Može li ova koalicija da opstane
Svoj posao obavljam bez ikakvih uticaja - objektivno, zakonito i po propisu
Hajdemo u Gotovac
Hoćemo apsolutnu vlast
"Buđenje" mladih
Ko je Slovencima poklonio ,,Ekonom”?
Radnici potražuju dvadeset miliona eura
A od kuma - „Poljopromet”!
,,Amiga” osvojila Beograd
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, šah

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO G 17 PLUS KRALjEVO - piše Slobodan Rajić
Može li ova koalicija da opstane

   Tokom prošle godine na području kraljevačke opštine registrovana su 824 poljoprivredna gazdinstva i kredit dobila 224, dok je za tri meseca ove godine registrovano 1.400, a kratkoročni kredit za proizvodnju i razvoj u agraru dobilo još 250 gazdinstava - rečeno je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora G 17 plus u Kraljevu, održanoj početkom ove sedmice.
   - Naš Tim za poljoprivredu je praktično pomogao da se registruje oko 350 poljoprivrednih gazdinstava i da dobiju kredite. To su značajna finansijska sredstva i važan posao za opštinu Kraljevo. Zahvalnost dugujemo poljoprivrednicima koji su shvatili značaj registracije i dobijanja kredita i svim medijima koji su podržali našu aktivnost. Ne možemo, međutim, da shvatimo nastupe pojedinih kraljevačkih poslanika koji u parlamentu tvrde da kredite dobijaju ljudi iz G 17 plus, jer naš Tim nikada nije pravio razliku između korisnika, po bilo kom osnovu. Bolje bi bilo da ti poslanici rade svoj posao za koji su birani, u interesu Kraljeva i Srbije - istakao je, pored ostalog, mr Jovan Nešović, šef Odborničke grupe G 17 plus u SO Kraljevo.
   Nešović je zatim ukazao na značaj Studije o izvodljivosti koju SCG treba da dobije sredinom aprila i tako „uhvati voz za Evropsku uniju“. Po njegovim rečima, dobijanju Studije, pored saradnje sa Hagom, u velikoj meri doprinosi usaglašavanje između EU i radne grupe Vlade Srbije koju predvodi vicepremijer dr Miroljub Labus.
   - U G 17 plus insistiramo da posle dobijanja Studije odmah započnu razgovori o Sporazumu o asocijaciji i pridruživanju, koji će nam omogućiti korišćenje raznih međunarodnih finansijskih fondova (za energetiku, industriju, kapitalne investicije, poljoprivredu...), što ima ogroman značaj za razvoj Srbije! - naglasio je Nešović.
   Govoreći o odnosima u vladajućoj koaliciji u Kraljevu, mr Jovan Nešović je istakao da predstoji sednica Skupštine opštine Kraljevo, na kojoj će se razmatrati izveštaji o poslovanju javnih preduzeća i ustanova za prošlu i njihovi poslovni planovi za ovu godinu i rad njihovih menadžmenta, ali da pre toga moraju da se raščiste odnosi u vladajućoj koaliciji u Kraljevu.
   - Jasno se vidi da vladajuća koalicija u Kraljevu ima probleme, jer pojedini njeni odbornici ne dolaze redovno na zasedanja, pa imamo probleme sa kvorumom, a i na sednicama imamo razmimoilaženja prilikom glasanja!? Zato insistiramo da stranke u lokalnoj vlasti uozbilje rad svojih odbornika i da sednemo i dogovorimo se da li ova koalicija može da opstane ili ne može? Tražićemo da se o tome jasno izjasne naši koalicioni partneri. Demokratski potencijal Kraljeva je ogroman, ali svako treba da snosi svoj deo odgovornosti za preuzete obaveze u izgradnji i razvoju opštine - naglasio je Nešović.
   Kao primer ozbiljnog nesporazuma u vladajućoj koaliciji, on je naveo različite aršine pri glasanju o korekcijama cena JKP, pri čemu su neke cene odobrene, ali ne i cene grejanja od samo 10 odsto povećanja, i to posle godinu i tri meseca, čime su ugroženi remonti i investicije „Toplane“ i dalje poslovanje ovog uspešnog javnog preduzeća.

KADROVSKE PROMENE
   Predstavnici OO G 17 plus saopštili su vest da je konkursom, posle nekoliko nepotrebnih pokušaja (zbog čega je moralo da interveniše i Ministarstvo prosvete i izbor vrati u legalne, zakonite okvire), izabran novi direktor Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita“ u Kraljevu. To je Snežana Mandić, vaspitač, član G 17 plus, za koju je ova stranka sigurna da će uspešnije voditi ustanovu nego prethodni direktor.
   Na pitanje novinara, istakli su i da je OG G 17 plus u SO Kraljevo jesenas glasala protiv devetomesečnog izveštaja o poslovanju JP „Ibarske novosti“, za smenu prethodnog i postavljenje Dragana Rajičića za novog direktora ovog preduzeća, dajući punu podršku njegovom programu, dok će o svim ostalim problemima „Ibarskih“ biti reči u narednom periodu.

INTERVJU: MAJOR BOGOLJUB ŽIVKOVIĆ, NAČELNIK KRALJEVAČKOG SEKRETARIJATA UNUTRAŠNJIH POSLOVA - piše Slobodan Rajić
Svoj posao obavljam bez ikakvih uticaja - objektivno, zakonito i po propisu

   Major Bogoljub Živković jesenas je postavljen na dužnost načelnika Sekretarijata unutrašnjih poslova u Kraljevu. Dužnost je preuzeo u trenutku uveliko odmaklih reformi službi bezbednosti, u okviru kojih policija ima bitnu ulogu. Na putu društvene transformacije, pri tom, i policija postepeno doživljava modernizaciju, kako u unutrašnjoj organizaciji, opremanju, kadrovskoj obnovi i efikasnosti u radu, tako i u vraćanju poverenja građana i otvaranju prema javnosti. Stanje javne bezbednosti, aktuelni trenutak i zadaci SUP-a Kraljevo, koji organizaciono „pokriva” tri opštine, zbog toga su tema našeg razgovora sa majorom Bogoljubom Živkovićem

