Poslovanje javnih preduzeća - pod „lupom“ odbornika
Stranačke aktuelnosti
Kamioni umesto pecaroša
Nije to više ono Kraljevo koje ja pamtim
Jedan dan za „Dane jorgovana“
Remont teretnih vagona
U raljama politike!
Bratski zagrljaj pod simbolom hrišćanstva
Kraljevački ronioci kod Žabaljskog mosta
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, odbojka

SAZVANA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALjEVO - piše Slobodan Rajić
Poslovanje javnih preduzeća - pod „lupom“ odbornika

   Izveštaji o radu i finansijskom poslovanju za prošlu i programi poslovanja opštinskih javnih preduzeća i ustanova za ovu godinu biće osnovna tema rasprave na 12. sednici Skupštine opštine Kraljevo, koja je sazvana za utorak, 10. maj, sa početkom u 9 sati. I pored toga što je predlogom dnevnog reda predviđeno da se ova tema razmatra u samo dve tačke, imajući u vidu da je opština Kraljevo osnivač osam javnih preduzeća i devet javnih ustanova, a da je u nekim od njih, poput JKP „Vodovod“ i „Čistoća“ i JP „Ibarske novosti“, situacija dosta teška, pretpostavlja se da će i rasprava biti nešto duža i svestranija i da će rezultirati adekvatnim skupštinskim odlukama, od značaja za „ozdravljenje“ stanja u ovim opštinskim javnim preduzećima.
   Od 20 predloženih tačaka dnevnog reda, pored ove dve, veću pažnju izazivaju i Predlog Odluke o usvajanju Protokola o saradnji između opštine Tiva iz Grčke i opštine Kraljevo, Predlog Odluke o Lokalnom akcionom ekološkom planu opštine Kraljevo, Predlog Odluke o auto-taksi prevozu putnika i Predlog Odluke o radnom vremenu u trgovinskim, zanatskim i ugostiteljskim objektima. O poslednje dve tačke dnevnog reda (taksi-prevoz i radno vreme trgovina, zanatskih radnji i ugostiteljskih objekata) rasprava je vođena i na prethodnoj sednici, ali nije okončana već prolongirana, zbog usaglašavanja predloga materijala i stavova o pojedinim pitanjima.
   Odbornici će se na 12. sednici Skupštine opštine Kraljevo izjašnjavati i o predlozima odluka o izmenama i dopunama Statuta opštine Kraljevo, izmenama i dopunama Odluke o Opštinskoj upravi, izmenama i dopunama Odluke o opštinskom javnom pravobranilaštvu i poveravanju poslova iz oblasti stambene izgradnje za socijalno stanovanje, sporazumu između opština Kraljevo i Vrnjačka Banja o zajedničkom vršenju poslova u upravljanju čvrstim komunalnim otpadom, a u predlogu dnevnog reda je i još desetak tačaka, uglavnom iz oblasti urbanizma i kadrovske politike.
Sednicu će direktno prenositi Televizija Kraljevo.

STRANAČKE AKTUELNOSTI

OPŠTINSKI ODBOR DSS KRALJEVO APELUJE NA ODBORNIKE - piše Slobodan Rajić
Dostojno predstavljajte građane

   • Prihvatanje pozitivne studije o izvodljivosti za SCG je veliko priznanje za sprovedene reforme, ali i preuzimanje odgovornosti da svojim primerom povuče čitav region ka Evropskoj uniji • Razgovori o stabilizaciji i pridruživanju treba da počnu što pre • Apel svim odbornicima da na 12. sednici Skupštine opštine Kraljevo obezbede fer atmosferu i dostojno reprezentuju građane koji su ih birali

   „Time što je Savet ministara EU prihvatio pozitivnu studiju o izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru i Evropska komisija ocenila da je SCG spremna da uđe u pregovore o stabilizaciji i pridruživanju - učinjen je novi veliki korak naše države na putu ka Evropskoj uniji“, rečeno je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije (OO DSS) u Kraljevu, održanoj krajem prošle sedmice.
   - U zaključcima koji su doneti, šefovi diplomatija 25 država koje su članice Evropske unije naglašavaju da bi ovi pregovori trebalo da počnu što pre - istakao je Vladimir Bogavac, portparol OO DSS Kraljevo.
   - Istovremeno, odaje se priznanje našoj zemlji za političke, ekonomske i administrativne reforme koje je učinila, a takođe i za napredak u odnosima sa Haškim tribunalom i odnosu prema državnoj zajednici SCG. Sada je svakako najvažnije da Evropska komisija odredi mandat za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, a ima nekih nagoveštaja da bi ti pregovori trebalo da počnu već ove jeseni. Sasvim je sigurno da je Srbija spremna da preuzme svoj deo odgovornosti i da svoj doprinos da čitav region što brže krene putem Evropske unije. Naravno, na tom putu nas očekuje još puno zadataka, ali mislim da je sada sasvim izvesno da će taj posao biti valjano urađen.
   Potpredsednik OO DSS Kraljevo Miša Milosavljević, inače i šef Odborničke grupe ove stranke, ukratko se osvrnuo i na upravo sazvanu sednicu Skupštine opštine Kraljevo, na kojoj će, pored ostalog, u centru pažnje biti razmatranje rada i poslovanja u prošloj i programa finansijskog poslovanja u ovoj godini javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač opština Kraljevo.
   - Ono što je Odborničkoj grupi Demokratske stranke Srbije veoma važno jeste da ova Skupština, ovo zasedanje, 12. po redu, protekne u jednoj fer atmosferi. Poučeni negativnim iskustvima sa prethodne sednice, mi stvarno apelujemo na sve odbornike da dostojno reprezentuju one građane koji su ih izabrali i Skupštinu kojoj pripadaju - naglasio je Milosavljević.
   Odgovarajući na novinarska pitanja, Milosavljević je rekao da rebalans budžeta opštine Kraljevo za 2005. godinu nije najavljen za predstojeću, 12. sednicu, a da li će on biti na dnevnom redu sledeće, 13. sednice, koja će ubrzo biti održana, dogovoriće se u okviru vladajuće koalicije.


ANKETA KLUBA DEMOKRATSKE OMLADINE U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Nezadovoljstvo radom lokalne vlasti

   • Većina anketiranih nezadovoljna učinkom aktuelne lokalne vlasti u Kraljevu, jer čak 65,2 odsto smatra da ta vlast radi loše • Vladi Srbije prosečna ocena 1,78, što, po oceni mladih demokrata, znači da ova vlada nema potrebnu podršku • Posle humanitarne žurke sledi proslava Đurđevdana - slave Demokratske stranke

