Beogradski „Univerzal” novi vlasnik "Pekarstva"
Stanovi za izbeglice i socijalno ugrozene
Kragujevac ,,preoteo” Telekom
Na vreme u investicije
Stranacka reagovanja
„Dahije“ i „raja“
Oni imaju dovoljno olosa, samo im ti nedostajes
Ni lokomotiva ni uglja
Darovano 25.000 boca krvi
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, kosarka, karate

DP ,,PEKARSTVO” PRODATO JUCE NA AUKCIJI U BEOGRADU - pise Dragan Vukicevic
Beogradski „Univerzal” novi vlasnik

   • Na aukcijskoj prodaji u Beogradu, DP „Pekarstvo” od pocetne cene od 26 miliona dostiglo iznos od 128 miliona dinara • Obaveza kupca je da u narednih 12 meseci investira 35 miliona dinara • Prema recima Milentija Campara, direktora „Pekarstva”, ovo je jedna od do sada najuspesnijih privatizacija u Kraljevu

   Beogradsko preduzece „Univerzal”, ciji je vlasnik Vujadin Jankovic, od juce je vlasnik kraljevackog Drustvenog preduzeca „Pekarstvo”. Na aukciji u Beogradu, „Pekarstvo” je od pocetne cene od 26 miliona prodato za 128 miliona dinara. Na aukciji je ucestvovalo sest ponudjaca, medju kojima i nekoliko preduzeca i konzorcijuma iz Kraljeva, ali je to beogradsko preduzece ponudilo najvisi iznos. Uz to, obaveza novog titulara „Pekarstva” je da investira 35 miliona dinara.
   Prema prvim informacijama, „Univerzal” se ubraja u renomirana preduzeca, bavi se uvozom i izvozom, poseduje mlin u Sidu, jedan od prioritetnih poslova tog preduzeca je posao trgovine psenicom i u tom poslu su u samom vrhu u Srbiji. Osim toga, „Univerzal” je glavni uvoznik djubriva, gvozdja iz Rusije i ostale robe.
   - Zadovoljan sam ishodom visemesecnog posla pripreme preduzeca za privatizaciju - prvi je komentar Milentija Campara, direktora DP „Pekarstvo” za „Ibarske novosti”, neposredno posto je aukcija zavrsena. - Za samo preduzece, ali i za grad Kraljevo, prava je sreca da je kupac iz branse, da raspolaze svojim silosom za psenicu, tako da preduzece i grad samo mogu da ocekuju jos bolje rezultate i kvalitetniju snabdevenost raznovrsnim pecivima. Moja su predvidjanja da ce boljitak da se oseti vec kroz tri meseca.
   Novom gazdi, Vujadinu Jankovicu, direktor „Pekarstva”, Campar je neposredno po okoncanju aukcije, pri upoznavanju, rekao:
   - Kupili ste preduzece bez dugova i sa nekoliko miliona dinara na racunu. Koliko dobro poslujemo govori i cinjenica da su, iz ostvarene dobiti, svi radnici primili i visak.
   Iskustvo steceno posle privatizacija veceg broja preduzeca u Kraljevu pokazuje da je zanemarljiv broj onih koja dobro posluju sa novim vlasnikom. Samo pre dve godine pocetna cena „Pekarstva” iznosila je svega dva i po miliona dinara, a vrednost investicija osam miliona. Danas je pocetna cena 26 miliona, vrednost investicije 35 miliona, a da bi se uopste ucestvovalo na aukciji, bilo je potrebno da se ulozi depozit od 13 miliona dinara. Tako je obezbedjeno da na aukciji ucestvuju kupci koji zaista vide ekonomski interes u ovom poslu i da u posao kupovine ulaze sa velikim sredstvima.
Prema recima Campara, u okviru 35 miliona dinara investicija, „Pekarstvo” ocekuje da u naredna tri meseca to preduzece dobije nove kamione za dopremanje peciva i potpuno novu pec za proizvodnju peciva, sto, po njegovoj tvrdnji, predstavlja inevsticioni prioritet.
   Takodje valja pomenuti da se radi, dakle, o zdravom preduzecu, sa optimalnim brojem radnika koji imaju, za kraljevacke uslove, prilicno dobre plate. Ovo preduzece ima stabilno trziste i, jedino u gradu, moze da, u slucaju havarije sa neispravnom vodom za pice, pravi hleb sa ispravnom vodom iz cisterne kapaciteta 30 tona. Inace, „Pekarstvo” je poslednjih meseci postalo dominantan snabdevac grada hlebom sa oko 22.000 komada dnevno.
   Novi vlasnik je kupio i zgradu parne pekare od 1.800 metara kvadratnih, cetiri magacina od 5.600 kvadratnih mekara i prestizni lokal, popularnu „Mrvicu" na Trgu srpskih ratnika. Za to ce morati da obezbedi garanciju poslovne banke za 34.252.000 dinara, koliko mora da ulozi u preduzece u roku od jedne godine. Rec je o sredstvima koje nije moguce obezbediti iz obrtnih sredstava, tako da se vec u startu znalo da buduci vlasnik „Pekarstva” ima ozbiljne namere da rad preduzeca razvija „zdravim sredstvima”.

HABITAT PROGRAM - pise Ljubisa Lesevic
Stanovi za izbeglice i socijalno ugrozene

   Iz programa Ujedinjenih nacija HABITAT u Kraljevu ce uskoro poceti izgradnja 76 stanova. Za realizaciju ovog projekta Vlada Italije poklonice 15 miliona evra, a 20 odsto od vrednosti projekta obezbedice lokalna samouprava. Program izgradnje naselja Ujedinjenih nacija HABITAT namenjen je za stambeno zbrinjavanje izbeglica i lokalnog socijalno ugrozenog stanovnistva koje nije u mogucnosti da stan obezbedi po trzisnim uslovima. Ambasador Italije u Srbiji i Crnoj Gori Antonije Zanardi istakao je da Vlada Italije sa zadovoljstvom u ovaj projekat ulaze 15 miliona evra jer ce se u Srbiji primeniti italijanski nacin resavanja stambenih problema mladih, starih i hendikepiranih beskucnika.
   Pored Kraljeva, program ce biti realizovan i u Cacku, Kragujevcu, Nisu, Valjevu i Staroj Pazovi, a memorandum o razumevanju potpisali su ambasador Italije u Srbiji i Crnoj Gori Antonije Zanardi, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilic i predsednici opstina, a u ime opstine Kraljevo predsednik dr Radoslav Jovic. Rukovodstvo opstine se nada da ce na tenderu za izgradnju najpovoljnije uslove dati kraljevacke gradjevinske firme, jer ce se na taj nacin uposliti nasi kapaciteti i radna snaga, i da je ovo samo pocetak zajednickog finansiranja izgradnje stanova na nivou Republike.