   IN: Gospodine Živkoviću, molim Vas za kraću generalnu ocenu trenutnog stanja javne bezbednosti na području koje radom pokriva SUP u Kraljevu?
- Stanje javne bezbednosti na području Sekretarijata kojeg čine opštine Kraljevo, Vrnjačka Banja i Raška, ocenjeno je zadovoljavajućim, kako u 2004. godini, tako i u proteklom periodu ove godine. Uz maksimalno angažovanje svih pripadnika službe javne bezbednosti, u najvećoj meri obezbeđivani su lična i imovinska sigurnost građana i povoljno stanje javnog reda i mira, bezbednosti saobraćaja, protivpožarne zaštite itd.
Na području kopnene zone bezbednosti, koja se jednim delom nalazi na području ovog Sekretarijata, takođe je ostvareno zadovoljavajuće stanje bezbednosti. Unutar ove zone u toku 2004. godine registrovano je 76 krivičnih dela, i to 25 iz oblasti privrednog i 51 iz oblasti opšteg kriminaliteta. Saradnja sa predstavnicima KFOR-a i UNMIK-a ogledala se u redovnom održavanju sastanaka sa predstavnicima policije i blagovremenom razrešavanju svih problema na ovom području.
IN: Na osnovu izvešataja o radu za 2004. godinu, navedite neke osnovne komparativne pokazatelje o kretanjima u pojedinim sektorima rada ovog Sekretarijata. Kakvo je stanje u odnosu na prethodni period, Republiku, Beograd i susedne sekretarijate?
- Na osnovu statističkih pokazatelja u 2004. u odnosu na 2003. godinu, po svim linijama rada, primetan je određeni rast svih vidova kriminala i prekršaja. U 2004. godini registrovano je 1.650 krivičnih dela, što je za 23 odsto više nego 2003. godine. U oblasti privrednog kriminaliteta registrovana su 234 krivična dela, što je za četiri odsto više, i u oblasti opšteg 1.416, ili za 26,7 odsto više nego prethodne godine. Povećanje se uglavnom odnosi na imovinske delikte i teške krađe. Posebno bih istakao da nije bilo ubistava, silovanja i drugih težih krivičnih dela koja bi izazvala uznemirenje građana i javnosti.
Sva krivična dela ubistva u pokušaju koja su izvršila nepoznata lica u potpunosti su rasvetljena, a procenat rasvetljavanja ostalih krivičnih dela protiv života i tela izvršenih na području Sekretarijata visok je i iznad prosečne vrednosti za Republiku Srbiju. Procenat rasvetljavanja dela sa nepoznatim izvršiocima je 58,38 odsto. U poređenju sa prosekom u Republici, taj procenat je veći za 2,67 odsto, u odnosu na Beograd za 8,18, a u odnosu na susedne sekretarijate: Čačak za 7,48, Novi Pazar za 1,63 odsto, Kragujevac za 4,98 i Kruševac (veći) za 2,86 odsto.
Težište aktivnosti Sekretarijata u 2004. u oblasti opšteg kriminaliteta bilo je na efikasnom suzbijanju i rasvetljavanju složenijih krivičnih dela, posebno sa elementima nasilja i uz upotrebu vatrenog oružja, kao i na suzbijanju krijumčarenja i nedozvoljene trgovine opojnim drogama, dok je u oblasti privrednog kriminala akcenat stavljen na otkrivanje i suzbijanje težih krivičnih dela kojima se nanose velike materijalne štete i zloupotrebe u procesu privatizacije. Nedozvoljena trgovina je i stari i novi pojavni oblik, a posebno je povećan šverc cigareta i naftnih derivata, ali je i znatno povećan šverc mesa, mesnih prerađevina, šećera, brašna... To je posledica sociološkog problema koji se zove siromaštvo. Kao novi pojavni oblik javlja se tzv. „piraterija“, odnosno krivično delo neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava, pa imamo povećano suzbijanje proizvodnje i prometa različitog muzičkog materijala, video-zapisa i kompjuterskog softvera.
Pripadnici policije dali su značajan doprinos očuvanju stabilnog javnog reda i mira, zaštiti lične i imovinske sigurnosti građana, obezbeđivanju brojnih javnih skupova i drugim poslovima čiji obim je povećan u odnosu na 2003. godinu. Registrovano je 1.025 prekršaja javnog reda i mira, ili za 11,17 odsto više, ali je i obezbeđen stabilan javni red i mir. Stanje bezbednosti saobraćaja na putevima na području ove tri opštine karakteriše povećanje broja nezgoda sa nastradalim licima za 11,6 odsto, povećanje broja poginulih za 32 odsto i povređenih lica za 18,3 odsto. Imajući u vidu da su 2004. na našim putevima poginule 33 osobe, u toku je preduzimanje neophodnih, pre svega preventivnih mera u oblasti bezbednosti saobraćaja, od apela i upozorenja vozačima, do oštrijih sankcija. S obzirom na to da je i lane registrovano 70 požara i njihov broj povećan za 7,69 odsto, povećana je i kontrola primene mera preventivno-tehničke protivpožarne zaštite u objektima i osposobljavanje vatrogasnih jedinica za intervencije.
IN: U poslednjih nekoliko godina vidljive su reformske promene u odnosima pripadnika policije i građana, javnosti i kontroli rada policije. Šta je urađeno i koji su problemi i prioriteti u daljem radu na reformama službi bezbenosti?
- Izgrađivanje poverenja građana u policijsku službu predstavlja najvažniji deo procesa reformi. Osnovna odlika savremenog rada policije zahteva da ona postane bliža svim građanima, tako da odgovornost policije u svim aspektima profesije bude uočljiva. Rad policije u lokalnoj zajednici je proces kojim se razvija saradnja između policije i građana, kako bi zajedničkim snagama mogli da rešavaju probleme koji ugrožavaju bezbednost.
Prvi uslov ovog procesa je ispunjen - otvoren je dijalog. Formirano je Savetovalište za građane i kontakt sa oštećenim građanima, kao i stručna tela za oblasti maloletničke delinkvencije, narkomanije, nasilja u porodici i alkoholizma. Kvartovski policajci dobro su prihvaćeni, a projekat „školski policajac“ dao je izuzetne rezultate.

