Ne pomažu tužbe kad je džep prazan
Prvi korak ka Evropskoj uniji
Potvrđen status za 800 izbeglica
Vrljika će da radi
Nema para za raseljavanje
Vlasnik zaledio „Hladnjaču” !
Saglasnost o izgradnji „fabrike vode“ i deponije
Kakvo sutra ponuditi deci
Teret tuđeg bola
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, odbojka

OPŠTINSKO VEĆE O POSLOVANJU JAVNIH PREDUZEĆA - piše Rajko Sarić
Ne pomažu tužbe kad je džep prazan

   • ,,Vodovod”, ,,Čistoća” i ,,Ibarske novosti” prošle godine iskazali ukupni gubitak od 37,6 miliona dinara. Nemarnost građana sve izraženija, samo Direkcija za planiranje i izgradnju i ,,Vodovod” potražuju više od 303,2 miliona dinara. Bruto primanja direktora u nekim javnim preduzećima dostigla 100.000 dinara

   Na dvadesetoj sednici Opštinskog veća uglavnom je razmatrano poslovanje javnih i javnih komunalnih preduzeća i ustanova u prošloj i programi njihovog poslovanja u ovoj godini. Ove teme na dnevnom redu Veća morale su biti znatno ranije, a ne krajem aprila, tim pre što je nekim preduzećima nemoguće planirati i ugovarati poslovne angažmane pre prihvatanja programa rada za tekuću godinu.
Prema predočenim izveštajima, JKP ,,Toplana” ostvarilo je dobit od 2.682.481 dinar, JP za stambene usluge ,,Kraljevo” imalo je pozitivan saldo od 11.716.940 dinara. Pozitivno su poslovala i javna komunalna preduzeća ,,Putevi” (ostvarena dobit od 721.471 dinara) i ,,Pijaca” (dobit od 5,9 miliona dinara).

GUBITAŠI
   JKP ,,Vodovod” prošlu poslovnu godinu završilo je neslavno ,,inkasirajući” gubitak od 30.554.411 dinara. Negativan saldo iskazalo je i JKP ,,Čistoća” u iznosu od 3.725.046 dinara i JP ,,Ibarske novosti”, koje ima nepokrivenih oko 3,4 miliona dinara. Direkcija za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo” ima više od 251.784.000 dinara nenaplaćenih potraživanja po osnovu naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, kao i 51.473.600 dinara potraživanja iz ranijeg perioda po osnovu naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Od ovog iznosa gotovo dvadeset i osam miliona dinara odnosi se na investitore koji su potpisali ugovor sa Direkcijom po tada važećoj Odluci SO Kraljevo za 70 odsto učešća u izgradnji primarne infrastrukture. Kod pomenutih potraživanja za korišćenje građevinskog zemljišta, pravna lica duguju 152,1 milion dinara, zanatlije 47,4, dok je dug građana dostigao 41,7 miliona dinara, zbog čega je direktor Direkcije Dragiša Spasojević zatražio veće angažovanje lokalne samouprave i Uprave javnih prihoda.
   - Fabrika vagona, ,,Magnohrom”, Robna kuća ,,Beograd”, AD Srbija i ŽTP Beograd duguju više od 56 miliona dinara, a tu su i pozamašna dugovanja ,,Jasena”, ,,Kablara”, ,,Stoteksa”, ,,Dunava” i drugih kolektiva koje do sada nikakvim mehanizmima nismo mogli naterati da izmire dugovanja - požalio se Spasojević.
   Predsednik opštine i predsedavajući Opštinskog veća dr Radoslav Jović apelovao je na građane da koliko-toliko izmire svoje obaveze prema Direkciji jer od izmirenja tih obaveza direktno zavisi hoćemo li imati čist grad i dovoljne količine vode.
   Iz debate koja je potrajala više od sata, izlaganja članova Veća i direktora javnih preduzeća, može se zaključiti da je u najtežem položaju JKP ,,Vodovod”, na čija se pleća natovarilo nenaplaćeno potraživanje od 162.745.908 dinara, od čega je dug za prošlu godinu nešto više od 30,5 miliona dinara.
   - Utuženi su ,,Magnohrom” za dug od 35.801.000 dinara, HK Fabrika vagona koja duguje 19.992.000 dinara, Kablar - Standard i ishrana koji duguje 1.311.460 dinara i 1.004 potrošača koji imaju ukupna dugovanja veća od 9,7 miliona dinara - pojasnio je direktor ,,Vodovoda” Marko Romčević.

NENAPLAĆENO IZNOŠENjE SMEĆA
   Kad je reč o finansijskom gubitku u 2004. godini JKP ,,Čistoća”, koji iznosi 3.725.047 dinara, kao i kod ,,Vodovoda”, osnovni parametar su nenaplaćena potraživanja koja premašuju 48,2 miliona dinara.
   - Od 20.960 korisnika stambenog prostora, njih 14.177 ima gugovanja do 1.000 dinara, 5.862 korisnika duguje do 5.000 dinara dok je dugovanje veće od 10.000 dinara uknjižilo 98 korisnika. Zbog velikih dugovanja do sada smo utužili 3.000 korisnika.
    Nenaplaćena potraživanja od privrede i vanprivrede prelaze 18.000.000 dinara. Najveći dužnici su Industrija ,,Magnohrom” (dug 3.178.000 din.), ,,Feropromet” (dug 2.101.000 din.) i Vagonogradnja FVK (dug 2.126.000 din.) - rekao je, obrazlažući izveštaj o negativnom finansijskom poslovanju JKP ,,Čistoća, direktor Milan Tufegdžić.
   Zbog ukupnog duga od oko 3,5 miliona dinara utuženi su, između ostalih, ,,Stari jasen”, ,,Poljopromet”, ,,Jugoplastika”- Beograd, ,,Industrosirovina” - Knjaževac, ,,Voćar - Hladnjača”, ,,Borba”, ZZ ,,Studenica”, ,,ZZ ,,Ušće”, ,,Šumadijadrvo”, i još neka preduzeća i ustanove od kojih je, do kraja prošle poslovne godine naplaćeno oko 1,1 milion dinara.
   Javno preduzeće za informisanje ,,Ibarske novosti”, meću gubitašima je zbog nepokrivenih oko 3,4 miliona dinara i pored prihoda od 47,9 miliona, što je znatno više u odnosu na prihode iz 2003. godine koji su bili nešto veći od 45,6 miliona dinara.
   Predsednik opštine, dr Radoslav Jović je, govoreći o negativnom poslovanju ,,Ibarskih novosti” podvukao da zato dobar deo odgovornosti snosi i osnivač ,,zbog pogrešnog kadrovanja”, naglašavajući da je sadašnji direktor ovog javnog preduzeća, Dragan Rajičić sa svoje strane preduzeo neke mere u cilju stabilizacije stanja u preduzeću zbog čega je dobio punu podršku opštinskih struktura.
   - S obzirom da ovom javnom preduzeću u narednih godinu dana predstoji privatizacija, osnivač je preuzeo obavezu da sanira finansijski gubitak i isplati zaostale plate zaposlenim. Deo tih obaveza biće ispeglan rebalansom budžeta, dogovor je stručnih službi SO Kraljevo i odborničke grupe vladajuće koalicije. Sa svoje strane menadžment ,,Ibarskih novosti” će izvršiti unutrašnju reorganizaciju postojećeg kadra uz sprovođenje socijalnog programa - rekao je Jović.

JESTE MNOGO, AL’ NIJE ISTO
   Posebno interesantna bila je rasprava o platama u javnim preduzećima. Predsedavajući Opštinskog veća je izrazio negodovanje što jedan broj preduzeća i ustanova, od 18 čiji je osnivač SO Kraljevo, nije dostavio traženi izveštaj o visinama plata zaposlenih, “od direktora do poslednjeg radnika”.
   U diskusiji se moglo čuti da su zarade u pojedinim preduzećima neopravdabno visoke s obzirom na rezultate poslovanja, ali su direktori tih preduzeća ukazali na težinu pojedinih poslova koje njihovi radnici obavljaju u danima vikenda, za vreme državnih praznika, noću, na visokim temperaturama, po kiši i mrazu.
   Tokom rasprave po ovoj tački dnevnog reda, među članovima Veća provejavalo je mišljenje da se moraju uslostaviti neki parametri, kako po pitanju složenosti poslova koje preduzeća obavljaju, tako i po pitanju kvalifikacione strukture zaposlenih. Svakako da nije isto obavljati poslove higijeničara u ,,Toplani”, ,,Direkciji” i nekom drugom preduzeću ili te iste poslove obavljati na ulici, po svim vremenskim uslovima. Jasno se postavilo pitanje šta je nepravda, a šta ekonomska analitika. Nadležnim službama SO naloženo je da uđu u proceduru donošenja novih kolektivnih ugovora, u skladu sa novim Zakonom o radu i radnim odnosima.
   Opštinsko veće je bez veće rasprave usvojilo izveštaje o radu javnih ustanova za 2004. i programe njihovog rada za ovu godinu. Iz rasprave su izuzeti iveštaj i program rada Doma kulture u Ribnici zbog činjenice da nisu razmotreni i prihvaćeni od Upravog odbora koji već duži period ne funkcioniše.
   Prilikom razmatranja zahteva za povećanjem cena komunalnih usluga u ,,Čistoći” i ,,Vodovodu” vodila se rovovska borba između članova Veća i predstavnika ova dva preduzeća, odnosno, njihovih upravnih odbora. Po sistemu ,,daj šta daš“, UO ,,Čistoće” je ublažio svoj zahtev za povećanjem cena iznošenja i deponovanja smeća od 37,72 procenata i pogrebnih usluga za 38,88 procenata, prihvatajući sugestiju stručnih službi SO Kraljevo da cene iznošenja smeća porastu za 30,4 procenata, a pogrebnih usluga za 28,74 procenta. Tako će ubuduće domaćinstva za stambeni prostor, umesto 1,40 dinara po kvadratu plaćati 1,80 dinara, a za dvorišni prostor 0,12 dinara umesto dosadašnjih 0,092 dinara. Privredni subjekti za poslovni prostor ubuduće će plaćati od 1,64 do 8,84 dinara po kvadratu umesto dosadašnjih 1,26 do 6,80 dinara.

