Ortoped leči ,,Elektrosrbiju”
Saopštenja povodom konferencije za štampu OO DS Kraljevo
Stran mi je sistem političkih moćnika
Telekob
Ruka pomirenja ka suprotnoj strani
Podrška visokoškolcima
Čovek koji je ozvučio kraljevačku opoziciju
Misine sorte za rekorde
Premije za mleko prokisle
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, skijanje

OO DS KRALJEVO - piše Rajko Sarić
Ortoped leči ,,Elektrosrbiju”

   • Funkcioneri OO DS tvrde da Javnim preduzećem ,,Elektrosrbija” upravlja neformalni direktor, bivši predsednik SO Kraljevo, dr Ljubiša Jovašević, koji je nezakonito svoju kuću u Crnoj Reci priključio na elektromrežu

   Kraljevačke demokrate ni ove nedelje nisu mirovale, već su nastavile sa iznošenjem optužbi na račun Demokratske stranke Srbije (DSS), prvenstveno na račun njenog funkcionera dr Ljubiše Jovaševića, koji, kako sam kaže, nije ni lokalni ni regionalni lider DSS, već samo predstavnik Raškog okruga u Skupštini DZ SCG. Na redovnoj konferenciji za novinare čelnika lokalnog odbora DS u Kraljevu, glavna tema je bila funkcionisanje, odnosno menadžment, JP ,,Elektrosrbija”. Velikom broju novinara i funkcionera stranke o temi je govorio Slobodan Mihajlović, predsednik OO DS.
   - U okviru koalicionog sporazuma u republičkoj Vladi, ministarstva su formirana kao posebne interesne stranačke sfere i, kao potpuno nezavisna, ponašaju se kao država u državi. U daljoj organizaciji, a posebno u Javnim preduzećima, zastupljen je feudalni princip, gde lokalni partijski lideri vode glavnu reč. Kako je Demokratska stranka Srbije preuzela Ministarstvo rudarstva i energetike, tako se sredinom prošle godine neformalno, na čelu JP ,,Elektrosrbija” Kraljevo našao ortoped, doktor medicinskih nauka, Ljubiša Jovašević - rekao je Mihajlović, naglašavajući da je upravljačka politika u EPS-u samo nastavak nedavno analiziranog stanja u Telekomu Srbija, čiji je Regionalni centar nedavno iz Kraljeva preseljen u Kragujevac.
   - U veoma složenim uslovima poslovanja, kada je na snazi višegodišnja zabrana prijema radnika, kada intenzivno treba nastaviti proces restrukturiranja i izgraditi novu organizaciju elektroprivrede u Srbiji, ,,Elektrosrbija” dolazi u ruke neodgovornog čoveka. Vođen partijskim i ličnim interesom, Jovašević odmah smenjuje direktora, postavlja i zapošljava isključivo svoje partijske drugove, ali i sledbenike politike Slobodana Miloševića, koji su godinama nalazili sigurno utočište upravo u EPS-u. Takođe, utiče i na donošenje poslovnih odluka - rekao je Mihajlović, nastavljajući tako sa iznošenjem teških optužbi na račun dr Jovaševića.
   Mihajlović je išao i korak dalje prezentujući novinarima deo dokumentacije, koja, kako kaže, svedoči da je dr Ljubiša Jovašević na nezakonit način na elektromrežu priključio svoju kuću u Crnoj Reci oštetivši pri tom ED Kraljevo za ,,najmanje 25.000 dinara”.
   - Uradio je to verovatno uz pomoć onih istih poslušnika koji su mu omogućili da predvidi nestanak električne energije za vreme njegovog televizijskog nastupa u kampanji za izbor predsednika opštine 2003. godine. Još uvek je ostalo nepoznato ko je isključio struju u Mataruškoj Banji tokom njegovog nastupa na opštinskoj televiziji. Zna se jedino kome je to bio politički poen, kome je takva farsa bila potrebna - zaključio je Mihajlović.
   - U ovom trenutku o rezultatima Elekrosrbije u vrhu EPS-a se ne čuje - tvrdi prvi čovek DS u Kraljevu - ali se zato nagoveštava mogućnost njenog preseljenja, ili čak nešto mnogo gore. Mislim da građani Kraljeva i Srbije moraju da budu obavešteni o tome ko i na koji način odlučuje u njihovo ime, ko i na koji način upravlja najznačajnijim preduzećima. Svedoci smo sudbine RC Telekoma, a Elekrtosrbija ima duboke korene u Kraljevu i ne sme je zadesiti sudbina RC.

Naši i vaši direktori
   Netačne su tvrdnje Ljubiše Jovaševića da je Telekom u Kraljevu, pored Regionalnog centra u Sremskoj Mitrovici, pokazao najgore rezultate, što je jedan od razloga njegovog preseljenja u Kragujevac. I drugo, DS u RC Telekoma nema svojih kadrova na rukovodećim položajima, kako tvrdi Jovašević u svom reagovanju na prošlonedeljnu konferenciju za novinare OO DS, već je predsednik OO DSS Vladimir Pavlović, zaposlen upravo u Telekomu - saopštila je Ivana Andrić, portparol DS.

SAOPŠTENJA POVODOM KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU OO DS KRALJEVO

“Elektrosrbija” ostaje u Kraljevu

   Posle ponovljenih neistina izrečenih na konferenciji za štampu Demokratske stranke u Kraljevu, što je postao modus vivendi rada, mišljenja i postojanja Opštinskog odbora, molim Vas da objavite sledeće:
1. Uprava je juče postigla dogovor da Elektrosrbija kao jedinstveno preduzeće ostane u Kraljevu i pored drugačijih namera i predloga uticajnih faktora Demokratske stranke iz Kraljeva.
2. Jedna od retkih oblasti u koje se ne razumem je električna struja. Koliko mi je poznato, u preplati sam na sva brojila koja se vode na mene, a brojila i priključak sam dobio kod Elektrodistribucije još dok su se nešto pitali gospodin Mihajlović i njegov direktor Sretović. Uostalom, pre tri godine isti Odbor iste stranke utvrdio je da moja vikendica vredi više od pet miliona maraka, što je objavljeno na TV Pinku, što bih ja vršio utaju poreza za 25.000 dinara.
3. Molio bih gospodina Mihajlovića da nastavi kontakte sa Trgovinskim sudom u Beogradu, kako bi se razjasnila stvar između njega i gospodina Todora Puletića vlasnika firme Altointer i predstavnika austrijske firme Pafinger. Koliko mi je poznato, u tom predmetu postoje sumnje o neobičnom ucenjivanju.
4. Takođe bih molio gospodina Mihajlovića da objasni svoj angažman oko građevinskih placeva u centru Tutina.
dr Ljubiša Jovašević