DEMOKRATSKA STRANKA U KRALJEVU - pise Rajko Saric
Kragujevac ,,preoteo” Telekom

   Izmestanjem RC Telekom Srbija iz Kraljeva u Kragujevac, ovdasnje banke ostale bez pola miliona dinara mesecnog prometa • DS kao glavne krivce istice DSS i njene funkcionere

   U skladu sa novom organizacijom Telekoma Srbije, pocetkom februara, bez javnosti, ali i bez reagovanja ovdasnje politicke javnosti, sediste Regionalnog centra (RC) izmesteno je iz Kraljeva u Kragujevac.
   - Da li su zaista postojali ,,napori i aktivnosti” politicara vladajuce vecine u nasoj opstini da se ovo ne desi? Naime, dato je mnogo obecanja u toku prosle godine kako do ovog nece doci. Od tih obecanja nema nista, a Kraljevo, koje se vec nalazi na samom dnu ekonomsko-privredne moci, sa standardom pri dnu - smatra Ivana Andric, portparol OO DS i naglasava da ce preseljenje Regionalnog centra Telekoma dovesti do gasenja niza pratecih delatnosti, a time i pada standarda jednog broja nasih gradjana.
   Postavlja se pitanje odgovornosti - ko je odgovoran sto je Kraljevo ostalo bez RC i sto je, samim tim, Kraljevo kao opstina znatno izgubilo od ugleda i uticaja? Naravno, u DS su ,,krivca” pronasli u Demokratskoj stranci Srbije (DSS), odnosno jednom od njenih lidera.
   - Najvecu odgovornost, pored svih ostalih politicara koji su obecavali suprotno, ima DSS i njen kontroverzni lider LJubisa Jovasevic. Naime, i pored cvrstih obecanja, nesmetane partijske komunikacije sa generalnim direktorom Telekoma, bas nista nije preduzeo da spreci organizaciona pomeranja, sa kojima je u potpunosti bio upoznat. To je politicar koji svakim danom sve vise dokazuje svoju pogubnu ulogu u propadanju naseg grada, ponasajuci se krajnje neodgovorno prema svemu sto moze doneti i najmanji boljitak kraljevackoj opstini. Zato nas nimalo ne cudi cinjenica da nije imao poverenje odbornika za izbor clana UO Gerontoloskog centra, na poslednjoj sednici SO Kraljevo - tvrdi Andriceva.
   Predsednik kraljevackih demokrata Slobodan Mihajlovic je takodje kritikovao politiku dr LJubise Jovasevica, ali nije stedeo ni Radoslava Jovica, republickog poslanika i predsednika opstine, njegove najblize saradnike i odbornicku vecinu u lokalnom parlamentu koji, kako kaze, ,,malo ili nista ne uradise da RC Telekom ostane u Kraljevu”.
   - Poslovanje RC donosilo je kraljevackim poslovnim bankama mesecni promet od oko pola miliona dinara, dnevno 15.000.000 do 20.000.000 dinara. Samo ovaj podatak dovoljno govori o znacaju RC za Kraljevo. NJegovim izmestanjem, Kraljevo je dobilo jos jedan veliki minus na lestvici uticaja i ugleda gradova u Srbiji - kaze Mihajlovic.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPSTINSKOG ODBORA DSS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Na vreme u investicije

    U osvrtu na „istorijsku“ 11. sednicu Skupstine opstine Kraljevo, koja je trajala cetiri dana, predstavnici Demokratske stranke Srbije, na konferenciji za novinare Opstinskog odbora te stranke u Kraljevu, odrzanoj pocetkom ove sedmice, izjavili su da je za njih ova sednica bila izuzetno znacajna jer su blagovremeno donete najbitnije odluke za strateski razvoj Kraljeva.
   - Posle deset godina, mozda prvi put, blagovremeno je donet Program Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“. Ono sto sve nas, gradjane Kraljeva, moze posebno da raduje jeste cinjenica da ovaj Program u sebi sadrzi niz izuzetnih stavki, pre svega onih koje se odnose na kapitalne investicije. I sami znate da je tu obuhvaceno i vodosnabdevanje, i gasifikacija, i kraljevacka obilaznica na pravcu preko Ratine, tzv. „baj-pas“, i pocetak resavanja problema gradske deponije. Nama, kao clanici vladajuce lokalne koalicije, narocito je vazno upravo to sto je taj Program donet na vreme da bi neke stvari pocele da se rade sto pre, kada pocne gradjevinska sezona, a pogotovo sto se na celu Direkcije, kao direktor, nalazi covek koji je iz redova Demokratske stranke Srbije - istakao je Misa Milosavljevic, potpredsednik OO DSS Kraljevo i sef Odbornicke grupe DSS u SO Kraljevo.
   Osim kadrovskih pitanja, Milosavljevic je kao znacajne naveo i Odluku o stipendiranju kraljevackih studenata (koja ce omoguciti vrednim studentima da ako posle zavrsene druge godine studija imaju prosek iznad 8,5, dobiju adekvatna sredstva koje nece morati da vracaju) i Odluku o gradjanskom braniocu (ombudsmanu) i naglasio da se OG DSS vec sprema za narednu, 12. sednicu SO Kraljevo, na kojoj ce se razmatrati izvestaji o poslovanju javnih preduzeca i ustanova. Preduhitrivsi novinare, Milosavljevic je odgovorio i na pretpostavljeno pitanje o sukobu sefova odbornickih grupa SPO - NS i SRS:
   - Mislimo da to nije nacin resavanja problema, vec da zapravo predstavlja samo produbljivanje tih problema i nikad ne znate sta moze da se desi kada covek izadje za govornicu i pocne da prica o nekim licnim, verovatno i neproverenim stvarima. OG DSS, kao i sam Opstinski odbor, nisu za takve diskusije i smatramo da treba zadrzati jedan relevantan nivo Skupstine, kao sto ga je imala u prethodnih godinu dana.
   Na pres konferenciji je istaknuto i da Vlada Srbije ima stabilnu podrsku u republickom parlamentu, sto je na najbolji nacin potvrdjeno u slucajevima izglasavanja budzeta, rebalansa budzeta i rekonstrukcije republicke vlade. Zbog toga se, kako je receno, „s pravom moze ocekivati da ce Vlada Srbije imati podrsku i u narednim iskusenjima“, a prvo je krajem ovog meseca, kada se ocekuje pozitivna ocena o Studiji o izvodljivosti „sto ce predstavljati prvi pravi korak Srbije ka EU, kao i pozitivnu ocenu rada republicke vlade od EU za proteklu godinu“.

