Cene i zarade - u skladu sa inflacijom
Stranačke aktuelnosti
Traže više podsticajnih sredstava
I pobednici i stradalnici
Ravna gora pobediti mora
Opojni miris prošlih vremena
„Autoprevoz” na klocnama!
Milionske štete
,,Studeničanke” najuspešnije u Srbiji
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, šah, tenis

NA SEDNICI SKUPŠTINE OPŠTINE RASPRAVLJANO O POSLOVANJU OPŠTINSKIH JAVNIH PREDUZEĆA I USTANOVA - piše Slobodan Rajić
Cene i zarade - u skladu sa inflacijom

   • Posle dugotrajne rasprave usvojeni izveštaji o radu i u 2004. i programi poslovanja u 2005. godini svih 17 javnih preduzeća i javnih ustanova čiji je osnivač opština Kraljevo • Doneta odluka o izmenama i dopunama Statuta opštine Kraljevo • Nastavak sednice u ponedeljak, 16. maja, u 9 sati

   Većinom glasova Skupština opštine Kraljevo usvojila je izveštaje o radu i finansijskom poslovanju u prošloj i programe poslovanja za ovu godinu javnih preduzeća (osam) i javnih ustanova (devet) čiji je ona osnivač. Doneta su i dva radna zaključka čija je suština da cene usluga i zarade zaposlenih u opštinskim javnim preduzećima i ustanovama (javnom sektoru) usklade sa rastom inflacije i da poslovodstva javnih komunalnih preduzeća izvrše pripreme za potpisivanje kolektivnih ugovora sa zaposlenima u skladu sa novim Zakonom o radu. Tako je odlučeno u prvom delu 12. sednice Skupštine opštine koja je započela u utorak, 10. maja, prekinuta sutradan i nastaviće se početkom iduće sedmice.

RAZLIČITO POSLOVANjE
   Prema pripremljenim materijalima i na osnovu izlaganja izvestilaca moglo se videti da su opštinska javna i javna komunalna preduća različito poslovala u 2004. godini. Pozitivno su poslovali JKP "Toplana" ( ostvarena dobit od 2,8 miliona dinara), JKP "Putevi" (dobit 0,7 miliona), JKP "Pijaca" (dobit 5,9 miliona) i JP za stambene usluge "Kraljevo" (dobit 11,7 miliona dinara). Negativni saldo u prošloj godini imali su JKP "Vodovod" (gubitak 30,5 miliona dinara), JKP "Čistoća" (gubitak 3,7 miliona) i JP "Ibarske novosti" (gubitak 12,7 miliona dinara), dok su u JP Direkcija za planiranje i izgradnju "Kraljevo" prihodi i rashodi u 2004. bili izjednačeni.
   Devet opštinskih javnih ustanova, Muzej, Narodna biblioteka, Kraljevavačko pozorište, DK "Ribnica", Predškolska ustanova, Dečje odmaralište, Sportski centar, Turistička organizacija, DK "Studenica" Ušće i Centar za socijalni rad, s obzirom na svoj karakter, finansijski su u 2004. godini uglavnom pozitivno poslovale ili oko granice tzv. "pozitivne nule"i kod njih je u prvom planu bilo ispunjavanje programskih aktivnosti i zadataka.
Učestvujući u dodatnom obrazlaganju izveštaja o poslovanju u prošloj godini orisutni direktori JP i ustanova su ukazali i na veći broj problema ali i ostvarenih pozitivnih rezultata, određene investicije i programska ostvarenja.

RAZLIČITE OCENE
   U višečasovnoj raspravi odbornici vladajuće lokalne koalicije (SPO, DSS, G 17 plus, DHSS i NS) istakli su da se u celini, globalno, može biti zadovoljno poslovanjem opštinskih javnih preduzeća i ustanova u prošloj godini. Posebno uspešnih koja nisu povećavala cene i broj zaposlenih, a stvorene su i planske i materijalne osnove za kapitalne investicije od kojih su mnoge u fazi projektovanja i realizacije, kao što su sanacija gradske deponije, sekundarna gasifikacija, izgradnja m agistralno-veznog vodovodnog cevovoda, izrada projekata mostova i obilaznice… Za JP i JKP koja su lane imala gubitke, izrazili su određeni stepen razumevanja, s obzirom na teške uslove poslovanja, ali i insistirali na ispravljanju greški, efikasnijem rešavanju problema i racionalnijem poslovanju, uz korišćenje unutrašnjih rezervi.
   Odbornici opozicije (SRS, DS, SPS) oštro su kritikovali prošlogodišnji rad i finansijsko poslovanje javnih i javnih komunalnih preduzeća, posebno gubitaša. Najglasniji su bili odbornici Srpske radikalne stranke. Posebno su kritikovali veliko kašnjenje u razmatranju izveštaja o poslovanju za 2004. godinu, zatim metodologiju u izradi izveštaja i neodgovornost lokalne vlasti i upravnih i rukovodećih struktura u javnim preduzećima. Odbornici SRS su zatražili utvrđivanje odgovornosti i smenu direktora, upravnih i nadzornih odbora u Direkciji za planiranje i izgradnju, Vodovodu i Dečjem odmaralištu "Goč" i Upravnog i Nadzornog odbora JP "Ibarske novosti". Zahtevali su i utvrđivanje odgovornosti za poslovodstva i upravu svih preduzeća i ustanova u kojima je, mimo skupštinske odluke od 5. jula 2004., u toj godini došlo do povećnja zarada i broja zaposlenih. Pojedini odbornici kritikovali su visoke zarade u nekim javnim preduzećima u kojima su I kod onih sa nižom stručnom spremom veće od plata lekara

KAKO U 2005. GODINI
   Slične ocene i polemički tonovi čuli su se i u raspravi o programima poslovanja za 2005. godinu javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Skupština opštine Kraljevo, iako su izvestioci naglasili da su ti programi prethodno uglavnom usaglašeni sa propisima i finansijskim, budžetskim mogućnostima i u Opštinskom veću i skupštinskim telima.I ostali odbornici SRS žestoko su kritikovali programe JP i ustanova, posebno metodologiju njihove izrade zbog čega su neuporedivi, a ne može se vršiti ni kontrola njihove realizacije. Naglasili su i da je uz programe trebalo dostaviti izveštaje o poslovanju JP i ustanova za orvi kvartal ove godine, kao i da su programi pojedinih preduzeća, posebno onih koja su imala gubitke, nerealna i nesistematična, bez garancije da će se popraviti poslovanje, kvalitet usluga, unutrašnja organizacija, stanje zaposlenih, uskladiti zarade. Poseban nedostatak, po mišljenju odbornika SRS, je nedovoljno jasan plan investicija u 2005. godini: izgradnje obilaznice, puteva, mostova, vodosnabdevanja…
   Odbornici SPS-a su insistirali na većoj odgovornosti JP i ustanova jer imaju bolje radne uslove od mnogih drugih i zatražili da se napravi jasan plan asfaltiranja i rekonstrukcije pojedinih ulica i puteva, da se uz pomoć nadležnih organa po posebnim programima UO, naplate potraživanja da se ne bi pravile razlike meću građanima, s tim da se ne isključuje voda i otpišu dugovi za vodu Magnohromu i Fabrici vagona kao priprema za privatizaciju. Predložili su i da Pijaca sagleda mogućnost da registrovane poljoprivrednike oslobodi plaćanja pijačnih usluga, Predškolska ustanova mogućnost otvaranja predškolske nastave po seoskim školama, kao i da se u JP i ustanovama spreči zapošljavanje po partijskoj liniji.
   Odbornici skupštinske "pozicije" uglavnom su, uz manje pojedinačne kritičke opaske, podržali predočene programe opštinskih javnih preduzeća i ustanova za 2005. godinu.
   Tokom glasanja, većinom glasova najpre su odbijeni predlozi radnih zaključaka odbornika Vita Dmitrovića da se nanade članovima upravnih i nadzornih odbora ne povećavaju, a po mogućtvu i smanje i da se u dnevni red naredne sednice uvrsti predlog programa sanacije stanja u Ibarskim novostima. Potom su većinom glasova usvojena tri pomenuta dva radna zaključka o ograničenju cena usluga i zarada i donošenju i usaglašavanju kolektivnih ugovara sa Zakonom o radu i najzad data saglasnost na programe poslovanja za 2005. godinu svih 17 javnih preduzeća i ustanova.

IZMENE STATUTA
   Prvog dana sednice, pored dugotrajnog usvajanja dnevnog reda, Skupština je posle polemične rasprave većinom glasova usvojila Odluku o izmenama i dopunama Statuta opštine Kraljevo. Nastavak sednice zakazan je za ponedeljak, 16. maja, sa početkom u 9 sati.

DVA DANA - TRI TAČKE
   Sticajem okolnosti, za dva dana rada odbornici su razmotrili samo tri tačke. Pored dugotrajnog usvajanja dnevnog reda, na to su uticali i prekid i odlaganje sednice zbog smrtnog slučaja člana porodice šefa OG SPO Milomira Šljivića, prvog dana zasedanja. Takoće i duga rasprava o poslovanju javnih preduzeća i ustanova, otežano obezbećivanje kvoruma i učestalo glasanje oprozivkom.

DOPUNE I IZMENE
   Dnevni red 12. sednice SO Kraljevo utvrćen je sa 22 tačke. Prihvaćeni su predlozi odbornika Milana Stevanovića da se u dnevni red uvrste Predlog odluke o finansijskoj podršci poljoprivrednim proizvoćačima i Predlog programa korišćenja sredstava za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje za 2005. godinu i predlog OG SPS - Imenovanje skupštinskog odbora za obeležavanje 14. oktobra i Dana oslobođenja Kraljeva od fašističkog okupatora, dok je skinut sa dnevnog reda predlog odluke o usvajanju sporazuma između opština Kraljevo i Vrnjačka Banja o zajedničkom vršenju poslova u upravljanju čvrstim komunalnim otpadom.

ODMOR PRE RADA
   Usvajanje dnevnog reda 12. sednice SO Kraljevo trajalo je ravno dva sata. Samo je Odbornička grupa SRS imala 38 predloga za izmene i dopune, DS 3, odbornik Milan Stevanović 2 i OG SPS jedan predlog. Posle usvajanja dnevnog reda data je pauza od pola sata, tako da su odbornici otišli na odmor i pre prelaska na rad po dnevnom redu sednice.

GLASANJE U HODU
   Zbog dužine rasprave, pojedini odbornici su napuštali salu, da bi se u nju žurno vraćali prilikom glasanja. Tako je zabeleženo da su ti odbornici još od ulaska u salu dizali dva prsta i držali ih do sedanja u klupu, kao prilikom usvajanja Izveštaja o poslovanju "Vodovoda".

