Tehno - ekonomske i tržišne prednosti Kragujevca
Za cevovod i sredstva iz Francuske
Krivična prijava protiv Jovaševića
Privatizacija nema alternativu
Teče reka uspomena
Beograd uči od Kraljeva
Samoupravljanje nam je došlo glave!
Razrada strateškog plana
Kraljevčani piju kvalitetnu vodu
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, šah, fudbal

PREDUZEĆE ,,TELEKOM SRBIJA”
Tehno - ekonomske i tržišne prednosti Kragujevca

   Na zahtev ,,Ibarskih novosti” da zvanično objasni najavu izmeštanja dela Telekoma iz Kraljeva u Kragujevac, iz preduzeća ,,Telekom Srbija” stiglo nam je saopštenje, koje u celosti objavljujemo.

   1. Ne samo da se u narednom periodu ne planira seoba telekomunikacionih kapaciteta iz Kraljeva u Kragujevac (kako se ističe u izjavama pojedinaca), već se u Kraljevu, kroz status jedinstvene Izvršne jedinice, omogućava da izrazi svoje specifičnosti tržišnog i drugog okruženja i da obezbedi dalji razvoj telekomunikacionih kapaciteta i usluga, za čije potrebe je Planom investicija u 2005. god. izdvojeno oko 270.000,000 dinara.
2. Izjave koje se daju u javnosti da će doći do otpuštanja radnika u potpunoj su suprotnosti sa usvojenim opredeljenjima i politikom Preduzeća. Novom organizacijom u Kraljevu neće biti viškova radnika, jer će organizacijom Izvršne jedinice svaki zaposleni dobiti svoje radno mesto i mogućnost da, radeći kvalitetno i predano, doprinese ciljevima svog Preduzeća. Tu mogućnost dobiće i ostale organizacione celine na teritoriji Preduzeća, ali uz obavezu da otklone sve neracionalnosti, koje opterećuju funkcionisanje Preduzeća, bez obzira da li su u pitanju radnici Kraljeva, Beograda, Subotice ili Niša.
   ,,Telekom Srbija" a.d., u okolnostima sprovođenja procesa restrukturiranja i tržišnog organizovanja privrednih subjekata države, želi da se orijentiše ka savremenim i uspešnim rešenjima organizovanja i poslovanja. U tom smisli, Preduzeće je otpočelo proces restrukturiranja koji će se odvijati u narednom periodu i koji ima za cilj:
- visoku profitabilnost i efikasnost poslovanja,
- visoku integraciju procesa unutar Preduzeća,
- novu filozofiju odnosa prema korisniku,
- uvažavanje specifičnosti teritorijalnih područja za zadovoljenje korisničkih potreba za telekomunikacionim uslugama,
- optimalizaciju broja zaposlenih.
   Ovakvi ciljevi neminovno se zasnivaju na promenama tj. na odricanju od starih navika i pozicija, pogotovo onih koje su stečene u nadmetanju političkih moćnika iz vremena Miloševićevog režima, a koje su imale za rezultat gubitke i nedomaćinsko poslovanje, čiju cenu plaćaju privreda i građani Republike Srbije i do dana današnjeg.
   U konkretnom slučaju, odluka o sedištu Izvršne direkcije regije Centar doneta je na bazi sledećih principa:
   - Telekom ne sme da ponavlja greške iz prošlosti i da svoje organizacione odluke (koje su pre svega u domenu internih akata Preduzeća) formira na osnovu kriterijuma suprotnih tehno-ekonomskim i tržišnim pokazateljima.
   - Sedište organizacionih celina Preduzeća tj. Izvršnih direkcija regije je rezultat ostvarene koncentracije tehničko-tehnoloških kapaciteta u sistemima Preduzeća, pre svega telekomunikacionih, koji imaju za cilj visoki stepen centralizovanog upravljanja, što je danas opšte usvojeni trend u čitavom svetu (kako u visoko razvijenim zemljama, tako i u zemljama u tranziciji). U tom smislu, nesporno je da je Kragujevac tehnološko-telekomunikacioni centar Centralne Srbije jer se u njemu nalaze:
1. Centrala mobilne telefonije, sa oko 120 baznih stanica, koja pokriva Centralnu Srbiju, deo niške teritorije i celo Kosovo i Metohiju. Sve veze iz mreže fiksne telefonije prema ovoj centrali ostvaruju se preko tranzitne centrale Kragujevac i tranzitne centre Užice (svaka za svoje tranzitno područje);
2. Tranzitni centar Kragujevac je tranzitni centar za mrežne grupe Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Jagodina i Novi Pazar već više od 30 godina. Od 1999. godine tranzitira saobraćaj i za Kosovo i Metohiju;
3. SMIN čvor (Serbian Multimedia Internet Netnjork) za celu Centralnu Srbiju;
4. Čvor Frame relay mreže za Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Jagodinu i Novi Pazar;
5. Access point (pristupna tačka) za IN platformu (inteligentne mreže) i SPC tačka za sve nove servise za CS;
6. Regionalni centar 988 za Centralnu Srbiju.
Osim toga, u Kragujevcu se malazi Nadzorni centri, i to:
1. Centar za nadzor signalizacije No 7;
2. Centar za nadzor i distribuciju sinhronizacije;
3. Nadzorni centar (NMC) za SIEMENS/EWSD za celu Centralnu Srbiju;
4. Nadzor regionalnog optičkog prstena R 15 (KG, KV, KŠ, JA, ARV, V. Banja...)
5. Nadzor regionalnog optičkog prstena R 16 (KG, KV, Raška, NP, PP, UE, ČA,...) u fazi montaže;
6. Centar za baždarenje ploča za region Centralne Srbije.
   Napominjemo da i po prostornom planu Republike Srbije postoje četiri grada u Republici i to: Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš. Oni su privredni centri regiona u domenu obrazovanja, zdravstva, državnih institucija, pa samim tim i telekomunikacija.
   Sa stanovišta tržišnih pokazatelja, važno je napomenuti da, prema poslednjem popisu stanovništva, Kragujevac, na užem gradskom području, ima skoro dva i po puta više stanovnika nego Kraljevo.

GENERALNI DIREKTOR
,,TELEKOM SRBIJA" a.d.
Mr Draško Petrović

DR VLADAN KARAMARKOVIĆ, NAČELNIK RAŠKOG OKRUGA - piše Predrag Marković

Za cevovod i sredstva iz Francuske

   Povodom Dana voda, dr Vladan Karamarković kaže za ,,Ibarske novosti":
   - Kao dugoročno rešenje vodosnabdevanja Kraljeva prihvaćen je i u planska akta regiona i opštine uvršten regionalni sistem Studenica-Lopatnica. Vrednost investicije prelazi 100.000.000 evra i u ovom trenutku ona je neprihvatljiva za lokalnu upravu i Republiku - kaže Karamarković. - Najbrži i najracionalniji način da Kraljevo u naredne dve do dve i po godine obezbedi dovoljnu količinu kvalitetne vode za piće je sanacija postojećih izvorišta u Žičkom i Konarevskom polju, izrada postrojenja (fabrika vode) za predtretman i finalni tretman vode za piće i zaštita vodotoka Ibra na delu od Mataruške Banje do Kraljeva. To nije nova ideja, već sastavni deo postojećeg projekta Studenica-Lopatnica, u kome je izgradnja fabrike vode bila predviđena u poslednjoj fazi projekta, a sada joj se daje prioritet. Za realizaciju ovog projekta postoji idejni i glavni projekat i najvećim delom su rešeni imovinsko-pravni odnosi. Izgradnjom priključnog cevovoda, čija investicija je u toku realizacije, Kraljevu bi se omogućio protok od 400 litara vode u sekundi, što je pri normativu potrošnje od 200 litara po čoveku dovoljno za napajanje grada od 180.000 stanovnika. Kraljevo želi da se u realizaciju uključe i drugi potencijalni korisnici voda. Obavljene su konsultacije sa Evropskom investicionom bankom i jednom francuskom bankom koja je obezbedila sredstva od 100.000 evra za Srbiju. To su takozvani meki krediti sa grejs periodom od 10 godina i rokom otplate od 20 godina. Preduslov za dobijanje kredita je da njegov garant bude Vlada Republike Srbije. Očekujemo angažovanje delegiranih prestavnika SO Kraljevo u Skupštini i Vladi Republike Srbije, kako bi se ovaj projekat realizovao. Za dalje aktivnosti neophodno je uključenje lokalne samouprave, SO i Direkcije za planiranje i izgradnju, kao nosilaca realizacije investicije.
   Karamarković nam je na kraju rekao da lokalna samouprava, iz sredstava za uređenje javnog i ostalog građevinskog zemljišta, ima mogućnosti da otplaćuje eventualni kredit.