SMENA UPRAVNOG ODBORA „IN”?
   Na pitanja ovog novinara o odgovornosti Upravnog odbora JP „Ibarske novosti“ za katastrofalno stanje u ovom JP i da li ce taj Odbor biti smenjen kao i prethodni direktor, Misa Milosavljevic je odgovorio:
   - To je stvar koju ce na sledecim dogovorima resavati pripadnici vladajuce koalicije. U vezi sa tim ja ne mogu sada da dam konkretne odgovore. O tome ce tek biti govora. I sami znate da smo mi prihvatili g. Rajicica kao direktora koji je u nekim internim dogovorima nasao otprilike taj modus po kome bi mozda mogla da se resava situacija u Ibarskim novostima, ne da se resi potpuno, vec da se resava. A o svim ostalim stvarima, kao predstavnik jedne od clanica vladajuce koalicije, ne bih mogao da pricam, ne zato sto necu, nego zato sto nemam potrebne informacije. Znaci, predstoje dogovori i sta ce biti sa Upravnim odborom, to cemo videti. Nadamo se da ce sve biti u redu.
   Odgovarajuci na nivinarsko pitanje Milosavljevic je rekao i da je na 11. sednici SO jedna stranka vladajuce lokalne koalicije bila protiv izbora dr LJubise Jovasevica za clana UO Gerontoloskog centra i da zbog toga taj predlog nije prosao, ali da ce ta nerazumevanja biti izgladjena i Jovasevic ce biti izabran na narednoj sednici.

MAGNOHROM PRED PRIVATIZACIJOM
   Na novinarsko pitanje kada se mogu ocekivati zavrsetak restrukturiranja i privatizacija velikih kraljevackih preduzeca, pre svega Magnohroma, Milosavljevic i Bogavac su odgovorili da ce se to sigurno dogoditi ove godine i da je garancija za to novi ministar za privredu i privratizaciju Predrag Bubalo iz DSS-a, koji zajedno sa Vladom Srbije ima jasan plan i dinamiku za privatizaciju svih velikih privrednih sistema i javnih preduzeca u Srbiji.

REAGOVANJA

Oranje neistine, Marica i...
   Povodom objavljenog teksta ,,novinara" Ivana Rajovica u poslednjem broju ,,Ibarskih novosti" od 4. marta 2005. godine ,,More Miljko, ne ori drumove, more Sljivo...", a na osnovu Zakona o informisanju, zahtevamo da u prvom narednom broju objavite nase reagovanje.
Sadrzaj pomenutog teksta ne samo da je ispod svakog praga ugleda i nivoa koji se ocekuje od ovog lista, vec predstavlja nizak udarac novinarstvu kao profesiji. Umesto da se prema dogadjaju koji opisuje odnosi odgovorno, na bazi cinjenica i na osnovu izjava neposrednih svedoka, autor ovog teksta, Ivan Rajovic, pristupa u kafanskom stilu, izmisljajuci i podmecuci cinjenice.
Veci broj odbornika SO Kraljevo je bio prisutan kada je Milomir Sljivic na kraju i po zavrsetku sednice fizicki i uz psovke nasrnuo na Miljka Cetrovica i zato gospodin Rajovic nije uspeo da pronadje nijednog svedoka koji bi potkrepio njegove lazi da je Cetrovic nasrnuo na Sljivica, i da je sukob prekinut posle intervencije policije, koja je inace stigla posle pola sata.
Gospodin Rajovic navodi kako Miljko Cetrovic, posle svog visegodisnjeg angazovanja u republickom parlamentu, ,,nista nije ucinio za ovaj grad". Kako se mogao vise godina angazovati, kada je tek jednu godinu poslanik?
Umesto da se bavi cinjenicama u vezi sa dogadjajem koji opisuje, gospodin Rajovic se bavi svojim strahom od radikala, jer kako kaze ,,ocigledno je da radikali ,dizu glavu’, zbog cega je sve demokratski orijentisane snage u zemlji trebalo da se ozbiljno zamisle i nesto preduzmu". U svom patoloskom strahu od radikala Rajovic izmislja da je po ,,tuzbi radikala svojevremeno sudjeno listu Ibarske novosti".
Nesto ipak i saznasmo od gospodina Rajovica. Saznasmo da je u ovoj zemlji cuda, treci u nizu velikana kraljevacke ,,demokratske" politicke scene, gospodin Sljivic (koji se u sve razume) odnedavno postao clan Upravnog odbora JAT-a. Neka im je sa srecom, i njima i njemu.
U pomenutom tekstu, gospodin Rajovic govori o pojedincima ,,koji se u novinarstvo razumeju kao i nesrecna Marica, u znamo vec sta". E, to je ono nad cim gospodin Rajovic treba da se zamisli, pisanje pesama mu bolje ide, a novinarstvom treba da se bave oni koji se u to, za razliku od njega i pomenute Marice, razumeju.
Odbornicka grupa SRS u SO Kraljevo
Zamenik sefa odbornicke grupe SRS Predrag Fakin

Nisam clan Upravnog odbora JAT-a
   U proslom broju ,,Ibarskih novosti" u tekstu ,,More Miljko, ne ori drumove, more Sljivo...", koji je potpisao Ivan Rajovic, objavljeno je, pored ostalog, da sam clan Upravnog odbora JAT-a. Ne znam kako je doslo do ove dezinformacije, ali ovim putem zelim da upoznam javnost sa cinjenicom da ne samo da nisam clan pomenutog Upravnog odbora, vec nisam ni u jednom upravnom odboru, ni na lokalnom, a ni na republickom nivou.
Milomir Sljivic

Nisam lider ni lokalnog ni regionalnog DSS-a
   Molimo Vas da radi pravilnog informisanja gradjana, a zbog potpune zabune izazvane konferencijom za novinare Opstinskog odbora Demokratske stranke u Kraljevu, objavite sledece:
1) resorno ministarstvo za kompaniju Telekom je Ministarstvo za kapitalne investicije, na cijem celu je Velimir Ilic, lider Nove Srbije
2) najveci broj rukovodecih mesta u centrali Telekoma pripada Demokratskoj stranci, a generalni direktor Telekoma je napustio DSS 1998. godine. Za direktora ove kompanije isti je postavljen za vreme vlade pokojnog Zorana Djindjica, sa cime se narocito slozio tadasnji ministar pravosudja Vladan Batic
3) i pored vise pokusaja da sprecimo odlazak dela Telekoma iz Kraljeva, matirani smo sinhronizovanom akcijom Veroljuba Stevanovica i osam preostalih poslanika pozicije i opozicije Sumadijskog okruga, zastupljenih u Narodnoj skupstini Republike Srbije.
Posle razgovora sa direktorom Petrovicem i intervencije premijera Srbije Vojislava Kostunice, na svoj zahtev, saznao sam:
- da je regionalna direkcija Telekoma u Kraljevu, pored Sremske Mitrovice, pokazala najgore rezultate u Srbiji
- da su direktori i funkcioneri Telekoma neazurni po pitanju dolazaka na posao, a veoma zainteresovani za visegodisnje kredite od Telekoma i luksuzne automobile koje su takodje dobili od ove firme
- ipak, i pored velikog neraspolozenja Petrovica i grckih partnera, obecano je da ce najvece direkcije (po broju radnika) ostati u Kraljevu sa tri direktora, od kojih su dva clanovi DS, i ciji saradnici u sluzbenim prostorijama Telekoma prinudno upisuju svoje radnike u Demokratsku stranku.
S obzirom na orkestrirani napad na DSS i mene licno, molim Vas da saopstite gradjanima Kraljeva da ja nisam lider ni lokalnog ni regionalnog DSS i da sam samo predstavnik Raskog okruga u Skupstini drzavne zajednice i da je jedini segment koji ja pokrivam svojim angazovanjem evropska integracija i clanstvo u Evropskom politickom komitetu.
Obavestavam radnike Telekoma da ako smatraju da su njihova prava ugrozena, zatraze prijem kod gradonacelnika Kraljeva, koji je duzan da zastiti interese i radnika i Telekoma u Kraljevu.
Podsecam javnost da sam, dok sam bio predsednik SO Kraljevo, iako sam tada bio opozicija aktuelnoj republickoj Vladi, sacuvao direkciju Elektrosrbije, sediste Carine, sediste Ministarstva za prosvetu i sport za tri okruga, Telekoma, i omogucio otvaranje informacionog centra MUP-a i otvorio nekoliko srednjih skola i fakulteta.
Dr LJubisa Jovasevic