Političke razmirice štete preduzeću

   U postupku restrukturiranja Elektroprivrede Srbije predviđa se restrukturiranje javnih preduzeća za distribuciju električne energije. Postoji Radna grupa na nivou Elektroprivrede, koja je dala određene predloge - pri čemu je naravno prva varijanta postojeće stanje, znači jedanaest ED. Predlog Radne grupe je bio da se izvrši spajanje u četiri ili pet Elektrodistribucija, bez Kosova. U toj varijanti, ako je četiri, onda se ,,Elektrosrbija" Kraljevo spaja sa Užicem i Kragujevcem, a ako je pet, onda samo sa Užicem. U sapoštenju se dalje kaže koja varijanta će biti usvojena i kada, odluka će se doneti na nivou Ministarstva energetike i rudarstva, generalnog direktora Elektroprivrede i Upravnog odbora Elektroprivrede. Za sada, ,,Elektrosrbija" je stabilno preduzeće koje uspešno posluje na teritoriji 49 opština, od Šapca do Sjenice i Paraćina. Sa Elektrodistribucijom Kragujevac održavamo dobre i kolegijalne odnose.
U prethodnom periodu bilo je inicijativa poslanika iz Kragujevca da se sadašnja Elektrodistribucija Kragujevac proširi na račun ,,Elektrosrbije" Kraljevo, uzmajući nam Elektrodistribucije Jagodinu, Ćupriju, Paraćin, Aranđelovac i Topolu. Ove tendencije su zaustavljene Odlukom Elektroprivrede da se ne vrši cepanje postojećih JP za distribuciju.
Sadašnje političke razmirice na nivou Kraljeva sigurno ne doprinose stabilnosti našeg preduzeća. Mi smo javno državno preduzeće vertikalno integrisano: imamo svog direktora preduzeća i Upravni odbor, generalnog direktora EPS-a i Upravni odbor EPS-a, koji su zaduženi za vođenje politike preduzeća, a nikako lokalni političari.
Zamenik direktora preduzeća
Desimir Bogićević, dipl. inž. el.

Zahvaljujući DSS-u sačuvali smo celovitost

   Shodno informaciji Opštinskog odbora Demokratske stranke javnosti, dužni smo da Vas obavestimo da je zapravo zahvaljujući Demokratskoj stranci Srbije ,,Elektrosrbija" ostala celovita sa sedištem u Kraljevu i da nije došlo do raspada ovog preduzeća na sitnije delove.
U proteklom periodu radnici Elektrodistribucije su izvršili zamenu brojila dr sci Ljubiše Jovaševića (monofaznog) usled nastalog kvara na istom, a pretplatnik se nalazi u pretplati za potrošnju struje.
Direktor ,,Elektrosrbije"
Rodoljub Marković
Direktor ,,Elektrodistribucije"
Srđan Dragojlović

SAOPŠTENJE PREDSEDNIKA OPŠTINE KRALJEVO
Stran mi je sistem političkih moćnika

   Ovih dana se u javnosti ponovo politički ocenjuje proces transformacije dva velika sistema u Državnom vlasništvu, a to su: Telekom i EPS, iako pojedinci uporno pokušavaju da odgovornost za promenu u strukturi ova dva velika sistema prebace na lokalnu samoupravu, pa i na ličnost predsednika opštine, u obavezi sam da sa tim u vezi informišem javnost o relevantnim činjenicama:
1. Radi se odva velika sistema čiji je vlasnik Država, prema tome, sve odluke vezane za transformaciju ova dva sistema donosi Vlada Republike Srbije, koja odlučuje o upravljačkoj strukturi ova dva sistema;
Nikakvih ingerencija nad tim promenama nemaju ni lokalna samouprava, ni predsednik opštine.
2. U Srbiji je prošlo vreme komesarskog odlučivanja i verujem da su sve promene unutar ova dva sistema neophodne iz stručnih razloga, a zarad njihovog efikasnijeg funkcionisanja.
3. Lično sam, kao predsednik opštine, i te kako bio zainteresovan da se u Kraljevu zadrže postojeća sedišta i strukture ova dva velika sistema i želim da podsetim javnost da sam u toku prošle godine organizovao niz sastanaka na tu temu u prostorijama opštine Kraljevo. Takođe sam čitav set inicijativa sa obrazloženjima i argumentima koje sam dobio od stručnjaka iz ova dva sistema uputio Vladi Republike Srbije, nadležnim ministarstvima i upravnim odborima kao i direktorima ova dva sistema i insistirao da se proces transformacije ova dva preduzeća nikako ne sme odvijati pod političkim pritiscima, i ni po koju cenu na štetu opštine Kraljevo i njenih građana.
Sa žaljenjem mogu da konstatujem da su neki od ovih argumenata odbačeni, a neki usvojeni, i tu je iscrpljena sva moja lična mogućnost uticaja na donošenje odluke u državnim organima po ovom pitanju.
4. Takođe podsećam javnost da sam bio predlagač Zaključka koji je donela Skupština opštine Kraljevo, a za koji su glasali svi odbornici Skupštine opštine Kraljevo i koji je upućen državnim organima, a sve vezano za ovo pitanje.
   Smatram da sam time iscrpio sve mogućnosti ličnog uticaja na donošenje odluka o transformaciji ova dva sistema. Oni koji misle da postoje i druge metode uticaja na institucije u ovoj državi, očito je da žive u prošlom vremenu, odnosno u vremenu u kome su politički moćnici kreirali žalosnu i tragičnu sudbinu srpskog naroda i srpske države. Takve metode vođenja politike meni lično su strane i protiv njih sam se od kad znam za sebe borio i boriću se do kraja života.
   Borim se za Srbiju u kojoj će se poštovati institucije, a pravila ponašanja svakog pojedinca biće definisana Ustavom i zakonom.
Predsednik opštine Kraljevo
Dr Radoslav Jović

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Telekob

    Šta je Opština uradila, a šta poslanici? Rezultat je poznat - ode „Telekom”. A koliko Kraljevo ima poslanika u skupštini, što u republičkoj što u onoj vrhovnoj, pa i u Evropi, koliko je Kraljevčana na visokim funkcijama u državnom aparatu i blizu centara odlučivanja? Neka mi oproste i ovi naši lokalni prvoborci demokratije, ali kako bi izašli na oči Milošu Nešoviću, šta bi im rekao i kako im uzvratio? U svakom slučaju, ne bi im škodilo da od Velje od Čačka ili Verka Šumadinca Prvog nešto i nauče.