RADNI ZAKLJUČAK
   Usvojeni radni zaključak koji je predložio prof. dr Vladan Karamarković glasi: 1) Povećanje cena usluga koje vrše JP čiji je osnivač opština Kraljevo moguće je u 2005. godini izvršiti samo do stope rasta inflacije u periodu od poslednjeg povećanja cena usluga do 31.12.2005. godine, prema zvaničnom izveštaju Zavoda za statistiku RS o čemu odluku donosi SO; 2) Povećanje bruto iznosa sredstava za zarade zaposlenih u svim JP čiji je osnivač opština Kraljevo moguće je u 2005. godini izvršiti samo do stope inflacije u 2004. godini, prema zvaničnom izveštaju Zavoda za sstatistiku RS primenjenu na ostvareni ukupni bruto iznos sredstava isplaćen za zarade zaposlenih u 2004. godini; 3) Kontrolu skupštinskog zaključka vršiće nadležni organ SO Kraljevo sa obavezom da kvartalno dostavlja informaciju Skupštini opštine Kraljevo.

STRANAČKE AKTUELNOSTI

RADOSLAV JOVIĆ IZAŠAO IZ SPO-A
Vanpartijski predsednik opštine

   Predsednik opštine Kraljevo Radoslav Jović, jedan od devet poslanika Srpskog pokreta obnove (SPO) koji se ne slažu sa politikom stranačkog vrha, izašao je iz SPO-a.
   Jović je juče na konferenciji za novinare rekao da je predao člansku knjižicu SPO-a Opštinskom odboru SPO-a koji ga do danas nije isključio iz stranke, iako, ,,ima nalog od Glavnog odbora da to uradi".
   ,,Ja sam danas da bih muku skratio, vratio svoju člansku kartu SPO i od današnjeg dana ja praktično nisam član nijedne stranke", rekao je Jović.
Kraljevački odbor SPO podržava lidera stranke Vuka Draškovića.


DEMOKRATSKA STRANKA O “EKONOMU” - piše Rajko Sarić
Pritisci i propadanje

   Po pitanju vlasništva, odnosno udela preduzeća ,,Primat” iz Maribora u ,,Ekonomu” iz Ušća, Trgovinski, sud, je odlučivao već nekoliko puta. Postojale su tužbe Primata za priznavanje 60 odsto vlasništva fabrike u Ušću, a kako se menjala ovdašnja vlast, pljuštale su nove tužbe. Na isti način ovo pitanje rešavano je u vreme Miloševićevih socijalista, zatim u vreme Đinđićeve, a potom i Živkovićeve Vlade. Sve tužbe Mariborčana su odbacivane, a to je naravno potvrđivao drugostepeni sud, rečeno je na poslednjoj konferenciji za novinare OO DS u Kraljevu.
   - Konačno, prošle godine, posle žestokih pritisaka pojedinih kraljevačkih političara Trgovinski sud je registrovao novo preduzeće sa 60 odsto kapitala ,,Primata” iz Maribora, - rekao je Dragoš Bojanić - Bajzo, predsednik MO DS Ušće.
   Sunovrat Ekonoma počeo pučem koji je, kako je naglasio Bojanić, izvršio Rodoljub Biorac, a po nalogu tadašnjeg predsednika opštine dr Ljubiše Jovaševića i sa potpisivanjem sporazuma o poslovno - tehničkoj saradnji sa Primatom.
   - Ako vam kažem da je samo 1990. godine Ekonom, kada ga je Primat ostavio, iskazao gubitak, a kasnije poslovao sa višemilionskim ulaganjem i proširenjem proizvodnih kapaciteta. Razvoj preduzeća trajao je do 2003. godine i dolaska Biorca i potpisivanjem sporazuma. Naravno, u 2004. godini iskazan je gubitak za prvo tromesečje. Ove godine stanje je isto. Svi oni koji su se suprostavili ovakvom odnosu prema Primatu, sledilo je šikaniranje i suspendovanje sa posla, pisane su im brojne krivične prijave - rekao je Bojanić koji je i sam dobio dva otkaza, a krivične prijave je teško i izbrojati.
Bojanić kaže da je sa posla isterano još pet - šest radnika, a sa Primatom se posluje uz veliki gubitak.
   - Komercijalni direktor Dražović se tome suprostavio, pa je i sam morao napustiti preduzeće. Sve prijave pisane protiv mene su procesuirane, a protiv Biorca nijedna. Sada pored toga što je Republičko tužilaštvo pred Vrhovnim sudom podnelo zahtev za zaštitu zakonitosti na registraciju Ekonoma i pored toga što su članovi Skupštine iz Ekonoma protiv prodaje manjinskog paketa od 40 odsto, predsednik Skupštine Dragi Cvetković je pod pretnjom otkaza prisiljen da potpiše Odluku o pomenutoj prodaji - tvrdi Dragoš Bojanić - Bajzo, predsednik MO DS u Ušću i upućuje poziv Jovaševiću, Karamrkoviću i Joviću da objasne svoju i ulogu ministra Stojkovića, u privatizaciji ,,Ekonoma”.


PRVI BROJ BILTENA OPŠTINSKOG ODBORA DSS - piše Slobodan Rajić
„Naša reč“ pred Kraljevčanima

   Prvi broj biltena Opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije u Kraljevu, pokrenut uoči uskršnjih praznika, što je neki vid simbolike, izašao je iz štampe u utorak, 10. maja. U sopstvenoj produkciji, OO DSS Kraljevo je štampao svoj „prvenac“ u 1.000 primeraka koji se besplatno distribuiraju građanima preko stranačke infrastrukture.
   - Bilten smo pokrenuli da bismo stavove DSS o svim pitanjima približili građanima. Najviše ćemo ih informisati o dešavanjima u našem gradu i opštini, ali nećemo zapostaviti ni zbivanja na nivou države koja, hteli mi to da priznamo ili ne, i te kako utiču na živote svakog od nas. Bilten je otvoren za saradnju za sve građane, za dešavanja u svim delovima naše opštine, jer želimo i da iniciramo rešenja za mnoge probleme, a u tome će nam dobro doći svaka korisna sugestija, savet i predlog - istakao je Vladimir Bogavac, portparol OO DSS Kraljevo, na pres konferenciji tog Odbora, održanoj početkom sedmice.
   U prvom broju biltena OO DSS Kraljevo „Naša reč“ dat je opširan osvrt na dobijanje pozitivne Studije o izvodljivosti za SCG, o čemu se prenose izjave i ocene dr Vojislava Koštunice, premijera Srbije i lidera DSS, date u intervjuu novinskoj agenciji Tanjug. Takođe je objavljen i tekst dr Ljubiše Jovaševića, poslanika DSS u Skupštini SCG i člana parlamentarne delegacije SCG u Savetu Evrope, o ovom i drugim rezultatima, aktivnostima i zadacima Vlade Srbije i Saveta ministara SCG, pre svega u približavanju EU, odnosima u SCG i rešavanju problema Kosmeta. U biltenu je predstavljen i Mesni odbor DSS-a Obrve i Cvetaka i najavljena Skupština stranke početkom juna. Bilten će, inače, izlaziti jednom mesečno.
Na pres konferenciji je saopšteno i da je Opštinski odbor DSS uveo svoju internet prezentaciju kojom će korisnike obaveštavati o najvažnijim aktivnostima i stavovima DSS, ali i drugim značajnim pitanjima. Izraženo je i zadovoljstvo interesovanjem i pozitivnim reagovanjem građana na kampanju OO DSS, koja je, pod nazivom „Izvodljivo je“, sprovedena 5. maja na centralnom gradskom trgu u Kraljevu.


PRES KONFERENCIJA OPŠTINSKOG ODBORA SRS - piše Slobodan Rajić
Prikupljena polovina potpisa

   Na konferenciji za novinare, održanoj u utorak, predstavnici Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke u Kraljevu i odborničke grupe SRS u SO Kraljevo još jednom su ponovili stav da aktuelna lokalna vlast ništa nije uradila na rešavanju ključnih problema grada i opštine i da su zbog toga pokrenuli inicijativu za prikupljanje potpisa za smenu predsednika opštine i raspisivanje vanrednih lokalnih izbora u Kraljevu. Kako je rečeno, potpisi se prikupljaju na centralnom gradskom trgu i na prilazima gradskoj pijaci. Iznet je podatak da je do utorka prikupljeno 5.000 potpisa, od 10.000 koliko je po Zakonu i Statutu opštine potrebno da inicijativa bude sprovedena.
   Predstavnici OO i OG SRS saopštili su na pres konferenciji i da neće glasati za izveštaje o poslovanju u prošloj i finasijske planove za ovu godinu opštinskih javnih preduzeća i ustanova, kao i da će biti protiv predloženog povećanja cena usluga pojedinih JKP koji su na dnevnom redu 12. sednice Skupštine opštine Kraljevo, koja je u toku.

DEKLARACIJA DEVASTIRANIH OPŠTINA - piše Rajko Sarić
Traže više podsticajnih sredstava

   Odlukom Vlade Srbije od juna prošle godine određene su opštine koje, na osnovu posebnih kriterijuma, mogu očekivati podršku šire društvene zajednice na razvojnom planu. Pored Kraljeva, u ovu grupu teritorijalnnih jedinica lokalne samouprave našle su se i opštine Majdanpek, Bor, Priboj, Medveđa, Raška, Šid, Dimitrovgrad, Loznica, Leskovac, Knjaževac, Prijepolje, i grad Kragujevac.
Nedavno je u Leskovcu održan zajednički sastanak predstavnika ovih opština. Analizirajući sveukupno stanje i položaj devastiranih opština, zaključeno je da su sadašnji pokazatelji devastacije izraženiji nego u vreme donošenja pomenute Uredbe i da se u njima, ukoliko se ne preduzmu hitne mere, ne može postići ujednačavnje po osnovnim parametrima kojima se određuje stepen ekonomskog razvoja, sa razvojem na republičkom nivou.
   Upravo ova činjenica bila je povod da predstavnici devatsiranih opština potpišu Deklaraciju kojom se u osam tačaka od Vlade Republike Srbije zahtevaju konkretni potezi za doprinos bržem i sveukupnom razvoju.

PETNAEST ODSTO
   Pored ostalog, od Vlade je zatraženo da izvrši dopunu Programa fonda za razvoj Srbije prema kojem bi se 15 odsto sredstava Fonda rezervisalo za devastirane opštine, odnosno za razvoj privatnog sektora i investiciona ulaganja u javna preduzeća. Zatraženo je i da Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo formira poseban fond za razvoj poljoprivrede u ovih 13 opština u visini od 15 procenata sredstava kojima raspolaže aktuelni fond za ovu oblast. Od ovog ministarstva je zatraženo da u saradnji sa Ministarstvom finansija reguliše prenos sredstava o naknadi za izvađeni materijal iz vodotokova i eksploatacije šuma.

