMENDAN NASEG LISTA PROSAO NEZAPAZENO - pise Slobodan Rajic
„Ibarske” pustene niz Ibar?

   Najpoznatiji kraljevacki nedeljnik, „Ibarske novosti“, prosle nedelje, 13. februara, trebalo je da obelezi svoj imendan. Taj datum je poslednjih godina obelezavan redovno. Ove godine, medjutim, prosao je nezapazeno. Nije cak ni pomenut, prigodnim recima, uz podsecanja na istorijat i ostvarene rezultate, kako se to uobicajeno cini, ne samo u ovoj ustanovi. Ovo javno preduzece, namenjeno informisanju gradjana Kraljeva i okoline, naime, danas muce teski problemi zbog kojih mu nije stalo do obelezavanja znacajnih datuma i slavlja. Krivicom, pre svega, svog osnivaca, Skupstine opstine Kraljevo, Upravnog odbora i direktora, preduzece je dovedeno na rub opstanka. Losu situaciju karakterisu gubici, velika zaduzenost, neracionalno povecan broj zaposlenih, neisplacene cetiri polumesecne zarade radnicima (zbog cega je najavljen strajk), nelikvidnost, povecani troskovi poslovanja... Ovo informativno preduzece, cini se, nikad nije bilo u tezoj situaciji. Sto je najgore, sva upozorenja zaposlenih koja traju od sredine prosle godine, pravi vapaj osnivacu i poslodavcu da nesto preduzme i popravi stanje u preduzecu, nisu do sada naisla na adekvatan odgovor. „Ibarske novosti“, cini se, kao da su pustene niz Ibar, koji je sve mutniji i nadosliji od snega koji se topi. Da li ce se taj „ibarski“ talas propadanja zaustaviti, preostaje da se vidi.
   One koji su zaboravili „Ibarske novosti“, ipak, podsetimo da je list pod danasnjim imenom poceo da izlazi u proslom veku i milenijumu pre 52 godine. Prvi broj „Ibarskih novosti“ pod ovim imenom izasao je iz stampe 13. februara 1953. godine, u tadasnjem Rankovicevu, a danasnjem Kraljevu, kao „Organ Narodnog fronta Sreza zickog“, kako je stajalo u zaglavlju. Taj prvi broj potpisao je i uredio „Redakcioni odbor“, prvi odgovorni urednik bio je Ranko Stefanovic, a stampalo ga je Gradsko stamparsko preduzece, preteca danasnjeg „Slova“. Prvi brojevi izlazili su petnaestodnevno, na cetiri strane, a od 1. aprila 1953. sedmicno, po ceni od pet i godisnjom pretplatom od 180 dinara. Redakcija lista najpre je brojala pet novinara i bila smestena na Trgu marsala Tita 34 (danas Trg srpskih ratnika), a kasnije u hotelu „Jugoslavija“...
   Ova informativna kuca je, uz manje padove i uspone, stalno napredovala. Od 31. decembra 1970. godine „Ibarske novosti“ u svom sastavu imaju i Radio Kraljevo, a od 18. oktobra 1992. i Televiziju Kraljevo, tako da je sada Javno preduzece „Ibarske novosti“ jedna od retkih informativnih kuca koja ima tri informativna medija u svom sastavu. List se bavi i izdavackom delatnoscu, pa je tako za dvotomnu istorijsku knjigu „Catenae Mundi“ dobio priznanje za izdavacki podvig godine. Bio je i ostao rasadnik kvalitetnog zurnalistickog kadra, pa su njegovi novinari dobijali brojna, najvisa profesionalna i drustvena priznanja.
   List je svakako jedan od najvaznijih hronicara i informatora Kraljeva i okoline, jer je kontinuirano, pod danasnjim imenom, 52 godine objavljivao informacije o svim zbivanjima u ovom regionu, od politike do sporta, pa se s pravom kaze da ono sto „Ibarske novosti“ nisu objavile kao da se i nije dogodilo!? U protekle 52 godine postojanja pod danasnjim imenom, u 2.686 brojeva, ovaj list je izasao u pribliznom tirazu od oko 11,5 miliona primeraka. Imao je 11 direktora i glavnih i odgovornih urednika i 17 odgovornih urednika. Kao sto je beogradska Politika, koja je nedavno proslavila vek postojanja, simbol javnog informisanja u Srbiji, tako su „Ibarske“ bile i danas su stozer i simbol lokalne pisane, javne reci u kraljevackom kraju i sire.
   Nazalost, Ibarske novosti danas, iskljucivo krivicom osnivaca (SO, UO, direktor), prezivljavaju najteze trenutke u svojoj istoriji, jer lose poslovanje i gubici dovode ovo Javno preduzece sa ukupno 130 zaposlenih na ivicu stecaja. Nada, medjutim, jos postoji, pogotovo sto ovom lokalnom listu, jednom od nastarijih u Srbiji, ne treba mnogo da stane na zdrave noge. Verujemo da ce osnivac - Skupstina opstine Kraljevo kadrovskim, finansijskim i drugim merama uspeti da spreci nase definitivno propadanje i da vrati sjaj ,,Ibarskim novostima” bez kojih ni Kraljevo i njegova okolina, ni juce ni danas ni sutra, ne bi bili to sto jesu.

