Pokretanje kapitalnih investicija
Jubilej i rezultati za pohvalu
Kraljevo u sunovratu propadanja
Nedopustiva opstrukcija lokalnog parlamenta
Decje selo docekuje malisane
Neophodno sedamdeset miliona dinara
Cuvari narodnog blaga
Pripajanje opstini Kraljevo
Serdari, vojvode, dzukele i ostali
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: kosarka, odbojka, skijanje

JEDANAESTA SEDNICA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO U TOKU - pise Slobodan Rajic
Pokretanje kapitalnih investicija

   • Sednica zapocela 18. februara i u prva dva dela (petak, utorak) razmotreno osam tacaka od ukupno 38, koliko je predvidjeno usvojenim dnevnim redom
• Donet Program uredjivanja javnog i ostalog gradjevinskog zemljista za 2005. godinu • Najveci deo od 664 miliona dinara planiranih prihoda u Programu bice upotrebljen za prioritetne kapitalne investicije: izgradnju magistralnog vodovodnog cevovoda, obilaznice i novog mosta na Ibru, gasifikaciju i sanaciju gradske deponije • Usvojene odluke o donosenju planova detaljne regulacije dela urbanistickih zona „Centar”, „Cibukovac”, „Pijaca” i vezne saobracajnice u Ratini • Novi direktor „Cistoce” - Milan Tufegdzic • Juce (cetvrtak, 24. februar) nastavljen treci deo skupstinskog zasedanja

   Vecinom glasova Skupstina opstine Kraljevo, na svojoj 11. sednici zapocetoj 18. februara, usvojila je Program uredjivanja javnog i ostalog gradjevinskog zemljista za 2005. godinu, sa budzetom i Statutom opstine, najvazniji skupstinski dokument. Programom su za ovu godinu planirani ukupni prihodi od 664 miliona dinara, koji su za 36,9 odsto veci od planiranih lane, odnosno za 85,47 odsto od proslogodisnje realizacije. U strukturi prihoda najvise sredstava trebalo bi da se obezbedi iz budzeta opstine (425 + 29,5 miliona dinara), zatim iz prihoda od republickih ministarstava (165) i prenetih prihoda iz prosle godine (42,5 miliona dinara).

PRIORITETI
   Najveci deo planiranih sredstava u strukturi rashoda, kako je navedeno u materijalu i istaknuto u uvodnom izlaganju Dragise Spasojevica, direktora Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“, bice upotrebljeno za pokretanje i izgradnju kapitalnih investicija u kraljevackoj opstini. Pre svega za vodosnabdevanje i izgradnju magistralno-veznog cevovoda od rezervora u Drakcicima do Male pijace (174 miliona), zastitu i prosirenje postojecih izvorista u Konarevu i Zickom polju. Pored toga, sredstva su planirana i za jos cetiri kapitalne investicije. Najpre za kraljevacku zaobilaznicu, ciji nastavak opstina Kraljevo finansira sa 26,5 miliona dinara (vezni put ka Ratini i eksproprijacija), a ostalo daje Republika, potom za izgradnju jos jednog drumskog mosta na Ibru, uzvodno od postojeceg (6 miliona za izradu idejnog projekta, ukupna vrednost 160-170 miliona za dve godine izgradnje), za faznu sanaciju gradske deponije u roku od tri godine (ove godine 9 miliona dinara) i nastavak gasifikacije Kraljeva (5,5 miliona dinara), u okviru koje je planirana izgradnja kraka primarnog gasovoda od Zlatarice do Ribnice, kraka prema Vodotornju i Poste u Jarcujku i sekundarna gasifikacija naselja Higijenski zavod i Sijace Polje.
   Kako je istaknuto na sednici, ostale komunalne aktivnosti u seoskim i gradskim mesnim zajednicama za ovu godinu planirane su u skromnijoj varijanti. Tako je za obavljanje komunalnih delatnosti planirano 103,4 miliona, za odrzavanje lokalnih i nekategorisanih puteva 37,5, sanaciju i izgradnju regionalnih puteva, medju kojima i dela puta Kamenica-Goc i rekonstrukciju ulica 28,6 miliona, za fekalnu i atmosfersku kanalizaciju 26,6 miliona, za ulaganja u mesne zajednice po predlogu komisije 57,7 miliona, za uredjenje recnih tokova 7,3 miliona, za uredjenje trotoara, trgova, parkova, plaze, parkinga itd. 7,9 miliona i izradu planske dokumentacije i troskove Direkcije 52,4 miliona dinara, s tim sto fiksni deo iznosi 40 miliona, a varijabilni (ostatak od 12 miliona dinara) Direkcija ce morati da obezbedi sama vecom naplatom „zemljarine“.
   U raspravi su odbornici vladajuce koalicije podrzali predlog Programa, naglasivsi da ce ova druga godina njihove lokalne vlasti biti u znaku pokretanja i izgradnje prioritetnih investicija u Kraljevu koje su godinama bile zapostavljene, uz pomoc Republike i da je Program realan i maksimalno uskladjen. Odbornici opozicione SRS istakli su da je ovaj program „spisak lepih zelja“, nerealan i neostvarljiv, i da je najpre trebalo razmotriti izvestaj o realizaciji Programa u prosloj godini, a zatim posle javne rasprave usvojiti novi Program. I odbornici opozicionih DS i SPS imali su niz primedbi na predlog Programa. Na kraju, vecinom glasova, usvojeni su samo amandmani OG SPO, odbornika Dragana Savica (izgradnja repetitora) i Radomira Markovica (formiranje komisije za sagledavanje komunalnog stanja u Borackom naselju), dok je odbaceno 11 amandmana OG SRS i jedan broj amandmana pojedinih OG i odbornika.

URBANISTICKI PLANOVI
   U nastavku rada odbornici su vecinom glasova usvojili tri odluke iz oblasti urbanistickog planiranja: o donosenju Plana detaljne regulacije dela urbanistuickih zona „Centar“ i „Cibukovac“, donosenju Plana detaljne regulacije „Centar grada Kraljeva“ i pristupanju izradi dela Plana detaljne regulacije vezne saobracajnice u Ratini. Sve tri odluke o donosenju ovih planskih akata, kako su detaljno objasnili predstavnici predlagaca, nadlezne Komisije i strucnih institucija, uz izlozene skice i mape u sali, predstavljaju osnov za dalje urbanisticko planiranje i izgradnju u Kraljevu i Ratini.
   Naime, kako je istaknuto, donosenjem navedenih planova stvorice se uslovi za odrzavanje potpuno izgradjenih, rekonstrukciju postojecih i izgradnju novih objekata u urbanistickim zonama obuhvacenim planovima detaljne rugulacije, a definisu se preciznije i pravila gradjenja u skladu sa novim Zakonom. Obrazlozeno je da se donosenjem tih dokumenata stvaraju urbanisticko-planski preduslovi za izgradnju novog gradskog mosta na Ibru iznad postojeceg, kraljevacke zaobilaznice (Kamidzora-Ratina, pre svega), novog mosta iz Skopljanske ulice, izgradnju stambeno-poslovnih objekata, nove gradske kotlarnice (Toplana) kod skole „Svetozar Markovic“, spratnih javnih garaza pored Trznog centra „Danica“, Skupstine opstine, na Keju pored Hale sportova i pored starog mosta prema Pijaci. Da bi se planski izgradio parking sa javnom garazom na Pijaci, usvojena je i odluka o pristupanju izradi Plana detaljne regulacije za deo Pijace.