PRIORITETI
   U Deklaraciji su izneti i zahtevi da se programom Fonda za zapošljavanje utvrdi da nezaposlena lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala u devastiranim opštinama, imaju prioritet prilikom dobijanja sredstava iz Fonda za razvoj, te da Ministarstvo za kapitalne investicije izdvoji 12 procenata ukupno bilansiranih sredstava za nerazvijene sredine. Od Ministarstva za finansije zahteva se da devastiranim opštinama odobri namenske transfere za rešavanje prioritetnih programa, kao i odobravanje obimnijih sredstava u narednom petogodišnjem periodu u cilju izjednačavanja ekonomskog potencijala opština koje, ne svojom krivicom, kaskaju za privrednim razvojem drugih sredina u Srbiji.
   Funkcioneri trinaest najnerazvijenijih opština u Srbiji, a Kraljevo je predstavljao opštinski menadžer, Jovan Nešović traže da se i od igara na sreću deo sredstava usmeri za finansiranje proširenih prava građana u oblasti socijalne zaštite i rada humanitarnih organizacija. Zatražene su i izmene u oblasti zakonske regulative o privatizaciji i koncesijama u delu povećanja procenta na 50 odsto umesto dosadašnjih 5 za devastirane opštine na čijoj teritoriji se vrši vlasnička transformacija preduzeća i da se međunarodni donatorski programi i sredstva usmere u ove opštine na ime projekata koje one same uvrste u prioritete. Od Ministarstva za privredu se traži aktivnije uključivanje u restrukturiranje strateških preduzeća, poput ,,Magnohroma” u Kraljevu. I od Ministarstva za trgovinu zatražena su sredstva koja bi se upotrebila za izradu prostorinih i urbanističkih planova, razvoj turističkog potencijala, nabavku osnovne opreme za održavanje gradske čistoće i deponovanja čvrstog otpada koje je sve veći problem.

ODGOVOR VLADE
   Iz kabineta premijera Vlade Srbije, dr Vojislava Koštunice stiglo je obaveštenje o prispeću zahteva devastiranih opština kojim se traži hitan sastanak sa predstavnicima Vlade. Do sastanka će zasigurno doći, a o tačnom datumu njegovog održavanja javnost će naknadno biti obaveštena.

ZAOSTAJANJE ZA REPUBLIČKIM PROSEKOM
Obrazlažući ovako brojne zahteve, potpisnici Deklaracije naglašavaju da devastirane opštine zahvataju površinu od 12,14 odsto ukupne površine Srbije, da u njima živi oko 817.000 stanovnika. U odnosu na dva poslednja popisa stanovništva broj stanovnika u ovih trinaest opština smanjio se za više od 33.000 prvenstveno zbog preseljenja u ekonomski razvijenija područja. Prosečan broj zaposlenih u devastiranim lokalnim samoupravama na 1.000 stanovnika iznosi 205 radnika što je za oko 20 procenata manje u odnosu na prosek Republike.

U KRALJEVU OBELEŽENA ŠEZDESETOGODIŠNJICA POBEDE NAD FAŠIZMOM - piše slobodan Rajić
I pobednici i stradalnici

   • U ratu protiv fašizma obuhvaćeno 60-ak zemalja, stradalo 50 miliona stanovnika, od toga 31 milion civila i 12 miliona logoraša
• Mračna ideologija, nastala na temelju zloupotreba filozofskih i pravnih učenja i manipulacije masama, i danas ima pojavne oblike u svetu, ali i u Srbiji i Kraljevu • Borba protiv neofašizma i sličnih genocidnih ideologija zahteva seveobuhvatnu borbu

   „U svakom ratu prvo strada istina, ma kakva ona bila i ma sa koje strane dolazila, pogotovo od pobednika ali i poraženih“ - rekao je na početku svog izlaganja Milenko Đurić, profesor istorije iz Kraljeva, na javnoj tribini upriličenoj povodom 9. maja, Dana pobede nad fašizmom i jubilarne 60-godišnjice njegovog slamanja, održanoj u zgradi Muzeja u Kraljevu, prošlog ponedeljka.
   Tribinu su zajednički organizovali nevladine organizacije „Pozitivna omladina“ („Positive youth“) i „Kvart“ i mladi intelektualci iz Kraljeva, a bilo je reči o uzrocima i posledicama pojave fašizma, mogućnostima njegovog ponovnog ispoljavanja i borbi protiv tog najmračnijeg zla u istoriji čovečanstva.

NAJVEĆE ŽRTVE
   Profesor Milenko Đurić je izneo stravične podatke o velikoj ceni pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, najvećem ratnom sukobu u istoriji. Naime, u sukobu fašističkih sila Osovine (Nemačka, Italija, Japan) i Antifašističke koalicije (V. Britanija, SAD, SSSR, Francuska...) u Drugom svetskom ratu (1939-1945) učestvovala je 61 država, od kojih 40 aktivno. Ratom je bilo obuhvaćeno dve milijarde stanovnika, od kojih 110 miliona naoružanih. U ratu je poginulo 50 miliona stanovnika, od kojih 31 milion civila, a 19 miliona vojnika, dok je 35 miliona bilo ranjeno i učinjeno invalidima. Najviše je stradalo Rusa (20 miliona), Jevreja (šest miliona), Srba (više od milion)... Komparacije radi, u Prvom svestskom ratu (1914-1918) poginulo je 10 miliona, a ranjen 21 milion stanovnika. Osim toga, u Drugom svetskom ratu je učestvovalo 710.000 aviona, 287.000 tenkova i 1.041.000 drugih borbenih oruđa. Po broju žrtava, oružja i oruđa i metoda za masovno uništenje ljudi, Drugi svetski rat je nazvan TOTALNI RAT!?
- Koreni pojave fašizma i ratnog revanšizma kriju se već u Versajskom mirovnom ugovoru, potpisanom 28. juna 1919. godine, koji je bio „rigorozan za Nemačku a sramota za saveznike“ - rekao je Milenko Đurić.
   - Prva fašistička država stvorena je u Italiji 1922. godine pod vođstvom Benita Musolinija, da bi posle Velike ekonomske krize 1929-1933, koju su karakterisali nesigurnost i malodušnost, komunisti, fašisti i nacisti u Nemačkoj spas potražili u promeni ekonomskog i političkog sistema - fašističkoj državi sa firerom (vođom) Adolfom Hitlerom na čelu. U programu „Moja borba“ („Mein Kampf“) Hitler je izneo svoj program koji je primenio u praksi. Osnova je rasizam: uništiti sve Jevreje, Slovene, Rome i ostale nearijevske rase, ukinuti sve ostale partije, dok država treba da brine o naciji, a pojedinci su šraf u mašineriji, podređeni državnim interesima.

POBEDE I PORAZI
   Takav program bio je osnova za stvaranje tzv. Trećeg rajha (trećeg carstva Nemačke, posle srednjovekovnog i Bizmarkovog) i prostora za njega kroz svetski rat. Najpre je izvršen anšlus (pripajanje) Austrije 1938, a potom, 1. septembra 1939, napad na Poljsku, čime je zvanično počeo Drugi svetski rat. Od početka rata do 1942. godine, fašističke „sile Osovine“ odnose pobede na svim frontovima (globalno su postojala dva velika fronta: zapadni evro-afrički i istočni azijsko-pacifički), da bi potom počele da gube, do kapitulacije 1945. godine. Najveće bitke bile su Staljingradska, koja je trajala 90 dana, odnela oko 900.000 žrtava uz pojavu kanibalizma (jedenje ljudskog mesa - leševa) i posle koje je „najglasnije odjeknula tišina“, zatim Lenjingradska (dva meseca, najviše žrtava, prekretnica) i kod Kurska (najveća tenkovska bitka). Usledili su porazi fašista, kapitulacija Italije 1943. godine, a posle Dana „D“ (iskrcavanje saveznika u Normandiji) i sovjetske i savezničke opsade i razaranja Berlina i kapitulacija fašističke Nemačke - 9. maja 1945. godine. Zanimljivo je da su fašističke snage u Jugoslaviji pobeđene 15. maja (Slovenija), a da je Japan kapitulirao tek 2. septembra 1945. godine, nakon atomskog razaranja Hirošime i Nagasakija. Posle kapitulacije, Nemačka je podeljena na dve zone (izvor potonjeg hladnog rata), a na suđenju nacistima u čuvenom Nirnbergškom procesu izvukle su se velike „ribe“ i mnogi zlikovci nastavili da žive i rade.
Profesor Đurić nije propustio da naglasi da je i Kraljevo masovno stradalo, pre svega u streljanju nekoliko hiljada civila oktobra 1941. godine, zatim u antifašističkim borbama tokom rata, pa i u savezničkim bombardovanjima grada. On je takođe naglasio da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1948. godine genocid (fašizma) proglasila za zločin protiv međunarodnog prava, bilo u ratu, ili u miru.

ZLOUPOTREBE IDEJA
   Govoreći na tribini o idejnim pretpostavkama rađanja fašizma, Vladimir Marović, profesor filozofije, najpre je pomenuo fašističke zloupotrebe filozofskog učenja Fridriha Ničea. Naime, kritikujući svoju epohu kao epohu dekadencije, nastale dejstvom represivnih političkih, filozofskih, religijskih i kulturnih obrazaca, a koja je stvorila čoveka stada i poništila individualitet i ljudsku slobodu.
   - Otuda i Ničeov zahtev za prevladavanje svih nametnutih vrednosti svoje epohe koja suzbija čovekovu stvaralačku snagu, proisteklu iz volje za životom a koja je manifestacija volje za moć - podvukao je Marović. Niče smatra da čovek stada mora biti prevladan i treba stvoriti novi, idealan tip čoveka - nadčoveka. Međutim, taj pojam fašizam zloupotrebljava za model svoje arijevštine (više rase), tako da dobijamo fašističko programsko načelo o iluzornom pseudo-nadčoveku kao pripadniku fašističkog pokreta. Tako dobijamo ljudski mediokritet koji slepo sledi svog vođu (firera), a šta drugo je on nego pripadnik stada, protiv čega se Niče upravo borio kao vrhunca dekadencije građanske kulture.
   Nasuprot Ničeu, čije je učenje zloupotrebljeno, nemački mislilac Martin Hajdeger, rektor Univerziteta u Frajburgu, bio je savremeni idejni zagovornik i teoretičar fašizma. Naime, on je u svom čuvenom proglasu nemačkim studentima, 3. novembra 1933. godine, narušavanjem autonomije univerziteta, pozvao studente na „vernost i sledbeništvo svakog dana i svakog časa, hrabrost i požrtvovanje radi spasenja naroda i države“, naglasivši da je „jedino i samo Firer današnja i buduća nemačka stvarnost i njen zakon“. U ovom Hajederbergovom istupu, njegovom odgovoru Herbertu Markuzeu, tekstu „Manifestacija nemačke nauke“ i drugim krije se pokušaj davanje filozofske forme nacizmu - kaže Marović.
U takve „mislioce“, Marović je svrstao i Karla Šmita, teoretičara prava, koji je u politiku i društvenu stvarnost uveo pojam totalnog neprijatelja (ne rivala, konkurenta, idejnog protivnika), a kad je on javan kao borbena skupina protiv njega treba voditi totalnu borbu, do fizičkog uništenja. Iza toga, po Šmitu, slede ideje o totalnoj državi, totalnoj mobilizaciji i totalnom, svetskom ratu, radi uništenja neprijatelja!?
   Treći uvodničar na tribini, Vojkan Trifunović, iz NVO „Pozitivna omladina“, posebno je govorio o mogućnostima „povampirenja“ fašizma danas. Ukazao je na pojave neofašizma, otvoreno, ali i kroz delovanje nekih navodno „patriotskih“, nacionalističkih grupa, poput „sindhedsa“ koji su u početku bili radnički pokret, a danas rasistički.
   - U Kraljevu je bilo takv ih pojava, kao i u čitavoj Srbiji, a i sam sam bio meta napada. Ima ispisivanja antisemitskih i fašističkih grafita, crtanja kukastih krstova, u Beogradu najviše. Zbog 50 miliona žrtava fašističkog ludila, međutim, tako nešto ne bi smelo da se ponovi. Razmišljajte svojom glavom i borite se protiv tog zla - poručio je Trifunović.
   Uvodničari su odgovarali i na pitanja posetilaca tribine kojih je, nažalost, u kraljevačkom Muzeju bilo premalo prema značaju teme o kojoj je bilo reč.

