Sprečiti invaziju stranih supermarketa
Dobra osnova za nastavak reformi
Petnaest godina borbe za demokratiju
Gubari na lomači
Sapliću nas lični interesi i onda sve pada u vodu
„Elektron” - uspešan trgovac koncentratom!
Nemamo pravo da trujemo prirodu
Iskorak u Evropu i 21. vek
Živa legenda sa protesta kod Milutina
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal

JAVNA RASPRAVA O NOVOM ZAKONU O TRGOVINI - piše Rajko Sarić
Sprečiti invaziju stranih supermarketa

   U Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo, na proširenoj sednici Odbora za trgovinu i poslovne usluge, protekle subote održana je javna rasprava o Nacrtu novog zakona o trgovini.
   Sednici je prisustvovao i Vlajko Senić, zamenik republičkog ministra za trgovinu, turizam i usluge, koji je rekao da su osnovne novine ovog zakona Institut državnih subvencija privrednim subjektima, što do sada nije bilo regulisano zakonskom regulativom, a otkloniće eventualne tržišne poremećaje, i stručni tim resornog ministarstva koji će se baviti trgovinom u Srbiji.
   - Mislim da je veoma bitno da se ovakav zakon donese jer ova problematika nije regulisana od 1992. godine. Naravno, ovaj zakon pratiće drugi zakonski akti kao što su Zakon o zaštiti potrošača i Antimonopolski zakon - rekao je Senić.
   Najčešće primedbe u dosadašnjem toku javne rasprave, koja traje od 26. januara, odnosile su se na regulisanje radnog vremena. Kao najbitnije u dosadašnjoj proceduri donošenja novog zakona smatra se to što su dobijene sve potrebne dozvole nadležnih komisija EU, što znači da će, kada ga Skupština donese, do kraja septembra, biti u skladu sa potrebama EU.
   - Naravno, vodiće se računa o interesima domaće trgovine, pa ćemo verovatno regulisati i pitanje ulaska stranih supermarketa na naše tržište, kako bi se izbegla dosadašnja invazija supermarketa koji se otvaraju bez ikakvog plana - kaže Vlajko Senić.
   Zakon ima deset celina, od kojih je osma, koja se odnosi na unapređenje trgovine, najznačajnija. Svrha novog zakona, kako je rečeno na raspravi, jeste veće učešće države u kontroli u oblasti trgovine, kako bi se sprečilo uništavanje srpskih trgovinskih lanaca, čime bi bez posla ostao veliki broj radnika. U novom zakonu biće regulisano i pitanje oglašavanja, kako bi se sprečila nepoštena tržišna utakmica koju smo imali u proteklom periodu.
   - Imamo podršku vlade Srbije tako da očekujem da do kraja septembra dobijemo novi zakon o trgovini - smatra zamenik ministra Vlajko Senić.
Učesnici rasprave posebno su ukazali na rasprostranjeno sivo tržište koje je, posebno u Kraljevu, u neravnopravan položaj stavilo vlasnike trgovinskih i ugostiteljskih radnji, koji teško podnose breme poreskih obaveza i svakodnevne namete države, dok, sa druge strane, ulični prodavci nemaju nikakve obaveze. Jasno je naglašeno da se ulično tezgarenje pretvorilo u unosan porodični biznis, a pod plaštom kupovine socijalnog mira.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DSS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Dobra osnova za nastavak reformi

   Povodom dobijanja pozitivne ocene Studije o izvodljivosti, Opštinski odbor Demokratske stranke Srbije u Kraljevu održao je pre dva dana konferenciju za novinare na kojoj je izraženo zadovoljstvo zbog uspešno ostvarene polazne osnove za priključenje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji.
   - Kao što znate, u Strazburu je Evropska komisija dala pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru, što znači da je naša zemlja spremna da uđe u pregovore o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. Studija o izvodljivosti je jedan opširan dokumenat u kome se pozitivno ocenjuju dosadašnje demokratske promene u našoj zemlji i izražava spremnost da političke, ekonomske, socijalne i administrativne reforme koje su započete budu uspešno sprovedene do kraja, odnosno usklađene sa takvim propisima u Evropskoj uniji - istakao je Vladimir Bogavac, portparol OO DSS Kraljevo.
   Pored toga, na pres konferenciji OO DSS najavljeno je da će Odbornička grupa DSS-a na prvom zasedanju Skupštine opštine Kraljevo pokrenuti inicijativu da se sportski tereni „Autotransporta“ izuzmu iz predstojeće privatizacije.
   - Mislimo da je interes grada da sportski centar Autotransporta onakav kakav je, bez obzira što je u latentno zapuštenom stanju, bude izuzet iz privatizacije i da ti sportski tereni, sa bazenom, fudbalskim stadionom i igralištima za male sportove, budu vraćeni Skupštini opštine ili Sportskom centru „Ibar“, kako bi naša omladina ubuduće mogla da ga koristi onako kako bi trebalo i za šta je taj sportski centar namenjen - rekao je Sreten Simeunović, potpredsednik OO DSS Kraljevo.
   U DSS-u smatraju da uz relativno mala ulaganja postojeći sportski tereni Autotransporta mogu da budu na usluzi građanima Kraljeva jer potreba za sportom i rekreacijom prevazilazi postojeću sportsku infrastrukturu u gradu.

OBELEŽEN JUBILEJ SRPSKOG POKRETA OBNOVE - piše Ivan Rajović
Petnaest godina borbe za demokratiju

   • SPO je osnovan sada već daleke 1990. godine i sve vreme je bio na braniku domovine i u prvim redovima borbe za demokratiju. Međutim, kako je rekao Milomir Šljivić, rušenjem režima Slobodana Miloševića, čemu je ova stranka dala najveći doprinos, nije došlo do očekivanih promena u društvu • Stranka se neće smiriti dok se ne ispoštuje zahtev za otvaranje dosijea, kako bi se znalo ko je u ovoj zemlji za koga radio i ko je koga sve vreme špijunirao, prisluškivao i cinkario ,,tamo gde treba", istakao je Vlajko Senić

   U velikoj sali SO Kraljevo, posle minutom ćutanja odate pošte članovima stranke koji više nisu među živima, krajem prošle nedelje održana je Skupština OO SPO. Na ovom skupu, kojem su prisustvovali portparol SPO i zamenik ministra za turizam i ugostiteljstvo Vlajko Senić i gosti iz Kragujevca i Vrnjačke Banje, Mirko Čikiriz i Radovan Popović, izabrani su novi članovi OO SPO, koji su potom između sebe izabrali novog predsednika i dva potpredsednika Opštinskog odbora.
   Milomir Šljivić, član Glavnog odbora SPO, predsednik Okružnog odbora i novoimenovani poslanik u Skupštini Srbije, pozvao je prisutne delegate i članstvo OO SPO Kraljevo da podrže Vuka Draškovića za predsednika stranke, što su prisutni burnim aplauzom i učinili. On je, takođe, predložio prisutnima da Vlajka Senića podrže za potpredsednika stranke na predstojećem Saboru koji će sredinom maja biti održan u Beogradu, što je takođe jednoglasno prihvaćeno. Šljivić je, pored toga, naglasio kako je SPO osnovan sada već daleke 1990. godine, 14. aprila, i da je sve vreme bio na braniku domovine i u prvim redovima borbe za demokratiju. Međutim, kako je rekao, rušenjem režima Slobodana Miloševića, čemu je ova stranka dala najveći doprinos, nije došlo do očekivanih promena u društvu, što zahteva nove napore i aktivnosti, kako na demokratizaciji Srbije, tako i učestvovanju državne zajednice SCG u evroatlantskim integracijama i približavanju zemlje Evropskoj uniji.