   Više od dve trećine anketiranih mladih Kraljevčana smatra da lokalna vlast u ovoj opštini funkcioniše loše - saopšteno je na konferenciji za novinare kraljevačkog Kluba Demokratske omladine.
   Naime, aktivisti Demokratske omladine sproveli su pre oko mesec dana anketu na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu. Tom prilikom samo šestoro anketiranih, ili samo 6,52 odsto, reklo je da lokalna vlast funkcioniše dobro.
   - Nema nijednog anketiranog koji je zaokružio odgovor „veoma dobro“, znači nula procenata. Deset odgovora je da ne zna kako funkcioniše lokalna vlast, što je 10,86 odsto, a čak 60 je odgovorilo da misli da lokalna vlast funkcioniše loše, što predstavlja 65,21 odsto. Odgovor „veoma loše“ zaokružilo je 16 ili 17,39 procenata anketiranih - istakao je Igor Andrić, predsednik Kluba Demokratske omladine u Kraljevu.
   Slična je i ocena rada Vlade Srbije, jer je 92 anketiranih, u ocenjivanju od jedan do pet, rad republičke vlade ocenilo prosečnom ocenom 1,78.
   - Dakle, sa dva na jedan. Jedva su se provukli. Još od predsedničkih izbora, kada je zvanični kandidat Vlade završio trku kao četvrti, jasno je da Vlada Srbije nema podršku većine ljudi u Srbiji, a danas je njen rejting sigurno i manji. Danas svaka stranka u Vladi ima svoje ministarstvo, tako da nema međusobne kontrole. Time je stvoreno plodno tlo za razvijanje korupcije u Vladi i njeni članovi su svesni da će sve dok su u prilici da pretaču med, moći da oližu i prste - prokomentarisao je Andrić.
   Demokratska omladina je prošlog vikenda organizovala humanitarnu žurku, a danas (petak, 6. maj) će biti proslavljen Đurđevdan, slava Demokratske stranke.


PRES KONFERENCIJA OPŠTINSKOG ODBORA SRS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Potpisi za opoziv i vanredne izbore

   • Aktivisti Srpske radikalne stranke u svim naseljima u opštini Kraljevo prikupljaju potpise za opoziv predsednika opštine i raspisivanje vanrednih lokalnih izbora u opštini Kraljevo • Promovisano besplatno specijalno izdanje lista „Velika Srbija” za opštinu Kraljevo • Nova pres konferencija OO i OG SRS posvećena 12. sednici Skupštine opštine za koju, po oceni srpskih radikala, nisu predložene ključne tačke

   „Sagledavajući pogubno stanje aktuelne lokalne vlasti u proteklih godinu i po dana, posebno praktično izgubljenu 2004. godinu uz potrošena ogromna sredstva, aktivisti Srpske radikalne stranke u Kraljevu krenuli su u prikupljanje potpisa za opoziv predsednika opštine i zakazivanje vanrednih lokalnih izbora za opštinu Kraljevo“ - istaknuto je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora te stranke u Kraljevu.
   - Naši aktivisti su od petka na terenu u svim naseljenim mestima opštine Kraljevo, počev od gružanskog do ušćanskog kraja. Želimo da prikupimo potrebne potpise i da posle toga odmah dođe do vanrednih lokalnih izbora i izbora novog predsednika opštine - istakao je Miljko Četrović, predsednik OO SRS Kraljevo.
   Na pres konferenciji je predstavljeno i specijalno izdanje lista „Velika Srbija“ za opštinu Kraljevo. Štampano je, kako je saopšteno, u 10.000 primeraka, deliće se besplatno građanima uporedo sa prikupanjem potpisa, kako bi se upoznali sa pogubnim rezultatima u funkcionisanju aktuelne lokalne vlasti.
   - Tekstovi u specijalnom izdanju odnose se na neracionalno trošenje budžeta opštine u 2004. godini, pogubno dejstvo urbanističke mafije na centar grada Kraljeva, pitanje čija su opštinska javna preduzeća, da li su opštinska ili privatna, imajući u vidu način na koji rade, kako posluju sa gubicima, a da niko ne snosi odgovornosti za takvo poslovanje. Postavili smo i pitanje da li će biti srednje škole u Ušću - izneo je Četrović neke od tema u specijalnom izdanju lista „Velika Srbija“.
   Naglašeno je i da „građani Kraljeva zaslužuju odgovornu i stručnu vlast koja će brinuti o problemima opštine, a ne samo o ličnim i grupnim interesima i zapošljavanju po stranačkim i rođačkim kriterijumima“. Odbornička grupa SRS za ponedeljak je najavila konferenciju za novinare, koja će biti posvećena sazvanoj 12. sednici Skupštine opštine Kraljevo, čijim predloženim redom, po oceni srpskih radikala, nisu obuhvaćene ključne tačke koje bi trebalo da se razmatraju na ovom zasedanju.

OBILAZNICA OKO KRALJEVA - piše Rajko Sarić
Kamioni umesto pecaroša

   CIP ubrzano završava projekat obilaznice oko Kraljeva i za dva do tri meseca trebalo bi da počne realizacija prve faze.
   - Mi smo završili idejni projekat tako da će sva vozila koja idu od Kruševca ka Čačku biti usmerena obodom grada, pa će u centru biti manje gužve. Radovi na zaobilaznici mogli bi da počnu krajem leta - istakao je Milutin Ignjatović, direktor CIP-a Beograd.
   To je u stvari privremeno rešenje jer trenutno nema novca da se izgradi kompletna zaobilaznica u sklopu autoputa Pojate - Čačak.
   - Zaobilaznica je neka vrsta baj-pasa i koristi pogodnost što je 1999. godine na Ibru napravljen most za trajno rešenje. Za završetak mosta treba obaviti još oko 20 odsto radova, tako da će se pre svega rasteretiti stari most. Prva faza obuhvata taj baj-pas dužine oko četiri kilometra. Jedan deo obilaznice ide naseljem, a jedan deo mora da se izgradi i ,,uhvati" priključak na put Kragujevac - Kraljevo. Ukupna vrednost privremenog rešenja iznosi od 120 do 150 miliona dinara - naglasio je Rade Bogdanović, glavni projektant.
   Kraljevčanima ostaje da se nadaju da ovo privremeno rešenje neće postati trajno. U svakom slučaju, bolje je i to nego biti potpuno zaboravljen.

VLADIMIR STAMENOVIĆ, DIPLOMATA, DONEDAVNO OTPRAVNIK POSLOVA U BURMI - piše Dragan Vukićević
Nije to više ono Kraljevo koje ja pamtim

   • Burmanci su vrlo obrazovan narod koji jako ceni Jugoslaviju i - Tita. Ko god vas pita odakle ste, samo kažete Jugoslavija i oni odmah pominju Tita