   Da krenemo od početka, gađajući u centar: da li je Srbija (opet) postala partijska država? Ne znam kako je to izgledalo u praksi pre onog (već zaboravljenog) Drugog rata, ali mi je u svežem sećanju sve što je usledilo od Maspoka. Možda u mladosti Vesne Pešić tako i nije bilo, ali u moje vreme članstvo u SK se podrazumevalo na svakom koraku životnih potreba, od školovanja do zaposlenja. Samo za venčanje crvena knjižica nije se tražila, za sve drugo što je sledilo ona je predstavljala prećutno moranje i potrebu.
   Poslednjih dana i političari, uz neizbežne tumače naše svakodnevice, priznaju da opozicija u Srbiji (nezvanično) i ne postoji. Na svim nivoima vlasti, naime, sve stranke, bez obzira bile parlamentarne ili ne, na ovaj ili onaj način učestvuju u upravljanju narodnim sudbinama, bilo da su u organima ili profitirajući podržavanjem s vremena na vreme, prema potrebama ličnog interesa mahom, one koje je narod odabrao. O nemanju opozicije na srpskoj političkoj drami i potpunoj marginalizaciji svih koji nisu stranački organizovani, ovih dana je iz večeri u veče na najgledanijim TV kanalima kazivala donedavno ambasadorka u Meksiku, gorepomenuta Vesna Pešić. Sama je, valjda se to bolje vidi iz zemlje meni omiljene tekile (to nam je zajedničko, biće) i omiljenih serija, i bolje sagledava nego odavde, mada je to već opšte mesto naše svakodnevice, da niko ko nije član, pa makar i najneznačajnije stranke, uprkos nesumnjivoj sposobnosti, obrazovanju, stručnosti, a pogotovo ako je hendikepiran nevelikim brojem godina života - nema šanse.

   Šansa tih mladih i obrazovanih, koji gutaju kompjutere i mlate barem jedan i po strani jezik, a da to nije hrvatski, bošnjački ili crnogorski, jedino se ukazuje preko grane. Svi bi da zapale u inostranstvo, a ovim najnovijim prvoborcima, metuzalemima, za koje je ’90. sveža kao jučerašnji dan i o čemu lamentiraju od „utisaka nedelje” do „klopki”, „problema” i „zamki”, to ponajviše i odgovora. Doživljavaju treću mladost u trećem životnom dobu, gušeći i ubijajući mladost svima kojima budućnost (ne) predstoji. Odavno sam autorizovao sentencu da „pripadam generaciji koja je otišla a da nije ni stigla” i da se, zarad vlastite starosti i zdrave sutrašnjice ove države i naroda, lično odričem svake eventualne privilegije na polzu ovih mladih generacija koje su onih devedesetih pohađali osmoletku. To, međutim, ovi metuzalemi, koji bi trebalo da na Kalemegdanu šetaju unučiće, hrane golubove i igraju šah cedeći „unučiće”, ili se sa vrsnicima na platou uhvate u kolo, tako ne misle. Oni još imaju nezavršenih, a po narod važnih poslova, koje samo oni umeju da reše. Uz sve poštovanje za njeno delo, Vesna međutim zaboravlja da je njena nevelika stranka od 2000. zauzela sve pozicije u novoj vlasti, da su zagrabili više fotelja nego što su imali članova. Bio je to ratni plen prvoboraca. Toliko o doslednosti.
   I ono tumačenje razlike između političara i državnika (prvi vidi samo do narednih izbora, državnik je zagledan u narednu deceniju i stoleće), gde dominira vlastiti ili partijski interes uprkos opštoj šteti, na najvulgarniji način sveden je i na lokalni nivo. Ako se tome priključi poslovična surevnjivost prema stranačkoj centrali (čitaj: lideru, kadroviku), dobijemo legendarni Gružanski cevovod, najverovatnije i Rzav kao rešenje (posle čega je logičan sled sudbina Herceg Novog), „Mediapan”, ili izgubimo recimo „Telekom”, kao najsvežiji primer.
   Na pitanje zašto je „Telekomu” milije u Kragujevcu nego u Kraljevu, racionalan odgovor možda i nećemo da dobijemo uskoro. Možda su u pitanju strateški planovi države, u svakom slučaju dilema je koliko je međustranačka netrpeljivost nadgornjala činjenicu da su u pitanju sugrađani, da im deca pohađaju istu školu, supruge dobre druge, da sami pohode iste kafane i predstave, tek ostaje da lebdi pitanje da ta poslovična lokalnesloga nije kumovala selidbi telefona u 034.
   Dovoljno je samo podsetiti se slučaja fenola predlanjske zime, kada je ondašnji prvi čovek Okruga, Mile, javno građanima saopštio sumnje da je voda nezdrava za piće i zavrnuo slavine, onako neuk i neobrazovan, dok je istovremeno, erudita i dosledni dr Jovaš, prvi čovek Kraljeva, tvrdio da je voda ispravna za ljudsku upotrebu i da fenol ne predstavlja smetnju da se dočeka duboka starost. Šta hoću da kažem: problem nije rešen, a onda se pojavio kapitalac Velja Prema Tome Ilić, ponudom Kraljevčanima da je rešenje vodosnabdevanja u - Rzavu! Taj slučaj prekrio je ruzmarin, snegovi i šaš, sve do sada „Telekoma”. Tada ostasmo bez rešenja za vodu, sada bez telefona. Šta je Opština uradila, a šta poslanici? Rezultat je poznat - ode „Telekom”. Neka se pripremi - šta? A koliko Kraljevo ima poslanika u skupštini, što u republičkoj što u onoj vrhovnoj, pa i u Evropi, koliko je Kraljevčana na visokim funkcijama u državnom aparatu i blizu centara odlučivanja? I na to je odogovor jasan. Neka mi oproste i ovi naši lokalni prvoborci demokratije, ali kako bi izašli na oči Milošu Nešoviću, šta bi im rekao i kako im uzvratio? U svakom slučaju, ne bi im škodilo da od Velje Kapitalca ili Verka Šumadinca Prvog nešto i nauče.
Zbog nas, ne sebe radi.
P.S.

   Loto. Deveti utorak za redom izostaje sedmica. Idućeg utorka u 21.00, kada postanem milioner i pokupim tri i po milje evrića, šta ću prvo da uradim? To je pitanje kojim ovih dana većina TV stanica zaskače poštene igrače na sreću. Mene niko nije pitao, zato ovde odgovaram: prvo, da imam sreće, ne bih imao nuždu da popunjavam tikete, i drugo, kada bih te pare i pokupio, najpre bih investirao u luksuzan i italijanskim pločicama obložen javni NjC (investitor bi, pošteno, na tenderu bilo preduzeće...), ne zato što je Kraljevo jedan od retkih gradova bez javnog klozeta, nego da građani mogu javno da puste vodu.