Komunikacija se poboljšava i kroz svakodnevni kontakt sa medijima. Otvaranje prema javnosti takođe je uticalo na vraćanje poverenja građana u policiju.
Što se tiče kontrole rada policije, juna 2003. godine u MUP-u Srbije formirana je Služba generalnog inspektora, odnosno Služba unutrašnje kontrole. Ona se pre svega odnosi na kontrolu povodom podnetih predstavki, pritužbi i žalbi koje se odnose na rad i ponašanje pripadnika MUP-a, a koje je nespojivo sa službom. Ideje vodilje u reformi policije jesu profesionalizam, zakonitost, efikasnost i javnost u radu.
IN: Kakva je trenutno materijalno-tehnička, organizaciona, prostorna i kadrovska opremljenost SUP-a Kraljevo i koji su tu osnovni problemi i zadaci?
- Ovaj Sekretarijat u poslednjih nekoliko godina dosta je uradio na materijalno-tehničkom, prostornom i kadrovskom osposobljavanju. No, i pored toga, evidentni su problemi, posebno u nedostatku službenih vozila, informatičke i druge opreme. Takođe nam nedostaje i veći radni prostor, posebno kod objekta za smeštaj Policijskog i Vatrogasnog odeljenja na Kopaoniku. Pokrenuli smo inicijativu preko Ministarstva da ovaj problem rešimo na najpovoljniji način, uz razumevanje i pomoć opštine Raška.
Novim pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta formirano je Odeljenje za informacione tehnologije i sisteme u Kraljevu za područje više sekretarijata. Ulaže se napor za obezbeđivanje prostora, kako za radnike tog odeljenja, tako i za šalterske i delove drugih službi. Obezbeđivanjem planiranog prostora, u saradnji sa Raškim okrugom i opštinom Kraljevo, zadovoljili bismo potrebe ovog Sekretarijata, deo prostora koji sada plaćamo u zakup odjavili i oslobodili za druge potrebe, a Ministarstvu uštedeli ionako nedovoljna sredstva.
IN: Šta možete da kažete o trenutnom materijalnom položaju pripadnika MUP-a, pre svega u pogledu visine zarada i stambenog statusa? Koliko se pažnje posvećuje njihovom školovanju i profesonalnom usavršavanju i napredovanju u službi?
- Matrijalni položaj pripadnika ovog Sekretarijata je dosta težak i prati kretanja u MUP-u Republike Srbije. Plata radnika MUP-a poslednji put je povećana maja 2003. godine, tako da, uzimajući u obzir inflaciju, može da se izvede zaključak da je standard veoma nizak. U navedenom periodu ostalim ministarstvima (zdravstvo, obrazovanje, druge državne službe) uvećana je plata, dok je MUP ostavljen po strani.
U poslednjih nekoliko godina (pet) ovaj Sekretarijat nije rešio nijedno stambeno pitanje!? S obzirom na veliki broj nerešenih, odnosno nedovoljno rešenih stambenih pitanja, ovo predstavlja dodatni udar na standard radnika, imajući u vidu visinu zakupa - kirije koju radnici plaćaju u privatnom smeštaju.
MUP Srbije u svom sastavu ima Višu školu unutrašnjih poslova i Policijsku akademiju, i preko njih školuje i usavršava svoje kadrove, u skladu sa društvenim potrebama. U sedištu MUP-a organizuju se stalni kursevi i seminari radi permanentnog profesionalnog osposobljavanja zaposlenih, na koje se redovno upućuju i radnici Sekretarijata u Kraljevu. Finansiranje pojedinih seminara i projekata, kao što je „Policija u lokalnoj zajednici“, vrše i inostrane organizacije. I u samom Sekretarijatu, raznim predavanjima i kroz korišćenje fonda osnovane biblioteke, vrši se stručno osposobljavanje, prate se zakonske promene i savremena kretanja.
IN: Kako ocenjujete trenutnu saradnju i koordinaciju u radu sa organima lokalne samouprave?
- Saradnja sa organima lokalne samouprave je više nego dobra u sve tri opštine. Ostvaruje se kroz redovno informisanje opštinskih organa o bezbednosnom stanju i drugim aktuelnim događajima, održavanje sastanaka o raznim pitanjima radi jačanja bezbednosti. Kao posebno važnu, ističemo saradnju sa inspekcijskim službama u cilju sprovođenja planskih aktivnosti, kao što je, recimo, rešavanje aktuelnih problema privatizacije, prekovremenog rada, preglasne muzike i buke u ugostiteljskim objektima itd. Saradnja policije sa nadležnim tužilaštvima, sudovima, poreskom policijom, tržišnom inspekcijom, centrima za socijalni rad, vaspitno-obrazovnim ustanovama, šefovima mesnih kancelarija i drugim institucijama i organizacijama ima ogroman značaj i može se oceniti zadovoljavajućom, ali treba i može da bude još tešnja.
IN: Na sadašnju dužnost u Kraljevu ste nedavno postavljeni, kao realativno mlad, ali već iskusan profesionalac MUP-a. Koje su vaše osnovne poruke kolegama u SUP-u i građanima Kraljeva sa nivoa funkcije koju obavljate?
- Svojim radnicima poruke prenosim u svakodnevnim kontaktima, na radnim sastancima, a građane ovim putem upoznajem da od saradnika tražim da se okrenu svojoj profesiji i zakonitosti u radu, bez obzira na probleme sa kojima se susrećemo. Nadam se da će status i položaj pripadnika policije biti popravljen. Mi se moramo beskompromisno boriti i protiv svih vidova kriminala u našim redovima. Saradnja sa građanima treba da bude dvosmerna, kako bismo povratili još veće poverenje građana. Treba da gradimo sistem kolektivne bezbednosti, u žemu će nam pomagati građani. Sve starešine SUP-a Kraljevo, uključujući i mene, građanima su na raspolaganju 24 sata.