OPŠTINSKI ODBOR DEMOKRATSKE STRANKE - piše Rajko Sarić
Krivična prijava protiv Jovaševića

   Opštinski odbor Demokratske stranke u Kraljevu, u sredu je Opštinskom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv dr Ljubiše Jovaševića zbog samovlasnog priključenja na elektromrežu.
   U obrazloženju krivične prijave, koju je potpisao Slobodan Mihajlović, predsednik OO DS, navodi se da je dr Jovašević, iz Mataruške Banje, Obilićeva br. 1, Elektrodistribuciji Kraljevo 1. jula 1998. godine podneo zahtev za izdavanje saglasnosti za priključenje stambenog objekta na katastarskoj parceli br. 1619/1, na distributivni sistem. Odlučujući o zahtevu, ED Kraljevo je u julu donela rešenje kojim se odbija kao neosnovan predmetni zahtev, uz obrazloženje da ne postoje tehnički uslovi za priključenje i da je bezuspešno protekao rok koji je ostavljen podnosiocu zahteva za zaključenje ugovora o izgradnji nove elektroenergetske mreže, odnosno o finansiranju izgradnje - rekonstrukcije elektroenergetskih objekata višeg naponskog nivoa.
   Međutim, iako nije pribavljena elektroenergetska saglasnost, navedeni stambeni objekat je priključen na distributivni sistem, i to samovlasno ili prekoračenjem službenog ovlašćenja odgovornog lica u ED Kraljevo. Izvršenjem ovog dela pribavljena je korist podnosiocu zahteva i naneta šteta ED u visini troškova stvaranja tehničkih uslova za priključenje tog stambenog objekta na distributivni sistem, navodi se između ostalog u krivičnoj prijavi koja je novinarima prezentovana na redovnoj konferenciji za novinare.
   Demokrate se pitaju kakva će biti sudbina ove prijave, jer imaju i zamerke na rad pravosuđa u Kraljevu, odnosno na kadrovsku politiku u pravosudnim organima.
   - Krajem prošle godine na mesto zamenika Okružnog javnog tužioca (OJT) dolazi Avram Antonijević, čovek bez dana radnog iskustva, ali je svojevremeno bio kandidat DSS za odbornika i član Opštinske izborne komisije. Istovremeno, sa tog mesta smenjena je Jelena Danojlić, dugogodišnji sudija Opštinskog suda i uspešni zamenik Okružnog javnog tužioca. Na drugoj strani, pak, Visoki savet pravosuđa predlaže, a u Skupštini biva izabrana, Marina Ilić za sudiju Okružnog suda. U tome ne bi bilo ništa čudno da Ilićeva prethodno nije prošla reizbor na mesto zamenika Okružnog javnog tužioca i četiri puta bezuspešno pokušavala da se vrati na to mesto - rekao je Mihajlović i postavio pitanje ,,važe li isti kriterijumi za oba mesta?”.
   Mihajlović se zapitao da li je moguće da u Kraljevu nema dovoljno kadrova za mesto načelnika SUP-a, već se na to mesto postavlja čovek iz druge opštine.
   - Ne umanjujući kvalitet i sposobnost aktuelnog načelnika, postavljam pitanje ,,Da li Kraljevo ima takav kadar sa teritorije svoje opštine?”. Tim pre što je SUP Kraljevo u proteklom periodu postigao velike rezultate - rekao je Mihajlović.

SAMOSTALNI SINDIKAT O PRIVATIZACIJI - piše Dragan Vukićević
Privatizacija nema alternativu

    U 16 privatizovanih preduzeća na području kraljevačke opštine broj zaposlenih sa 1.200 sveden na 810 • Uprkos brojnim zamerkama, Samostalni sindikat zamera što se privatizacija sporo odvija • Jedanaest preduzeća na listi čekanja novog vlasnika

   Sva privatizovana preduzeća obavila su upis statusa kod Trgovinskog suda, uprkos podacima da u nekim slučajevima nisu ispunjeni svi uslovi za upis, u jednom broju preduzeća došlo je do smanjenja kontinuiteta osnovne delatnosti, a u jednom slučaju došlo je i do gašenja osnovne delatnosti. Ovo je konstatovano juče na sednici Opštinskog veća Saveza samostalnih sindikata opštine Kraljevo, posvećenoj analizi do sada obavljenih privatizacija preduzeća na području kraljevačke opštine. Takođe je rečeno da nema dovoljno investicionog ulaganja u osnovnu delatnost preduzeća, a da druga delatnost nije započeta, kao i da je u nekim slučajevima preduzeće dodatno opterećeno davanjem zaloga, odnosno hipoteke, protivno kupoprodajnom ugovoru.
   Samostalni sindikat zamera Agenciji za privatizaciju što ne sprovodi veću kontrolu kupoprodajnih ugovora, mada ima pravo da raskine ugovor ili da insistira da se uočene nepravilnosti otklone. Iskazano je i nezadovoljstvo što niko, pa ni Agencija i Revizorska kuća, kojima je to dužnost kako je rečeno, ne proverava validnost dokumentacije koja se dostavlja na uvid prilikom kontrole.
   – U 16 privatizovanih preduzeća smanjen je broj zaposlenih - rekao je Desimir Mionić, predsednik Opštinskog veća SSS. - U tim preduzećima pre privatizacije bilo je zaposleno 1.200 radnika, a sada 810. Otpuštanje zaposlenih u suprotnosti je sa odredbama kupoprodajnog ugovora, ne poštuju se odredbe socijalnog programa, naročito one koje obavezuju novog vlasnika da se materijalno obezbede radnici koji ostaju bez posla.
   Mionić je ukazao da je došlo do zastoja u isplatama redovnih i zaostalih zarada iz kolektivnog ugovora i da ima slučajeva da se radnicima isplaćuju neto zarade ili samo minimalne zarade, a da se ne uplaćuju doprinosi i porezi na zarade.
   Uz konstataciju da bez obzira na sve manjkavosti privatizacija nema alternativu, Samostalni sindikat zamera sporost procesa privatizacije, što se posebno negativno odražava na preduzeća koja su obavila sve pripreme i nalaze se „na listi čekanja”. U njima se otežano posluje, a od privatizacije se očekuje da će se revitalizovati i da će se stvoriti ambijent za normalan rad.
   Mionić je ocenio da u preduzećima i dalje postoji strah od novog vlasnika, neuvažavanje socijalnog programa, neselektivnost kupca pri čemu se ne ispituje poreklo kapitala kupca, već da je cena odlučujući faktor. On takođe zamera Agenciji za privatizaciju što se na dozvole za neophodne investicije čeka neopravdano dugo i da se u tom periodu nelikvidnost uvećava,
   Na listi čekanja za sprovođenje privatizacije u opštini Kraljevo nalazi se jedanaest preduzeća. Najznačajnija među njima su Konfekcija „Rudnik”, čija se jedna fabrika nalazi u Kraljevu, Holding kompanija Fabrika vagona, u kojoj je završen program restrukturiranja, određen je tenderski način prodaje i fabrika čeka izlazak na tender. I „Magnohrom”, u koji su uvedene privremene mere još 2001. godine, nalazi se „na čekanju”. U „Magnohromu” je urađen socijalni program, određen je finansijski konsultant, a preliminarnom studijom koja je sačinjena krajem prošle godine predložen je način organizacionog i finansijskog restrukturiranja kao i model privatizacije.