 NA GOCU ODRZANO TRECE TAKMICENJE U ALPSKOM SKIJANJU - pise Slobodan Rajic
Radost buducih ski-sampiona

   Kao nikada do sada, Goc je ove zime doziveo pravu invaziju ljubitelja „sneznih“ sportova i rekreacije. Najlepsu kraljevacku planinu „okupirali“ su Kraljevcani i njihovi gosti iz svih krajeva Srbije. Bilo je tu posetilaca iz ravne Vojvodine, pitome Sumadije, plodnog Pomoravlja i Ponisavlja... Vec po registarskim tablicama na brojnim vizilima, nacickanim po obliznjim parkinzima, moglo se uociti odakle gosti dolaze, a najvise ih je bilo sa oznakama KV, BG, NS, NI, KG, CA, JA, KS, SM, PA...
   Na Gocu je i proslog vikenda bilo najvise mladih - dece, zbog cega klinci i njihovi roditelji Goc cesto nazivaju „Decjom planinim“. Privuklo ih je pre svega obilje snega (50 sm), lepo uredjene ski-staze, nocno skijanje, ali i skijaska takmicenja, popularno nazvana „Gocki kup u alpskom skijanju“.
   Proslog petka, 11. februara, na Gocu je, u organizaciji istoimenog skijaskog kluba, odrzano trece ovogodisnje takmicenje u alpskom skijanju. U disciplini veleslalom, na stazi dugoj 300 metara, u sest kategorija (cicibani, cicibanke, pioniri, pionirke, seniori i seniorke), takmicilo se ukupno 70 skijasa iz cele Srbije. Postignuti su izvanredni rezultati, a najuspesnijima su uruceni pehari i diplome. Pehar i diplomu je dobio i najmladji ucesnik (dve i po godine).
   Prema raportu koji smo dobili od Mise Milenkovica, predsednika Skijaskog kluba „Goc“, trece skijasko takmicenje na Gocu proteklo je uspesno, bez ikakvih problema i povreda, na opste zadovoljstvo i radost svih ucesnika, posebno cicibana i pionira - buducih ski-sampiona. Po Milenkovicevim recima, ove subote, 19. februara, na Gocu ce se, sa pocetkom u 11 sati (uz prijavu na licu mesta), odrzati takmicenje u snoubordu. Kao i na proslim takmicenjima u alpskom skijanju, ocekuje se zanimljivo i masovno nadmetanje i u ovoj novoj ski-disciplini u Srbiji.

NAJUSPESNIJI PO KATEGORIJAMA
Pobednici Treceg takmicenja u alpskom skijanju na Gocu, u disciplini veleslalom, bili su:
CICIBANKE: 1. Visnja Nestorovic (iz Kraljeva, vreme 26,68 sekundi), 2. Jovana Djurdjevac (Kraljevo), 3. Sora Savovic (Trstenik);
CICIBANI: 1. Matija Nesovic (Kraljevo, 25,67 sek.), 2. Bobo Milosevic (Kraljevo), 3. Darko Kolaric (Beograd);
PIONIRKE: 1. Nevenka Sredojevic (Kraljevo, 24,51 sek.), 2. Nadja Karovic (Kraljevo), 3. Masa Nestorovic (Kraljevo);
PIONIRI: 1. Strahinja Nesovic (Kraljevo, 24,56 sek.), 2. Miljan Djurdjevac (Kraljevo), 3. Veljko Trifunovic (Kraljevo);
SENIORI: 1. Marko Simic (Kraljevo, 22,54 sek.), 2. LJubodrag Simic (Kraljevo), 3. Mirko Panovic (Kraljevo);
SENIORKE: 1. LJiljana Milosevic (Kraljevo, 31,84 sek.), 2. Verica Manojlovic (Beograd).