VELIKA TRI DINARA
   Upravni odbor ,,Vodovoda” ostao je pri ranijem zahtevu da se cena vode, usluga kanalizacije i odvođenja otpadnih voda poveća za 29,14 procenata, odnosno za oko tri dinara.
   - Domaćinstva i ZC Studenica naše usluge plaćaju po ceni od 10,25 dinara za kubik. Tražimo da se cena poveća na 13,24 dinara jer, po sadašnjoj ceni, imamo čist gubitak od sedam dinara po svakom kubiku proizvedene vode. Pored visokog procenta nenaplaćenih potraživanja, od Nove godine imamo i PDV koji moramo platiti na obračunato zaduženje. Prihodi od prodaje vode jedva da pokrivaju troškove proizvodnje zbog čega smatramo da povećanje cena od tri dinara ne bi posebno opteretilo potrošače - smatra direktor ,,Vodovoda”, Marko Romčević.
   Pojedini članovi Veća su smatrali da je neodgovorno od ..Vodovoda” što ne prihvata ponuđeno povećanje cena već čekajući traženo povećanje svesno povećava gubitak. Ostalo je nejasno da li se očuvanjem socijalnog mira, javna preduzeća (ne)svesno urušavaju i kako ćemo kod međunarodnih kreditora konkurisati za dobijanje kredita za vodosnabdevanje i regionalnu deponiju, ako se prema cenovnoj politici odnosimo kao do sada.

SANACIJA RAVNIH KROVOVA
   Javno preduzeće za stambene usluge uradilo je investicioni program za sanaciju ravnih krovova za oko 70 stambenih zgrada, kao i popravku hidrofora u 12 zgrada i popravku liftova u 32 zgrade. Program je manjim delom već realizovan, dok veći deo čeka ,,bolja finansijska vreme”, kaže direktor ovog preduzeća Zoran Đurović.
   Održavanje stambenih zgrada i servisiranje 20 liftova moguće je realizovati na osnovu ugovora sklopljenih sa 120 skupština stanara, a očekuje se da JP za stambene usluge dobije i poslove održava stambenih zgrada koje će se, u okviru programa UN-Habitat graditi za potrebe socijalnog zbrinjavanja. U investicije će, kaže direktor Đurović, biti uloženo oko dva miliona dinara, a ceneći realno povećanje cena na malo i objektivno očekivane inflacije, planirano je povećanje cena zakupa u proseku za osam procenata.

PLATE
   JKP ,,Vodovod” nije dostavio podatak o visini primanja zaposlenih u prošloj godini, ali je prosečna bruto projektovana zarada za ovu godinu nešto viša od 52.000 dinara po radniku. U JKP ,,Čistoća”, u decembru prošle godine bruto zarade su se kretale u rasponu od 25.816 dinara za nekvalifikovane, do 50.153 dinara fakultetski obrazovanim radnicima. Direktor je imao ukupnu bruto zaradu od 791.445 dinara, ili 65.953 dinara mesečno. Primanja zaposlenih u Direkciji za planiranje i izgradnjuu, takođe su bila ,,zapažena”. U decembru mesecu, sa minulim radom, toplim obrokom i regresom, zaposleni sa najnižim stepenom obrazovanja imali su bruto zaradu od 31.400 dinara, fakultetska diploma donosila je 63.702 dinara, dok je direktorska plata iznosila 100.674 dinara. Najniža primanja imali su zaposleni u ,,Ibarskim novostima” gde je prosečna bruto isplaćena zarada iznosila 20.074 dinara.
   Zaposleni u ,,Toplani”, njih 75, imali su takođe ,,solidna” primanja. Deset nekvalifikovanih radnika u decembru 2004. godine imalo je prosečnu bruto zaradu 20.604 dinara, visokokvalifikovani 54.727, a direktor 75.565 dinara. JKP ,,Pijaca” nije dostavila detaljniji izveštaj već samo okvirni program isplate iz koga se vidi da je ostvarena bruto masa za zarade iznosila 36.589.047 dinara. JP za stambene usluge poslednjeg meseca prošle godine zaposlenim sa nižom stručnom spremom isplatilo je bruto zarade od 16.258 dinara, fakultetska diploma donosila je u proseku 40.793 dinara, dok je direktorska fotelja ,,vredela” 53.116 dinara.. Komunalno preduzeće ,,Putevi”, koje je, takođe, imalo pozitivan finansijski saldo, u decembru je imalo prosečnu bruto zaradu sa dodacima, naknadama i regresom u iznosu od 22.976 dinara za NK i PK radnike, VKV radnici imali su oko 34.500 dinara, visokoobrazovani radnici imali su prosečno 56.466 dinara, dok je direktorska pozicija donosila bruto zaradu od 77.780 dinara.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO G 17 PLUS - piše Slobodan Rajić
Prvi korak ka Evropskoj uniji

   Dobijanje pozitivne ocene Studije o izvodljivosti od Saveta ministara EU predstavlja prvi značajniji korak ka pridruživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji - istakao je Zvonko Obradović, poslanik u Skupštini SCG, na konferenciji za novinare Opštinskog odbora G 17 plus održanoj početkom ove sedmice.
   - Ovaj 25. april je izuzetno značajan datum jer je konačno pokazao da Evropa nije prazna priča demokratskog bloka, već realna perspektiva Srbije i Crne Gore. G 17 plus će insistirati da se sa pregovorima počne odmah i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju SCG Evropskoj uniji, kao sledeći korak, zaključi u oktobru ove godine, po mogućstvu 5. oktobra, tog simboličnog datuma. Na taj način zaokružiće se prvi ciklus rada sadašnje Vlade Srbije - naglasio je Obradović.
   On je rekao i da nova Vlada nije imala ni prvih 100 dana za uhodavanje, jer je osporavana i rušena, ali da je za godinu dana postigla dobre rezultate, zbog čega joj se, uprkos raznim anketama, podrška pojačava, a ne smanjuje. Što je najbitnije, pozitivna ocena tih rezultata došla je iz Brisela i Vašingtona, što omogućava nove ekonomske i kreditne aranžmane sa Svetskom bankom i MMF-om, otpis dugova Londonskog kluba poverilaca, makroekonomsku stabilnost, investicije i privredni razvoj.
   - Srbija ne odlazi u Evropu, već svet i Evropa dolaze ovde sa investicijama, a konačni cilj je bolji život građana. Rezultatima rada Vlade nije doprineo samo G 17 plus, ali su najbolje ocenjeni rezultati resora (finansija, poljoprivreda, NBS) koje pokriva naša stranka. Preostalo nam je da ispunimo jedino preostalo obećanje, a to je smanjenje poreskih zahvatanja, izmenama Zakona o PDV-u koji se uspešno primenjuje. Slično kao na nivou Republike, G 17 plus se ponaša u Skupštini državne zajednice SCG, gde je demokratski blok jednoglasno, 100 odsto, glasao za predloge svih odluka. To je značajno jer nas očekuju veliki poslovi u maju i junu. Hag smo najvećim delom skinuli s vrata. Predstoji nam prijem SCG u Partnerstvo za mir, a koliko je to značajno, pokazuje primer Mađarske, koja je u prva tri meseca po prijemu doživela ekonomski, investicioni procvat - zaključio je Obradović.
   - Na lokalnom nivou OO G 17 plus očekuje skoro održavanje sednice Skupštine opštine, na kojoj će se ozbiljno razmatrati izveštaji o poslovanju i finansijski planovi javnih komunalnih i javnih preduzeća i njihovih menadžmenta - istakao je Vukman Rakočević, portparol OO G 17 plus. Na ovom zasedanju OO G 17 plus očekuje i donošenje odluke o raspisivanju izbora za savete mesnih zajednica, jer radom pojedinih saveta ova stranka nije zadovoljna.
   Sa pres konferencije je upućen poziv koalicinim partnerima i svim strankama demokratske orijentacije na lokalnom, kao i na republičkom nivou, da se udruže oko investicija i drugih životnih (a ne političkih) pitanja i izraženo uverenje da će takav dogovor biti postignut.

AKCIJA NA TRGOVIMA
   G 17 plus je u utorak, na svim gradskim trgovima u Srbiji, tačno u podne, organizovao akciju upoznavanja građana sa rezultatima jednogodišnjeg rada ove stranke i Vlade Srbije, značajem dobijanja Studije o izvodljivosti i koracima koji slede. Posebno je ukazano na rezultate kao što su 90 usvojenih zakona u Skupštini Srbije, rast bruto društvenog proizvoda za šest odsto, uvođenje fiskalnih kasa i PDV-a, smanjenje inflacije, sačuvana makroekonomska stabilnost, vraćanje poverenja u reformisani bankarski sistem, trostruko smanjen ukupan javni dug u odnosu na 2000, strategija razvoja poljoprivrede...