   ,,Posle četiri i po godine vidim namrštena lica ljudi, što znači da se teško živi, ljudi nisu opušteni i to me strašno dotiče. Osećanja su pomešana u ovom trenutku, ima nekih lepih i nekih loših stvari ovde. Najpre mi je zapalo za oko da su vozači počeli da staju na pešačkim prelazima. Vidim da se puno gradi, ali to su neke građevine bez ikakvog smisla i reda. Više mi se dopadala stara Omladinska, od Trga do Muzeja, kako je onda izgledala, nego sada i sa novim drvoredom. Mnogi moji poznanici više ili ne izlaze u grad ili su se odselili, stasale su neke nove generacije i gotovo da nikoga i ne poznajem. Nije to više ono Kraljevo koje ja pamtim, dosta se razvilo, što je normalno i dobro, ali meni nedostaje onakvo kakvo je bilo.” Ovako za ,,Ibarske novosti” svodi prve utiske o rodnom Kraljevu Vladimir Stamenović, donedavno otpravnik poslova ambasade u Burmi, posle uspešno završenog svog prvog mandata kao diplomata pred kojim je karijera.
• Kakve utiske nosite iz Burme?
- Burma je prelepa zemlja, divan narod, izuzetno ljubazni ljudi, a zemlja je jako sigurna za strance, za nas diplomate posebno. Moja supruga je u svako doba dana sa malim detetom mogla da sedne u taksi i da ide bilo kuda bez ikakvog straha, jer nama je to tamo najvažnije, taj osećaj sigurnosti. Burma se više i ne zove tako. Oni su promenili ime u Miamar, ali na to niko ne obraća pažnju. Ima 53 miliona stanovnika na površini koja je jednaka Francuskoj i Engleskoj zajedno. To je jako velika zemlja sa kulturom koja je stara par hiljada godina, budisti su, izuzetno religiozni.
• Hrana?
- Hrana je miks indijske, kineske i tajlandske kuhinje. Najmanje što smo jeli bila je gurmanska, jer oni imaju običaj da troše mnogo ulja, uglavnom pirinač, bareno povrće… Navikli smo se veoma brzo na njihovu hranu. Tamo nema bureka kao kod nas i već pred kraj mandata sam se uželeo bureka.
• Koliko Burmanci znaju o Srbiji? Kako su oni reagovali ’99. kada je SCG bombardovana?
- To je obrazovan narod koji normalno više prati azijska zbivanja, ali ono što se nama desilo prevazilazilo je okvire Evrope, tako da su znali za to. Oni jako cene Jugoslaviju i - Tita. Ko god vas pita odakle ste, samo kažete Jugoslavija i oni odmah pominju Tita. Burmanci i danas poštuju pomoć koju su dobili od Jugoslavije kada im je bilo najteže i kada su bili u najvećoj krizi.
• Kako protiče radni dan jednog diplomate i kakve su Vaše dnevne obaveze?
- Najpre se ujutru pregleda štampa, njihova domaća i svetska, zatim slede kontakti sa kolegama iz drugih ambasada. Ustaljena je i razmena informacija sa diplomatama drugih država, i to više na prijateljskoj osnovi nego u zvaničnoj formi. To su uobičajeno ,,izveštavanje” o stanju u zemljama, o svemu što je relevantno za odnose dveju država, unutrašnja politička zbivanja, spoljnopolitičke aktivnosti i aktivnosti njihovih ministara, vlade, eventualne promene značajne za odnose dveju država.
• Kakvi su Vaši odnosi sa ovdašnjim privrednicima? Da li ste posredovali u nekim privrednim aranžmanima?
- I dan-danas vagoni Fabrike vagona ,,trče” po burmanskim prugama i zadovoljni su kontaktima sa Ministarstvom železnice i postoje neki pregovori o zaključivanju novih poslova. To je uostalom i jedan od poslova ambasade - povezivanje ekonomskih projekata naše zemlje sa inostranstvom.
• Koliko je Burma zanimljiva za naše tržište?
- Burma je nerazvijena zemlja kojoj treba sve - od igle do lokomotive. Ali, problem je u transportu, jer sve što od nas stiže tamo treba brodom da putuje mesec dana, tako da to poskupljuje troškove i, normalno, oni su orijentisani na Aziju kao mi na Evropu.
• Sa kakvim predubeđenjem ste otišli tamo?
- Negativno je što o toj zemlji nismo znali ništa, ili vrlo malo. Plašili smo se od malarije, kolere… Klima je teška, evo sad je temperatura oko 42-43 stepena. Imaju tri godišnja doba. Kišnu sezonu, koja traje od kraja maja do kraja oktobra, sezonu monsuna, zatim proleće do sredine februara, pa leto sa previsokim temperaturama.
• Da li ste zadovoljni svojom karijerom diplomate?
- Za sada jesam. To mi je, kao službeniku Ministarstva inostranih poslova, bio prvi odlazak u inostranstvo. Igrom slučaja sam postavljen za šefa misije i radio sam neke stvari koje ne bih mogao da sam otišao u neku drugu ambasadu kao mladi diplomata.
• Kakva su Vaša dalja očekivanja u vezi sa karijerom?
- Okončao sam mandat i sredinom maja vraćam se u Ministarstvo spoljnih poslova, posle redovnog godišnjeg odmora. Posle dve - dve i po godine nadam se opet odlasku u neku zemlju. Trenutno sam drugi sekretar u ministarstvu i napredujem nekim uobičajenim ritmom, zatim sledi položaj prvog sekretara, pa se zatim polaže savezni ispit.
• Koliko je diplomatija teška i odgovorna profesija?
- To je izuzetno odgovoran posao, ali ne bih rekao da je težak, ako se sve ozbiljno shvati i ako se čovek pripremi za to.
• Koje vrline treba da krase jednog uspešnog diplomatu?
- Pre svega, diplomata mora potpuno da poznaje politiku svoje zemlje, politiku zemlje u koju je akredi tovan, razlog zašto je tamo, očekivanja te ambasade, da vlada informacijama o svojoj zemlji tako dobro, kao i da je upoznat o zbivanjima u zemlji prijema, kako bi mogao da odgovori na pitanja kolega u konkretnoj zemlji i da zna šta hoće da kaže, da zna da sluša. Naše diplomate su u tom pogledu pravi profesionalci.
• A koji su “poroci” diplomata, konkretno u Burmi?
- Sve azijske diplomate su lude za dve stvari: karaokama i golfom, ako su to poroci... Kada vas tamo pozovu na večeru, karaoke su obavezne posle i inače opuštene atmosfere, što je nama Evropljanima totalno strano. Golf im je ostao kao nasleđe od Engleza, od kojih su 1947. dobili nezavisnost.
• Da li i u kojoj meri Vi možete da pomognete svom rodnom gradu?
- Nadam se da mogu, ali to prvenstveno zavisi u kojoj ću zemlji biti raspoređen u narednom mandatu. A tu su mogućnosti u povezivanju Mašinskog fakulteta i kulturnoj razmeni pre svega. Zvao sam svoje drugare iz Kraljeva da dođu u Burmu, tamo ima posla, ali ipak je to bilo geografski daleko a ekonomski neisplativo.

   Vladimir Stamenović rođen je 1967. godine u Kraljevu. Osnovnu, srednju školu i Mašinski fakultet završio je u rodnom gradu. U Ministarstvo inostranih poslova ušao je, pošto se, u želji da proveri svoje znanje engleskog jezika, prijavio na novinski konkurs. U ministarstvo je primljen 1998. godine, pošto je položio kvalifikacioni ispit. Zatim je sledila godina dana diplomatske akademije na kojoj je, pored ostalog, položio više ispita - protokol, istoriju diplomatije, međunarodno javno pravo, što je, kako kaže, za njega kao mašinca bilo živo mučenje. U septembru 2000. odlazi u Burmu kao ataše, a sticajem okolnosti obavljao je i dužnost otpravnika poslova. Posle četiri i po godine vratio se u zemlju, pošto je uspešno završio mandat.
   U Burmu je otišao sa suprugom Jelenom. Tu im se rodila kćerka Milica, a mlađa Nevena, pre četiri meseca, u Kraljevu.