Direktori su clanovi DS-a
   1. Gospodin dr LJubisa Jovasevic je clan Glavnog odbora DSS, poslanik u Skupstini drzavne zajednice SCG i clan Parlamentarne delegacije u Savetu Evrope i trenutno ne obavlja nikakvu funkciju u Opstinskom odboru u Kraljevu, tako da kvalifikacije o njemu kao ,,lideru" ne odgovaraju istini. Pored Opstinskog odbora, ciji je predsednik Vladimir Pavlovic, u Kraljevu je i sediste Okruznog Izvrsnog odbora DSS za Raski okrug, ciji je predsednik dr LJubisa Djokovic.
2. Optuzbe na racun Opstinskog odbora DSS iznete u saopstenju portparola DS, a vezano za izmestanje Centra Regije ,,Telekoma" iz Kraljeva u Kragujevac, jednostavno ne stoje. Predstavnici DSS iz Kraljeva su ucinili sve sto je bilo u njihovoj moci da se to spreci, ali u tome nismo imali podrsku ostalih politickih subjekata u Kraljevu. Upravo je pogubna politika DS, ukljucujuci i postavljanje svojih kadrova na sva direktorska mesta u ,,Telekomu" u Kraljevu, koji su svoje licne interese stavili iznad interesa zaposlenih i gradjana, dovela do izmestanja ,,Telekoma". Isti ti koji su i do sada bahato i neuspesno vodili ,,Telekom" u Kraljevu su ponovo izabrani za direktore, a u tome DSS nije ucestvovala, tako da ne moze snositi odgovornost za funkcionisanje ,,Telekoma" ni u buducem periodu kao sto nije ni do sada.
Opstinski odbor DSS Kraljevo
predsednik Vladimir Pavlovic

U ZEMLJI CUDA - pise Boban Rajic
„Dahije“ i „raja“

   Svakim danom u svakom pogledu uveravamo se da je Srbija zemlja cuda. Naime u ovoj cudnoj zemlji „na brdovitom Balkanu“, koju zaobiazi cak i Alisa, ni posle 500 godina robovanja pod Turcima nista se ne menja, vec kao da uz pomoc „tocka istorije“, koji se jedno nama uvek okrece, idemo polako ali sigurno unazad. Sto je najgore, zulumi su svakim danom sve veci i veci, a sirotinja „raja“ u sve tezem, skoro ropskom polozaju. Dokaza je sve vise i vise i kad bi smo ih nabrajali ni godisnji tiraz novina ne bi bio dovoljan. Dovoljno je prosetati ulicama u „kraljevskom“ gradu i osvrnuti se oko sebe, pa da vam sve bude jasno. Na sve strane ljudi sa izgledom logorasa, mrsavi, ispijeni, namrsteni (kao da im je sve poumiralo po kuci), lose i neukusno obuceni, neispavani (od briga), devojke i mladici bez osmeha optimizma na licu, svojstvenom mladosti, stari i bolesni (mnogi sa stakama i stapovima) bez nade i vere u bolje sutra... Ponekad, najcesce petkom i nedeljom, kad svi hrle prema pijaci, u vidokrugu se, tu i tamo, pored kontejnera, mogu videti zajedno ljudi i psi i macke lutalice, a o verskim praznicima, pred hramovima bozjim i na grobljima koja su sve sira i tesnja, brojni prosjaci, crnopurasti i izbledeli, sa tugom u ocima i ispruzenom rukom... Jad, beda, cemer!? A ako mislite da je takva sumorna slika samo u „kraljevskom“ gradu, prevarili ste se: „pejzaz“ je isti diljem „srpske lijepe“, pre svega u unutrasnjosti, po opustosenim srpskim palankama.
   I kad smo vec kod ociglednih dokaza, u mislima tih napacenih ljudi, bar negde u podsvesti svetlucaju oni najvazniji: opasna „tranzicija“ u zemlji cuda kao da vecno traje, privreda i proizvodnja, osim poljoprivrede, „koja nas je odrzala, njojzi hvala“, u stecaju, u rasprodaji, pred likvidacijom, broj zaposlenih, nezaposlenih i penzionera se izjednacio, korupcija, pljacka i ostali kriminal, racunajuci i trgovinu drogom i belim robnjem, i dalje caruju, uprkos tome porezi i drugi nameti, zajedno sa zelenaskim kamatama, postaju sve tezi teret na narodnoj grbaci. U zemlji istorijski nezabelezene „bele kuge“ i enormne emigracije ne moze da se zaposli i prehrani ni ovo malo stanovnistva sto je ostalo, dok istovremeno „socijalni slucajevi“ i izbeglice i dalje masovno cekaju pred narodnim kazanima.
   Ne mozete a da se ne zapitate u kojoj je to zemlji danas u razvijenoj Evropi i u 21. veku, veku Interneta, i dalje udarna vest u svim medijima da ce koliko preksutra, sutra poceti isplata (zaostalih) penzija. Vest koju smo godinama slusali u vreme „Miloseviceve diktature“, a i danas se na nju, osim jadnih penzionera, najezimo!?
   Zemlja cuda je, naravno, zemlja hleba i igara. Pored narodnih kuhinja ovde su sve veci redovi i za uplate lotoa na kojem je glavni dobitak narastao na vrtoglavih tri miliona eura. U tim i drugim igrama na srecu, po pravilu u vreme najvece bede, izmucena i zaludjena „raja“ vidi izgleda jedinu sansu da prezivi. Nismo izgleda daleko od ostvarenja ideje da Srbija igre na srecu proglasi za glavnu privrednu granu, izvozno-uvoznu, jer i nasi susedi hrle da ovde uplacuju loto, i da ubuduce lepo zivimo od toga.
   Nasuprot „raji“, medjutim, sacica novopecenih bogatasa i ratnih profitera, skoncentrisanih u glavnom gradu, na Dedinju i okolini, zive kao prave „dahije“. Pricaju o socijalnoj pravdi i socijalizmu, a bogatiji su od najvecih zapadnoevropskih i americkih kapitalista. Pricaju o „salati“, „kolacima“ i bave se trgovinom robom i ljudima, zelenastvom i svercom i, zajedno sa svojim gorilama, bahato se ponasaju gazeci svojim dzipovima i limuzinama „raju“ po prestonickim ulicama. Sepure se u svojim vilama, u svojim luksuznim odelima i voznim parkovima, na modnim revijama, „festovima“, „bemusima“, projekcijama i promocijama, letovanjima i zimovanjima na prekomorskim destinacijama, „naucnim“ skupovima u „Sava centru“ za odbranu lika i dela svojih lidera, turbo-folk koncertima, „Grand“ paradama, BK, RTS i Pink televizijama (bivsim TV sektama)... Za Magnohrom, Zastavu, „14. oktobar“, „Petoletku“, RTB „Bor“, Fabriku vagone i njihove radnike, za seljake, penzionere, studente, profesore, lekare nije ih briga. Jer, u zemlji cuda, mimo normalnog sveta, osnovni ekonomski zakon je zivot od sverca i nerada - sa sto manje rada ostvariti sto veci profit!?
Nazalost, od tih bilmezsmena i tajkuna nisu mnogo odmakli ni narodni predstavnici. Cast izuzecima. „Raji“ su nametnuli globe, neizdrzive prema ekonomskoj snazi, ogranicili ionako male i zakasnele plate i penzije, a sebi sami propisuju „nebeske“ zarade!? Nedavno donese mudru odluku da sebi povecaju plate odjednom za 104 odsto!? Pre toga, odlucise i da u istom procentu povecaju plate predsednika drzave, premijera i ministara, a da istovremeno limitiraju rast plata u 2005. u prosveti, zdravstvu, kulturi, informisanju... na najvise 9 odsto!? Kad poslanici navalise na povecane plate, ministar upozori i zavapi da je budzet u masi probijen i predlozi nadleznom odboru da plate vrati u rikverc za 25 odsto, za poslanike, i 11 odsto za skupstinsko osoblje. To mnogo podseca na cuvena pretpraznicna povecanja u nasim „bazarima“ kad trgovci najpre povecaju cene za 100 odsto, pa ih smanje za 50 odsto i razglase veliku rasprodaju po duplo nizim cenama!? Pa onda ti narodni deputati kazu da sve to cine u interesu naroda koji ih je birao!? I jos kazu kako nam oni obezbedjuju i ovako male i visemesecno zakasnele nagrade. Kad se narod pobuni, kazu da je glup, nesavremen, antievropski i hoce da ga menjaju. A u ime kojih biraca i cije pare nam oni to obezbedjuju? Mozda u ime onih nepunih 40 odsto glasaca koji su izasli na izbore, a od toga za vladajucu koaliciju glasala jedva polovina, ukupno 20-tak posto birackog tela (clanovi stranaka i porodica kandidata i poneki simpatizer)!? I kog naroda su onda oni predstavnici. Vazno je da su oni nasmejani i zadovoljni, u svojim klupama, „restoranima“, limuzinama, vilama, metroima, „diskontima“, hotelima, bibliotekama, da su njihova deca, unuci i praunuci, veseli i da imaju buducnost!?
   Pa onda recite da ne zivimo u zemlji cuda!? U zemlji u kojoj najuceniji, najsposobniji i najradniji, primaju najmanje, a njihove pandani (cast izuzecima) najvise. U zemlji u kojoj centralizam, uprkos pricama o decentralizaciji i samoupravi, nikad nije bio veci!? LJudi moji, u Srbiji pre 200 godina, bar prema narodnoj epskoj pesmi bilo je sedam dahija (da li to oni i mi znamo), a danas im se ni broja ne zna (kviz pitanje: koliko Vlada Srbije ima ministara, zamenika i pomocnika?). Za kraj, kad je pomenuta cuvena epska pesma, mali citat kao nauk: „...Da vam carstvo dugovjecno bude/ vi nemojte raji gorki biti/ vece raji vrlo dobri bud’te/ ne iznoste globa i poreza/ ne iznoste na raju bijeda/ ne dirajte u njihove crkve/ ni u zakon, niti u postenje/ ne cerajte osvete na raji/tako ce vam dugo biti carstvo“...

