Cene usluga „Čistoće“ i „Vodovoda“ na „listi čekanja“
Stranačke aktuelnosti
Prioritetni zadatak - povratak
Samo pomireni možemo naći mesto u Evropi
Da se otadžbina uspravi i uđe u evropsku porodicu
Četiri reformska zadatka
Tačku na pljačku!
Srećna suza u oku humaniste
Mleka ima - mlekara ne radi
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal

POSLE TRI DANA ZASEDANJA ZAVRŠENA 12. SEDNICA SKUPŠTINE SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Cene usluga „Čistoće“ i „Vodovoda“ na „listi čekanja“

   • Odbornici po drugi put nisu dali saglasnost na odluke upravnih odbora JKP „Čistoća” i „Vodovod” o povećanju cena usluga, ovog puta zbog neusaglašenosti sa skupštinskim zaključkom o ograničenju cena usluga i zarada javnih preduzeća • Usvojene odluke o auto-taksi prevozu putnika, radnom vremenu trgovinskih, zanatskih i ugostiteljskih objekata, Lokalnom ekološkom akcionom planu (LEAP), doneto više drugih značajnih odluka i rešenja • Naredna sednica Skupštine opštine najavljena za 10-15 dana

   Zbog neusaglašenosti sa skupštinskim zaključkom o ograničenju cena usluga i zarada u javnim preduzećima sa stopom rasta inflacije (cena na malo), donetim u prvom delu zasedanja na 12. sednici Skupštine opštine Kraljevo, održanoj 10, 11. i 16. maja, nije odobreno povećanje cena usluga u ,,Čistoći” i „Vodovodu”. Naime, većinom glasova odbornici, kao i na prošloj, 11. sednici, nisu dali saglasnost na odluku Upravnog odbora JKP „Čistoća” za povećanje cena usluga u proseku za 30,04 odsto za iznošenje i trajno deponovanje smeća i 28,74 odsto za pogrebne usluge, kao ni na odluku Upravnog odbora JKP „Vodovod” za povećanje cena vode, usluga kanalizacije i prečišćavanja otpadnih voda u proseku za 29,14 odsto.

CENE I TERET
   Saglasnost nije data iako je pismenim obrazloženjima i izlaganjima izvestilaca i direktora ovih javnih preduzeća ukazano na brojne razloge za traženo povećanje cena usluga. Pre svega, ukazano je na dugotrajno držanje „na ledu”
cena usluga ovih javnih komunalnih preduzeća i istovremeni veliki rast njihovih troškova poslovanja, zbog čega i dalje imaju svakodnevne gubitke.    Tako je Milan Tufegdžić, direktor „Čistoće”, pored ostalog, naveo da su cene usluga tog preduzeća poslednji put povećane 1. januara 2003. godine, kada je cena goriva bila 38 dinara po litru. U međuvremenu je cena goriva skoro duplirana, rekao je Tufegdžić, a cene „Čistoće” ostale iste, zbog čega je, između ostalog, dobrim delom ovo preduzeće prošle godine ostvarilo gubitak od 3,7 miliona dinara, a i sada je već u gubitku - za prvi kvartal ove poslovne godine!?
   U širokoj raspravi, međutim, većina odbornika i „opozicije” i „pozicije” nije prihvatila „iskakanje” predloženog povećanja cena usluga iz okvira datog skupštinskim zaključkom (stopa inflacije). Odbornik Vito Dmitrović (SRS) rekao je da su neke cene usluga „Čistoće” već povećane - ,,probijene”, kao na primer cene parkinga i održavanja grobnih mesta. Drugi odbornici su, i pored izraženog razumevanja za poslovne probleme „Čistoće” i „Vodovoda”, posebno zbog rasta troškova opreme i goriva, ipak izrazili negodovanje zahtevanim povećanjem cena usluga u dva preduzeća koja imaju gubitke i u kojima je tokom 2004. i pored skupštinskog zaključka primljen veći broj radnika, i to neproizvodnih, i povećane njihove plate!? Odbornici opozicije naročito su istakli da se neracionalnosti i loše poslovanje u ovim preduzećima ne mogu pokrivati samo povećanjem cena usluga na teret građana - korisnika, već boljom organizacijom poslovanja i većim radom. Sugerisano je da uprave i poslovodstva tih preduzeća pronađu efikasniji način za naplatu svojih milionskih potraživanja, čime bi se eliminisao gubitak, smanjio pritisak na cene i stvorili uslovi za investicije.
U toku rasprave i glasanja došlo je i do ozbiljnih razmimoilaženja u redovima odbornika vladajuće koalicije. I pored toga što je prof. dr Vladan Karamarković (DSS) izneo podatak da je traženo povećanje UO „Čistoće” veće za „samo dva indeksna poena” od mogućeg po zaključku Skupštine, ali da se ipak ne može prihvatiti pre korekcije, jedan broj odbornika, uglavnom iz odborničkih grupa stranaka koje su predložile dotične direktore JKP, insistirao je na usvajanju odluka, ali se većina odbornika založila za principijelno poštovanje ranije donetih skupštinskih odluka i zaključaka. Zbog toga je većina i glasala protiv, saglasnost nije data i zaključeno je da se o cenama usluga „Vodovoda” i „Čistoće”, po njihovom usklađivanju, ponovo raspravlja na narednoj sednici Skupštine za 10-ak dana. Sa tim se saglasio i direktor Tufegdžić, uz konstataciju da će ,,Čistoća” „kad je već čekala dve i po godine, sačekati i tih nekoliko dana i neće propasti”.

TAKSI POD KONTROLOM
   Šira rasprava na sednici vođena je o još nekoliko pitanja. Odbornici su jednoglasno usvojili Odluku o auto-taksi prevozu putnika, sa tri amandmana odbornika Janeza Janićijevića (SRS). Ovom Odlukom, u 39 članova, napokon se detaljnije uređuje auto-taksi prevoz putnika u opštini Kraljevo. Propisuju se uslovi za obavljanje delatnosti, način rada taksi prevoznika, organizacija ove vrste prevoza i taksi stajališta (po posebnom programu), vođenje evidencije taksi prevoznika, nadzor nad njihovim radom i kaznene odredbe za slučaj kršenja Odluke (novčane sankcije od 5.000 do 100.000 dinara).
   Usvojenim amandmanima odbornika Janićijevića pooštreni su uslovi za obavljanje ove delatnosti i kontrola taksi prevoza u Kraljevu. Prema tekstu amandmana, taksi vozilo ne može biti starije od osam godina, mora biti registrovano na teritoriji opštine Kraljevo, vozač mora imati vozačku dozvolu staru najmanje tri godine, potvrdu o obavljenom lekarskom pregledu ne stariju od godinu dana, potvrdu o obavljenom tehničkom pregledu (šest meseci) i obavljenom estetskom pregledu vozila (jednom godišnje) koji obavlja nadležni opštinski inspektor, o čemu je dužan da izda dozvolu. U raspravi je, inače, istaknuto da u Kraljevu postoje registrovana samo 54 taksi vozila, a da ulicama ovog grada krstari bez potrebne kontrole više od 300.

KAFIĆI DO PONOĆI
   Većinom glasova doneta je Odluka o radnom vremenu u trgovinskim, zanatskim i ugostiteljskim objektima, sa amandmanima OG DSS. Prema tekstu Odluke, ugostiteljski objekti tipa restoran, kafana, bife, picerija, kafe, kafe-poslastičarnica i diskoteka imaju radno vreme od 06.00 do 23.00 sata u periodu od 15. oktobra do 15. aprila (zimsko vreme) i od 06.00 do 24.00 sata u periodu od 16. aprila do 14. oktobra (letnje radno vreme). Noćni, dansing i kabare barovi imaju radno vreme do 2 u zimskom i 3 sata posle ponoći u letnjem periodu, a hoteli, moteli, prenoćišta i ugostiteljski objekti na železničkoj i autobuskoj stanici i magistralnim putevima a izvan naseljenog mesta non-stop (00,00-24,00 sata). Ugostiteljski objekti u stambenim zgradama kolektivnog stanovanja radiće od 6 do 22 zimi i od 6 do 23 sata leti, s tim što se uz saglasnost skupštine stanara dotične zgrade to vreme pomera za po jedan sat. Pekarske zanatsko-ugostiteljske radnje moćiće da rade od 6 do 24, petkom i subotom od 06,00 do 01,00, a u stambenim zgradama od 6 do 23 sata, letnje bašte od 6 do 24, sportske kladionice sa registrovanim ugostiteljskim objektima od 6 do 23. Izuzetak su proslave matura, jubileja, svadbi i ispratnica kada radno vreme može biti i duže, najduže do 04,00 sata i novogodišnji praznici - non-stop. Amandmanom OG DSS diskoteka je prebačena iz grupe barova u grupu restorana.
   Radno vreme prodavnica prehrambenih proizvoda, marketa i diskonta ograničeno je svakog radnog dana osim nedelje na 7-20 sati, neprehrambenih proizvoda 7-12 i 17-20, a dragstora non-stop (00,00-24,00 sati). Pijaca u Beogradskoj ulici ima radno vreme od 6-19 leti, petkom 4-17 i 6-17 zimi, s tim što stočna pijaca ima radno vreme petkom od 00,00 do 09,00, a kvantaška od 06,00 do 20,00 časova (svakog radnog dana). Nije prihvaćen predlog OG SRS da stočna pijaca ima radno vreme petkom u jutarnjim i prepodnevnim satima.
   Najzad, zanatske radnje imaju radno vreme svakog radnog dana od 8 do 13 i 17 do 20 sati, subotom od 8-15 sati, servisi za domaćinstva od 8-12 i 17-20 (subotom od 8 do 15), video klubovi i radnje za zabavu od 13 do 21, subotom i nedeljom od 11 do 22 sata, a data je i „specifikacija“ i za ostale tipove zanatskih i sličnih objekata.

OSTALE ODLUKE
   Odbornici su usvojili i Odluku o poveravanju poslova iz oblasti stambene izgradnje za socijalno stanovanje (izbeglice i raseljena lica u kolektivnom smeštaju i socijalno ugroženo lokalno stanovništvo) Javnom preduzeću za stambene usluge „Kraljevo“ i Odluku o izmenama i dopunama Odluke o pravima u socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti građana kojom se određuju sredastva (naknada) za rad domaćina u visini dva i po iznosa socijalnie sigurnosti za porodicu sa četiri člana, prema rešenju Ministarstva, uvećana za iznos doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Na ovaj način, kako je obrazloženo, stvaraju se uslovi za realizaciju Sporazuma o projektu „Socijalno stanovanje u zaštićenim zonama“ u koji je uključeno Kraljevo sa još šest opština u Srbiji, a koji se realizuje donatorskim sredstvima.
   Na sednici je usvojena i veoma važna Odluka o lokalnom ekološkom akcionom planu (LEAP) opštine Kraljevo, kao i Odluka o izmenama i dopunama Odluke o Opštinskoj upravi opštine Kraljevo (usklađivanje sa zakonima iz oblasti ekologije i poveravanje poslova Odeljenju za inspekcijske poslove - Odseku za LEAP) kojima se stvaraju materijalne, prostorne i kadrovske pretpostavke za realizaciju ovog najznačajnijeg projekta i ukupnu aktivnost u zaštiti životne sredine u kraljevačkoj opštini. Usvojenim izmenama i dopunama Odluke o Opštinskom javnom pravobranilaštvu propisano je da se postavljena lica u ovom organu po prestanku funkcije raspoređuju na radna mesta shodno stručnoj spremi u Opštinskoj upravi (nije prihvaćen predlog da se po isteku mandata vraćaju u „firme“ i institucije iz kojih su došli-postavljeni). Prihvatajući zahtev mesnih zajednica, odbornici su takođe usvojili odluke o donošenju plana detaljne regulacije za izgradnju groblja u Čibukovcu, Konarevu i Ribnici, uz primedbu i predlog OG SRS da takve urbanističke planove treba doneti i za sva ostala groblja u opštini i sprečiti „unosnu“ trgovinu grobnim mestima od vlasnika tih mesta i okolnog zemljišta.
   Odbornici su, uz kritičke opaske predlagača odbornika Milana Stevanovića (NS) zbog neisplaćenih premija i penzija poljoprivrednicima i nekontrolisanog uvoza agrarnih proizvoda, usvojili i Odluku o finansijskoj podršci poljoprivrednim proizvođačima i Program korišćenja korišćenja sredstava za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje za 2005. godinu. U raspravi je ocenjeno da „agrarni budžet“ opštine u iznosu od šest miliona dinara nije dovoljan, ali da je samo prvi korak u podsticanju strateškog razvoja poljoprivrede i apelovano na skupštinsku komisiju da pravično raspodeli odobrena sredstva proizvođačima.
   Doneto je i više „kadrovskih“ odluka koje se odnose na promene u upravnim odborima javnih preduzeća i ustanova.