SPOR OKO OBILAZNICE
   Najvise polemike u raspravi bilo je povodom predloga odluke o pristupanju izradi plana detaljne regulacije vezne saobracajnice u Ratini. Naime, Miljko Cetrovic, sef Odbornicke grupe SRS u SO Kraljevo, ostro je kritikovao ovaj predlog odluke, navodeci da se nepotrebno i neracionalno vrse pripreme za tu izgradnju, kako je formulisao, „poluzaobilaznice“ oko Kraljeva, rasterecujuci centar Kraljeva, ali ugrozavajuci zivot, kretanje i bezbednost gradjana Ratine. On je posebno ukazao da ce izgradnjom „poluobilaznice“ kroz centar Ratine biti ugrozena deca sa ovog podrucja prilikom odlaska i povratka iz skole i zemljoradnici u pristupu svojim njivama, ali i svi gradjani Ratine zbog prolaska teskih kamiona i drugih vozila kroz ovo naselje. Rekao je i da ce saobracaj ovom „poluobilaznicom“ biti otezan, posebno zimi, zbog velikog uspona u donjem delu, a da je neciji interes da bas ovde gradi obilaznicu zbog profita od benzinskih pumpi, restorana i drugih pratecih objekata. Upozorio je i da ce iz navedenih razloga gradjani Ratine pruziti zestok otpor ovom resenju, umesto kojeg bi trebali ici na izgradnju trajne i prave obilaznice na pravcu prema Vranesima. Postavio je i pitanje ko je doneo odluku da se radi obilaznica (izmestanje puta) oko manastira Zice i zasto nema nista od obecane izgradnje puteva u Usce-Gokcanica i Studenica-Rudno?
   Bilo je i predloga da se saobracaj prema Krusevcu privremeno usmeri od Vitanovca prema Stublu, a preko „DZaminog mosta“. Odbornici SPS-a podrzali su nastavak izgradnje obilaznice, uz primedbu da su projekti iz vremena njihove „lokalne vlade“ stajali osam godina i postavili pitanje da li ce tako biti i sa izgradnjom zapocetih radova na stambenoj zgradi na Ratarskom imanju.
   Predstavnici predlagaca iz vladajuce koalicije (SPO, DSS, G 17 plus, NS) istakli su da je nastavak izgradnje obilaznice precizno dogovoren u Republici, da ce projekat da uradi referentna beogradska projektna institucija CIP, kao i da privremeno resenje kroz Ratinu nece zaustaviti trajno resenje (magistralni put ka Vranesima i deo prema Adranima i Milocaju), o cemu je potpisan aneks ugovora sa republickim organima. Oni su podvukli da ce zapoceti most na Ibru iz pravca Kamidzore propasti ako se izgradnja ne nastavi, da ce obilaznicom biti rastereceno 25-30 odsto saobracaja u centru Kraljeva, gde je dnevnim prolaskom 8-12.000 vozila ugrozeno oko 30.000 stanovnika i da je to manji problem od opterecenja 500 gradjana u Donjoj Ratini. Naveli su i da ce Republika za ovu namenu izdvojiti znatna sredstva i obezbediti uslove za kredite iz medjunarodnih finansijskih institucija. Odgovoreno je i da je obilaznica oko manastira Zice planirana na zahtev Eparhije zicke, koji su prihvatili republicki organi (Ministarstvo, Direkcija za puteve), u cijoj je ona nadleznosti kao regionalna saobracajnica. Posle brojnih replika odluka je usvojena sa 41 glasom ,,za” i sest ,,protiv”.

NEIZVESTAN KRAJ
   Na pocetku 11. skupstinskog zasedanja vodjena je dvocasovna rasprava o zapisnicima i predlozima za izmene i dopune dnevnog reda (pored ostalog nije usvojeno vise od 30 predloga OG SRS). Usvojen je dnevni red sa predlozenih 35 i tri dopunske tacke: razmatranje predloga odluka o razresenju dosadasnjeg (Veroljub Radakovic) i postavljenju novog direktora, glavnog i odgovornog urednika Ibarskih novosti (Dragan Rajicic) i predloga odluke o uklanjanju montazne bine sa Trga srpskih ratnika.
   Drugi nastavak a treci deo 11. sednice SO Kraljevo usledio je juce u 9 sati i do zavrsetka, uz direktan prenos na TV Kraljevo treba da se razmotri jos 30 tacaka dnevnog reda, medju kojima i mnoge znacajne, pa je neizvesno kada ce zasedanje biti okoncano.

TUFEGDZIC DIREKTOR „CISTOCE”
   Skupstina je razresila Radmilu Vladisavljevic duznosti direktora JKP „Cistoca“ u Kraljevu, na licni zahtev, a na tu duznost postavila Milana Tufegdzica, diplomiranog pravnika iz Kraljeva, na mandatni period od cetiri godine.

IZMENE POSLOVNIKA
   U drugom delu 11. sednice usvojena je Odluka o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Skupstine opstine Kraljevo, sa amandmanom sefa OG SPO Milomira Sljivica i radnim zakljuckom na predlog sefa OG DS Milana Vukovica da se uradi i odbornicima dostavi precisceni tekst Poslovnika, a nije prihvaceno 11 amandmana OG SRS i dva OG SPS. Izmenama i dopunama, koje su usledile po skupstinskom zakljucku iz decembra, izvrsene su promene kojima se, prema obrazlozenju, povecava efikasnost u radu Skupstine opstine. Promenama je skracen rok za dostavljanje poziva odbornicima za sednicu sa 10 na 7 dana, uz davanje mogucnosti, izuzetno, za sazivanje sednice u kracem roku, ne kracem od dana, uz obavezu presednika da obrazlozi takav postupak i nedozvoljenost izmena i dopuna predlozenog dnevnog reda za tu sednicu. Takodje je izvrseno skracenje i nekih drugih rokova, precizirane su odrednbe o glasanju u Skupstini i dodato novo 8. poglavlje, koje govori o radu SO u slucaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja.

POLEMIKE
   Tokom dosadasnjeg toka sednice zabelezene su brojne polemike, pre svega izmedju sefova odbornickih grupa vladajuce koalicije i sefa i odbornika OG SRS. Najzesca je vodjena izmedju Miljka Cetrovica, s jedne, i mr Jovana Nesovica, Milomira Sljivica i Mise Milosavljevica, s druge strane. Naime, Cetrovic je optuzio eksperte G 17 plus da su uvek tamo gde su pare i da odlucuju o svim finansijskim transakcijama, postavljajuci u poslednje vreme i kadrove iz Kraljeva u vaznim republickim institucijama, a mr Nesovic je odgovorio da je G 17 plus ponosan na svoje rezultate, koji su konkretni i merljivi, i svoje kadrove, pa i na one iz Kraljeva, kojih bi trebalo da bude i vise da pomognu ovoj opstini, kao i da SRS vidi praznu populisticku politiku bez rezultata, sto ce pokazati vreme. Na Cetroviceve optuzbe da obilaznica kroz Ratinu nije dobro resenje i da dr Radoslav Jovic ne vodi racuna o privatizaciji u Kraljevu i ide tajno na sastanke u Republici, a da na njih ne poziva Cetrovica kao poslanika, Sljivic je pored ostalog odgovorio da cemo obilaznicu imati za 3-4 godine i da ce Ratina rasterecenim starim pravcem imati brz dolazak do Kraljeva, a da odbornik iz Ratine radi sve da blokira to resenje, zakljucivsi: „U pravu je Miljko Cetrovic: Covek se veze za rec, a govece za rogove“.
   Odgovarajuci na Cetrovicevu primedbu da ljudi iz vladajuceg DSS-a menjaju samo bradu, jer se predsednik SO Milovic obrijao, a sef OG DSS Misa Milosavljevic pustio bradu, Milosavljevic je rekao da clanovi DSS-a i u izgledu vrse promene, dok su radikali u svemu isti i nikad se ne menjaju, da je njega sramota da oduzima odbornicima vreme, ali nekima ne, i zakljucio: „Mi imamo godinama problem sa jednom drugom obilaznicom, a to je obilaznica oko Srbije“. Zeleci da smiri strasti, odbornik Milan Stevanovic (NS) iz Ratine je rekao: „Molim vas da se oko ove obilaznice ne delimo na demokrate, koji kao da dolaze sa neke druge planete, i na radikale, koji kao da dolaze iz Al kaide, i da glasamo zajedno“, uz Cetrovicevu kratku opasku: „Ne bih da komentarisem ovo iz omladinskog pokreta Nove Srbije“!?