SUBNOR RAŠKOG OKRUGA KRALJEVO - piše Ivan Rajović
Ruka pomirenja ka suprotnoj strani
   Odnos nove, demokratske vlasti, kojim se na neki način rehabilituje Ravnogorski pokret i sasvim drugačije pristupa ulozi četnika u NOB u prvi mah je izazvao buru negodovanja preostalih pripadnika partizanskog pokreta okupljenih u SUBNOR Raškog okruga. Ovo je utoliko značajnije što je poznato da su, bar u Kraljevu, i partizani i četnici dejstvovali zajedno po okupatoru sve do napada na Kraljevo, posle čega je usledio ideološki razlaz, ali i odmazda Nemaca, u kojoj je streljano, kako se do juče govorilo, oko šest hiljada ljudi. Vremenom se pokazalo da je ta brojka daleko manja, da nisu svi streljani bili komunisti i da su i partizani i četnici podjednako krivi što je do toga došlo, ako je neko uopšte kriv. Sve ovo vreme, animozitet pripadnika SUBNOR prema svojim ideološkim protivnicima bio je takav da nije moglo biti ni reči o bilo kakvom pomirenju ili bar objektivnom sagledavanju istorijskih činjenica. Tim više deluje iznenađujuće javni istup Mijata R. Jovanovića, predsednika SUBNOR Raškog okruga, koji prvi put, u ime svojih saboraca, nudi ruku pomirenja svojim dojučerašnjim protivnicima, odnosno onima koji su od njih preostali, a njih je, koliko se zna, vrlo malo.
   Pre šest decenija, kaže Jovanović, dogodilo se na ovim prostorima ono što više nikada ne bi trebalo da se kod našeg naroda dogodi, a to je gorka istina, koja nije tada bila usamljena. SUBNOR, nastavlja on, permanentno ističe značaj jačanja jedinstva našeg naroda, a posebno jedinstvo narodnih predstavnika u svim organima biranim demokratskim putem, kako bi prevazišli teškoće sa ciljem bržeg razvoja i napretka zemlje u celini.
SUBNOR, kako tvrdi Jovanović, smatra da bi to trebalo da bude zajednička briga i vrhovni interes, svih populacija, bez obzira na političku i stranačku pripadnost. Podele nastale u prošlosti trebalo bi prevazilaziti slogom i jedinstvom, a sve deobe iz prošlosti prepustiti istoriji. Patriota i rodoljuba ima u svim sredinama našeg naroda i samo ih valja aktivirati u cilju tog vrhunskog interesa svih građana. Takva postupanja SUBNOR imaće višestruki značaj za našu zajednicu jer organi i organizacije SUBNOR čuvaju i poštuju istorijske vrednosti NOR, ali istovremeno se zalažu i za kritički odnos istorijske nauke prema svim događajima iz NOR, koji još uvek nisu dovoljno, ili adekvatno istraženi i prikazani. ,,Zar to nije jedan od elemenata pružanja ruke pomirnice svima koji se osećaju da su na nekoj drugoj strani", pita se on.
   Insistirajući na ovakvom stavu, Jovanović citira pokojnog premijera Zorana Đinđića, koji je, kako kaže, rekao: ,,Niko nema pravo da se prema svojoj istoriji odnosi ignorantski i presuđuje šta od nje ide u kontejner, a šta u vitrinu. Sve što je bilo važno za ovaj narod, trebalo bi da ide u vitrinu, bez obzira na to da li prema tome imamo pozitivan ili negativan odnos, da bi buduće generacije svoj stav formirale, kritički, da ne procenjuju šta je bilo uspešno ili ne. Sve što je deo naše istorije neće biti ukinuto. Ono što se događalo poslednjih 50 godina, jeste deo naše istorije u kojoj smo odrasli i nema razloga da se toga stidimo i to prikazujemo u nekom novom svetlu".
   U istoriji će, nastavlja Jovanović, ostati da su naši oslobodilački pokreti, kao i antifašistički pokret, bili najsnažniji i najmasovniji uopšte u Evropi i svetu. Državnici, vojskovođe, vojni mislioci, istoričari sveta tokom i nakon ovih ratova, davali su najviše ocene našem narodnom otporu u prošlosti. Zbog toga, ugled, dostojanstvo i slava učesnika tih velikih epopeja, ne mogu se zaboravljati, negirati i obezvređivati. To su bile slavne pobede srpskih ratnika. Ostaje nam zavet prema svojim precima, da budemo verni svojoj istoriji, da dostojanstveno branimo čast, slobodu našeg naroda i njegovo pravo na ljudski život.
   Predsednik SUBNOR Raškog okruga dalje kaže kako je naš narod kroz vekove ognjem i mačem štitio sebe i stvarao svoju najslavniju istoriju koja je danas brojna kako pisanim tako i nepisanim spomenicima. ,,Blago onom narodu koji ima svoju istoriju, i društvo čiji narod zna, hoće i ume da štiti, čuva istorijske vrednosti i minule događaje prethodnih generacija i svoje. Narodi koji nemaju svoju istoriju, istorijske vrednosti, pisane i druge spomenike, to su nomadi. Ali i narod koji to ima, a ne čuva ih i ne neguje, i to nije narod. Dovoljno primera i razloga da treba da podržavamo sve napore u smislu približavanja u međunarodnim svakodnevnim odnosima, i pružimo jedni drugima ruku punu časti i poštovanja, radi prevazilaženja svega što nas je u prošlosti razdvajalo, a isti smo narod. To je uglavnom uvek bio vanjski element, sa znatnim uticajem da nas zavadi, razjedini nas i stavi nam oružje u ruke, da se međusobno istrebljujemo, dok nam oni sa strane tapšu, čas jednima, čas drugima. U međusobnim odnosima pridržavajmo se filozofske izreke Svetog Save ,,Što tebi ne godi, drugome ne tvori". Očekujemo puno rodoljubivosti i pravičnosti u budućnosti, bratsku saradnjiu bratskog naroda, jer je to jedini element koji nas može kao narod očuvati u ovom uzavrelom svetu, kaže Mijat R. Jovanović, predsednik SUBNOR Raškog okruga.

NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE - NOVČANA POMOĆ POSTDIPLOMCIMA I PRIPRAVNICIMA - piše Rajko Sarić
Podrška visokoškolcima

   U prošloj godini 92 odsto sredstava Nacionalna služba za zapošljavanje potrošila je na pasivno (isplata prava nezaposlenima), a samo osam procenata na aktivne vidove zapošljavanja • Ministarstvo finansija najavilo mikrokreditiranje preduzetnika i nezaposlenih lica preko Fonda za razvoj

    Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije raspisala je tri nova konkursa za dodelu novčane pomoći nezaposlenima upisanim na magistarske studije i poslodavcima koji angažuju pripravnike. Novčanu pomoć dobiće 180 nezaposlenih na poslediplomskim studijama sa područja Srbije, koji su tokom studiranja imali najmanju prosečnu ocenu osam, pod uslovom da nisu već koristili pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), odnosno da ne primaju stipendiju.
   - Pravo učešća na konkursu imaju nezaposlena lica sa visokom stručnom spremom. Prednost će imati lica koja su upisala drugu godinu magistarskih studija, koja imaju objavljene stručne radove ili su dobitnici posebnih nagrada za postignute rezultate tokom magistarstkih studija. Novčana pomoć iznosi 7.200 dinara mesečno, a biće isplaćivana godinu dana - rekla je Nadica Čvorović, naglašavajući da je konkurs otvoren do 23. marta.