SOLIDARNOST
   Na predlog odbornika Vojislava Janićijevića (SRS), doneta je odluka da odbornici SO Kraljevo, kao vid solidarnosti, uplate jednomesečnu odborničku zaradu za poplavljena područja u (istočnoj) Vojvodini.

KOMISIJA ZA OKTOBAR I NOVEMBAR
   Na predlog OG SPS, obrazovana je skupštinska Komisija za obeležavanje 14. oktobra i Dana oslobođenja Kraljeva od fašističkog okupatora (29. novembar). Za predsednika Komisije imenovan je dr Radoslav Jović, za zamenika predsednika Dejan Milović i za članove Miljko Četrović, Milomir Šljivić, Milan Vuković, Miša Milosavljević, Jovan Nešović, Ljuba Radeta i Nedeljko Gizdavić.

STRANAČKE AKTUELNOSTI

U OPŠTINSKOM ODBORU DSS KRALJEVO ZADOVOLJNI ISHODOM 12. SEDNICE SO KRALJEVO
Usklađivanje javne potrošnje

   • Na 12. sednici Skupštine opštine donete značajne odluke za grad i opštinu • Po oceni DSS, cene usluga i plate u javnim preduzećima ne mogu da se povećavaju iznad rasta cena na malo u prošloj godini zbog primedbi građana i idući u susret novom Zakonu o kontroli cena usluga

   U osvrtu na upravo završenu 12. sednicu Skupštine opštine Kraljevo, na konferenciji za novinare održanoj u utorak, predstavnici Opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije (OO DSS) istakli su da je „ovo bila jedna od važnijih sednica opštinskog parlamenta“. Pre svega, jer su na njoj razmotrene dve veoma važne tačke: izveštaji o radu i finansijskom poslovanju u 2004. i programi poslovanja opštinskih javnih preduzeća i javnih ustanova za 2005. godinu.
   - Mi izražavamo veliko zadovoljstvo zato što su usvojeni svi izveštaji o radu za prošlu i programi poslovanja za ovu godinu javnih opreduzeća i ustanova. Ono što nas kao članicu vladajuće koalicije posebno raduje jeste da su „prošla“ dva javna preduzeća na čijem su čelu direktori postavljeni ispred DSS-a. To su Direkcija za planiranje i izgradnju „Kraljevo” i JKP „Pijaca” Kraljevo. Posebno želimo da istaknemo da naš predlog, ali i zajednička zasluga, jeste zaključak, na predlog prof. dr Vladana Karamarkovića, inače našeg odbornika, da se plate i cene usluga u JP i JU ne smeju povećavati iznad rasta cena na malo do kraja 2004. godine. Kada govorimo o rastu cena, one se koriguju od dana prethodnog poskupljenja, bilo da se dogodilo 2002, 2003. ili 2004. godine, ali zaključno sa 31.12.2004. godine. Plate ne smeju da se povećavaju iznad stope rasta cena na malo, upravo zbog primedbi, ne samo u Kraljevu, već i u drugim opštinama, da su primanja u javnim preduzećima i ustanovama dosta visoka - rekao je Miša Milosavljević, šef Odborničke grupe DSS Kraljevo, naglasivši da se ovim ide i u susret najavljenom novom zakonu o kontroli javne potrošnje (u svim javnim preduzećima u državi).
   Milosavljević je pojasnio i da upravo iz ovog razloga nisu prošle novopredložene cene „Čistoće” i „Vodovoda”, jer nisu bile usklađene sa rastom inflacije i zahtevom iz usvojenog zaključka na skupštinskom zasedanju. nova sednica Skupštine opštine, na kojoj će se ponovo razmatrati predlog povećanja cena usluga „Čistoće” i „Vodovoda”, najverovatnije će se održati početkom juna. On, međutim, nije mogao da odgovori da li će na dnevnom redu te sednice biti i rebalans budžeta opštine za 2005. godinu, jer je taj predlog u nadležnosti predsednika opštine.

RAZLIKE U PLATAMA
   Zamoljen da prokomentariše podatak i paradoks koji se čuo u raspravi da PK i NK radnici u nekim opštinskim javnim preduzećima, na primer u „Čistoći“, imaju plate (više od 18.000 dinara) veće od lekara ili diplomiranog novinara, a ta preduzeća traže povećanje cena usluga, Miša Milosavljević je rekao:
   - Naravno da se ne slažemo sa tim, u pravu ste. Ovde je u pitanju jedno javno preduzeće, kao što su i „Ibarske novosti“ javno preduzeće. Mi smo kao članica vladajuće koalicije dali podršku i „Čistoći” i „Ibarskim novostima”. Naravno, ne možete sada da propišete i izjednačite te zarade. Mi samo vama želimo da budete plaćeni onoliko koliko zaslužujete i to je obaveza svih nas.


KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA DS KRALJEVO
Vladajuća koalicija - nejedinstvena i neefikasna

   • Po oceni predstavnika OO DS Kraljevo, vladajuća kraljevačka koalicija još jednom u Skupštini opštine pokazala nejedinstvo i neefikasnost u radu • Odbornici DS glasali protiv odluke o povećanju cena usluga u „Čistoći” i „Vodovodu”, kao novom teretu za građane

   Upravo završenoj sednici Skupštine opštine Kraljevo Demokratska stranka (DS) prisustvovala je sa svim svojim odbornicima i učestvovala u radu, ali se još jednom uverila da je lokalna vladajuća koalicija nejedinstvena i neefikasna - rečeno je na konferenciji za novinare kraljevačkog Opštinskog odbora te stranke održanoj pre dva dana.
   - Naime, kod glasanja o pojedinim odlukama pokazalo se da vladajuća koalicija nema zajednički niti jasan stav, kao i kod nekih ranijih odluka. Ma koliko se mi trudili da konstruktivno pristupamo sednicama i da kao konstruktivna opozicija doprinesemo i pohvalimo ono što je eventualno dobro u radu i u predlozima vladajuće koalicije, ovog puta nikako nismo mogli kao opoziciona stranka da glasamo za povećanje cena usluga u nekim javnim preduzećima, cena čistoće i cena vode kad je u pitanju. Ovo zato što smatramo da se u radu javnih preduzeća ne može oslanjati samo na povećanje cena i tražiti izlaz u tome za rešavanje sopstvenih problema. Pogotovu ne u kontekstu činjenice da građani ne žive baš dobro, da nemaju visoka primanja, oni koji su zaposleni, a da je veliki broj i nezaposlen - istakao je Dragan Bogdanović, zamenik predsednika OO DS Kraljevo.
   Po Bogdanovićevim rečima, DS kao opoziciona stranka ne može da utiče na promenu lošeg stanja drugačije nego što radi u ovom trenutku. On je naglasio da DS, onoliko koliko može, pokušava da nešto uradi i pomogne građanima.

IZBORI I PONUDE
   Dragan Bogdanović je naglasio i da je jedini izlaz za efikasniji rad lokalne samouprave u Kraljevu raspisivanje novih lokalnih izbora za koje je DS spremna, uz uverenje da će uskoro iz opozicije preći u vlast. on je rekao i da DS i sada ima „ozbiljne ponude od pojedinih članica vladajuće koalicije u Kraljevu da uđe u lokalnu vlast, ali da ne želi da u toj vlasti bude samo brojka, već da preuzme punu odgovornost za njeno bolje funkcionisanje”.

SKUPŠTINSKI ODBOR ZA KOSOVO I METOHIJU U POSETI KRALJEVU - piše Rajko Sarić
Prioritetni zadatak - povratak

   Članovi Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije, Veljko Odalović, Dragan Lazić, Filip Stojanović, Dragan Žikić, Milorad Todorović i Radoslav Bulut, te Zoran Petrović iz Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, u utorak su boravili u Kraljevu. Najpre su u Skupštini opštine razgovarali sa predsednikom opštine dr Radoslavom Jovićem i opštinskim poverenikom za izbeglice Slobodanom Stanišićem.
   Predsednik opštine je podsetio na činjenicu da su hiljade raseljenih sa Kosmeta ostali u Kraljevu verujući da će se zbog blizine granice sa pokrajinom, kada započne proces povratka, lakše vratiti svojim domovima. Od tada je prošlo šest godina, a održivi povratak nije ostvaren, dok je, sa druge strane, infrastruktura Kraljeva ostala opterećena i bez potrebne pomoći države.
   - Tek od ove godine imamo značajnija ulaganja države u našu opštinu, ali su lokalnoj samoupravi i dalje ostali problemi smeštaja velikog broja dece u školama, povećane nezaposlenosti, zagušenja saobraćaja, nedostatak vode za piće i drugi - rekao je dr Jović naglašavajući da je za izbegličku populaciju već napravljeno 30-ak stanova, a da će HABITAT za istu kategoriju stanovništva i socijalno ugrožene porodice izgraditi još 90.
   - Izgradnjom stanova stvoriće se uslovi za zatvaranje kolektivnih centara. Prvenstveno mislim na Matarušku Banju koja je, umesto turističkog centra koji bi opštini donosio značajnu dobit, postala kolektivni centar. Na sve stare probleme nadovezao se i problem propadanja velikih privrednih sistema kao što su ,,Magnohrom”, Fabrika vagona, ,,Jasen”, ,,Hladnjača” i drugi - istakao je dr Jović i izrazio zabrinutost za demografska kretanja u Srbiji, za bilošku obnovu zemlje:
   - U Kraljevu, na primer, nemamo problema sa Albancima, sa nasiljem i terorizmom, ali imamo problem konstantnog smanjenja broja stanovnika. Bez obzira na bogatu istoriju, na Žiču, Studenicu, Ravanicu i Gračanicu, ako ostavimo prazan prostor, izgubićemo teritoriju.
Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Veljko Odalović podsetio je da su Srbi sa Kosmeta u Kraljevo masovnije počeli da se doseljavaju još osamdesetih godina prošlog veka u vreme jakog delovanja separatista u pokrajini.
   - Na području Ribnice i drugih naselja u Kraljevu proterani sa Kosova su, tražeći sigurnije mesto za život, kupovali placeve i gradili kuće u koje su se smestili 1999. godine. Država se danas aktivno uključila u rešavanje pitanja Kosova i Metohije, prvenstveno na održiv povratak koji će narednih meseci biti intenzivniji u sredinama koje se graniče sa sadašnjim srpskim naseljima. Međunarodna zajednica je pokrenula jedan točak kojim se pokušava doći do konačnog rešenja statusa Kosova jer je i međunarodnim faktorima postalo jasno da je nemoguće realizovati ideju nezavisnog Kosova koja je Albancima obećana u vreme NATO bombardovanja. Dakle, nezavisnost Kosova nije prioritet, prioritet je povratak raseljenog stanovništva - tvrdi Odalović naglašavajući da se, od 250.000 proteranih, u proteklih šest godina na Kosmet vratilo 12.000, od čega 5.800 Srba.
Prema oceni Odbora za Kosmet, u pokrajini nisu ispunjeni standardi koji su proizilazili iz Rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma, a poslednji tragični događaji bili su marta prošle godine, kada smo imali veći egzodus, čime 50.000 mirovnjaka nije opravdalo očekivanje u vidu ,,slobode za sve”.
   - Od dolaska mirovnjaka na Kosovu je ubijeno više od 1.000 lica, 800 ih je nestalo, a sada se na mnogim lokalitetima otkrivaju masovne grobnice na koje smo ukazivali još 2000. godine - rekao je Odalović i kritikovao poteze Gorana Svilanovića, bivšeg šefa diplomatije, koji se jasno založio za nezavisno Kosovo, čime je pokušan raskol među srpskim političkim jedinstvom po pitanju Kosova.
   Članovi Odbora su imali i susret sa predstavnicima udruženja koja okupljaju raseljene, a upriličena je i poseta jednom broju kolektivnih centara kako bi se sačinio što detaljniji i verodostojniji izveštaj Savetu ministara, Vladi Srbije i koordinacionom centru.
   Raseljeni su, kao i mnogo puta do sada, izrazili nameru da se masovno vrate na Kosovo, ali međunarodne mirovne snage najpre moraju da preduzmu mere iz svoje nadležnosti i da obezbede punu sigurnost, kako za povratnike, tako i za njihovu imovinu.