U NEDELJU, 8. MAJA, 12. MANIFESTACIJA POSVEĆENA JELENI ANŽUJSKOJ I KRALJU UROŠU PRVOM - piše Slobodan Rajić
Jedan dan za „Dane jorgovana“

   • Na pres konferenciji Organizacionog odbora predstavljen program „Dana jorgovana”, koji će ove godine trajati samo jedan dan • Centralna manifestacija u nedelju, 8. maja, sa početkom u 9 sati, uz promociju spomenika sv. Jeleni Anžujskoj i bogat dramski, muzički i kulturno-umetnički program • Očekuje se učešće i mis Srbije i Crne Gore

   Manifestacija srpsko-francuskog prijateljstva „Dani jorgovana“ iz materijalno-finansijskih razloga ove godine biće održana u samo jednom danu, u nedelju, 8. maja. Ipak, u čast Jeleni Anžujskoj i srpskom kralju Urošu Prvom i ove godine biće organizovan bogat kulturno-umetnički program - rečeno je na pres konferenciji Organizacionog odbora, održanoj u sredu u Kraljevu. Po rečima Milana Glišovića, jednog od osnivača i glavnih organizatora „Dana jorgovana“, ova manifestacija ima civilizacijsku, istorijsku i kulturnu podlogu, jer već godinama okuplja eminentne muzičke, likovne i dramske umetnike, istoričare, književnike i državnike koji cene i neguju srpsko-francusko prijateljstvo.
   - Manifestacija će početi u nedelju, 8. maja, u 9 sati na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, promocijom spomenika sv. Jeleni Anžujskoj. Taj spomenik je rad novosadskog vajara Jovana Soldatovića. On će biti donet na Trg, samo da se vidi kako izgleda, a onda će biti odnet u livnicu, da bi u septembru bio postavljen na odgovarajuće mesto negde oko Magliča - najavio je Milan Glišović.
   Prema njegovim rečima, manifestacija će biti nastavljena dramskim programom na Trgu u Kraljevu pod nazivom „Ono što je ugrađeno u srpske hramove večno živi“, a koji će izvesti poznati glumci. Za muzički deo programa biće „zaduženi“ pojac i melod Ljuba Manasijević i grupa „Stupovi“ pod vođstvom oca Gerasima, a u priredbi će učestvovati i kulturno-umetnička društva i pesnici.
   „Dani jorgovana“ biće obeleženi i čitavom dolinom Ibra (Dolinom vekova - jorgovana), a u Gradcu, gde se nalazi i manastir - zadužbina Jelene Anžujske, biće organizovane izložbe „Zlatne ruke“ i „Srednjovekovna jela“. Moći će da se vide i revije srednjovekovnih kostima, a biće prisutna i mis SCG, koja nosi krunu jelene Anžujske. Očekuje se da će „Danima jorgovana“ po tradiciji prisustvovati i ambasador Francuske u SCG.
   Manifestacija „Dani jorgovana“ se već dvanaest godina održava u Dolini vekova ili Dolini jorgovana, na prostoru od Kraljeva, pa dolinom Ibra, sve do Zubinog Potoka. Održava se u znak francusko-srpskog prijateljstva koje datira od 1250. godine i dolaska francuske princeze Jelene Anžujske na mesto srpske kraljice. Nosi ime „Dani jorgovana“ po ovoj prelepoj, mirisnoj biljci koju je kralj Uroš Prvi zasadio dolinom Ibra u znak ljubavi prema svojoj supruzi Jeleni Anžujskoj, a koja i danas cveta i opojno miriše.

FABRIKA VAGONA UGOVORILA JOŠ JEDAN POSAO
Remont teretnih vagona

   • Fabrika vagona će za srpsku železnicu remontovati 240 teretnih vagona i trebaće joj još najmanje 30 majstora

   Železnici Srbije trenutno nedostaje oko 2.000 teretnih vagona da bi u potpunosti zadovoljila narastajuće potrebe privrede. Zbog toga je sa nedavno formiranim konzorcijumom srpske vagonogradnje već potpisan ugovor o remontu hiljadu vagona. Kraljevačke ,,vagondžije" dobile su dvesta četrdeset vagona, ali postoji objektivna šansa da im pripadne i deo ,,kolača" iz neraspoređene kvote od 180 vagona. Naravno, u Fabrici vagona moraju da dokažu da povereni posao mogu da urade kvalitetno i u roku, istakao je Milanko Šarančić, direktor Železnice Srbije, povodom nedavne posete Kraljevu.
   - Remont treba da počne za nekoliko dana i da se završi do kraja ove godine. Mi smo obezbedili repromaterijal, pare i sve što je potrebno da se posao kvalitetno uradi. Kraljevačke vagondžije moraju da iskoriste šansu, da ugovor ispoštuju do kraja i tako obezbede posao i za narednu godinu, jer je planiran remont još hiljadu teretnih vagona - istakao je Šarančić.
   Rodoljub Maričić, direktor Fabrike vagona, ukazao je da, pored posla za našu železnicu, Fabrika ima još ugovorenih poslova i da posle dužeg vremena mora da primi nove radnike.
   - Za potrebe železnice Srbije planira se remont i ostalih tipova vagona, tako da se očekuje da i Fabrika vagona Kraljevo ima dosta veliki udeo u tome. Pored ovog posla, Fabrika ima ugovoren posao za 100 vagona za prevoz automobila za potrebe iranske železnice, tako da će narednih meseci biti primljeno još trideset proizvodnih radnika - naglasio je Maričić.

 PRIVATIZACIJA U KRALJEVU: „MAGNOHROM” (5) - piše Dragan Vukićević
U raljama politike!

    • Da li su preduzeća kojima privatizacija tek predstoji i u kojoj meri izvukla pouke na iskustvu onih koja su do sada privatizovana, kako se ne bi ponovio stereotip ponašanja novog vlasnika kao po nekom osmišljenom i dirigovanom obrascu (o čemu smo pisali u dosadašnjih pet brojeva „Ibarskih novosti”), pitanje je koje će nažalost odgovor da dobije tek kada se promena većinskog vlasnika i obavi. U današnjem nastavku pišemo o „Magnohromu”, koji bi, kako se nagoveštava, novog vlasnika trebalo u najoptimističkijim procenama da dobije do kraja juna. I kakva je uloga reprezentativnih sindikata u pripremi preduzeća za novog vlasnika.

    Sindikat će dati pun doprinos da se u što kraćem roku završi posao restrukturiranja kako bi se urgentno ušlo u proces privatizacije. Istovremeno insistiramo da se osigura status zaposlenih, pre svega kroz materijalnu i socijalnu sigurnost. Ovo kaže Đorđe Anđelković, predsednik Samostalnog sindikata „Magnohroma”, komentarišući najnovija dešavanja u ovom najvećem kraljevačkom preduzeću uoči najavljene privatizacije, ukazujući da je u toku pregovor dva reprezentativna sindikata i poslodavca na potpisivanju kolektivnog ugovora.
   Mada menadžment „Magnohroma” predviđa da će novog vlasnika to preduzeće da dobije do kraja juna, u sindikatu kao realan rok da se privatizacija obavi najavljuju decembar. Iako je odluka o restrukturiranju doneta u martu, privatizacija „Magnohroma” praktično je počela mnogo ranije. Naime, još 2001. godine „Magnohrom” je uvršten u grupu stotinak preduzeća koja bi trebalo da se privatizuju prema posebnom Vladinom programu.