PRIVATIZOVANI
   U Kraljevačkoj opštini, ne računajući „Pekarstvo” koje je pre dve sedmice dobilo novog vlasnika, privatizovano je 16 preduzeća. To su: „Agrosrbija”, „Elektron”, „Getaldus”, „Gvožđar”, „Hladnjača”, „Janhari”, „Plan”, „Poljopromet”, „Rekreaturs”, „Sigurnost”, „Slovo”, „Solidnost”, „Stari Jasen”, „Stil”, UTRO „Srbija” i Keramika.
   U opštini Vrnjačka Banja „Autoprevoz”, „Alumin ETC” i „Šumadija”, a u Raški šest preduzeća: „Brvenik”, „Dragoljub Paunović”, „Drvojop”, „Feš“, „Pro-galan” i „1. maj”.

I KAD GODINE PRIMETNO IZMIČU, NE NESTAJE SVE - piše Marko Slavković
Teče reka uspomena
   Natalija - Caca Žunić je, svojevremeno, bila jedna od retkih medicinskih sestara sa diplomom više škole i jedna od retkih pedagoga sa fakultetskom diplomom u celoj Srbiji • ,,Sestra Crvenog krsta Jugoslavije, to sam danas ja”
• Kako su vojnici na civilnom služenju vojnog roka u Crvenom krstu Kraljeva u Nataliji pokrenuli reku uspomena

    Ako je po zasluzi, Natalija Žunić ne bi trebalo da živi u neadekvatnom, malom, stanu u Kraljevu. A živi. Živi sa knjigama i uspomenama. Ili, obrnuto. Svejedno.
   Natalija je rođena u Grdici, pre više od sedam decenija, od oca Ljubiše i majke Desanke Glavonjić. Od rođenja, pa do panzionisanja, Natalija je jedino bila znana kao Caca. Ako je tako bilo, tako neka i ostane.
   Caca je osnovnu školu učila u Kraljevu i Jarčujku, malo u ,,državnoj” zgradi, malo u privatnoj kući. Takvo je bilo vreme, takve su bile prilike, tako je, u krajnjem, moralo. Caca se i danas, posle toliko godina, seća detalja iz tog perioda. Na primer, seća se da snegovi i smetovi nikada, kao tada, nisu bili toliko veliki, a zime toliko hladne. Mora da je, zaista, tako bilo, mada ne bi bilo čudno da čuva tu sliku i zato što je bila mala i slabašna. Svejedno. Važnije je da je Caca bila prva u školi, odlikaš, najbolja. I važno je da se sa radošću seća svih reči na priredbi povodom Svetog Save, đačke slave. Nije mala stvar popeti se na binu, a sva rodbina prisutna, i stotine očiju uprte u nju. Pa, ajde sad, pogreši, zbuni se, ako smeš!

,,VOJNIČKO PISMO”
   Caca je imala čast i da, kao učenica osmoletke, na otvaranju nove škole u Jarčujku, recituje tada poznatu pesmu ,,Vojničko pismo”. Tu pesmu Caca je, zapravo, ovih dana dovela u vezu sa vojnicima koji civilno služe vojni rok u Crvenom krstu Kraljeva, što je, opet, bio povod našem susretu. Ovi vojnici su joj, kaže, vratili slike iz detinjstva, zajedno sa prvom recitacijom... Ali, idemo redom.
   Osmoletku je Caca, iz porodičnih razloga, učila u Kraljevu i Beogradu. U Beogradu joj je, naravno, u svakom pogledu bilo prelepo. Gde, inače, može biti bolje nego kod materijalno i fizički baš dobrostojeće tetke! Uostalom, Caca je tu prvi put videla kristalne čaše, kineske šolje, noćnu lampu sa abažurom, a prvi put je i jela prave pravcate čokolade. Caca je, takođe, tada prvi put obula lakovane cipele i obukla kaput sa dva lica. Ej!
A u to vreme, mnogi tako nešto nisu mogli ni da sanjaju. Pa ni Caca, do tada. Jer je iz Grdice u Beograd došla u haljini sašivenoj, zamislite, od nekog padobrana! I pored sve te lepote i dobrote kod tetke, Caca se, ipak, osećala nekako prazno, jer nije bila pored brata i sestre. Kad o tome priča, ona i sada zaplače, zato što je Cacina majka, pre nego što će se upokojiti, izgovorila reči koje je Caca, najstarije dete, shvatila kao obavezu i odgovornost: ,,Šta će biti sa mojom decom kad mene ne bude?’’

TAJNE LEKA
   I Caca je, kao i mnoge druge učenice, na početku školovanja, imala žarku želju da bude učiteljica. Međutim, kao srednjoškolka, razmišlja u drugom pravcu i pokazuje iznenadno interesovanje za lekove. Šta je to lek? Zašto nije bilo leka protiv tuberkuloze? Kakva je to tajna? Preovladavaju ta i slična pitanja, pa se Caca ,,prelama” i upisuje Višu medicinsku školu u Beogradu, kao druga generacija sa svega petnaest studenata. Caca je diplomirala u roku, sa prosečnom ocenom osam i po.
   - To je najlepši, najsigurniji i najzaštićeniji deo moga života. Pravi jugoslovenski koledž - naglašava Caca.
   Iako je diplomirala sa vrlo visokom ocenom, iako je za višim medicinskim sestrama, posebno tada, bila ogromna ,,potražnja”, Caca nije mogla da bira ustanovu i mesto zaposlenja. O tome su odlučivali drugi. U njenom slučaju, odlučilo je rukovodstvo škole i uputilo je u Vojno-medicinsku akademiju, ni manje, ni više, nego direktno kod izuzetno cenjenog, ali i strogog, profesora Isidora Pape. Tako je počela. Posle godinu i po dana, na očevu intervenciju, Caci dozvoljavaju odlazak u Kraljevo, mada jedva.
   U kraljevačkoj bolnici, kao glavna sestra, Caca radi samo mesec dana, a onda je direktor bolnice upućuje u tek otvorenu Medicinsku školu, da predaje stručne predmete. Tokom leta, Caca je opet radila u bolnici. Morala je, jer je Medicinskoj školi ,,data na uslugu”. Ona davnašnja želja, da bude učiteljica, u njoj se ponovo budi i Caca odlučuje da radni vek provede u prosveti. Tako je i bilo. Od ukupno četiri decenije, Caca je više od trideset osam godina učila i vaspitavala buduće medicinare. Penzionisana je pre osam godina.

DUH MLAD, ŠTA BI SA TELOM?
   Sve do odlaska u penziju, Caca se stalno osećala mladom, iako su godine prolazile.
   - Nedavno sam se našalila: duh mi je još uvek mlad, a šta bi sa telom?
   Taj osećaj mladalačkog duha svojevremeno je Cacu opredelio da stekne i diplomu profesora pedagodije. Nije na odmet da i knjiški tačno zna šta je pedagoški, a šta ne. Zbog toga.
   Tokom svih godina rada u školi, bez izuzetka, pored Cacinog imena uvek je pisalo da se naročito ističe, uz dodatak da je profesionalno opterećena.
- Volim što je to tako napisano, jer sam svoju profesiju ponosno držala. Moralo je tako. Tako mi je škola dala zadatak i to je bilo u meni. A danas, kao sestra Crvenog krsta Jugoslavije, to sam ja - sa ponosom naglašava Caca.
Istina, Cacina sadašnja komunikacija sa ljudima malo je osiromašena, jer nije svejedno kad se iz te mladosti, iz tih odgovornosti, dođe u tridesetak kvadrata relativne usamljenosti.
   - Kad su me oni mladići, vojnici na civilnom služenju vojnog roka u Crvenom krstu Kraljeva, posetili pre izvesnog vremena, oni su u meni pokrenuli reku sećanja. Ne samo sećanje na ,,Vojničko pismo”, koje sam recitovala kao dete, već i na mog dedu solunca, koji je sigurno imao zaštitu Crvenog krsta, ali i na mog oca, koji je bio u zarobljeništvu i dobijao pakete - gotovo kroz plač govori Caca.
   Caca, sestra Crvenog krsta Jugoslavije, izražava zadovoljstvo što postoji neko ko se nekoga seća. S tim u vezi, ima puno reči hvale za rukovodstvo i celokupan kadar Crvenog krsta Kraljeva, među koje svrstava i pominjane vojnike. S razlogom.