DVA DANA SA ČETNICIMA - OD SAVA CENTRA DO RAVNE GORE - piše Ivan Rajović
Samo pomireni možemo naći mesto u Evropi

   • U beogradskom Sava centru održan je Peti sabor SPO, po mnogo čemu istorijski skup koji u velikoj meri može da odredi dalju sudbinu ove stranke, ali i cele Srbije. Potom je na Ravnoj gori obeležena godišnjica pobede nad fašizmom

   Sredina maja ove po mnogo čemu burne godine bila je obeležena četnicima. Počelo je usvajanjem Zakona kojim se rehabilituje ravnogorski pokret Dragoljuba Mihailovića, nastavljeno tradicionalnim obeležavanjem Dana pobede nad fašizmom na Ravnoj gori, a između i posle svega - još dosta toga. A samo dan pre skupa na Ravnoj gori zakazan je Peti sabor SPO u Sava centru u Beogradu. Po mnogo čemu istorijski skup koji je u velikoj meri trebalo da odredi dalju sudbinu ove stanke, ali i cele Srbije, budući da je lider SPO istovremeno i ministar inostranih poslova SCG. U skladu sa tim je promovisan i novi slogan stranke koja je od početka svog delovanja važila za ,,buldožer" demokratskog napretka Srbije.
   Na odredište krećemo raspoređeni u dva autobusa ukrašena znamenjima stranke i, naravno, Vukovim posterima. Dominira slogan: ,,Novi zadatak Evropa!" Shvata ga ko kako ume i kako mu se sviđa. Delegati, njih više od sedamdeset, vidno uzbuđeni i svečano dostojanstveni. Novinari i snimatelji, ukupno četvoro, profesionalno ozbiljni pred težinom zadatka koji nas očekuje. Krećemo, ali već posle dvadesetak kilometara zaustavlja nas policija. Kao u vreme najžešćeg obračuna sa Miloševićevim pristalicama. Jedan od policajaca, i pored spiska putnika koji mu je dat na uvid, ulazi i zahteva da mu se pokažu lične karte. Ne objašnjava zašto, ali izuzima dame. One mu nisu sumnjive. Prati likove, detaljno i stručno, proverava njihovu sličnost u stvarnosti, kao da traži Budalu, Šiptara ili Pacova. Mnogo puta sam bio predmet takvog pogleda. Čuvar reda mi prilazi. Dajem mu ispravu. Gleda pažljivo, pa kaže:
- Ovde je brada crna, a tamo bela.
- Da - odgovaram - mi džovani se farbamo kad krenemo za Beograd.
Osmehuje se kiselo i nastavlja. Šljivo, vođa puta, reaguje dosta bučno i nervozno. To mu je ostalo iz onog vremena, pre demokratije, kad su policajci bili na strani vlasti. Ne shvata da su ovi sada naši. Valjda zbog toga policajac ne uzvraća onako kako bi se očekivalo. I pošto među delegatima Petog sabora SPO nije našao ono što je tražio, izlazi prilično nezadovoljan. Čovek u plavom još nije shvatio da najgori ološ ovde hoda slobodno i vozi se skupim kolima, a ne olupinama dotrajalih autobusa.

SVI, SVI, SVI…
Pred Centrom ,,Sava" neopisiva gužva. Hiljade sledbenika Vuka Draškovića iz svih gradova Srbije čekaju trenutak da još jednom iskažu poverenje svome šefu. U sali dekor sasvim u skladu sa pomenutim sloganom. Na ogromnom video-bimu vijori se bledo plava stranačka zastava, a na nekoliko manjih filmski zapisi iz petnaestogodišnjeg delovanja stranke i njenog lidera. Ulazak Danice i Vuka biva propraćen gromoglasnim i petnaest godina ponavljanim ,,Vuče, Vuče" i ,,svi, svi, svi". Atmosfera kao iz najboljeg perioda SPO i pored toga što su dojučerašnji najbliži Vukovi saradnici u istom trenutku osnivali novu stranku na Ravnoj gori. Ali više od tri hiljade delegata ne zaboravlja ni Danicu. ,,Dano, Dano", kliču, a Danica diže ruke sa ispružena tri prsta i pozdravlja ih srdačno. Jedan od delegata ide i korak dalje. Pošto se javio za diskusiju, posle vatrenog govora, a sa namerom da objasni zasluge Danice Drašković u okviru SPO i poštedi je kritika zlonamernih partijskih drugova, sada već bivših, nadahnuto i gromko recituje: ,,Da je devedesetih bilo više Dana, ne bi brzih dana bilo Slobodana.” Frenetičan aplauz, i opet klicanje. Dana ustaje i ponovo maše. Vuk objašnjava kako vidi naš put u Evropu, a onda se pristupa radnom delu i glasanju za novog predsednika i potpredsednike stranke. Jedini kandidat je Vuk Drašković, koji je izrazio žaljenje što su njegovi oponenti, odnosno oni koji su poželeli da budu drugi Vuk, povedeni obećanjima i parama Velje i Bogoljuba, pobegli sa crte. Naravno, sa nešto manje od 100 posto glasova Vuk biva izabran za novog predsednika. Jedan od delegata, govoreći pre toga, objasnio je da Vuk nije samo kandidat, da je on simbol, a da sa simbolima treba i postupati onako kako zaslužuju, a zaslužuju poštovanje. Svi prisutni dele njegovo mišljenje. Novi - stari predsednik je opet na čelu, a pred nama put u Evropu, tamo gde nam i jeste mesto i pored, kako reče Vuk, Miloševićevog korova koji ni izbliza nije počupan u onoj meri u kojoj je to bilo neophodno.

SABOR NA RAVNOJ GORI
   Vraćamo se kući. Atmosfera je malo opuštenija i skromno slavljenička. Nađe se i poneko pivo, tek da se proslavi očekivana pobeda. Negde oko Stepojevca u susret nam dolazi autobus oblepljen posterima lidera otcepljenog krila SPO, direktno sa Ravne gore. I oni su obavili svoje. Kratkotrajna iznenadna i burna obostrana reakcija, pre će biti podsmeh, reklo bi se. Ali to je Srbija na putu za Evropu, a gotovo ista kao i pre 60 godina. Ili se to zove demokratija, ko će ga znati? U Kraljevo stižemo kasno, tek da malo predahnemo pred put na Ravnu goru, gde bi trebalo da nas očekuje konačno pomirenje dva antifašistička pokreta i još jedan raskol sledbenika ideologije čiča Draže.
   Za razliku od prethodnog, dan je siv i kišovit. Konvoj autobusa, već tradicionalno ukrašenih zastavama i posterima, kreće ka spomeniku prvom gerilcu u porobljenoj Evropi. U svakom od autobusa, pre bi se reklo davno rashodovanih skalamerija, poneki preživeli ravnogorac sa šajkačom i kokardom. Ima i pića, a i pesama, četničkih dakako.
   Na Ravnoj gori sabor već uveliko traje, valjda još od prethodnog dana. Veliki je broj onih koji su rešili da proprate oba skupa, što zbog neodlučnosti, a što zbog opijenosti ovim legendarnim mestom nad kojim, pored spomenika Draži i prelepe crkve, dominiraju zastave država saveznica iz Drugog svetskog rata i srpske trobojke, naravno. Nad mnoštvom okupljenog naroda uglavnom obeležja SPO, ali i nekoliko crnih zastava sa mrtvačkim glavama. Uparađeni četnici, u punim ratnim uniformama, šetaju na sve strane. Pojedini su se toliko uživeli u svoje uloge kao da su čitave godine čekali dan kada će sebi dozvoliti da se ponašaju shodno svom ideološkom opredeljenju, ravnogorci koji su konačno dočekali ostvarenje svog šest decenija dugog sna. Ima i onih koji su iskoristili priliku da promovišu svoja politička i nacionalistička ubeđenja koja nemaju nikakve veze sa ravnogorcima, a ni sa zacrtanim putem u Evropu, kojem bi trebalo da prethodi pomirenje četnika i partizana. Tako se na jednom mestu nalaze posteri i literatura slavnih četnika, istorijskih ličnosti, Vuka Draškovića, ali i haških optuženika. Čitava planina miriše na pečenu jagnjetinu i prasetinu, a pivo se toči u odgovarajućim količinama. Naročito lepo deluju mlade četnikinje sa šubarama ili šajkačama ukrašenim kokardama. Mladost ovom decenijama potiskivanom i ocrnjivanom simbolu četništva daje sasvim drugačije, pitomije, ljudskije i modernije značenje. Simbol nacionalne prepoznatljivosti, može se reći. Pod šatrama puno, pije se i jede, peva i razgovara, ovoga puta u organizaciji države i pod zaštitom narodne milicije. Koloni policajaca, koja žuri da spreči jednog od provokatora da iseče jarbol sa američkom zastavom, grupa momaka u uniformama Jugoslovenske vojske u otadžbini pijano dobacuje: ,,Av, av, av.” Policajci se smeškaju, oni samo rade svoj posao, ne pokušavajući verovatno da shvate Srbiju u kojoj su, koliko do juče, imali sasvim drugačije zadatke kada su u pitanju posetioci Ravne gore u ovo doba godine.
I mimo očekivanja skup je protekao bez državnih zvaničnika, predstavnika drugih stranaka, osim ministra inostranih poslova Vuka Draškovića. Govoreći, ovoga puta kao predstavnik države i državne zajednice, Drašković je još jednom rasvetlio ulogu ravnogorskog pokreta, naglasio da su i četnički i partizanski pokret bili antifašistički, da su sukobi uzroci naše nesreće i da samo pomireni možemo naći mesto među modernim državama.

POMIRENjU NIKAD KRAJA
   U modernom izložbenom prostoru otvorena je izložba dokumenata i do sada neobjavljivanih fotografija Draže Mihailovića. Tu je legendarni Čiča i kao voštana figura. Pred ulazom neopisiva gužva. Svi bi da uđu i nema tolerancije, čak ni prema onima sa malom decom. Srbi su definitivno netolerantan narod, a ono što im se dešava logičan je proizvod baš te karakterne osobine. To je ono što se ovde moglo zaključiti, i pored toga što je očigledno da i večite srpske deobe imaju svoj vek trajanja. Poštovaoci Draže Mihailovića imali su još jednu priliku da pod okriljem Ministarstva za kulturu i informisanje, ovoga puta zvanično i legalno, odaju poštu svom idolu. Takav spektakl očigledno nije doneo očekivano zadovoljstvo. Naprotiv, čini se da je sve bilo mnogo uzbudljivije dok je to bilo zabranjeno i dok su oni koji su učestvovali u postavljanju spomenika bili neretko i pendrekovani. Danas je izvojevana velika pobeda i obelodanjena decenijama sakrivana i krivotvorena istina. Draža je to zaslužio. A što se svih ostalih tiče, bar u trenutku kada se sve to dešava, čini se da se u suštini ništa nije promenilo. Možda je ovo otkrovenje, koje još nije donelo očekivano i masovno pomirenje, došlo suviše kasno. Možda se preko Ravne gore teško može u Evropu, ali je sigurno da se sa ovim zatamnjenim delom naše istorije nije moglo nikuda. To dokazuje sve ono što smo preživeli od rata naovamo i mesto na kojem se sada nalazimo na lestvici civilizovanih naroda.
   Ostavljamo Ravnu goru, srpski Vudstok, kako je neki zovu. Iz mnogobrojnih šatri trešti muzika. Pivo se toči, pečenje se krčmi, zastave se vijore pod oblačnim nebom Ravne gore, a na beskrajnim tezgama suveniri kakvi se samo ovde mogu naći, od kame do majica na kojima piše ,,Jebeš zemlju koja Čiču nema". Sada ga ima, a i on nas, ovakve kakvi jesmo, a nismo baš sjajni. No, ko zna, možda jednoga dana ipak i od Topole pa do Ravne gore bude zemlja srećnih ljudi, a to, pre svega, zavisi od nas samih.