OTPUŠTANJE U „TALASIMA”
   Jedna od prvih mera pripreme tog složenog privrednog sistema za promenu vlasništva je bila da se broj zaposlenih svede na realno potreban nivo, odnosno da se od tada 4.900 radnika (1994. godine „Magnohrom” je imao oko 6.000 zaposlenih) otpusti 2.100 kao tehnološki višak. Tada je sačinjen socijalni program, u čemu su aktivno učestvovali i sindikati, kojim su propisani kriterijumi za isplatu otpremnina.
   - Loša strana tog socijalnog programa, a protiv čega su bili i sindikati - kaže Anđelković - jeste to što je Vlada pred sam početak podele otpremnina donela aneks ugovora koji je predviđao da se radnici uzimajući novac odriču svih potraživanja po osnovu zaostalih zarada, regresa i toplog obroka. Oni koji su odbili tada da potpišu takav ugovor nisu mogli da preuzmu otpremninu, ali su kasnije uz pomoć Vlade i sindikata vraćeni na posao.
U programu o tehnološkom višku konstatovano je da broj zaposlenih od 2.800 predstavlja razvojnu osnovu preduzeća u narednih deset godina. To predviđanje, nažalost, nije se ostvarilo, jer, kako navodi Anđelković, „Magnohrom” upada u još veće dubioze, pa Vlada insistira na novom socijalnom programu, odnosno inicira otpuštanje još jednog broja radnika, čemu se sindikati suprotstavljaju.
   Određena je i ovlašćena revizorska kuća - „Nomura”, koja je u skladu sa zakonom o privatizaciji bila u obavezi da sačini potrebnu dokumentaciju i da je blagovremeno dostavi Agenciji za privatizaciju. Međutim, rad revizorske kuće se odužio, pa je taj dokument konačno završen i dostavljen tek krajem prošle godine.
   - Za sindikat je neprihvatljivo da je bilo potrebno toliko vremena da se napiše taj izveštaj - komentariše Anđelković. - A i sam izveštaj nije celovit ni obuhvatan, posebno u oblasti finansijskog stanja u ekonomskim celinama pojedinačno. Drugim rečima, nije obavljen deobni bilans „Magnohroma”.
Zanimljivo je, međutim, da se od takvog dokumenta ograđuje i sama „Nomura”. Naime, već u uvodnim napomenama se navodi da se kućama ne garantuje tačnost činjenica u ovom dokumentu: „Ni ’Nomura’ ni bilo koji od njenih direktora, načelnika ili službenika, niti bilo koji konsultant, ne može biti odgovoran ili prihvatiti odgovornost za sadržaj ovog dokumenta ili za bilo kakav gubitak koji je proistekao iz korišćenja ovog dokumenta ili njegovog sadržaja. Takođe, niko se ne može oslanjati na tačnost, realnost i celost informacija sadržanih u ovom dokumentu (uključujući tu i sve prognoze, mišljenja i očekivanja)”.
   Sindikat se protivi nalazu „Nomure” da ima još 800 radnika viška, i to u prvom „talasu”, a potom još 150, tako da bi „Magnohrom” kupac preuzeo sa oko 1.800 zaposlenih. Sindikat je uzalud tražio da se obavi deobni bilans preduzeća po radnim celinama u finansijskom, materijalnom, pa i u pogledu broja zaposlenih. Uz to, zatraženo je da se proceni i vrednost svake celine, odnosno da se u privatizaciju uđe pojedinačno, ali ne i za parcijalnu prodaju. Sindikat insistira na privatizaciji „Magnohroma” kao celine, „Nomura” taj stav zagovara delimično, a menadžment smatra da je parcijalna prodaja najbolje rešenje.

POLITIKA KUMOVALA GUBICIMA
   - Svesni smo činjenice da je proces privatizacije nezaobilazan proces - kaže Anđelković. - I sindikat zato insistira da se taj proces ubrza, jer odugovlačenje ne odgovara ni državi ni zaposlenima, već samo pojedincima.
   On ukazuje da je sadašnje rukovodstvo svojom poslovnom politikom prošle godine usporilo proces privatizacije, pre svega sklapanjem ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa trgovinskom firmom „Bomeks”. Sistem „Magnohroma” nije upošljen u celini, nije obezbeđeno dovoljno obrtnih sredstava, a „Bomaksu” je ustupljeno ukupno tržište preduzeća. Rezultat - dubioza za devet meseci prošle godine dostigla je iznos od 598 miliona dinara.
   Prošlu godinu Anđelković ocenjuje kao godinu propuštene šanse, uz konstataciju da je danas „Magnohrom” bliži stečaju nego ikada ranije.
- A samo nedavno - kaže on - bivši lokalni političari sa Milom Korićancem na čelu predlagali su i tvrdili da je za „Magnohrom” jedini spas upravo stečaj. To je, plasirano kroz medije, stvorilo ozbiljne probleme preduzeću, pre svega u komunikaciji sa bankama i poslovnim partnerima, ali je rezultiralo i zabrinutošću zaposlenih. Onako kako su oni sagledavali rešenje, ispalo je da su radnici najveći i jedini krivci, a mi tvrdimo suprotno. Dovoljno je podsetiti se na ondašnje krizne štabove koji su radili pod patronatom političara i koji su nam naneli nenadoknadivu štetu.
U aprilu 2001. godine Vlada Srbije u „Magnohromu” uvodi privremene mere, ali očekivani rezultati izostaju, tako da je dubioza sa ondašnjih 600 miliona danas dostigla četiri milijarde. U tom periodu smenjeno je pet direktora, što najviše ilustruje neefikasnost Vlade.
   Ovih sedmica, od odluke o restrukturiranju, sindikati su angažovani na utvrđivanju dugovanja radnicima. Ta problematika obuhvaćena je kroz 16 tačaka, i takav sporazum potpisali su oba sindikata i vršilac dužnosti direktora.
   Čitav posao biće okončan do kraja maja, a menadžment najavljuje prodaju „Magnohroma” do kraja juna, dok sindikat smatra da je realno da se privatizacija obavi krajem godine. Kao mogući kupci zainteresovani su američka firma „Midland” i jedna firma iz Indije, a zajedničko im je da su pokazali interesovanje za kupovinu „Magnohroma” u paketu, za šta se zalaže i Samostalni sindikat.

EKIPE CIVILNE ZAŠTITE IZ KRALJEVA TRAGAJU ZA NASTRADALIMA U TISI I SANIRAJU POSLEDICE POPLAVE U BANATU - piše Rajko Sarić
Kraljevački ronioci kod Žabaljskog mosta