PROJEKAT ,,IZABRANI LEKAR” SELI SE U PRESTONICU - piše Rajko Sarić
Beograd uči od Kraljeva

   Projekat ,,Izabrani lekar”, koji je u Domu zdravlja u Kraljevu doživeo najviše ocene nadležnog ministarstva, biće ,,preslikan” u 16 domova zdravlja u Beogradu, ali i u druge zdravstvene ustanove u Srbiji

   Projekat ,,Moj lekar”, koji je se realizuje uz finansijsku pomoć Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, doneo je prve rezultate i veoma pozitivne ocene Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
   - Zdravstveni sistem naše zemlje bi doživeo nešto neverovatno pozitivno kada bi samo deo načina rada u primarnoj zdravstvenoj zaštiti Doma zdravlja u Kraljevu bio implementiran u druge zdravstvene ustanove - naglasili su dr Ivan Radojković, gradski sekretar za zdravstvo u Beogradu i njegov zamenik dr Jasmina Savić - Joksimović. Oni su prošle nedelje posetili Zdravstveni centar ,,Studenica” kako bi se konkretnije upoznali sa rezultatima ovog projekta.
   - Nadam se da ćemo novi metod organizovanja zdravstvene službe, kakakv ima Kraljevo, uspeti da implementiramo u Beogradu, naravno uz pomoć Ministarstva za zdravlje i cele Srbije. S obzirom na to da u Beogradu radi 16 domova zdravlja, četiri KBC, odnosno da je koncentrisano oko 67 odsto svih zdravstvenih kapaciteta Srbije, to bi bio veliki uspeh i pomak napred u modernom pristupu pacijentu i odnosu lekar-pacijent. Znam da vi mislite da ovo što imate nije toliko značajno, ali mi, koji smo danas došli da vas posetimo, najbolje smo svesni vašeg uspeha. Zato i znamo koliko je bitno da, kao pionirski primer, projekat koji je zaživeo u vašoj ustanovi, u vašem Domu zdravlja, bude preslikan u druge zdravstvene ustanove u Srbiji - rekao je gradski sekretar dr Radojković.
   Projekat MKCK uz pomoć lokalne samouprave i Doma zdravlja zajednički je uspeh.
   - Verujemo - rekao je gost iz Beograda - da ćemo i mi u Beogradu imati takvu pomoć.
   Beograd je već počeo da realizuje ovakav projekat u Domu zdravlja u Obrenovcu, implemnatcijom iskustava lekara iz Kraljeva.
- Sve ovo što sam rekao ima jednu poruku: vaš uspeh je toliko veliki da apsolutno morate biti ponosni i zato raduje činjenica da je i lokalna samouprava, znači politika, raspoložena da Projekat pomogne na svakojaki način, bez obzira koliko to bude koštalo - rekao je dr Radojković.
Zamenik gradskog sekretara za zdravstvo dr Jasmina Savić - Joksimović naglasila je da se u Evropu ne ulazi samo zakonima, već i delima kao što je savremeni zdravstveni sistem, moderan pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
   - Mnoge zemlje u okruženju, koje nisu pretrpele ni delić razaranja koji je pretrpela naša zemlja, nemaju danas bolje organizovanu zdravstvenu službu od zdravstvene službe u kraljevačkom Domu zdravlja. Možda nemaju ni gore, ali bolje sigurno nemaju. Najbitnije je da se vrati osmeh na lica i lekara i pacijenata. Prosto me je fasciniralo da su u Domu zdravlja u Kraljevu nasmejani i jedni i drugi. To u Beogradu nije slučaj - rekla je dr Savić - Joksimović.

 MILENTIJE ČAMPAR, DIREKTOR „PEKARSTVA” - piše Dragan Vukićević
Samoupravljanje nam je došlo glave!

   Svi primeri dosadašnje privatizacije pokazali su da su firme od početka procesa privatizacije pa sve do prodaje, doživljavale nagli pad svoje vrednosti, da su bile vrlo jeftine za kupovinu i na meti pojedinih prevaranata i profitera. Znači, reč je o ljudima koji su hteli da naglo uvećaju svoj kapital, a te firme su za njih bile jeftine - kaže Milentije Čampar, direktor nedavno privatizovanog „Pekarstva”, govoreći o svom iskustvu, odnosu privrednika i političara prema privredi, lokalpatriotizmu, radnicima i neradnicima..

    - Tačno pre dve godine, kada sam imenovan za direktora, firma je trebalo da ode na aukciju i trebalo je da ja potpišem taj završni papir. Međutim, to nisam prihvatio jer nisam učestvovao u prethodnom procesu privatizacije. Zatražio sam novu konsultatntsku kuću i država je pozitivno odgovorila na taj zahtev. U ove dve godine mi smo uspeli da „dignemo” vrednost pekare sa 80 na 147 miliona dinara. Početna vrednost pre dve godine bila je 10,5, a pre dve sedmice na aukciji je imala početnu cenu 26 miliona. Investicije su tada bile oko sedam miliona dinara, a sada oko 35. Drugim rečima, sve vrednosti firme mi smo uzdigli na mnogo viši nivo - kaže u intervjuu „Ibarskim novostima” Milentije Čampar, direktor „Pekarstva”, svega dve sedmice posle, po svim pokazateljima, uspešno sprovedene privatizacije najvećeg pekarskog preduzeća u Kraljevu. Koliko je intersovanje bilo za „Pekarstvo” dovoljno govori podatak da je na licitaciji učestvovalo šest pravnih lica, da je postignuta (ne)očekivano visoka cena, a da je novi vlasnik Vujadin Janković iz beogradskog „Univerzala” u obavezi da investira u prvoj godini 35 miliona dinara, što je ujedno i najviše ostvaren iznos investicija od svih 17 do sada privatizovanih firmi u Kraljevu. Koji je recept za dobru privatizaciju?
   - Svi primeri dosadašnje privatizacije - kaže Čampar - pokazali su da su firme od početka procesa privatizacije pa sve do prodaje, doživljavale nagli pad svoje vrednosti, da su bile vrlo jeftine za kupovinu pojedinim prevarantima i zlonamernicima, tako da kažem. Znači, reč je o ljudima koji su hteli da naglo uvećaju svoj kapital, a te firme su za njih bile jeftine. Postoji i taj proces u kome država traži svoj deo, a i radnik očekuje svoj deo. Zakon je u rukama države, ko je jači, taj dobija. A uvek dobije država, a radniku ne ostaje praktično ništa. Državi je, recimo otvoreno, interes da preduzeće ode na aukciju sa nižom početnom cenom, kako bi se privukao veći broj ponuđača koji bi na aukciji postigli što viši iznos, koji opet odlazi u budžet države. Međutim, inesticija koju je kupac obavezan da uloži u kupljenu firmu, jedini je iznos koji je u interesu radnika i preduzeća, pa i samog grada, ako hoćete. Znači, investicija je jedina obaveza kupca i obaveza koja je usmerena prema samom preduzeću i radnicima. Najpoštenija privatizacija je ona iz ’97, ’98, ne sećam se kada je taj zakon usvojen, a trajao je svega šest meseci. Ko je tada uvećao kapital i ko je tada podelio radnicima akcije firme, oko 64 posto, taj je svoje preduzeće dobro pripremio za privatizaciju i zaštitio radnike. Pojedine pekare nisu išle na aukciju, i taj državni deo od 34 posto bio je neinteresantan za aukcijsku prodaju. Međutim, budući vlasnik se obraća direktno radnicima i nudi određeni iznos za akcije, da li sto ili dvesta evra nebitno je, ali sam radnik bira svoju sudbinu i uzima određenu svotu novca za svoj minuli rad od novog vlasnika. Uz to, obavezan je i socijalni program koji obezbeđuje dalji rad. Takav su primer pekare u Velikoj Plani i Surdulici. To su najpošteniji oblici privatizacije, posmatrano iz ugla radnika. Međutim, tu država nije uzimala ništa. Posle toga usledio je novi oblik privatizacije koji država prilagođava svojim interesima. Kroz aukcije i tendere profitira jedino država. I tu je najveći problem, jer država posle privatizacije ne razmišlja više o radnicima. Njoj je cilj da prikupi što više novca u budžet od prodaje preduzeća.