SUBOTA NA RAVNOJ GORI - piše Verica Nikolić
Da se otadžbina uspravi i uđe u evropsku porodicu

  Veroljub Stevanović: “Dajte da se zareknemo da ćemo se ujedinjavati.”
Velimir Ilić: “Jedan lobi koji je došao iz Bijelog Polja hteo je da gospodari Srbijom.”

   Nova Srbija i deo Srpskog pokreta obnove koji podržavaju Veroljuba Stevanovića i Vojislava Mihajlovića, organizovali su u subotu na Ravnoj gori Sabor ujedinjenja. Skupu je prisustvovalo oko 10.000 ljudi. Odlazak Kraljevčana na Ravnu goru organizovao je Opštinski odbor Nove Srbije.
   Obraćajući se prisutnima, bivši potpredsednik SPO-a Vojislav Mihajlović je istakao:
   - Nastavljamo osnivanjem i proglašenjem nove političke stranke ,,Srpskog demokratskog pokreta obnove", u koju pozivamo sve one koji su odani đeneralu Mihailoviću i nacinalno demokratskim načelima. Kao što je đeneral Mihailović znao da 1941 godine prepozna nacinalni interes, tako i mi danas sa Ravne gore šaljemo poziv svim srpskim patriotama da nam se priključe i da sa drugim strankama iste orijentacije uspravimo otadžbinu našu i legalnim putevima je uvedemo u krug proširene evropske porodice.
   Mihajlović je naglasio da ti putevi ne smeju zarad vlasti i pljačke sopstvenog naroda da skreću ni krajnje levo, ali ni da lutaju krajnje desnom stranom.
   - S narodnom voljom i narodnjačko-demokratskim raspoloženjem drugih naroda valja nam kroz desni centar strpljivo, ali trijumfalno proći, kroz kapiju sadašnje moderne Evrope - dodao je Vojislav Mihajlović na kraju svog obraćanja.
   Doskorašnji potpredsednik SPO-a i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, na Ravnoj gori je optužio pojedince da su zbog ličnih interesa obrukali narod i SPO:
   - Radujemo se zbog toga što odoše od nas oni kojima nikada nije bilo mesto među nama, oni koji u svom srcu i duši nisu imali ideju Ravne gore. I dobro je da se ovo dešava. Odvaja se žito od kukolja. Ja vas molim da, zbog svih ovih 15 godina, koji su zbog tog kukolja rasuti, otišli, budu vraćeni. Dajte da se zareknemo da ćemo sve njih videti sledeće godine ovde i da ćemo se ujedinjavati.
   I lider Nove Srbije i ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić u svom govoru oštro je osudio pojedince iz vrha SPO-a:
   - U današnjoj Skupštini Srbije sedi 117 poslanika koji su nekada bili članovi Srpskog pokreta obnove. Oterani su zato što nisu hteli da slušaju jedan lobi koji je došao iz Bijelog Polja i koji je hteo da gospodari Srbijom. Ali mi smo tu, i okupićemo se ponovo i Nova Srbija i onaj deo čestitih i poštenih ljudi iz SPO-a i sve pošteno i čestito iz cele Srbije. Moramo krenuti zajedno, jer je to jedini način da svima nama bude bolje.
   Na Saboru ujedinjenja na Ravnoj gori govorili su Novica Stanojević, potpredsednik Srpske narodne stranke Crne Gore, i Radmilo Romčević, jedan od prvih potpredsednika SPO-a.
   Skup na Ravnoj gori organizuje se od 1990. godine. Ove godine skup je održan u dva dana sa različitim organizatorima.
Posetioci Ravne gore oštro osuđuju ove podele.
   Nikola Račić, iz sela Godačica kod Kraljeva, ima 71 godinu, i svake godine dolazi na Ravnu goru.
   - Ovo je najveća sramota za srpski narod, i meni se lično ne sviđa to što je skup organizovan u dva dana. Dosta nam je bilo podela. Sećam se da je nekada malo ljudi smelo da dođe na Ravnu goru. Međutim, sada se narod oslobodio.
   - Ravna gora je jedna i Draža je jedan, međutim, sada se pojavilo dosta ravnogorskih pokreta, a to ne valja - kaže nekada najmlađi ravnogorac, Miodrag Starčević iz sela Dragobraća kod Kragujevca.
   Na skupu je bilo ravnogoraca iz Srbije, Crne Gore, Vojvodine i Republike Srpske. Sa centralnog razglasa, postavljenog na bini ispod spomenika četničkom vođi u Drugom svetskom ratu Draži Mihailoviću, slušale su se četničke pesme ,,Spremte se, spremte, četnici" i ,,Od Topole pa do Ravne gore", itd.
   Na bezbroj štandova prodavane su majice i drugi suveniri sa likovima Draže Mihailovića, Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

DR SLOBODAN VUKSANOVIĆ, REPUBLIČKI MINISTAR PROSVETE I SPORTA, U POSETI KRALJEVU - piše Bojana Milosavljević
Četiri reformska zadatka

   • Prošlog petka ministar prosvete i sporta u Vladi Republike Srbije, dr Slobodan Vuksanović, susreo se u Kraljevu sa direktorima svih osnovnih škola sa područja opština Kraljevo i Aleksandrovac. Razlog posete bio je velikodušan gest ljudi dobre volje, koje je pronašlo i animiralo samo ministarstvo: svakoj osnovnoj školi poklonjena su po dva kompjutera sa pratećom opremom. Osavremenjivanje našeg školskog sistema na ovaj način ministar i njegov tim smatraju prvim reformskim zahtevom na putu naše prosvete u integraciju sa ,,evropskom porodicom"

   Svoj poduži ali zanimljiv monolog ministar Vuksanović započeo je, za Kraljevo, lepom vešću: osim što su svakoj osnovnoj školi naše i aleksandrovačke opštine na dar doneta po dva kompjutera, ministar je obznanio i detalj iz investicionog ugovora - poklona od Evropske zajednice, vrednog 25 miliona evra - o izgradnji osam škola u Srbiji: jedna od njih, za tri miliona evra, biće sagrađena i u Kraljevu (sa korisnom površinom od 3.000 kvadratnih metara). To će biti buduća Medicinska škola. Izlaganje ministra obuhvatilo je potom četiri ključne oblasti koje uveliko sprovodi njegov tim: kompjuterizacija škola, pospešivanje učenja stranih jezika, za koje su Srbi, kako znamo, vrlo talentovani, masovni sport kao ključni metod vaspitavanja mladih i bezbednost dece. Sve to sa podjednakom važnošću.

KORNJAČA BRŽA OD GEPARDA
Nijednom negativnom rečju ministar Vuksanović nije se osvrnuo na prethodne kolege u Ministarstvu prosvete i sporta, ali je o sadašnjem stanju reformskih zahvata u ovoj vitalnoj društevnoj sferi rekao:
- Završena je priča o tome da li kod nas u prosveti ima reformi ili su one stale. Niko u svetu vam ne bi dao 25 miliona evra, ako nije procenio da srpska prosveta vredi, da se u njoj radi pravilno i odgovorno, baš kao u civilizovanom svetu. Najlepše u ugovoru potpisanom sa Evropskom unijom je što će jedna od tih osam škola biti izgrađena u Kraljevu. Sporazum je potpisan, izgradnja počinje ovog leta i u roku od godinu i po dana od potpisivanja ugovora, sve škole treba da budu završene. Zadovoljan sam što svome gradu, Kraljevu, u kojem me i danas presreću ljudi i kažu mi da su bili učenici moje majke, mogu da ostavim nešto tako dragoceno i lepo, kao što je nova škola, jer sam kao ministar mogao da delimično utičem na plan ovog ugovora, ali, srećom, nije bilo potrebe, jer je Kraljevo bilo na listi tih donatora.
O nameri da sve škole u republici opreme bar po jednom kompjuterskom učionicom, dr Vuksanović kaže:
- Taj posao nam za sada odlično ide. Novac nije iz buyeta, jer je on tužno mali, kao i njegove rezerve. U ovom vremenu mi iz prosvete treba da se pokažemo kao pravi domaćini, modernije rečeno - menayeri. Ima škola koje su izuzetno opremljene kompjuterima, neke sam video čak i na seoskim područjima, ali ja sam za princip da sve što pribavimo podelimo na ravne časti, polako i istrajno, kako možemo. Ovim tempom za godinu dana osavremenićemo sve škole u Srbiji, tako da imaju bar po jednu kompjutersku učionicu, a naravno, neke će imati i mnogo više, jer su se njihovi direktori već snašli, Ali ovu potporu obezbeđuje država - jednu veliku planinu kompjutera za 1750 škola u Srbiji. Već smo obišli znatan broj opština i podelili tu opremu, pri čemu smo pošli od manjih sredina.
Druga ambicija ili vizija ministra prosvete i sporta odnosi se na prilježnije učenje stranih jezika u našem školskom sistemu, pri čemu se najveća pažnja ubuduće usmerava na - učitelje:
- To moramo da imamo kao prioritet, jer postoji hroničan nedostatak profesora stranih jezika, koji neće u prosvetu, već biraju druge struke koje daju više mogućnosti i prostora. Mi smo kao nacija talentovani i za jezike, to je definitivno dokazano. Ima evropskih naroda koji ih ne uče i ne znaju i ne interesuju se, ali takvima se možda i može. Većina ostalih naroda uči njihove jezike. Ovih dana potpisujemo sporazum o saradnji sa Britanskim savetom i Institutom za strane jezike, kako bismo organizovali i seminare za učitelje, kao i izradu velike količine uybenika, po najboljim svetskim programima, pre svega za učitelje, ali i đake i studente. Na tome radimo uveliko, a sve u želji da dobro poznavanje stranih jezika postane ,,zaštitni znak" nas Srba.
U nastavku izlaganja ministar Vuksanović je potvrdio činjenicu da kao nacija postižemo rezultate u sportu, umetnosti i, delimično, nauci. Kakav je, dakle, sveukupan današnji imiy Srbije?
- Najviše se radujemo sportskim uspesima, a, nažalost, poslednjih 15-ak godina međunarodne uspehe smo imali samo u toj oblasti. Svemu tome želim da dam svoj skroman doprinos, jer za privredu i finansije su zaduženi drugi, a ova vlada je uspela da postigne naš ubrzani hod ka Evropi. Zadovoljan sam posle dobijanja studije o izvodljivosti, jer se u ovoj zemlji punoj ,,geparda" i ,,tigrova" pokazalo, kao u onoj basni o kornjači, da je ona ipak pobedila u trci. Nije važno za koga navijamo, da li smo u nečijem dresu ili nismo, ali ostaće za istoriju zapisano da je ,,kornjača" pobedila Slobodana Miloševića 2000. godine i da baš ona Srbiju uvodi u Evropsku uniju.

DECA POD BUDNIM OKOM DRUŠTVA
Nema tog građanina Srbije i roditelja koga ne potresaju tragični ili ekscesni slučajevi nasilja među decom školskog uzrasta. Toga, na nesreću, makar i sporadično, kao društvo nismo lišeni. Naravno, nema rešenja preko noći, ali iskustvo u preventivi onih koji su tu pojavu mnogo pre nas počeli da predupređuju treba iskoristiti. O tome dr Slobodan Vuksanović, između ostalog, kaže:
- Moj je predlog bio da se deci do ponoći ograniči vreme večernjeg boravka van kuće. Tako je svuda u svetu: u Americi do 23 časa, u Rusiji do 22.30, u Engleskoj do 22, u Skandinaviji… ne smem ni da vam pričam. Neki naši ljudi, vajni stručnjaci, rekli bi da je tamo u skandinavskim zemljama za mlade napravljen konc-logor. Kafići za taj uzrast ni ne postoje i ukoliko policija nađe maloletnika na ulici posle tog doba, verujte, roditelji zažale dan kad su se uopšte upoznali i stvorili porodicu, jer u narednih 20 godina oni su pod prismotrom svih mogućih ustanova, institucija i službi koje brinu o deci. Međutim, kod nas ljudi, iako inače vrlo skloni potpunoj integraciji sa Evropom, još uvek izgleda ne shvataju da je ona skup čvrstih zakona i pravila koji se bez izuzetka poštuju. Iako sam za ovu nameru da se mladima ograniči vreme provoda dobio podršku od mnogih, javili su se i neki vajni ,,reformatori" sa tezom da tako kršim prava deteta. A ja im odgovaram: ,,Pravo deteta je da bude voljeno, čuvano, vaspitano i obrazovano, da sa 16-17 godina može da bude oslonac porodici." Očekujem odgovore saveta roditelja svih srednjih škola u Srbiji da se o ovome izjasne. To radimo preko načelnika školskih uprava. Na osnovu povratnih informacija, koje su brojne, već se iskristalisao predlog da je za radni dan boravak van kuće do 23 časa dovoljan, a za vikend do 1 čas po ponoći. To već liči na Evropu, na zemlje koje paze na svoju decu. To je u skupštini tri minuta posla, već postoje zakoni, to je jedan novi amandman, jedan novi član, kojim se sve to reguliše.