POVERENIŠTVO KOMESARIJATA ZA IZBEGLICE - piše Rajko Sarić
Potvrđen status za 800 izbeglica

   Za 1.076 izbeglih i prognanih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koliko ih je u Kraljevu evidentirano prilikom poslednjeg popisa, rešenja o statusu stigla su u opštinsko povereništvo Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.
   Kako nam je potvrdio Slobodan Stanišić, opštinski poverenik, obrađeno je više od 90 odsto podataka, doneto je 800 rešenja o potvrđivanju izbegličkog statusa i oko 250 rešenja kojim se ukida status izbeglice.
   - Lica koja su dobila potvrdu izbegličkog statusa, od MUP-a Srbije dobiće nove izbegličke legitimacije sa rokom važenja od dve godine. Lica koja dobiju rešenje o ukidanju izbegličkog statusa, imaju pravo žalbe Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije, najkasnije do 15. maja, do kada bi sva rešenja trebalo da budu uručena - pojašnjava Stanišić izražavajući uverenje da će mnoge žalbe biti prihvaćene.
   Prema njegovim rečima, do ukidanja izbegličkog statusa u najvećem broju slučajeva je došlo zbog formalnih procedura u Hrvatskoj i Bosni, gde je od izbeglica, da bi ostvarile neko pravo u tim državama, traženo da potpišu da su povratnici. U stvari, oni su samo tragali za potrebnim dokumentima, zauzvrat su potpisivali izjavu o povratku, a praktično su bili i ostali u Srbiji.
   Stanišić kaže da je u Komesarijat prispeo i jedan broj ličnih zahteva kojima se traži ukidanje izbegličkog statusa, ali i u tom slučaju problemi ostaju isti. Formalno pravno dobiju se dokumenti Srbije i Crne Gore, ali time se ne rešavaju mnogi problemi, od zaposlenja do trajnog krova nad glavom.

STUDIJA O IZVODLJIVOSTI I MORAVSKI SELJACI - piše Miloš Milišić
Vrljika će da radi

   • Ako Srbija uđe u Evropsku uniju, individualna proizvodnja rakije biće ograničena na pedesetak litara. ,,Eve vi ga" - poručuju seljaci sa Morave

   Ako naša zemlja, bože daj, uđe u Evropsku uniju, za seljake će nastati ono što nazivaju - ne daj, bože. Između ostalog, ograničiće se proizvodnja alkohola, odnosno rakije ,,mučenice", na pedeset litara po domaćinstvu. Ako ,,kane" koja litrica više, preti se kaznama od kojih se diže kosa na glavi. Čuveni proizvođači rakije, ,,ljute" i ,,meke", sa Kotlenika, planine sa koje se vidi Kraljevo ko na dlanu, ne veruju da im to iko može zabraniti.
   - Neka se malo ubrišu za to. Moj šljivar, moj lampek, moja drva, ruke, burad... Ko mi može zabraniti da podložim kazan. Deder da ga vidim. Kake kazne, kaki bakrači, zajebi priču. Nek dođu kod čiče da im nešto o tem šanem. Ono jes, mogu sto đavola da načine. More, vidim da će vrljike da rade...
   Ovako o eventualnom ograničenju u proizvodnji rakije razmišlja Tomislav Aćimović iz Trgovišta, sela na vrhu Kotlenika. Sunčane padine ove planine idealne su za šljivike. Rodi ovde na tone šljiva od kojih se pravi dobra rakija.
   - U pravu je Tomo, bogami. Šta su nam sve uradili, još da skinemo čakšire, pa da nas, da prostiš, natrte. Ovde se od pamtiveka peče dobra rakija. Čista ko majka. Ja bi strogo kažnjavo one što prave šećerušu. Njima bi po četres batina po guzici, ostalima svaka čast. Šta se, tamonakice, tiče nekog Švabu koliko ja imam rakije - ogorčen je Trgovištanin Milašin Vukićević.
   U Trgovištu, Sirči, Oplanićima, Popovićima, Miločaju, Cvetkama... ne veruju da s jeseni, kad se završe poljski radovi, a slana zabeli po ćuvicima, neće sedeti kraj kazana za ,,pečenje" rakije, pevati moravske otegnute pesme (Vetar duva od Morave, čuješ li me, moj Dragane), ubacivati krompir u žar i degustirati novu ,,šljivku".
   - Ništa lepše od toga. Skupe se bekrije, prave mi celu noć drustvo. Šale, pesme... kućeš milije. Jes, neko se i zapije, al, j... ga, sve to ide u rok službe. Seljaci druge zabave nemaju. Ceo život nam prođe u radu i muci, pa što da se malo i ne potpijemo, šta vali. Ujutru jope na posao. Aj sad, nek nam uznu i rakiju. Ja velim, ne može biti tako - optimista je Radisav Zdravković.
   Ne spore kotlenički seljaci da se neka crkavica zaradi od prodaje rakije. U stvari, oni koji imaju velike zasade pod šljivama mogu da se pohvale zaradom. Dobra rakija ovde se ne može kupiti ispod 7-8 evra.
   - Pa, prodaje se, ali sve ređe i sve manje. Svake petke odnesem desetak vlaša na pijac u Kraljevo. Nekad prodam sve, nekad jok. Kako kad. Nema narod para, obosio. Dolaze i sa pokinjama, nemaju za celu vlašu. Uzne se neka parica, ali muka je to, moj sinovče. Mraz obere cvet, pa nema šljiva ni za jelo, a kamoli za kazan. Eto, tako ti je to - jada se Jovo Muzikravić.
   Kako će u ovoj priči o zabranama modernog sveta proći kotlenički, odnosno srpski seljaci, proizvođači rakije, niko sa sigurnošću ne može reći. Svakako će opet morati da poviju grbaču. Kao i mi svi. Šta drugo.
   Onima koji propisuju pravila ponašanja, možda, nije na odmet da znaju: ,,Šljivovica dobro ide uz suvo meso, još bolje uz kiseli kupus i turšiju, al’ što ide uz - makljažu!"

ODGOVOR DIREKCIJE MEDICINSKOM CENTRU - piše Rajko Sarić
Nema para za raseljavanje

   Još se ne stišava bura koju je izazvao direktor ZC ,,Studenica”, dr Dragan Arsić izjavom na konferenciji za novinare u kojoj je krivicu za nedostatak parking prostora i adekvatnog prilaza svalio na Direkciju za planiranje i izgradnju.
   - Sa Direkcijom za planiranje i izgradnju prethodne godine načelno je postignut dogovor da će se započeti sa aktivnostima uređenja prostora imeđu Ulice Cara Dušana i Jug Bogdanove, a duž Ulice Vojvode Putnika, kako bi se izgradio potreban prilaz u krug zdravstvene ustanove koja dnevno samo u Poliklinici ima oko 5.000 poseta. Naša obaveza je bila da isplatimo naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta u iznosu od 3,9 miliona dinara. Međutim, Direkcija u Programu uređivanja građevinskog zemljišta za 2005. godinu nisu opredeljena sredstva za izgradnju prilaza Internističkoj bolnici, Poliklinici i Hitnoj pomoći - rekao je, između ostalog dr Arsić i upozorio da ZC ,,Studenica” ubuduće neće uplaćivati naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta.
   Sa druge strane, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju, Dragiša Spasojević kaže da su tvrdnje doktora Arsića potpuno neistinite i neprimerene jednom direktoru.
   - Ulica koja bi se izgradila dužine je oko 60 i širine 9 metara, ali je glavni problem raseljavanje terena jer na tom delu zemljišta ima ukupno deset objekata od čega pet stambenih, a ostatak su šupe i nastrešnice u kojima je naseljeno sedam porodica sa 25 članova ( po raznim osnovama). Prema izjavama tih lica, pet njih pravo stanovanja je steklo otkupom od opštine a dveporodice su stanove zakupile od Centra za socijalni rad. Kao Direkcija preduzeli smo sve potrebne mere u tom pravcu: u Detaljnom planu regulacije predvideli smo izgradnju te ulice koja bi praktično bila nastavak Ulice heroja Maričića i ulazila bi u bolnički krug- kaže Spasojević. osnovni problem je da se izvrši raseljavanje 250 kvadrata zidanih i 125 kvadrata drvenih šupa, nastrešnica i drugih montažnih objekata. Potrebno je obezbediti sredstva za rušenje objekata i raseljavanje tih porodica.
- Mi smo opštini uputili sve potrebne podatke - kaže Spasojeviđ - iz kojih se vidi da je potrebno obezbediti 80.000 do 100.000 evra da bi se moglo krenuti sa rasčišćavanjem i izgradnjom ulice. Paraleno sa tim radovima krenulo bi se u izgradnju parking prostora duž Ulice Vojvode Putnika ali je i tu problem uklanjanja privremenih i objekata koja imaju trajni karakter. Što se planskih dokumenata tiče Direkvija je to uradila, ali je prisutan problem raseljavanja porodica, eksproprijacija ze,ljišta i odgovarajuća naknada.
   Imovinsko pravna služba opštine trebala bi, dakle, sačiniti program raseljavanja i za tu namenu tražiti potrebna sredstva koja bi se u narednoj godini našla u budžetu SO. Ove godine takva sredstva nisu opredeljena i zato izgradnja prilaza Bolnici nije ušla u Program Direkcije za planiranje i izgradnju.
   - To što je ZC platio oko četiri miliona dinara za građevinsko zemljište reč je o izmirenju dugogodišnjeg duga. ZC ima godišnje zaduženje oko milion dinara, odnosno 97.000 dinara mesečno za prostor od oko 39.000 kvadrata. Nadoknada za građevinsjko zemljište ne služi samo za izgradnju ulica i njihovo popravljanje, već i za druge brojne aktivnosti, tako da je pozivanje na neplaćanje građevinskog zemljišta neodgovorno od jednog direktora. ZC ima najnižu moguću cenu, nalazi se u povlašćenom položaju svega u odnosu na cenu koju plaćaju građani - kaže na kraju razgovora za Ibarske novosti, direktor Direkcije, Dragiša Spasojević.

PRIVATIZACIJA KRALJEVAČKE „HLADNJAČE” (4) - piše Dragan Vukićević
Vlasnik zaledio „Hladnjaču” !

   - Nama nije cilj da se raskine kupoprodajni ugovor sa većinskim vlasnikom „Hladnjače” - kažu sagovornici „Ibarskih novosti” iz tog preduzeća. - Nama je jedini cilj da i dalje radimo, primamo zarade na način kako smo to primali pre privatizacije, a primali smo ih redovno, i po našem saznanju, „Hladnjača” je jedina firma koja je otišla na aukciju bez ijedne plate zaostatka. Mi jesmo za privatizaciju kao proces, od nje smo očekivali novi zamah u poslu i razvoju, ali očekivali smo i savesnog kupca. To se u našem slučaju nije posrećilo.
   Međutim, u ovom trenutku pred Trgovinskim sudom u Beogradu čeka se rasplet galimatijasa u „Hladnjači”, koji je kulminirao podneskom Agencije za privatizaciju za raskid kupoprodajnog ugovora. Na pitanje šta ako se ugovor raskine i kako bi u tom slučaju funkcionisala „Hladnjača”, naši sagovornici nemaju odgovor.