   U zgradi SO Kraljevo, ili tacnije u sali za sastanke pomenute gradjevine, vec godinama traje svojevrsna izlozba. Na zidovima koji bi, da imaju usta i usi, kojesta mogli da nam ispricaju o istoriji ovoga grada, spokojno, dostojanstveno, mudro ukruceni ili tek tajanstveno osmehnuti vise uramljeni likovi bivsih predsednika opstine. Ima ih raznih, od onih na koje su i dan-danas potomci i gradjani ponosni, pa do onih ,,obesenjaka" koji to zaista jesu i koji su svojevremeno mogli da vise na nekim drugim mestima, buduci da ima i onih koji su streljani, a da danas nisu izlozeni u pomenutoj zgradi. No, o tome cu kasnije. Dakle, poprilicno veliki broj zanimljivih fizionomija, ali i bezoblicnih obrazina koje skrivaju jos bezoblicnije mozgove ,,krasi" mesto na kojem se odlucuje o sudbini grada. I svi su oni, svako na svoj nacin, doprineli da ovaj grad bude tu gde jeste, a kao sto je poznato, Kraljevo je na samom zacelju svih statistickih pokazatelja u SCG, a samim tim i u svetu. Po toj logici, retko ko normalan bi imao razloga da se ponosi svojim doprinosom, osim ako se ova galerija ne bi shvatila kao svojevrsni moderni stub srama, sa casnim izuzecima, dakako. Medjutim, a bas zbog toga, ima i onih koji su jos zivi, a smatraju sebe casnim izuzecima. NJima ne pada na pamet da vise zajedno sa, kako tvrde, pojedinim politickim i ljudskim pacerima i ne dozvoljavaju kacenje svoga lika, bez dela, na zidove gradske vecnice. A pogotovu ne po klozetima, hodnicima ili u podrumu SO gde je i J.B.Tito na koncu i u ogromnim kolicinama svrsio. No, ima i onih koji zestoko biju bitku ne bi li bili ,,obeseni” i, kako im se valjda cini, zauvek bili ustanovljeni kao istorijski likovi i na taj nacin simbolicno uzidani u same temelje novije istorije grada Kraljeva. Ima i takvih za koje se smatra da su u pravom smislu istorijske licnosti i zasluzni ljudi, ciji potomci danas pokusavaju da dokazu kako su oni to zaista i bili pre sest ili vise decenija. Sve to analiticaru ovdasnjih zbivanja daje gradju da se ozbiljnije pozabavi uglavnom nedovoljno istrazenom istorijom ovoga grada i onih koji su u svemu do cega smo stigli zdusno ucestvovali.

KO JE KRIV?
   A kako je doslo do toga da se jedna relativno bezazlena i reklo bi se namera iz estetskih pobuda pretvori u problem, i ko je za to kriv? Koliko je meni poznato, a i kako sam Bakracevic potvrdjuje, ideja je potekla od bivseg predsednika opstine Miomira Vukicevica Suja, koji je u to vreme uneo mnoge civilizacijske novotarije u pretezno rustikalno upravljanje gradom. On je osmislio citav projekat, izlozio ga tamo gde treba, dobio dozvolu, a onda je pozvao domara zgrade SO Kraljevo Hadzi Moma Bakracevica, koji se saglasio sa idejom i predano pristupio izradi ramova, zastakljivanju kraljevackih celnika i kacenju uramljenih predsednickih likova po zidovima. Isti taj Momo imao je grdnih problema kada je trebalo, posto se pokazalo da je J.B. postao nepodoban, sve njegove slike, biste, plakete, plakate i ostala znamenja jednog promasenog perioda skloniti sto dalje od ociju novih predstavnika vlasti, a i gradjana. Ali to je posebna prica.
   Ranije su predsednici visili na bocnom zidu sale, iznad vrata, a kako se, narocito poslednjih decenija, koncentracija potencijalnih ,,obesenjaka" uvecavala aritmetickom progresijom, u skladu sa demokratskim promenama i smenama politickih stranaka na vlasti, bilo je neophodno osmisljavati nove akcije i oslobadjati nove prostore na zidovima ne bi li svaka predsednicka velicina dostojanstveno visila medju sebi ravnima. Problemi su se javili tek kad su pojedinci poceli da insistiraju da im face budu uklonjene iz ove velicanstvene i stalne postavke prvih ljudi ovog dela pitomog sumadijskog podneblja, gde je samo politicka borba narusavala spokoj idilicnog suzivota vrlih srpskih domacina, kako ce se tek kasnije pokazati. U to vreme jos niko nije dosao na ideju da i predsednikovice iliti gradonacelnikovice, kako je danas i ovde moderno da se kaze, budu izlozene zajedno sa svojim muzevima. No, nikad se ne zna. Ovo je grad nepredvidljivih obrta, a i vremena su takva, pa me ne bi zacudilo da pojedinci pocnu da vise, ili budu izlozeni, sa sve svojim najblizim rodjacima, ili bar onima koje su zaposlili tokom mandata. Tako cemo imati situaciju da i najbliza familija ovih grandioznih likova nase svekolike sadasnjosti zasluzeno nadje svoje mesto u istoriji lokalne samouprave ili kako se to vec zove.
   Dakle, zelja da neko bude skinut sa zida samo zato sto je on sam procenio da to tako treba, nikako i nikada nije trebalo da bude ispostovana. A bilo je i takvih slucajeva da su pojedini istorijski periodi umesto lika umnog, nasmesenog, otmenog ili pak malo zadriglog ali samozadovoljnog predsednika, obelezeni tek bolnom i provokativnom prazninom na zidu izmedju dva ne tako nabusita i svojeglava lika. Zapravo, hocu da kazem da ako je neko procenio da bi trebalo da predsednici vise i osmislio sve ovo, onda bi trebalo da vise svi, bez izuzetka, i svako da nosi pecat onoga sto je radio i po cemu ga pamte, ako ga uoste neko pamti, pa svidelo mu se to ili ne. Uostalom, ko je nas pitao da li nam se svidjalo ili nam se i dan-danas svidja sto su neki tu gde jesu? Po istoj logici i ,,problematicni" likovi kao sto su, recimo, Zoran Jablanovic, dr Predrag Stojanovic, prinudni organ Marko Petrovic i neki drugi, takodje bi trebalo da se nadju medju ,,obesenjacima". Dali su i oni nekakav doprinos svemu ovome, a kakav - procenice narod u vremenu koje dolazi.