Profesionalac pre svega
Rođen sam 1969. godine u Ivanjici. Završio sam Višu školu unutrašnjih poslova, a potom Fakultet civilne zaštite. Oženjen sam i otac sam dvoje dece. U MUP-u radim od 1993. godine. U SUP-u Čačak - OUP Ivanjica radio sam od policajca pozornika do operativca kriminalističke policije. Nakon toga radio sam u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, odakle sam raspoređen na mesto načelnika u Sekretarijatu u Kraljevu. Na ovo radno mesto raspoređen sam zahvaljujući svom radu, a prvenstveno profesionalnom odnosu u radu. Želim da istaknem da i od najbližih saradnika, kao i od svih radnika, zahtevam da se u radu prvenstveno rukovode profesionalizmom i zakonitošću, odnosno jednakim postupanjem prema svim građanima, bez obzira na lična i druga opredeljenja. Nisam član nijedne političke stranke i zato mi kao profesionalcu smetaju, doduše retka, ogovaranja koja me vezuju za pojedine političke opcije. Svoj posao obavljam bez ikakvih uticaja, objektivno, zakonito, kako to služba i propisi nalažu, rukovodeći se samo interesom bezbednosti svih nas.

DEMOKRATSKA STRANKA ORGANIZUJE AKCIJU SUZBIJANJA GUBARA - piše Rajko Sarić
Hajdemo u Gotovac

   Na inicijativu resornog odbora za šume i vode Demokratske stranke, a u saradnji sa mesnim odborima, Opštinski odbor DS u Kraljevu u subotu organizuje akciju suzbijanja gubara uništavanjem jajnih legala u Trešnjaru i Gotovcu.
   Diplomirani inženjer šumarstva Miljan Đurović pojasnio je da je gubar, kao najopasnija štetočina naših šuma i voćnjaka, zahvatio više od 26.000 hektara šuma u kraljevačkoj opštini, od čega su 12.214 hektara državne, dok ostalo pripada privatnim šumskim gazdinstvima.
   - Gusenice gubara u prenamnoženju čine golobrst koja fiziološki slabi stablo i čini ga podložnim napadu drugih štetočina, a u slučaju uzastopnih golobrsta dolazi do sušenja celog stabla. Ako se gubar preseli na poljoprivredne kulture, tada ostajemo bez letine. Gubar po pravilu napada sve vrste drveća osim jasena, a u njegovom suzbijanju učestvovaće ,,Srbija šume” i druga preduzeća - rekao je Đurović.
   Ivana Andrić, portparol OO DS, pozvala je sve članove i simpatizere DS, posebno mlade, da se odazovu akciji, jer će posledice neblagovremenog uništavanja gubara osetiti upravo mladi naraštaji.
   - Zbog demografske situacije u našoj zemlji, samim tim i u Kraljevu, i velikog broja staračkih domaćinstava na ugroženim područjima, vlasnici šuma nisu u mogućnosti da ispune zakonsku obavezu i sami suzbiju najezdu gubara. DS ovom akcijom nastoji da podstakne državne organe da izdvajanjem sredstava iz republičkog i opštinskih budžeta, obezbede potrebna sredstva za suzbijanje gusenica gubara aviotretiranjem - naglasila je Andrićeva i dodala da će DS pomoći u suzbijanju svih štetočina bilo da se one pojave u Dragosinjcima, Lascu, Glediću, Crnoj Reci ili nekom drugom delu opštine.
   Za aviotretiranje napadnutih šuma u našoj opštini potrebno je oko 70 miliona dinara. Opština je izdvojila skromna sredstva za ovu namenu, ali ona ni iz daleka ne mogu da podmire potrebe, tako da je na nama da svojim ličnim zalaganjem pomognemo šumama da se od najezde odbrane.
Polazak zainteresovanih je u subotu, ispred sedišta DS, u Jug Bogdanovoj ulici broj 108, u sedam časova. Sa sobom je potrebno poneti staru kanticu i neki predmet za struganje (poput kašike i sl.).

GODIŠNJA SKUPŠTINA KRALJEVAČKIH RADIKALA - piše Rajko Sarić
Hoćemo apsolutnu vlast