 ,,IBARSKE NOVOSTI" U POSETI MILANU VASILJEVICU, COVEKU SA DVE DOMOVINE - pise Ivan Rajovic
Oni imaju dovoljno olosa, samo im ti nedostajes

   Sve je bilo onako kako je, uglavnom, vecini poznato, ali su za pojedince, a narocito decu, nevolje nastale tek posle 1945. godine, kada je doslo vreme preispitivanja prilikom upisa u skolu, kada je bilo neophodno da se zna ciji je roditelj na kojoj strani bio tokom rata. Cak i u vojsci. Pre je, tvrdi moj sagovornik, u kasarnu stigla njegova karakteristika nego glavom, a bez brade, on sam

    Milan Vasiljevic, tih covek, blagog pogleda i, za nase uslove, gotovo neprijatno prefinjenog ljudskog ponasanja, punog postovanja prema sagovornicima i uljudnih gestova civilizovanog coveka, rodjen je 1936. godine u Sirci, koja je oduvek vazila za jedno od najcetnickijih sela u kraljevackoj opstini. Bio je jedino dete oca Dusana i majke Grozdane, i kao takav je, kako kaze, imao tu srecu ili nesrecu da dozivi i prezivi rat, ili NOB, kako je to posle oslobodjenja bilo ustaljeno da se kaze. I sve je bilo onako kako je, uglavnom, vecini poznato, ali su za pojedince, a narocito decu, nevolje nastale tek posle 1945. godine, kada je doslo vreme preispitivanja prilikom upisa u skolu, kada je bilo neophodno da se zna ciji je roditelj na kojoj strani bio tokom rata. To je, uglavnom, kako kaze Milan, trajalo i sve vreme skolovanja, ali i kasnije, kada je trebalo naci posao. Cak i u vojsci. Pre je, tvrdi moj sagovornik, u kasarnu stigla njegova karakteristika nego glavom, a bez brade, on sam.
- A kada sam stigao - nastavlja - primetio sam cudno ponasanje mojih oficira s kojima sam kasnije imao i dosta teskih dozivljaja. Bilo je to kao dvogodisnja kazna, ali se ipak sve dobro zavrsilo. Karakateristike su se odnosile na to ciji sam sin, a moj otac je bio ravnogorac, castan sve vreme, do smrti, ali sam ja bio taj koji je snosio sve posledice njegovog ideoloskog opredeljenja.
Zbog toga sto je bio, a ne i sta je radio, Dusan Vasiljevic je bio osudjen na sest godina robije. Izdrzao je devet meseci, s tim sto su mu presudili pre nego sto su ga saslusali. A kada je konacno bio i saslusan i kada se pokazalo da je nepravedno osudjen, oslobodili su ga i trazili od njega da se predomisli, pokaje i revidira svoj stav prema NOB. Medjutim, problem je tek tada nastao, jer Dusan nije pristajao na ovakvu pogodbu, nije zeleo da revidira svoje stavove i ostao je dosledan svojim uverenjima i onakav kakav je bio - do smrti.