GENOCID
   Poljski teoretičar Rafael Lemkin objasnio je da reč genocid izvesno potiče od dve reči: grčke „genos“=pleme, rod i latinske „occidere“=ubiti.

PITANJE KRIVICE?
   „Bez izuzetka, svi mi Nemci imamo obavezu da jasno sagledamo pitanje svoje krivice, i da izvučemo zaključke. Naše ljudsko dostojanstvo nas na to obavezuje. Pre svega, ne možemo biti ravnodušni prema mišljenju koje svet ima o nama kad znamo da smo deo čovečanstva - da smo prvo ljudi, pa tek onda Nemci. Još je važnije to da naš vlastiti život, čak i u nedaćama i nesamostalnosti, može zadržati dostojanstvo samo ako se držimo istinoljublja prema samima sebi. Pitanje krivice nije tek pitanje koje nam postavljaju drugi, to je pitanje koje postavljamo sami sebi... Samo preko pitanja krivice može nastupiti onaj preokret koji nas dovodi do ponovnog rođenja sa samog izvora našeg bića“. (Citat iz kljige Karla Jaspersa „Pitanje krivice“)

LOGORI SMRTI
   Fašistički koncentracioni logori, tzv. „logori smrti“ i „radni logori“, ubili su oko 12 milijardi ljudi, a samo u holokaustu stradalo je oko šest miliona Jevreja. Najpoznatiji su bili Aušvic, Mathauzen, Dahau, Jasenovac... Logor Aušvic-Osvencin umorio je oko četiri miliona žrtava, a uz parolu „Rad oplemenjuje čoveka“, radni dan logoraša bio je: 4.30 sati - ustajanje, rad, glad, gasne komore i krematorijumi (za nesposobne za rad). „Čuveni“ dr Mengele izvodio je mnoge viva-eksperimente, poput ubrizgavanja fenola u srce, bacila malarije, benzina i mokraće u krvne sudove, izlaganja niskim temperaturama, učenja beba govoru sa majkama i bez njih...

PROPAGANDA
   Ostaće zauvek zabeležene čuvene agitpropagandne izjave Hitlerovih saradnika.
Gebelsa: „Ako se jedna laž ponovi sto puta, pretvara se u istinu.”
Geringa: „Ako pogine jedan čovek, to je tragedija, ako poginu milioni ljudi - to je statistika.“
Himlera: „Jedan je put ka slobodi, a to je poslušnost, marljivost, požrtvovanje.“

HITLEROVA SMRT
   Po rečima prof. Milenka Đurića, istorija tvrdi i postoje svedočenja da je Hitler izvršio samoubistvo u svom bunkeru u Berlinu, sedam dana pre kapitulacije, i da je njegov leš uvijen u šatorsko krilo pokazan saveznicima.
   „Međutim, i danas postoje pokušaji njegove rehabilitacije, putem filmova, fotografija, sve do dileme (sumnje) da li se ubio ili nije i tvrdnji da je još živ“, kaže prof. Đurić.

ŠEZDESET GODINA P0BEDE NAD FAŠIZMOM - piše Ivan Rajović
Ravna gora pobediti mora

   • I pored zvaničnog i zakonskog izjednačavanja partizanskog i četničkog pokreta, kao antifašističkih formacija u ovom delu Evrope, o pomirenju ove dve ideologije ni posle šest decenija nema ni pomena, niti ima izgleda da se to dogodi. I u našem gradu, iste fizionomije preživelih pripadnika NOR, uz istu ikonografiju, već decenijama uvežbavani ritual i sa večitim samozadovoljnim i slavodobitnim izrazima na pobedničkim licima, položile su vence na obeležjima koja, po njihovoj proceni, pripadaju njima i njihovoj borbi

   Početkom ove nedelje na velelepnom Crvenom trgu u Moskvi, uz prisustvo velikog broja najuglednijih svetskih državnika, obeležen je još jedan, ovoga puta jubilarni šezdeseti Dan pobede nad fašizmom. Posle šezdeset godina blokovske zategnutosti i kapitalističko komunističkog antagonizma sve antifašističke zemlje, predvođene SAD, priznale su i prihvatile činjenicu da je tadašnji SSSR dao nemerljivo najveći doprinos definitivnom porazu Hitlerove zločinačke imperije, najmonstruoznije organizacije u istoriji sveta. Što u ljudstvu, što u hrabrosti, što u patnjama i svim ostalim strahotama koje donosi genocidna ideja o arijevskoj rasi kao jedinoj i totalnom uništenju svih ostalih, Rusi su platili najveći danak. No, kako je i sam predsednik Putin rekao svojim gostima i saveznicima, bila je to idealna prilika da se dobar deo predstavnika civilizovanog sveta, baš na ovu godišnjicu, saglasi oko novih principa koji će povezivati narode i novih odnosa koji bi u velikoj meri promenili već decenijama ustaljeni planetarni poredak, koji se pre svega zasniva na nepoverenju i dominaciji jačih nad ekonomski manje razvijenim zemljama. U takvim okolnostima niko nije mogao, niti hteo, da ospori njenicu da je i naša zemlja, stara Jugoslavija, u to vreme dala i te kakav doprinos otporu fašistoidnim osvajačima sveta. U skladu sa brojem stanovnika, a što nam je i u ratničkom mentalitetu, opet smo najviše stradali baš mi. I to niko ne spori. Niko osim nas samih, ili nekih među nama, a njih nije malo i njihova upornost je postala fanatična.

RODOLjUBI I IZDAJNICI
   I pored zvaničnog i zakonskog izjednačavanja partizanskog i četničkog pokreta, kao antifašističkih formacija u ovom delu Evrope, o pomirenju ove dve ideologije ni posle šest decenija nema ni pomena, niti ima izgleda da se to dogodi. Partizani, sada već verovatno svesni nepravde koju su činili svojoj braći po krvi, a ljutim neprijateljima u osvajanju vlasti, i dalje insistiraju da njima pripadaju sve zasluge za obračune sa Nemcima i njihovim saveznicima u Drugom svetskom ratu i da su oni, praktično, zemlju oslobodili od okupatora što, dakako, samo delimično ima veze sa istinom. Negiranje istorijskih činjenica da su piloti Jugoslovenske vojske u aprilu pružili herojski otpor daleko nadmoćnijoj nemačkoj avijaciji, da su pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini prvi pružili organizovani otpor Nemcima, da su ravnogorci Draže Mihailovića učestvovali u spasavanju 500 američkih pilota, preživelim partizanima ništa ne znači. Kao što im ništa ne znači ni to što su najbolji među njima pali u nemilost najvećeg sina naših naroda i narodnosti, pa su odvođeni na Goli otok, da se tamo prizivaju pameti. Ni to što je baš ovih dana Orden zasluga prvom gerilcu na Balkanu, kojim ga je odlikovao američki predsednik Hari Truman, uručen Dražinoj kćerki, mnogima ništa ne znači.
   Tako se, za razliku od svih prethodnih decenija, dogodilo da u Beogradu partizanskom obeležavanju Dana pobede nad fašizmom ne prisustvuje niko od zvaničnih predstavnika vlasti. I u našem gradu, iste fizionomije preživelih pripadnika NOR, uz istu ikonografiju, već decenijama uvežbavani ritual i sa večitim samozadovoljnim i slavodobitnim izrazima na pobedničkim licima, položile su vence na obeležjima koja, po njihovoj proceni, pripadaju njima i njihovoj borbi. Dakle, i pored zakona kojim su partizani i četnici konačno izjednačeni, bar u odnosu prema Nemcima, u svesti ortodoksnih, da ne kažem zadrtih, poštovalaca sada već potpuno anahronih ideologija, nikakvog približavanja nema. Valjda zato što onima koji su šest decenija koristili sve blagodeti stečene svojim vojevanjem, dok su drugi sve to vreme ispaštali neminovnost da pobednik piše istoriju, ne pada na pamet da se odreknu stečenih privilegija, niti da sopstvenu savest stavljaju na proveru.

SVI, SVI, SVI POD JEDAN BARJAK
   Međutim, znajući kakvi smo i na kojim principima inaćenja funkcioniše srpski narod, sve se to mora shvatiti kao deo folklora, kao deo našeg mentalnog sklopa koji se ne može racionalno definisati, ali se mora sa njim računati. I dok se čitav svet ujedinjuje u evociranju pobedničkog slavlja, ovde kod nas ne samo da kokarda sa petokrakom nikako ne ide, već ni kokarda sa kokardom na istom mestu i u istom trenutku ne može da se nađe. A ove godine će prvi put u organizaciji i o trošku vlade, u prisustvu zvaničnih državnih rukovodilaca na Ravnoj gori biti obeleženo šezdeset godina od kada je Draža sa svojim vojnicima krenuo u borbu za kralja i otadžbinu. Nešto pre toga otcepljeno krilo SPO u sopstvenoj režiji, mada na istom mestu, pored stranačkih aktivnosti koje imaju za cilj javno demonstriranje neposlušnosti Vuku Draškoviću, takođe će se pokloniti senima streljanog Čiče, na sebi svojstven i sopstvenim emocijama primereni način. I ma kako sve to postajalo pomalo smešno i neverovatno, još malo pre pomenutog hepeninga, u istorijskom selu Ba, okupiće se predstavnici i simpatizeri svih ravnogorskih pokreta, a sam Bog zna koliko ih ima, sa jednim ciljem da se konačno ujedine pod zastavom izvornog Ravnogorskog pokreta i idejom đenerala Mihailovića.
   Tako se i pored činjenice da se i najnepomirljivije strane sveta ujedinjuju u određenim situacijama i da postoje momenti kada prava istina ipak izlazi na površinu i kada se kao takva mora priznati i prihvatiti, to kod nas nije slučaj. Pa su ravnogorci, i pored toga što su gotovo svi od reda bili oficiri jugoslovenske vojske, u svesti većine sačuvani po poznatom ćosićevskom obrascu masnih, pijanih, krezubih i vrljavih koljača, koji bebe iz utroba komunističkih trudnica nabijaju na bajonete. Naprotiv, partizani, poput Mirka i Slavka, tihi su, mirni, borbeni, inteligentni seljačići, radnici ili intelektualci, moralno stabilni kao časne sestre, spremni da i za šljivu daju glavu, ako je to u interesu revolucije. A danas, kada svi slavimo pobedu nad fašizmom, trebalo bi bar da pokušamo da pobedimo i sebe same, da prihvatimo činjenice onakvima kakve one jesu. A činjenice govore da se radi o istom narodu stasalom u istom podneblju i uslovima sa istim ili sličnim temperamentom i običajima, o ljudima kojima je čak i žeđ za vlašću gotovo identična. To je ono što je dovelo i još uvek vodi ka raskolu, umesto ka pomirenju, pa će i ovogodišnje okupljanje na Ravnoj gori biti samo još jedan u nizu raskola koji su obeležavali našu noviju i stariju istoriju. Ipak, ako ništa drugo, dogodiće se vašar, a na vašaru svega i svačega, osim bratske ljubavi, i pored toga što se već godinama ovde iz mnogih grla čuje da Ravna gora pobediti mora. Sačekajmo da se i to desi, mada vreme neumitno prolazi. Ali, partizani imaju strpljenja, a ni četnici se ne predaju, bez obzira što ni jedni ni drugi ne mare previše za poznatu izreku ,,Samo sloga Srbina spasava”. A trebalo bi, sada više nego ikad.