SUBVENCIJE POSLODAVCIMA
   Drugi konkurs namenjen je pripravnicima - volonterima. Njima se dodeljuje novčana pomoć u iznosu od 6.100 dinara za mesečnom nivou u trajanju od 12 meseci za lica sa VSS, devet meseci za lica sa VŠS i šest meseci za lica sa SSS. Novčana pomoć isplaćuje se neposredno volonteru na osnovu ugovora, a Nacionalna služba za zapošljavanje obezbeđuje i isplaćuje sredstva za doprinos u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti. Konkurs je otvoren do kraja godine, odnosno do ispunjenja kvote koja je predviđena za Filijalu Kraljevo, a to je sedam lica.
O trećem konkursu govorila je Gabrijela Simić, takođe saradnik u Sektoru za dodatno obrazovanje i obuku, a reč je o dodeli subvencija poslodavcima koji zapošljavaju nezaposlena lica koja prvi put zasnivaju radni odos u svojstvu pripravnika.
   - Ovo pravo imaju nezaposlena lica od trećeg do sedmog stepena stručne spreme sa obavezom polaganja pripravničkog ili stručnog ispita. Poslodavac koji angažuje lica sa evidencije nezaposlenih dobija subvencije, ali je obavezan da pripravnika primi u radni odnos na neodređeno vreme. Visina mesečnog iznosa subvencije utvrđena je finansijskim planom i programom rada za 2005. godinu, tako da visina subvencije za lica sa visokom stručnom spremom iznosi 10.000 dinara mesečno, u trajanju od dvanaest meseci, sa višom stručnom spremom 8.500 dinara u trajanju od devet meseci i 7.500 dinara u periodu od šest meseci za lica sa srednjom stručnom spremom - rekla je Simićeva.

REFORMA U VIŠE PRAVACA
   Direktor Filijale NSZ u Kraljevu Zlata Živković kaže da će upravo ovih dana započeti realizacija programa rada NSZ za ovu godinu.
- Najaviću samo neke od aktivnosti NSZ, koja je opredeljena za politiku aktivnih mera zapošljavanja, gde su prioriteti pomoć u traženju posla i prevenciji dugoročne nezaposlenosti, podrška preduzetništvu i unapređenje aktivnosti na otpočinjanju poslovanja, promovisanje pozitivnih promena u poslovanju preduzetnika i druge mere koje su u sistemu mera ponude i potražnje na tržištu rada. NSZ će nastojati da razvija upravo aktivne mere zapošljavanja, gde treba zadovoljiti i određene finansijske pretpostavke i stvoriti makroekonomske okvire, jer realno stanje nije baš zadovoljavajuće. Pod pasivnim merama NSZ smatraju se prava koja nezaposlena lica imaju po osnovu nezaposlenosti i to predstavlja značajan deo sredstava koja se moraju obezbediti. U prošloj godini to je iznosilo 92 odsto ukupnih sredstava, dok su mere aktivnog zapošljavanja pokrivene sa svega osam procenata - rekla je Živkovićeva.
   Prema njenim rečima, u toku je reforma NSZ, kako bi se od nje napravio moderan servis građana, gde će i poslodavci i nezaposleni ostavrivati svoje ciljeve. Reforma Nacionalne službe će biti sprovedena kroz aktivnu politiku zapošljavanja, izaći će se u susret korisnicima usluga, a to su nezaposleni i poslodavci. Merljivost kvaliteta usluga NSZ biće zadovoljstvo kako nezaposlenih, tako i poslodavaca. U skladu sa tim, mora se sprovesti određena decentralizacija Nacionalne službe, tako da je to jedan od ključnih pravaca reforme koja će u ovoj godini biti sprovođena.
- Reforma će se odvijati u nekoliko pravaca, kroz nekoliko funkcija. U prvom planu je posredovanje u zapošljavanju, profesionalna orijentacija, dodatno obrazovanje i obuka, te programi preduzetništva i zapošljavanja i pasivne mere ostvarivanja prava nezaposlenih - objasnila je Zlata Živković i dodala da je iz Ministarstva finansija najavljeno mikrokreditiranje preduzetnika i nezaposlenih lica preko Fonda za razvoj.

KNJIGOVOĐE I POSLOVNI SEKRETARI
   Filijala za zapošljavanje Kraljevo u sredu je dodelila sertifikate nezaposlenim licima koja su uspešno završila obuku za knjigovođe i poslovne sekretare. Sertifikate je dobilo 20 novih knjigovođa i 10 poslovnih sekretara.
   Izvođač obuke bio je Dom društvenih organizacija u saradnji sa Ekonomsko-trgovinskom školom iz Kraljeva.
Filijala za zapošljavanje u Kraljevu je za nezaposlena lica organizovala i osnovnu informatičku obuku, kurs stranog jezika i obuku za servisera personalnih računara.
   U drugoj polovini ove godine Filijala za zapošljavanje će ponovo organizovati obuku za nezaposlena lica sa svoje evidencije.

 ,,IBARSKE NOVOSTI" U POSETI SLOBODANU PERIŠIĆU KOREJI - piše Ivan Rajović
Čovek koji je ozvučio kraljevačku opoziciju

   Slobodan Perišić Koreja je studirao u Beogradu na više fakulteta, a onda je počeo da igra po diskotekama, nešto kao preteča kasnije slavnog Džona Travolte, pa je zajedno sa nekim Džonsonom postao jedan od najboljih igrača u Beogradu. Na mitinzima se zaljubio u jednu ,,protestantkinju", a danas je srećan čovek jer je, kako kaže, shvatio da je život najvrednije što imamo