SRAMNO PISMO POSLANIKA
   Obraćajući se prisutnima, portparol SPO Vlajko Senić rekao je, pored ostalog, kako je neverovatno da Vlada Republike Srbije povlači predlog SPO da se otvore dosijea Službe državne bezbednosti koja bi mogla da otkriju mnogo toga.
   - Kao što vidite - rekao je on - jedina stranka koja se zalaže za to pitanje jeste Srpski pokret obnove. I dovoljno ste politički pismeni da shvatite da je taj predlog podnesen 10. decembra prošle godine, a da ni do danas nije ušao u skupštinsku proceduru. Naprotiv, umesto toga pojavilo se sramno pismo poslanika SPO, koje je bilo još jedan pokušaj, zna se gde osmišljen, da se spreči donošenje pomenutog zakona i naruši stečeni ugled stranke. Međutim, kako je obećao portparol SPO, stranka se neće smiriti dok se ne ispoštuje zahtev za otvaranje dosijea, kako bi se znalo ko je u ovoj zemlji za koga radio i ko je koga sve vreme špijunirao, prisluškivao i cinkario ,,tamo gde treba".
   Osvrćući se na sopstveno iskustvo sa terena gde je, kako tvrdi, za kratko vreme posetio više od četrdeset opštinskih odbora, Senić je izjavio kako je njegov utisak, bez obzira na sve što mediji prenose, da člansvo stranke nikada nije bilo tako čvrsto u odluci da sledi politiku rukovodstva sa Vukom Draškovićem na čelu. Tome u prilog ide i činjenica da, kako tvrdi Senić, danas cela Vlada govori jezikom SPO kada je u pitanju ulazak u evroatlantske integracije. Uglavnom, kako je u svoje ime, a i u ime predsednika stranke, obećao Vlajko Senić, SPO je spreman da čvrsto sarađuje sa snagama demokratskog bloka, koje jedino mogu Srbiju da povedu napred, a u čemu će SPO i dalje biti ključna demokratska snaga. Vodićemo SPO na isti način kao devedesetih godina, zaključio je Senić.

MIRKO VUKOVIĆ NOVI PREDSEDNIK OPŠTINSKOG ODBORA
   Svečanost povodom jubileja održana je 12. aprila u Klubu odbornika SO Kraljevo u prisustvu gostiju, novinara, članova stranke i predstavnika lokalnih opštinskih odbora prevashodno srodnih stranaka demokratske orijentacije. Na ovoj svečanosti je prikazan i film o istorijatu stranke i njenog lidera Vuka Draškovića, a predstavljeni su i novoizabrani funkcioneri Opštinskog odbora.
   Obraćajući se prisutnima, Mirko Vuković, direktor JKP ,,Putevi" i novi predsednik OO SPO Kraljevo, evocirao je uspomene na petnaest godina postojanja SPO i, pored ostalog, rekao kako veliki broj onih koji su od samih početaka bili u stranci više nije u njenim redovima, čak ni oni koji su dali najveći i nemerljiv doprinos osvajanju demokratije, a što je posebno izraženo baš u našem gradu, što se i na ovom skupu i te kako dalo primetiti. Naime, pored onih koji su najviše dali stranci, a ona ih se odrekla, ili onih koji su demonstrativno odbili da učestvuju u obeležavanju jubileja iz njima dobro poznatih razloga, zanimljivo je da čak ni oni koji su od političkog rada dobili najviše nisu našli za shodno da se pojave na svečanosti stranke koja im je to omogućila. Tako, opet bez bilo kakvog obrazloženja, ni predsednik opštine, a ni njegovi najbliži saradnici, visoki opštinski funkcioneri, ni na ovom skupu nisu viđeni. Uglavnom, kako je naglasio i Mirko Vuković, OO SPO će nastaviti već utabanim stazama, a u interesu građana i grada koji nikada nije bio u težoj situaciji nego sada i, kako za sada stvari stoje, bez velikih izgleda da u skorije vreme bude bolje ukoliko se sve stranke demokratske orijentacije ne slože i zajednički porade na tome.
   Izborna skupština SPO je održana bez predsednika opštine i člana Predsedništva Radoslava Jovića. na pitanja nekolicine učesnika skupa o razlozima Jovićevog izostanka, niko nije hteo da da bilo kakav odgovor, što na svojevrstan način govori o odnosima u Opštinskom odboru posle petnaest godina postojanja.

OČIŠĆENO ŠEST HEKTARA DRŽAVNIH I PRIVATNIH ŠUMA - piše Rajko Sarić
Gubari na lomači

   Opštinski odbor Demokratske stranke organizovao je prošle nedelje akciju uništavanja gubara na području Kruševice i Žičke reke. Pored uništavanja gubara na šumskim posedima ,,Srbijašuma”, pedesetak učesnika akcije pomoglo je i lokalnom stanovništvu da ispuni zakonsku obavezu i gubare uništi u privatnim šumama.
   Organizovani u pet grupa učesnici akcije tog dana očistili su oko šest hektara zaraženih šuma. Nekoliko kilograma sakupljenih gubara uništeno je spaljivanjem.
   U DS su zadovoljni odzivom građana, ali i razočarani što slične akcije nisu pokrenuli i drugi politički subjekti naše opštine kako bi se na vreme spasilo šumsko bogatsvo koje je gubarom zahvaćeno na površini od oko 26.000 hektara.

DR RADOSLAV JOVIĆ, PREDSEDNIK OPŠTINE KRALJEVO - piše Dragan Vukićević
Sapliću nas lični interesi i onda sve pada u vodu

   • Pre više od godinu dana sam došao na mesto predsednika opštine iz jedne situacije koja je bila dosta dramatična zbog sukoba unutar tadašnje vladajuće koalicije i prevremenih izbora. Moram da priznam da je zatečeno stanje bilo dosta loše, gotovo poražavajuće, jer se ta nestabilnost unutar vladajuće koalicije odražavala na konkretan život ovoga grada i rešavanje problema koji su nagomilavani godinama unazad. Sastavljena je jedna koalicija vladajućih stranaka posle izbora predsednika opštine koja je u dobroj meri kompatibilna sa vladajućom garniturom na nivou Republike, što se pokazalo dobrim u ovom konkretnom slučaju. Ogoman napor su uložile i ova skupština i njeni organi, pa i moja malenkost kao predsednik opštine, da se mnogi problemi ovoga grada o kojima se samo pričalo gotovo decenijama, a to su pre svega strateška pitanja, pokrenu sa mrtve tačke. Očekujemo da taj napor koji smo uložili u toku 2004. godine u toku 2005. godine da i konkretne rezultate