ŽIVOT NA ZALIHAMA
Zavrzlame oko „Hladnjače” počele su već od same aukcijske prodaje četvrtog dana decembra 2003. godine, kada je to preduzeće, nekada od strateškog interesa ne samo za opštinu Kraljevo, prodato za 17.831.000 dinara u ratama na šest godina, uz obavezna investiciona ulaganja u osnovna sredstva od 11.708.000 dinara. Tada je bilo zaposleno 107 radnika, a danas, šesnaest meseci kasnije, svega 73. U taj broj uračunato je i 29 radnika koji su zaposleni u „Zdravljaku”, koji je nedavno prodat i čija dalja sudbina nije poznata.
A, kako rekosmo, zavrzlame su započele još tog dana. Naime, kupac većinskog paketa društvenog kapitala „Hladnjače” je Irema Kočović iz Priboja i ona se do danas nijednom nije pojavila u svom preduzeću u Kraljevu! Kupoprodajni ugovor potpisao je ovlašćeni predstavnik Boro Pejčić, a „Hladnjaču” su, u svojstvu vlasnika, pohodili drugi ljudi. Čak je i potpis (logično deponovan) vlasnice Kočović na više dokumenata različit. Na nekim latiničan, pa onda ćiriličan, pa u oba pisma različitog rukopisa!!
   U privatizaciju „Hladnjača” ulazi bez ijedne plate zaostatka, sa 575 tona zaliha robe (vrednost oko 45 miliona dinara), uskladištenih 450 tona tuđe robe, za šta je redovno naplaćivana usluga, kreditom kod „Vojvođanske banke” od 15 miliona dinara (zbog čega će kasnije „otići” „Zdravljak”), kreditom kod „Komercijalne banke” od tri miliona i pozajmicom od „Mašinca” od deset miliona dinara. Na osnovu zaliha vraćen je kredit „Komercijalnoj banci” i pozjamica „Mašincu”, i dok su one trajale (zalihe), radnici su primali redovno plate, uplaćivani su doprinosi, a to je trajalo sve do avgusta prošle godine. Zalihe su presahle, novi poslovi nisu sklapani, i plate od tada radnici ne primaju...
Kupoprodajnim ugovorom kupac se obavezao da će dve godine da zadrži osnovnu delatnost i da u prvoj godini neće biti tehnološkog viška ni otpuštanja radnika.
   Međutim, kako navode naši sagovornici, kupac je od prvog dana počeo da krši kupoprodajni ugovor. Pre svega, nije obezbedio bankarsku garanciju pri registraciji u Trgovinskom sudu, zbog čega je Agencija za privatizaciju kupcu uputila dve opomene (19.1.2004. i 25.2.2004. godine) sa rokom da se taj dokument priloži za osam dana. Pošto nov vlasnik to nije učinio, Agencija ga obaveštava 23. juna da se ugovor raskida.
Decembra prošle godine to pitanje pokrenuto je i na Odboru za privatizaciju Narodne skupštine Srbije, a ovog januara u Raškom okrugu radnici „Hladnjače”, u neposrednom razgovoru, postavili su pitanje Miodragu Đorđeviću, direktoru Agencije za privatizaciju i Snežani Dabović, direktorki Centra za podršku privatizacije, zašto Agencija nije ispoštovala rokove koje je sama odredila (osam dana) i zašto se čekao jun da bi se raskinuo kupoprodajni ugovor. Odgovor je bio da je kupac zamolio da se rok prolongira, jer je navodno pristupio investicionom ulaganju i da je angažovao revizorsku kuću.
   Sagovornici ukazuju na važnost datuma odvijanja događaja. Naime, da je vlasnik „Hladnjaču” registrovao tek 3. juna, šest meseci posle kupovine (!!) i to bez potpune dokumentacije, da 9. juna Agencija pokreće postupak o raskidu ugovora zbog nedostatka bankarske garancije, a da obaveštenje kupcu o svojoj odluci upućuje 23. juna. Već 4. avgusta Agencija pokreće spor u Trgovinskom sudu o raskidu kupoprodajnog ugovora i taj postupak traje i danas.

,,HLADNJAČA” GRADI AERODROME, BRANE, PUTEVE...
   Za sve to vreme radnici, kao manjinski akcionari, uopšte i nemaju informacije šta se događa sa njihovom firmom, a prepiska sa više adresanata ostaje uzaludna. Videvši da preduzeće tone, da se ne sklapaju novi poslovi, a da su zalihe na izmaku, i uz jasnu predstavu o nikakvoj budućnosti „Hladnjače”, oni se organizuju i formiraju Skupštinu manjinskih akcionara radi boljeg informisanja i da pokušaju da zaštite ne samo svoje akcije u preduzeću, nego i da pokušaju da spasu ono što se može spasiti.
   Ubrzo im Ministarstvo za privredu šalje izveštaj o obavljenoj kontroli i tada radnici prvi put saznaju o postojanju spora između kupca i prodavca (Agencije), mada ih je vlasnik ubeđivao da nikakav spor ne postoji.
   U oktobru (24), vlasnik obavlja doregistraciju (i dalje bez bankarske garancije) i uprkos obaveštenju o raskidu ugovora. On uporno nastoji da sazove Skupštinu preduzeća, na kojoj radnici negoduju, jer je proizvodnja već prestala, zalihe potrošene, sezona otkupa prošla, a sve nepravilnosti isplivale.
   Tada vlasnik započinje da primenjuje posebne metode. Naime, pošto Radoslav Popović, sekretar Samostalnog sindikata i izabrani predsednik Skupštine, odbija da potpiše zapisnik o dokapitalizaciji, vlasnik naknadno zakazuje novu Skupštinu, kao većinski akcionar i u prisustvu svega jednog zaposlenog, manjinskog akcionara, smenjuje predsednika Skupštine Popovića i donosi odluku o dokapitalizaciji. Već 25. oktobra on registruje dopunu delatnosti u Trgovinskom sudu u Kraljevu, uz uverenje da će Agencija posle toga da odustane od sudskog postupka.
   - Već tada je svima postalo jasno - kaže Dragana Rosić, predsednica Samostalnog sindikata - da je njegova očigledna namera da osigura pravo vlasništvo nad „Hladnjačom” i da „pokrije” papirima „obavljene” obavezne investicije, iako je praktično osnovna delatnost zamrznuta na neodređeno vreme. On nije uspeo da uveri radnike u dobre namere i raskol između zaposlenih i menadžmenta postao je definitivan i nepremostiv.
   Zanimljivo je i šta sadrži dokument o dopuni delatnosti. Prema njemu, „Hladnjača” je registrovana i za vađenje šljunka, kamena, peska, izgradnju saobraćajnica, aerodromskih pista, izgradnju hidrograđevinskih objekata.
   - I pošto je obavio doregistraciju preduzeća, a posle obaveštenja Agencije o raskidu ugovora - podseća Zoran Zucović, član Nadzornog odbora u ime manjinskih akcionara - vlasnik u noći između 30. juna i 1. jula prošle godine u krug „Hladnjače” u Ratini dovozi utovarivač - bager i kamion marke „fap” koji i danas stoje neangažovani, nisu registrovani, niko njima nije zadužen i ne ostvaruju prihod, dakle. Znači da se, osim osnovne, koja je ugašena, ne obavlja ni dopunska delatnost. Ali, time je vlasnik pokrio klauzulu iz kupoprodajnog ugovora o obavljenim investicionim ulaganjima.
Međutim, Agencija 29. novembra upućuje nov zahtev za dopunu dokumentacije, da takođe u roku od osam dana vlasnik dostavi registraciju svih vozila u vlasništvu „Hladnjače” koja su navedena kao investiciona obaveza kupca i ugovore o kupoprodaji tih vozila sa štambiljom poreske uprave.
Kupac i na taj zahtev Agencije ostaje gluv.