ODRŽANI „DANI JORGOVANA 2005” - piše slobodan Rajić
Opojni miris prošlih vremena

   • Predstavljen spomenik Jeleni Anžujskoj, rad akademskog vajara Jovana Soldatovića iz Novog Sada • U kulturno-umetničkom programu, u čast srpsko-francuskog prijateljstva, učestvovovali ugledni dramski i muzičko-scenski umetnici iz Kraljeva, Beograda, Kruševca, Mrčajevaca... • Izložbe i revije srednjovekovnih kostima

   Predstavljanjem spomenika Jeleni Anžujskoj i prigodnim kulturno-umetničkim programom u Kraljevu i Gradcu u nedelju, 8. maja, održani su ovogodišnji „Dani jorgovana“, 13. manifestacija koja se pod tim imenom održava u kraljevačkom kraju.
   Veličanstveni, gipsani model spomenika francuskoj princezi Jeleni Anžujskoj, u drugoj polovini 13. veka supruzi srpskog kralja Uroša Prvog, a potonjoj kaluđerici i svetici, predstavljen je na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu. Promociji je prisustvovao i autor spomenika akademski vajar prof. Jovan Soldatović iz Novog Sada, jedan od naših najpoznatijih i najplodnijih vajara, koji je istakao da je Jelena Anžujska, kao žena koja je Srbiji rodila dva kralja - Dragutina i Milutina - ostala „simbol vekovnog srpsko-francuskog, ljudskog prijateljstva, a kao kaluđerica i svetica večiti primer humanosti i duhovnosti“. Spomenik će biti izliven do oktobra i postavljen u srednjovekovnom gradu Magliču, u dolini Ibra, Dolini vekova i jorgovana. O značaju srpsko-francuskih odnosa kroz istoriju besedio je prof. dr Milisav Savić, književnik iz Beograda, a učesnike je pozdravio i Darko Vilotijević, zamenik predsednika opštine Kraljevo.
   U znaku čarobnog mirisa jorgovana i prošlosti, koji s vremenom postaje sve opojniji, protekao je i prigodni kulturno-umetnički i turistički program koji je potom usledio na trgu u Kraljevu i pored manastira Gradca, zadužbine Jelene Anžujske. U dramskom delu su učestvovali glumci Vesna Pavlović (u ulozi Jelene Anžujske), Nebojša Vranić (Uroš Prvi) i Mile Nedeljković (Danilo Drugi), u muzičko-folklornom ansambl „Renesans“, pojac i melod serbski i kompozitor Ljuba Manasijević, etno-grupa „Stupovi“ i KUD „Radiša Poštić“ sa pevačkim grupama iz Mrčajevaca i u književnom delu pesnik Gradimir Stevović Stiv iz Čikaga. Održana je i izložba „Zlatne ruke“ domaće radinosti iz Raške i kulinarskih veština čuvenog majstora Miluna Tošića sa „Kupusijade“ iz Mrčajevaca, uz reviju srednjovekovnih kostima na otvorenom. Scenario su pisali i program režirali Milan Glišović i Momir Bradić, za scenografiju se pobrinuo Željko Košanin, a za kostime Marija Pantović, kreatorka kraljevačke „Elipse“. Predstavu su ulepšale i Jelena Pejić, mis SCG, koja simbolično nosi krunu Jelene Anžujske i direktor agencije „Mis JU“ Vesna Jugović.
   Manifestaciji je prisustvovao veliki broj gostiju i građana iz Kraljeva, Raške, Beograda, Kruševca i drugih gradova, a učesnike manifestacije prvi put su dočekali sa hlebom i solju i žitelji Ušća i Baljevca na Ibru. .

 PRIVATIZACIJA: „AUTOPREVOZ”, VRNJAČKA BANJA (6) - piše Dragan Vukićević
„Autoprevoz” na klocnama!

   • Posle višemesečnih afera koje su pratile preduzeće „Autoprevoz” iz Vrnjačke Banje, nastalih posle privatizacije tog uglednog prevoznika, presudom Trgovinskog suda iz Beograda o raskidu kupoprodajnog ugovora, neizvesnost i agonija su na putu da se prekinu. Očekuje se još samo da Viši trgovinski sud potvrdi tu presudu i da zaposleni u „Autoprevozu” konačno zatvore kapiju za dosadašnjim vlasnikom

   Osim da se raskida kupoprodajni ugovor „Autoprevoza”, Trgovinski sud u Beogradu presudio je i da se iz registra Trgovinskog suda u Kraljevu briše neosnovani upis 70 posto društvenog kapitala na ime Miodraga Tomaševića i da se do okončanja spora stavlja zabrana otuđenja imovine tog preduzeća.
   Inače, Miodrag Tomašević, iz Prijepolja, na aukcijskoj prodaji kupio je januara prošle godine 70 posto društvenog kapitala „Autoprevoza” za 31 milion dinara (početna cena bila 30.303.000 dinara), u šest jednakih godišnjih rata, i obavezom minimalnog investicionog ulaganja od 15.152.000 dinara.

RASKID UGOVORA
   U obrazloženju presude navodi se da Tomašević nije dostavio dokaze o obavljenom investicionom ulaganju u osnovna sredstva, te da nije dostavio ni bezuslovnu bankarsku garanciju, neopozivu, naplativu na prvi poziv Agencije za privatizaciju. Uz to, zbog činjenice da je posle privatizacije „Autoprevoz” zapao u gubitke, da posluje sa smanjenim obimom delatnosti i nespremnosti da Tomašević kao većinski vlasnik ispuni kupoprodajnim ugovorom definisane obaveze, Trgovinski sud donosi i privremenu meru zabrane otuđenja imovine tog preduzeća, i da se briše neosnovani upis kod Trgovinskog suda u Kraljevu.
   - Prosto je neverovatno - kaže Miodrag Popović Drago, radnik „Autoprevoza” (dobio otkaz, a nedavno sudski vraćen na posao), sindikalni aktivista i predsednik Republičkog odbora Samostalnog sindikata zaposlenih u drumskom i gradskom saobraćaju Srbije - kako je uopšte, i pored tako manjkave dokumentacije, kupac mogao da registruje preduzeće u Trgovinskom sudu u Kraljevu. Mi očekujemo da će Viši trgovinski sud potvrditi prvostepenu presudu, ali nas takođe iznenađuje sporost u odlučivanju, zbog čega preduzeće zapada sve više u probleme, nanosi se teško nadoknadiva šteta koliko preduzeću još više vlasniku većinskog kapitala „Autoprevoza”, a to je država.
   Ipak, radnici strahuju da se nešto negativno ne dogodi u međuvremenu i prst upiru na kontroverznog pravnog zastupnika Tomaševića.
   - Pravni zastupnik kupca je advokat Rade Terzić - objašnjava Vojislav Svilanović, predsednik Samostalnog sindikata u „Autoprevozu”, inače takođe otpušten i čeka sudsku presudu o povratku na posao. - A on je bivši javni okružni tužilac, u koga sumnjamo da može da utiče na pravosudne organe, budući da je bio na visokom položaju u Republici, a u medijima je često pominjan u negativnom kontekstu sa ranijim vezama sa krimogenim strukturama.
   Na novinarsko pitanje - šta posle pozitivne presude Višeg trgovinskog suda, naši sagovornici sležu ramenima.
   - Ništa nije zakonski definisano - kažu. - Niti ko dolazi, ko će da upravlja preduzećem, niti pod kakvim uslovima će i kada sadašnji vlasnik da napusti preduzeće, a najmanje kako će da se pokriju gubici od privatizacije i poslovni promašaji i ko će da preduzeće vrati u pređašnje stanje. Ipak, mi očekujemo da će uskoro u skupštinsku proceduru da uđe predlog izmene zakona o privatizaciji koji će da definiše i tu problematiku.
   - Na osnovu svih parametara - objašnjavaju naši sagovornici - vrednost preduzeća, od dana kupovine i dana kada će presudu da potvrdi Viši trgovinski sud, znatno je opala, tako da će pri narednoj prodaji zasigurno početna cena biti znatno manja nego u januaru prošle godine. Prema našoj proceni, ta vrednost društvenog kapitala za svega nešto više od godinu dana „pala” je za polovinu. Mi verujemo da ta šteta može da se nadoknadi jedino ako se država odrekne svog dela od buduće prodaje. Aktivnost nas manjinskih akcionara usmerena je isključivo u tom pravcu, tako da koristimo sve zakonske mogućnosti da se zaštiti vrednost tih akcija, a ako bude nužno, primenićemo i metode zaštite mimo zakona.

FANTOMSKI VLASNIK
   Inače, u trenutku prodaje, „Autoprevoz” je zapošljavao 420 radnika, danas i pored otpuštanja 46 zaposlenih, na platnom spisku se nalazi 450. Plate su primane redovno, a to je trajalo i posle privatizacije, sve do maja prošle godine, kada je „Autoprevoz” (bez potrebne dokumentacije!) upisan u registar Trgovinskog suda u Kraljevu. Tomašević je tada ukinuo pravo dotadašnjeg rukovodstva na deponovani potpis i počinje progon radnika. Plate postaju neredovne, a uz velike napore zaposlenih poslovanje se odvija koliko-toliko normalno do oktobra, kada vlasnik suspenduje sve rukovodioce, od generalnog direktora do sindikalnog rukovodstva.
   Naši sagovornici navode da se kupac „Autoprevoza” Miodrag Tomašević pojavio svega jednom u preduzeću, da je odbijao sve ponude sindikata da se razgovara o poslovanju i budućnosti preduzeća, a da je umesto njega u preduzeću kao vlasnik (bez punomoćja) figurirao njegov sin Goran (kupio i kraljevačku „Hladnjaču”).
   I on - Goran Tomašević, prvi put je ušao u preduzeće, i to nasilno, tek početkom novembra, i to uz telohranitelje i jako obezbeđenje (ukupno 40 ljudi), kada je došlo do fizičkog obračuna. Tada je prvi put u preduzeće ušla i policija, ali i predsednik opštine Vrnjačka Banja Rodoljub Džamić, koji je kasnije odigrao ključnu ulogu u zaštiti „Autoprevoza” od definitivne propasti... Tog dana Tomašević (Goran) na kapiju ističe spisak od 46 imena zaposlenih koji su dobili otkaz, zaposleni stupaju u štrajk, a svi autobusi ostaju u krugu preduzeća.
   S obzirom na strateški značaj „Autoprevoza” za opštinu Vrnjačka Banja, posle desetak dana uspostavlja se javni prevoz putnika, pre svega prevoz učenika, radnika i građana Banje.
   U međuvremenu i inspekcija rada donosi odluku da se otpušteni radnici vrate na posao, ali na svoja ranija radna mesta vraća se svega jedna trećina otpuštenih, a ostali vode sudski spor.
   - I niko od otpuštenih - objašnjava Svilanović - još od maja prošle godine nije dobio ni dinara, doprinosi se ne uplaćuju, a dnevnice vozačima ukinute su još marta prošle godine.