GALERIJA POSLERATNIH LIKOVA
   Ali, stvari se dodatno komplikuju jer se ne zna vreme koje ova postavka obradjuje, vec je to, reklo bi se, prevashodno galerija posleratnih likova. Zanimljivo je da, kako tvrdi Bakracevic, za mnoge koji su predsednikovali ovim gradom ne postoje ni osnovni podaci da su svojevremeno bili na mestu predsednika, cak ni medju zivima. A fotografije pojedinaca cija se imena nekim slucajem znaju, kako tvrdi Bakracevic, nisu mogle da se dobiju ni u SUP-u, niti bilo gde drugde, kao da su presednikovali u vreme dok likovi predvodnika copora jos nisu oslikavani po zidovima pecina.
U svemu tome, a verovatno i zbog inicijative potomaka, zanimljiv i veoma ozbiljan je slucaj Dusana Krstica, koji je bio predsednik u vreme rata, i koga su komunisti streljali kao saradnika okupatora ili kao prijatelja vladike Nikolaja Velimirovica, koji i medju sadasnjim celnicima lokalne samouprave ima odanih sledbenika. Tokom nekoliko proteklih godina i lik i delo ovog coveka su u potpunosti osvetljeni i Krstic je, reklo bi se, nekako precutno rehabilitovan, stavise, neko koga su komunisti streljali moze i mora danas da bude priznat kao znacajna licnost, kao primer komunisticke brige i insistiranja na bratstvu i jedinstvu, po cemu su najvise poznati. I sada kada se to zna, Krsticevi potomci se s pravom pitaju zasto medju fotografijama kraljevackih predsednika nema njihovog dede, a ima ga, recimo, na fotografiji zajedno sa pomenutim vladikom ciji se citati danas koriste kao sam vrh mudrosti i duhovnosti citavog jednog naroda iz usta jednog coveka. Ali kako stvari stoje, mozda bi bilo i bolje da se Krstic ostavi da ga u secanju nose sa pomenute slike nego sa zida i u drustvu svih onih sa kojima ce morati da visi, ako ga tamo okace, a koji su na najbolji moguci nacin pokazali do koje mere im je bilo stalo do svog nevino stradalog prethodnika. U svakom slucaju, sigurno je samo jedno, da ce posle ovog teksta neke stvari morati da budu preispitane. A to znaci uz podrsku potomaka, gradjana i svih ostalih zaineresovanih za ovu znacajnu stvar ili nece visiti niko ili ce visiti svi, neki opravdano i na ponos onih koji su ih znali, a neki kao primer necovestva, poltronstva i ljudske pokvarenosti. Ako nista drugo, bar za primer onima koji su tu i onima koji ce tek doci, bez obzira na politicku opciju kojoj pripadaju. Vlast je, ipak, vlast i valja je postovati, a to da ih pustimo da vise, makar i u skupstinskoj sali, najmanje je sto mozemo da ucinimo za njih, mi obicni smrtnici.