ŠTIMOVANJE REZULTATA POSLOVANJA
   U izveštaju o kontrolama, a koji je dostavljen i manjinskim akcionarima, navodi se da je kupac obavio investiciono ulaganje, a konstatuje se da da su dati netačni podaci o fizičkom obimu proizvodnje. Naime, u izveštaju se navodi da je pad realizacije u 2004. prema 2003. godini 62 posto, a otkup malina u istom uporednom periodu manji za 61 posto.
   - To, međutim, nije tačno - kaže Dušanka Marković, pravni referent. - U 2003. godini „Hladnjača” je otkupila 813.344 kilograma maline, a 2004. godine 52.197 kilograma, što je pad za oko 94 procenata. Zatim, 2003. godine otkupljeno je 253.382 kilograma kupina, a prošle 19.809 kilograma, ili manje za 92 posto. Drugim rečima, taj pad u ovoj delatnosti znači da je osnovna delatnost prošle godine ugašena.
   Radnici o tome obaveštavaju Agenciju i skupštinski Odbor za privatizaciju, koji od manjinskih akcionara traži da dostave taj nalaz o otkupu za dve godine overen pečatom preduzeća. Oni to i čine krajem prošle godine.
   Na osnovu toga, uoči prošle Nove godine Odbor odlučuje da Agenciji uputi zahtev da se proširi tužbeni zahtev o raskidu ugovora i po osnovu gašenja osnovne delatnosti.
   I - 10. februara ove godine održano je prvo ročište u Trgovinskom sudu, na kome advokat Agencije zahteva da se donese privremena mera zabrane raspolaganja nepokretnostima preduzeća do okončanja spora. Zanimljivo je, međutim, da je rešenje o privremenoj meri dostavljeno tek dva meseca kasnije, 5. aprila. Te i izveštaj koji je podneo vlasnik „Hladnjače” o poslovanju, u kome se navodi da je 2002. godine otkupljeno oko 200 tona sirovog voća, što je omogućavalo podmirenje svih troškova i redovnu isplatu svih zarada, te da je 2003. godine otkupljeno sto tona, a 2004. godine svega sedam vagona voća.
   - I to je svojevrsna podvala po našem mišljenju - komentariše taj izveštaj Radoslav Popović, sekretar sindikata i smenjeni predsednik Skupštine akcionara. - Ne znamo da li je greška slučajna ili namerna, ali umesto 200 tona treba da stoji 2.000, umesto sto - hiljadu tona! Osim toga, ako su svi podaci izraženi u tonama, onda je tako trebalo i za 2004. godinu, a ne u vagonima, a to je 70 tona. U procentima izraženo, period 2002-2004. kao i 2003-2004. jasno govori da nema kontinuiteta proizvodnje i da je osnovna delatnost ugašena. Kada smo te podatke saopštili direktoru Agencije Đorđeviću, on nam je uzvratio retoričkim pitanjem da mu uopšte nije jasno sa kakvim je namerama kupljena „Hladnjača”. To ni nama nije jasno, ali nam nije jasno ni zašto je Agencija odugovlačila sa odlukom o zabrani raspolaganja nepokretnostima, jer da je doneta pravovremeno, danas „Zdravljak” ne bi bio prodat.
   Naši sagovornici su jednoglasni u zahtevu da im se isplate zarade (jer novca od prodaje „Zdravljaka” ima) i da se u što kraćem roku pred Trgovinskim sudom razreši odnos između države i kupca. Pogotovo što predstoji sezona otkupa, a ako bi se i sada zakasnilo, propustio bi se poslednji voz da „Hladnjača”, kao takva, opstane.

MENADŽMENT
   Direktorka „Hladnjače” Milojka Maksimović, kažu naši sagovornici, nije se pojavila u preduzeću od 24. decembra jer je navodno podnela ostavku, ali takav dokument niko od manjinskih akcionara nije video.
   Oni navode da se kao većinski vlasnici pojavljuju Irema Kočović i Goran Tomašević, a da Irema Kočović još nije prešla kapiju „Hladnjače”. Tomašević (njegov otac je kupac vrnjačkog „Autoprevoza”) član je i Nadzornog odbora, koji nije održao nijednu sednicu.

„ZDRAVLJAK”
   Kao posledica nerada i bez novih poslova, a budući da je preduzeće bilo pod bankarskom hipotekom (14 miliona dinara od „Vojvođanske banke”), 7. aprila na javnoj licitaciji prodat je ekskluzivan lokal „Zdravljak” „Drvoplastu” iz Konareva za 24,5 miliona dinara, pošto se na prvoj aukciji, kada je cena bila 32 miliona dinara, niko nije pojavio kao kupac. Naši sagovornici ukazuju da je „Zdravljak” prodat daleko ispod realne cene.
   - Pošto je dug banci „namiren” - kažu oni - postoji opasnost da se preostali iznos od oko 12 miliona dinara upotrebi po nahođenju vlasnika „Hladnjače”. Mi smatramo da bi taj novac trebalo usmeriti na izmirenje plata zaposlenima koji ih ne primaju od avgusta i zato smo pokrenuli sudski postupak.

EKOLOŠKA BOMBA
   Inspekcija rada je konstatovala da je instalacija hladnjače van funkcije, da je isključena, ali da se u njoj nalazi više od pet tona amonijaka. S obziroom na dotrajalost opreme i činjenicu da hladnjača ne radi, postoji mogućnost havarije, navodi se u nalazu inspektora rada. On konstatuje da u tom objektu rade svega dva radnika na održavanju postrojenja.
   Naši sagovornici upozoravaju da su sudovi pod pritiskom i da se postrojenja nalaze u Ratini i u samom gradu.
   - Radnici odlaze iz „Hladnjače” - kažu oni - i ako se ta oprema ne održava prema propisima, može doći do eksplozije i ekološke katastrofe neviđenih razmera.
   Na to su upozoreni i Agencija, i vlasnik, i Raški okrug. I, vele oni, niko ništa ne preduzima.
   Inače, takođe upozoravaju, za održavanje te instalacije nemaju nijedan rezervni deo, a radnici na održavanju, umesto pored postrojenja, raspoređuju se na mesto čuvara!?

(U sledećem broju: „Magnohrom”)

 VODOSNABDEVANJE KRALJEVA I ODLAGANJE OTPADA - piše Slobodan Rajić
Saglasnost o izgradnji „fabrike vode“ i regionalne deponije

    • Za rekonstrukciju i zaštitu postojećih izvorišta u Konarevu i Žiči i izgradnju postrojenja za predtretman i finalni tretman vode potrebno 7,5 miliona evra • Neophodna garancija Vlade Srbije za inostrane kredite • Projekti završeni, eksproprijacija u toku, predstoji donošenje potrebnih odluka i zatvaranje konstrukcije finansiranja • Ovom izgradnjom, kao prvom fazom u izgradnji sistema „Lopatnica”, Kraljevo dobija 400 litara kvalitene vode u sekundi za snabdevanje oko 180.000 stanovnika

    Na sastanku, održanom prošlog četvrtka, predstavnici Raškog okruga, opštine Kraljevo i stručnih institucija postigli su stručnu saglasnost (konsenzus) o rekonstrukciji i zaštiti postojećih izvorišta u Konarevskom i Žičkom polju i izgradnji postrojenja za predtretman i finalni tretman vode, odnosno tzv. „fabrike vode“ u Kraljevu. Time bi se, kako je konstatovano, uz stavljanje u funkciju postojećeg (izgrađenog) rezervoara i magistralno-veznog cevovoda, čija je izgradnja u toku, u ovom gradu stvorio stabilan sistem vodosnabdevanja, do izgradnje celovitog vodoprivrednog sistema „Lopatnica“, kao dugoročnog rešenja. Kako je dogovoreno, opština Kraljevo, odnosno njena lokalna samouprava, nadalje postaje osnovni nosilac realizacije ovog projekta. Već na sledećim sednicama Opštinskog veća, obećano je, ovo pitanje bi trebalo da se nađe na dnevnom redu i u predviđenoj proceduri donesu potrebne odluke.

PRIORITETI
   Na ovaj način dolazi do zamene prioriteta, jer se najpre ide na jeftiniju varijantu proširenja i zaštite postojećih izvorišta i izgradnju „fabrike vode“, a potom na izgradnju regionalnog sistema „Lopatnica“, od republičkog značaja, u koji bi bio uključen veći broj opština.
- Za rekonstrukciju i zaštitu postojećih bunara i izgradnju „fabrike vode“ postoji tehnička dokumentacija, idejni i glavni projekat, koji su dobili saglasnost u postupku tehničke kontrole - ističe prof. dr Vladan Karamarković, načelnik Raškog okruga. - Vreme realizacije je dve i po - tri godine. Ukupna vrednost investicije je 7,5 miliona evra. Već su obavljene konsultacije da Kraljevo za ovu investiciju dobije kredite od Evropske investicione i Francuske banke koja je predvidela za Srbiju 100 miliona evra kredita. To su tzv. „meki krediti“ sa grejs periodom od deset i rokom otplate od 20 godina. Lokalna samouprava bi ova sredstva dobijala u tranšama, zavisno od obima radova, a bila bi u stanju da ih otplaćuje iz prihoda od naknada za uređenje javnog i ostalog građevinskog zemljišta. Osnovni preduslov za dobijanje kredita je garancija Vlade Srbije, o čemu je takođe postignuta saglasnost.
   Za 7,5 miliona evra prvo bi bila urađena rekonstrukcija postojećih bušenih bunara, dodavanjem horizontalnih drenova, radi povećanja količine vode u zahvatu i obezbeđenja stabilnih uslova rada opreme. Zatim bi bio zaštićen vodotok Ibra od Mataruške Banje do Kraljeva od fekalnih i otpadnih voda od termičke obrade drveta, izgradnjom kolektora otpadnih voda. Postojeći infiltracioni sistem bio bi dograđen izgradnjom još tri nalivna bazena kapaciteta oko 100 litara u sekundi. Bile bi izgrađene uzvodne i nizvodne drenaže sa sabirnim šahtovima i potisima i zamenjeni pumpni agregati u postojećoj centralnoj zoni Žičko polje. Onda bi bilo izgrađeno postrojenje za predtretman vode za infiltraciju kapaciteta 200 litara po sekundi i postrojenje za finalni tretman vode kapaciteta 400 litara u sekundi. Za izgradnju objekata i formiranje neposredne zone zaštite neophodna je eksproprijacija oko 40 hektara zemlje, po Urbanističkom projektu koji je urađen.

KOLIČINA I KVALITET
   Prema Karamarkovićevim rečima, ovo je najracionalnija varijanta, jer za razumnu cenu projekta Kraljevo dobija kapacitet protoka vode od oko 400 litara u sekundi, što je, sa normativom od 200 litara dnevno po korisniku, dovoljno za vodosnabdevanje grada od oko 180.000 stanovnika. Zaštitom izvorišta i izgradnjom „fabrike vode“ ovaj grad, posle svih muka i strepnji, konačno će dobiti kvalitetnu vodu za piće u svom vodovodu i time rešiti jedan od najtežih životnih problema i za buduće generacije.