   Specijalizovane ekipe civilne zaštite iz Kraljeva i Trstenika angažovane su ovih dana u potrazi za nestalim putnicima u teškoj saobraćajnoj nesreći na reci Tisi i saniranju posledica velikih poplava u Banatu.
   Načelnik Odeljenja ministarstva odbrane Raškog okruga Radoica Kočović kaže da su, uz saglasnost načelnika Civilne zaštite Raškog okruga i načelnika CZ opštine Kraljevo, Vladana Karamarkovića i Darka Vilotijevića, u akciju pronalaženja i spasavanja putnika iz autobusa koji se 15. aprila sa Žabaljskog mosta survao u Tisu uključene i dve ekipe iz naše opštine.
   - U okviru jedinica Civilne zaštite imamo specijalnu jedinicu za spasavanje u vodi i pod vodom, koju smo ovom prilikom aktivirali kako bismo pomogli u akciji, sada već samo traganja za telima postradalih. Na lice mesta uputili smo dva motorna čamca sa dve posade od ukupno sedam ronilaca. Komandir je Siniša Petijević, profesor fizičkog vaspitanja, a članovi ekipe su Radoslav Milovanović i Dragan Nikolić, radnici ,,Magnohroma” iz Kraljeva, Vladimir Nikolić, radnik PP ,,Gir”, takođe iz Kraljeva, te Dragan Radovanović i Slobodan Stanković iz Trstenika, kao i vozač Dragiša Dukić - ističe Kočović, naglašavajući da su uslovi za rad ronilaca veoma teški. Ulaže se maksimum napora, olupina autobusa izvađena je sa dubine od oko 30 metara, a Tisa je brza i puna mulja.
   - Poslednji izveštaji sa terena govore da su pronađene neke putne torbe nastradalih putnika, ali tela još nisu. Postoji mogućnost da neka tela ostanu na dnu reke zatrpana velikom količinom mulja i peska koji Tisa nosi posle probijanja odbrambenih zidova između Rumunije i Srbije - precizira Kočović.
   U poplavljenom području Banata, u Sečnju i Žitištu, angažovana su dvojica Kraljevčana. Ovih dana pridružiće im se još trojica, jer predstoji obiman posao sakupljanja i uništavanja uginulih životinja.
   - Procene su da evakuacija stočnog fonda iz sela zahvaćenih poplavama, posebno sela Jaša Tomić, nije sprovedena blagovremeno, tako da su posledice katastrofalne. Uginulo je nekoliko hiljada svinja, krava i drugih životinja. Možda je do lošeg rada jedinica Civilne zaštite došlo i zbog nedavne naredbe ministra odbrane, kojom je Civilna zaštita svedena na najmanju moguću meru, bez jasnih zadataka ko preuzima odgovornost i potrebnu opremu u slučaju velikih prirodnih katastrofa i elementarnih nepogoda. Sreća u nesreći je da nismo imali ljudskih žrtava, iako će državu i sve nas zajedno skupo koštati gubitak stočnog fonda i buduća izgrdanja porušenih kuća. Mislim da se u mnogim segmentima moglo i moralo delovati pre poplavnog talasa, istog momenta kada je bilo jasno da je moguće probijanje odbrambenih bedema - smatra načelnik Kočović.
   Pomoć Kraljeva poplavljenom području nijednog trenutka nije došla u pitanje, tim pre što su gradovi iz Vojvodine našoj opštini pomogli ustupanjem cisterni za vodu u vreme kada je usled izlivanja Ibra došlo do zagađenja bunara u Žičkom i Konarevskom polju.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NENAD SLAVKOVIĆ, NOVI NAČELNIK ŠKOLSKE UPRAVE U KRALJEVU - piše Bojana Milosavljević
Jedna prava biografija

   Uoči uskršnjih praznika Raški i Rasinski okrug dobili su novog - prvog prosvetara. Na funkciju načelnika Školske uprave za Raški i Rasinski okrug (kako od sada glasi formulacija za prvog i najodgovornijeg radnika Odeljenja ministarstva prosvete i sporta za Raški, Rasinski i Moravički okrug, sa sedištem u Kraljevu), postavljen je profesor fizike iz Kraljeva Nenad Slavković. Da je reč o proverenom i iskusnom prosvetnom radniku, govori i podatak da je profesor Slavković punih 27 godina radnog veka proveo u učionici, među srednjoškolcima u brojnim kraljevačkim obrazovnim ustanovama, ali i na Ušću, kako je napomenuo u kratkoj izjavi za ,,Ibarske novosti". Na novu dužnost dolazi iz Poljoprivredno-hemijske škole ,,Dr Đorđe Radić".
   Iako mu je ,,načelnički staž" dug tek nekoliko dana (i neprekinut uskršnjim i prvomajskim raspustom), profesor Slavković je već uveliko u poslu. Iskusni ,,čovek iz baze" ističe svoje saradnike u Školskoj upravi kao dragoceni oslonac, a od predstojećih poslova u prioritete ubraja završetak školske godine i upis u srednje škole. Problemom koji nije oročen kao ,,upisna groznica" načelnik smatra školski prostor za novoosnovanu Umetničku školu (koja ove godine upisuje drugu generaciju polaznika), ali i Muzičku i Medicinsku, koje takođe godinama rade u vrlo skučenim uslovima. Za prve dve, koje imaju umetnički obrazovni profil, novi načelnik Školske uprave u Kraljevu veruje da bi bilo dobro da prostorno budu objedinjene.


NOVINA U POLJOPRIVREDNO-HEMIJSKOJ ŠKOLI U KRALJEVU - piše Bojana Milosavljević
Maturski ispit za novi vek

   • Poljoprivredno-hemijska škola ,,Dr Đorđe Radić" u Kraljevu, sa područjem rada za preradu hrane, među prvima je u Srbiji krenula u reformske programe, što će reći - obrazovanje usklađeno sa zahtevima privrede. Još od 2002. godine nastavne planove i programe pišu profesori iz ovakvih stručnih škola, uz utemeljene sugestije socijalnih partnera, prostije rečeno - preduzetnika koji se bave određenom proizvodnjom. Dakle, zaobiđeni su, od prakse i učeničkog sveta davno otuđeni, profesori univerziteta, akademici i slični eksperti, mahom ,,papirolozi", koji su davno zaboravili stvarnost i mlade školovane ljude u njoj (ako pamćenje služi sve one koji su poslednjih decenija pohađali škole u nas). U srednjoj školi na Ratarskom imanju pomenute 2002. godine formirana su ,,ogledna odeljenja", i to za zanimanja - veterinarski tehničar i prerađivač mleka i pekar (ova dva u okviru trogodišnjeg obrazovnog profila)