DUSAN KRSTIC, PREDSEDNIK OPSTINE ZA VREME RATA
Zrtva komunisticke odmazde i nebrige demokratske vlasti
   Dusan Krstic je rodjen 20.08.1904. godine u Kraljevu, od oca Avrama i majke Drage, bratanice Jovana Sarica, jednog od najcuvenijih zitelja ovoga grada. Skolovao se u Kraljevu, a potom studirao u Gracu i Becu, gde je diplomirao na Trgovackoj akademiji i postao bankarski cinovnik. Bio je ozenjen uciteljicom Dobrilom Rakic, sa kojom je imao tri kceri, Radmilu, Nataliju i Milenu. Kao clan Demokratske stranke izabran je za predsednika opstine pre rata. Vladika Nikolaj Velimirovic je bio cest gost i dolazio je redovno na slave u kucu Krstica.    Nemacka okupacija ga je zatekla na predsednickoj funkciji, koju je nastavio da obavlja i posle toga. Ucestvovao je u pregovorima sa tada celnim ljudima grada ne bi li sprecio komuniste da isprovociraju Nemce, jer je znao da ce potom uslediti odmazda, a kada ga nisu poslusali, ponovo je pregovarao sa Nemcima ne bi li sprecio streljanje. Nije uspeo, ali je pomagao kome god je mogao, a mnoge je spasao streljanja. Medjutim, posle saznanja da je pomagao narodu, Gestapo ga vise puta hapsi, a potom je i smenjen sa mesta predsednika opstine. Tokom rata je radio svakave poslove kako bi prehranio porodicu, da bi mu na kraju rata komunisti sudili kao izdajniku. Osudjen je na smrt i trajno gubljenje gradjanske casti, a sva imovina mu je konfiskovana u koristst drzave.
   I mada postoje mnoge pisane i usmene izjave svedoka, i mnogi drugi dokazi Dusanove nevinosti, koje su njegovi potomci ponudili na uvid, to kao sto se da primetiti, nikoga danas ne zanima. Nova, demokratska vlast, nista nije uradila da bi se i Dusan Krstic nasao tamo gde mu je mesto, a za pocetak bar na zidu sale za sastanke u SO Kraljevo

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

MILOSU AVRAMOVICU, MLADOM MUZICARU IZ KRALJEVA, VLADA DALA NOVAC ZA KUPOVINU NOVE HARMONIKE - pise Predrag Markovic
Milion dinara za malog virtuoza

   Pred jedanaestogodisnjim Milosem Avramovicem, malim muzicarem iz Kraljeva, ucenikom petog razreda i osnovne i srednje muzicke skole, dobitnikom tri internacionalna priznanja za izvodjenje klasicne muzike na harmonici, treba skinuti kapu. To je proslog utorka u Narodnom muzeju ucinio i Mladjan Dinkic, ministar za finansije, urucujuci mu u ime Vlade, cek na milion dinara, za kupovinu nove harmonike.
   Posle osvojenih prvih nagrada u Slovackoj, Italiji i Nemackoj, uceci sviranje na harmonici u klasi profesora Marije Ristovic, Milos je i ovom prilikom, u beloj kosulji, teget pantalonama i lakovanim cipelicama, svojim muziciranjem pokazao ministru i brojnim zvanicama da za zemlju Srbiju ima nade dok se radjaju ovakva deca. Urucujuci pomoc Vlade, Dinkic je napomenuo da je i on zavrsio srednju muzicku skolu, odsek za klavir, ali da ni izdaleka ne svira tako dobro kao Milos Avramovic.
   Posle umetnickog programa, dok su sevali blicevi, mali virtuoz je tiho zahvalio Dinkicu, drzeci u rukama milionski cek. Novinari su pojurili za ministrom, a Milos je u holu Muzeja, pazljivo, uz pomoc roditelja, pakovao svoju harmoniku.
   - Srecan sam danas, jer cu moci da kupim novu hramoniku ,,pidjini” ili ,,bugari”. Sav novac ce otici za to. Kada sam sa sedam godina posao u muzicku skolu, roditelji su hteli da sviram na klaviru, ali ja sam zeleo samo harmoniku. Osecao sam da bi jedino to bila prava stvar - prica Milos.
   Kaze da dok svira, oseca svu lepotu ovog sveta. Najvise voli Bahove invencije, preludije i fuge. Pevusi Pavarotijeve arije, voli svoje roditelje i sestru, stariju tri godine, koja svira na flauti i bavi se manekenstvom. Kada se odmara od harmonike, voli da slika. Otac mu tepa imenom ,,Somi”, skolski drugovi ga obozavaju...
   - Zelim da sve drugove pozdravim preko ,,Ibarskih novosti”. Sa njima se druzim i igram, to su moji drugari. Kada bih imao mogucnosti, zeleo bih da se skolujem u Londonu ili Becu, ali to je dosta skupo - prica Milos o svojim planovima.
   Roditelji virtuoza iz grada na Ibru su intelektualci sa prosecnim primanjima, cestiti ljudi koji ulazu sve u svoju decu. Sasa Avramovic, Milosev otac, kaze da godisnje skolovanje u Londonu kosta 20.000 funti.
   - To je velika cifra za nas. Jedino u zemljama koje nam duguju ratnu odstetu iz Drugog svetskog rata, poput Nemacke, nasa talentovana deca mogu da se skoluju besplatno - objasnjava stariji Avramovic.
   Milos je vec rekao svoje. Ukoliko bude uslova, on bi u London ili Bec na dalje usavrsavanje. Da je tome dorastao, i da zasluzuje najbolje svetske profesore, svoju ocenu su vec, na tri svetska takmicenja, dala tri vrhunska zirija, proglasivsi ga sva tri puta za najboljeg. Definitivno, Milos Avramovic iz Kraljeva je talentovan, i priznat. Jos samo da drzava odresi kesu, pa da dobije i najbolje obrazovanje.
   - Bez obzira na uspehe koje budem postizao, uvek cu se vracati u Srbiju - porucuje Milos na kraju razgovora.