PRED ZAKLJUCENJE OVOG BROJA LISTA
Skupstina razmotrila jos pet tacaka

   Odbornici Skupstine opstine Kraljevo, u nastavku 11. skupstinskog zasedanja,usvojili su jos tri odluke i po jedan zakljucak i resenje.
   Posle rasprave usvojena je Odluka o pristupanju promeni Statuta opstine Kraljevo kojom bi na osnovu dosadasnje prakse u primeni novog Zakona o lokalnoj samoupravi i Statuta ovaj najvazniji pravni akt lokalnog karaktera trebao da se dogradi radi otklanjanja praznina i nedoumica. To se pre svega odnosi na pitanje rezidualnih (nedodeljenih) nadleznosti i pitanje referenduma. To znaci da bi predlogom nove odluke o Statutu predsedniku opstine trebalo dodeliti i neke nove nadleznosti kao izvrsnom organu, kako bi mogao da donosi hitne odluke koje nisu u nadleznosti ostalih opstinskih organa. Takodje, Statutom bi trebalo blize regulisati dve vrste referenduma u opstini - plebiscitarni koji raspisuje Skupstina opstine i drugi koji pokrece grupa gradjana kao fakultativni narodni referendum. Istovremeno bi se propisala Statutom i pitanja za koja se obavezno raspisuje referendum na delu teritorije u skladu sa Zakonom i statutima mesnih zajednica.
   Na sednici je usvojena Odluka o gradjanskom braniocu opstine cijim postavljenjem ce opstina Kraljevo prvi put u svojoj istoriji dobiti ovu instituciju, a doneta je i Odluka o stipendiranju studenata opstine Kraljevo. O predlozima obe odluke pisali smo u proslom i pretproslom broju lista.
   Skupstina je usvojila i Zakljucak o odredjivanju lica koje ce u odsustvu zamenjivati direktora javnog preduzeca, odnosno javne ustanove. Prema tekstu Zakljucka upravni odbori javnih preduzeca i ustanova obavezni su da posebnom odlukom, ako sistematizacijom nije predvidjen zamenik direktora, na predlog direktora preduzeca ili ustanove, odrede lice koje ce u odsustvu zamenjivati direktora JP i JU.
   Doneto je i Resenje o davanju saglasbnosti na odluku o cenama grejanja JKP „Toplana“ u Kraljevu kojom su ove cene za stambeni prostor povecane za 13,04 odsto, za povlasceni prostor za 21,60 odsto i za poslovni prostor za 3,9 odsto.
   Sednica je prekinuta zbog nedostatka kvoruma. Nastavak je zakazan za utorak, 29. februar.

PETNAEST GODINA OD OBNAVLJANJA OPSTINSKOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE U KRALJEVU - pise Slobodan Rajic
Jubilej i rezultati za pohvalu

   - Malo je stranaka, ili gotovo da ih i nema, koje mogu ovako da se pohvale - danas je 15 godina otkako je obnovljen Opstinski odbor Demokratske stranke u Kraljevu - rekao je Slobodan Mihajlovic, predsednik Opstinskog odbora ove stranke u Kraljevu, na proslavi koja je, povodom jubileja, u prostorijama tog odbora uprilicena 18. februara.
   Proslava je zapocela otvaranjem sampanjca i prigodnim govorima u kojima je konstatovano da je kraljevacki Opstinski odbor DS obnovljen samo godinu dana posle obnove DS u Srbiji 1989. godine. Kako je istaknuto, tada su se desavale krupne stvari u Srbiji, a u Evropi su poceli da jacaju demokratski procesi.
   - U Demokratsku stranku tada su usli ljudi koji su mogli da razumeju sta se u zemlji dogadja i znali da pomognu - rekao je Milen Panovic, dugogodisnji clan stranke i dodao:
   - Nadam se da ce Demokratska stranka, kao jedna najvaznija demokratska opcija u ovoj zemlji, moci da nastavi ono sto je zapoceto 5. oktobra 2000. godine, da ce moci da nastavi proces demokratizacije u nekom novom trenutku i u povoljnijim okolnostima.
Doajen Demokratske stranke u Kraljevu Dragojlo Bazalac, obracajuci se prisutnim clanovima i simpatizerima, pored ostalog je istakao:
   - Mislio sam, gledajuci kraljevacku elitu kako se pridruzuje stranci u to vreme, da ce nesto krupno da se dogodi i bio sam uveren da cemo 1992. godine dobiti izbore, ali nismo u to vreme znali da postoji kradja glasova. Nakon toga dogodile su se i mnoge druge stvari, a izgubili smo i svog vodju. Nije nama Zoran Djindjic bio obican vodja. On nije bio vodja kao ostali pa ce se nametnuti - on je bio prvi za sve sto je trebalo uraditi. Svaku ideju on je dao. To je bio „motor“ koji zapravo nije bilo lako pratiti! Kako nam se sada desava u ovoj zemlji, moram vam reci da imam utisak da se on slucajno nama dogodio!?
   Gospodin Bazalac je istakao da nadu ne treba gubiti jer je mnogo mladih koji mogu da ostvare zadate ciljeve, iako je poslednjih dana jasno da neke stare stvari vaskrsavaju.
   - Sporo, ali ipak idemo napred, a imamo i ljude koji mogu da ostvare ono sto smo zamislili, a to je da se konacno priblizimo modernom svetu - istakao je Bazalac, dodavsi da je siguran da ce uskoro ova zemlja imati najbolju vladu na ovim prostorima i da ce se Demokratska stranka vratiti u lokalnu vlast u Kraljevu.
   Prisutne je na proslavi pozdravio i predsednik Omladine Demokratske stranke Igor Andric, koji je pozvao sve mlade da im se prikljuce kako bi postavili Srbiju na zdrave noge.


OPSTINSKI ODBOR DEMOKRATSKE STRANKE - pise Rajko Saric
U DS nema mesta frakcionasima

   Stav Opstinskog odbora je istovetan stavu Glavnog odbora Demokratske stranke (GO DS) - da frakcije, po Statutu i Pravilniku stranke, ne postoje i svi clanovi DS koji se bave frakcionaskim delovanjem potpadaju pod udar disciplinskih mera i bice iskljuceni iz stranke - rekao je Slobodan    Mihajlovic, predsednik OO DS u Kraljevu, komentarisuci prvu konferenciju Liberalno demokratske frakcije (OO LDF) za Kraljevo, koju predvodi bivsi nacelnik Raskog okruga Mile Koricanac.
   Mihajlovic smatra da su tvrdnje navodnih funkcionera iz LDF o 50.000 clanova ,,gluposti prljavog karaktera”, jer DS broji oko 130.000 clanova, koji veoma dobro znaju program i ideje stranke, znaju ko koliko u njoj vredi.
   - U Kraljevu je tek nekoliko nasih clanova, bliskih prijatelja i rodjaka Mila Koricanca preslo u tzv. LDF, sto je, u odnosu na broj clanova, vise nego zanemarljiv broj. Svima je jasno da DS, kao najstarija stranka na Balkanu, ima punu viziju reformi i stvaranja mirne i stabilne Srbije, ali Srbije u kojoj na vlasti nece biti Milosevicevi saradnici ili saradnici radikala - rekao je Mihajlovic.
   Portparol OO DS Ivana Andric je podsetila da ce DS 27. februara u beogradskoj hali Pionir proslaviti 85 godina od osnivanja i 15 godina od obnavljanja rada.
   - Ovom dogadjaju prisustvovace brojni clanovi i simpatizeri stranke, a cilj nam je ne samo obelezavanje znacajne godisnjice, vec i predstavljanje ciljeva i strategije stranke u nastupajucem periodu. Na konvenciji ce govoriti predstavnici stranke, ali i strucnjaci iz resornih odbora koji rade na resavanju problema sa kojima se Srbija suocava. Pre svega mislim na problem nezaposlenosti, niskog zivotnog standarda i siromastva - kazala je Andriceva i pozvala clanove i simpatizere DS iz Kraljeva da dodju na konvenciju u hali Pionir.
   Kraljevacke demokrate smatraju, kaze Andriceva, da DS okuplja ne samo clanove, vec i vanstranacke licnosti, koje u ovoj stranci prepoznaju jedinu snagu koja moze da iznese reforme u Srbiji i pokrene nasu zemlju u pravcu clanstva u Evropskoj uniji.
   - Svest o potrebi za jednom odlucnom, snaznom vladom, koja ima podrsku gradjana, pokrece sve simpatizere DS ka ujedinjenju iza politike koja ce Srbiju voditi ka evro-atlantskim integracijama, stranim investicijama, ukljucenju u medjunarodnu zajednicu kao clanice koja ispunjava svoje obaveze i koristi svoja prava - istakla je Ivana Andric i najavila redovne sedmicne konferencije u sedistu kraljevackog odbora DS.