SPORT - NAJBOLJI VASPITNI METOD
,,Kao ministra sporta, ne zanima me mnogo vrhunski sport. Tu utrčim kad me pozovu da pomognem. Mene interesuju deca koja treba da se bave sportovima i veštinama i zato ćemo ga uvesti u škole kao izborni predmet. Od stotina hiljada dece koja će imati mogućnosti da se bave sportom koji vole, iznedriće se i neki svetski šampion, ali to i nije tako važno. U svetu nije stvoren bolji vaspitni način za mlade od razvijanja sporta. Tom metodu mora da se posveti najveća moguća pažnja."

FRANCUSKA O SVOJOJ DECI
,,Veliki narodi ne bi sigurno bili takvi da ne čuvaju svoju mladež, pa to možemo i moramo i mi. Često citiram preambulu zakona o maloletnicima u Republici Francuskoj iz 1945. godine koja glasi: ’Francuska nema dovoljno dece, da ne bi učinila sve da ona izrastu u zdrave i normalne ličnosti.’ To isto mora da važi i za Srbiju, u kojoj se rađa sve manje beba i u kojoj imamo poluprazne škole."

VLADANJE ILI ZNANJE?
,,Citirao bih čuvenog vladiku Nikolaja Velimirovića: ’Bolje je dobro vladanje nego mnogo znanja.’ Zašto? Sa dobrim vladanjem lako se stiče znanje. Naša su deca pametna, lako možete da ih usmerite, pa da posle sama ’plivaju’, ali to nećete moći ako se ona bodu noževima u školskom dvorištu, ako se biju, ako rastu u delinkvente."

 INTERVJU: MILJKO ČETROVIĆ, POSLANIK SRS-A U NARODNOJ SKUPŠTINI SRBIJE O PRIVATIZACIJI U KRALJEVU (7) - piše Dragan Vukićević
Tačku na pljačku!

   “Da su vlasnici preduzeća uložili u kupovinu svoj novac, sigurno bi se potrudili da ona rade i obavljaju delatnost za koju su registrovana. Međutim, oni teže tome da otpuste što više radnika i da dođu lako do nepokretne imovine, da posle isteka ugovora samostalno raspolažu tom imovinom. Ujedno, zapostavljaju interese manjinskih akcionara, a, nažalost, ni Agencija za privatizaciju ni ministarstva ne teže da zaštite manjinske akcionare. Oni moraju sami da se bore, a uglavnom nisu organizovani i ne mogu da ostvare svoja prava, iako su vlasnici 30 odsto kapitala. Pojavljuju se i fiktivni kupci sa svojim imenom i prezimenom, mada su pravi kupci za sada nepoznati. Zato se stvari tako i odvijaju, jer pravi kupci nalažu novopostavljenim direktorima, upravnim i nadzornim odborima u kom pravcu će da rade, odnosno da ne rade, kako bi postigli svoj cilj i uništili preduzeće i došli do imovine.”

   Gledajući odredbe zakona o privatizaciji i njegovu primenu u praksi, gde se pokazao kao loš, on, kao takav, sa puno manjkavosti, nije poštovan. A, podsećam, taj zakon usvojio je još 2001. godine DOS kada je imao apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini Srbije. Očigledni primeri nepoštovanja zakona o privatizaciji su u opštinama Kraljevo, Vrnjačka Banja, Raška, pa i šire. Radnici su najbolje osetili pogubnost takve privatizacije, jer to i nije privatizacija da bi se došlo do boljeg statusa društvenih preduzeća, da se unapredi proizvodnja, poboljša standard zaposlenih, a da vlasnik, logično, ostvaruje profit kako je svugde u svetu. Naprotiv, privatizacija se pretvorila u pljačku prevashodno imovine koju su ta preduzeća imala, koju su radnici decenijama stvarali, a sada su došli u bezizlaznu situaciju ulaskom novih većinskih vlasnika, kupaca preduzeća.
   Ovim rečima Miljko Četrović, poslanik Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini Srbije, ocenjuje za „Ibarske novosti” proces privatizacije u Srbiji, analizirajući iskustva do sada završenih privatizacija u Kraljevu, ali i u Raškom okrugu. Inače, u seriji dosadašnjih napisa u „Ibarskim novostima” većina predstavnika manjinskih akcionara (radnici) pominjali su upravo njega kao jednog od retkih političara iz ove sredine koji je uvek za njih imao vremena i uvek im izlazio u susret da u skupštinskom Odboru za privatizaciju inicira raspravu o problemima u tim preduzećima.
- Na zahtev velikog broja radnika koji su se obraćali meni, bio sam dužan da uđem u suštinu i probleme tih preduzeća, prevashodno u probleme radnika koji su šikanirani i ostajali bez posla, a vlasnici su imali jedini cilj i motiv da kroz ulazak u preduzeća odstrane što veći broj radnika, da dođu do ogromne nepokretne imovine i da se posle isteka rokova po ugovoru o kupoprodaji enormno obogate i to gaseći osnovnu delatnost preduzeća.
• Svi sagovornici IN-a ističu Vaše ime, uz ime načelnika Raškog okruga, govoreći da im pomažete. Zašto radnici najviše veruju Vama?
– Pa, odgovor je jednostavan. Radnici su prepoznali da jedino u Srpskoj radikalnoj stranci, pa i u meni, kao poslaniku SRS-a, mogu naći zaštitu i mogućnost da odbrane sebe i imovinu koja je napadnuta, faktički da bude oteta od radnika. A mene, kao čoveka koji je ceo svoj život posvetio borbi za istinu i pravdu, a i profesionalno opredeljenje mi je borba za zakon, jer sam po struci dilpomirani pravnik, što sam i radio skoro 30 godina u Upravi opštine Kraljevo, od pripravničkog staža pa do obaljanja pravničkih poslova u „Jugobanci” do njenog stečaja, teško pogađa nepravda i ne mogu da prihvatim kršenje zakona. Posebno sam osetljiv na kriminal i otimačinu, kao što pokušavaju i uspevali su do sada kroz ovaj postupak privatizacije da otmu ti većinski vlasnici od radnika i od naroda, pa na neki način i od države.
Ja ipak pozivam sve radnike privatizovanih preduzeća da se bore za svoja prava, iako je to vrlo teško i nemaju pravi odziv i podršku državnih institucija, a pozivam isto i radnike preduzeća koja će biti privatizovana, da se ne prepuštaju slučaju, samovolji novih vlasnika i da samo posmatraju propadanje i otimačinu preduzeća, jer su oni stvarali tu imovinu decenijama. Imaju pravo da i dalje rade i da od tog rada primaju zarade, i zato moraju da se bore za svoja prava.
• Međutim, sindikati gotovo da nemaju nikakav uticaj na novog poslodavca?
– Nažalost, sindikati nisu položili ispit kada je u pitanju privatizacija. Rukovodstva reprezentativnih sindikata su pod kapom određenih političkih stranaka prethodne, pa i ove Vlade.
• Gotovo po pravilu, u svim preduzećima u kojima su ogromni problemi, registracija u Trgovinskom sudu je obavljena bez validnih dokumenta, bez obavezne bankarske garancije recimo?
– Bez priložene bankarske garancije dokapitalizacija je fiktivna. Po pravilu, takvim kupcima banke ne daju garancije, jer tamo znaju najbolje o čemu je reč. I dokapitalizacija je fiktivna sa fiktivnim papirima i računima o obavljenoj obaveznoj investiciji, o navodnoj nabavci neke opreme koja nema nikakve veze sa osnovnom delatnošću kupljenog preduzeća. Ima primera da Agencija i Trgovinski sud priznaju registraciju o obavljenoj dokapitalizaciji, i to kroz uvećanja kapitala kupovinom, recimo, njiva, livada, šume... a konkretno preduzeće se bavi trgovinom ili nekom delatnošću koja nema veze sa time. Dokapitalizacija ,,Autoprevoza" je izvršena u brašnu, radnici „Elektrona” prodaju stočnu hranu... A takvih primera je bezbroj. Suština je u tome da od sto radnika, za period od godinu dana, ostane samo neznatan broj i to da mesecima ne primaju plate.
Što pre treba raskidati ugovore i tražiti nadoknadu štete. Ne sme se dogoditi da se otimačinom i pljačkom pojedinci obogate, a da osiromaše stotine hiljada radnika.
• Lokalna samouprava se ne meša u privatizaciju, novac od prodaje odlazi u Beograd, ali problemi ostaju u lokalnim sredinama, naročito u oblasti socijalne politike kada radnici ostanu bez posla?
– Po zakonu, nije nadležna lokalna samouprava i nema mogućnosti da se meša u zakonskom smislu, ali ima obavezu da se meša kada su u pitanju radnici sa teritorije opštine. Novac od privatizacije ide u Beograd u budžet Republike Srbije. Po zakonu bi trebalo da se vrati pet odsto u budžet opštine, ali, nažalost, ni taj deo sredstava nije adekvatno uplaćivan u opštinski budžet. S druge strane, čelnici opštine moraju da se bore da se sprovodi zakon i ugovor koji je potpisan i da stanu iza radnika i zarad svojih potreba, naplate komunalnih usluga pre svega, koje su bile nagomilane i pre privatizacije. Neshvatljivo je da novi vlasnici gomilaju obaveze prema opštini, kada je reč o dugovanjima za utrošenu vodu, struju, druge komunalije i naknadu za korišćenje građevisnkog zemljišta....
• Ipak, da li postoji pozitivan primer privatizacije u Kraljevu?
– Prema podacima, moglo bi se reći da je to ,,Novi gvožđar", mada, kada se sagleda korišćenje poslovnog prostora koje je u vlasništvu države Srbije, a na raspolaganju je opštini Kraljevo, i neplaćanje zakupa za taj poslovni prostor, i kada se sagledaju dugovanja za komunalne usluge, moglo bi se postaviti pitanje uspešnosi i te privatizacije, jer su potraživanja dostigla milionske iznose.
• Postoji mogućnost da se raskinu neki kupoprodajni ugovori, pre svega za „Autoprevoz”, „Hladnjaču”, „Poljopromet”. Kakva je budućnost tih preduzeća posle raskida ugovora?
– Vrlo bitno je reći da sudski postupci traju dugo, i po godinu dana, a za to vreme se ne vodi računa o radnicima, dok imovina preduzeća propada i rasprodaje se. Na primer, ,,Hladnjača". Podneta je tužba još u avgustu prošle godine, a do danas nije održana nijedna rasprava. Ti postupci bi trebalo da imaju prioritet, imajući u vidu da postoje materijalni dokazi da nisu ispunjeni bitni uslovi iz ugovora, što su razlozi za raskid ugovora.
• Šta, međutim, posle raskida ugovora?
– Pre svega, već je naneta ogromna šteta kada je u pitanju državni kapital. Ko će nadoknaditi štetu državi i ko će nadoknaditi štetu radnicima - to je ključno pitanje. Glavni krivci su država, Agencija za privatizaciju, ministarstva, pa čak i sudovi. Ne znam kako će se stvari odvijati dalje, kada se raskine ugovor i ko će i od koga tražiti nadoknadu štete i povraćaj imovine koja je na nezakonit način otuđena. Kroz izmenu Zakona o privatizaciji, koji je na dnevnom redu na tekućem zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije, u jednom članu je predviđeno da se, kada dođe do raskida ugovora, postavlja privremeni zastupnik kapitala, i to od strane Agencije. Videćemo da li će biti usvojene i neke promene zakona kroz amandmane koje je predložila Srpska radikalna stranka, a u njima se određene odredbe o privatizaciji mogu primeniti i retroaktivno. Znači, stvara se mogućnost da se obavi revizija svih ugovora koji su do sada zaključeni i da, ako nisu ispunjeni uslovi iz ugovora, može doći i do njegovog raskida. Bilo bi nepravedno da se sve nezakonite radnje ne sankcionišu i ne spreče takva krivična dela.
• I - šta da se radi?
– Što pre raskidati takve ugovore i tražiti nadoknadu štete. Ne sme se dogoditi da se otimačinom i pljačkom pojedinci obogate, a da osiromaše stotine hiljada radnika.