MILION, IPAK, NIJE OKRUGAO
   Zbog poreza od 20 odsto, objasnio je Mladjan Dinkic, Milos je umesto milion dinara, od Vlade dobio 800.000 dinara.
   - Zeleo sam da Milosu urucim milion dinara, okruglo. Ovih 200.000 dinara ce Milosu biti nadoknadjeno, obecao je Dinkic, dodavsi da ce Vlada Srbije sredinom ove godine ustanoviti fond za skolovanje mladih talenata.



KRALJEVACKO POZORISTE: PRIPREMA PREMIJERE - pise Bojana Milosavljevic
Bucna zabavna drama o mladima

   Juce je u Kraljevackom pozoristu odrzana konferencija za novinare povodom pocetka rada na novom komadu, koji ce premijerno biti izveden do sredine narednog meseca.
   Ana Tomovic, mlada beogradska rediteljka, ponudila je Umetnickom savetu naseg Pozorista dramu ,,Patka", irske autorke Stele Fili, koja joj je donela svetsku slavu, pri cemu je kuriozitet da je Filijeva po profesiji glumica. Delo se prvi put izvodi u srpskom glumackom prostoru. Preporuka Tomoviceve usledila je posto je prvo izvodjenje ,,Patke" pre izvesnog vremena odgledala na medjunarodnom festivalu u Edinburgu (Skotska), ali je pravi izazov, cini se, bio njeno sopstveno tumacenje univerzalnih poruka ovog dramskog teksta:
   - ,,Patka" je bucna, seksi, zabavna i nasilna drama - kaze mlada i uspesna rediteljka - Ona govori o teskocama sazrevanja dve buntovne tinejyerke u Dablinu i njihovoj mukotrpnoj borbi za nezavisnost i pravo da budu ono sto zele. Komad problematizuje onaj vazan momenat u zivotu kada dolazi do odvajanja od porodice i odlucujuceg cina preuzimanja zivota u sopstvene ruke…
   Ono sto ce kraljevackoj publici, nadajmo se, biti posebno zanimljivo oko ,,Patke" jeste sama podela uloga, kojoj je rediteljka, uz pomoc uprave Kraljevackog pozorista, prisla krajnje studiozno. Naime, u ansamblu se nalaze odlicni profesionalni glumci poput Nebojse Kundacine ili nasih Kraljevcanki Cice Pavlovic (clan Crnogorskog narodnog pozorista u Podgorici) i Jelene Ilic, takodje profesionalne glumice. U podeli je i Draginja Mileusnic, a onda i deo kraljevackih glumaca koji se posle vise godina odsustvovanja ponovo vraca na maticnu scenu: Milena Jevtovic, Vukman Rakocevic i Vladan Slavkovic. Sa istiom brizljivoscu sa kojom su birani tumaci uloga u ,,Patki" odabrana je i ekipa saradnika reditelju Ani Tomovic: scenograf Sonja Jovanovic, kostimograf Stefan Slavkovic i kompozitor Marjan Milanovic.
   O svemu ovome sa neskrivenim zadovoljstvom govorila je Aleksandra Kovacevic - Aleksic, reditelj i upravnik Kraljevackog pozorista. Ona je izrazila nadu da ce ,,Patka" biti pravo osvezenje repertoara, kao i da ce drama izazvati znatno interesovanje mlade publike u gradu.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Preporucujemo
Mark Hadon: ,,Cudan dogadjaj sa psom u neko doba noci", Narodna knjiga / Alfa, Beograd, 2004
   Neobicna i lepa knjiga koja zasluzuje punu paznju ne samo nasih najmladjih citalaca (knjiga se nalazi na Decjem odeljenju), vec moze biti veliko otkrice svih nas i dobar putokaz u laksem razumevanju i boljoj komunikaciji sa drugima.
   Autor, Mark Hadon, iskoristio je svoja iskustva i znanja stecena u radu sa decom i odraslima koji imaju razlicite mentalne i fizicke hendikepe, i koristeci dobro poznat formalisticki postupak ,,oneobicavanja", ,,ocudjavanja", ponudio nam ovu toplu i nesvakidasnju pricu. Glavni junak i narator romana (cak ,,uslovni" autor) jeste decak Kristofer, petnaestogodisnjak koji pati od jednog vida autizma, Aspergera, sindroma koji je, iako opisan jos 1940, ostao van strucnih interesovanja sve donedavno. Normalne inteligencije, cesto sa darom za posebne vestine (nas junak je recimo sjajan u matematici i fizici, njegova