   Protekla, 2004. godina, za Opštinski odbor Srpske radikalne stranke u Kraljevu predstavlja godinu pune afirmacije. Bila je to godina izazova i borbe za ciljeve za koje se radikali godinama bore, godina u kojoj smo svoje redove pojačali sa 367 novih, uglavnom mladih i obrazovanih članova, rečeno je na redovnoj godišnjoj skupštini odbora kraljevačkih radikala, održanoj proteklog vikenda u velikoj sali SO Kraljevo.
   Izveštaj o radu OO SRS u protekloj godini podneo je odbornik Ivan Damljanović, koji je naglasio da je odbornička grupa u lokalnom parlamentu sve vreme delovala opoziciono, ali i konstruktivno, nastojeći da opravda ukazano poverenje velikog broja biračkog tela naše opštine.
   - Odbornička grupa SRS je nastojala da se na dnevnom redu opštinskog parlamenta uvek nađu pitanja koja su od najvećeg interesa za naše građane. Tako smo pokrenuli inicijativu za utvrđivanje odgovornosti i pokretanje postupka protiv odgovornih u vezi sa sklapanjem po opštinu štetnog ugovora u slučaju ,,pauk”. Pokrenuto je i pitanje izdavanja dozvola ,,urbanističkoj mafiji”, inicijativa za otvaranje dva odeljenja srednje škole u Ušću. Pokušali smo da sprečimo donošenje po građane štetnih odluka, ali u tome često nismo uspevali zbog toga što su druge dve opozicione stranke, DS i SPS, u više navrata davale većinu vladajućoj koaliciji i tako nas preglasavali - rekao je Damljanović.
Radikali su, kako tvrde, dosta aktivnosti usmerili na medijsku prezentaciju stranačkog programa, u čemu su naišli na snažan bojkot, posebno opštinskog glasila ,,Ibarske novosti”, ali su ipak urađene brojne aktivnosti na jačanju rada mesnih odbora, imenovanju novih predsednika u pojedinim odborima i radu sa prigradskim mesnim odborima, čime je sačuvana stranačka infrastruktura koja garantuje ostvarenje dobrih rezultata na sledećim izborima, kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou.
   Sve navedene aktivnosti realizovane su sa skromnim budžetom od oko 200.000 dinara.
   U obraćanju delegatima, predsednik Opštinskog odbora i narodni poslanik Miljko Četrović definisao je pravce delovanja radikala u ovoj godini, u čemu posebno mesto zauzimaju saveti za pravne poslove, školstvo, poljoprivredu, ekonomski savet i savet za omladinu koji uveliko deluje.
- Zadatak OO SRS biće da izvrši analizu i unapredi lokalni program stranke kako bismo spremni dočekali eventualne lokalne izbore. U tom pravcu moramo sprovesti aktivnosti na izboru i pripremi 70 kandidata za odborničku listu za lokalne izbore i sporvesti kampanju za republičke izbore, gde će posebno mesto imati mladi, politički neokaljani ljudi - rekao je Četrović.
   Delegatima su se obratili i savezni poslanik Miroslav Talović i republički poslanik Nataša Jovanović.
Jovanovićeva, predstavljena kao perjanica srpskih radikala u Skupštini Srbije, rekla je da je najpreči zadatak osvajanje vlasti na svim nivoima.
   - U javnost uvek izlazimo sa tezom da nam je potrebno 125 poslaničkih mesta kako bismo imali apsolutnu vlast u Srbiji, a kako je narod ogorčen nesposobnošću sadašnje vlasti, može se desiti da dobijemo i više od 50 odsto mesta u Skupštini Srbije. Odbornička grupa SRS u Skupštini opštine Kraljevo je superiorna u odnosu na aktuelnu vlast u ovoj opštini, koja se pokazala nesposobnom u svakom pogledu. Koliki problem ima ta vlast govori i činjenica da predsednik opštine ima problem kako da podeli tri odsto između sebe, Danice i Vuka Draškovića. Postavlja se pitanje zašto takav predsednik uopšte ima odgovornost prema građanima Kraljeva, kojima radikali mogu pružiti daleko više. Politička slika u Kraljevu nije nimalo ružičasta, ako se ima u vidu da je vodi čovek koji nema podršku ni u stranci kojoj još uvek pripada, a koji ima podršku republičke vlade na čijem se čelu nalazi Vojislav Koštunica, koji, takođe ne uživa veliki ugled u narodu. Šta reći o ljudima koji podržavaju ministre kao što su Dinkić, Bubalo ili ministarka za poljoprivredu Dulić - Marković? Potpuno je jasno da je svaki mesec čekanja agonija više i da se moraju raspisati vanredni parlamentarni izbori - rekla je Jovanovićeva, koju je pozdravilo stotinak delegata koji su nosili bedževe sa likom dr Vojislava Šešelja.
   Ona je žestoko kritikovala rad vlade Vojislava Koštunice, posebno pojedinih ministara, ali nije štedela ni predsednika Srbije Borisa Tadića, posebno zbog neodređenosti prema problemu Kosova i Metohije, o čemu će se već u junu izjasniti Međunarodna zajednica.
   Skupština je izabrala deset novih članova Opštinkog odbora i jednoglasno usvojila izveštaj o prošlogodišnjem radu i pravcima delovanja u ovoj godini.

AKCIJA OMLADINE DEMOKRATSKE STRANKE - piše Rajko Sarić
,,Buđenje” mladih

   Članovi demokratske omladine Opštinskog odbora Demokratske stranke u Kraljevu izveli su u subotu akciju ,,buđenje”, u okviru koje su na Trgu srpskih ratnika podelili kompakt diskove sa filmom o dr Zoranu Đinđiću.
   Igor Andrić, predsednik mladih demokrata naše opštine, kaže da je, pored filma o pokojnom premijeru, građanima Kraljeva podeljeno više stotina primeraka glasila OO DS ,,Vizija”. Istovremeno je sprovedena i anketa kojom su građani identifikovali goruće probleme našeg grada kako bi se krenulo u njihovo rešavanje.
   - Odziv je bio veoma dobar, podeljeno je više od 200 diskova i popunjeno nešto više od sto anketnih listića, tako da će se dobiti reprezentativni rezultati - rekao je Andrić.
Ovo je bila samostalna akcija, a slične se sprovode u Beogradu, Kragujecvcu i drugim gradovima u Srbiji.
   - Problem DS su mladi koji su proteklih izbora apstinirali, a čijim bi izlaskom na birališta najviše dobila opcija DS. Mislim da ćemo već za sledeće izbore imati kritičnu masu koja će pokrenuti i Kraljevo i Srbiju - rekao je predsednik mladih demokrata.
   Andrić je potvrdio da je pri OO DS nedavno formiran Izvršni odbor omladine u Kraljevu, koji dugo nije postojao. Podeljeni su resori po oblastima koje prvenstveno interesuju mlade. Od rezultata ankete zavisi na šta će demokrate fokusirati svoje aktivnosti kako bi se poboljšali uslovi života naših građana.

MILE KORIĆANAC - piše Predrag Marković
Ko je Slovencima poklonio ,,Ekonom”?