   – Želim da podsetim da smo krenuli sa gasifikacijom i javnost se mogla uveriti pre nekoliko dana da su počeli da se potpisuju pojedinačni ugovori u jednom našem naselju, da će taj proces gasifikacije da se nastavi i u drugim zonama, i tražio sam i od glavnog izvođača „Energogasa” da uključi i nove podizvođače kako bi i drugi naši sugrađani na teritoriji Kraljevo što je pre moguće dobili tu pogodnost da na jeftin i ekološi čist način obezbede energetske potrebe za svoje porodice. Smatram to jednim solidnim, velikim uspehom i pomakom. Kada je u pitanju vodosnabdevanje, cevi su već stigle u ovaj grad i ove godine ćemo imati jednu značajnu investicionu aktivnost u smislu izgradnje cevovoda u dužini od šest kilometara, koji će povezati izgrađeni rezervoar sa našim sistemom za vodosnabdevanje, što će u dobroj meri ublažiti tegobe grada, a pogotovu u letnjem periodu - kaže dr Radoslav Jović, predsednik opštine Kraljevo u intervjuu „Ibarskim novostima” povodom Kraljevdana (19. april), odgovarajući na pitanje kako sagledava razvojni trenutak Kraljeva uoči gradskog imendana.
   – Treća stvar koju želim da istaknem je da smo ove godine opredelili dobar deo sredstava u budžetu za ozbiljne zahvate na realizaciji izgradnje obilaznice oko našeg grada. Odlučili smo se za taj deo obilaznice koji će dati odmah efekat, nećemo moći u jednoj godini da završimo kompletnu obilaznicu, ali to što budemo uradili uz pomoć Vlade Republike Srbije, odnosno resornog ministarstva, očekujemo da će rasteretiti saobraćajnice ovoga grada već na jesen ove godine. To su kapitalna pitanja o kojima govorimo decenijama u našem gradu i ova lokavna vlast se konačno uhvatila na pravi način u koštac sa tim problemima. Želim da podsetim da smo sanirali postojeću deponiju, koja je problem mnogih lokalnih sredina, gradova i opština. Omogućili smo da još nekoliko godina na toj lokaciji nastavimo da odlažemo otpad samog grada i prigradskih naselja, ali smo istovremeno krenuli u ozbiljnu investiciju zajedno sa resornim ministarstvom za gradnju regionalne deponije, zajedno sa opštinom Vrnjačka Banja, koja će praktično za nekoliko decenija rešiti taj kapitalni problem ovoga grada. Preduzeli smo i niz mera rešavanja prostornih problema, pre svega srednjih škola, dat je nalog direkciji za izgradnju i planiranje Kraljevo da odredi lokaciju za izgradnju Medicinske škole, uz sredstva Svetske banke. Rešavanjem prostornog problema Medicinske škole praktično ćemo rešiti i problem Gimnazije i problem Ekonomske škole, a to je takođe i jedan od gorućih problema koji u ovom gradu traje već više decenija. Po prvi put smo napravili bazu podataka za probleme u svim ostalim institucijama čiji je osnivač ili opština Kraljevo ili je na neki način odgovorna za funkcionisanje, kao što su osnovne škole, obdanište, pozorište i td. Građani su mogli da uoče činjenicu da Trg svetog Save u ovom gradu poprima jedan pristojan izgled, zahvanjujući restauraciji koju smo uradili na zgradi Muzeja zajedno sa ministarstvom kulture, zatim sa radovima koje smo obavili na gradskoj crkvi, a sada nastavljamo radove i na istorijskom arhivu, tako da će Trg svetoga Save poprimiti izgled kojim ćemo moći da se ponosimo. I niz drugih investicija smo pokrenuli, ali čini mi se da u ovom trenutku nemaju takav značaj kakav imaju ovi o kojima sam govorio, i to su konkretne stvari koje smo pokrenuli. Godina 2004 potrošena je u pripremi planske dokumentacije, dobijanju dozvola, potpisivanju ugovora. Tenderska procedura izbora izvođača oduzela je mnogo vremena i znam da su naši građani bili nestrpljivi da saznaju kada će konačno ova vlast kako je obećala da počne i da radi, i evo tokom ove godine sve što smo obećali počećemo i da realizujemo, što znači da konačno krećemo sa mrtve tačke.
• Kako vidite Kraljevo u toj opštoj slici u poređenju sa sličnim gradovima u Srbiji?
   – Zahvaljujući tome što su ovde bili prevremeni izbori u novembru 2003. godine i što smo skoro godinu dana pre od ostalih opština formirali vlast po principu koji je odredio novi zakon o lokalnoj samoupravi, imali smo prednost od godinu dana, jer smo se organizovali mnogo ranije nego ostale opštine i gradovi u Srbiji pa smo nekako uspeli i da više lobiramo u Vladi, odnosno u centralnoj vlasti i mislim da smo dobili nešto više nego približno slični gradovi i opštine u Srbiji što se tiče investicija, podrške sa nivoa Vlade pre svega. Ali, to ne znači da sam zadovoljan time, ja i dalje tvrdim da gradovi i opštine u Srbiji imaju veliki problem sa preteranom centralizacijom države, da dobar deo naših sredstava odlazi u centralnu kasu, a potom, za taj naš novac, moramo da idemo da molimo ministre i njihove pomoćnike, i da ne nabrajam na koja vrata sve predsednik ove opštine mora da zakuca da bi dobio ono što mu po pravdi i Bogu pripada. To je, na žalost, naša objektivna realnost i svi mi koji se bavimo politikom i zainteresovani smo za sledeću fazu promena u Srbiji moramo učiniti ogroman napor da se izvrši ona realna decentralizacija Srbije, da ljudi koji stiču dohodak i raspolagžu njime. U krajnjoj liniji, imajući u vidu da je pre dva dana praktično Evropska Unija dala pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti, što je jedna od najvažnijih karika, a jedan od najvažnijih zahteva koji će oni imati prema našoj državi jeste da se stvarno obavi objektivna decentralizacija vlasti. A kada se kaže decentralizacija vlasti, tu se pre svega misli na decentralizaciju finansijskih sredstava sa kojima lokalna zajednica raspolaže. Ono što smo uočili jeste neophodnost regionalne saradnje i čini mi se da je ta inicijativa upravo krenula iz Kraljeva. Želim da podsetim moje sugrađane da je pre mesec dana odprilike održan jedan vrlo važan sastanak ovde u Kraljevu, na moju inicijativu, kome su prisustvovali predstavnici našh velikh gradova, susednih gradova Čačka i Kragujevca i Vrnjačke Banje, kada smo zajedno sa ministarstvom za kapitalne investicije, a koje je po nekakvoj logici stvari najznačanije za investicije na lokalnom nivou, dogovorili koji su to naši zajednički problemi koji mogu da se rešavaju na jedinstven način. I mi sada zajednički nastupamo i prema Vladi, i mislim da to sada daje mnogo bolje efekte nego do sada, kada se pojedinačno predsednik opštine ili grada pojavljivao pred Vladom, jer kada odnesete regionalni problem i pri tome imate predlog kako da ga rešite mnogo se lakše prolazi. Evo, sada kada konkretno govorim o regionalnoj deponiji, pitanje je da li bi dobili podršku Vlade da nismo ušli u jedan projekat regionalne saradnje sa Vrnjačkom Banjom.
• Na teritoriji čije opštine bi bila ta deponija?
– Regionalna deponija bi bila na teritoriji opštine Kraljevo, ali to ne znači da će građani opštine Kraljevo dobiti đubre iz Vrnjačke Banje! To znači da će na toj deponiji u dogledno vreme biti jedna moderna fabrika za preradu sveg otpada, što praktično znači da ovaj grad više neće dolaziti u situaciju da ima deponiju, već fabriku koja će sve to prerađivati i moram da priznam imajući u vidu podatke koje sam dobio iz Zapadne Evrope i onih delova sveta gde je to urađeno na moderan način da ostvaruju i solidan dohodak od takvog tehnološki savremenog obrađivanja i prerade otpada.To je jedan primer. Međutim, i za regionalni put koji povezuje Kraljevo i Čačak zajedno nastupamo prema Vladi i vršimo pritisak da se taj put popravi i dovede u red, da to bude jedna moderna saobraćajnica koja će olakšati život građana i jednog i drugog grada. Želim da napomenem da zajedno sa gradonačelnikom grada Kragujevca vršim pritisak i zajedno nastupamo prema Vladi kada je u pitanju put Kraljevo - Kragujevac, a time da se Kraljevo poveže sa autoputem Beograd - Niš.
U narednom periodu jednim aktivnim zajedničkim pristupom prema centralnoj vlasti na neki način vršićemo uticaj na decentralizaciju same vlasti, ali i ekonomske moći države, a sa druge strane i da rešavamo naše zajedničke probleme i da se nalazimo na dodirnim tačkama.
• Da li Kraljevo ima jednu dugoročnu strategiju razvoja?
– Što se tiče svojih komunalnih infrastrukturnih problema, Kraljevo već uobličava svoju strategiju i sama činjenica da smo krenuli u rešavanje problema saobraćaja, pre svega rešavanjem problema vodosnabdevanja, komunalnog otpada, govori u prilog da to što je bila samo priča postaje naša realnost, i mi te strategijske probleme počinjemo da rešavamo. Ono u šta treba polako da ulazi lokalna samouprava, a čime se do sada nije bavila, jeste obezbeđivanje perspektive ekonomskog razvoja. Po Zakonu o lokalnoj samoupravi, pitanje ekonomskog razvoja nije bilo pitanje kojim se bavila lokalna samouprava, ali tempo života i zahtevi građana da što je pre moguće izađu iz ekonomske i socijalne krize u kojoj se svi nalazimo, pritiskaju nas da se bavimo i tim problemom. Predložio sam, i imam podršku vladajuće koalicije u ovom gradu, da se formira jedan ozbiljan savet za strateški razvoj koji će pre svega osmisliti strategiju razvoja u svim segmentima, i kada je u pitanju osnovno, srednje i visoko školstvo, i šta mi to hoćemo od visokog školstva u ovom gradu u narednom periodu. Hoćemo li da Kraljevo bude visokoškolski centar ili nećemo i ko će biti nosilac tog razvoja. Kakvu privredu želimo, šta će biti težište razvoja privrede, šta mi kao lokalna zajednica možemo da uradimo da obezbedimo ambijent da investitori radije dolaze u Kraljevo nego u neku drugu lokalnu sredinu. To su pitanja kojima će se baviti to radno telo. Smatram da to treba sa nivoa politike podići na nivo struke, i postoji opšta saglasnost u ovoj garnituri koja upravlja gradom da će takav jedan tim imati možda u svom sastavu stotinak ljudi i koji će da čine stručnjaci iz različitih oblasti, ekonomije, privrede, zapošljavanja, socijalnih pitanja itd. Taj tim će se podeliti u nekoliko podtimova ili radnih tela, koji će svaki sa svog aspekta razraditi strategiju razvoja ovoga kraja. Normalno, ne možemo se držati samo granica opštine, jer je to suviše važno pitanje da bismo to mogli sami da razradimo. Moramo se uklapati u strategiju razvoja države. A to će biti mnogo lakše ako se uklopimo u interese našeg okruženja. Uostalom, s obzirom na to da u okruženju imamo velike opštine i gradove, zašto ne bismo zajedno stavili na dnevni red regionalni ekonomski razvoj? I da vidimo koje su to naše prirodne prednosti, kojim resursima raspolažemo, šta mi to možemo da ponudimo, koje su olakšice koje možemo da damo investitorima, stranim i domaćim, da dođu ovde, da ulože kapital, izgrade nove pogone, zaposle ovaj nezaposleni narod i na taj način omogućimo brži tempo razvoja.
• Da li to znači da se Kraljevo kao centar Raškog okruga „odriče” Raške i Novog Pazara?
– Ne, niko ne sme da vodi separatnu politiku. Logično je da ja kao predsednik opštine Kraljevo treba da vodim brigu najviše o teritoriji opštine Kraljevo i o građanima koji žive na toj teritoriji, ali je isto tako logično da budem kao građanin Srbije, pa u krajnjoj liniji kao Srbin, zabrinut kako se razvijaju drugi delovi teritorije Republike. Ja sam i narodni poslanik u Skupštini Srbije i moram celovito da sagledavam probleme, jer ako budemo parcijalno razvijali Srbiju i recimo uspemo da samo Kraljevo enormno razvijemo, suočićemo se sa novim problemom - sa nerazvijenih područja ćemo dobiti enormni priliv stanovništva. U tom slučaju ništa nismo postigli - opet problemi sa novopridošlim građanima, a iz toga će proizaći novi problemi saobraćaja, vodosnabdevanja... Dakle, moramo stvari sagledavati objektivno i omogućiti i onim nerazvijenim opštinama da se približno proporcionalno razvijaju već definisanim centrima u Republici, kako građani više ne bi bili u situaciji da učestvuju u jednoj enormnoj socijalnoj i ekonomskoj migraciji i da vrše pritisak na velike centre.
• Izgleda da Ibar nikako ne može da se premosti?
– Tako izgleda, ali mislim da ćemo ga ipak premostiti! Ove godine biće ozbiljne investicije u Mataruškoj Banji i tamo konačno rešavamo problem Žičke ulice, životne probleme građana koji žive tamo. I u Ribnici ćemo rešiti problem žile kucavice tog naselja, a to je Četvrta crnogorska ulica, rešićemo problem kolektora za kanalizacionu mrežu, rešićemo problem kanala u Ribnici i mnogo toga, a odredili smo sredstva i za projekat novog mosta pored postojećeg. Ako uspemo ove godine da napravimo projekat, čini mi se da ćemo dogodine imati i novi most.
• Kraljevo je jedna od najvećih opština u Srbiji. Šta se dešava sa turizmom, stočarstvom, poljoprivredom...?
– To je izuzetno kompleksno stanje. Najpre, želim da nešto kažem o seoskom području. Prvi put kada sam bio predsednik Skupštine, i sada kada sam predsednik opštine, smatrao sam da seosko područje ne sme biti zapostavljeno u planovima i projektima razvoja opštine Kraljevo. Prirodni ambijent koji imamo je takav da gro sredstava za život može da se obezbedi na seoskom području, odnosno na imovini koju su nasledili od svojih predaka. A zemlja je takva po kvalitetu da daje izdašne plodove u bilo kom delu poljporivredne proizvodnje. Ako budemo išli na intenzivniji način i stimulisanje poljopprivredne proizvodnje, a da pri tome građanima koji žive na seoskom području obezbedimo kvalitetan život - da imaju kvalitetan put, ambulantu, školu, dom kulture u kome će da zadovoljavaju svoje kulturne potrebe, telefone, kvalitetnu struju, onda ti ljudi neće poželeti da dođu da žive u gradskom jezgru ili u prigradskim naseljima. Jednostavno će ostati da žive na svojoj imovini i da radeći i obrađujući svoju zemlju na toj osnovi obezbeđuje ekonomski opstanak svojoj porodici, a samim tim i ekonomski opstanak ove opštine, pa i države u krajnjoj liniji. Kao poslanik sam pokrenuo pitanje bele kuge kao jedno od najznačajnijih pitanja u ovom trenutku, a po mom mišljenju, to je mnogo značajnije pitanje od Ustava. Ustav ćemo doneti pre ili kasnije, međutim, ne budemo li počeli da rešavamo pitanje odumiranja stanovništva u Srbiji, a to se vidi i na teritoriji opštine Kraljevo gde svake godine gubimo jednu mesnu zajednicu od 300-400 stanovnika, jer toliko se manje rodi nego što umre, onda čemu sve ove investicije. Istovremeno moramo voditi računa da sačuvamo ovo što imamo na seoskom području, da na tom području obnavljamo stanovništvo, a da država jednim svojim zakonom stimuliše rađanje dece tako što će dati penziju svakoj ženi koja rodi četvrto dete. Ukoliko se takav zakon donese, mi smo rešili opstanak i ove države i ove nacije. U suprotnom džaba naši putevi, ambulante, domovi kulture, jer za 50 goina ova nacija će odumreti, nestaćemo, jer su podaci u ovom trenutku poražavajući. Mi smo jedna od pet nacija najstarijih, u ovom trenutku, na svetu!
• Kraljevo je opština, ali postoji i inicijativa da Kraljevo dobije status grada. Koji su argumenti za a koji protiv?
– S obzirom na to da status grada imaju Niš i Kragujevac, koji po broju stanovnika nisu toliko veći od Kraljeva da bi im to dalo za pravo da imaju taj status, a mi da nemamo, a da pri tome mi imamo drugi argument, da je ovo daleko najveća teritorija u Republici Srbiji, mi smo duplo veći od teritorije grada Kragujevca i mislim tri puta veći od teritorije grada Niša, logično je onda da moramo administraciju približiti građanima. Možete zamisliti kako je čoveku sa Rudna i iz Mlanče da dođe u grad da reši neki administrativni problem. Idemo ka tome da ova opština konačno bude priznata, da ta njena razuđenost teritorije kao jak argument dobije nekoliko opština i mislim da veoma lako to može da budu opštine Ribnica, Ušće, centralni deo grada... itd, a da Kraljevo bude ustrojen grad sa svim ovim administrativnim centrima o kojima sam govorio.
• Opština se ne meša u privatizaciju, ali trpi posledice, a to je veliki broj otpuštenih radnika.
– Ako se lokalna samouprava umeša u privatizaciju, i to na pogrešan način, može samo da dolije ulje na vatru. Proces privatizacije je regulisan zakonom, i to je jedini način za to, ali stoji činjenica da se ona sporo odvija i to posebno kada se govori o Magnohromu i velikim preduzećima. To dosta košta građane ovoga grada i ovu opštinu i lično sam nekoliko puta inicirao veoma važne sastanke i ovde, u lokalnoj samoupravi odnosno u opštini Kraljevo, i na nivou države nekoliko sastanaka u Vladi, nekoliko sastanaka u Skupštini. To je jedan od načina kako smo se mi kao lokalna samouprava uključili u proces privatizacije i naše je da stalno insistiramo. Mogao bih da vam donesem najmanje stotinak inicijativa, zahteva, odluka koje su išle prema resornim ministarstvima, prema Agenciji za privatizaciju, prema menadžmentu ovih preduzeća, u kojima stalno potenciramo da se ovaj proces ubrza i u mnogim slučajevima je lenjost i nesposobnost pojedinih ljudi uzrok što se brže ne ide sa privatizacijom. Nažalost, privatizacija nekih preduzeća je ovde usporena dobrim delom i zbog loše privatizacije koja je traljavo i čak nezakonito obavljena u nekim primerima.
• Šta građani mogu da očekuju kada je reč o razvoju grada u neko dogledno vreme a mimo nepostojeće dugoročne strategije razvoja?
– Mi smo osnivači javne ustanove koja se zove Turistička organizacija Kraljevo. Dobili su jasan zadatak i ušli su u budžet da krenu u ozbiljniji marketing i okupljanje svih ponuđača turističkih sadržaja mogućim potencijalnim kupcima, odnosno posetiocima svih resursa kojima ova opština raspolaže, i mogu da kažem da u poslednje dve godine imamo ozbiljan proboj kako na turističkim manifestacijama u državi tako i šire. Prvi put prošle godine smo odvojili sredstva za manifestaciju ,,Veseli spust" i ove godine opština će ponovo iz svog budžeta da bude sponzor. Sada smo uključili i Ministarstvo za kapitalne investicije u to, a polako, korak po korak, te sadržaje ćemo dovoditi na viši kvalitet, podizati nivo bezbednosti izvođenja takve manifestacije. Sami direktori turističkih preduzeća moraju da se bore za tržište, moraju da se pojave na internetu, da imaju svoj sajt, da koriste moderne metode prezentacije svojih ponuda i da na taj način privlače građane kvalitetom i ljubaznošću, u krajnjoj liniji i cenom. To je formula za uspeh i turizma. Što se tiče kulture i sporta, prošle godine sam formirao Savet za kulturu i za sport, koji su stručno osposobljeni za to i koji uživaju ugled u tim oblastima. Prošle godine je bilo solidnih sadržaja kulturnih događanja, biće ih i ove godine, a naši sportisti postižu neverovatne rezultate i daleko prevazilaze mogućnosti ovoga budžeta. Nadam se da dolaze bolja vremena, pa će biti i više sredstava da stimulišemo te ljude. Vrhunski sport treba da se dovede u situaciju da se organizuje na savremen i moderan način, tako da će praktično kvalitet i rezultati koje postižu sportisti privući sponzore. Jer, to nije više samo sport, već biznis i sport, a budžet treba da svoja sredstva usmerava prema školskom sportu, prema masovnom sportu, gde ćemo regrutovati mlade za buduće velike uspehe.