posebna opsesija su prosti brojevi), ljudi sa ovim sindromom ispoljavaju specificnosti u ponasanju i komunikaciji i imaju poteskoce sa razumevanjem neverbalnih znakova (mimika, gestovi, ,,govor tela"): Kristofer poredi grimase ljudi sa nacrtanim smajlima da bi razumeo sta neko govori (,,Ali bilo mi je tesko da se odlucim koja od tih ilustracija najvise odgovara izrazu necijeg lica jer ih ljudi veoma brzo promene."). Specificnost Kristoferovog ponasanja proizilazi iz osobenog dozivljaja sveta, ali ga drugi (,,normalni") vide kao ,,neobicno" i ,,cudno", i kada kod njih ne izaziva podsmeh i ruganje, smatraju da je drsko i nevaspitano.
Marku Hadonu je ocigledno pomogla i cinjenica da osobe sa Aspergerom cesto imaju veoma bogat recnik i zvuce kao ,,mali profesori" i da je njihov govor knjizevno veoma zanimljiv. Otuda Kristoferova sjajna opazanja o metafori, poredjenju i jeziku uopste.
   Kristoferov izlazak u svet, i nasa prica, pocinju one veceri kada decak nalazi ubijenog psa komsinice, gdje Sirs. Decakova odluka da postane detektiv i da napise roman o ,,misterioznom ubistvu", motivisu poigravanje konvencijama zanra detektivske price i uvode jos jedan aspekat ovoga romana.

ODBOJKA - PRVA PILS SAVEZNA LIGA - pise Zoran Bacarevic
Zeljko ,,cascava” bodom
 
  • Preokret u Beogradu : Crvena zvezda - Ribnica Gradjevinar 3:2 (18:25, 23:25, 25:20, 25:17, 15:7) • U predposlednjem 17. kolu u Kraljevu sinoc Ribnica docekala Budvansku rivijeru

   Otputovali su odbojkasi Ribnice prosle subote u Beograd u zelji da Crvenoj zvezdi koja je imala seriju od devet uzastopnih trijumfa bar mali ,,zagorcaju zivot" a bili su na pragu potpunog uspeha. Ipak, u Kraljevo su se vratili sa veoma vrednim bodom posto su, posle vodjstva od 2:0 u setovima, izgubili dah ( konacno i motiv jer je bod na Marakani za svaku ekipu vredan ,,careva blaga").
   Susret vec visegodisnjih rivala u dvorani na beogradskoj Marakani poceo je u znaku gostiju koji su zatvorili sve napade domacih sa ,,krila" pa je ceta eks igraca i trenera Ribnice Zeljka Bulatovica morala da napada kroz sredinu. Plod takve igre bilo je sigurno vodjstvo gostiju koji su prva dva seta resili u svoju korist - 25:18 i 25:23. Smesio se momcima Dragana Djordjevica totalni trijumf ali za to nisu imali dovoljno snage, volje i koncentracije. “Crveno-beli" su se vratili u igru, poravnali relativno ubedljivo na 2:2 (25:20 i 25:17) dok je peti set bio puka formalnost a njega su Beog-radjani dobi-li sa ubedlji-vih 15:7. U porazenoj ekipi Ribnice oporavljeni Seceragic ponovo je bio dobar ,,pucac" sa 16 poena dok je stari-novi reprezentativac Dejan Bojovic najzasluzniji za vidjstvo Ribnice u prvoj fazi meca a ukupno je pored svog imena nanizao 11 poena. U pobednickoj ekipi, opet, beogradski Bojovic postigao je za ,,crveno-bele" grandioznih 25 poena dok je bivsi Kraljevcanin Nikola Kovacevic takodje bio efikasan protiv svojih bivsih drugova - svih 20 poena. Trener Ribnice Dragan Djordjevic konstatuje da je njegova ekipa u prva dva seta imala i srece jer je sluzio servis, takodje napad i blok, dok Zeljko Bulatovic smatra da su rivali pruzili odlicnu partiju a da su njegovi ucenici podcenili protivnika na startu meca.
   U naredna dva kola Ribnica ce pokusati da se zadrzi na cetvrtoj poziciji koja donosi prednost u predstojecem plej-ofu u kome su u 1. kolu slobodne dve prvolasirane ekipe. U narednom 17. kolu Ribnica je sinoc bila domacin Budvanskoj rivijeri, koju je u prvom delu prvenstva savladala u Budvi sa maksimalnih 3:0. Utisak je da bi i dva boda domacinu prakticno obezbedilitu zeljenu cetvrtu poziciju na kraju ligaskog dela takmicenja.