   Prošlog utorka je održana zajednička konferencija za novinare menadžera Liberalno demokratske frakcije za Kraljevo Mila Korićanca i menadžera za Rašku Milana Goljevića.
   Govoreći o lokalnim temama, nekadašnji načelnik Raškog okruga je postavio pitanje zbog čega je neko Slovence častio celom jednom fabrikom. On je rekao da je za vreme dok je bio načelnik Raškog okruga trajao sudski proces sa ,,Primatom” iz Maribora, koji Slovenci nisu mogli da dobiju.
   - Posle mog odlaska sa funkcije, kao i mojih saradnika, oni su našli saradnike u aktuelnoj lokalnoj i republičkoj vlasti, a ovi su na volšeban način učinili poklon ljudima iz ,,Primata” Maribor - kazao je Korićanac, nazivajući to međunarodnim skandalom.
   - ,,Primat” Maribor tokom privatizacije nije imao kao stavku ,,Ekonom” iz Ušća. Ovo smatram klasičnom krađom i otimačinom i voleo bih da mi neko objasni čija preduzeća se poklanjaju, kojim povodom i ko stoji iza toga - upitao se na konferenciji za novinare menadžer LDF Mile Korićanac.
   - Čuo sam da sam izbrisan iz DS-a. Do danas nisam dobio nijedan papir. Verovatno Borisu Tadiću predstavlja veliki problem kako da mi se to uruči, verovatno zato što se plaši manipulacija posle toga i verovatno zato što ga je sramota - kazao je Korićanac. - Ja ću insistirati na tom papiru, svakako, jer nije logično da posle 15 godina budem jednostavno brisan. Ja želim da dobijem takav jedan papir, da pokušam da rešavam svoj problem u stranci, ili u krajnjoj liniji na sudu - dodao je on.
   Govoreći o pitanju Haga, Korićanac je kazao da je poznato da je Vojislav Koštunica došao na mesto premijera konstatacijama da je ,,Hag deveta rupa na svirali”.
   - Očito je da ta deveta rupa veoma aktivno svira i šalje ozbiljne tonove, kako prema Hagu, tako i prema političkim protivnicima unutar zemlje - rekao je Mile Korićanac. - Vojislav Koštunica je prevario i ,,haški lobi” od koga je Zoran Đinđić izgubio glavu. Prevariće i ubice Zorana Đinđića dajući im na neki način podršku i pre i posle ubistva, tako da će oni i od njegove ruke imati dugogodišnje zatvorske kazne. Kad sumirate politički celu tu situaciju, vidite da je želja za vlašću, želja za upravljanjem mnogo veća od interesa i države i naroda, što je pogubno, pogotovo kada ta politika daje ružne efekte u ekonomskoj sferi. Od 1990. godine ja ne znam težu situaciju u ekonomskoj sferi... Kada se sve ovo sabere, pitam se kako ćemo mi iz ovoga uopšte izaći - naglasio je menadžer LDF Mile Korićanac.

 PRIVATIZACIJA ,,MAGNOHROMA" - piše Predrag Marković
Radnici potražuju dvadeset miliona eura

    Prema planu Agencije za privatizaciju u junu će biti raspisan tender za prodaju Fabrike elektrotermičkih proizvoda (FETP), koja posluje u sastavu Društvenog preduzeća ,,Magnohrom", koje je od 4. marta u procesu restrukturiranja, a ukoliko se steknu odgovarajući uslovi, do kraja godine će moći da se privatizuje i ceo ,,Magnohrom". Posle objavljivanja prospekta ,,Magnohroma" početkom marta, osam firmi je uputilo pismo o zainteresovanosti za kupovinu FETP-a, a sedam za kupovinu Fabrike vatrostalnih materijala.
   - Među interesentima za privatizaciju ima nekoliko jakih firmi, ali i firmi koje nemaju takav bonitet i renome da mogu da budu vlasnici bilo kog dela ,,Magnohroma" - kaže direktor ,,Magnohroma" Rodoljub Petrović.
   Londonska konsultantska kuća ,,Nomura" predložila je prodaju ,,Magnohroma" iz dva dela, od kojih jedan čini Fabrika elektrotermičkih proizvoda, a drugi je ostali deo preduzeća.
- Trebalo bi da se što pre pozovu investitori koji žele da kupe određene delove preduzeća, a to je moguće uraditi već u junu - kaže direktor ,,Magnohroma" i dodaje da je siguran da se na tender neće javiti firme koje će kupiti preduzeće u celini.
Tokom narednih mesec dana, u okviru sprovođenja mera za privatizaciju Agencije za privatizaciju, svi poverioci bi trebalo da prijave potraživanja prema ,,Magnohromu".
Za TV Kraljevo, Rodoljub Petrović je izjavio da će ,,Magnohrom", prema Zakonu o privatizaciji, kao firma koja se privatizuje metodom restrukturiranja, biti prodata sa sto odsto društvenog kapitala.
- Besplatnih akcija radnika nema, ali smo mi u mesec dana od momenta restrukturiranja imali obavezu da prikupimo prijave poverilaca i radnička potraživanja. To su stručne službe uradile tako što su u listing uvršćene sve moguće osnove potraživanja, ima ih 16 ili 17... Znajući da radnici neće imati svojih akcija i da su ogroman teret izneli na svojim leđima tako da je firma zahvaljujući njima živela u velikoj meri, hoćemo da korektno uradimo knjiženje svih tih potraživanja. Posao je gotovo urađen i nadam se da ćemo moći sa svim tim ljudima iz ,,Magnohroma” da potpišemo određena usaglašavanja tih njihovih potraživanja - kazao je Petrović.
On je dodao da su u obzir uzete kamate i da se radi o visokoj cifri obaveza preduzeća u delu dugovanja prema radnicima, jer se ona kreće oko 20.000.000 evra.

ANKETA O NOVOM SOCIJALNOM PROGRAMU
   U ,,Magnohromu" je u toku anketa o najavljenoj mogućnosti novog socijalnog programa koji će sprovesti Ministarstva za rad i socijalnu politiku Republike Srbije. Anketa je anonimna i nije obavezna. Ovo je jedinstvena prilika da radnici potpuno iskažu svoj stav prema novom programu utvrđivanja tehnološkog viška, a da to ne bude zloupotrebljeno.
   Osnovno pitanje je da li radnici žele da im radni odnos prestane tako što će biti proglašeni tehnološkim viškom uz izbor jedne od tri ponuđene varijante. Ukoliko radnik sam odluči da bude tehnološki višak, konačnu odluku o tome donosi poslodavac.