CEVOVOD U IZGRADNJI
   U toku je izgradnja magistralno-veznog vodovodnog cevovoda u Kraljevu. Prema rečima Dragiše Spasojevića, direktora Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“, glavni izvođač radova je beogradski „Energoprojekt“. Izvođač radova je uveden u posao 1. februara, ali su, zbog snega i mrazeva, radovi počeli u martu. Cevovod je dug 6,5 kilometara, a kompletan materijal je stigao u Kraljevo. Radovi se izvode na više lokacija (od crpne stanice u Čibukovcu, od Čibukovačke ulice do rezervoara itd.). Do sada je završeno oko 600 metara cevovoda. Konačan završetak, prema ugovoru, očekuje se krajem jula, a stavljanje u funkciju krajem leta. Ukupna vrednost investicije je 180 miliona dinara.

SPORAZUMNO UPRAVLjANjE ČVRSTIM OTPADOM
   Predsednici opština Kraljevo i Vrnjačka Banja, dr Radoslav Jović i Rodoljub Džamić, potpisali su Sporazum o zajedničkom rešavanju poslova u upravljanju čvrstim komunalnim otpadom. Cilj Sporazuma je stvaranje uslova za jedinstveno obavljanje komunalne delatnosti Kraljeva i Vrnjačke Banje, predviđenih Nacionalnom strategijom upravljanja komunalnim otpadom, radi zaštite zdravlja stanovništva, očuvanja prirodnih životnih uslova za biljni i životinjski svet, prečišćavanje otpadnih voda, kao i kvaliteta vazduha.
   Recikliranje čvrstog komunalnog otpada treba da ima prednost nad deponovanjem, ukoliko je to sa tehničkog i ekonomskog aspekta izvodljivo i ako postoji ekonomska isplativost. U reciklažni otpad spadaju staklo, papir, metal, plastika, građevinski šut i organski otpad. Otpad iz privatnih domaćinstava koji je zbog sadržaja štetnih materija opasan po životnu okolinu (auto-akumulatori, suve baterije, staro motorno ulje, razne masti, rastvarači i razređivači, sredstva za uništavanje štetočina i korova, fotohemikalije...), treba prethodno odvojiti ili termički obrađene deponovati u posebno odvojenim ćelijama. Naravno, isto važi i za otpad iz uslužnih i industrijskih preduzeća.
   U cilju bolje koordinacije među opštinama, biće osnovan poseban koordinacioni odbor koji će preduzeti sve potrebne mere i aktivnosti na zajedničkom upravljanju otpadom, uključujući i pripremu projekta osnivanja zajedničke deponije, koja će, kako stvari stoje, biti na teritoriji Kraljeva, neposredno do postojeće deponije, čiji vek trajanja je produžen za maksimalno tri i po godine.

LEKAR NIJE LEKAR SAMO - piše Mako Slavković
Teret tuđeg bola

   • Radni vek doktorke Zore Žarković je kao roman o odgovornosti, dobrodušnosti i emotivnosti • Suze zbog tuđe nesreće, jer ,,čovek nema kamen umesto srca” • Zadovoljstvo što je na čelu neumornog i vrhunski obučenog tima • Razumevanje i podrška u porodici - osnovni uslov za bilo kakav uspeh

   Jeste neobično, ali počeću od kraja.
   Kada sam napuštao Hiruršku bolnicu, posle razgovora sa doktorkom Zorom Žarković, shvatio sam koliko su pacijenti, obični ljudi, bili u pravu kad su predlagali da pišemo o njoj. Govorili su: ,,To je jedna fina, topla, ljudska duša...” I jeste. Možda i zato što je manje govorila o sebi, a više je hvalila kolege, službu, timski rad...

•••

   Zora Bjelanović je rođena u Kosovskoj Mitrovici. Otac Miličko, Titov policajac, i majka Savka, bankarska službenica, često su govorili da je sa Zorinim rođenjem u njihovu kuću ušla sreća. To su ponavljali i kasnije, kad su imali i dva sina. I braća su bila ponosna na sestru. Kao da su svi, još tada, znali da će im Zora celoga života biti i ponos i sreća. Ispostavilo se da je njihov predosećaj bio apsolutno tačan. Istina, i Zorina braća su uspela u životu. I porodični su ljudi. Stariji, Mirko, pravnik je i živi u Kruševcu, a Vladimir je tehnolog u Londonu. Zora je, zna se, cenjeni lekar i uvaženi čovek. U srećnom je braku sa Žarkom Žarkovićem, profesorom matematike. Sa njim ima dva sina. Milan je na odsluženju vojnog roka, sa puškom i opasačem, a Dragan je zaposlen i živi u Beogradu.

Ispoštovana očeva želja
Naravno da je doktorka Zora uvek bila odlična učenica. I mada o svom uspehu tokom školovanja govori sa dosta skromnosti, ne izbegava da naglasi da joj je novinarstvo dugo bila velika želja. Seća se, na primer, da je još u osmom razredu dobila prvu nagradu u konkurenciji svih osnovnih škola na Kosovu, za reportažu ,,Dođite u Mitrovicu za četvrt veka”. Taj književni prvenac Zoru je još više učvrstio u uverenju da je njena budućnost u medijima. To osećanje, i ta želja, obuzimali su je sve do gimnazijske mature. Zorin otac, koga je ona bezgranično volela, želeo je, međutim, da ona bude lekar. I šta sad? Jedno je njena, a drugo očeva želja. Kako ne ispuniti očekivanja nekoga koga volite do obožavanja?
Zora ispunjava očevu želju i u Beogradu upisuje studije medicine. Nije polagala prijemni ispit, jer je, tokom školovanja, imala sve petice.
Tako je, eto, nestao san o novinarstvu i književnosti.
Posle završetka studija, Zora se vraća u rodni grad, gde kao lekar radi pet godina. Sve do udaje. Onda, nailaze drugi životni putevi, a najvažniji vodi u Kraljevo. Bila je to 1973. godina.
Iako je specijalizirala, sa tom vrstom specijalizacije u Kraljevu tada nije bilo posla, pa je godinu i po dana provela u Hitnoj službi. Na nagovor tadašnjeg načelnika hirurgije, Muje Popovića, i anesteziologa Duška Jelenkovića, godinama priznatih lekara, Zora prelazi na anesteziju. Pre toga, kako nalaže domaće vaspitanje i bračno uvažavanje, saglasnost za prelazak na tako težak i odgovoran posao Zora je tražila i dobila od svog supruga. Otišla je na specijalizaciju za anesteziologa na Vojnomedicinsku akademiju. Te godine, iz cele Srbije, na specijalizaciji je bilo vrlo malo, svega pedesetak lekara.

Iz operacione sale u porodilište
Zora je završila specijalizaciju. S obzirom na to da je doktor Jelenković, u međuvremenu, napustio Kraljevo, ona je radila sama kao anesteziolog, uz nesebičnu pomoć pet divnih i dragih ljudi, anestetičara sa višom medicinskom školom. Čak tri godine doktorka Zora je bila jedini anesteziolog. To je, zaista, težak period u njenom životu. Mnogo posla, a sama. Na primer, 15. jula 1977. godine rodila je starijeg sina Milana, a samo pet dana ranije supruzi svog kolege dala je anesteziju da se porodi na ,,carski rez”. Takoreći, iz anestezione sale Zora je otišla u porodilište.
Dalje. Nepunih petnaest dana posle svog porođaja, doktorka Zora je morala da ode na posao, jer jedna pacijentkinja nije mogla da se probudi iz anestezije. Dve godine kasnije, 1979, porodica Žarković postaje bogatija za još jedno dete. Rađa se drugi sin, Dragan. On je imao samo pet dana kad je njegova majka, doktorka Zora, morala na posao, da uradi neku hitnu intervenciju. Nedelju dana pre toga Zora je bukvalno cele noći operisala jedno dete. U rano jutro tog dana, glavni tehničar je uplašeno rekao:
- Pa, doktorko, vi samo što se ne porodite!
- Neću, Aco, ne brini - umirujuće mu je odgovorila.
I, zaista, nije se porodila tog, ali jeste sledećeg jutra! Tako se to nekad radilo. Iz operacione sale - u porodilište! Ko bi to danas poverovao?
Doktorki Zori je, naravno, laknulo kad su se sa specijalizacije vratili, najpre doktor Momčilo Đurović, a zatim i Milanka Đurović. Laknulo joj je ne samo zato što su odlični lekari, već i divni ljudi. Posle toga, sve je bilo stvar dogovora. Podeli se posao i lepo ide.
Hiljade anestezija
Sa dolaskom doktorke Švabić i doktora Marića, 1985. godine, u službi se uvode i prva dežurstva. Danas ima četrnaest anesteziologa, što odgovara potrebama i obimu intervencija. Ima i četrdeset medicinskih sestara, raspoređenih u operacionom bloku i intenzivnoj nezi. Zaposleno je i šest higijeničara.
Godišnje, ovaj tim stručnjaka obavi više od šest hiljada anestezija. Za celo osoblje najveće je zadovoljstvo kad im već negde lečeni pacijenti kažu da takvu stručnost, takvu negu i takav ljudski prilaz, kao kod njih, nigde nisu imali.
Kad smo već kod stručnosti, zaista je prava magija kad pacijent zaspi onog trenutka kad to anesteziolog odluči, i opet, bolesnik da se probudi kad to anesteziolog hoće.
- Moja najveća satisfakcija je to što su mi takve kolege ukazale poverenje, glasajući za moj izbor na mesto načelnika - sa neskrivenim zadovoljstvom ističe doktorka Zora.

Danak državi
Zašto za doktorku Zoru Žarković mnogi pacijenti, ali i poznanici i komšije, kažu da je, pre svega, dobrodušan čovek?
- To ne znam. Bog bolje zna šta čovek treba da bude i šta mu pripada. Ako je to tako, ako to narod kaže, onda mi je, svakako, drago. A dobrodušnost? Ona dođe sama od sebe, to je nešto urođeno. O tome nisam razmišljala. Ali, ako sam mogla da pomognem bilo kome u bilo čemu, sigurno znam da sam to i uradila. U tome, i uopšte u životu, imam ogromnu podršku porodice, što je, svakako, uslov za svaki uspeh. Takvih lekara i takvih ljudi, kao što sam ja, ima dosta - ističe doktorka Zora, i prelazi na drugu temu - požrtvovanje bez adekvatnog priznanja.
- Kad je '99. bilo bombardovanje, lekari i zdravstveni radnici uopšte, morali su na posao, bez obzira na opasnost. Veliki smo danak dali državi, koja nas, nažalost, ne uvažava. Nemamo status koji bi trebalo da imamo, počev od ličnih dohodaka. Evo, ja kao načelnik službe, sa 37 godina staža, i specijalista, sa svim dodacima, imam platu oko 33 hiljade dinara. A naše sestre ne prelaze 13-14 hiljada. Žalosno je to - naglašava Zora Žarković.