URBANISTIČKA MAFIJA ILI PUTEVI KAPITALA
   • Stiče se utisak da se Kraljevo razvija samo na jednom potezu od Gradske pijace do Doma vojske i s druge strane od Železničke stanice do leve obale Ibra. Kako ocenjujete taj urbanistički bum u centru, a opet izostanak takvih poslova na periferiji i širem okruženju?
   – Slažem se sa vašim zapažanjem i smatram da jedan pravilniji razvoj grada i rasterećenje ovoga jezgra od napada investitora i svega ostalog sigurno jeste jedno od strategijskih pitanja daljeg razvoja. Šta smo preduzeli? Sećate se da smo imali veliki problem sa nečim što su ljudi nazivali urbanom mafijom, a ja to ne bih tako krstio. Jednostavno, postoje interesi investitora da dobiju što bolju lokaciju, da je što manje plate, da tu što bolje zarade i to je prosto interes kapitala. Vi to možete krstiti mafijom, i sigurno da je bilo nečasnih radnji u svemu tome. Ali šta je nedostajalo ovom gradu - pa nedostajali su detaljni urbanistički planovi, a oni su praktično dokumenta koja su obavezujuća, koja donosi ova skupština i gde se tačno definiše šta može da se radi u kojoj zoni ovoga grada do detalja. Bili ste svedoci kao i građani da smo u velikoj skupštinskoj aktivnosti koju smo imali u toku prošle i početkom ove godine doneli više urbanističkih detaljnih planova nego godinama ili decenijama unazad, i tako smo rešili više problema odjednom. Rasteretili smo napad na centar grada što se tiče izgradnje i budućeg investiranja, a s obzirom na cene koje su razvrstane u više kategorija više smo usmerili gradnju ka periferiji, da se tamo više gradi, i što se tiče stambenih jedinica i poslovnih. Mislim da je to pravo rešenje i za ono što smo zvali urbana mafija. Ko prekrši postojeća pravila koja su jasno definisana krivično će da odgovara, da li će to biti neko iz uprave u ovoj zgradi (SO Kraljevo, prim.a.) ili će to biti iz nekog javnog preduzeća, ili nekakav privatni investitor - to je pitanje za sudske organe i koji će to utvrđivati i kažnjavati. Bitni je da smo mi doneli konačno pravila koja jasno definišu da se ovaj grad više ne može razvijati samo u ovom potezu koji ste vi naveli, već da se ide i ka periferiji. Samim planom i programom Direkcije za 2005. godinu, mi smo pokazali da težište prebacujemo na ono što mi kao lokalna zajednica investiramo. Recimo, sređivanje domova kulture, puteva, seoskih puteva, puteva u prigradskim naseljima, rešavanje problema vodosnabdevanja, kanalizacione mreže itd. Polako prebacujemo težište investicija na prigradska naselja i možemo se uveriti šta se sve gradi u naselju Grdica, evo šta se planira da se radi u naselju Ribnica i tako ćemo redom da idemo korak po korak. I preko našeg budžeta i plana i programa Direkcije usmeravamo deo naših sredstava u rešavanje urbanih problema prigradskih naselja.