    Slobodan Perišić Koreja rođen je 30. marta 1949. godine u Adranima, gde je završio četiri razreda osnovne škole, a sledeća četiri u ,,Četvrtom kraljevačkom bataljonu". Potom se upisuje i završava srednju ekonomsku školu. Kaže kako ga od rođenja zovu Koreja, a da niko ne zna, niti pstoji logično objašnjenje, kako je došlo do tog nadimka, i to u Adranima u kojima u to vreme nije bilo ni struje. Studirao je u Beogradu na više fakulteta. Prvo se upisao na višu tehničku kožarsko obućarsku školu, pošto mu je ujna tamo bila profesor pa je bilo logično očekivati i određene privilegije oko dobijanja doma i tome slično. No, ubrzo se pokazalo da to nije bilo tako lako kako je očekivao, pa napušta kožarstvo i prebacuje se na knjigovodstvo, u čemu, kako mu se za trenutak učinilo, vidi svoju perspektivu i životni poziv. Nije mnogo prošlo dok nije shvatio kako je i ovo, sa njegove tadašnje tačke gledišta, vrlo nezanimljivo, pa se posvećuje turizmu i ugostiteljstvu. Izašao je, položio tri ispita i onda je shvatio da će to dosta lako da ide s tim što će on moći da se posveti mnogobrojnim zanimljivostima i izazovima velikog grada. Počeo je da igra po diskotekama, nešto kao preteča kasnije slavnog Džona Travolte, pa je zajedno sa nekim Džonsonom postao jedan od najboljih igrača u Beogradu. Gazde diskoteka su počele da ga plaćaju za to što je radio, odnosno igrao, a imao je i piće, kako tvrdi, a i grisine sa šanka - gratis. Jednog dana je menjao disk džokeja koji nije došao na posao i od tada, pošto mu se to dopalo, počinje aktivnije da se bavi ovim poslom. Kaže kako je tada za dva dana imao platu kao njegov otac VK majstor u ,,Jasenu" za mesec dana. Tako da je mirno mogao ocu da zahvali na dobročinstvu i otkaže finansiranje sopstvenog boravka u prestonici, koja je to tada zaista i bila, u svakom smislu.
   - Pošto sam prestao da dajem ispite - priča Koreja - vojsku sam odlagao sa falsifikovanim potvrdama. Neko drugi uzme potvrdu pa meni neki čarapani tabletama za prskanje grožđa rastope i izbrišu ime pa napišu moje. Međutim, već posle mesec dana pojavilo se i ono ime koje je bilo, a i moje. To su, naravno, videli u vojnom odesku i pozvali me u vojsku, po kazni u Gospić, partizanska pešadija. Tamo sam izvesno vreme svirao, ali sam kasnije počeo da se bavim glumom i do kraja vojnog roka postao najbolji glumac u kasarni.

,,SVI ME HVALE, A JA NE ZNAM ZAŠTO"
   Po povratku iz vojske počeo sam da radim u tek otvorenoj diskoteci ,,Tri musketara" u Grdici. Bila je tada tu i kabina koja je, kako kaže Koreja, ličila na poljski WC sa karakterističnim srcem na vratima. Tu je radio sve dok nije izbila neka frka oko neke devojke u kabini, zbog čega napušta posao jednog od prvih disk džokeja u Kraljevu. U to vreme se družio sa pokojnim Bobijem Ciganinom, sa kojim je mesecima po čitav dan svirao bluz i rok, a onda, kada ostaje bez posla, Bobi, koji mu je bio i trostruki kum, ubacuje ga da svira narodnjake. Počeo je da svira tezge, svadbe i po kafanama sve čeznući za rokenrolom. Prekretnica u njegovoj karijeri nastaje kada sasvim slučajno počinje da svira bubanj, bez ikakvog vežbanja, čisto intuitivno i sa osećanjem za ritam koji je, kako se činilo, od rođenja nosio u sebi. A onda snima i prvu veliku ploču sa Miroslavom Ilićem, potom i sa Tomislavom Čolovićem, a onda učestvuje i u snimanju filma ,,Tesna koža" treći deo. ,,Svi su me hvalili, a ja nisam znao zašto, a nije ni važno", priča danas Koreja. Svirao je po Nemačkoj i drugim zapadnim zemljama sve do jednoga dana kada je napravio svoj orkestar, poznati ,,Balkan ekspres šou" s kojim potom godinama radi. U to vreme to je bilo i te kako isplativo, dobre dnevnice, dobar bakšiš.
   - Sećam se - priča Koreja - imali smo miksetu od metar širine, koja je bila prekrivena parama i padale su pare sa nje jer više nije bilo mesta gde su mogle da stanu. Tada smo naučili da ne bi trebalo dirati miksetu u toku sviranja - priča Koreja kroz smeh.

    U međuvremenu sam počeo da štelujem ozvučenja pošto sam bio muzički i tehnički najobrazovaniji. Tako je počela moja karijera ton majstora, pre tri godine sam definitivno prestao da sviram i samo time se bavim, ozvučavam najrazličitije skupove i priredbe kojima je to potrebno.

OD DETEKTORA DO ROCK AND ROLLA
   Kada je Koreja rođen, u Adranima nije bilo ni struje, a njegov otac je tada pravio detektore na kojima je mogao da se sluša čak i Radio Begrad. Tu je počelo njegovo druženje, pre svega sa klasičnom muzikom i izvornom narodnom, a potom je slušao i Radio Bukurešt i pretpostavlja da otud i potiče njegov za te prilke malo čudna ljubav prema rokenrolu. Koreja za sebe tvrdi da je u to vreme bio pravi hipik, po ubeđenju i po izgledu, sa kosom do kaiša od pantalona. Ali je zanimljivo da je kasnije paralelno sa ovim načinom života tekla i njegova narodnjačka karijera. Sve što sam bio, ostao sam, ostao sam dete od 16 - 17 godina što me drži u životu, volim da se igram, da se zanimam, da radim korisne stvari, da pomognem svakom i nikome ne želim zlo.

UČESTVOVANJE NA PROTESTIMA
   Međutim, jedna od najzanimljivijih ali i najozbiljnijih etapa u životu jednog od prvih pravih kraljevačkih rokera događa se u vreme protesta 1996 - 1997. godine. O tome kako je došlo do toga da, možda u početku i protiv svoje volje, učestvuje u istoriji ovoga grada i Srbije, Koreja priča.
   - Postoji jedan lik u Kraljevu koji se zove Ćeran, ili tako nekako, koji me je pozvao telefonom i zatražio da ozvučim miting na glavnom gradskom trgu povodom pokradenih izbora. Pošto mi on nije bio baš pouzdan nismo se ništa dogovorili, ali me je nedugo potom pozvao Vladimir Ilić Denis i zamolio da prihvatim posao koji, kako mi je rekao, niko drugi neće jer su se svi plašili. Dogovorili smo se o ceni i ja sam to prihvatio jer sam profesionalac i ne odbijam nikakve poslove. Počeli smo da montiramo opremu, bilo je sumorno, pust i prazan trg, a počela je i kiša da pada. Video sam da narod stoji ispred Novog doma, Beka i drugih lokala, ispod krovova, stariji su sedeli na ivičnjacima, a bilo je i dosta pripadnika DB koji su vrlo prepoznatljivi i pored kamuflaže. Kada je miting počeo, ljudi su se sve više i masovnije okupljali. Video sam da je đavo odneo šalu, da to nije ni malo zabavno. Bilo je puno onih sa fantomkama na glavama, kao u kukavičjem gnezdu. Kada je to završeno, pitali su me da li mogu da se pojavim i sutra? Naravno, pristao sam, pa još sutra, i tako ukupno 97 puta. Prvi dan sam tražio da mi plate upola cene, jer mi je sve to bilo simpatično, a onda su mi svakog dana sve više smanjivali cenu, tako da sam pri kraju praktično radio džabe. Mi smo radili tri dana duže od svih ostalih u Srbiji. Na tim mitinzima sam se i zaljubio u jednu ,,protestantkinju". O tome bih satima mogao da pričam, bilo je tu mnogo pozitivnih likova, a posebno bih istakao braću Rome, koji su mnogo više učinili da mitinzi budu uspešni, nego neki političari. Naravno, bilo je i neprijatnosti, bilo je telefonskih pretnji, a i namernih kvarova na kolima, što je trebalo da me izbaci iz igre, a iz života verovatno. Najgore je bilo kada bi narod otišao u šetnju, a ja ostao sam pored Milutina. Prolazili su tada oni sa fantomkama koji su me psovali i pretili da će da mi razbiju ozvučenje. Viđao sam neke likove iz grada, ali i neke novinare koji su stajali sa strane, van kruga, i gledali šta se radi, a kasnije su čak bili i ,,jaki" opozicioni novinari. Viđao sam neke političare, javne radnike iz grada koji su se takođe tuda muvali, ali nisu prilazili nikako, mada se činilo da imaju petlju, i to u trenutku kada se znalo da će protest da uspe. Naravno, pri kraju, kada je sve bilo jasno, pojedni glumci, pisci i drugi takozvani javni radnici skupili su petlju da se pojave i obrate narodu. To bi trebalo da im služi na čast, ali sve se zna, a što više vreme prolazi, sve više stvari isplivavaju na površinu.