„KADROVSKA” POLITIKA
   Pošto je smenio stručno poslovodstvo, Goran Tomašević uspostavlja novi menadžerski tim. Tako, za direktora saobraćaja postavlja - automehaničara, za direktora radionice imenuje - bravara, za šefa Autobuske stanice - tapetara, za šefa obezbeđenja i kontrolu - bravara...
Ujedno, za polovinu opada promet putnika, naročito u lokalnom saobraćaju. Tako, na svim linijama koje je „Autoprevoz” održavao pola veka, privatni prevoznik „Bobivet” registruje paralelne linije, uz cenu koja je znatno niža. Tomašević zapošljava veliki broj vozača bez iskustva, pa dolazi do brojnih lomova i havarija autobusa, tako da se, kako tvrde naši sagovornici, oko 30 posto vozila nalazi van upotrebe. Uz to, vele oni, pazar je opao za više od 40 posto, tako da dnevni gotovinski pazar ne može da pokrije ni utrošak goriva.
   Naši sagovornici posebno ističu zalaganje Rodoljuba Džamića, predsednika opštine Vrnjačka Banja, predsednika opštine Trstenik Rake Radovića, načelnika Raškog okruga Karamarkovića, a posebno poslanika Miljka Četrovića, koji je insistirao da se propadanje „Autoprevoza” prekine.

OTMICA AUTOBUSA
   Prema kazivanju naših sagovornika, Goran Tomašević je uz pomoć svoga obezbeđenja, gotovo na holivudski način, pokušao da kidnapuje najsavremeniji i najskuplji autobus „Autoprevoza”.
   Naime, on je, uz obezbeđenje i sa svojim vozačem, u Beogradu pokušao da otme autobus na redovnoj liniji Pariz - Beograd. Pošto su sagledali ozbiljnost situacije, vozači autobusa su alarmirali putnike da ne napuštaju vozilo, pošto je bio pun, a izlazne stanice bile su u Svilajncu, Jagodini, Kruševcu i Vrnjačkoj Banji.
   Međutim, Tomašević uz pomoć svoga obezbeđenja uklanja vozača autobusa i za volan postavlja „svoga”, i autobus pun putnika nastavlja put uz prismotru obezbeđenja i pratnju automobila ispred i iza autobusa.
   U jednom trenutku vozač telefonom obaveštava Popovića o situaciji u autobusu, tako da ovaj alarmira policiju i rukovodstvo „Autoprevoza”.
U Kruševcu, autobus i pratnju dočekuje policija, vozilo se usmerava prema stanici policije, dva putnika ostaju u autobusu, budući da putuju do Vrnjačke Banje, a dva vozača autobusa upućuju se na autobusku stanicu da pronađu prevoz do Banje „u svojoj režiji”.

   Tako prazan, autobus se upućuje ka Vrnjačkoj Banji. Na benzinskoj pumpi Popinska reka Tomašević nalaže i dvojici putnika da napuste vozilo. Gorivo se tankira do vrha (za dug put!) i kreće put Banje. Međutim, u Vrnjcima nekoliko stotina radnika i građana Banje blokiraju put, izbacuju vozača iz vozila i autobus odvoze u garažu „Autoprevoza”.
   Inače, reč je o „mercedesovom” autobusu „travego” poslednje generacije i potpuno kompjuterizovanom, vrednom 270.000 evra. Vrednost samo tog autobusa gotovo da je jednaka iznosu za koji je Tomašević kupio „Autoprevoz”.

Milionske štete

RAZGOVOR S POVODOM: MEĐUNARODNI DAN MEDICINSKIH SESTARA - piše Rajko Sarić
,,Studeničanke” najuspešnije u Srbiji

   • Ozarenog lica, uzdignute glave ulazi u bolnicu, oblači belu bluzu i odbacuje svoje brige, probleme stavlja u drugi plan, zaključava lični život u ormarić i preuzima smenu. Srdačna, iskrenim osmehom vraća nadu u ozdravljenje i novi život. Nosi lek, ali i sama melem je. To je medicinska sestra - juče, danas, sutra.

   Mit o Kosovki devojci je najlepši mit za etičke principe sestrinstva. Ranjeni junak u samrtničkoj agoniji ima viziju svoje poslednje želje da bude izvučen sa bojišta, prihvaćen, negovan i pričešćen ljubavlju mlade, lepe, plemenite devojke svoga roda. A Kosovka devojka je smirena, dostojanstvena i svečana, podseća na anđeosku čistotu, sa vinom i belim hlebom, kaže Miljana Gajović, glavna sestra ZC ,,Studenica” i član radne grupe za unapređenje zdravstvene nege u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, povodom 12. maja, međunarodnog Dana medicinskih sestara.

• Podsetite nas, gospođo Gajović, na istorijat savremenog sestrinstva kod nas i u svetu.
Florens Najtingel je 1860. godine, pri bolnici Sv. Toma u Londonu, otvorila prvu školu za medicinske sestre. Florens je podigla obrazovanje sestara na profesionalni nivo, sačinila stručnu i filozofsku koncepciju ovog poziva, napisala prve udžbenike, ustanovila prvu sestrinsku zakletvu. Što se tiče Srbije, prva škola ovog tipa osnovana je 1921. godine, na zalaganje Ministarstva zdravlja Srbije, Crvenog krsta Srbije i američke misije sa dr Riderom na čelu.
   Već 1927. godine učenice medicinske škole bile su članice INC, a u svetu je počelo fakultetsko obrazovanje sestara. Nažalost, kod nas ni do danas medicinske sestre nisu dobile svoju visokoškolsku ustanovu, što je velika šteta jer, dok medicina napreduje, sestrinstvo zaostaje. U našoj zemlji bazična je srednja škola sa profilima pedijatrija, stomatologija i akušerstvo. Više obrazovanje se sastoji iz trgodišnje škole sa specijaliziranjem iz pojedinih oblasti, što predstavlja postbazično obrazovanje.

• Kako biste, sa svoje pozicije, opisali savremenu medicinsku sestru? Šta je to što čini njen delokurug rada?
U svojoj praksi sestre rade brojne poslove, mnoge nezavisno od lekara. Međuzavisno u timskom radu kao ravnopravni članovi tima i u poslovima koji se odnose na dijagnostiku i lečenje, u kojima lekari imaju primarnu ulogu, a sestre, kao njihovi saradnici, zavisnu ulogu. Ako je sestra profesionalna i ima sve one atribute koji tu profesiju izdvajaju od ostalih, onda je lako zaključiti koliko su brojne njene obaveze. Ako sestrinstvo definišemo kao profesiju koja ima cilj da pomaže zdravom i obolelom u svim fazama života, kako pojedincu tako i porodici, zajednici, zarad očuvanja zdravlja, kvalitetnog lečenja i rehabilitacije, kao i pomoći umirućem bolesniku i njegovoj porodici, onda iznenađuje to što je sestrinstvo, bar kod nas, u podređenom položaju...

• Zašto je to tako i kako se izboriti za bolji status?
Nedostatak ovlašćenja u profesionalnom delu izuzima sestru iz ravnopravnog i aktivnog učestvovanja u kreiranju zdravstvene politike. Dominantnu ulogu u vođenju zdravstvene politike i u oblasti sestrinskih usluga imaju lekari, što sestru stavlja u podređen položaj. U najvećem procentu ovo je ženska profesija i samim tim u životu žene postoje i lični padovi koji se često odražavaju na njen profesionalni, a neretko i materijalni položaj.
Svetska zdravstvena organizacija je proklamovala ciljeve za unapređenje zdravlja do 2010. godine, pri čemu je uloga sestara i babica u promociji zdravlja, sprečavanju bolesti i obučavanju ljudi za brigu o zdravlju, veoma značajna. Evropski forum sestara, u kome nema sestara iz Srbije, doneo je u Minhenu 2000. godine tzv. ,,Minhensku deklaraciju”, koja ima cilj pomoć vladama zemalja u tranziciji da se problemi sestara sagledaju i pronađu rešenja za nesmetan razvoj ove profesije. Te promene bi se odnosile na obrazovanje sestara, delokrug njihovog rada, autonomiju u odlučivanju po mnogim pitanjima značajnim za unapređenje kvaliteta zdravstvenih usluga, na partnerstvo sa drugim profesijama i tako dalje.
   Naš zdravstveni sistem je na početku reformskog procesa koji će neminovno imati odraza i na sestrinski kadar, koji je najbrojniji u sistemu zdravstvene zaštite. U Srbiji ima oko 50.000 medicinskih sestara, a u ZC ,,Studenica” oko 900, koje rade na poslovima zdravstvene nege u primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti. Od tog broja 120 ih je sa višom školom, a samo 30 još studira, što je nedopustivo mali broj ako se zna da evropski standardi traže visoko obrazovanje i za ovaj profil. Naš ZC je u procesu reformi među prvima u Srbiji, zbog čega je razvijena nova strategija koja podrazumeva timski rad u opštoj medicini, savremenu organizaciju zdravstvene nege sa vertikalnom i horizontalnom organizacionom strukturom, učešće sestara na stručnim skupovima, u programima UNICEF-a, SZO-a, odvikavanja od pušenja, kao i drugim programima.

• Znači da medicinske sestre ZC ,,Studenica” idu korak ispred svojih koleginica u drugim zdravstvenim ustanovama u Srbiji?
Sestre naše zdravstvene ustanove imaju veliki rejting u sestrinstvu Srbije. Nametnule su se stručnim radom i znanjem, učešćem u istraživanju, izradi standarda, vodiča i delokruga rada. U strukovnom udruženju sestara Srbije imamo mesto potpredsednika, zatim predsednike pulmološke sekcije, sekcije patronaže i sekcije instrumentara. Glavna sestra je član radne grupe za unapređenje nege u ministarstvu. Za svoj rad sestre su dobile priznanja i nagrade. Prošle godine su proglašene za najuspešniji tim sestara u Srbiji, zajedno sa sestrama VMA. Tridesetak sestara studira na Višoj školi za medicinske sestre, imamo i sestre specijaliste iz ginekologije koje su nedavno diplomirale.