INVESTICIJE
   – Ministarstvo za kapitalne investicije je još jednom potvrdilo da čim se završi projekat, a to je za otprilike mesec dana, i kada vremenske prilike dozvole, krećemo u konkretne radove na obilaznici. Očekujem da će Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljevo sredstva opredeljena za projektovanje mosta preko Ibra utrošiti u ovoj godini i da ćemo dobiti projekat. Očekujem da će izvođač radova krenuti polako sa izgradnjom cevovoda iz Drakčića do gradske zone i to je konkretno za ovu godinu. I dalje nastavljamo na sređivanju Trga svetoga Save i ulažemo veliki napor da postignemo dobar dogovor sa Vojskom SCG da neki objekti kojima oni raspolažu, a koji im neće trebati s obzirom na reorganizaciju vojske, ovaj grad dobije za svoje potrebe. Pitanje pozorišta bismo rešili na pravi način ako dobijemo zgradu Dom vojske, imali bismo jedno moderno središte za odvijanje kulturnih događaja. Plašim se da li ćemo sve što smo započeli dovesti do kraja, jer smo najčešće padali na ljudskom, odnosno subjektivnom faktoru, kada se lični interesi i interesi pojedinih interesnih grupa stave iznad interesa celine grada i opštine. Tada nastaju problemi u funkcionisanju lokalne samouprave i onda počinje sve da pada u vodu. Toga se najviše plašim. Molim Boga da sačuvamo razum, da shvatimo da su ovo strateška pitanja svakog od nas, bili mi u vlasti ili u opoziciji, bavili se politikom ili ne, interes je da ovo što smo započeli završimo, a da neka nova garnitura političara koja bude došla samo nastavi i to možda bržim tempom. Imam dovoljno hrabrosti i da, ukoliko definišemo do kraja sva naša strateška opredeljenja iz mnogih oblasti, stupimo u direktan kontakt sa Evropskom investicionom bankom sa Svetskom bankom, zatražim jedan povoljan kreditni aranžman koji bi bio od nekoliko miliona eura ili dolara sa jednim solidnim grejs periodom od pet-šest godina koji bi nam dao predah da ojačamo privredu i da budemo sposobniji za vraćanje tog kredita, a da mi u kratkom vremenskom roku u godinu, dve-tri rešimo sijaset problema koji su nagomilani. Jer ukoliko se budemo samo oslanjali na naš budžet, skromna će to biti sredstva s obzirom na stanje u privredi. Treba imati hrabrosti i u ovom trenutku ući u kredit. Čitav svet živi na kreditima, a zašto ne bi opština Kraljevo imala malo više hrabrosti da uđe u jedan povoljan kreditni aranžman da odjednom reši mnogo svojih problema?

PRIVATIZACIJA U KRALJEVU: „ELEKTRON” (2) - piše Dragan Vukićević
„Elektron” - uspešan trgovac koncentratom!

   • Za razliku od kupca „Poljoprometa”, koji je pet dana pre aukcijske prodaje preduzeća prodao jedan objekat „Poljoprometa” u Raški i tim parama najverovatnije i učestvovao na licitaciji, većinski vlasnik „Elektrona”, Radoslav Trnavac, svojim sredstvima je već prvom ratom otkupio 70 posto kapitala u iznosu od tri miliona 307 hiljada dinara. Kupoprodajnim ugovorom Trnavac se obavezao da u „Elektron” investira pet miliona 40 hiljada dinara. Tog avgusta 2003. godine on je preuzeo i 110 zaposlenih. Od tog broja danas je u radnom odnosu svega 28. I oni većinom ne rade svoj osnovni posao...