MILE KORICANAC, PREDSEDNIK LIBERALNO DEMOKRATSKE FRAKCIJE DS U KRALJEVU - pise Rajko Saric
Kraljevo u sunovratu propadanja

   U ponedeljak je u Kraljevu konstituisan opstinski ogranak Liberalno demokratske frakcije Demokratske stranke (LDF DS). Za menadzera je izabran Mile Koricanac, visoki funkcioner DS i bivsi nacelnik Raskog okruga. Izabrano je i sest njegovih zamenika, obelodanjeno je istog dana na konferenciji za novinare.
   - Nemamo nameru da rusimo DS i da osnivamo novu stranku, ali zelimo da javnosti prezentujemo misljenja koja se bitno razlikuju od stavova Predsednistva DS, koji govore o cinjenici da su na vlasti ponovo komunisti, a da su druge stranke koalicione vlasti ,,podrepne muve” - rekao je Koricanac na prvoj pres konferenciji i najavio osnivanje 50 opstinskih odbora LDF sa vise od 50.000 clanova.
   On je ustvrdio da je 5. oktobra 2000. godine pobedila demokratija, a da je Kostunica vec 6. oktobra ucinio ,,veleizdajnicki potez okupivsi retrogradne snage Srbije i poklonivsi se Milosevicu”.
   - Posle svedocenja Cedomira Jovanovica, koje ce biti uskoro, u Srbiji nista nece biti isto. Jasno ce biti receno ko je nalogodavac ubistva Zorana Djindjica, a ne ko je izvrsilac, zbog cega se mnogi u vlasti pribojavaju, i zato je Jovanovicev zivot u opasnosti - rekao je Koricanac i pozitivno ocenio izjave Bebe Popovica, koje jos niko nije demantovao.
   Koricanac je od Predsednistva DS zatrazio da ponisti odluku o iskljucenju Cedomira Jovanovica iz clanstva i da se obustave svi disciplinski postupci koji se vode protiv clanova DS koji su se deklarisali kao clanovi LDF i zbog toga trpeli posledice.
   Od Borisa Tadica je zatrazio da podnese ostavku na mesto predsednika DS i da Skupstini stranke ostavi da izabere svog predsednika.
   Kad je rec o lokalnoj politickoj sceni, menadzer OO LDF smatra da je, ,,zbog katastrofalno loseg politickog ambijenta i neznanja” ljudi koji cine vlast u Kraljevu:
   - Kraljevo stalo u razvoju na svim poljima i nalazi se u sunovratu iz koga ce tesko izaci. To kao da ne brine zvanicnike koji i dalje, putem medija, obmanjuju javnost. LDF je protiv ulaska DS u vlast na svim nivoima gde su u vlasti radikali i socijalisti. Srbija, pa tako i Kraljevo, nalaze se u polozaju gorem nego u vreme Milosevica. Posla i zaposlenih nikad manje, a socijalnih slucajeva nikad vise. Posebno brine sto niko od nadleznih ne nudi program izlaska iz ove nezavidne situacije - rekao je Koricanac i, kao krajnju meru borbe, najavio izlazak clanova i simpatizera LDF na ulicu ,,kao u vreme kada je na celu DS bio pokojni Zoran Djindjic”.

PRES KONFERENCIJA OO DSS KRALJEVO - pise Rajko Saric
Nedopustiva opstrukcija lokalnog parlamenta

    Opstinski odbor Demokratske stranke Srbije u Kraljevu, na konferenciji odrzanoj u sredu, kriticki se osvrnuo na dosadasnji tok 11. sednice Skupstine opstine.
   Vladimir Bogavac, portparol kraljevackog odbora ove stranke, koja u lokalnom parlamentu participira u znacajnom procentu, kao odluku od velikog znacaja za grad i njegove zitelje, naveo je usvajanje Programa uredjenja javnog i ostalog gradjevinskog zemljista za 2005. godinu, koji ce omoguciti realizaciju nekih veoma bitnih investicionih programa.
   - Usvajanjem ovog Programa omogucili smo nastavak izgradnje cevovoda od Drakcica do grada, izgradnju jos jednog mosta na Ibru, uvodjenje gasifikacije i delimicno resavanje problema deponovanja smeca. Tu je, svakako, i pitanje izgradnje obilaznice oko grada koja ce, posle vise decenija zagovaranja, poceti da se gradi ove godine. Pored toga, dosadasnjim tokom sednice usvojen je detaljan plan regulacije centra grada i podrucja Cibukovac - naglasio je Bogavac.
   U ime DSS, Bogavac se veoma kriticki osvrnuo na rad odbornika pojedinih politickih grupacija, koji nedopustivo mnogo usporavaju rad lokalnog parlamenta opstrukcijom i samoreklamiranjem, jer tok sednice direktno prenosi Televizija Kraljevo.
   Na kraju konferencije Bogavac je izrazio nadu da ce pocinioci nedavnog fizickog napada na predsednika opstine Krusevac biti otkriveni i privedeni pravdi.

BERANOVAC - pise Rajko Saric
Decje selo docekuje malisane

   Na Beranovcu kod Kraljeva, posle godinu i po, zavrseni gradjevinski radovi i opremanje Decjeg SOS sela, u kome ce svoj dom naci 97 malisana bez roditeljskog staranja • Projekat, vredan 1,6 miliona evra, drugi je ove vrste u Srbiji

   Posle nesto vise od godinu i po od pocetka gradjevinskih radova, SOS Decje selo na Beranovcu kod Kraljeva dobilo je upotrebnu dozvolu i spremno je da primi prve stanovnike. U sredu je tim povodom na Beranovcu odrzana mala svecanost, kojoj su prisustvovali predstavnici humanitarne organizacije SOS Kinderdorf Internacional iz Austrije, predstavnici Centra za socijalni rad, brojni donatori, privredni i kulturni radnici opstine Kraljevo i susednih opstina.
   - Decje SOS selo obuhvata kompleks od 18 objekata rasporedjenih na 25.000 kvadratnih metara. U 14 dvospratnih kuca, od kojih svaka ima 140 kvadrata, planiran je smestaj 97 dece bez roditeljskog staranja iz cele Srbije, sa kojima ce danonocno raditi 14 SOS mama. Tu su jos i administrativna zgrada od 250 kvadrata, zgrada sa sluzbenim stanovima, kuca za direktora sela, majstorski stan, garaza i kotlarnica, kao i vlastiti sistem grejanja i savremena protivpozarna zastita - predocila je brojnim posetiocima direktor sela Vesna Mrakovic-Jokanovic, naglasavajuci da je preostalo da se urade jos neke sitnice, kojima ce ambijent biti upotpunjen, ali da ce ti radovi biti nastavljeni kad to dozvole vremenski uslovi.
- Korstim priliku da zahvaklim svima koji su u Decjem SOS selu prepoznali dobar i za drustvo koristan projekat. Cela investicija vredna je oko 1,6 miliona evra, ali mi cemo budzetirati i dalje zivot sela, plate i sve doprinose zaposlenih u njemu. Vec pocetkom narednog meseca ocekujem prve stanovnike jer smo od nadleznog ministarstava dobili sva potrebna dokumenta, dozvolu za rad i licence za SOS mame kao sluzbene hraniteljke. Sad je sve na saradnji Centara za socijalni rad i strucnih sluzbi Decjeg sela. Sve kuce su opremljene za prijem i boravak po sedmoro dece, a majkama, kao hraniteljkama, bice dodeljivano po jedno-dvoje dece, kako bi se postepeno uhodavale - izjavio je za ,,Ibarske novosti” Sead Krupic, projekt menadzer u SOS Kinderdorf Internacionalu.
   SOS Kinderdorf internacional ima brojne male i velike donatore sirom sveta i za 55 godina izgradio je vise od 400 decjih sela i vise od 1.400 raznih projekata poput skola, decjih vrtica... Decje selo na Beranovcu je drugo ove vrste u Srbiji, jer je pre 27 godina otvoreno jedno u Sremskoj Kamenici.
Posetioci su imali priliku da obidju celo selo, da zavire u unutrasnjost kuca i da razgovaraju sa SOS mamama. Katarina Andrasic (44) i Adela Jovic (34) su dve od cetiri SOS mame, koliko ih trenutno u selu boravi.
   Nikada nisam radila u nekoj firmi ili preduzecu, ali sam deset godina radila kao bebi-siterka u inostranstvu. Volim decu i rad sa njima, tako da sam se odmah zainteresovala za projekat Decjeg sela ovde na Beranovcu - kaze Katarina ne krijuci nestrpljenje da sto pre u dom kojim gazduje stignu prva deca. NJena koleginica Adela je medicinska sestra.
   - Radila sam u prosveti, imam afiniteta prema deci, tako da se ni trenutak nisam dvoumila kada je objavljen konkurs za SOS mame u Decjem selu.
Iako se radilo o skromnoj svecanosti, jer ce centralna svecanost uslediti kada se u selu bude cula decja graja, bilo je vise nego primetno da se medju zvanicama, osim opstinskog menadzera Jovana Nesovica, nije nasao niko od predstavnika lokalne vlasti.
   Projektanti ovog sela su preduzeca Arting i Ju point, a izvodjac radova Ju Keops iz Kraljeva.