Trenuci bola
Mnoge godine velikog i napornog rada ostale su za doktorkom Zorom. Logično, bilo je i ovakvih i onakvih trenutaka, za radost i tugu. Radost se, nekako, brže zaboravi. A tuga?
- Užasno je teško saopštiti kad neko umre. Neka taj neko ima i sto godina, on je nekome otac ili majka. A daleko bilo kad se to desi detetu!
E, tu je doktorka Zora zasuzila. Jer, kako reče, čovek nema kamen umesto srca.
- Najteži momenat bio mi je kad su umrle dve devojčice. Jedna se davila u Moravi, reanimirali smo je, sve smo pokušali, živela je petnaestak dana i umrla. I druga devojčica, koja je imala tumor na mozgu, i pored svih naših napora i truda, umrla je. To ne mogu da zaboravim. Ne mogu da zaboravim jednog dečka koji je stradao u saobraćajnoj nesreći. Znali smo da neće preživeti jer su povrede bile strašne. A njegov otac nas je svakog jutra čekao skamenjen. Nedelja je bila, dežurala sam. Ušla sam u odeljenje intenzivne nege i, dečak je umirao na mojim rukama... Plakala sam, plakale su i sestre. Nisam imala snage da izađem i kažem ocu da mu je sin umro. Ali, on je, kroz staklo, video da plačemo i sve mu je bilo jasno. U suzama sam mu rekla istinu. Onako, sav skrhan od bola, otac mi je kazao: ,,E, doktorice, a danas mu je rođendan...”
Sve je to za mene veliki teret. Teret tuđeg bola.
- Ili - nastavlja doktorka Zora - kad su doveli dete iz Novog Pazara. Zadavilo se nekim prokletim lešnikom, šta li. Ni njemu nije bilo spasa. Ja sam plakala, a u tom trenutku naišao je otac tog deteta. Uspela sam nekako da mu kažem da se loše završilo, a on mi je odgovorio: ,,Nemojte, doktorko, da plačete. Ono je bilo toliko dobro dete da je Bog morao da ga uzme!”
Tako je, jedva čujnim glasom, o tome govorila doktorka Zora.
A ja pouzdano znam da je u njenom, da je u njihovom, poslu bilo mnogo lepših trenutaka. Na sreću, neuporedivo lepših. Ali, takođe pouzdano znam, oni se brže zaboravljaju, pa samim tim sreća i zadovoljstvo, zbog uspeha, kraće traju.
- Takav je naš posao. Takav je naš život - sleže ramenima doktorka Zora.
Klimnuo sam glavom u znak slaganja sa njom. I, ustao sam...

•••

Sedmi april je Svetski dan zdravlja. Zaboravio sam da, iako sa malim zakašnjenjem, doktorki Zori i njenim kolegama poželim da država za survano zdravstvo ubuduće više izdvaja. A ne, kao do sada, da u tom pogledu naše zdravstvo bude bolje jedino od albanskog?

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

SUSRET SA MIRKOM ĐELOŠEVIĆEM, NAJBOLJIM STUDENTOM MAŠINSKOG FAKULTETA U KRALJEVU - piše Bojana Milosavljević
Čvrstim korakom do zvezda

   Najbolji ili jedan od najboljih u sada već tridesetpetogodišnjoj istoriji kraljevačkog Mašinskog fakulteta Univerziteta ,,Svetozar Marković" u Kragujevcu - ne sećam se da li je vrlo preduzimljivi gospodin Milorad Todorović, koji u prste zna takvu statistiku, rekao baš tako, pre nego što nam je rado i brzo ugovorio susret sa Raščaninom Mirkom Đeloševićem, mladim inženjerom i postdiplomcem na matičnom fakultetu.
   Malo opštih podataka, tek da se ,,probije led", jer šta bi jedan laik imao da pita jedan ,,mozak" od tehnike, a da ne ispadne nevešt. Đelošević prirodno i mirno razbija nedoumicu. Kaže da je rođen krajem 1980. u Raški, da je od jesenas postdiplomac, a da je tokom petogodišnjih studija na Mašinskom fakultetu u Kraljevu njegov prosek ocena bio - 9,76 (,,Ali išlo je i do 9,80").
   Dalje, u istom stilu: u osnovnoj školi nikada nije bio odličan, kao ni u prvoj polovini srednje mašinsko-tehničke (obe završene u rodnom mestu). Bio je, u stvari, uvek pouzdani vrlo dobar đak. Preokret se dogodio kada je počela praksa, pa tehničko crtanje, pa kojekakvo konstruisanje i sve tako:
- Na sredini školovanja u tehničkoj školi opredelio sam se za mašinstvo - kaže mlađani inženjer, koji je zablistao još od prvih časova i vežbi na Fakultetu. - Dolazio sam i kao dete u Kraljevo, ali kada sam donosio dokumenta za upis, nisam znao gde je Mašinski fakultet, pa sam do njega došao iz pravca Fabrike vagona.
   Ima neke simbolike u ovom sećanju na posrnulog industrijskog kolosa, fabriku koja je godinama bila ,,ogledna baza" kraljevačkih ,,Mašinaca". Sećajući se svojih ne tako davnih studentskih godina, Mirko priča da je stanovanje u domu ,,ostavilo malo sivu pozadinu na to vreme". Kraljevo mu se dopada i tu ima dosta drugova. Doživljaj fakulteta bio je sasvim drugačiji, jer su se profesori uvek trudili oko studenata i tako uspevali da nadomeste nedostajuća sredstva i tehnologiju na toliko zahtevnim studijama.
   Mirko se, što je neobično, još na samom početku studija (ma koliko je to nezahvalno u smislu procene) opredelio za smer - konstrukcije i mašine. Smatra da nije pogrešio. Da li je očekivao da će biti tako sjajan student?
   - Da budem iskren, nisam, ali nisam ni mislio da ću biti - prvi. Verovao sam ipak da neće biti oblasti i predmeta koji će mi predstavljati problem, u smislu da neću moći da položim neki ispit.
   Učenju je posvećivao više vremena, što bi bio neki optimum, kaže. Neprestano je radio u ritmu oktobar-juni (,,Sada mi se to vraća"). Mirko je jedinac u skromnoj radničkoj porodici: majka - domaćica, otac je metalski radnik. Pominje i to da su neke njegove kolege imale dosta pomoći od roditelja intelektualaca - inženjera. Sa njim to nije bio slučaj, ali, kako se ispostavilo, nije mu ni smetalo.
   Po završetku prve godine studija, konkurisao je u rodnoj Raški za stipendiju, ali je tada nije dobio, iako neki, koji su je manje zasluživali, jesu.    Kasnije više nije ni pokušavao. Zato je u Kraljevu stalno dobijao stipendije, pomoći i nagrade. Zahvalan je profesorima što su ga redovno obaveštavali i upućivali i na takve mogućnosti za zasluženu materijalnu potporu.
   Ozbiljan mladić, promišlja zrelo, kako i priliči onome sa reputacijom najbolji, na pitanje da li se opredeljuje između prakse ili daljeg naučnog usavršavanja, odgovara:
   - Trenutno nastojim da se zaposlim, ali i postdiplomske studije traže malo više vremena. Osim toga i stipendista sam Ministarstva za nauku Vlade Srbije, pa je i to neko uslovljavanje i obaveza. Od prakse ne bežim, naprotiv: sve znanje koje imam želeo bih da primenim i da ono stalno cirkuliše između usavršavanja i prakse. U njoj može da se crpi daleko više informacija za dalje usavršavanje. Tako može da se postane pravi stručnjak i privrednik, ako se uoči da u praksi nešto ne funkcioniše kako treba, pa se to popravi.
   Budućim studentima Đelošević savetuje da dobro razmisle šta upisuju, a kada to urade, da ulože napor da svoje težnje i ostvare. Zašto je, pitamo ga, tehnika tako malo popularna među potencijalnim akademcima?
   - Ona je čvrsto isprepletana sa mnogim drugim naukama pa i umetnostima, a sa druge strane traži stalno usavršavanje i učenje.
   Kada smo mu kolega fotoreporter i ja zahvaljivali na strpljenju tokom razgovora, a posebno prilikom poziranja, nasmejao se: ,,Nema na čemu, ionako mi je ovo prvi put." Na kraju smo mu ,,iznudili" i poziv na čast kada magistrira, ali to smo uslovili - ako ocene budu iznad ,,devet." Opet je odvratio s lakoćom: ,,Nema problema. Biće."