   Omaške do sada nije bilo, niti se nešto takvo očekuje. Svršeni učenici tih ,,pilot odeljenja" ovoga juna i dogodine sasvim je izvesno - biće osposobljeni za samostalan rad u svakom trenutku, a poslodavac će od prvog dana njihovog angažmana imati samo respekt prema mladim znalcima. Šta se tačno želelo od ovih eksperimentalnih odeljenja u kraljevačkoj Poljoprivredno-hemijskoj školi, pitali smo njenog direktora inž. Svetlanu Mladenović:
   - Reforma se bazirala na stručnim predmetima kao značajnijim - kaže Mladenovićeva - jer su potencijalni socijalni partneri (poslodavci - prim. nov.) ocenili i sugerisali da naši đaci imaju dosta teorijskog znanja, ali ne i praktičnog, tako da je odlučeno da se ovakvim projektom povećaju fondovi časova praktične nastave i stručnih predmeta. Prvi rezultati ovako dobro osmišljenog programa očekuju se u junu, kada prva generacija maturanata iz trogodišnjeg profila treba da polaže završni ispit.
   Kraljevačka škola u međuvremenu je odabrana da ,,probije led" u ovom revolucionarno-reformskom pristupu nečemu što se zove - završni ispit za nova vremena. U pitanju je teorijska i, naročito, praktična demonstracija nastavnog programa koji su kreirali ljudi iz same obrazovno-vaspitne prakse, kako rekosmo. To se dogodilo 19. aprila i, bez preterivanja, taj datum je već za anale škole, pa i šire. Naime, Sandra Dinić, budući prerađivač mleka, bila je određena za demonstratora maturskog ispita za ovu struku.
   Devojka je imala vrlo složen zadatak, upravo krunu svega što je tokom tri godine naučila i provežbala. Ceo jedan proizvodno-tehnološki proces bio je u njenim rukama, a to znači: od prijema sirovine (mleka), preko provere i analize kvaliteta, do finalnog proizvoda, sira. Ovaj svojevrstan ispit odvijao se u školi i Mlekari ,,Rudopolje" u Jarčujku. I sve to pod budnim okom komisije koja je stigla čak iz Beograda, kao i privrednih preduzetnika iz Kraljeva koji se bave ovom delatnošću. Ispitna komisija bila je pojačana sa dva profesora sa strane (iz škola koje imaju istovetne obrazovne profile). Uz njih je bio i - treći profesor, onaj glavni - skoro svakodnevni mentor iz matične škole, koji, međutim, jedini nije imao pravo ocenjivanja svoga učenika i mogao je Dinićevoj jedino da ,,drži palčeve". Procenu i ocenu davali su svi ostali, po onom dragocenom ,,ni po babu, ni po stričevima". Dakle, kao krajnje neutralni stručnjaci i pedagozi, što je još jedna novina u ovome, slobodno može da se kaže, poduhvatu kakav će, pošto postane praksa u srednjim stručnim školama, Srbiji osigurati pravu budućnost.
   Ispit je, saznali smo, trajao dva dana, u skladu sa tehnološkim zahtevima proizvoda, jer je Sandra Dinić imala zadatak da napravi kačkavalj, i to ni manje ni više nego od - 5.000 (i slovima - pet hiljada) litara mleka! Čitavu jednu, ili dve, ili nekoliko dnevnih ,,proizvodnji"!
   Demonstracija naučenog protekla je u Kraljevu izuzetno, isto kao i u drugim ,,pilot-odeljenjima" u Srbiji, kaže dobro upućena direktorka Mladenović, i saopštava da je na takvom jednom ,,oglednom" maturskom ispitu u Beogradu, na primer, takođe briljirao - budući pekar. Prenoseći zaključak ili opštu impresiju, direktorka Poljoprivredne škole kaže da su komisije bile, pored ostalog, fascinirane i estetskom kreativnošću učenika - demonstratora, koji nijednu sitnicu u stvaranju zadatog finalnog proizvoda nisu prepustili slučaju ili improvizaciji. Priznaje dalje da je i sama bila uzbuđeni i ganuti posmatrač ,,vatrenog krštenja" mlade Sandre Dinić i priča da je sa zebnjom opazila kako su na početku dvodnevnog ispita učenici podrhtavale ruke dok je u školskoj laboratoriji kontrolisala uzorak mleka. Odmah zatim usledilo je olakšanje i potpuni trijumf, jer se đačka trema raspršila onoga trena kada je na parking Mlekare ,,Rudopolje" stigla cisterna mleka, koju je Dinićeva ,,neustrašivo" dočekala: istočila je, oprala i krenula u pogon da razlije, podsiri, prekontroliše, ukrasi i ,,vaja" zlaćane koturove miomirisnog kačkavalja.
   Zbog takvog jednog trenutka u karijeri, reklo bi se, vredi biti pedagog i starešina (školske) kuće. A Sandri Dinić, uz dilemu kako bi je čovek ubuduće oslovljavao (da li sa ,,majstore" ili ,,velemajstore", ili, možda, ,,šefice"), kao ,,šlag na pobedničku tortu", kompliment su dodale starije koleginice, već uveliko zaposlene u pomenutoj mlekari. Pošto su pomno odgledale rad ove maturantkinje, uglas su priznale bivšoj direktorki i profesorima: ,,Mi nikada ne bismo položile ovakav ispit."
   Čini se da naše stručno obrazovanje polako izlazi na pravi put, posle decenijskog jalovog bubanja i ,,teoretisanja", pisanja i prepisivanja maturskih radova, koji posle skupljaju prašinu u školskim arhivama. Uz proverena iskustva sveta, koji u odnosu na nas u mnogo čemu prednjači, i našu decu, koja su čak i bistrija od te ino-populacije vršnjaka, točak srpskog progresa dobija zamajac. To raduje: novi maturski ispiti u junu ove, naredne i, Bože daj, svih sledećih godina. Em će deci doneti toliko potrebno, upravo lekovito, samopouzdanje, em progres našoj posrnuloj domovini.

DOBRI I KAO TAKMIČARI
   Sedmo republičko takmičenje učenika poljoprivredno-hemijskih škola (prehrambenih struka) održano je krajem prošlog meseca u Subotici. U kraljevačkoj se, od sedam ovih profila, školuju samo tri (prerađivač mleka, pekar i mesar). U nadmetanju je učestvovalo 35 škola i 130 kandidata. Pobednik iz ,,kategorije" prerađivača mleka je Igor Ristić, iz kraljevačke škole. Vredan pohvale je i njegov školski drug mesar, kao - peti, a budući pekar, takođe Kraljevčanin, osvojio je 15. mesto. Značajno je da između najboljeg i poslednjeg nije bilo većih oscilacija u bodovima, a između pobednika i trećeplasiranog ,,rastojanje" je iznosilo svega - tri poena. Uspeh mladih Kraljevčana iznenađuje samo neobaveštene, jer škola ,,Dr Đorđe Radić" ima više oglednih odeljenja, u kojima se potenciraju - praktičan rad i stručni predmeti. Opravdanost i smislenost ovakvih programa pokazali su se i na takmičenju u Subotici - pobednici u svim ,,disciplinama" su učenici baš iz oglednih odeljenja.

HVALA ,,RUDOPOLJU"
   Gospodin Zvonko Terzić iz Kraljeva vlasnik je Mlekare ,,Rudopolje" u Jarčujku. Ne samo da je pristao da se praktičan deo demonstracije završnog ispita za preradu mleka obavi u pogonu njegovog preduzeća, nego je čak Poljoprivredno-hemijskoj školi i njenom učeniku - demonstratoru na raspolaganje stavio čitavih basnoslovnih 5.000 litara mleka (puta 20 dinara po litru, pa neka izračuna ko može), koje je platio iz svog yepa, svestan rizika da maturski ispit, možda, može i da omane, što se, naravno, nije dogodilo. Poljoprivredno-hemijska škola u Kraljevu visoko ceni ovaj Terzićev gest poverenja.


POVODOM ČETIRI VEKA OD NASTANKA NAJPOPULARNIJEG ROMANA - piše Ivan Rajović
Don Kihot ponovo jaše

   U čitavom svetu, a naročito na kontinentu kojem mi u administrativnom smislu još ne pripadamo, a pitanje je da li ćemo i kada, ove godine se obeležava četiri veka od nastanka prvog modernog romana, Servantesovog ,,Don Kihota". O tome šta ovo delo predstavlja u svetskoj književnosti mnogi će teoretičari, književni kritičari, sociolozi i ostali kompetentni stručnjaci reći svoje, naročito u jubilarnoj godini, ali već sama činjenica da se radi o delu koje je posle Biblije najprevođenije na svetu, dovoljno govori sama za sebe. Na pitanje šta je to što ljude vekovima privlači liku i delu imaginarnog, virtuelnog rekli bi danas, otkačenog čitalačkog zanesenjaka koji kreće tragovima svojih omiljenih literarnih junaka, pre svega u želji da zadobije šljampavu ručicu svoje smušene Dulčineje, a potom i u pravu pravcatu borbu za neke više ciljeve, ma kako oni u njegovoj svesti izgledali, svako bi mogao da da drugačiji, ali sigurno originalan i zadovaljavajući odgovor. Rosinanta, odrtavela raga od kobile i verni sluga Sančo Pansa na svom magarcu, ništa manje životni likovi od svog gospodara i njegove izabranice, imaju karakterne crte mnogih tadašnjih stvarnih likova ili životnih okolnosti. Međutim, ono što je bitno u slučaju ovog fenomena jeste da on bez bilo kakve modernističke transformacije postoji i dalje sa svim svojim na prvi pogled smešnim, čudnim, pa i sumanutim osobinama. Ali, ako bar na tren vetrenjače zamenimo, mada i ne moramo, šećeranama, benzinskim pumpama, TV stanicama ili pijačnim tezgama, postaje jasno da je vreme Don Kihota, bar na ovim prostorima, i dalje prisutno ili, bolje rečeno, da nikada nije ni prolazilo i da smo sve ovo vreme, i mi i generacije pre nas, živeli sa njim i u njemu. U tome se, dakle, i sastoji fenomen Alonsa Kihane, sveprisutnog autsajdera u svetu onečovečenih divova izvitoperene ljudske psihologije bez tolerancije i najosnovnijih ljudskih vrednosti, kako u viteškim romanima, tako i u životu. Četiri veka uporne donkihotovske borbe sa vetrenjačama samog Don Kihota, najbolji je pokazatelj kako se zapravo samo tehnologija menja, dok ljudi, njihova psihologija i odnosi između njih, ni za dlaku nisu promenjeni.