OKRUZNI STAB ZA SUZBIJANJE GUBARA - pise Predrag Markovic
Neophodno sedamdeset miliona dinara

   Na podrucju opstine Kraljevo gubar je, vrlo jakim intenzitetom, napao vise od 12.000 hektara drzavnih i oko 14.000 hektara privatnih suma.
Prema recima Srbislava Maksimovica, clana Okruznog staba za suzbijanje gubara, do 6. decembra prosle godine, mehanickim skidanjem i spaljivanjem jajnih legala, na podrucju prekrivenom drzavnim sumama ociscena je povrsina od 974 hektara zahvaljujuci angazovanju inzenjera i lugara ,,Srbijasume".
   Pored mehanickog skidanja jajnih legala, neophodno je i da se prskanjem iz aviona tretira 6.680 hektara drzavnih i 12.900 hektara privatnih suma.
Predsednik Okruznog staba za suzbijanje gubara u Kraljevu Vladan Karamarkovic rekao je na konferenciji za novinare da troskovi mehanickog skidanja jajnih legala u opstini Kraljevo iznose vise od sest miliona dinara, a troskovi avionskog prskanja ekoloskim preparatom ,,forej" oko 62 miliona dinara.
   Okruzni stab za suzbijanje gubara u Kraljevu svakodnevno preko lokalnih medija upoznaje vlasnike suma i vocnjaka sa stetama koje mogu da nastanu ukoliko se jajna legla gubara ne uniste na vreme, kako bi se steta koju prouzrokuju njegove gusenice svela na najmanju meru.
Sa podrucja opstine Kraljevo Institutu za sumarstvo u Beogradu dostavljeni su uzorci jajnih legala gubara i uradjene se pregledne karte u kojima su razlicitim bojama obojena odeljenja, odseci i katastarske opstine zavisno od jacine napada gubara.

 POSLEDNJA ZICKA PRELA - pise Predrag Markovic
Cuvari narodnog blaga

   Kao pre stotinu godina, kada severac ustukne pred pitominom kanjona Zicke reke, a sneg pocne da se gomila u nanose pod planinom Stolovi, u Zici se okuplja u prelo. Kao pre stotinu godina, kada je prelo zakazivano dozivanjem sa visoravni Parloge, u zimskim vecerima, najcesce ponedeljkom, sredom i cetvrtkom, u kuci Stanke Tomovic-Petrovic okupe se ,,vecno mladi” stanovnici Zice koje je zblizila ljubav prema pesmi.
   - Nije to obicna pesma, a jos manje ona novokomponovana - prica nam Dragoslav Markovic, vodoinstalater u penziji, jedan od najstarijih clanova pevacke grupe iz ovog sela nadomak Kraljeva. - To su one stare, izvorne melodije naseg kraja, koje smo mi konzervirali, da se ne zaborave...
Kada je poslednji ucesnik prela te februarske veceri usao u Stankinu kucu, zaselo se, razbaskarilo, raspricalo...
   Posle slatkog od sljiva i kafe, sa sporeta je zamirisao sumadijski caj, a posle casice- dve muskarci su zapoceli da krune kukuruz, a zene su se prihvatile preslica i vretena i najpre tiho, ali harmonicno, pa sve glasnije, kao da su na sceni, zapevale su pesme koje nigde nisu zapisane i snimljene... Kada su im se pridruzili muski glasovi, pred nama je zapoceo pravi-pravcati koncert zaboravljenih melodija.
   Solista Marija Jablanovic, koja sa grupom pevaca iz Zice vec dugo nastupa, prica nam o tome kako se, kada ne mogu da se iz zaborava izvuku cele pesme, pristupa njihovoj doradi.
   - Ukoliko nam je poznat bar jedan stih i melodija, nije nikakav problem da, prema sopstvenom osecaju, u pesmu ubacimo stihove koje smo sami ispevali. Kazu nam da takve pesme takodje imaju svoju vrednost - kaze Marija.
   Dragica, jos jedan vodeci vokal iz grupe, dodaje da se na prelima uz pesmu cuva tradicija i ,,uzduz i popreko”.
   - Pre svega tu su rucno pletene vunene stvarcice, koje ne smeju da se zaborave... Carape, salovi, dzemperi... Kada se ovako sastanemo, negujemo i tradicionalnu srpsku kuhinju.
   I zaista, posle kocerta sledila je vecera uz obaveznu proju, sir i kraljevacki kajmak, kiseo kupus sa slaninom skuvan u zemljanom loncu, prsutu... Sve je mirisalo na nedosanjani san, srpski brend.
   A nekada davno... Preko okrunjenog kukuruza i kudelje sretali su se pogledi momaka i devojaka. U kuci buduce mlade, iz veceri u vece, vredne ruke seoskih zena pripremale su devojacku spremu.
   - Za kompletan sanduk spreme, sa vezenim peskirima, posteljinom i tkanim cilimima, bilo je potrebno desetak prela. To je mnogo znacilo domacinima, a u sve sto je radjeno, bila je utkana i pesma. Zato nije ni bilo razvoda, a deca su se radjala zdrava i rumena - priseca se Dragica.
Negde oko ponoci, kada Marija zapocinje pesmu ,,Oj, Stolovi, visoka planino", prelo pocinje da se osipa... Cuvari narodnog blaga iz Zice odlaze svojim domovima noseci u nedrima pesmu koja se ne zaboravlja