NE MOGU DVOJICA NA JEDNU KAPIJU
Mladi Milan, koji je zavrsio mesarski zanat, trebalo je da radi u klanici, ali je Daco, tadasnji direktor, godinu i po dana odbijao da ga primi.
- Kada sam ga konacno pitao da li ima nameru da me primi ili ne, odgovorio je da on i ja na istu kapiju ne mozemo da ulazimo. Poznato je kakvi su dousnici nasi ljudi i on je znao o meni sve ono sto je trebalo da zna. Rekao sam mu da je trebalo da mi to kaze odmah, da ne gubim vreme i predlozio mu da posto u krugu Klanice postoje dve kapije, velika za zaposlene i mala, prema Ibru, za izbacivanje otpada, ja ulazim na malu, a on, kao direktor, na veliku. Odgovorio mi je sa ,,Mars, djubre, napolje". Otisao sam u Krusevac u Klanicu ,,22. jul", gde su pristali da me prime, s tim sto je trebalo da donesem uput iz Zavoda za zaposljavanje, buduci da se radilo o drugoj opstini. Milun Slepcevic, tadasnji sef Zavoda za zaposljavanje, rekao mi je ,,E, imamo mi ovde kanale da se cistimo". Odgovorio sam mu da nisam za to dosao, i objasnio zasto sam tu. Odbio je da mi izda potrebni dokument. Otisao sam tada kod Doca, komercijalnog direktora Klanice, i on je preko svojih veza uspeo da sredi da mi uverenje ipak izdaju.
Radio je Milan u Krusevcu godinu i po dana, potom u Pozarevcu cetiri godine, dok Daco nije napustio Klanicu i presao u ,,Trgopromet". Tada se vraca u Kraljevo i sve do 1967. godine radi u Klanici. A onda, shvativsi kakva je ovde situacija i da od takve zarade ne moze da se zivi, Milan odlucuje da napusti zemlju i ode u Francusku. Seca se da ga je prilikom prikupljanja potrebne dokumentacije jedan od sluzbenika Privrednog suda u Pozarevcu, ostro i sa prezirom pogledao i rekao: ,,Imaju oni tamo olosa koliko god hoces, ne trebas im ti".
- Vratio mi je - prica Milan - prepis bez overe, a ja sam se pokupio i otisao za Beograd. Takvo ponasanje mi je samo dalo snage da, ako je potrebno, i pesice odem za Francusku, a ne vozom.
Sedam dana je proveo na zeleznickoj stanici cekajuci vizu, i tek kada je dobio, javio se roditeljima i 21. februara 1967, bez para i igde icega, bez znanja jedne francuske reci, sa kesom jabuka pod miskom, otputovao u nepoznato, ka Parizu, gde se nedugo potom i iskrcao na stanici Gerbalion.

ZADOVOLJSTVO FRANCUSKOM I FRANCUZIMA
Nije mogao da bira posao i prvih devet meseci je radio kod Jevreja, tada poznatih preradjivaca mesa. Kasnije nalazi bolji posao i onda za njim dolazi i supruga sa decom, decakom i devojcicom.
Danas Milan kaze kako mu ne pada na pamet da napusta Francusku jer je to jedna od retkih zemalja gde se postuju ljudska prava, pre svega prava na zivot, a narod je divan i moze u svetu da posluzi za primer po svojoj toleranciji prema drugima.
- Ja imam dve drzave, jednu do svoje tridesete godine, a drugu posle toga. Ovde dolazim samo zato sto mi je majka jos ziva i moram da brinem o njoj, a porodica mi je tamo. Zadovoljan sam tom drzavom i francuskim narodom i dok sam ziv, nemam namere da raskidam te veze - kaze Milan.
Kcerka mu je udata za Francuza ciji je deda bio u Drugoj srpskoj armiji na Solunskom frontu. To je bio i povod da se upoznaju, jos u skoli, a danas imaju jednu devojcicu. Sin mu jos uvek nije ozenjen, zavrsio je knjizevnost i sada predaje na Sorboni, jednom od najelitnijih univerziteta u svetu.
Milan Vasiljevic je jedan od retkih demokratski orijentisanih ljudi koji je zdusno i sve vreme podrzavao demokratske promene u Srbiji i Kraljevu.
- Bio sam ovde u vreme protesta 1996-1997. godine, i tada sam osecao posebnu snagu, neko novo rodjenje, nadajuci se promenama i da ce razum preovladati, ali problemi su jos veci nego ranije i sve se vraca na staro. Neke stvari mogu da razumem, ali ne i to da intelektualci, a valjda takvi jos postoje, ne kazu: ,,Stanite, dosta je vise, mora nesto da se uradi, da dodju dobronamerni, pametni ljudi, jer ovo je zemlja kakve nema u Evropi kada su u pitanju prirodna bogatstva. Neobajasnjivo je da jedna takva zemlja sve ovo dozivljava, a nista ne ide nabolje, naprotiv. Ipak, srecan sam sto sam bio ucesnik demokratskih promena nadajuci se da ce na kormilo drzave doci uzorni i pametni ljudi.
U Francuskoj, recimo, bez obzira gde se pojavite, cak i kao Srbin, dozivite ljudski odnos prema vama. Cudi me kako je i zasto ovaj narod zaboravio na reci pardon ili izvini, dobar dan i do vidjenja. No, ma sta od toga i kazali, ovde vam niko ne odgovara. Tako smo odgajani i vaspitavani, to razumem, ali niko danas nista ne cini da bi se to stanje popravilo, a moralo bi da se krene od dece da bismo sutra imali zdrav plod.

HUMANISTI I ,,PATRIOTE"
Kad je zapocelo bombardovanje, Milan je, seca se danas, odmah dosao u svoju Sircu, mada je jos uvek bio u radnom odnosu. Gazdin sin, koji je imao laboratoriju za izradu sanitetskog materijala, rekao mu je: ,,Milane, sad ides tamo, vidi sta narodu fali i kada budes dosao, kazi mi da to pripremimo i da pomognemo ljudima”. Tadasnji predsednik SO Radoslav Jovic je, prica Milan, pozvao tadasnjeg direktora Carine Zorana Vukadinovica da se dogovore oko toga da kontingent pomoci srpskom narodu bude oslobodjen carine. Medjutim, receno mu je da to tako ne moze i da mora da ide preko Kluba, odnosno preko Ambasade, koja ce to da obavi.
- Nisam na to pristao jer je vecina onih koji su tada radili u tim klubovima otkucavala ljude i bila povezana sa Ambasadom i tadasnjim rezimom. Dosta je bilo takvih slucajeva, a najupecatljiviji je sa poznatim piscem satiricarom Andrijom Kasikovicem, koji je radio kod istog gazde kao i ja, i koji je ovakvu revnost srpskih ,,patriota" glavom platio - pretukli su ga, a potom i ubili.