FORMULA USPEHA - SMANJITI TROŠKOVE
   • „Pekarstvo” je sedamnaesto preduzeće privatizovano u Kraljevu. Već od samog početka, pre nego što je i protekao investiciioni period od godinu dana, za nju se kaže da je do sada najuspešnija. Koji su to parametri uspešnosti?
   - Mi smo pre svega uvećali vrednost firme, da se ona proda što skuplje. Jer, ono što neko plati skuplje, to više ceni i poštuje. Ako je nešto jeftino, to niko ne ceni niti poštuje. Svojim zalaganjem, radom i štednjom, radnici „Pekarstva” su uspeli da postave svoju firmu na zdrave osnove. Najveća zarada za jednu firmu jeste smanjenje troškova. A mi smo to postigli. Znači, ja kao direktor nisam koristio pojedine povlastice, da službenim autom odlazim kući, da mobilni telefon plaća firma, da finansiramo razna sponzorstva, a zbog čega, priznajem, trpi i grad, jer mi smo u lancu povezani. Ja sam morao kao privrednik da sve rashode „srežem” da bi moja firma opstala. Jer, ako nema za nas, onda nema ni za druge, a kada ima za privredu, onda mora da ima i za sve ostalo.
   • Šta donosi vlasnička promena? Kako će to da se odrazi na samu firmu, a kako na grad, budući da ste vi najveći gradski snabdevač pecivom?
- Ja bih najviše želeo da ovaj razgovor obavimo kada se sprovede program investicija. Mi razgovaramo svega desetak dana posle aukcije, a investicije moraju da se sprovedu za godinu dana... Mi smo vlasniku „Pekarstva” predali specifikaciju najneophodnijih investicija i on se sa time saglasio. A ono što je najneophodnije za pekaru, to je najneophodnije i za grad. Mi imamo, da tako kažem, krševe od kamiona. Znači, najneophodnija su vozila, da pekara i ovaj grad dobiju vozila kakva zaslužuju, kada je reč o isporuci i transportu hleba. Potom, da dobijemo najsavremenu peć za peciva i to je najprioritetnije, što će i sam grad da oseti. Drugo, nama nije cilj da se bavimo samo pekarskim poslom. Mišljenja smo da ćemo moći da otvorimo i nova radna mesta, ali to je duži proces. Ono što će brzo grad da zapazi jesu novi kamioni i nova tehnologija koja će da se primenjuje. Ja od vas, kao novinara, očekujem da zabeležite i te investicije na koje je novi gazda obavezan, jer ovo su tek prve impresije posle privatizacije.
   • Nije tajna da direktori uglavnom obezvređuju vrednost preduzeća uoči privatizacije. To sa „Pekarstvom” nije slučaj. Šta je Vama rekao novi vlasnik, pošto je firmu kupio za sto miliona više od početnih 26 miliona dinara?
   - Pa, on je izjavio da je privatizacija profesionalno odrađena, da je država dobila svoj deo, ali i firma, budući da je reč o visokom iznosu obavezne investicije. Mogu samo da prenesem svoj utisak da novom vlasniku nije zasmetala ovolika vrednost „Pekarstva”.

ZAŠTO FIRME IDU U BESCENjE
   • Budući da je „Pekarstvo” prodato najskuplje od svih u Kraljevu do sada privatizovanih firmi i da vlasnik ima najvišu obavezu investicija od 35 miliona dinara, a da je na drugom mestu bio „Gvožđar” sa 15,2 miliona obaveznih investicija, a za UTRO „Srbiju” taj iznos je manji od pet miliona, kako Vi ocenjujete uspešnost dosadašnje privatizacije 16 preduzeća u Kraljevu. Uz konstataciju da po parametrima važite za jednog od najsupešnijoh direktora u opštini. I šta savetujete rukovodiocima firmi kojima tek predstoji privatizacija?
   - Najbolnija tačka privatizacije, neke firme ili nekog direktora, jeste kada ga ne proprati lokalna vlast. Politika igra mnogo veliku ulogu u svemu ovome. Različite su struje, različiti su interesi kupaca, mi smo firma koja nije bila atraktivna sa nekakvim objektima koji bi se prodali i na osnovu kojih bi kupac „izvadio” pare. „Pekarstvo” je mogao da kupi samo onaj ko ima novac i koji ima viziju razvoja ovog posla i koji je već u njemu. Međutim, kada govorimo o drugim firmama koje su u Kraljevu privatizovane, mislim da grešimo kada optužujemo valsnike i gazde. Možda neki od njih više i nisu gazde tih firmi... Mislim da treba optuživati one koji su dozvolili takvima da kupe te firme. Nikada nije kriv, ja to tako kažem, radnik što je neradnik, nikada nije kriv vlasnik što je kupio tako, jer je to njemu neko omogućio. Ne mogu sada da tvrdim da sam ja uspešno pripremio firmu za privatizaciju i da optužujem druge direktore. Možda oni nisu mogli, možda nisu znali, a najverovatnije da nisu imali pomoć ili dobronamerno uputstvo od nekoga kako to treba uraditi. Dakle, te firme su najpre obezvređene...
   • Ko je to tako učinio?
   - ... Nemojmo da kažemo da su isključivo rukovodioci krivi, a da su radnici ispravni. Svi zajedno su krivi za to što je firma dovedena tu gde je stigla. A zašto je do toga došlo? Da je društveni sektor valjao, ne bi propao. Dakle, nisu krivi ni radnici, ni rukovodioci, kriv je – sistem! Sistem omogućava da ljudi više nemaju morala, da imaju druge interese, da će radnik iz „Magnohroma” da iznese ringlu na pijacu, da će ovaj da iznese ovo, onaj ono, misleći da je obogatio svoju kuću time što je obezvredio firmu, a on će i dalje da se zove radnikom... Hoću da kažem: nisu krivi ni rukovodilac ni radnik, kriv je sistem koji je to sve omogućio. Neću da se bavim politikom, ali mislim da su koreni ovoga unazad pedeset godina. Da smo krenuli u privatizaciju posle Drugog svetskog rata, gde bi nam kraj bio, i nemojte mislite da je nama u „Pekarstvu” bilo lako da povećamo vrednost preduzeća, da pet puta povećamo obaveznu investiciju. To su bile muke, ali meni je sada lako da govorim kada je to završeno. Ali ove dve godine, ta borba sa tržištem, sa navikama, sa krševima od vozila, sa viškom zaposlenih, sa navikama ljudi da ono što je njegovo jeste isključivo njegovo, a ono što je moje da je i njegovo... E, to nije bilo lako postići, a još ako nema vlasti da vam pomogne, da vas uputi, izuzev opštinskog menadžera Jovana Nešovića, koji mi je omogućio pristup Vladi Srbije i mnistartsvu za privredu, onda smo i mi mogli da završimo kao što je prošao „Poljopromet” i „Hladnjača” i one kuće u kojima je sprovedena loša privatizacija.