PONOVO O KRALJEVACKIM TRGOVIMA ILI
Imamo li prava na institucionalni vandalizam
   Trgovi su oduvek bili lice i nalicje svakoga grada, pa otuda i stalne polemike o nacinu njihovog uredjenja i preuredjenja. U novijoj istoriji Kraljeva nemamo razloga za veliko zadovoljstvo u oceni naseg odnosa prema ovim javnim povrsinama. Pre bi se reklo da smo kraljevacke trgove uredjivali legalno, dakle institucionalno, a da se ono sto smo dobijali kao ,,produkt" moze definisati kao institucionalni vandalizam sa primesama tipicno srpskog odnosa prema politickoj i vojnoj istoriji ovih prostora.
   Urbani vandalizam je izrazen i tamo gde nije bilo ,,primesa istorije", ali je svakako bilo politike. Kraljevcani se secaju ,,pobune" gradjana - stanara ,,Lesnine" i okolnih zgrada, neposredno pred pocetak izgradnje trznog centra ispred ,,Lesnine". Sta danas, nakon petnaest godina, imamo i sta nemamo na tom prostoru? Definitivno, nemamo vise jedan od lepsih kraljevackih trgova i imamo, usred Kraljeva, ,,kinesku cetvrt" sa kineskom bofluk robom.
   Trg srpskih ratnika (Trg Marsala Tita, u poratnom, ili Trg Kralja Aleksandra, u predratnom periodu) svakako je prica za sebe. Sa ovim trgom pocinje i prica o nasem odnosu prema sopstvenoj istoriji. Popularni ,,Milutin" (naziv je u upotrebi nakon objavljivanja Knjige o Milutinu - Danko Popovic), voljom politickog establismenta, premesten je sa gradskog trga, da bi osamdesetih godina ponovo bio vracen, opet legalno, dakle institucionalno, na gradski trg, gde mu je oduvek i bilo mesto. Intelektualna javnost nije reagovala na sramotu izazvanu rusenjem spomenika srpskom vojniku, a ,,demokratska kafana" i danas prepricava pricu (istinitu ili neistinitu - manje bitno) o nacinu dalje upotrebe onog kamena koji je tridesetih godina ugradjen u postolje spomenika.
   I dalje, o rezultatima za izmestanje spomenika srpskog vojnika: zvanican, dakle ,,institucionalan i legalan" razlog je bio cinjenica da se spomenik nasao na sredini saobracajnice, te da kao takav ,,ugrozava bezbednost saobracaja". I najzad, konstatacija: u to vreme u Kraljevu broj registrovanih vozila, ukljucujuci i ona vozila sa crvenim tablicama, nije prelazio cifru od maksimalnih trideset. NO COMMENT.
   Rusenjem i ponovnim vracanjem spomenika na gradski trg ne zavrsava se ,,kraljevacka knjiga o Milutinu", kao ni prica o kraljevackim trgovima. Ona ima i svoj nastavak u vec cuvenom ,,preuredjenju trga" i s tim u vezi, menjanju osnovne funkcije koju spomenici, po prirodi stvari, imaju. Krenulo se sa realizacijom one maloumne ideje, kojom je spomenik srpskom vojniku dobio ,,funkciju" kazaljke suncanog sata, kako bi Kraljevcani, u svako doba (osim kada im se smrkne) znali koliko je sati. Sve to je, svakako, odradjeno legalno, dakle, institucionalno. Pitanje koje se kao dilema postavlja glasi: moze li i ubuduce svako ko je smrtan, sebi za zivota, podizati ,,spomenik" pored spomenika besmrtnima? NO COMMENT.
   I najzad, redom, idemo do sledeceg gradskog trga - Trga Svetog Save ili popularnog ,,tenka". Institucionalno, dakle, legalno je stvorena mogucnost za ,,ponavljanje istorije". Ovoga puta nije u igri ,,Milutin", vec ,,tenk", koji je po nekima ,,odsluzio svoje", te mu kao takvom ne gine uloga ,,starog gvozdja" ili eventualno (blaza varijanta) dislociranje na neku drugu, za sada nepoznatu, lokaciju. Svakako, i ovoga puta odluke moraju biti institucionalne i sasvim legalne.
   Ako izuzmemo razloge emocionalne vezanosti za nesto sto je bilo deo razglednice ovog grada, a politika i emocije tesko idu zajedno, moze se postaviti pitanje: kome i cemu sluze takva zalaganja, ili uopstenije, imamo li mi preca posla?
   I dalje: imamo li pravo da, pod plastom bilo kakve i bilo cije ideje o uredjenju Trga Sv. Save, skrnavimo, bilo cije i bilo kakve, spomenike, ili cemo postupati onako kako postupaju drugi civilizovani narodi, koji teze ocuvanju istorijiskog nasledja uz uklapanje starih spomenika u novonastalu ambijentalnu celinu? Ciju to mi istoriju ispravljamo nakon sezdeset i vise godina? Na tom tenku, pored tog tenka, iza tog tenka i u tom tenku, ginula je neka golobrada mladost sa ovih prostora. Za sta ih mi to danas osudjujemo - zato sto su ginuli ili zato sto nisu ginuli u broju dovoljnom da sprece pogibiju vecih razmera? Da li ih optuzujemo zato sto su, sa dva zarobljena nemacka tenka, stigli dokle su stigli ili zato sto nisu stigli tamo gde su bili naumili?
   I za mnoge kljucno, a meni nevazno, pitanje: koga optuzujemo? Optuzujemo li mi Pavla Jaksica i Ratka Mitrovica (komadanti kraljevackih i cacanskih partizana) ili optuzujemo Sima Uzelca i Jovana Deroka (,,to su Drazi dva najbolja momka")? Izgleda da moramo optuziti i jedne i druge. Koga onda opravdavamo, ako optuzujemo i jedne i druge? Opravdavamo li mi onu ,,Evropu" koja je arijevski tacno i svapski pedantno streljala sto za jednoga ?
Cak i kada bi bila tacna konstatacija nekih - da je tenk ,,simbol bratoubilackog rata", trebalo bi ga ostaviti na istom mestu, kako se to sto nazivamo bratoubilackim ratom ne bi ponavljalo. Teza o ,,tenku" kao ,,simbolu bratoubilackog rata" je tesko odrziva, jer su cak i posade bile ,,mesovitog sastava". Za ostale vojne snage u opsadi Kraljeva - vazi isto.
   Datumi u istoriji imaju bitnu ulogu, a u slucaju ,,tenka" pokazuju da je bio u funkciji pre nego sto su jedni u drugima prepoznali vece neprijatelje od onih koji im neprijatelji jedino i jesu bili. Ili preciznije, bilo je to pre no sto su jedni lansirali parolu ,,ko nije sa nama taj je protiv nas", a drugi istu prepevali u ono ,,ubicemo, zaklacemo ko sa nama nece".
   Moze li tenk biti na nekom drugom mestu? Tesko, jer mu mesto nisu odredjvali oni koji su ga tu postavili. Mesto su mu odredili oni koji su ga tu zaustavili svojom vatrom ili, drugacije, oni kojima je bila nedovoljna Rajna i Majna, pa su pozeleli i prostor oko Ibra i sve tri Morave.
I najzad, o vandalizmu: ne postoji veci vandalizam od onog koji se ispoljava kroz rusenje bilo cijih i bilo kakvih spomenika. Postoje samo vandalizmi koji su slicnog ili istog ,,intenziteta", u koje se ubraja paljenje, bilo cijih i bilo kakvih, knjiga i unistavanje, bilo cijih i bilo kakvih, arhiva. Od obicnog, moze biti gori samo onaj vandalizam koji je intitucionalan, dakle, legalan. NO COMMENT.
Rade Erac

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ZAVOD ZA IZDAVANJE UDZBENIKA - BEOGRAD - pise Bojana Milosavljevic
Spremne knjige za mladje djake

   Pre dva dana su u Kraljevu predstavljeni udzbenici za narednu skolsku godinu, namenjeni ucenicima i predavacima u nizim razredima osnovne skole, ciji je izdavac republicki Zavod za izdavanje udzbenika i nastavnih sredstava iz Beograda. Ova ugledna kuca, koja je decenijama imala monopol na objavljivanje skolskih knjiga i ostalih ucila, ipak se uspesno snasla u raskoraku izmedju, pre dve godine zapocetih, reformskih procesa u nasem obrazovanju i okolnosti koje su uticale na kvalitet i rokove stampanja.
   Dragan Hamovic, nekadasnji ugledni kulturni radnik u Kraljevu, a danas odgovorni urednik redakcije za predskolsko i osnovno obrazovanje Zavoda, osvrnuo se na ovogodisnju ponudu uybenika:
   - Zavod za udzbenike, kao drzavni servis za ovu produkciju, ali i kao kuca sa poluvekovnim iskustvom, nastojao je da primeri nastavnim sadrzajima adekvatan udzbenicki fond. Tu su udzbenici proverenih autora i timova, iza kojih stoji temeljan rad. Mi smo jos pre Ministarstva prosvete, pod sloganom ,,ucimo drugacije", krenuli u tu pricu, odnosno - reformu pre reforme. Jednostavno, pratili smo ono sto su svetski trendovi u toj oblasti, sa namerom da i po sadrzaju i po dizajnu osavremenimo udzbenike i ucinimo ih pristupacnim korisnicima.
   Ovaj pristup je primetan u fondovima knjiga za osnovnu i srednju skolu. Osim sto udzbenici izgledaju atraktivno, sve vise se, pojasnio je urednik Hamovic, zasnivaju na principu, takozvanog, multimedijalnog kompleta, a koji sadrzi: udzbenik, radnu svesku, prirucnik za nastavnika i, prema potrebi predmeta, razne vrste nastavnih sredstava. Zanimljivo je da je Zavod iz Beograda pokrenuo i produkciju udzbenika u obliku kompakt diskova. Ovakva moderna ucila vec imaju, ali sa njihovim plasmanom cekaju, imajuci u vidu postojecu i vrlo agresivnu pirateriju, kojoj zakonska regulativa treba da stane na kraj.
   O tome kakvu ce ocenu dobiti izdanja udzbenika za skolsku 2005/2006. godinu, ostaje da se sazna kada se skolske knjige nadju pred ucenicima i njihovim nastavnicima. Svako poboljsanje sadrzaja, koji je osnova obrazovanja, doprinosi, makar i postupno, efikasnoj modernizaciji.