   Uz niz zamerki na adresu većinskog vlasnika, radnici „Elektrona”, koji su dobili otkaze i koji sudskim putem i danas nastoje da se vrate na posao, ukazuju na nepravilnosti te privatizacije od samog početka. Naime, oni navode da kupac neposredno po okončanoj aukcijskoj prodaje nije dostavio u roku od mesec dana bankarsku garanciju, „bezuslovnu, neopozivu, plativu na prvi poziv Agencije za privatizaciju”. Prema zakonu, da bi u Trgovinskom sudu registrovao promenu vlasništva, kupac je morao da ispuni i taj uslov.
   - Ključno je pitanje - kaže Zoran Janković, predsednik Samostalnog sindikata „Elektrona”, a koji je ostao bez posla - a to smo postavili i nadležnim institucijama i ostali bez odgovora, na osnovu čega je Trnavac uopšte i mogao da se upiše u registar Trgovinskog suda bez tih garancija. Uostalom, kupcu su dva puta slate opomene zbog nedostatka bankarske garancije, i to u septembru 2003. godine, dakle, mesec dana posle aukcije, i februara prošle godine.

ELEKTRIČARI PRODAJU KONCENTRAT
Posle kontrole maja prošle godine, Agencija za privatizaciju je uputila vlasniku „Elektrona” opomenu zbog nepoštovanja kontinuiteta poslovanja. Prema rečima Jankovića, u trenutku privatizacije „Elektron” je imao četiri radne jedinice, da bi ih posle otpuštanja radnika sveo na dve. On takođe tvrdi da je kontrola Agencije konstatovala da je poslovni prihod opao za 78 posto, a da je prihod od prodaje koncentrata povećan za 1.642 posto!!! Inače, „Elektron” se nikada ranije nije bavio prodajom koncentrata, do privatizacije, a prometom koncentrata Trnavac se bavio u svom matičnom preduzeću. I već tada, nepunu godinu dana od privatizacije, u „Elektronu” je prepolovljen broj zaposlenih. Od 110, u radnom odnosu je ostao svega 41 radnik. Taj trend je produžen, tako da je danas na platnom spisku 28 radnika.
Janković navodi da većinski vlasnik nije ispunio ni obavezu investicionog ulaganja od oko pet miliona dinara, ali donosi odluku o dokapitalizaciji. Kontrola je takođe zaključila da tu odluku nije donela Skupština preduzeća, a da vlasnik firme nije Trgovinskom sudu ni podneo upis o dokapitalizaciji, kao ni rešenje Trgovinskog suda o povećanju osnovnog kapitala.
Trnavac, međutim, dostavlja Agenciji izveštaj revizorske kuće o ulaganju 7.799.189 dinara. Međutim, Agencija nalazi da se iznos od 6.877.439 dinara odnosi na lokaciju buduće pumpe za gorivo, za koju ovaj nema dozvolu, a prema izveštaju Agencije konstatuje se da je neizvesno da će je uopšte i dobiti zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa.
- Posebno ističemo - kaže Janković - da je kupac koristio sve metode pritiska na zaposlene kako bi svojevoljno napustili preduzeće i pri tome se odricali prava na otpremninu, pa i prava na neisplaćene zarade koje su sledovale shodno kupoprodajnom ugovoru. A kakvi su to perfidni pritisci bili, dovoljno ilustruje podatak da je recimo naš poslovođa, inače VK bravar, bio primoran da prodaje koncentrat u njegovim objektima.
Janković navodi da im je isplaćivan minimalni lični dohodak, što je u suprotnosti sa preuzetom obavezom prilikom prodaje „Elektrona” da kupac preuzima i obavezu da poštuje već potpisani pojedinačni kolektivni ugovor u delu zarada. Međutim, iako je reč o minimalcu, Trnavac ni na taj iznos zarada ne uplaćuje poreze i doprinose, što je, kako tvrdi Janković, konstatovala i kontrola Ministarstva finansija i ekonomije - Poreska uprava u Kraljevu.
U isto vreme, na žalbu sindikata zbog otkaza radnika, inspekcija rada Raškog okruga upućuje odgovor uz konstataciju da „uvidom u dosijea radnika grubog kršenja zakona nije bilo”, uz pravnu pouku da svoja prava mogu da ostvaruju u daljem postupku pred redovnim sudom.
U međuvremenu reaguje i Agencija, koja kupca zbog niza nepravilnosti obaveštava o raskidu kupoprodajnog ugovora, a s obzirom na složenost situacije i nerešen status zaposlenih, sindikat se obraća Odboru za privatizaciju Narodne skupštine Srbije.
- I tu opet nastaju problemi - konstatuje Janković. - Za nas je neshvatljivo da Odbor zaseda pet puta, da bi na kraju kao konačnu doneo odluku da se mali akcionari radi zaštite svojih prava upućuju na redovni sud.
I na takvu odluku skupštinskog odbora Trnavac se žali i prilaže pismo o namerama Komercijalne banke u Kraljevu o spremnosti da izda bankarsku garanciju, kao i mišljenje sanitarne inspekcije Raškog okruga da se na postojećem mestu u krugu „Elektrona” može obavljati promet nafte. Iako nije posedovao validna dokumenta, kako tvrdi Janković, jer dokumenta NIS „Jugopetrola”, koji je vlasnik te pumpe, kazuju drugačije, Agencija prihvata podnetu dokumentaciju kao validnu.

UGAŠENA OSNOVNA DELATNOST
- Suština problema privatizacije „Elektrona” je - objašnjava Janković - što Agencija za privatizaciju u završnoj fazi prihvata svu dokumentaciju koju kupac dostavlja, ne ulazeći u proveru njene validnosti, navodno se pravdajući činjenicom da Agencija nema ovlašćenja za to. Nažalost, kada zaposleni prilože validnu dokumentaciju i neoborive dokaze, Agencija ih odbija. Zato nije ni čudno što Agencija nije pokrenula spor pred Trgovinskim sudom o raskudu kupoprodajnog ugovora. A kolika je samovolja Trnavca kao vlasnika, govori podatak da je pokrenuo spor pred Trgovinskim sudom zbog 11 miliona dinara za neisplaćeni koncentrat, kao dug „Elektrona” preduzeću „Gigant” iz Tavnika, čiji je Trnavac takođe vlasnik!?
Zanimljivo je i to da je pre skoro mesec dana, na jednom skupu u Raškom okrugu, Snežana Dabović, direktor sektora Agencije za podsticaj privatizacije, obećala radnicima „Elektrona” da će komisija Agencije iz Beograda u roku od sedam dana ponovo da obavi kontrolu na osnovu završnih računa za 2003. i prošlu poslovnu godinu. Janković navodi da je to pozitivan znak, ali da kontrola još nije stigla u Kraljevo, a da radnici ne znaju ni kada će ni da li će uopšte dolaziti.
Janković kaže da je osnovna delatnost u „Elektronu” ugašena. Radi svega desetak ljudi, „koji zapravo ništa ne rade”, a ostali su raspoređeni u objekte „Giganta” iz Tavnika na poslove prodaje koncentrata. Mašine u krugu se ne uključuju, hale su prazne, ali pumpa za točenje nafte radi, bez dozvole...
- Sve aktivnosti radnika koji su dobili otkaze po ugovoru o radu, pa i ovih koji su ostali u radnom odnosu, a koje se sprovode kroz institucije sistema, svode se na jedno - da im se omogući da rade na svojim radnim mestima, da redovno primaju zarade i da imaju adekvatnu zaštitu. Nažalost, i ovako minimalni naši zahtevi izgledaju samo kao san. Mi ne sporimo generalno proces privatizacije, ali smo jedinstveni u stavu da ovakva privatizacija kako je sprovedena u „Elektronu” ne odgovara ni državi ni radnicima, već samo vlasniku - konstatuje ne bez ogorčenja Zoran Janković, predsednik sindikata „Eleketrona” u očekivanju sudske odluke da se on i njegove kolege vrate na posao.