POLITIČARI I SLEPI I GLUVI ZA PRIVREDU
   • Posle svega, za Vas ipak mora da se kaže da ste uspešan direktor i jedan od najuspešnijih u Kraljevu u ovom trenutku.
- Hvala vam na toj konstataciji, ali voleo bih više da se radi u nekom srećnijem vremenu, da nas u gradu ima više stručnih, sposobnih, da možemo da razmenjujemo iskustva i mišljenja, opštu strategiju razvoja, to bi bila sreća za sve. A kako sada ja mogu da pomognem recimo „Magnohromu”, osim tako što sam pre dve godine njima otpisao kamate, Fabrici vagona prolongiramo plaćanje... To je tužno.
   • Da li Vam se obraćaju za savet drugi direktori u čijim preduzećima predstoji privatizacija?
   - Mogu samo da kažem šta treba uraditi i kako do toga doći. Nemojte sada da pomislite da sam ja nešto izuzetan. Ne, ja sam samo radio na osnovu iskustva drugih koji su to već uradili. Video sam kako su drugi grešili, za ove dve godine obišao sam mnoge pekare i mnoge firme. Na osnovu takvog iskustva došao sam do onoga šta i kako treba da se uradi... Inače, obraćaju mi se za savet, pa i iz drugih gradova... I ja uvek ponavljam da svaki menadžer mora da se bori da kapital ostane u firmi, da svaki lokalni političar treba da se bori da se preduzeća što bolje prodaju, a tu mislim pre svega na visinu obaveznih investicija, jer je to u interesu i radnika i grada u celini. Ako investicije nisu visoke, onda ste ili unapred prodati, ili ste spremani kao preduzeće za nekoga, ili će firma otići za džabe.
   • Zašto, hipotetički posmatrano, niste Vi upropastili „Pekarstvo” u dilu sa budućim vlasnikom, a za sebe prigrabili, recimo, proviziju od, navedimo, sto hiljada evra?
   - Pa, znate kako, to su već providne stvari. Ja vam garantujem da će većina direktora čije su firme propale, ni krivi ni dužni, biti krivi za ono što su uradili. I njih će uvek kriviti. A oni možda nisu uzeli ni dinar. Ali obuhvatite sve ovo što sam rekao: propali su i zbog društvenog vlasništva, i zbog sistema, i zbog neradnika, i zbog ukupnog ambijenta.
   • U čemu je onda Vaša lična satisfakcija?
   - Ja bih voleo na kraju godine da mi bude puno srce, da maksimalnom osavremenimo pekaru kroz tih 35 miliona investicija, da dobijemo zdravo preduzeće u najboljem smislu, mada smo mi to i sada u pogledu poslovanja ostvarili, ali zdravo i kada je reč o savremenoj tehnici i opremi. E, tada će mi biti puno srce!
   • Da li Vas je neko pozvao iz vlasti, politike, da Vam čestita na uspešnoj privatizaciji, barem prema prvim pokazateljima?
   - To i jeste najveći problem ovoga grada. Svi su me privrednici zvali, ali nijedan od političara. To su možda dobri ljudi, pošteni, vredni ljudi, ali oni beže od znanja, oni beže od onoga što ne znaju. I to je problem ovog društva. Što nas vode doktori i pravnici. Naime, posle Miloševićevog vremena svi su privrednici proglašeni lopovima, prevarantima i kao takvi oni nisu po volji političara, jer su zbog upravo takve predstave o njima nepoželjni. To je i najveći problem u ovom gradu. Velja Ilić radi tako kako radi, ali on je iz Čačka prodao automobile državi i doneo kapital u svoj grad. Grad koji ima takvog čoveka, to je srećan grad. Jovašević, recimo – on je nepogoda ovog grada.

PRIVATIZACIJA IZ STEČAJA
   • Neki lokalni eksperti su izjavljivali da je najbolji oblik privatizacije kroz stečaj. Kakvo je Vaše mišpljenje o tome, jer oni tvrde da se tako preduzeće oslobađa svih potraživanja, dugova i obaveza?
   – A gde su tu radnici?! To je katastrofa! Pa, svi radnici odlaze na biro za nezaposlene, to je dobro samo za državu, ali ne za grad i radnike. Stečaj po radnike je katastrofa! Najbolji model što se tiče radnika je podela akcija radnicima od 64 posto, ali, nažalost, to je trebalo uraditi pre deset godina. Država ne bi dobila ništa, ali bi radnici bili bogati, a država bi imala samo pozitivan međunarodni imidž.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NASILJE MLADIH: ZVONA ZA UZBUNU - piše Bojana Milosavljević
Dete je slika porodice

   U ponedeljak širom Srbije po školama održan javni čas ljubavi i tolerancije ,,Čuvajmo sebe, čuvajmo detinjstvo", iniciran u Ministarstvu prosvete i sporta, a povodom nedavne tragične smrti učenika beogradske gimnazije ,,Sveti Sava". Nužno je okretanje celog društva problemima mladih koji se ispoljavaju agresivnim ponašanjem. Pojava nasilnog rešavanja konflikta u blagom porastu - upozoravaju stručnjaci. Većina mladih i roditelja smatra da se agresivnost donosi iz ,,nesređene" kuće. Prosvetni radnici dodatno edukovani da deluju preventivno. Školski policajci korisni, ali malobrojni

Šta treba da usledi posle jednočasovne miroljubive manifestacije u školama širom Srbije, koja je za cilj imala demonstraciju tolerancije i ljubavi, naspram isključivosti i grubosti? Iznuđena tragičnom smrću beogradskog gimnazijalca, akcija ,,Čuvajmo sebe, čuvajmo detinjstvo" treba da postane imperativ u delovanju društva u vaspitanju i sazrevanju dece i mladih, jer u tome porodica jeste ključna, ali, nažalost, nije imuna na opšte stanje Srbije ,,u tranziciji", što će reći - zemlje u kojoj je skala vrednosnih normi i morala okrenuta naopačke. Zloslutno pitanje - ko je sledeći - treba da potisne momentalno buđenje iz apatije, kada je reč o deci, tim pre što im njihovi stari danas i previše duguju. Najpre, godine u kojima su rođeni i počeli da rastu u zemlji u izolaciji (sa hiperinflacijom, restrikcijama struje i ,,pravednim ratovima za srpsku stvar"), a sada u istoj domovini nimalo obećavajuće budućnosti (svakodnevne trke za egzistencijom, komercijalizacije svega i svačega).

,,U ZDRAVOM TELU, ZDRAV DUH"
Kako da decu odvratimo od evidentno povišene agresivnosti u ponašanju? U ponedeljak je jedna mlada majka dala začuđujuće jednostavno rešenje za kvalitativno usmeravanje viška energije mladih: povratak masovnom (i besplatnom) sportu, a to znači - da Srbiju preplave bazeni, igrališta i tereni i (dobro vrednovani) sportski pedagozi, koji će, dostupni svima, nadobudno i znalački dovesti u harmoniju mladi duh i telo. Pogledajmo koliko je u Kraljevu školskih sala ili gradskih igrališta naprosto prebukirano, i to tamo gde ih uopšte ima. U prilog razboritosti ove mlade majke, jedna impresija (i digresija) nešto starije: Prošle jeseni, naime, pored ograde četiriju srednjih škola u Dositejevoj ulici, nakratko je posmatrala večernju partiju ,,basketa" grupe srednjoškolaca, koji su neumorno, po dosadnoj kišici, a uz vesele komentare znalački pogađali jedva vidljivu tablu koša. Zaključak bi bio krajnje logičan i tačan: tako predani igri, mladići odatle neće produžiti u kafić, do ko zna kog doba, i neće vrebati priliku za kavgu i ,,dokazivanje", jer su višak energije već istrošili na pravom mestu. I na pravi način. Pri čemu olimpijska odličja srpskom podmlatku nisu nužna, ali bi se, možda, i podrazumevala.
U istom smeru, treba da se okrenu i mediji, pre svega televizija, u koju se najbrže i najlakše veruje. Umesto kojekakvim glupostima, koje forsiraju površnost i banalnost, a potiču od neukosti namnoženih i razmnoženih ,,novinara", medijskim porukama trebalo bi povesti svakodnevnu i višegodišnju kampanju o odrastanju i sazrevanju, sa poentom: kako negovati toleranciju i međusobno uvažavanje potreba. Dakle, nešto poput ne tako davne akcije RTV Srbije o kulturnim i higijenskim navikama Srba ,,Nije teško biti fin". Ako edukativne poruke i upozorenja u svakom trenutku na svakom koraku budemo registrovali, makar i delimično, jednom ćemo ih definitivno prihvatiti.