INICIJATIVE - pise Bojana Milosavljevic
Gimnazijalci Kraljeva -Kosovu

   Jedna skolska predstava, koja je za praznik Gimnazije - Dan svetog Save (27. januar), prikazana na zatvorenoj premijeri i Kraljevackom pozoristu, prerasta u svojevrsnu humanu akciju. Naime, gimnazijalac LJubisa Bojanic (ucenik treceg razreda) napisao je scenski komad ,,Nisu Srbi kao sto su bili", sa osloncem na prozu vladike Nikolaja Velimirovica. Kritike odabrane publike bile su vrlo povoljne, pa su akteri predstave dosli na ideju da je odigraju jos nekoliko puta, a da sav ostvareni prihod upute srpskom narodu na Kosovu.
   Naime, u sali bioskopa ,,Kvart" 5, 6. i 7. marta bice, za siru publiku, odigrana predstava ,,Nisu Srbi kao sto su bili". Kupovinom ulaznica nasi sugradjani ce pomoci jednu plemenitu akciju koja, dakle, krajnje spontano potice od gimnazijalaca Kraljeva.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Preporucujemo
Milka Lucic ,,Moj skarabej" Prosveta, Beograd, 2004
   Knjigu putopisa ,,Moj skarabej", koja nosi podnaslov ,,sentimentalni dnevnik s putovanja po Egiptu" objavila je Milka Lucic, novinarka ,,Politike". Ovo je prilika da na jedan zanimljiv nacin, putem zapisa ispisivanih na putovanju Beograd-Kairo-Asuan-Nilom, uzvodno do Abu Simbela, zatim nizvodno: Karnak, Luksor, Dolina Kraljeva, Teba, Sakara, Giza - saznamo vise o jednoj od najrazvijenijih civilizacija.
   - Potpuno razlicita od okolnih kultura, visoko organizovana u drustvenom, politickom, kulturnom i svakom drugom pogledu, s neverovatnim dostignucima u umetnosti, narocito u arhitekturi, nauci i svakodnevnom zivotu za vreme u kojem je trajala, uprkos svim nasim dostignucima i znanjima, staroegipatska civilizacija ostala nam je daleka i nepoznata - istice autorka.
   Milka Lucic sagledava proslost okom savremenog coveka i zaviruje u mnoge do danas neodgonetnute tajne, govori o vladarima i obicnim ljudima, legendama, upoznajuci tako citaoca sa nekim znacajnim licnostima tih vremena. Suocavajuci se sa spomenicima civilizacije koja je pre vise hiljada godina ostvarila visoke domete u mnogim oblastima, a u kojoj se posebna paznja poklanja vecnom zivotu, zivotu posle smrti, autorka razmislja o covekovoj teznji za vecnim trajanjem, o smislu zivota uopste, poziva u pomoc filozofe i knjizevne velikane koji su se u svojim delima time bavili.
Ovo je prilika da, ako niste putovali u nepoznate zemlje, citajuci knjigu, osetite kako moze biti blagotvorno udaljavanje iz dobro uhodanog i opstepoznatog.

JUNIORSKO PRVENSTVO U ODBOJCI
Ribnica poslednja
   Juniori kraljevacke Ribnice Gradjevinar plasirali su se na osmo, poslednje mesto na ovogodisnjem Prvenstvu Srbije, koje je proslog vikenda odrzano u Zrenjaninu i Kleku. Bio je ovo najslabiji plasman mladih kraljevackih odbojkaskih nada od kada nastupaju na zavrsnim turnirima za Prvenstvo Srbije. U svojoj grupi Ribnica je porazena od Partizana i Bambi Mladog radnika, a jedinu pobedu zabelezila je nad Borcem iz Starceva. U borbi za plasman na sedmo mesto Ribnica je porazena od Borca iz Starceva sa 1:3 (22:25, 23:25, 33:31, 27:29). Prvaci Srbije za ovu godinu postali su juniori Vojvodine, koji su u finalu savladali Bambi MR sa 3:2.



KOSARKA - PRVA SRPSKA LIGA (JUG) - pise Zoran Bacarevic
Ribnica drzi ritam
   • Kraljevacki ,,treceligas" cvrsto gazi, u tandemu sa Jablanicom, na celu srpskoligaskog Juga

    Kosarkasi Ribnice usli su u pobednicki ritam u nastavku prvenstva Prve srpske lige (Jug). Treci po rangu kraljevacki ligas u tandemu sa Jablanicom iz Medvedje cvrsto gazi prema Prvoj B ligi, odnosno barazu za ulazak u ovaj takmicarski rang. Sem pobeda na kraljevackom parketu, kosarkasi Ribnice uspesniji su i na gostovanjima, pa su u nastavku prvenstva zabelezili pobede u Leskovcu nad Zdravljem, a u minulom 18. kolu u Kragujevcu bili su bolji od domaceg Radnickog Zastava. Naravno, u pitanju su tzv. druge ekipe iz Leskovca i Kragujevca, ali pobede ne gube na vrednosti, tim pre sto su u pitanju ekipe iz sredine tabele Prve srpske lige (Jug). Na obe utakmice kosarkase Ribnice predvodio je novajlija u ekipi, a vec kosarkaski veteran Zoran Petrovic. Ponikao u Prokuplju, Petrovic je kosarkasku karijeru nastavio u Slogi, Masincu i Zdravlju, a jedno vreme je ,,gostovao" u Republici Srpskoj. U ekipu Ribnice angazovan je na zalasku karijere, a sem nastupa na mestu plejmejkera u dresu Ribnice radi i sa mladjom kategorijom ,,druge ekipe" mladjeg kraljevackog prvoligasa Masinca.
   - U Kraljevu sam doziveo punu sportsku afirmaciju, vezan sam za grad na Ibru, pa mi je bilo logicno da ovde privedem kraju igracku karijeru. Ribnica je na dobrom putu da se bori za ulazak u Prvu B saveznu ligu, i pored toga sto do kraja prvenstva ima jos dosta. Kada smo kompletni, sa Mijajlovicem i Milasinovicem, koji nastupaju i za Masinac, u stanju smo da savladamo svakog rivala. Ocekujem uspesan rasplet, bilo da je rec o direktnom ulasku ili barazu - koncizan je povratnik na kraljevacki parket Zoran Petrovic.
   U narednom 19. kolu Prve srpske lige (Jug) Ribnica ce biti domacin i u nedelju, od 13 casova, docekace ekipu Maratona iz Jagodine.