NOVE KNJIGE NAŠIH AUTORA - piše Zoran Tucaković
Slovo o pesimističkom optimizmu

   Pesimistički optimizam je u stvaralaštvu Dimitrija Jovanovića uvek bio izražen u toj meri da ga slobodno možemo smatrati pretežnom karakternom crtom ovog pisca. U svojoj prvoj knjizi aforizama POSVETA, objavljenoj 1985. godine (tako da se uskoro očekuje obeležavanje 20 godina od izdavanja prvog Dimitrijevog zlodela), pisac nam uliva veru i oživljava nadu ovakvim crnjakom: ,,Niste uzalud živeli - umrećete". I zaista, shvatajući smrt kao neopozivo i konačno pravdanje života, lakše nam je da prihvatimo sve što nas za života snađe. Koliko je Dimitrije dosledan i osoben, potvrđuje činjenica da je aforizam istog sadržaja uvršćen i u ovu bolju polovinu knjige pod naslovom DžUKELE MIRA, na kraju 11. strane. Time nas pisac opominje da se ništa nije promenilo u poslednjih 20 godina, i što se naše sudbine tiče, i u pogledu njegovog shvatanja značaja konačnog ishodišta.
   U međuvremenu, nemilosrdni Dimitrije nam je u svoje dve knjige aforizama vratio (stare) strahove i nedoumice, kvantitativno uvećavajući logički pesimizam na račun bezrazložnog optimizma. Tako, u svojoj drugoj knjizi BLEFERI, po sred čela nas udara ovakvom mišlju: ,,To što umiremo ne potvrđuje da smo živeli". E, tu više ne postoji ni zrnce optimizma, mislite vi i, naravno, grešite. Jer, kad mukotrpno razgrnemo slojeve sa ove umotvorine, nalazimo makar ,,o" od optimizma, pošto nam autor skriveno saopštava da je duhovni život ono što je vredno, i da su isprazni životi negacija po sebi, tako da im ishodišna praznina dođe kao normalan sled, a ne kao kraj bitisanja za koje nema dokaza da je uopšte i bilo.
Potom dolazi knjiga aforizama TEŠKA NOĆ, koju rečeni Dimitrije objavljuje u koautorstvu sa grešnim Milankom Kaličaninom po principu: ja pišem, ti crtaš, a narod se krsti. Tu nalazimo i ovakve bisere: ,,Ko posle nas bude živeo, bolje da se nije ni rađao" i ,,Mnogo je Srba izginulo, ali zato ovo što je ostalo ne vredi ništa". Crno bez imalo belog - ovog puta ste konačno ubeđeni, a ja teško mogu da vas razuverim. Ipak, napomenuću da naše žaljenje budućih generacija zbog problema koji ih očekuju, a koje smo sami ovako ništavni uzrokovali, ne mora da znači i bezuslovnu predaju tih generacija, s obzirom na to da je inat na ovim prostorima često bio pokretačka snaga i najjači motiv u odbrani srpstva, slobode i samostalnosti. Ova knjiga potvrđuje doslednost autora, s tim što pritajeni optimizam gde-gde zasvetluca. Evo i nekoliko primera:
,,Optimisti još jedino veruju - u zagrobni život!"
,,Za ovakvu državu ne vredi umreti, ali ni živeti!"
,,Ni najveći pesimista ne odriče se optimističkog kraja!"
,,Poklonimo se senima svojih potomaka!"
,,Kod nas samo mrtvi imaju šansu da žive!"
,,Uspravni Srbi su vodoravno!"
,,Na grobljima smo najživlji!"
   Da bismo imali moralno pravo da se podsmehnemo smrti, da joj satirom pokažemo da nije ono za šta se lažno predstavlja, moramo znati da je život često smrt pre smrti, i to upravo onda kada tom nazovi životu nedostaje duh, preispitivanje sebe i težnja ka uzvišenom. Na to nas autor i opominje, šibajući nas satiričnim korbačem u trenucima kad okrećemo leđa savesti, kad bežimo od razmišljanja koje može biti i te kako bolno, i kada dozvolimo da nam duh posrće i prosjači po mračnim budžacima mondijalističke Sodome i globalističke Gomore, tih užasnih mesta koja šire svoju teoriju i množe obezdušeno stanovništvo u nameri da se stope u jedno globalno selo. Kad to shvatimo, kad sagledamo nečastive sile čija se vizija sveta poklapa sa Apokalipsom, biće nam jasan osobeni optimizam koji Dimitrije uvija u velove pesimizma.
   Na kraju - ukoliko mislite da ćete problem koji se eventualno javi prilikom upoznavanja sa pesimističko-optimističkim sadržajem ove knjige rešiti tako što ćete preskakati aforizme, a pažnju poklanjati Milankovim karikaturama, koje ujedno predstavljaju i poglavlja knjige, neka Vam je Bog u pomoći! Crnilo sa kojim nas Milanko suočava potiče iz bezdana nacionalne tradicije, dok slabašno svetlo koje se nazire u pozadini potiče isključivo od nepouzdanog izvora kakav je prkos, odnosno inat.
Toliko!


POZORIŠTE
Pače iz Kraljeva leti u zagrljaj ,,Joakimu"

   Predstava Patka, Kraljevačkog pozorišta ušla je u šest najboljih pozorišnih ostvarenja u Srbiji u 2005. godini.
   - Urbanu, savremenu britansku dramu, pisanu rukom tamošnje glumice, mlada Ana Tomović je scenski postavila kao atraktivnu, uzbudljivu i dirljivu priču koja na momenat funkcioniše kao potresna predstava, tek naizgled zasnovana na pomodnom dramaturškom rukopisu i rediteljskom prosedeu koji odgovara sadašnjim trendovima, ali je u stvari u svakom pogledu autentična i scenski moćna - naglašava Aleksandra Milosavljević, selektor Joakim festa 2005. godine.
   Predstava će nastupiti na završnom takmičenju 10. maja u Kragujevcu, a rezultati će biti poznati 13. maja na završnoj večeri Festivala.


INTELEKTUALNI KLUB SVETI ĐORĐE - piše Ivan Rajović
Za prave vrednosti u srpskoj duhovnosti

   U Kraljevu je nedavno osnovan Intelektualni klub ,,Sveti Đorđe”, koji predstavlja, bar za naše pojmove, sasvim nov način organizovanja članstva koje sebi u zadatak stavlja bavljenje kulturom i svim onim delatnostima koje se pod ovu odrednicu mogu svrstati, a čiji je cilj, kako stoji u osnivačkom dokumentu, okupljanje nacionalno svesnih, moralnih, uglednih, cenjenih u oblastima svog delovanja, požrtvovanih mislećih ljudi, koji su spremni da se bore protiv ,,Aždaja" (nemorala, poroka, nekulture, gašenja srpskog nacionalnog identiteta i dr.) Protiv pomenutih negativnosti ova organizacija će se, shodno utemeljenim principima svog delovanja, boriti ugledom, moralom, poštenjem, kritičkom rečju, ličnim primerom, organizovanjem tribina, predavanjima (iz oblasti srpske istorije, epske poezije, umetnosti, srpskog arhitektonskog tradicionalnog graditeljstva, starih srpskih borilačkih veština, stare srpske tradicionalne travarske medicine, tradicionalne muzike, starog kulinarstva i sl.) humanitarnim manifestacijama i dr.
Kada je u pitanju organizaciona struktura, važno je napomenuti da je ,,Prima vitez" osnivač intelektualnog kruga ,,Sveti Đorđe". Vitez je borac, a Skup je druženja najmanje četiri viteza.
,,Aždaja" je, po kriterijumima Vitezova, po srpski narod negativna pojava, zakon, organizacija, institucija, pojedinac, manifestacija, predavanje, tribina i dr.
Intelektualni krug ,,Sveti Đorđe" nije klasična organizacija sa hijerarhijskom organizacionom strukturom, nema predsednika i radna tela, već Vitezovi samostalno deluju kao svetionici morala, kulture, ugleda...
Vitezovi se međusobno pomažu u projektima i delovanju, a Vitez može da postane pripadnik bilo koje nacije, pola, političke ili verske grupacije, ukoliko postupa i prihvata programska načela kruga i ukoliko je iniciran ili dobio pozitivno mišljenje.

RAD KRUGA
Rad Kruga je javan i svaki Vitez ima pravo da uđe u arhivu Kruga. Sredstva informisanja, na zahtev, uz saglasnost najmanje dva Viteza, mogu da dobiju spisak Vitezova i aktivnosti koje su isti u toku poslednje godine obavili. Na zahtev najmanje četiri Viteza može se organizovati Skup Vitezova, a radi rešavanja određenih pitanja za rad Kruga.

NAČIN DOBIJANjA ZVANjA VITEZA
,,Prima Vitez" inicira 10 novih Vitezova, u skladu sa ciljem, načinom delovanja i organizacionom strukturom.
Način inicijacije u zvanje Viteza naknadno posebno opredeljuju prima Vitez i 10 prvih Vitezova. Štitonoša može da postane Vitez ukoliko dobije pozitivno mišljenje, u pisanom obliku i digitalnoj formi (radi vođenja arhive), najmanje pet stalnih Vitezova i ukoliko je u proteklih šest meseci bio organizator najmanje jedne aktivnosti iz programskog načela Kruga. Pozitivno mišljenje mora da ima obrazloženje, podatke o porodici, adresu, brojeve telefona, interesovanja, dosadašnje aktivnosti u skladu sa programskim načelima Kruga. Vitez koji je davalac pozitivnog mišljenja, odgovoran je za istinitost u obrazloženju. ,,Prima Vitez" vodi arhivu o Vitezovima.

NAČIN DOBIJANjA ZVANjA ŠTITONOŠA
Dva Viteza mogu da iniciraju Štitonošu ukoliko isti živi i radi u skladu sa programskim načelima Kruga i ukoliko je do sada imao učešća u aktivnostima koje se uklapaju u programska načela Kruga.

GUBLjENjE ZVANjA VITEZ I ŠTITONOŠA
Vitez koji u toku dve godine, odnosno Štitonoša koji u roku četiri godine nije imao aktivnost sa programskim načelima Kruga (dokaz o aktivnostima se dostavlja prima Vitezu i isti se čuva u arhivi, u digitalnom obliku) automatski gubi zvanje Viteza odnosno Štitonoše.
Vitez ili Štitonoša koji ne deluju u skladu sa programskim načelima, na zahtev inicijanta, mogu da izgube status.
Vitez ili Štitonoša koji izdaju programska načela Kruga, na Skupu koji iniciraju njihovi inicijanti ili drugi Vitezovi, mogu biti proglašeni ,,Aždajama".

   • Kadeti OK Ribnica i devojke Ekonomca na tradicionalnom prvomajskom turniru omladinskih reprezentacija gradova