KRALJEVO PRVO
   Da li je to sticaj okolnosti, neverovatna slučajnost ili nešto treće, tek obeležavanje ovog značajnog datuma je praktično započeto u Kraljevu, još prošle godine. Naime, svoju alternativnu predstavu, kojom je želeo da pokaže svu uzaludnost borbe za više ciljeve u gotovo svim, pa i ovim životnim i političkim okolnostima, Zoran Savković Džeri je nazvao imenom pomenutog literarnog junaka. Predstava je na Festivalu alternativnih trupa u Smederevskoj Palanci dobila najviša priznanja, čime su još jednom i vrsni poznavaoci pozorišta pokazali da se ne radi o anahronoj pojavi, već o fenomenu koji i u današnjem vremenu čvrsto i postojano sedi u sedlu na svojoj onemoćaloj kobili, ma koliko vetrenjače bile nedostupne, a sama borba iluzorna. Uostalom, nikad se ne zna, možda baš zahvaljujući Servantesu neke stvari postanu mnogo jasnije nekim novim generacijama u narednih četiri stotine godina. Poruka je jednostavna i jasna, uvek će biti nepravde, ali će uvek biti i onih koji bi da joj stanu na put, makar to bilo i iz emotivnih razloga. Jer, kako u šali ozbiljno reče neko: ,,Pravda je spora ali nedostupna". To što je na svoj četiristoti rođendan vitez tužnog lika ponovo krenuo na svoj put, baš iz Kraljeva, još jedan je dokaz da se ne radi samo o nadnacionalnom i internacionalnom filozofskom liku, već o životnoj neophodnosti u datim okolnostima, koje su se Savkoviću sasvim logično nametnule, a da toga verovatno nije ni bio svestan. Bilo kako bilo, Don Kihot ponovo jaše, širom sveta, življi nego ikad, i popularniji nego u vreme sopstvenog nastanka. Kraljevo je tome dalo svoj doprinos, a sigurno je da će ovom predstavom, uz prigodan prateći program, jubilarna godišnjica i zvanično biti obeležena.


MUZIČKA ŠKOLA U KRALJEVU - piše Bojana Milosavljević
Novi niz zlatnih odličja

   Učenici - takmičari Muzičke škole ,,Stevan Mokranjac" (niže i srednje) nizu uspeha dodaju nove nagrade i pohvale. Poslednja sedmica aprila još jednom potvrđuje rezultate odličnog pedagoškog rada sa mladim talentima. Na Festivalu gudača u Subotici, 23. i 24. aprila, profesor Vesna Dimitrijević zablistala je sa svojim uzdanicama Nikolom Ćukovićem (peti razred) i Martom Petrović (treći razred). Njih dvoje osvojili su - prve nagrade (uz klavirsku pratnju Petra Ilića). Za ,,Mokranjca" je uspešno bilo i Drugo takmičenje drvenih duvača, tih dana održano u Požarevcu. Klasa profesora Snežane Kovačević visoko je rangirana: Sara Miladinović (drugi razred niže škole) - prva nagrada, Tijana Dmitrović (prvi razred srednje) - druga nagrada, a njena vršnjakinja Lepa Kovačević osvojila je - treću. Ovu malu reprezentaciju pomagao je korepetitor Slobodan Novaković. Maturant Miloš Milutinović, u klasi profesora Dejana Ostojića, a uz klavirsku pratnju Suzane Sajić, na istom takmičenju dobio je - pohvalu. Robert Marković (drugi razred niže škole) osvojio je - prvu nagradu na Takmičenju solo pevača (Ub, 20. april). Marković je učenik profesora Dragane Đokić, a pobedu je osvojio uz klavirsku pratnju Suzane Sajić.

KRALJEVČANI BLISTALI U PULI
   Sa 31. međunarodnih susreta harmonikaša (održani u Puli, od 21. do 24. aprila) takmičari iz Kraljeva vratili su se kao pravi pobednici. Naime, u konkurenciji od oko sedam stotina talenata iz 14 najznačajnijih evropskih zemalja, mladi Kraljevčani i Kragujevčani osvojili su polovinu od ukupnog broja nagrada. Učenici iz klase profesora Marije Stevanović: Miloš Avramović (peti razred), osim prve nagrade, osvojio je i titulu - pobednik kategorije, a prva mesta pripala su i Nikoli Pekoviću (peti razred) i Neveni Projović (drugi razred srednje škole). Prvu nagradu osvojio je i duo ,,Pčelice": Miloš Avramović (harmonika) i Tijana Ćurčić (četvrti razred niže škole, odsek violina). Ovaj zlatni duo pripremala je Anuška Jončić, profesor violine.
   Obraz Kraljeva osvetlao je još jedan duo - ,,Re fa si", pod vođstvom profesora Jovanke Petrović. Natalija Marinković, učenik drugog razreda niže škole, sa odseka harmonike i njena godinu dana starija drugarica, takođe Natalija Marinković, ali za klavirom, osvojile su - drugu nagradu. Sa istim priznanjem iz Pule se vratio i Stefan Projović, takmičar koji pohađa prvi razred niže škole kod profesora harmonike Darka Ružičića.
Mala grupa, ali odabrana, kako bi, dakle, zvučala parafraza naše izreke o tome kada se neko pokaže pravom uzdanicom. Uz izvanredne utiske o organizaciji takmičenja i prijemu u Hrvatskoj, naši profesori su izneli jedno zanimljivo i krajnje objektivno opažanje, koje može da izazove podvojena osećanja i zaključke. Naime, predstavnici većine ,,jačih" zemalja nego što je Srbija, a koje su u Pulu dovele i kudikamo veće reprezentacije, ,,do neba" su se radovali tek jednoj jedinoj ,,pohvali" ili, pak, nekoj ,,trećoj nagradi". Kraljevčani i Kragujevčani su, međutim, svaki plasman ispod, na primer, drugog mesta, unapred i urođeno im smatrali neuspehom (što se, srećom po njih, u Puli nije dogodilo). Čini se da u ovakvoj, pomalo fanatičnoj ,,neskromnosti" ima za našu kolektivnu svest toliko potrebne (ali i opravdane) superiornosti.

I golovi i “žutica”