NASTAVLJA SE ATLAS PILS JUBA LIGA
U sredu vanredno kolo
   • Masinac domacin Atlasu, Sloga gost Vojvodine

   Posle dvonedeljne pauze zbog Kupa Radivoja Koraca (pobednik Ref-leks iz Beograda - Zeleznika) ovog vikenda nastavlja se prvenstvo u Atlas Pils JUBA ligi. U utakmicama 18. kola ovog vikenda Sloga ce ugostiti ekipu Spartaka iz Subotice sutra od 19.30, a Masinac ce put Niksica, gde ga ocekuje istoimena ekipa. Dok je Sloga (trenutno treceplasirana) veliki favorit u susretu sa Suboticanima, Masi-nac se uzda u tradiciju dobrih partija u Niksicu.
Zbog dvonedeljne pauze do kraja prvenstva dva puta ce se igrati vanredna kola. Prvo, 19. kolo je na programu iduce srede, 2. februara, a domacin u Hali sportova ovoga puta bice Masinac. On ce u sredu od 19.30 casova docekati izuzetno jaku ekipu Atlasa, dok ce Sloga iste veceri gostovati u Novom Sadu, gde je ocekuje domaca Vojvodina



LIDER JESENI U SUMADIJSKOJ ZONI ZBIJA REDOVE - pise Stole Petkovic
Posle potresa sve po planu

   Fudbaleri Sloge udarnicki rade od 24. januara. Bilo je najpre povuci-potegni na relaciji uprava - igraci, ali posle odrzane skupstine, na kojoj je izabrano novo rukovodstvo, sve je krenulo pravim tokom.
   - Radimo na svom stadionu, a na okupu imamo 27 igraca. Hladno vreme i sneg nisu nam dopustali da odradimo sve onako kako smo zamisljali, ali nista zato. Tu pre svega mislim na odredjen broj prijateljskih utakmica - kaze trener Sloge Mile Vuletic.
Slogasi su odigrali vec dve kontrolne utakmice sa promenljivom srecom. Najpre je bez pogodaka zavrsen susret sa Dragacevom, a kasnije je dosao poraz od Radnickog u Kragujevcu.
   - Na redu je jos nekoliko utakmica, kada cemo snage odmeriti sa Remontom, Teleoptikom, a protivnik ce biti i Metalac iz Gornjeg Milanovca... Planirali smo da do pocetka prolecne polusezone odradimo i 70 treninga, sto smatramo da ce biti dovoljno za potpunu spremnost ekipe u borbi za najvisi plasman - dodaje Vuletic.
   Ambicije Sloge su poznate, a to je sto pre napustiti ovaj rang takmicenja, Sumadijsku zonu, i preci u visi stepen. Jesenja titula je samo potvrda te zelje, koja je sada postala realnost.
   - Mi cemo, kao i do sada, sve ostvarivati sportskom borbom na terenu. Znamo da je prolecni deo prvenstva uvek tezi od jesenjeg, ali mi se, pored dobre igre na terenu, uzdamo i u nase verne navijace koji su u finisu jesenjeg dela poceli da popunjavaju tribine i da daju punu podrsku - zakljucuje Vuletic.
   Na celo kluba dosla je sveza krv. Pre svih poznati privrednik Miroslav Tlacinac, koji, zajedno sa saradnicima, uliva poverenje medju igrace i rukovodstvo kluba. Prvenstvo za Slogu pocinje 18. marta (petak), a protivnik je Erdoglija, jedna od najkvalitetnijih ekipa u ligi. Mec se igra u Kragujevcu.

STIGLE JUNOSE
U prelaznom roku, iako je bilo najava, niko nije napustio klub, ali su dosli, odnosno vratili se Despotovic (Sevojno) i Ribac (Zmaj). Prvom timu prikljucili smo junose Lazarevica, Miljkovica i Cukanovica, a na kaljenje su poslati: Perisic i Kojic (Ibar - M. Banja) i golman Majstorovic (Omladinac N. Selo).

IGRACKI POGON
Sloga: Samardzic, Bozovic, Radetic, Zivkovic, Mikic, Jelic, Blazeski, Miletic, Markicevic, Djokic, Peli-vanovic, Levajac, Jevtovic, Dubljanin, Siljkovic, Banjac, M. Markovic, I. Markovic, Ivezic, Jaksic, Despotovic, Ribac, Arsovic, Cirovic, Cukanovic, Miljkovic, Lazarevic.



NA GOCU ODRZANO PRVO OTVORENO PRVENSTVO U SNOWBORDU - pise Slobodan Rajic
Nadmetanje za uzivanje i secanje

   Prosla subota, 19. februar 2005. godine, uci ce u istoriju smucarskog sporta u kraljevackom kraju. Naime, posle tri prvenstva u alpskom skijanju (veleslalom), tog dana na Gocu je prvi put odrzano zvanicno takmicenje u snoubordu, novoj smucarskoj disciplini u Srbiji. Na Prvom otvorenom prvenstvu u snoubordu na Gocu ucestvovala su 22 takmicara.
   Na dobro pripremljenoj stazi, po eliminacionom, „kup-sistemu“ po grupama, u seniorskoj konkurenciji ucestvovalo je 20, a u pionirskoj dva takmicara, ovog puta svi iz Kraljeva. Nakon eliminacija (po 3 i 2 tamicara), pobedio je Zoran Krumov, drugi je bio Zoran Milenkovic, a treci Oliver Trnavac. Pored njih na takmicenju u seniorskoj konkurenciji ucestvovali su Ivan Blagojevic, Dusan Cajetinac, Sasa Bukonja, Zoran Milunovic, Predrag Ilic, Miloje Ilic, Dejan Pejkovic, Aleksandar Gajic, Mirko Vujovic, Zivorad Glisovic, Aleksandar Lepir, Milos Gagic, Vladimir Adamovic (prof.), Slavko Lazarevic, Boban Djurovic, Vlastimir Sindjelic i Vladimir Petrovic.
   - Prvo takmicenje je bilo fer, korektna je borba bila izmedju takmicara. Sto se tice borda, pozvao bih sve ljubitelje ove discipline da vide, da probaju, da se takmice, jer propustiti nesto ovakvo na snegu stvarno je steta - izjavio je pobednik Zoran Krumov po zavrsetku takmicenja.
U pionirskoj konkurenciji ucestvovala su dva takmicara: prvi je bio nesto stariji Marko Vujovic, a drugi sestogodisnji Petar Lazarevic, najmladji snouborder u konkurenciji koji, kako rece, vozi snoubord od prosle godine.
   Smucarski klub „Goc“ je prvi put organizovao takmicenje bordera, a vec 4. marta bice organizovano i prvo otvoreno nocno prvenstvo bordera pod nazivom „Bord night“.
   - Utakmica je bila veoma interesantna i uspesno organizovana na velikoj stazi. Sto je najvaznije, nije bilo nikakvih povreda. Mi nastojimo da ova disciplina koju sada pocinjemo da negujemo na Gocu ubuduce bude tradicionalna i da Goc postane i bordersko boriliste, uz ucesce svih bordera Srbije - istakao je Misa Milenkovic, agilni predsednik SK „Goc“, urucujuci pehar pobedniku i diplome ostalim ucesnicima takmicenja.
Pored Milenkovica, organizatori Prvog otvorenog snoubord prvenstva na Gocu bili su Darko Sojevic, Nikola Majstorovic i instruktori skijanja Dragan Vukosavljevic i LJubodrag Simic.
   Prvenstvo bordera izazvalo je veliko interesovanje posetilaca i svih ljubitelja igara na snegu kojih je na Gocu i proslog vikenda bilo u velikom broju. Sve njih na kraju su pozdravili i clanovi paraglajding kluba „Eol“ iz Kraljeva, koji su na maloj ski-stazi izveli nekoliko letova. Potpisnik ovog teksta imao je i dva „mala incidenta“: u nastojanju da napravi sto bolje fotografije najpre je morao da izbegne sudar sa jednim snouborderom na cilju, a zatim i sa paraglajdistom prilikom njegovog prizemljenja. Jedva je sacuvao zivu glavu, a da je bila “treca (ne)sreca“, verovatno ne bi bilo ovog izvestaja pred citaocima.

GOCKA SKOLA SKIJANJA
   Pri Smucarskom klubu „Goc“ postoji Skola skijanja, koja uspesno funkcionise vise od 20 godina. Skolu su uvek vodili vrsni instruktori. Do sada su obucili na hiljade polaznika, od kojih su mnogi postali ne samo izuzetni skijasi, vec i takmicari. Tokom januara i februara 2005. skolu je zavrsilo oko 200 polaznika iz Kraljeva, Obrenovca, Novog Sada, Beograda, Nisa, Krusevca, Trstenika... Skola ima tri razreda: „A“, „B“ i „C“ (pocetna, srednja i napredna grupa).
   - Po zavrsetku kompletne skole dobijamo kompletnog skijasa i ovim putem pozivamo ne samo decu, vec i roditelje, da uz nas pocnu da se bave jednim od najlepsih i najzdravijih sportova - skijanjem - porucuju vredni instruktori Gagi i Simke.