RADNICI OČEKUJU BESPLATNE AKCIJE
   - Sada je najvažnije što pre utvrditi koliko stvarno vredi ,,Magnohrom'' i spremni smo da vašem Udruženju malih akcionara maksimalno pomognemo. ,,Magnohrom'' je, prema utvrđenom izveštaju japanske agencije ,,Nomura", u velikom minusu i ogromnim dugovanjima, pa će zato naš zajednički zadatak biti hitna izrada prave vrednosti kapitala sa svim obavezama koje ,,Magnohrom'' ima. Tek ako se utvrdi da ima kapitala, moći će da se izvrši upis i besplatna raspodela akcija radnicima i pezionerima prema godinama staža - rekao je dr Branko Dragaš, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i predsednik malih akcionara Srbije.
   Dogovoreno je da članovi stručnog tima profesora Dragaša, zajedno sa ekipom stručnjaka iz ,,Magnohroma", u kojoj će biti inženjeri rudarske, tehnološke, mašinske, elektro, građevinske i drugih struka, ekonomisti i drugi, kao i predstavnici sindikata, za mesec dana naprave procenu kapitala ,,Magnohroma", sa kojom će biti upoznati radnici i šira javnost.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

,,IBARSKE NOVOSTI" U POSETI RADOŠU GVOZDENOVIĆU, DIRIGENTU HORA ,,SVETI VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ" - piše Ivan Rajović
U službi Crkve, duhovnog i kulturnog života

   Radoš Gvozdenović je rođen 1979. godine u Kraljevu, gde je osnovno obrazovanje stekao u školi ,,Čibukovački partizani". Potom završava srednju muzičku školu ,,Stevan Mokranjac”, a zatim i Muzičku akademiju u Kragujevcu, zapravo Fakultet muzičkih umetnosti iz Beograda na nastavnom odeljenju u Kragujevcu. Tako je tokom boravka i studija pevao u kragujevačkom gradskom horu, ali i u Liceumu koji je vodio tadašnji dekan Filološko umetničkog fakulteta Miloje Nikolić. Već u to vreme oni su formirali savez crkvenih horova, čemu je najveći doprinos dao vdadika Sava, na čiju je inicijativu sve i poteklo. Radoš Gvozdenović je učestvovao na prvom festivalu, a potom je po završetku studija odlazio kao gost. U međuvremenu je počeo da peva u ovdašnjem horu, koji kasnije napušta i osniva, kako sam kaže, ,,parahorsku formaciju" odnosno drugi hor pri hramu Svetog Save, u parku preko puta Gimnazije.
   - Osnovni cilj kada sam osnivao hor bilo je, naravno, horsko pevanje, koje nam je osnovna delatnost, ali osim toga tu su i putovanja, druženja sa drugim horovima, upoznavanja dirigenata, razmena iskustava, razmena nota, osnivanje Saveza horova i na kraju organizacija tradicionalnog festivala crkvenih horova koji će se svake godine održavati u drugom gradu. U planu je i formiranje letnjih duhovnih akademija u Studenici, koje bi bile ,,zatvorenog tipa”, samo na nivou Žičke eparhije, a takođe i organizovanje seminara za dirigente, budući da ima mnogo ljudi koji vode horove, a nisu završili nikakvu muzičku školu, već su samouki. Sve bi to trebalo da bude u službi naše Srpske pravoslavne crkve i na korist našeg duhovnog i kulturnog života - kaže Radoš.

MOKRANjAC U HRAMU SVETOG SAVE
Novi hor je počeo kao dvoglasni jer je u početku bilo samo pet članova i od početka su se trudili da na liturgijama pevaju Mokranjčevu liturgiju, što je bio veliki izazov i za dirigenta i za izvođače, ali i dug prema ovom velikom srpskom kompozitoru. Tako su upornim radom stigli do pred kraj, ostalo im je još dva-tri dela pa da cela Mokranjčeva liturgija bude uvežbana za horsko izvođenje.
Da bi neko pevao u horu ,,Sveti vladika Nikolaj Velimirović” osnovno je da ima bar malo sluha. Čak i pojedinci koji su za sebe mislili da su antisluhisti pokazali su se kao vrlo upotrebljivi i korektni horski pevači, tvrdi mladi dirigent Radoš. U horu ,,Sveti vladika Nikolaj Velimirović” ima mnogo mladih ljudi, čime se Gvozdenović naročito ponosi, ali kaže kako je sastav vrlo raznolik, od učenika preko studenata Bogoslovskog fakulteta, pa do veroučitelja, od onih koji na ovaj način maksimalno ispoljavaju svoju religioznost i pripadnost Crkvi, pa do onih kojima je do druženja, putovanja, javnih nastupa i svega onoga što jedan ovakav rad može da sadrži. Atmosfera je opuštena, ali je disciplina na nivou, čime se Gvozdenović naročito ponosi.

PODRŠKA CRKVENIH VELIKODOSTOJNIKA
Hor trenutno ima oko 25 članova, a najveći problem je u tome što je teško postići redovnost u dolasku na probe, što u velikoj meri usporava i otežava normalan rad. Ipak, Gvozdenović kaže kako u ovome što radi ima podršku episkopa žičkog gospodina Hrizostoma, koji je jako zainteresovan za horsku muziku. Čak je i ideju o organizovanju festivala horova u Kraljevu prihvatio sa oduševljenjem. I otac Milivoje Starovlah, starešina crkve, dao je veliki doprinos da sve bude onako kako sada jeste i čime su uglavnom svi u velikoj meri zadovoljni. I čitavo bratstvo hrama Svetog Save voli horove i pruža punu podršku.
Ideja je da ovaj hor, pre svega, neguje srpsku horsku muziku, i crkvenu i svetovnu, naravno i muziku stranih autora, mada za sada dosta retko.
- Žalosno je da naši stručnjaci - kako kaže Radoš Gvozdenović - ništa ne rade na tom planu, što najslikovitije potvrđuje činjenica da i prva srpska simfonija Petra Konjovića još stoji u rukopisu, niko da se seti da se materijal odštampa i pripremi za izvođenje. Takođe i dosta nota Kornelija Stankovića još stoji u rukopisu kao da nikoga više ne zanimaju ta dela, a pomenuti kompozitori nisu jedini primer ovakve nebrige.
Hor ima dosta izdataka, a samim tim i novčanih problema, mada se ni članovi, a ni njihov dirigent i umetnički predvodnik, ne žale previše. Za sada se, uglavnom, izdržavaju tako što pevaju na venčanjima i pri ostalim verskim obredima u kojima je horska kompozicija poželjna i primerena. Ipak, u većini slučajeva to pevanje je besplatno. I pored velikog broja javnih nastupa, kao jedan od najznačajnijih, Gvozdenović pominje osvećenje prostorija Pozorišta u Kraljevu.
Cilj im je, pored ostalog, da budu aktivni učesnici u duhovnom, kulturnom i umetničkom životu grada.