- Organizacija Un ponte per je osnovana 1991. god. sa prevashodnom namenom da pomogne ljudima Iraka koji su tada bili bombardovani, a to je kasnije nastavljeno i u drugim zemljama. Posle agresije nad Jugoslavijom osmišljena je inicijativa da se pomogne onome što je ostalo od Jugoslavije. Tokom bombardovanja aktivisti ove organizacije stupili su u kontakt sa predstavnicima naših bolnica, a potom i sa predstavnicima beogradskog Crvenog krsta, koji su ih uputili na ovu organzaciju u Kraljevu, u kojem je bilo i najviše izbeglica. Namera im je bila da pomažu raseljenim licima, pre svega deci, ali i domicilnom stanovništvu.
Tako o počecima delovanja Un ponte pera na ovim prostorima, za koje je i zadužen, govori Alesandro Di Meo, čovek koji je već godinama prisutan i suočen sa svim problemima na našim prostorima, a koji je u međuvremenu postao jedan od najvećih humanista o čijim se podvizima govori s poštovanjem.
   - Pokušavamo da informišemo ljude u Italiji o tome kako se ovde zaista živi, jer o tome tamo niko ne govori i uglavnom se prećutkuje to što je urađeno. Rođene su mnoge inicijative, pre svega kada su u pitanju bolnice i instituti za novorođenčad - nastavlja Di Meo.
Un ponte per je opremio raznim uređajima pre svega Bolnicu za majku i dete u Beogradu, a onda su se praktično preselili u Kraljevo, odakle su nastavili dalje aktivnosti. Sve što je urađeno na poboljšanju standarda života u izbegličkim kampovima rađeno je u saradnji sa ovdašnjim Crvenim krstom, a poslednja u nizu akcija je nabavka opreme i organizovanje informativnih kurseva za izbeglice ali i lokalno stanovništvo. U međuvremenu je pokretnuta i inicijativa ugošćavanja naše dece u italijanskim porodicama preko leta, što traje već četiri godine. U avgustu će biti organizovano studijsko putovanje za one koji se interesuju za ove akcije, s tim što među njima ima i donatora koji bi da pomognu deci iz Srbije, šest godina po završetku rata, mada rat na neki način i dalje traje, budući da su posledice i te kako prisutne, kaže Alesandro.
Oni takođe pokušavaju da pomognu ženama izbeglicama koje se bave ručnim radom i kojima bi to bio jedini izvor prihoda. Uglavnom su to inicijative u krugu porodice, odnosno roditelja koji brinu o svojoj deci. U fazi projekta je i izgradnja letnjeg kampa kod škole u Zmajevcu. Sve to zahteva mnogo energije, vremena, a i novca, kojim je veoma teško izraziti sve ono što su ovi ljudi uradili za nas.
- Ja volim da zaboravljam ono što je urađeno i da gledam šta još može da se uradi - kaže Alesandro, koji je već šest godina prisutan na ovim prostorima u svojoj misiji pomoći deci na razne načine unesrećenoj.
- Da nije bilo Crvenog krsta i Un ponte pera, nikada ne bih upoznao svoju sestru - kaže Alesandro, a to je drugi i mnogo potresniji deo ove priče.
Zapravo, priča govori o tome da je Novka Milanović, majka bolesnog Marka, došla u Crveni krst kako bi zatražila pomoć za svoje dete. Bilo je to pre dve i po godine. Dogodilo se da je ona potom, a zahvaljujući gospodinu De Meu pre svih, sa detetom otišla u Italiju, među nepoznate ljude, ne bi li tamo našli lek. Pošli su sa nadom, ali nisu znali šta se dešava. Bili su u bolnici, jako važnoj, kako kaže Novka, gde je lečen i papa, i u jednom momentu im je rečeno kako oni nisu spremni da pomognu Marku, da nisu spremni na takav poduhvat. Društvo je pomoglo da dođe jedna četvorogodišnja devojčica iz Iraka koja je izlečena, pa je traženo da ista doktorka pomogne i Marku.
Međutim, priča čiji smo jedan deo već ispričali u trenutku kada se ishod operacija mladog Kraljevčanina tek očekivao, ima više tokova, a zavisno iz ugla iz kojeg se gleda i doživljaja onoga ko je priča.
Gotovo pre tri godine, kako priča Mirjana Lišanin - Gostiljac, uplakana i bez nade da će naći pomoć za svoje dete, pojavila se u Crvenom krstu majka malog Marka. Potresna priča koja nikoga ne može da ostavi ravnodušnim potresno je delovala i na Alesandra Di Mea. Bez posebnog obećanja, ali sa svim lekarskim nalazima, Alesandro je, pored nekoliko projekata koje je uspešno realizovao sa kraljevačkim Crvenim krstom, počeo borbu za ostvarenje još jednog projekta - izlečenje Marka Milanovića. Bili su to veoma dugi dani, puni neizvesnosti da li će se prebroditi sve administrativne barijere, da li će Marko izdržati da se bori dok ne stigne u Rim. A onda je usledio i prvi korak ka mogućem uspehu - Marko je 9. novembra 2002. godine sa svojom majkom ipak otputovao. Neizvesnost se pomešala sa nadom da će se u jednom trenutku ipak pojaviti donator sa identičnom koštanom srži i pomoći Marku da nastavi svoje srećno i prekinuto detinjstvo.
Alesandro, nastavlja Mirjana, nije klonuo duhom. U svakoj situaciji je bio tu da pomogne i Marku i njegovoj majci. I ceo Un ponte per, a gotovo i ceo Rim. Svi su znali za Marka iz Kraljeva. Danas, podsećajući se detalja, može se sa velikim ponosom reći da se Marko, izlečen, za uskršnje praznike vratio sa majkom kući, svom bratu i ocu. Alesandro Di Meo je dokazao da humanost ne poznaje granice. Markova majka, kao prava Srpkinja, u znak zahvalnosti je pobratimila Alesandra, a kraljevački duvački orkestar ,,27. septembar" dočekao ga je uz đurđevdanske zvuke trube, koje najviše voli.
Crveni krst, na čijem čelu je Mirjana Lišanin - Gostiljac, još jedanput je bio most humanosti i prijateljstva. Dokaz tome su i suze u očima Alesandra Di Mea, koji kaže kako mu je Kraljevo postalo drugi grad u životu, a kraljevački Crveni krst druga kuća humanosti pored Un ponte pera.

Jedna familija
- U toj bolnici, gde je radila izuzetna dr Ana Lokašulji, stigli smo do jedne tačke kada nam se činilo da je sve izgubljeno. Povesti dete u Rim nije značilo da će to dete biti i spaseno, jer smo videli mnogo slučajeva koji su se fatalno završili. Dve i po godine od našeg odlaska do dolaska bile su dve i po godine sa mnogim preprekama, ali i lepim trenucima. Sve to deluje nekako imaginarno, a mi smo bili kao jedna familija - o svom podvigu skromno govori Alesandro Di Meo, koji je proteklih dana boravio u našem gradu.

RUDNO - piše Rajko Sarić
Mleka ima - mlekara ne radi

   • U selu sa 230 domaćinstava mesecima nije bilo venčanja, momaka ima za izvoz, a devojke se traže ,,konkursom”. Od 106 junica, podeljenih iz Fonda za razvoj pre dve i po godine, neke se još nisu otelile, a mleko je presušilo. Dečje odmaralište ne radi, Dom kulture u ruševinama, novoizgrađena mlekara zvrji prazna, a prekupci krompir plaćaju dva dinara

   Sve je počelo 2002. godine, kažu meštani Rudna, sela udaljenog od Kraljeva oko 85 kilometara, prebirajući po sećanjima, kada je tadašnji načelnik Raškog okruga, Mile Korićanac, uz punu podršku Vlade Srbije i Fonda za razvoj, ušao u projekte obnove stočnog fonda, izgradnje mlekare i popravke putne mreže, investicije vredne više hiljada evra.
U nekoliko tranši meštanima je, pod veoma povoljnim uslovima, podeljeno 106 steonih junica selektiranih u matičnjaku u Čačku, vrednih oko 127.000 evra. Kredit se otplaćuje mesom i mlekom u periodu od pet godina, uz godišnju kamatnu stopu od pet procenata i jednogodišnjim počekom. Uslovi su, reklo bi se, više nego povoljni, pa bi, tvrde meštani, u Rudnu bilo prodato i hiljadu junica, ,,da ih je načelnik Mile mogao isposlovati kod Fonda za razvoj”.

DNEVNO SE PREDA TONA I PO MLEKA
Istovremeno sa projketom ,,steone junice”, u centru Rudna počela je izgradnja mlekare koja je, uz mnogo napora politike i struke, stigla do finiša - objekat je stavljen pod krov. I, tu se stalo. Došli su izbori, nova politička postava ,,oduvala je Mila” sa scene, a Rudno je ostalo sa junicama koje povremeno daju po koji litar mleka, sto metara asfalta, mlekarom koja zvrji prazna, Domom kulture u ruševinama, Dečjim odmaralištem ,,Goč” bez dece, vode i struje...
- Rudno i Rudnjani su pastorče opštine Kraljevo. Udaljeni smo od svih savremenih tokova života. Veoma lošim putevima povezani smo sa Studenicom i Gradcom, nemamo signal opštinskog radija i televizije, štampu ne dobijamo, a mobilni telefoni signal imaju na dve-tri lokacije u selu. U ambulantu doktor Ječmenica i sestra Svetlana dolaze ponedeljkom i četvrtkom. Nama preostaje da se razbolimo nedeljom i sredom! Pre tri godine pomislili smo da je i nas bog video, da i nama sviće bolje sutra, dolazili su političari raznih boja, nešto pomagali, više obećavali, ali se nešto radilo. Dobili smo više od 90 krava, neke su stvarno dobre, a neke su najgora moguća sorta - nit se tele, nit mleko daju - kaže Mile Milošević, u čijoj staji je šest krava, tri je dobio preko Fonda za razvoj, a tri je imao ranije.
Dnevno se privatnoj mlekari ,,Milkop” u Raški preda tona i po najkvalitetnijeg mleka.
- Otkupna cena mleka je niska, a koncentrati, deteline i druga kvalitetna hrana poskupljuju iz meseca u mesec. Sreća je samo da ,,Milkop” redovno isplaćuje svaki litar preuzetog mleka, pa se krpi kraj s krajem. A još ako vam se desi kao porodicama Galović, Šekler i Ladolež da od dobijenih junica imate litar mleka dnevno, onda ste načisto propali - procenjuje Milošević.
Problem sa stočnim fondom, koji broji više od 550 grla krupne stoke, i veći je jer u selu nema veterinarske stanice. Privatni veterinari dolaze po pozivu, obave svoj posao, naplate debelo i odu, a ,,pacijent ako preživi”.
Zemljoradnička zadruga, koja je, kažu meštani, ,,u srećna vremena”, radila kao ,,singerica”, likvidirana je pre dve godine. Sjemeni materijal i veštačka đubriva nabavljaju se preko Guče ili u nekoj od tamošnje tri prodavnice. U centru sela ovih dana šleperi. Nakupci odvoze krompir plaćen svega dva dinara po kilogramu! Zbog velikog nesklada cena semenskog i proizvedenog krompira, ove godine će na Rudnu ovom kulturom biti zasejano znatno manje površina.