NARODU BI TREBALO SAOPŠTITI ISTINU
Da je ostao ovde, Milan, najverovatnije, ne bi uspeo u zivotu, sigurno ni priblizno statusu koji danas ima. U najboljoj varijanti, dodajem u sali, mogao bi da ,,kolje po kucama", buduci da je kasapin po profesiji, a od toga ovde tesko da moze da se prezivi. U Francuskoj je, mada sada vec kao penzioner, zadovoljan covek sa uspesnom porodicom i perspektivnim potomcima. Ipak, on i dalje sa posebnom paznjom prati i komentarise zbivanja u svojoj prvoj domovini, nastojeci, mada se cini uzaludno, da pomogne njenom brzem oporavku.
- Ne vidim nikakvo resenje. Narod je mnogo zaboravan i nema volje da izabere prave ljude koji bi ga vodili. Ima vise varijanti kako bi moglo da dodje do smene, ali je to vrlo tesko. Ne verujem u kvalitet razmisljanja ovog naroda. Svaka cast pojedincima, ima vrlo kvalitetnih i pozitivnih ljudi, ali je daleko veci broj onih koji su zaboravili sta je bilo juce, a takvi ne mogu da znaju sta ce biti sutra. Ovom narodu bi, pre svega, trebalo da se saopsti istina, ali je problem koliko je ko voljan da saslusa istinu, pa u skladu s tim da se opredeljuje.
Francuzi su prijateljski orijentisani prema nama, ali se taj narod cudi i pita: ,,Sta se to desava sa Srbima i zasto?". A, bar stariji odlicno znaju ko su i sta su Srbi. Nekada je bilo zadovoljstvo pokazati isprave policiji ili bilo kome, a sada jedino oni koji vas poznaju imaju pozitivno misljenje o vama. Ovde se danas i dalje brani nesto sto je nanelo najvece zlo ovom narodu. To ni francuski narod, a ni drzavnici, ne mogu da shvate. Ne mogu da osude, a ne mogu ni da brane.
Samo u Parizu i okolini ima vise od 60.000 nasih ljudi. Ranije su se druzili, ali danas, cini se, niko ni u koga vise nema poverenja. A ima i dousnika koji cak i u crkve odlaze da bi slusali sta ko prica i to posle dojavljivali tamo gde treba. Isto kao i ovde. Gde smo da smo, mi smo ovakvi kakvi smo. Ko je otisao sa dobrom namerom, takav je i ostao, jer ko god da ima dobre namere prema ovoj drzavi, on ih i neguje, gde god da se nalazi, i isto misli.

COVEK KOJI BI DA REHABILITUJE RAVNOGORSKI POKRET
Milan je i dalje vatreni pristalica i covek koji bi da rehabilituje Ravnogorski pokret. On kaze da se radi o organizaciji koja je proistekla iz vojske i normalnog naroda koji su se odvojili i otisli u sumu jer nisu pristajali da budu pokoreni. Nazalost, kao i u svakom semenu, i medju njima je bilo pozitivnih i negativnih, ali negativne bi trebalo odbaciti. Pokret nije birao nacionalnost, vec ljude koji vrede, a nesreca je sto su negativci sa jedne i sa druge strane preovladali i osvojili sve.
- Okrenite se sami sebi - porucuje Milan Srbima i Kraljevcnima. - Preispitajte sebe, ono sto radite i kako se ponasate. Svakome je najpreci njegov komsija koji ga vidi kad udje i kad izadje iz kuce i koji ce mu prvi priteci u pomoc, ako je potrebno. Sa moralne i duhovne strane ovaj narod je zalutao i sada se trazi, a nikako da prizna svoju gresku. Kad to bude ucinio, onda ce biti drugacije. Treba se vratiti svojim vrednostima, postovanju, radu i moralu. Ja sam protiv svakog nasilja, ali sam za vracanje pravim vrednostima srpske istorije. Kad bih imao mogucnost da pronadjem prave ljude, dobronamerne, za godinu dana biste videli gde bi Srbija bila. Jer ovo je zemlja bogata i prebogata, a to kao da niko ne vidi ili ne zeli da vidi - kaze Milan Vasiljevic.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

SINOC U NARODNOM MUZEJU KRALJEVO - pise Bojana Milosavljevic
Izlozba plakata iz okupiranog Kraljeva

   Silvija Krejakovic, istoricar - kustos Narodnog muzeja u Kraljevu, autor je sinoc otvorene izlozbe ,,Plakat u okupiranom Kraljevu 1941 - 1944", koja potice iz zbirke plakata istorijskog odeljenja gradskog muzeja.
   Postavku je otvorila gdja Vesna Kastratovic, kustos Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu.
   Realizaciju izlozbe, po recima autora, inicirala je jos pre dve godine postavka o Kraljevu iz oktobra prve ratne godine. U medjuvremenu, zbirka plakata ovdasnjeg Muzeja obogacena je sa sest poklona nasih sugradjana. Jedan od njih, Vojislav Ignjatovic Lole, ustupio je plakat dobosara - oficijelnog glasnogovornika okupiranog Kraljeva, posto ga je decenijama cuvao. O samom konceptu izlozbe Silvija Krejakovic, pored ostalog, kaze:
   - Ova postavka ima tri segmenta. Cilj nam je bio da je upotpunimo pricom o plakatima iz Prvog svetskog rata, koji su takodje izlozeni u Muzeju. Osim ovoga, namera nam je bila da pokazemo kako su u Kraljevu funkcionisale nemacka i propaganda vlade Srbije. Uz ovo bi isla i prica o plakatu kao specificnom istorijskom izvoru, koji ima odredjeni cilj i nosi tekstualne ili slikovne poruke.
   Prvi u nizu raznorodnih plakata, hronoloski sistematizovanih, recju i slikom ilustruje burne martovske dogadjaje u Kraljevu 1941. godine. Na kraju je onaj koji svedoci o bombardovanju grada koje su izvrsili saveznici. Svaki od ovih dokumenata inicira po jednu pricu o zivotu u ondasnjem Kraljevu, a izlozba je upotpunjena jos nekim eksponatima, kakvi su radio-prijemnik, dobos i komplet razglednica.
   Ovom izlozbom Narodni muzej Kraljeva ujedno obelezava i 60. godisnjicu pobede antifasisticke koalicije.



PROMOCIJE KNJIGA - pise Bojana Milosavljevic
O prvom srpskom casovnicaru

   Eparhija sumadijska i Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovencani" preksinoc su organizovale promociju knjige ,,Hilandarski monah Lazar - prvi srpski casovnicar", ciji su autori prof. dr Milutin Tadic i kraljevacki arheolog Gordana Tosic. Rukopis je objavio kragujevacki izdavac ,,Kalenic", sa blagoslovom episkopa sumadijskog gospodina Jovana, koji je, sa piscima i djakonom Radosem Mladenovicem, takodje ucestvovao u promociji.
Povod za objavljivanje ovog istrazivackog rada je sest stotina godina od pojave prvog mehanickog casovnika u Rusiji, a koji je delo uma i ruku hilandarskog monaha Lazara.
   - O tom postignucu moze se suditi na osnovu malobrojnih sacuvanih pisanih istorijskih izvora i materijalnih ostataka. Pa i tako, o njemu mozemo govoriti kao o delu koje podrazumeva raznovrsna znanja i umeca svetogorskog kaludjera - pisu u predgovoru knjige skromnog obima autori i dodaju - Utoliko, ovaj rukopis treba razumeti bar kao nagovor na dalje istrazivanje svih onih stvaralackih dela, kakvo je bilo i delo srpskog srednjovekovnog monaha Lazara.
   Rukopis podeljen u tri celine siroj publici osvetljava doba monaha Lazara, vreme i casomerje u srednjem veku i sest vekova od izrade casovnika u Kremlju, koji je, na zahtev Velikog kneza Vasilija Prvog, napravio svetogorski kaludjer Lazar.