SINOĆ U NARODNOM MUZEJU KRALJEVA - piše Bojana Milosavljević
Magični crteži Svetlane Jevtić

   Umetnica koja pleni snažnom ekspresivnošću, Svetlana Jevtić, sinoć je ponovo zadivila likovnu publiku Kraljeva. Posle pet godina, ponovo je u galeriji Narodnog muzeja samostalno izložila svoje radove. Ovoga puta u postavci su crteži velikog formata, kako oni koje je, studirajući na pariskoj Akademiji lepih umetnosti (kod proslavljenog Vlade Veličkovića), radila pre nekoliko godina, tako i neki koji su nastali poslednjih meseci. Reč je o tehnici suvi pastel na papiru.
Jevtićeva je po senzibilitetu, pre svega, crtač, ali Ljubiša Simović u katalogu piše o njoj kao - slikaru crteža. Ova umetnica je početkom prošle godine pobedila na Prvom bijenalu kraljevačke umetnosti. Iste jeseni je takođe ponela prvu nagradu na Oktobarskom salonu u Kruševcu, koja, između ostalog, podrazumeva i priređivanje izložbe u tom gradu. Postavka ,,Crteži Svetlane Jevtić" iz našeg Muzeja preseliće se u kruševački, pa je njena izložba zajednički projekat dveju ustanova.



VEČERAS U FRANCUSKOJ KUĆI
Slike naše flore
   Sugrađanka Emilija Milovanović, viši bibliotekar ,,Stefana Prvovenčanog", uz to i pisac priča i književnih prikaza, večeras se u Francuskoj kući prvi put samostalno predstavlja i kao slikar. Baveći se ovom umetnošću, Milovanovićeva je zaokupljena prizorima i detaljima prirode našeg podneblja, te će posetioce izložbe, večeras u 19 časova, dočekati zanimljivi ciklus indikativnog naslova ,,Tikve i tikvice".
   Tokom narednih mesec dana publika će moći da pogleda tridesetak uljanih pastela na platnu Emilije Milovanović, koji su u raznim varijacijama inspirisani ovim našim prepoznatljivim rastinjem. Njena prva samostalna postavka biće otvorena u neformalnom stilu, ali će početak najaviti akordi gitare Slobodana Jelića.



IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige
Vladimir Adamović, ,,Umetnik i bolest", Prosveta, Niš, 2004.
   Vladimir Adamović je psihijatar čiji je glavni predmet interesovanja psihosomatska medicina. Autor se često bavi i psihoistorijom i iz te oblasi objavio je monografije o Staljinu i Hitleru, te radove o Gebelsu, Trockom, Kenedijevima i mnogim drugim državnicima i umetnicima. Njegovi psihobiografski radovi objavljivani su u stranim i domaćim stručnim časopisima, a kraći napisi u nedeljnicima (NIN) i dnevnoj štampi (Politika).
   Adamović nam u knjizi daje deset eseja psihosomatskog karaktera i naglašava da to nisu psihobiografije umetnika u kojima bi se razmatrala psihološka struktura jedne ličnosti, već da su to patobiografije u kojima se razmatraju sve okolnosti - kako telesne, tako i psihičke - koje su dovele do pojave određenih bolesti, kao što su nam, na samom kraju svakog ogleda, predstavljene i okolnosti pod kojima su te ličnosti preminule. U knjizi ćete saznati nešto više o nekrofiliji Edgara Alana Poa, koji je obožavao na smrt bolesne žene i umro od delirijum tremensa; o otosklerozi (gubitak sluha), paranoji, alkoholizmu i sifilisu kod Betovena; o Gogoljevoj hipohondriji i depresiji; o vulkanskom temperamentu kod Balzaka, što je posledica nasleđa i njegove telesne građe; o temporalnim epileptičnim napadima kod Dostojevskog, gde je primećena i sklonost ka sadizmu i mazohizmu; o tuberkolozi Antona Pavloviča Čehova; o shizofreniji i epilepsiji kod Van Goga; o astmi, psihozama i narkomaniji Marsela Prusta; o neurozama i raku kod Frojda, koji se javio kao posledica neumornog pušenja; i o depresijama, paranojama i suicidalnim tendencijama kod Hemingvejevih (Ernest je izvršio samoubistvo u 62. godini, otac Klarens u 58, brat Lester u 67, a možda i najmlađi sin Gregori u 70. i unuka Margo u 41. godini).
   Autor je dobro odabrao umetnike koje je studiozno izučavao, kako sam kaže, više od deset godina. U knjizi se mogu naći, sem već poznatih stvari, i ona manje poznata znanja iz života ovih velikih stvaralaca, koja su uticala na njihov rad i koja su neophodna za bolje razumevanje njihovog stvaralaštva. U delu će se naći i veliki broj biografskih i medicinskih podataka prikupljenih iz važnih i značajnih izvora, da bi zatim, sakupljeni na jednom mestu, dali novu i originalnu sliku pojedinih predstavljenih umetnika. Nakon čitanja ove knjige jasnija nam je veza između bolesti jedne osobe i njenog umetničkog rada, i čini nam se da su mnogi umetnici, možda i nesvesno, ugrađivali u umetnička dela sebe, svoje bolesti i stihove. .