NEMA PREVOZA, NEMA ŠTAMPE
Vlasnik ,,Belog bagrema”, jedne od dve kafane u centru sela, Bogoljub Šekler, kaže da Rudnjani imaju lošu autbusku vezu sa svetom, posebno kada se završi školska godina.
- Do Bzovika i Reke autobusi saobraćaju samo dok deca idu u školu. U selu imamo 30-ak đaka do četvrtog razreda, a do osmog u Studenicu ide još toliko mališana. Dom kulture je u ruševinama, umesto da je opština pomogla da omladina dobije svoj kutak. Dečje odmaralište ,,Goč” je renovirano, ali još uvek prazno jer nije priključeno na vodu i elektromrežu. Imamo i Dom izviđača u koji povremeno neko dođe. Poslednje dve godine sve je stalo, niko od čelnika lokalne vlasti, o ministrima da i ne govorim, nije nas posetio. Oni će ovde doći kad počne predizborna kampanja - ogorčen je Šekler.
Mlekara, u kojoj je trebalo da se zaposli dvadesetak mladih iz ovog resursima bogatog sela, stoji kao spomenik propalog projekta. Još dok je trajala njena izgradnja, uvaženi poznavalac prilika u srpskom agraru Zaharije Trnavčević rekao je da je mlekara na Rudnu promašena investicija.
- Poslednje informacije govore da je vlasnik Delta - holdinga zainteresovan za kupovinu naše mlekare. Bio bi to veliki iskorak napred za Rudno, za mlade kojih je sve manje. Iako je politika veliki krivac za položaj u kome se Rudno nalazi, i sami meštani bi morali da se zapitaju zašto, na primer, Dečje odmaralište nema vodu, ko je tu vodu priključio na svoju kuću, šta je bilo sa građom za krovnu konstrukciju namenjenu sanaciji Doma kulture. Odgovori na ova pitanja nisu u Kraljevu, već na Rudnu. Mi najbolje znamo ko je ,,pokupio zasluge” za odmaralište i Dom kulture - smatra Mirko Aleksandrić.
U mesnoj kancelariji kažu da Rudno ima oko 230 domaćinstava među kojima je 20-ak vikendaša. Nažalost, u selu je i oko 50 napuštenih kuća. U neke u vreme godišnjih odmora svrate potomci, tek onako, da vide gde su dedovi i očevi život ostavili i njih othranili. Zbog neplanskog ulaganja i konstantnog zaostajanja ovog dela kraljevačke opštine, u selu je trenutno više od pedeset momaka, poneka devojka tek da ukrasi vrletni okoliš. Za četiri meseca ove godine u Rudnu nije bilo nijednog venčanja, čuo se plač dva novorođenčeta, a sedam osoba se preselilo u večnost.

SVETLANA TOLSTOJ NA RUDNU
Bračni par Milijana i Bogoljub Šekler, vlasnici bifea ,,Beli bagrem” u Rudnu, već deset godina se bave seoskim turizmom. Dolazili su Šeklerovima gosti iz Beograda, gradova u Vojvodini, ali i stranci.
- Nekoliko porodica već godinama dolazi kod nas u goste. Ovde provedu gotovo ceo godišnji odmor, pored adekvatnog smeštaja, u našim pansionima, gostima služimo domaće meso, mleko i mlečne proizvode, jagnjetinu i teletinu, po čemu smo prepoznatljivi. Dolazio je ovde i gospodin Paskal ia Francuske ambasade u Beogradu, posle čega su uspedile posete nekih ličnosti iz političkog života - s ponosom ističe Milijana Šekler.
U organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti, nedavno je u ,,Belom bagremu” boravila i Svetlana Tolstoj, unuka Lava Nikolajeviča Tolstoja, spisateljica koja je na Rudnu predstavila svoju najnoviju knjigu.
- O knjizi su govorili dr Ana Platnikova iz Moskve, akademik Predrag Palavestra, prof. dr Ljubinko Radenković, prof. dr Aleksandar Loma iz Beograda i još neki ugledni poslenici pisane reči - kaže Milijana naglašavajući da i u ruralnim sredinama ima onih koji vole lepu knjigu, te da i njima, kao i čitaocima u gradu, treba pokloniti pažnju.
Knjige i časopisi na Rudnu se najviše čitaju tokom dugih zimskih noći, kada sneg napada više od dva metra, kada zaveje sve staze i puteljke, poruši pokoju banderu i ,,ugasi” sijalice. Uz toplinu užarene peći, grejanu rakiju ili čaj, Rudnjani čitaju dela Branka Ćopića, Ive Andrića, Dobrice Ćosića, ali i Tolstoja i, odnedavno, njegove unuke Svetlane.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

JELENI ILIĆ NAGRADA ZA GLUMAČKO OSTVARENJE NA JOAKIMFESTU - piše Alen Knežević
KETI poletela sa Patkom

   • Kraljevačko pozorište decenijama srpskom glumištu poklanja vrhunske glumce koji su pozorišni virus ,,zakačili" na ovdašnjim ,,daskama što život znače". Pojava Jelene Ilić, glumice o kojoj će se tek pričati, nije izuzetak, već pravilo. Ovde, kraj Ibra, počinju, afirmišu se i stasavaju sadašnja i buduća velika imena srpskog teatra

Predstava ,,Patka” publici se dopada ili ne. U zavisnosti od senzibiliteta. Od toga da li ste spremni za savremeni pozorišni izraz i filmske rezove na pozorišnoj sceni. Ono što će vam se svakako dopasti je Keti, tj. Jelena Ilić. Žiri ovogodišnjeg JOAKIMFESTA, Festivala profesionalnih pozorišta Srbije, video je ono što je publika u Beogradu i Kraljevu već videla - delić magije. Za tu ,,magiju" Jelena Ilić nagrađena je jednom, od četiri ravnopravne nagrade stručnog žirija za glumačko ostvarenje. Prva značajna nagrada mladu glumicu, koja je zanat učila u čuvenoj radionici profesora Vlade Jeftovića, zatekla je na gostovanju u Bugarskoj.
Biljana Kostantinović prenela mi je da sam dobila nagradu u trenutku dok smo bile ispred prelepe crkve Aleksandra Nevskog u Sofiji. Toliko smo vrištale i skakale da su se prolaznici sigurno pitali da li je sa nama sve u redu.
• Prva velika nagrada vezana je za Kraljevačko pozorište, u kom ste se prvi put sreli sa pozornicom?
Jako mi je drago što sam tu počela. Ja sam kao klinka, sa dvanaest-trinaest godina, počela u Studiju glume, kod Zorana Damjanovića. To vam je, kad ste dete, dragoceno. Meni je to dragoceno i danas, kao iskustvo, i kao sećanje. Kasnije su usledile ozbiljnije stvari. Na primer, predstava ,,Čudo u Šarganu", u režiji Aleksandre Kovačević - Aleksić, u kojoj nisam nikada zaigrala zbog toga što sam upisala studije glume. Strašno mi je žao zbog toga. Međutim, drago mi je da me Saša nije zaboravila, kao ni Biljana Kostantinović. Drago mi je da su se one setile mene. Čini mi se da ova nagrada nije slučajnost, već rezultat sardnje.
• Uloga Keti je baš ,,legla"?
Meni se taj tekst na početku dopao. Nisam, baš, bila oduševljena, jer teško tekst može da me kupi, da o njemu razmišljam non-stop.
Meni se dopala ta fragmentarna dramaturgija, filmovana, iseckana. Ja sa tim imam iskustva. Prosto, to se u školi uči i igra se u našim pozorištima. To nije moja omiljena priča, ali mi je bliska. Lik Keti mi se dopao, ali nisam imala pravu sliku kako bi to moglo da se uradi. Imala sam strašan problem da se vratim u to adolescentsko doba. Da budem klinka, da se vratim u te godine. Da pronađem naivnost i nevinost. Na sreću, naišla sam na podršku celog ansambla Kraljevačkog pozorišta. Velika je sreća kada ljudi veruju u vas i podržavaju vas od početka do kraja. Mogu slobodno da kažem da je pola ove nagrade njihovo, jer, bez takvog tretmana, teško da bih uspela da iznesem ovu ulogu. Bilo je i incidenata. Ja sam sve više ubeđena da dobre predstave nema bez incidenta u kreativnom smislu. Nekada se na slažete sa viđenjem reditelja ili on sa vašim. Iz tog neslaganja se rađa pravi put do dobre predstave.
• Šta radite u Beogradu? Ima li posla za mlade glumce?
Bukvalno, sve i svašta! Kada je u pitanju savlađivanje zanata, to mi je jako pomoglo. Uglavnom sam radila projekte sa mladim ljudima, koji su radili ozbiljne tekstove na ozbiljan način. Izdvojila bih Aleksandra Božinu, koji je režirao tekst ,,Maskerata" Miroslava Krleže. Tu predstavu smo uradili potpuno kroz pokret. Igrali smo lutke. Radila sam sa Milošem Lolićem, o kojem se sve više priča u Beogradu. Izdvojila bih predstavu ,,Bordel ratnika", koju sam radila u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u Kruševačkom pozorištu, Ateljeu 212 i, naravno, Kraljevačkom pozorištu...
• Koliko sam razumeo, nemate stalan angažman? Niste ,,zasnovali radni odnos" u nekom pozorištu?
Ja se još uvek osećam kao klinka. Nisam razmišljala da se negde zaposlim za stalno. Nisam ni imala ponude. Strašno je teško u Beogradu dobiti posao. Pet akademija u ovoj zemlji izbacuje gomile glumaca. Pozorišta imaju svoje ansamble koji su koncipirani tako da mogu da iznesu repertoarsku politiku. Jako je teško, ali sam ja odlučila da istrajem na svom putu. Na razne načine uspevam da mi bude prijatno.
• Da cena nije previsoka?
To ću tek da vidim. U ovom trenutku se toliko dobro osećam da uopšte ne razmišljam o ceni. Nemam tu opciju poslednjih pet dana. Mislim da posla ima dovoljno, ali je način da se do njega dođe meni i dalje nepoznat, pod uslovom da je normalan i otvoren. Ne bih da govorim o klanovima, mada će vam svaki glumac reći da postoje. Nisam bila u prilici da budem deo nekog klana. Možda bi mi se i dopalo?
• Očekujete li da ova nagrada nešto promeni u Vašem statusu?
Premalo je vremena prošlo da bi ta nagrada imala nekakvog odjeka. Prerano je da očekujem da me neko pozove i kaže: ,,Ja sam te gledao, hoćeš li da radiš sa nama?" Važno je da su ljudi koji su gledali našu predstavu u Kragujevcu, mislim na direktore raznih pozorišta u Srbiji, izrekli niz pohvala na račun celog ansambla koji igra u komadu ,,Patka”. Između ostalih, i za mene, kao nekog ko je dobio nagradu. Možda se vest proširi i do Beograda, pa mi nagrada donese i posao.
• Jeste li očekivali nagradu?
Da budem iskrena, posle aplauza koji smo dobili u Kragujevcu, jesam!
Možda zvuči malo preterano samouvereno, ali sam znala da smo te večeri u Kragujevcu odradili dobar posao. U takvoj konkurenciji ne možete da budete sigurni, ali sam se potajno nadala da ću ući bar u uži krug kandidata za nagradu. Nakon proglašenja, sve je postalo potpuno neverovatno.