OKRUGLI STO U POLJOPRIVREDNO-HEMIJSKOJ SKOLI
Razvoj strucnog obrazovanja u Srbiji
   Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije i Program reforme srednjeg strucnog obrazovanja pocetkom sedmice su u Poljoprivredno-hemijskog skoli ,,Dr Djordje Radic" organizovali okrugli sto na temu ,,Razvoj politike i strategije strucnog obrazovanja u Srbiji". Ovaj projekat, na kome su ekspertske i brojne radne grupe iz svih relevantnih drzavnih institucija radile sest meseci, finansira Evropska unija posredstvom Evropske agencije za rekonstrukciju.
   Radnim skupom u Kraljevu ozvanicen je pocetak javne rasprave o modernizaciji sistema strucnog obrazovanja. Stoga je bilo dragoceno prisustvo direktora srednjih skola Raskog, Rasinskog i Moravickog okruga, predstavnika Nacionalne sluzbe za zaposljavanje, Privredne komore i lokalne uprave. Pozdravnim recima ucesnicima se obratila Marijana Semic, nacelnik Odeljenja ministarstva prosvete i sporta u Kraljevu. Izlagaci nacrta ovog vaznog dokumenta bili su Bojan Ristic, nacelnik za srednje skole u Ministarstvu prosvete i sporta Republike Srbije i Iskra Maksimovic, clan ekspertskog tima ovog projekta, koji za osnovni cilj ima dalji razvoj strucnog obrazovanja u Srbiji, kako bi ono postalo vazan cinilac drustvenog i ekonomskog razvoja.
   U protekloj deceniji nije mnogo u Srbiji uradjeno na unapredjenju strucnog obrazovanja, pa ono nije moglo da odgovori zahtevima trzista, niti da se prilagodi brzim drustvenim promenama. U to vreme, razvijene zemlje su obrazovanje i stvaranje ljudskih resursa postavile kao prioritet nacionalnih strategija drustvenog, ekonomskog i tehnickog napretka. Nacrt nove strategije je pokusaj da se pronadje resenje za probleme sa kojima se suocava skolstvo u Srbiji - od zastarele opreme i infrastrukture, preko prevazidjenih nastavnih programa, do motivacije nastavnika i nedovoljnih mogucnosti za unapredjenje njihovih kvalifikacija.
   Prema nacrtu Razvoja strategije strucnog obrazovanja u Srbiji, koji bi krajem proleca dobio konacnu verziju i bio upucen republickoj vladi na usvajanje, savremeno strucno obrazovanje u nas trebalo bi da bude atraktivno i svima dostupno, da odgovori na potrebe trzista rada, da postavi osnove za stalno ucenje i usavrsavanje. Takodje, mora da postane fleksibilno kada je rec o sistemu ocenjivanja i vrednovanja, kao i povezivanja formalnog i neformalnog strucnog obrazovanja i osposobljavanja. Ono mora da bude efektivno i da svim polaznicima omoguci nastavak obrazovanja; da se zasniva na saradnji svih partnera - od vlade, preko socijalnih partnera do roditelja; da ostane racionalno i potpuno koristi raspolozive resurse. Uz ovo, tezi se funkcionalnosti u obrazovanju, sto znaci - jednostavnost u organizacionoj strukturi i odgovornosti za realizaciju.
   Izrada strategije razvoja strucnog obrazovanja okupila je predstavnike 25 institucija, a na izradi nacrta, koji je iniciran avgusta 2003. godine, radili su i strani eksperti, cime je u ovaj domaci dokument uneto pozitivno iskustvo i vrednosti koje vaze u Evropi.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige
VOLFGANG KAJZER, GROTESKNO U SLIKARSTVU I PESNISTVU, SVETOVI, NOVI SAD, 2004.
Znacajno delo Volfganga Kajzera nakon cetiri decenije objavljeno je i na nasem jeziku. Ovaj nemacki autor je, uz Emila Stajgera, jedan od najistaknutijih predstavnika metode interpretacije u nauci o knjizevnosti. NJegovo kapitalno delo pod naslovom Jezicko umetnicko delo, koje su srpski citaoci ranije upoznali, nezaobilazno je za svakog iole ozbiljnijeg proucavaoca knjizevnosti.
   Delo koje se nalazi pred vama je, za sada, najznamenitija studija o grotesknom u knjizevnosti i likovnim umetnostima. Nakon uvodnog odredjenja teme Kajzer nam daje pregled pojave ovog znacajnog fenomena od prvih neobicnih slika u antickim termama u Rimu, pa sve do moderne lirike XX veka. Inace, groteska je ime dobila od italijanske reci grottesco, izvedene od imenice grotta, sto znaci pecina. Upravo u pecinama su i pronadjene te slike u kojima se na cudovistan i monstruozan nacin preplicu biljni, zivotinjski i ljudski elementi. U narednim vekovima se odnos prema grotesknom menjao, a ono sto nam je ostalo do danas, jeste tvrdnja da groteska predstavlja najvisi stepen komicnog, gde cesto dolazi do preterivanja i karikaturalnog predstavljanja likova i dogadjaja.
   Kajzer nam predstavlja pojam grotesknog u knjizevnosti od renesansne komedije dell arte, Sekspirovih drama, Bonaventurinih i Hofmanovih fantasticnih pripovedaka, preko arabeski Edgara Alana Poa, Bihnerovog Vojceka, Gogoljevog Revizora, sve do moderne groteske u delima Luidjija Pirandela, Gustava Majnrika, Kafke, Lorke, Tomasa Mana i poznatih nadrealista. Znacajno je i to da nam Kajzer u ovom delu pruza i pregled teorijskih radova o grotesknom i posebno izdvaja radove Fridriha Slegela, Viktora Igoa i Hegela.
   Sto se slikarstva tice, Kajzer nam iscrpno govori o grotesknom kod Hijeronimusa Bosa, Pitera Brojgela Mladjeg, Goje, Vasilija Kandinskog, Dalija i ostalih nadrealista, futurista, kubista.
   Ova knjiga, sem ocekivanog interesovanja strucnjaka za knjizevnost i slikarstvo, moze da privuce i mnogo pruzi onim ljudima koji imaju, makar i neznatne, aspiracije za ove dve kreativne oblasti ljudskog delovanja.