VREME OPASNE MLADOSTI
Škole su još mesta najmanjeg ,,rizika", jer prosvetni radnici s revnošću strepe od fizičkih obračuna, a naročito posledica po svoje vaspitanike. Danas je daleko opasnije otići na utakmicu, pa i koncert, a posebno veću ,,žurku". O ponudama kafića, čija vrata ostaju širom otvorena do ,,sitnih sati", čak i radnim danima, da se i ne govori. Možda bi resorno ministarstvo i vlada zakonom ili odlukama najpre trebalo da se pobrinu o tako razvijenoj ,,ugostiteljskoj" grani naše privrede. Neodrživa bi bila zabrana izlaska maloletnima posle ponoći, jer nema dovoljno čuvara javnog reda za sprovođenje ,,racija", a, naravno, ni mesta koja bi bila sabirni centri za prekršioce.
Ovih dana mladi, upitani kako se osećaju u svom okruženju u kojem često ,,varniči", odgovaraju uglavnom rezignirano i razborito. Učenica višeg razreda Gimnazije izjavljuje:
- Ne dopada mi se atmosfera po školama i oko njih. Sve i svašta se tu događa, ne bih sada nabrajala… Ja se ne osećam bezbedno, a ne primećujem ni neku posebnu korist od školskog policajca.
Njen vršnjak iz Mašinsko- tehničke škole ima ovakvo viđenje:
- Nekada školsko dvorište bude mesto rasprave o ,,starim računima" koji se naprave u gradu. Drugi put sukob počne u školi, a nastavi se daleko izvan nje. Sumnjam da policajac može uvek da deluje, jer oni koji se obračunavaju najpre dobro osmotre da li je u blizini. Ne mogu tačno da kažem da li se osećam ugroženo u školi. Danas je tako u celoj zemlji. Roditelji mi stalno govore da izbegavam opasne situacije. Upustio bih se u tuču, ali samo da se odbranim.
Stariji učenik Elektrotehničko-saobraćajne škole kaže:
- Naravno da ima agresivnog ponašanja među mladima. Povodi su razni i sve najpre počne od uvreda ili zbog devojaka. Ima tu nekakvih grupica sa strane, nisu ničiji đaci, banu odnekud i niko ih ne poznaje. Takvi prave otimačine, ako primete da neko ima novac, mobilni telefon, neki nakit ili već ne znam šta. Sigurno da bih sukobe izbegavao što više mogu.

RODITELJI: ULOGA PORODICE - PRESUDNA
Majke su, potvrđujući tezu o sebi kao stožerima porodice, tog ,,komemorativnog ponedeljka" bile daleko brojnije od očeva i spremnije za razgovor o problemima dece školskog uzrasta. Barem tokom ,,javnog časa ljubavi i tolerancije", iniciranom na republičkom nivou, održanom pre podne u školskim dvorištima.
Majka prvaka Osnovne škole ,,Četvrti kraljevački bataljon", koja i inače često nadzire dete u vreme velikog odmora, a želela je, kao i ostale, da bude anonimna, ovako vidi problem nasilja u školama i oko njih:
- Pokazuje se da deca čiji su roditelji i danas ovde, a koji i inače često dolaze u školu i angažuju se, nisu problematična. Očeva i majki onih drugih nema, ni u školi, ni na roditeljskim sastancima, a oni neće doći ni na ovakav skup. Roditelji bi, kako se kaže, morali više da se angažuju na ,,lični poziv", jer imaju ključnu ulogu u vaspitanju deteta. Na drugom mestu je škola, pa mediji i, najzad, opšte okruženje. Nemam ideju kako bi dalje trebalo da se deluje u cilju suzbijanja sve primetnije agresivnosti dece. Mislim da na jednoj strani savesni roditelji to pokušavaju permanentnim vaspitanjem, a na drugoj - smatram da deca sama treba da se za to izbore.
Na pitanje: šta savetuje svome detetu, ako mu zapreti neki konflikt sa vršnjacima, druga majka đaka-prvaka kaže:
- Poučavam ga da prvi nikoga ne dira, ali da uzvrati ako treba da se odbrani. Znam da je sve to ipak krajnje opasno. Ako bih pravila paralelu sa mojim ,,đačkim" dobom, čini mi se da su u moje vreme sukobi i tuče ipak bili ređa pojava. Danas deca samo prođu jedna pored drugih i šutnu se ili spotaknu, bez povoda i razloga, i to vam je to. Najzad, pogledajte i televiziju. Šta im ona nudi? Čak su i crtani filmovi puni bitaka i nasilja, a to svi gledaju. Krv se prosto preliva preko ekrana. Uprkos tome, ja sina vaspitavam da ne bude nasilan, jer ni sama nisam takva bila.
Majka učenika petog razreda dodaje:
- Dete je slika roditelja. Onog momenta kada izađe iz kuće i počne da se socijalizuje, po njegovom vladanju vidi se kakav je i u kakvoj porodici raste. Roditelji su apsolutno odgovorni za ponašanje deteta; ono nikako ne može biti glavni krivac. Uloga nastavnika u svemu tome je da na vreme opazi i ukaže na stanje deteta i da animira roditelje i celu stručnu službu škole, sa direktorom na čelu, a ne da problem prenebregne, pa da se on, eventualno, izrodi u tragediju. Ključan je taj moralni kodeks, sve ostalo doći će samo po sebi, jer ako se deca tuku i svađaju - ne može da se postigne radna atmosfera i to potrebno usvajanja znanja. Smatram da deca danas nose suviše agresivnosti u sebi. Razumem donekle tu haotičnu sitauaciju oko nas, nesrećno stanje u zemlji, ali opet stalno strepim i pitam se: Ako ni sami nisu vaspitani, kako će sutra da vaspitavaju svoju decu? Mislim da bi Ministarstvo prosvete i sporta moralo da donese zakone ili uredbe o tome šta se u obrazovanju tačno sankcioniše, ali da najodgovorniji budu roditelji. Trebalo bi da se već jednom glasno kaže: ,,Ako uradiš to i to, bićeš kažnjen tako i tako". To mora da se uradi zarad mnoštva dobre dece, ali i ekstremne manjine vaspitno zapuštenih koja ih može odvući na drugu stranu.
Svoje viđenje ,,Časa ljubavi i tolerancije" i onoga što je tu manifestaciju potaklo iznosi još jedan roditelj učenika sedmog razreda:
- Očekivala sam više od skupa ove vrste, možda da neko ispred škole izađe i kaže nam šta su to zamislili, šta nameravaju, šta očekuju u rešavanju problema nasilja među školskom decom. Moje dete su takođe maltretirali, a kada sam na to ukazala, školska uprava se pokazala, po važećem zakonu, nemoćnom. Shvatam koliko je danas porodica opterećena nedaćama, ali, ipak, i onoliko vremena koliko se deci posvećuje - treba da bude kvalitetno i sadržajno. Mi decu šaljemo u život: da nešto nauče i saznaju, a ne da strepimo kakvi će nam se vratiti iz škole. Današnja porodica je skoro razbijena - nema pravog vaspitanja ni poštovanja unutar nje; roditelji misle jedno, deca drugo. Mladi su većinom ,,nabijeni" negativnom energijom, koja pre svega dolazi sa masovnih medija, od groznih filmova i agresivnih video-igrica.

STRUČNJACI: PORAST AGRESIJE MLADIH
Približna zapažanja o evidentnom problemu iznosi i Marina Ocokoljić, psiholog u OŠ ,,Četvrti kraljevački bataljon":
- Poslednjih godina je agresivnost kod dece nešto povišena, što je, najverovatnije, posledica okruženja u kakvom su odrastali. Odrasli, dakle, roditelji i stručnjaci, svesni su toga, ali ne uspevaju da decu zaštite, jer ona sve što čuju i vide - ,,upijaju". Stepen frustracije uslovljava pojavu agresije, koja je verbalna i fizička. Ona se ispoljava kada deca ne mogu da prepoznaju konflikt, odnosno da uvaže i usklade svoje potrebe sa tuđim potrebama.
U Kraljevu, saznali smo, godinama postoji na nivou opštine koordinacioni odbor za praćenje agresije i bolesti zavisnosti kod mladih, sa ciljem preventivnog delovanja. Prosvetni radnici pohađali su stručne seminare na kojima su dobijali saznanja kako da se deci u tom smislu pomogne. Kako se nastavnici postavljaju u ulozi pedagoga, što bi ipak trebalo da im bude prevashodni zadatak? Psiholog Ocokoljić pojašnjava:
- Naravno da nastavnik primećuje agresivnu reakciju dece i zna da, kroz razgovore sa njima i saradnju sa roditeljima, treba da ga nauči drugačijem vidu reagovanja. Efekat je potpun ako su roditelji spremniji na saradnju, tako da se taj obrazac s vremenom, ovo posebno ističem, promeni.
U psihologiji je poznato, naglašava naša sagovornica, da deca imaju niži prag tolerancije i da veruju kako agresivnim nastupom lakše i brže mogu da se odbrane, a u stvari, tvrde stručnjaci, oni treba da prepoznaju svoju potrebu i samo je usklade sa potrebom onog drugog. Na pitanje - šta bi kod pojave agresije školaraca trebalo da postane prevencija, Marina Ocokoljić odgovara:
- Ona bi morala da bude organizovana, odnosno da uključi celokupno socijalno okruženje mladih, počev od predškolskih ustanova pa šire, da decu nauči nenasilnom rešavanju konflikta. Dobro je što ih učimo njihovim pravima, ali to ne sme da skrene u egocentrizam. Oni moraju da shvate da i svi drugi imaju ista prava kao i oni. U svemu ovome nije dovoljna samo priča, nego naš lični primer: da im pokažemo i dokažemo kako to sami nenasilno rešavamo konflikt. Potrebno je da mlade čujemo, da vidimo kako oni shvataju neku konfliktnu situaciju, kako bi na nju reagovali. Ona mora da se raščlani, ali to je složen zadatak. Presudna je ta dvosmerna komunikacija, jer jedno je nešto reći, ali sasvim drugo ustanoviti: da li se to izrečeno čulo, ako se čulo, je li se razumelo i, ako jeste, da li se primenjuje?
Tolerancija i međusobno uvažavanje potreba i prava osnov su dobro utemeljenog civilnog društva, kojem, valjda, teži i Srbija. Ako nedostaju institucije i instrumenti, ,,materijal" odnosno - deca kao vitalni činilac društva - dragocen nam je i dobar. Treba im posvetiti svu pažnju i umenje.