KAO DA SAM JA NEKA VAŽNA ,,ALKA"
   - Moje mesto je sve vreme protesta bilo pored miksete, sa leve strane spomenika kada se gleda iz publike. Već posle nekoliko dana počeli su ljudi da mi prilaze i raspituju se o političkoj situaciji, hoće li Milošević da popusti ili neće. Shvatio sam da ljudi misle kako sam ja deo te mašinerije, neka važna ,,alka" koja je u sve to uključena. A ja sam samo bio jedan obični iznajmljeni majstor sa svojim ozvučenjem. Međutim, to je mene postepeno počelo da uvodi u drugu priču i počeo sam da ulazim srcem u sve to. Kad bi se voditelj popeo na spomenik i počeo da govori, prisutni su zaustavljali dah kako bi sve čuli jer ozvučenje nije bilo naročito jako. Ostali su koristili Ivanove trikove, ali su uglavnom bili samo potrošna roba, ljudi koji su na sebe hteli da skrenu pažnju, što im jednostavno nije uspevalo, ali se kasnije pokazalo kao vrlo unosno, kada je trebalo podeliti funkcije. Ja sam tada počeo da snimam vesti sa raznih radio-stanica i to sam puštao pre zvaničnog početaka mitinga. Krajem februara 1997. ,,vrlo sam se obradovao" kada sam na spomeniku pored Ivana Rajovića video neke svoje prijatelje koje dugo nisam video, a naročito Mila Nedeljkovića. U najlepšoj uspomeni iz tog perioda mi je ostao Boris Milojević, policajac koji me je sve vreme podržavao i mislim da je na neki samo sebi karakterističan način bio na našoj strani.
   Sada, posle svega, kada me pitaju šta sam dobio, osim reume i crknutih pojačala, dobio sam to što danas kada se postavim na trg, desetine ljudi mi prilaze i pozdravljaju me s poštovanjem, onako kako se ophodi sa lekarima i drugim uvaženim ljudima. Interesuju se za situaciju u zemlji posle svega onoga u čemu smo zajedno učestvovali. Eto, to sam dobio. Ja jesam bio u pozadini, bio sam tehnička podrška, ali sam se najviše plašio šta će voditelj da kaže i da ne pretera, a on je preterivao i tada je moglo svašta da nam se dogodi, ali srećom nije.

I MITING I KONTRAMITING
   Radio je Koreja i kontramiting koji su organizovali socijalisti. Angažovao ga je Mirko Stanković s kojim je mnogo toga radio i nije mogao da ga odbije, mada je hteo. Dugo je bio u dilemi, dugo je razmišljao, a nelogično mu je bilo i to što je već radio proteste opozicije, a sad bi trebalo ozvučitii socijaliste u trenutku kada je to bilo vrlo problematično jer je opozicija mnogo ojačala i niko nije smeo to da radi. Bilo je to u podne, a uveče je trebalo opet izaći pred Milutina, zajedno sa opozicionarima i građanima koji su protestovali.
   - Odlučio sam da to ne činim, a onda sam naglo promenio mišljenje i pristao da im to uradim. Mirko je tad predlagao da me sakrije u neku od sporednih soba kako me niko ne bi video, ali sam ja rekao kako hoću da me svi vide. Rekli su mi da će da plate koliko god tražim i ja sam im to dobro i naplatio, ali sam ozvučenje podesio tako da se ništa nije čulo dalje od dvadesetak metara, ali je zato čitav grad odjekivao od uzvika ,,kurvo crvena" i tome slično.
   Koreja danas kaže kako je srećan čovek, ne zato što je zaista srećan životom u demokratiji za koju je i on dao svoj doprinos, pogotovu ne novom vlašću i odnosom prema sebi onih u čijem je dovođenju na vlast učestvovao. Kaže da je srećan zato što je, jednostavno, takav rođen, a imao je i jednu kliničku smrt, posle čega je shvatio šta znači život i uživanje u njemu.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

MUZIČKA ŠKOLA ,,STEVAN MOKRANJAC" - piše Bojana Milosavljević
Uspešan početak takmičenja