• NAJBOLJA SESTRA RUŽICA
Za najbolji tim sestara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti proglašen je tim stomatoloških sestara. U sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti za najbolji tim proglašene su sestre u dijalizi, dok je za najbolju sestru ZC ,,Studenica” proglašena Ružica Ćosić.

• SESTRINSTVO - SNAGA ZA ZDRAVLJE
Zdravstveni centar ,,Studenica”, Udruženje medicinskih sestara Raškog okruga i Medicinska škola u Kraljevu, povodom 12. maja, međunarodnog Dana medicinskih sestara, organizovali su predavanje na temu istorijata sestrinstva u našoj opštini, Medicinske škole, tokova savremenog sestrinstva i budućnosti obrazovanja medicinskih sestara.
U bioskopu ,,Kvart” juče je održana svečana akademija, a večeras je, u hotelu ,,Termal” u Mataruškoj Banji planirano druženje zdravstvenih radnika. Aktivnosti u čast ovog datuma završavaju se sutra promotivnim aktivnostima na unapređenju zdravlja pod sloganom ,,Sestrinstvo - snaga za zdravlje” na Trgu srpskih ratnika.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

INTERVJU: STELA FIHILI, IRSKA SPISATELJICA ČIJI JE KOMAD ,,PATKA" POSTAVLJEN NA DASKE KRALJEVAČKOG POZORIŠTA - piše Ivan Rajović
Impresionirana sam toplinom i gostoprimljivošću

   • Nedavno je u Kraljevačkom pozorištu izvedena premijera kontroverznog komada ,,Patka", po tekstu irske spisateljice Stele Fihili, koja je tom prilikom boravila u Kraljevu. Posle pauze od nekoliko nedelja, dovoljne da se srede utisci, razgovaram sa našom gošćom o poseti Kraljevu i utiscima o predstavi

• Gospođo Fihili, kako Vama, posle pauze od nekoliko nedelja, tokom koje su vam se verovatno ,,slegli" utisci, izgleda poseta Srbiji i Kraljevu?
Srbija nije prva zemlja koja vam padne na pamet kada razmišljate o mogućim turističkim destinacijama. Zašto? Svi znamo da su na Kosovu još uvek veliki problemi i šta to sada znači za Srbiju. Da li je dovoljno sigurno putovati tamo? Šta ćemo sa brutalnim ratom koji je besneo tokom devedesetih? Kako se on uopšte dogodio i kako su ljudi dozvolili da se on dogodi? Sva ova pitanja i još mnoga druga se pojave kada se o samoj zemlji zna malo i kada se o njoj još manje čuje, osim kada je reč o nevoljama. Međutim, ljudi su bili prilično sumnjičavi i kada je trebalo putovati u Irsku tokom ,,Godina nevolja" - panika da teroristi i bombe iskaču iza svakog ćoška - ja znam koliko je važno čitati ,,između redova" lošeg publiciteta koji jedna zemlja može imati.
• Zanima me kako ste se osećali kada ste čuli da će Pozorište u Kraljevu raditi komad po Vašem tekstu i kako je došlo do toga?
Kada sam čula da će moj komad ,,Patka" biti produciran u Srbiji, u Kraljevu, shvatila sam to kao savršenu priliku da se u prilike u toj zemlji uverim sopstvenim očima. Takođe me je zaintrigiralo kakav odjek komad o tinejdžerima u Dablinu može imati kod srpske publike.
Veoma sam zahvalna timu British Council u Srbiji, predvođenom Ivanom Živojinović, koji je pružio izuzetnu podršku ne samo Ani Tomović (rediteljki mog komada), već je i meni omogućio da doputujem u Beograd, odgledam komad u Kraljevu i da se osećam vrlo prijatno.
Moje iskustvo sa Kraljevom je takođe bilo ispunjeno toplinom i gostoprimljivošću tamošnjih predstavnika pozorišta: Aleksandre Kovačević - Aleksić i Biljane Konstantinović. Osećaj ,,povratka kući" je kulminirao u večeri kada je izvedena ,,Patka".
• Konkretno, kako Vam izgleda transponovanje teksta koji je usko vezan za irski mentalitet u podneblje koje je po mnogo čemu specifično, naročito poslednjih petnaestak godina?
Uživala sam u onome što je Ana Tomović uradila sa mojim komadom, iako je to bilo potpuno drugačije od načina na koji sam ga ja napisala. Delovi drame su bili isečeni, određenim temama je dato više pažnje nego drugima, neka značenja su se u prevodu izgubila, ipak, bila sam uzbuđena anarhičnom i subverzivnom prirodom ove predstave, a ono što je najvažnije - centralna ideja bekstva, bilo onog od porodice, ljubavnika, sebe ili malog grada - sama srž predstave je ostala netaknuta.
Moglo se videti da je komad relevantan i u Srbiji na isti način kao što je u Dablinu i Londonu. Protagonisti - dve tinejdžerke izgubljene u svetu koji ne nudi ni moralne okvire ni utehu, odlično su se uklopile u jezik komada i bila sam impresionirana talentom cele glumačke postave, koja je izvela komad sa neverovatnom posvećenošću, energijom i humorom.
• Šta je po Vama to što je zajednička karakteristika junaka Vašeg teksta i mladih, odnosno tinejdžera, u zemlji gde je on izveden?
Sposobnost prilagođavanja je glavna karakteristika dve junakinje u komadu - one opstaju uprkos preživljenim emotivnim i fizičkim udarcima. Sposobnost prilagođavanja je, čini se, nacionalna karakteristika Srba, pa tako i Kraljevčana.
• Na osnovu čega ste došli do takvog saznanja?
Zapanjujuća je pomisao da je pre samo koju godinu ova zemlja bila pod najtežim sankcijama i da su se na nju slivale bombe. Pre nego što sam napustila Kraljevo Aleksandra me je odvela da posetim prelepi manastir Žiču, a nakon toga sam imala susret i sa gradonačelnikom. Razgovarali smo o važnosti umetnosti - kako je umetnost važno oruđe za izgradnju mostova između zemalja. Njegova podrška je bila više nego srdačna.
• Dakle, nemate nikakve primedbe na gostoprimstvo koje su Vam ukazali Kraljevčani, mada pojedinci znaju i te kako da budu servilni prema gostima, naročito iz inostranstva?
Da, takođe sam svesna činjenice i da je u kraljevačkoj štampi postojala i negativna kritika mog teksta. Pa ipak, kada sam pogledala predstavu, to više nije imalo nikakvog značaja za mene. Zadovoljna sam predstavom i divim se rediteljki, glumcima i svima koji su učestvovali u ovoj predstavi i nadam se da ćemo se jednog dana ponovo sresti.
• I za kraj, Vaš genaralni utisak o zemlji u kojoj je izvedena ,,Patka", a u kojoj bi, iskreno rečeno, dobro ,,legle" i neke druge ptice.
Irska je poznata kao ,,zemlja hiljadu dobrodošlica". Moram da priznam da se isto može reći i za Srbiju koju sam ja upoznala.


PRAZNIK ,,BRAĆE VILOTIJEVIĆ" - piše Bojana Milosavljević
Obnovljena ,,školica" u Drakčićima

   • Početkom godine Osnovna škola ,,Braća Vilotijević", sa još dve kraljevačke (od ukupno četiri iz Srbije koje su dobile donaciju Japana), potpisala u Vladi Srbije ugovor o rekonstrukciji dela svoje infrastrukture. Iznos od 44.000 evra donacije bio je strogo namenski - za uređenje zgrade izdvojenog odeljenja škole u Drakčićima. Donacija je, uz pomoć lokalne uprave, iskorišćena na najbolji način, kako se javnost uverila u ponedeljak, 9. maja, na Dan škole ,,Braća Vilotijević", koji je skupom gostiju, zvanica i domaćina svečano obeležen u Drakčićima

   Prvi put je svečana sednica nastavničkog veća, povodom Dana škole ,,Braća Vilotijević" održana u nekom od njenih izdvojenih odeljenja. Ovaj izuzetak i čast u ponedeljak su pripali ,,maloj školi" u Drakčićima. U proteklih nekoliko meseci, zahvaljujući donaciji japanske vlade i podršci opštine zgrada sagrađena još 1935-1936. godine (i od tada netaknuta) potpuno je renovirana, a napravljen je i sanitarni čvor koga do sada uopšte nije bilo. U projektu se našlo mesta čak i za čajnu kuhinju. Loši vremenski uslovi privremeno su sprečili uređenje sportskog terena oko škole. Posle svega, tridesetak osnovaca u Drakčićima, sa svojim učiteljicama Slađanom Pešović i Danijelom Radibratović, dobilo je zaista pristojne radne uslove u ovom izdvojenom odeljenju.
   Slavica Simović, direktor škole ,,Braća Vilotijević", podsetila je na neke podatke o ovom velikom obrazovno-vaspitnom kolektivu, koji je ušao u 33. godinu rada:
   - Naša škola broji oko hiljadu učenika i 54 zaposlena u nastavi. Međutim, nisu svi u istom prostoru. Imamo izdvojena odeljenja u Grdici, Jarčujku i Drakčićima. Kada je reč o donacijama, oni koji ih daju proveravaju sve i među prioritetima izdvoje - prioritet. Tako je bilo i sa našom školom, odnosno odeljenjem u Drakčićima. Kada su videli zgradu koja je pravljena pre 70 godina, u kojoj smo imali samo jednu sijalicu i, doduše, nov nameštaj, nije mnogo trebalo da im se objašnjava. Brzo su odlučili da nam pomognu.
   U projekat vredan skromnih 44.000 evra nije bilo uključeno i rešavanje problema grejanja izdvojenog odeljenja, ali je u naknadnom razgovoru sa nadležnima u opštini i roditeljima odlučeno da se u renoviranu zgradu nipošto ne vraćaju peći na čvrsto gorivo. Osim toga, jedan meštanin poklonio je školi kotao, pa će sami radnici da ozidaju kotlarnicu. Ova instalacija će u svakom slučaju biti spremna i pre početka grejne sezone.