UMESTO POLICAJCA - NASTAVNIK
Ima i oprečnih mišljenja o radnom mestu - policajac u školi. Jedan prosvetni radnik upitan o ovome, gotovo da je uzviknuo: ,,Ma, hajdete, molim vas, kakav školski policajac! To je čisto ,,zamajavanje"… Nema tu nikakvog učinka. Može da postoji, ali u uniformi i izvan škole, na udaljenijem a vidnom mestu. U školi i dvorištu autoritet treba da bude sam nastavnik i da deca to vrlo dobro osete i znaju. I eto vam discipline."

SKICA PORTRETA POLICAJCA
Trebalo bi da je mlad a porodičan čovek. Bez uniforme, neformalan. Povremeno pohađa edukativne seminare, zajedno sa školskim pedagozima. Na ovom mestu novinar je planirao tri ,,statistička" podatka o: broju školskih policajaca u našoj opštini, njihovim radnim zadacima, broju intervencija u prošloj školskoj godini. Lakše je zamisliti nego ostvariti.
Major Bogoljub Živković, načelnik SUP Kraljevo, objasnio je novinaru postupak komunikacije medija i SUP-a: o ovim pitanjima obratiti se Sekretarijatu pismenim zahtevom, pa će oni, pošto ga dobiju i pročitaju, pozvati novinara (?!) Ako kalendar ne laže, ušli smo u 21. vek, a ovakav način komuniciranja poslenika medija sa narodnom milicijom pripada sredini prošlog veka.
U ponedeljak je SUP Kraljevo sa Odeljenjem ministarstva prosvete i sporta zakazao sastanak sa direktorima škola u sali Poljoprivredno-hemijske škole, a koji je počeo sa nepristojnih 40 minuta zakašnjenja. Novinari su bili pozvani, ali je naknadno odlučeno da je sastanak ,,zatvoren za medije". Doduše, posle uvodnih, pozdravnih i prigodnih reči, a, naročito, posle poziranja pred televizijskom kamerom. Ne ljutimo se na ,,druga majora" - načelnika: možda je pred auditorijumom starijih uglednih direktora iznosio državne i vojne tajne od posebnog interesa.



KRALJEVAČKI GIMNAZIJALAC REPUBLIČKI PRVAK IZ MATEMATIKE
Marko maksimalno

   Marko Jevremović, učenik drugog razreda matematičke gimnazije pri Gimnaziji u Kraljevu, osvojio je prvo mesto na Republičkom takmičenju iz matematike, osvojivši u A kategoriji maksimalnih 100 poena.
Na okružnom takmičenju iz stranih jezika na republičko takmičenje plasirale su se tri učenice kraljevačke Gimnazije -za engleski jezik Ksenija Kruševac i Kristina Vučenić, učenice četvrtog razreda, a za francuski jezik Sanja Bižić, takođe učenica četvrtog razreda.
Okružno takmičenje održano je prošlog vikenda u kraljevačkoj Gimnaziji.



KUD ,,ABRAŠEVIĆ" USPEŠNO SARAĐUJE SA DIJASPOROM
Dva koncerta ,,Švajcaraca"
   Kulturno-umetničko društvo ,,Abrašević" iz Kraljeva nastavlja saradnju sa dijasporom širom sveta, posebno sa našim ljudima u Švajcarskoj.
Tako će Kraljevčani ovog vikenda ugostiti članove srpskog centra ,,Sloga" iz Ciriha i kulturno-umetničkog društva ,,Dobrosav Radovanović Kikac“ iz Brazila. Najmlađi gosti iz Švajcarske večeras priređuju koncert u Domu vojske sa početkom u 19.30. Sutra veče u istom terminu, ali u sali Kraljevačkog pozorišta, nastupaće omladinski (prvi) ansambl.



IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige
Vladimir Dimitrijević, ,,Tamničari duša; sekte, njihove vođe, sledbenici i žrtve", Legenda, Čačak, 2005.
   Autor Vladimir Dimitrijević, profesor književnosti iz Čačka i član Udruženja Srbije, do sada je, uglavnom, priređivao knjige i zbornike koji govore o odnosu pravoslavlja i sekti. Ovo njegovo delo na sistematizovan način pokazuje kako mnogobrojne sekte utiču na ljude; iscrpno se nastavlja njihov nastanak, govori se o njihovim osnivačima, metodama delovanja, cinjnim grupama i razarajućim posledicama koje one ostavljaju, pre svega, na mladim ljudima.
   Dimitrijević navodi bezbroj primera, od onih koji su svima poznati (naoad sarinom sekte ,,Aum Šinrijko" u tokijskom metrou, krvavi obračun policije sa sektom ,,Loze Davidijanac" 1993. godine na jednom ranču u Americi, skrnavljenje pravoslavnih hramova u Kijevu iste godine od strane sledbenika ,,Velikog belog bratstva", te nama bliski nesrećni događaji u kasarni u Vranju i Nišu, juna 1993. gde je poginulo osam vojnika i jedan starešina Vojske Jugoslavije), do onih nemilih događaja u našoj sredini na koje smo brzo zaboravili (samoubistvo studenta ETF nakon promocije sekte ,,Novi život" održane na istom fakultetu novembra 2002. godine, silnih skrnavljenja grobova od strane satanista u Novom Sadu, Beogradu, Zrenjaninu itd).
   Autor najviše govori o sektama koje nam stižu sa Dalekog istoka (tibetanski budizam, ,,Hare Krišna", transcendentalna meditacija-TM, i mnogi gutu pokreti), zatim o mormonima, Jehovinim svedocima, raznim satanističkim grupama, a detaljno se opisuje rad sajentološke i Munove unifikacione crkve.
   Treba napomenuti da se ovi radovi tumače sa stanovišta ,,pravoslavne sektologije" koja treba da ukaže da učenje pravoslavne crkve pomaže u pravilnom rasuđivanju i procenjivanju novih religija i ,,novih istina". Na pitanje: ,,Zašto još jedna knjiga o sektama?", autor u predgovoru daje odgovor koji je baziran na zabrinjavajućim statističkim podacima Ministarstva vera: ,,Na teritoriji Srbije ima oko 320 sekti, od kojih su samo 64 registrovane, mnoge kao udruženja građana. Prema podacima iz 2002. broj pripadnika netradicionalnih religija porastao je sa 5.333 zabeleženih 1991. na 18.768 deset godina kasnije. Više od 1.000 stanovnika izjasnilo se kao sledbenici dalekoistočnih učenja. Ne treba zaboraviti da se vernici pojedinih sekti izjašnjavaju kao ,,Pravoslavci", i misle, recimo, da im TM pomaže da budu ,,bolji hrišćani"