(U SLEDEĆEM BROJU: UTRO „SRBIJA”)

 APEL PREDSEDNIKA OPŠTINE
Nemamo pravo da trujemo prirodu

    Verujući da ste i sami uočili da je posle zimskog perioda narušen nivo javne higijene i čistoće, pogotovu pored prilaznih puteva gradu i oko glavnih seoskih puteva, smatram da akciju čišćenja koju smo započeli u proleće prošle godine moramo nastaviti i ove godine. Uz sve napore koje ulaže JKP ,,Čistoća" iz Kraljeva, činjenica je da ono ne može počistiti sav otpad koji ostaje iza nesavesnih ljudi. Zato apelujem na sve pojedince, udruženja, škole i ostale organizacije da se angažuju i očiste sopstvene javne površine ispred i oko svojih kuća, imanja i prostora kojim raspolažu.
   Takođe sam izdao uputstva da se aktivira Štab za čišćenje teritorije opštine Kraljevo od divljih deponija, pa molim mesne zajednice i ostale zainteresovane da se u okviru prolećne akcije čišćenja jave ovom štabu.
   Vlasnici samostalnih trgovinskih radnji, ugostiteljskih objekata, gde se sakupljaju građani, u obavezi su da u neposrednom okruženju svojih objekata obezbede adekvatnu higijenu.
   Takođe apelujem da svi pojedinci koji uoče da bilo ko krši pravila civilizovanog ponašanja i učestvuje u formiranju divljih deponija ili odbacivanju deponije na nepropisano mesto, prijave takva lica komunalnoj inspekciji kako bismo mogli da primenimo adekvatne kaznene mere.
Nedopustivo je da dalje dopustimo narušavanje javne higijene, jer je to u interesu zdravlja i zaštite životne sredine.
   Očito je da moramo menjati svoju savest i niko nam nije dao pravo da iza sebe ostavljamo nečistoću i bolest. Savesnim ljudima zahvaljujem na podršci i razumevanju, a nesavesne upozoravam da će, po odredbama novog Zakona o zaštiti životne sredine, biti žestoko kažnjavani.
Predsednik opštine Kraljevo
Dr Radoslav Jović

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

IZLOŽBA CRTEŽA SVETLANE JEVTIĆ U NARODNOM MUZEJU KRALJEVA - piše Bojana Milosavljević
Slikar atmosfere

   U onom teško opisivom u umetnosti, Svetlana Jevtić bi se sjajno dopunila sa velikim majstorima ,,pokretnih slika": Ingmarom Bergmanom, Piterom Virom, Hičkokom… čiji su filmovi uvek krajnje upečatljivo dočaravali - atmosferu. Svaka njena slika (crtež) je sugestivno iskazana drama - priča, i to likovnim sredstvima koja i nisu boje, nego kosmički zakoni reflektovani na našoj planeti - od crnog (noć) ka belom (dan). Kako ova umetnica ignoriše spektar boja sa svim bogatim nijansama? O tom složenom izazovu, koji za nju i nije zamka, Jevtićeva kaže: ,,Da, nekada ih suprotstavljam, a nekada težim da ih dovedem u sklad."
Njena nova samostalna izložba u Kraljevu, na koju se čekalo pet punih godina, imala je prve večeri neuobičajeno mnogo posetilaca. Kako objašnjava toliko interesovanje publike za njene starije i nove crteže, koji deluju kao prave, ,,pune" slike, uslovno razdeljene na pejzaže i zatvorene prostorne celine? Skromnije no što bi trebalo, Svetlana Jevtić objašnjava:
- Za ovih pet godina koliko sam u Kraljevu, a i Srbiji, upoznala sam mnogo ljudi, a što se tiče kvaliteta, mislim da je ovoga puta pokazan moj veliki dosadašnji trud i rad, iz ranijeg i sadašnjeg perioda. Veliki i raskošan prostor kakav je galerijski u Narodnom muzeju Kraljeva, slobodno mogu da kažem jedan od najlepših u našoj zemlji, sasvim je podesan za izlaganje radova ovolikog formata. Zaista sam zahvalna Narodnom muzeju na ovako divnoj prezentaciji mojih crteža.
Kada je baš o širini njenog slikarskog prostora reč, a prepoznatljiva je po velikom formatu kao samozadatom cilju, slikarka odgovara zašto mu i ovom izložbom toliko teži: ,,Odgovor bi, možda, bio u tome - kako se i gde neko lakše izražava i iskazuje, u težnji da ispriča neku svoju likovnu priču."
Ljubiša Simović, kustos izložbe u Kraljevu i autor kataloškog teksta, piše da Jevtićeva dolazi među umetnike koji ,,ostaju odani pre svega ekspresiji crteža i njenim minimalnim, a delikatnim elementima i vrednostima… Svetlana Jevtić je slikar crteža… Za nju je crtež samostalno i samodovoljno polje, na kojem se može izneti ne samo stav umetnika, već je on u celosti odraz najosetljivijih emotivnih stanja i raspoloženja”.
O svom višegodišnjem pariskom iskustvu bivši student Vlade Veličkovića kaže:
- U Parizu student ima potpunu slobodu istraživanja, ali i izbora radnog prostora i profesora, koji su redom i sami stvaraoci - slikari, i to vrlo aktivni i afirmisani. Tamo nema onog štetnog ,,knjiškog" i formalnog pristupa budućem kolegi, odnosno studentu, i to je izuzetno dragoceno i poželjno. Ovde u Srbiji je to još uvek nepoznat način razmišljanja i rada.
Svetlana Jevtić poslednjih godina živi i radi na relaciji Kraljevo - Beograd. Zašto takav izbor?
- U Kraljevu sam živela samo do 16. godine. Srednju i višu školu sam završila u Beogradu. Odatle sam otišla u Pariz. Meni je Beograd vrlo blizak, tamo su moji školski drugovi i kolege. I u njemu se osećam kao u Kraljevu, a Pariz je moj treći grad. Normalno je što želim da budem prisutnija u Beogradu. Za Kraljevo me vežu najranije uspomene, porodica, lepo društvo, rodbina i sve ostalo. U njemu imam atelje, tu stvaram, imam i školu slikanja. U Beogradu još uvek nemam te uslove, za koje se borim, ali tamo sam više da bih se družila, razmenjivala iskustva i poslovne informacije, da bih bila aktivnija na toj velikoj likovnoj sceni i da bih bila informisana, znači, bliža događanjima.
Budući da je prisutna i u Kraljevu i u Beogradu, možda je umesno pitanje koliko prati likovna zbivanja?
- Ne mogu tačno da odgovorim jer ni sama nisam sagledala sve. Propratim ono što je javno, što se izloži, kontaktiram i sa kolegama, ali da li je to baš pravi pokazatelj neke likovne klime u nas ili nije (ja čak mislim i da nije), to ne mogu da znam. Mislim da mladi umetnici nisu prezentovani koliko bi trebalo. Pogledajmo sada i naše medije i ono šta nam nude, mislim pre svega na televiziju, pa i na štampane medije. Svi oni su moćno sredstvo. Kada im se okrenemo - ne vidimo da se predstavlja neki likovni umetnik, široko rečeno. Ne vidim da se prava pažnja posvećuje takvom nekom stvaraocu. Želela bih da, kada otvorim novine, pročitam o nekom novom imenu i njegovom radu.
Kako procenjujete likovni život u Kraljevu?
- Dosta je dobar. Ima nekoliko sjajnih mlađih umetnika, vredni su i rade. Naravno, i starije kolege su dosta aktivne. Mislim da su ta brojnost i kvalitet veoma impresivni, a u svemu tome je srećna pojava - prostor koji su likovni stvaraoci davno dobili - galerija ,,Vladislav Maržik". Veoma mi je milo da postoji takva jedna galerija, koja je gradu bila naophodna i u kojoj se kontinuirano nešto dešava, dakle, bez ,,praznih hodova”, ako se ima u vidu da Narodni muzej u Kraljevu ima i druge programe, obaveze i ciljeve. Mislim da je dobro što tu izlažu raznovrsni umetnici, generacijski i tematski.
Gde je danas u svemu tome likovna kritika?
- Ne mislim na nju, čak ni ne znam da li je ima i ko je u njoj danas ekspert, sem ljudi iz Narodnog muzeja, koji su stručni, pa mogu da budu i to, ali dugo godina ja ne poznajem mlađe koji se njome bave. Sada govorim o našem (kraljevačkom - prim. autora) Narodnom muzeju. Nisu oni novi, oni su u radu, imaju veliko iskustvo, ali na širem planu - nema predstavljanja novih umetnika. Mislim da je to zato što u tim krugovima nema dovoljno interesovanja. Pamtim reči jednog svog kolege, dizajnera, koji je mnogo nagrađivan i koji se vratio sa usavršavanja u Americi: ,,Želeo bih da otvorim neku novinu i da svake nedelje vidim neko novo lice." Čak i po cenu da se kritičari prevare u proceni, jer neće svi omanuti, nije važno, ali - dajte im prostora. Sve ovo ima veze sa našom situacijom u zemlji, ubeđena sam u to. Sve je kod nas danas haotično, pa i u tim multimedijalnim sferama. Tek sada, posle mnogo godina, imamo neku početnu ,,razmenu" ideja i kreativnosti, mada je sve to još uvek diskutabilno. Ni sada, na primer, nemamo pojma ko izlaže u dve-tri najbolje galerije u Londonu, Parizu, Rimu… Ponekad se pomene i neko naše ime, ali nemamo tu ,,razmenu" mladih umetnika, koji su, i te kako, prisutni. Danas svet ne čeka da neko napuni 50 godina, pa da ga pita gde je do sada bio i šta je radio. Vreme je takvo da se od nas traži da reagujemo brzo, na događaje i pojave. Koliko ja vidim, samo je naš film nekako preživeo, imamo nekakav kontinuitet, valjda zbog toga što smo u toj umetnosti u odnosu na druge evropske narode, talentovaniji. Smatram da u svim umetničkim sferama imamo velike potencijale. Dopala mi se svojevremeno emisija o tome šta je ,,srpski proizvod" svetskog kvaliteta; da li ajvar i rakija, tekstil, ruda ili šta drugo? Pa to je samo - umetnost. U njoj se, u najširem smislu, zna za nas. A ne za satove, čokolade, kompjutere… Trebalo bi da, kao zemlja, zapamtimo da je tu naša, kolika-tolika, prednost, naša snaga. A država bi trebalo više da pruži svojim ,,ambasadorima", i medijskog prostora i druge podrške, materijalne pre svega, jer bez novca ne možemo ništa.
Vi ne možete da se požalite na svoju medijsku promociju.
- Zaista, u Kraljevu ne mogu. Evo, i Kruševac me je pozvao da napravim samostalnu izložbu. Ova u Kraljevu je, u stvari, zajednički projekat dva muzeja. Prošle godine na njihovom ,,Oktobarskom salonu" dobila sam treću nagradu. Veoma se radujem toj ,,obavezi" da posle Kraljeva izlažem u Kruševcu.
Kakav bi Vam bio dalji angažman, osim slikanja?
- Pravo da kažem, svako mora sve da odradi sam. Niko nikoga danas ne čeka, niti vuče za rukav. Posle tih lepih izložbi, meni ostaje da sama idem dalje, u druge gradove, da upoznajem nove kustose, prostore i slično. I da se, na neki način, preporučujem. Ako dobijem poziv - divno je. Ali taj zadatak moram sama da izvršim, kako je već uobičajeno.