OVOG VIKENDA U ZRENJANINU I KLEKU
Juniorsko finale

   Juniori kraljevacke Ribnice ovog (produzenog) vikenda ucestvuju na zavrsnom turniru Prvenstva Srbije koje se odrzava u Zrenjaninu i Kleku. Kraljevcani su u grupi sa Partizanom, Mladim radnikom i Borcem iz Starceva. Zbog ucesca juniora na finalu u Zrenjaninu seniori Ribnice odigrali su utakmice sa Budvanskom rivijerom sinoc, umesto u redovnom terminu veceras od 19 casova u Hali sportova.



KARATE KLUB REIKON - pise Stole Petkovic
Proslava godisnjice rada

  U nedelju, 13. februara, proslavljena je godisnjica rada nove karate skole OS „Djura Jaksic“ Konarevo i „Svetozar Markovic“. Ujedno, odrzana je i promocija novog Karate kluba Reikon, osnovanog krajem prosle godine, koji je vec clan Karate saveza opstine Kraljevo.
Za godinu dana postojanja, klub je osvojio vise od 200 medalja na brojnim takmicenjima u zemlji i inostranstvu. U klubu su posebno ponosni na uspeh najiskusnijeg takmicara Zorana Jakovljevica, koji je osvojio srebrnu medalju u seniorskoj konkurenciji na svetskom kupu u Torontu u julu protekle godine, kao i rezultate Ceska Plavica (bronza na prvenstvu drzave u Kladovu), kao i Milana Rasica, koji je na istom takmicenju u konkurenciji juniora takodje osvojio trece mesto.
   Takmicari Reikona osvojili su ukupno 52 medalje u katama i borbama: 12 zlatnih, 15 srebrnih i 22 bronzane. U ekipnoj konkurenciji, u kategoriji seniora, kata tim domacina Aleksandar Jeremic, Sandra Radojevic i Milan Rasic, osvojio je zlatnu medalju, bas kao i borba tim: Sasa Pandrc, Hranislav Nesovic i Milan Rasic. Zlatna medalja pripala je trilingu borba tima kadeta u sastavu: Milovan Bojovic, Veljko Kos-tovic i Lazar Nesovic. Srebrom su zadovoljili clanovi kata tima kadeta: Pavlovic, Dobrosavljevic i Mitrovic.

CESTITKE I PLAKETE
Takmicenje je otvorila prof. Dragica Spajic, a u Kulturno-umetnickom programu ucestvovali su clanovi KUD „Magnohorom“, Milos Avramovic - harmonika, a demonstracije su prikazali tak-micari DZudo kluba Masinac - samoodbrana i karate. Dodeljene su i plakete najzasluznijim sportskim radnicima, trenerima i instruktorima. Sve cestitke i sponzoru „Dom dizajnu“, Miroslava Perisica, koji je clan Upravnog odbora kluba.

KARATE ZVANJA
U okviru turnira prof. dr Zika Becanovic, instruktor za Evropu 8. dan, dodelio je karate zvanja. Zoran Jakovljevic je dobio zvanje instruktora karatea 3. dan, a asistenti su postali Vesko Plavic i Milan Rasic (1. dan). Za 8 KJU polozilo je 11 clanova Reikona, za zuti pojas 24, narandzasti 7, zeleni 12, plavi 9, ljubicasti i braon 1, a dva kandidata stekla su crni pojas 1. dan: Sandra Radojevic i Monika Gera.