   Prvi meseci ove godine, kada i počinje takmičarski ciklus za učenike muzičkih škola u Srbiji, daju velike nagoveštaje novih uspeha mladih kraljevačkih talenata iz ,,Mokranjca". Sa četiri do sada održane veće takmičarske smotre, učenici ove škole vratili su se sa brojnim značajnim nagradama. U januaru je u Beogradu održano Međunarodno takmičenje trubača, pod nazivom ,,Vučko fest", na kojem su trojica muzičkih osnovaca - Vladan Luković, Vladimir Klem i Nikola Mirosavić (svi iz klase Srđana Radosavljevića, profesora) osvojili - prve nagrade.
   Početkom ovog meseca nastavljen je ,,zlatni niz" uspeha učenika iz ,,Stevana Mokranjca". Najpre je u Šapcu održano Međunarodno takmičenje mladih pijanista, sa kojeg se sedmogodišnja Mina Ćurčić, iz klase prof. Biljane Mirjanić, vratila kao apsolutni pobednik, i to u kategoriji takmičara do devet godina. Naime, ovoj darovitoj učenici prvog razreda pripale je, takozvana, ,,prva - prva nagrada".
   Otvoreno takmičenje solista i kamernih ansambala duvača ,,Davorin Jenko" u Beogradu takođe je imalo predstavnike kraljevačke Muzičke škole. Darko Perčević, učenik drugog razreda srednje škole, u klasi Dejana Ostojića, profesora klarineta, osvojio je - treću nagradu. Veoma uspešni bili su i takmičari profesora Vanje Azanjca, sa odseka flaute. Sandra Kovačević, učenica prvog razreda srednje škole, osvojila je - prvu nagradu, a njenoj imenjakinji i prezimenjakinji, ali učenici drugog razreda niže muzičke, pripala je - druga.
   Uz već pomenute dosadašnje uspehe na takmičenjima mladih harmonikaša, od kojih je poslednje bilo u Loznici, a sa kojeg su se učenici prof. Marije Stevanović - Nikola Peković i Miloš Beljaković - vratili sa pravim trijumfom (prva nagrada Pekoviću i ,,prva - prva - specijalna nagrada" Beljakoviću, za osvojenih svih sto poena), kolektiv ,,Stevana Mokranjca" zaista ima razloge za zadovoljstvo, ali i motiva da ovo takmičarsko proleće bude još uspešnije.



MODERNA GALERIJA NARODNOG MUZEJA - KRAGUJEVAC - pise Bojana Milosavljevic
Izložba Ivana Milunovića

   Akademski slikar Ivan Milunović iz Kraljeva od prošlog petka samostalno izlaže u Modernoj galeriji Narodnog muzeja u Kragujevcu. Na poziv domaćina, umetnik se predstavlja sa desetak slika većeg formata u tehnici ulje na platnu. Postavka traje do srede, a za Milunovićevu umetničku prezentaciju štampan je i propratni katalog, u kojem je prikaz slikareve poetike potpisao Ljubiša Simović:
   - Ponesen ekspresijom čiste likovnosti - kazuje kritičar - Milunović prepoznaje i oslobođeni, široki prostor velikog formata na kome suvereno i bez straha ispisuje manje ili više autentične tragove. Oni ukazuju ponekad na lutanje ili na traganje, ali uvek sa iskrenom željom da se iznese lični sadržaj.
   Ivan Milunović je pre tri godine završio Fakultet umetnosti u Prištini, a od 1999. godine je član ULUK-a, kao i Udruženja ,,Vladislav Maržik". Grupno je izlagao desetak puta, a u dva navrata bio je i učesnik likovnih kolonija u Vrnjačkoj i Bogutovačkoj Banji.


PROJEKAT ,,ŽIVETI ZAJEDNO" OKRENUT MLADIMA SRBIJE
Osnivaju se učenički parlamenti
   Krajem prošle sedmice u hotelu ,,Termal" u Mataruškoj Banji koordinatori osam nevladinih organizacija sa teritorije Srbije, okupljeni na primeni projekta ,,Živeti zajedno", održali su radni sastanak. Ovom skupu prisustvovali su i predstavnici švajcarske fondacije ,,Pestalozi," koja ovaj projekat finansira. Predstavnik Kraljeva u ,,Živeti zajedno" je nevladina organizacija ,,Iskra."
   Projekat za cilj ima promovisanje suživota u etničkom i kulturnom smislu, a prevashodno je posvećen mladoj populaciji. Biće realizovan kao dugoročan, kroz tri etape u trajanju od po tri godine, a prva se upravo privodi kraju. Na ovom sastanku naglašeno je da je u potpunosti ostvaren jedan od prvih ciljeva projekta ,,Živeti zajedno" - formiranje nacionalne mreže omladinskih klubova, koji u lokalnim sredinama treba da prepoznaju i definišu određene probleme koji neposredno utiču na kvalitet života mladih, što, naravno, podrazumeva i uticaj na rešavanje takvih okolnosti.
   Uporedo sa sastankom koordinatora nevladinih organizacija, okupili su se i lideri omladinskih klubova iz osam gradova Srbije. U središtu njihovih interesovanja bio je početak ovogodišnje nacionalne kampanje koja se odnosi na formiranje učeničkih parlamenata u srednjim školama, kao svojevrsne ,,institucije" mladih za aktivnije učešće u njihovim radnim sredinama. Đački parlamenti su sporadično već utemeljeni u obrazovnoj mreži Srbije, delimično i u kraljevačkoj opštini, a za sada su pokazali dobre početne rezultate.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige
Gordana Tošić, Milutin Tadić, ,,Hilandarski monah Lazar: prvi srpski časovničar", Kalenić, 2004.
   Ovo interesantno delo izlazi povodom šest stotina godina od pojave mehaničkog časovnika u Rusiji, koji je napravio hilandarski monah Lazar. Ovaj kratki rukopis, kako su sami autori nazvali knjigu, sastoji se iz tri dela. U prvom se upoznajemo sa istorijskim prilikama od boja na Kosovu sve do početka 15. veka, doba u kojem živi monah Lazar. Drugi deo govori o srednjovekovnom poimanju vremena sa posebnim osvrtom na shvatanje vremena u Srbiji toga doba. Ovde možete da saznate pojedinosti o najstarijem poznatom srpskom časovniku, studeničkom sunčanom satu s kraja 13. veka, koji se nalazio na južnom portalu glavne crkve.
   Treći i najvažniji deo rada govori o hilandarskom monahu Lazaru koji se početkom 15. veka, na poziv ruskog kneza Vasilija Prvog obreo u Moskvi da bi za njegov dvor nabavio jedan časovnik. Pretpostavlja se da je monah Lazar svoje umeće pravljenja časovnika naučio u Hilandaru, što i ne treba da čudi, jer su u ovom našem manastiru još u 12. veku znali za neku vrstu mehaničkog sata. O liku i životu ovog monaha ne znamo mnogo, ali se sa sigurnošću može reći da je on sam napravio ovaj glomazni mehanički časovnik, za čiju je izgradnju bilo potrebno imati široka znanja iz astronomije, matematike, arhitekture, slikarstva i vajarstva. Od sata, nažalost, nije ništa ostalo, a poznato je da je on merio vreme oko dva veka nakon svog nastanka.
   Autori ovog dela, gospođa Tošić i gospodin Tadić, univerzitetski profesor, na kraju sa sigurnošću zaključuju da ,,Lazarev časovnik na dvoru u Kremlju predstavlja krunu srpskog srednjovekovnog časomerja nastalog u vreme velikog župana Srefana Nemanje i njegovog sina Save, o čemu svedoči Hilandarski tipik i sačuvani sat Bogorodičine crkve u Studenici".
   U knjizi, što se posebno može izdvojiti, možete da vidite minijaturu iz 16. veka na kojoj je prikazan naš monah kako knezu Vasiliju pokazuje napravljeni časovnik.