DIPLOMAC U “GRADU SVETLOSTI”
Kraljevčanka Svetlana Jevtić u Beogradu je završila srednju i višu školu likovnih i primenjenih umetnosti. Akademiju lepih umetnosti upisala je u Parizu 1992. godine i bila student Vlade Veličkovića. Diplomirala je 1998. godine, a potom još jednu godinu provela na postdiplomskim studijama. Član ULUS-a je od 2002. godine.
Izložba u Kraljevu joj je deseta samostalna. Osim tri postavke u rodnom gradu, Jevtićeva je izlagala i u Beogradu, Novom Sadu, Parizu i Bordou. Za sobom ima i desetak kolektivnih izložbi: Toronto (Kanada), Pariz, Beograd, Kragujevac, Kruševac… Na Oktobarskom salonu 2003. godine osvojila je treću nagradu, a prošle godine na Prvom bijenalu kraljevačke umetnosti - prvu.



IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige
   ,,LEKSIKON YU MITOLOGIJE",
Rende, Beograd - Postskriptum, Zagreb, 2004.
   Ideju za ovaj leksikon dala je 1989. godine poznata hrvatska i jugoslovenska književnica Dubravka Ugrešić, a sredinom devedesetih Đorđe Matić, Iris Adrić i Vladimir Arsenijević su postavili internet sajt na koji i dan-danas pristižu pojmovi koji treba da objedine sve ono što je artikulisalo jugoslovensku popularnu kulturu. Podaci sa sajta su uobličeni i ovo vredno delo je izašlo prošle godine zajedničkim naporom Arsenijevićeve izdavačke kuće ,,Rende" i zagrebačkog ,,Postskriptuma". Leksikon je velikog formata, ima 461 stranu, 912 odrednica i 555 ilustracija. Priloge, koji su često više nego duhoviti, potpisali su, pored već pomenutih priređivača i mnoštva anonimnih autora, i takve ličnosti poput Petra Janjatovića, Filipa Davida, Milete Prodanovića, Borisa Budena, Mihajla Pantića, Borivoja Radakovića, Rajka Petrova Noga, Vatroslava Sekulića, Dušana Makavejeva i drugih.
   Pojmovi koji se ovde daju su, ili opštepoznati, ili neki koji su ne baš tako davno zaboravljeni i kojih se lako možete prisetiti. U ,,Leksikonu" možete da upoznate, ili, kao što je rečeno, da se prisetite mnogih ličnosti poput Milke Babović (,,klizanje niko nije gledao, svi su slušali nju"), Marjana Beneša (,,njegova biografija je ,Roki’ odgledan unazad"), Bajage, Džemala Bijedića, predsednika SIV-a, koji je poginuo u avionskoj nesreći (poslednje reči su ,,Daj, bolan, da ja malo vozim"), komentatora Mladena Delića (,,padao je u trans, pričao svašta, otvoreno navijao za Hajduk"), Dragana Nikitovića (,,sušta suprotnost Deliću, kada se pređe crta, hteo je da uleće u teren da se obračunava"), fudbalskih legendi Džaje i Šekija, Mice Trofrtaljke (,,erotski humor iz svratišta za kamiondžije"), Lole Novaković, Minimaksa, Hanke Paldum (,,poetično ime i džegerovske usne"), Dragana Pantelića (,,uz Borotu najbizarniji strijelac među jugoslavenskim golmanima, samo što je Panta, za razliku od smiješnog Borote, uspio pogoditi protivnička vrata 26.11.1980. protiv Veleža"), stonotenisera Šurbeka i Stipančića, Đurđe Bjedov (,,anonimni splitski djevojčurak je postala prva velika sportska heroina Jugoslavije") i mnogih, mnogih drugih, znanih i neznanih, zvanih i nezvanih, legendi i slučajnih prolaznika koji su obeležili čitavu jednu epohu od Jajca i Avnoja ’43. do mućka i raspada ’91. godine.
   U ovom kapitalnom delu saznajemo da je imenica ,,mimohod" nastala 4. maja 1980. godine, da vojničko jelo ,,drnč" znači ,,deterdžentski rastvor za čišćenje naoružanja", da razbrajalica ,,ema esasa esasa pipija" znači ništa drugo no pogrešno spelovanje engleske reči Misisipi (probajte!), da su partizani božanska bića magičnih moći i natprirodnih osobina i da su Nemci krvoločna bića odevena u prepoznatljive štofane uniforme koja ubijaju nedužne partizane, da Yassa znači Yu Asortiman Sportskih Artikala. Zašto je ,,Dinastija" preko Stivena, srednjeg Karingtonovog sina, propagirala homoseksualizam, šta su koledžice, startasice, šangajke, borosane i mungosice, zašto smo sadili osamdeset osam ruža za duga Tita, i zašto su i pubertetlije uvek imale za Opatiju i Jork.
   Beskrajno inteligentna i duhovita knjiga, često i bezazleno naivna (to se da lako oprostiti), koja i najvećem nacionalisti mora da izmami osmejak. Ako vam se ovo dopalo, posetite internet sajt na njnjnj.leksikon-yu-mitologija.net, mesto na kome se svakodnevno prikuplja sve ono što je karakterisalo jednu bivšu državu. I naše živote, naravno.