U NARODNOM MUZEJU PROMOVISANE DVE EDICIJE O KRIVOTVORENOJ ISTORIJI SRPSKOG NARODA - piše Ivan Rajović
Rasvetljavanje zatamnjene prošlosti

  • U kraljevačkom Narodnom muzeju prošle nedelje su predstavljene dve edicije koje na specifičan i do sada srpskoj čitalačkoj publici gotovo nepoznat način osvetljavaju istorijska dešavanja tokom Drugog svetskog rata. U izdanju Istoriografskog zavoda iz Beograda izašlo je iz štampe desetoknjižje pod nazivom “Skrivana istorija”, čiji su priređivači saradnici pomenute institucije dr Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević. A Narodni muzej u Čačku je objavio ediciju u tri knjige pod zajedničkim nazivom “Zatamnjena prošlost”, koju su priredili istoričari Miloš Timotijević i Goran Davidović

   Govoreći o pomenutim knjigama Bojan Dimitrijević, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, rekao je, pre svega, kako mi danas imamo jedinstvenu priliku da se baš na 11. maj upoznamo sa ovim delima.
- To je dan kada je pre 64 godine, prema svim istorijski validnim dokazima, đeneral, tada pukovnik, Dragoljub Mihailović, sa svojom jedinicom koja se ad hok nazivala Brzi odred Druge armije, došao na Ravnu goru i uspostavio to svoje ustaničko sedište. Posle velike istorijske distance mi slobodno progovaramo o tome na dva načina - jedan je onaj od pre nekoliko decenija, a drugi potpuno novo istoriografsko delo kakvo je edicija ,,Zatamnjena prošlost” Miloša Timotijevića i Gorana Davidovića - rekao je Dimitrijević.
Ove knjige su se pojavile u vremenu kada se možda očekivalo da će neki novi istoriografski i arhivski doprinosi biti ponuđeni srpskoj javnosti, pogotovu posle oktobarskih promena 2000. godine. To pre svega podrazumeva otvaranje arhiva Vojne bezbednosti, Službe bezbednosti MUP Srbije i Savezne bezbednosti. No, to se nije dogodilo, a danas se još teže istražuje i zato svaki ovakav istraživački poduhvat znači veliku stvar na srpskoj naučnoj sceni.
Govoreći o desetoknjižju ,,Skrivana istorija” Dimitrijević je rekao kako je ideja bila da se sakupe one knjige koje su na neki način govorile o ravnogorskom pokretu i đeneralu Draži, a nisu poznate u srpskoj javnosti jer su iz raznih razloga bile neprevedene i ostale u baštini naše emigracije. Uz veliko razumevanje Ministarstva kulture, knjige su prevedene i one na specifičan način govore o svim krajevima ili većini krajeva u kojima je ravnogorski pokret bio živ tokom Drugog svetkog rata i daju svojevrsnu sliku o pokretu i generalu Draži, a u dve knjige se govori o savezničkom pogledu na generala Mihailovića. Svaka knjiga govori o jednom regionu u Srbiji, a pokušaj se sastoji u tome da se preskoči jedna istoriografska pauza.

ČAČANSKO VIĐENjE ISTORIJSKIH DOGAĐAJA
Drugo rešenje su uradili Čačani, koji su iscrpli ovu temu obrađujući čačansko - milanovačko - kraljevačko - dragačevski kraj i napravili detaljan zbir svih ratnih događanja od 1941. pa do daleko iza 1945. godine. To je vrlo značajna istorijska monografija u tri dela koja daje lokalnu sliku ravnogorskog pokreta, a koja nije čitljiva samo ljudima iz ovog kraja. Knjiga se čita kao dinamičan roman zahvaljujući njihovom zavidnom istoriografskom umeću. Sve se niže filmskom brzinom i daje se sasvim nova hronologija događaja. Zapravo, suština je u tome da se Prvi i Drugi ravnogorski korpus, koji su operisali u ovom kraju, nisu povukli u Bosnu sa Dražom, već su ostali na ovom terenu i borili se u nestvarnoj želji da opstanu, da sačuvaju plamen nacionalne borbe kada su komunisti naišli i preplavili Srbiju (oktobra i novembra 1944). Te jedinice su imale specifičnu istoriju koja se pretvara često u zbir ličnih tragedija, počev od komandanata do ljudi koji su ostali na terenu do početka pedesetih godina.
- Ono što je značajna vrednost ove knjige - rekao je Dimitrijević - jeste da ona produžava istoriju građanskog rata i u vremenu kada je proglašen mir. Ova dvojica naših kolega, velikih trudbenika iz Čačka, dala su čitav niz ljudskih sudbina koje su simbolisale kraj ravnogorskog pokreta u miru, a koji nije samo kraj ravnogorskog pokreta, već kraj takve Srbije koja je nastala u 19. veku i bila poražena 1945. godine.
Ključna stvar je da je ideologija zamaglila taj istorijski poraz jer su Srbi tada izgubili i svoju dinastiju, svoju monarhiju i svoju crkvu, i primat u vojsci i uopšte u društvu, ali i tu krhku demokratiju koja je nastala u 19. veku. Miloš Timotijević, istoričar kustos Narodnog muzeja u Čačku, kaže da je do pomenute edicije došlo zato što nisu imali racionalnu podlogu da na jednoj izložbi prikažu sve ono što su mislili da je bitno za period čije posledice i dan-danas trpimo.
- Obrađujemo Prvi i Drugi ravnogorski korpus koji su pokrivali ovo područje, a koji su bili srž Dražinog pokreta tokom Drugog svetskog rata. Pre tri godine promovisan je prvi tom koji se dobrim delom odnosi na Kraljevo i na jednu od najvećih istoriografskih zabluda. Pobeda komunista i njihova vlast u narednih pola veka dobrim delom se temelje na tekovinama narodnooslobodilačke borbe, koja je krenula u zapadnoj Srbiji 1941. godine, a centralna tema je bila ko je zapravo izdao 1941. odnosno ko je napustio opsadu Kraljeva. Mislim da smo kolega Davidović i ja na ubedljiv način uspeli da rešimo taj problem kroz poznatu domaću i stranu literaturu i arhivsku građu koja se čuva u čačanskom Muzeju - rekao je Timotijević.
U drugoj knjizi je obrađeno ono što se dešavalo u okupiranoj Srbiji 1942. i 1943. godine, kako je tekao bratoubilački rat i ko je podstrekač svih tih zločina za koje su, kako tvrde priređivači, sve strane poprilično odgovorne.

STVARNOST JE BILA SASVIM DRUGAČIJA
Treća knjiga iz edicije ,,Zatamnjena prošlost” izašla je krajem prošle godine i govori o slomu ravnogorskog pokreta 1945. godine, ali i o ravnogorskoj gerili koja se održala sve do sredine pedesetih godina na prostoru zapadne Srbije, pa i Kraljeva, Studenice, Dragačeva, Rudnika. Ona govori o mnogim pojedincima koji su bili moderni hajduci i koji su održavali otpor na terenu vlasti i države Josipa Broza, koja ni izbliza nije bila tako stabilna kako se to u propagandi predstavljalo. Stvarnost je bila sasvim drugačija, mada je mas kultura, koja ponekad ima više uticaja na svest ljudi nego što je to racionalna istoriografija, uspela da u svest ljudi ubaci tu ideju da su četnici izdajnici, a partizani oslobodioci i antifašisti. U ovoj knjizi je objavljen i spisak svih žrtava iz čačanskog, ali i iz kraljevačkog kraja, bez obzira na pripadnost, od 6. aprila 1941. pa do 1960. godine, kada je poslednji ravnogorac skončao u kazamatima Josipa Broza. Tako je kroz brojne primere i sudbine pojedinih ljudi, koji su izrasli u svojevrsne legende, dat istorijat ovog kraja. Mada, kako je zaključio Timotijević, a što je bio i gorak zaključak svih prisutnih na ovoj promociji, tužna je istina da su Srbi sami sebi bili najveći krvnici i zlotvori.

BOJAN DIMITRIJEVIĆ
Zločini nad istinom
- Kad pročitate ove knjige, vidite da je ideološka brana od 40-50 godina zaustavila istoriju na ovom prostoru u nekom realnom promišljanju i da su se mnoge od tih negativnosti koje su se desile u Drugom svetskom ratu u stvari u još većoj dramatičnosti desile u devedesetim godinama i mi danas iživljavamo posledice nedovoljno ispričane istorije za koju verovatno moramo da krivimo i naše kolege, koji su zbog svog ubeđenja da je večni mir, da je večna Pravda ostvarena, da će dva bloka uvek stajati na istoj istorijskoj pozornici, izbegavali da govore o ovakvim događajima. Zbog lične afirmacije, ali i mnogih drugih razloga, ostavili su nas u neznanju koje mi danas pokušavamo kroz ovakva dela da popunimo. Ova dela u ovom trenutku predstavljaju jedan domet srpske istoriografije do onog momenta kada će se zaista otvoriti arhivi i kada će se saznati šta se zapravo desilo sa generalom Mihailovićem, kako je završena ta njegova istorijska priča na srpskoj pozornici 20. veka, ko ga je izdao, gde je sahranjen i ko ga je ubio. Do tog momenta ove knjige će svedočiti o naporu srpske istoriografije da prevaziđe ono što još uvek politika ne može da odgovori.

MILOŠ TIMOTIJEVIĆ
Zloupotreba jedne mladosti
Jedna ideološka vojska Josipa Broza, koja je prevarom mobilisala ljude, zloupotrebila je entuzijazam jedne mladosti da se odupre nacizmu i ta podela koja se desila svesno se desila i projektovana je daleko pre početka Drugog svetskog rata u glavama jugoslovenskih komunista koji su sanjali proletersku revoluciju i stvaranje države sovjetskog tipa na prostoru Srbije i Jugoslavije. Kada je napuštena opsada Kraljeva i kada su sa leđa napadnuti četnici, tada je praktično počeo građanski rat. Sve ostalo je posledica tog centralnog događaja 1941. godine



NOVE KNJIGE KRALJEVAČKIH PISACA: ZORAN TUCAKOVIĆ - piše Dimitrije Jovanović
,,Na mrtvoj tački”

   Pitanja postoje oduvek. Dovek će i biti postavljana. Ni odgovora nije nedostajalo. Pitanja se ne menjaju. Odgovori ostaju kao lepi pokušaji čovekovog napora da sazna.
Otrgne se, tu i tamo, satiričar od pesnika-liričara, i tada se, kao u slučaju Zorana Tucakovića, pojavi knjiga koja ironijom i sarkazmom nudi odgovore.
Od borbe za koru hleba do gubljenja nacionalnog identiteta, od laži i prevare do naivne vere u moć poštenja, od kapitalizma do socijalizma i nazad… Ima li za nas nade?
Od zbirke aforizama ,,Nikom ništa" do ,,Mrtve tačke", a preko satirične poezije u knjizi ,,Rađenje o glavi", Zoran Tucaković stvara nešto drugačiju satiru od one na koju smo već navikli. Osnovno osećanje ovih aforizama jeste osećanje mere i jedna vrsta zavaravanja čitaoca, tako da se na prvi pogled ne mogu uočiti svi slojevi i značenja. Nad većinom aforizama moramo se naknadno zamisliti, a potom se gorko osmehnuti ili što je još češće - namrštiti.
Ostajući dosledan od prvog do poslednjeg aforizma Zoran Tucaković u svojim aforizmima nas ostavlja u nedoumici u kojoj meri nudi odgovor, a u kojoj na pitanje postavlja novo pitanje. ,,Na mrtvoj tački" nije sve mrtvo. Život se odvija propušten kroz prizmu satiričnog napora da objasni svet.
Trebalo bi ove aforizme čitati imajući na umu da je Zoran Tucaković pre svega pesnik. Takođe bi trebalo imati na umu da liričar u satiričaru daje aforizmu izvesnu prividnu lakoću, koja ove aforizme svrstava među najbolje aforizme koji su napisani.
Ne bi trebalo zaboraviti karikature Milanka Kaličanina koje nimalo nisu ni pesničke ni lirične, i baš kao takve upotpunjuju onu misao koju naš pisac pokušava da nam kaže.
Zoran Tucaković ne piše mnogo, što je doprinelo kvalitetu aforizama. Očekujući novu knjigu imaćemo vremena da se pozabavimo ovim aforizmima i da u sebi ili drugima pronađemo razlog onom podsmehu kojim nas autor časti.


PUBLIKACIJE
Prvi ovogodišnji broj ,,Povelje"

   Iz štampe je ovih dana izašao prvi ovogodišnji broj ,,Povelje", kraljevačkog časopisa za književnost, umetnost i kulturu. Za najnoviji broj ,,Povelje" pišu: Dejan Aleksić, Marija Rakić, Aleksandar Novaković, Aleksandra Unterveger, Dejana Nikolić, Ana Bojanović, Milen Alempijević, Ozren Petrović, Bela Hamvaš, Ginter Gras, Biljana Đorić - Francuski, Mulk Randž Anand, Rašipuran Krišnasvami Narajan, Radža Rao, Kušvant Sing, Anita Desai, Zoran M. Mandić, Nenad Daković i drugi. I ovaj broj tehnički je opremio Dragan Pešić, a uredio Goran Petrović.