,,BELA KUGA" PUSTOŠI ŠKOLE
   Ma koliko bilo razloga za zadovoljstvo (na prezentaciji čitave škole ,,Braća Vilotijević" u Drakčićima čuo se, između ostalog, i podatak da je prijemni ispit za srednje škole prošle godine polagalo i položilo svih njenih 96 đaka), kao strašna opomena čitavom društvu dolazi činjenica da je iz godine u godinu sve manji broj prvaka. Ni dr Radoslav Jović, predsednik opštine i zvanica na svečanosti, nije propustio da ponovo ukaže na ovaj problem:
   - Raduje me što je udruživanjem sredstava prijatelja iz sveta i naše opštine stvoren ovako lep školski prostor, da deca, odnosno roditelji ne beže iz sela. Bela kuga je tragičan problem Srbije i ja se nadam da će se on ubuduće zakonom suzbijati. Škole ćemo napraviti, ali šta ako one ostanu bez đaka?" - zapitao se prvi čovek naše opštine u prigodnoj čestitki kolektivu ,,Braća Vilotijević".
   Da je natalitet u Srbiji u opasnoj digresiji, poznata je i porazna statistika. Pojava je primetna posebno u ruralnoj sredini. Ni Drakčići, iako na pet kilometara od centra grada, nisu izuzeti. Mlada učiteljica, meštanka, koja je bila učenik, a potom još osam godina i radila u ovoj školi, kaže da je kraj pun neženja i neudatih devojaka. Na pitanje o racionalnosti ovako malobrojnih izdvojenih odeljenja, odgovara da treba da opstanu, po svaku cenu, jer je u svakom selu škola snažan faktor harmonije i napretka društvene inicijative. Osim toga, i do ove škole pojedina deca pešače čak i više od tri kilometra.
   Za sada u izdvojenom odeljenju ima tridesetak učenika, ali i osam budućih prvaka. Uprava škole očekuje da će novi uslovi rada privući u Drakčiće više đaka, jer su oni kao na nekoj raskrsnici: deca iz Samaila i Vrdila mogu da idu i u ovu školu, ali roditelji su je, sasvim opravdano, do sada izbegavali. Možda bi se škola u Drakčićima omasovila i više kada bi se u njoj otvorila jedna predškolska grupa.
   - Mi se trudimo da sva deca naše škole, uključujući i izdvojena odeljenja, imaju bar približno jednake uslove rada - kaže direktorka Slavica Simović i dodaje - Ove godine smo u Jarčujku promenili kompletan nameštaj, drvenariju, table, uvedeno je parno grejanje. Treba još da se uredi školsko dvorište, a tu se oslanjamo na roditelje i mesnu zajednicu, jer ima nekoliko sportskih objekata oko ovog izdvojenog odeljenja. Tamo planiramo da napravimo ,,letnju učionicu”.
   Osim ovoga, u planu je i rad na školskoj zgradi u Grdici. Ona je unutra sređena, kako smo saznali, ali spolja ne liči na školu. U matičnoj sledi zamena dotrajalih podova i radijatora. Prošle godine je delić tog posla urađen. Ipak, sve snage i želje sada su usmerene na budući projekat fiskulturne sale, koja bi bila zajednička sa Poljoprivredno-hemijskom školom, ali pregrađena i sa zasebnim ulazima i svim pratećim prostorijama. To će biti dve sale pod jednim krovom. Simovićeva je pojasnila da bi ta sala, sa 400 sedišta, bila i rukometno igralište, jedino takve vrste u Kraljevu. S obzirom na značaj i veličinu projekta, očekuje se izdašna finansijska pomoć ministarstva, ali i lokalne uprave.


KNJIŽEVNI SUSRET SA NENADOM JOVANOVIĆEM - piše Ivan Rajović
Nelepi pankerski zapisi o svakodnevici

   Od kada znam za sebe mrzim književne skupove ili, bolje rečeno, način na koji se oni održavaju. Pokušaj predstavljanja autora uz gromoglasne panegirike (pot)plaćenih kritičara u atmosferi preterane i ničim opravdane ozbiljnosti znatiželjne publike deluje mi mučno i groteskno do nesvestice. Neobjašnjiva napetost pred nedokučivim u prostoriji ispunjenoj pulsiranjem koncentrisanih natprosečnih umova i spletom energetskih talasanja palanačke oholosti, sujete, zavisti i uobraženosti izazivaju osećaj neprilagođenosti koji se ni na sahranama u toj meri ne da osetiti. Jaz između pisca i posmatrača u takvim okolnostima postaje nepremostiv, a spisateljska tvorevina nekodučiva, lišena svih značenjskih sadržaja, opako preteća u svojoj neodgonetljivosti i samo sebi i svom tvorcu jasnoj duhovnoj misiji. Uostalom, svaki pokušaj predstavljanja književnog dela na način na koji se to već godinama ovde radi samo je marketinška predstava, isprazna inicijacija uvođenja u život nečega što bi samo sebi trebalo da trasira put, ukoliko poseduje bilo kakvu umetničku vrednost.
   Da li je sve ovo organizator imao u vidu ili nije, tek, prošle nedelje je u Narodnoj biblioteci održano književno veče na kojem je bio predstavljen pesnik Nenad Jovanović. I za razliku od svih prethodnih, ovaj program je bio sasvim drugačije koncipiran i održan. Uz čitanje svojih pesama i predviđeni razgovor sa posetiocima, pesnik je trebalo da kroz razgovor sa svojim književnim sabratom Petrom Miloradovićem približi sopstvenu stvaralačku pojavu prisutnima i osvetli bar deo onoga što se tiče njegove posvećenosti književnosti.
   Nažalost, čini se da ova novina u promotivnim književnim večerima nije dala očekivani rezultat. Vremenska ograničenost zbog sledećeg kulturnog događaja, kašnjenje zbog intervjua lokalnoj televiziji, razgovor prisutnih koji je u nekolilko navrata iznervirao mladog pesnika pa je bio prinuđen da sam zavodi red u sali, a verovatno i neki drugi razlozi, nisu dozvolili sagovornicima da ozbiljnije pristupe onome zbog čega su se i okupili. Iz njihovog razgovora se nije moglo saznati gotovo ništa, ako je neko uopšte hteo nešto da sazna ili ako je danas o nečemu moguće saznati nešto više od onoga što se već zna. Jer, poezija koju bi autor trebalo da dešifruje i tako ,,sažvakanu" da dobaci čitaocima samo je mrtvorođenče koje je bolje spartanski i žurno baciti sa litice nego ga reanimirati i pustiti da ide u narod.
   No, i pored toga, može se reći da je Nenad Jovanović nadasve zanimljiva pesnička pojava pred kojom je, svakako, sjajna budućnost. ,,Lirski zapisi, prozne rečenice, pankerski odsečno, nelepe pesme, nedovršeni zapisi, zapisi iz detinjstva", samo su neke od odrednica kojima pesnik kvalifikuje svoju poeziju, a koje ne deluju mnogo afirmativno. Ali ne radi se tu o preteranoj skromnosti. Govoreći o svojoj drugoj knjizi, objavljenoj u vreme demokratskih protesta 1990. godine, Jovanović kaže kako bi Srbija danas izgledala sasvim drugačije da je njegovo deelo protumačeno kako treba. Knjiga se pojavila u jeku protesta, a bila je mmnogo radikalnija od samog protesta na Trgu Republike, tvrdi Jovanović koji je, ne krijući svoje gađenje pred onim što se dešavalo u Srbiji, napustio ovu zemlju i otišao u Toronto, čak po cenu da postepeno, kako priznaje, počne otežano da misli i komunicira na maternjem jeziku.
   Za zvaničnu kritiku, Jovanovićevo stvaralaštvo je poezija nedovršenog stila ispovedne forme. Zapravo, ono je poetska kritika društvenih dešavanja tokom devedesetih godina. Sam autor, kako tvrdi, svoju poeziju zasniva na panku, pa je čak i definiše kao lirski pank, što do sada nije bila uobičajena kategorija, niti priznato od poetskih stručnjaka, po kojima, čak, postoje reči, a i stvaralački metodi, koji jesu ili nisu pesnički. Tim pre što pesme Nenada Jovanovića poseduju nešto što ih čini modernim, razumljivim i urbanim, a ne može im se osporiti intelektualnost i bogatstvo u značenjskom smislu. Sve to, i pored svih napred navedenih konstatacija koje bi trebalo da pesništvo Jovanovića prikažu kao hermetično, sirovo, nedovršeno i pankerski surovo i ružno, zapravo stvara sasvim suprotan utisak. Jovanović je sačuvao svoju detinju dušu, svoju dečačku zbunjenost pred svim čudima ovoga sveta i pored gađenja koje ga, sasvim opravdano, prožima. Jovanović je zapravao pesnik u pravom smislu značenja te reči, koji zaista pomera granice srpske poezije ka najboljim svetskim tokovima i uzorima.
   Jovanović je do sada napisao sedam knjiga pesama, dve prozne knjige, a roman ,,Insistiranje" mu je nedavno objavila ,,Narodna knjiga". Završio je filmsku i TV režiju, živi u Torontu i ovo mu je bilo treće književno veče u životu. Od pomenutih knjiga, dve mu je objavila ovdašnja ,,Povelja". Za razliku od drugih pesnika, Jovanović za svoj dosadašnji rad kaže kako mu nije bio cilj da piše lepe pesme, već da dokumentuje određeni lični senzibilitet. Ima li se u vidu njegovo stvaralaštvo u kontekstu vremena u kojem živimo, može se reći da je u tome sasvim uspeo. I to je za sada sasvim dovoljno.


IZLOŽBA VITRAŽA SLOBODANA MARINKOVIĆA
Jedinstvena umetnička pojava na našem prostoru

   “Slobodan Marinković je hrabro krenuo u umetnički eksperiment kroz lavirinte veoma zahtevnih i često zanatski šematizovanih postupaka mozaika i vitraža, iz područja temperamentnog slikarstva rođenog koloriste”

   Posle dugogodišnje pauze, u Galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu otvorena je izložba radova kraljevačkog slikara Slobodana Marinkovića. O kakvom se događaju radi najbolje govori podatak da je Marinković slikar čije ime je u širokim umetničkim krugovima uveliko poznato sa prepoznatljivim vizuelnim identitetom. Ono što karakteriše ovog umetnika koji je davno prekoračio granice korektnog bavljenja svojim poslom i dosegao najviše domete u svom stvaralaštvu jeste, kako tvrdi kustos Suzana Novčić, univerzalan, produktivan rad, istraživačka volja, velika pokretljivost i predanost, eksperimentisanje u formi, tehnici i tehnologiji; zadivljujući radni prostor sa ispoštovanim muzeološkim standardima i pedantnom, arhiviranom dokumentacijom.
   U katalogu za izložbu Suzana Novčić, između ostalog, kaže: ,,Marinković je slikar kolorista. Paralelno istražuje različite materijale - mozaik, vitraž, staklo, terakotu, pre svega kao slikarsku tehniku. Vizuelna organizacija njegovih radova počiva na boji, formi i poštovanju materijala. Razvijajući dugo i kontinuirano svoj koloristički diskurs, stvorio je prepoznatljivu semantiku, zasnovanu na transparentnoj ekspresiji i promišljenoj kompoziciji. Upravo tu vidimo Marinkovićev dar analitičkog posmatranja i izdvajanja, uklapanja u prostorno-ambijentalnu celinu, sposobnost da organizuje ravnotežu i ne podlegne senzaciji.
   Njegov rad karakteriše pre svega bipolarnost. S jedne strane autorsko, umetničko bavljenje vizuelnim medijima, gde put od kristalizacije ideje do realizacije korespondira između ekspresivnih i čisto likovnih vrednosti. S druge strane tržište, komunikacija, estetske vrednosti koje ispunjavaju zahteve poručilaca ili opšteg umetničkog prihvatanja. Naravno da i u takvim odnosima, koji podrazumevaju prisutnost kalkulacije, Marinković razmišlja o usaglašavanju ciljne grupe i aktuelnih idejnih tendencija. Njegovi radovi nikada ne ostaju na pukom oslikavanju želja naručilaca, već su podvrgnuti istančanom.

Dva gola za tri boda