Skupština nadležna za „opštinsku“ imovinu
Smenom vlasti rešićemo mnoge probleme
Kraljevačka dešavanja
Preko Maribora u Evropu
Sindikati smetaju novim vlasnicima!
Gradimo vrtiće, dosta nam je kafića
Zavičajci pokrenuli tradiciju
Sveti dud
Umesto ujeda - zadovoljstvo
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, šah

IZMENE I DOPUNE STATUTA OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Skupština nadležna za „opštinsku“ imovinu

   • O raspolaganju nepokretnostima u državnoj svojini čiji je korisnik opština odlučivaće Skupština opštine, na predlog predsednika opštine • Očekuje se novi zakon o imovini u državnoj svojini kojim bi se regulisalo i pitanje opštinske imovine • Kada se i kako raspisuje referendum na području opštine i delu njene teritorije i kada je odluka na referendumu punovažna?

   Na prošloj sednici Skupštine opštine doneta je Odluka o izmenama i dopunama Statuta opštine Kraljevo kojom su definisane nove nadležnosti Skupštine i predsednika opštine, kao izvršnog organa vlasti, i precizno regulisani način i postupak raspisivanja referenduma, kao najšireg oblika neposrednog odlučivanja građana.
   Naime, dopunom člana 17. Statuta opštine Kraljevo propisano je da Skupština opštine, pored ostalih nadležnosti, „na predlog predsednika opštine, predlaže Vladi Republike Srbije donošenje odluka o pribavljanju i otuđenju nepokretnosti u državnoj svojini čiji je korisnik opština i odlučuje u skladu sa zakonom o davanju na korišćenje, odnosno u zakup, kao i o otkazu ugovora o davanju na korišćenje, odnosno u zakup i stavljanju hipoteke na nepokretnosti koje su u državnoj svojini čiji je korisnik opština“. Takođe i da „na predlog predsednika opštine, u skladu sa zakonom i Statutom, obavlja i poslove koji nisu dodeljeni nijednom od organa opštine (nedodeljena nadležnost)“.

ČEKAJUĆI NOVI ZAKON
   Ova dopuna Statuta opštine je veoma važna jer se njom regulišu imovinska prava opštine. Naime, Zakonom o imovini u državnoj svojini Republike Srbije, donetim u vreme Miloševićevog režima, a koji je još uvek na snazi, regulisano je da je sva državna imovina, pa i ona koja pripada opštini, u svojini države Srbije, dok je opština samo njen korisnik!? To je najviši oblik centralizacije vlasti i eliminisanja lokalne autonomije koji su pravni eksperti odmah uočili, uz zahtev da se takav zakon što pre promeni. Promene su i najavljene, ali retrogradni zakon nikako da se ukine i novi zakon da dođe na red i uđe u skupštinsku proceduru.
   U Statutu opštine Kraljevo, donetom 29. juna 2004. godine, odnos prema imovini čiji je korisnik opština nije bio precizno regulisan. Zbog toga je, pored ostalog, Skupština opštine na prethodnoj sednici, održanoj 24. februara, odlučila da se pristupi promenama Statuta, pa i u delu koji se odnosi na gazdovanje „opštinskom“ državnom imovinom. Navedenom izmenom Statuta dato je pravo Skupštini opštine da, na predlog predsednika opštine, kao izvršnog organa, predlaže Vladi Srbije pribavljanje ili otuđenje (kupovinu ili prodaju) nepokretne državne imovine i, što je još važnije, da tu imovinu daje na korišćenje, u zakup, raskida ugovor o zakupu i stavlja hipoteku na tu imovinu.
   Na 12. sednici SO Kraljevo upravo oko ove izmene vođena je žestoka polemika jer je, na jednoj strani, predsednik opštine Kraljevo dr Radoslav Jović izneo stav da bi racionalnije bilo da predsednik opštine odlučuje o davanju ove imovine na korišćenje, nego da o tome odlučuje Skupština koja bi u tom slučaju bila „zatrpana“ imovinskim tačkama dnevnog reda, zahtevima za zakup, raskid ugovora o zakupu i stavljanje hiopoteke, uz komplikovanu proceduru odlučivanja. Dr Jović je podsetio da samo jedan dan zasedanja Skupštine opštine „košta“ budžet 600.000 dinara. Istakao je i da ovaj predlog nema veze sa njegovom sadašnjom funkcijom jer bi njemu lično bilo lakše da se ne bavi ovim poslovima, s obzirom na to da ima i previše obaveza i to značajnijih od te, kao i da bi se eventualna zluoputreba ovlašćenja u ovom slučaju mogla sprečiti efikasnom kontrolom „gradonačelnikovih“ odluka koju bi vršili državni i skupštinski organi i tela.
   To je bio povod za žestoku repliku šefa OG SRS Miljka Četrovića i nekih drugih odbornika SRS. Na kraju, preovladali su argumenti skupštinskih tela i odbornika da je odlučivanje o korišćenju državne imovine u Skupštini demokratskije rešenje, da se time obezbeđuje bolja kontrola, uvodi red u ovu oblast, kao i da je u pripremi novi Zakon o imovini u državnoj svojini (vlasništvu na nepokretnostima), tako da će i ova odredba Statuta kratko trajati.

REFERENDUM
   Izmenom člana 23. Statuta opštine regulisano je da Skupština opštine tzv. „kvalifikovanom većinom“, odnosno „većinom glasova od ukupnog broja odbornika odlučuje o promeni i donošenju Statuta, raspisivanju referenduma na sopstvenu inicijativu, donošenju odluke o isključenju javnosti sa sednica Skupštine, i o osnivanju mesnih zajednica, na području za koje se osnivaju i ukidanju mesnih zajednica“. Prvobitnom Odlukom bilo je propisano da Skupština „kvalifikovanom“ većinom odlučuje samo o donošenju Statuta. Pored toga, precizirano je i da „Skupština može odlučiti, na način utvrđen Poslovnikom, da sednica Skupštine opštine ne bude javna iz razloga javne bezbednosti ili ukoliko se raspravlja o aktima koji se po važećim propisima smatraju tajnom“.
   Izmenama i dopunama članova 58. i 59. Statuta opštine detaljno su razrađene odredbe o raspisivanju referenduma iz nadležnosti Skupštine. Tako sada Skupština opštine, na sopstvenu inicijativu, odlukom „kvalifikovane“ većine odbornika, može raspisati referendum o svim pitanjima iz svog delokruga. Od dana raspisivanja do dana sprovođenja referenduma, pri tom, ne može proći manje od 15 ni više od 90 dana, a odluka o raspisivanju referenduma obavezno se objavljuje u „Službenom listu opštine Kraljevo“.
   Izmenjenim članom 59. Statuta propisano je „da je SO dužna da raspiše referendum o pitanju iz svoje nadležnosti ako to pismeno zatraži najmanje 10 odsto građana upisanih u birački spisak na dan predaje zahteva opštini“. Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila većina građana koja je glasala, pod uslovom da je glasalo više od polovine ukupnog broja upisanih birača. Takođe, Skupština je dužna da raspiše referendum i na delu teritorije opštine, mesne zajednice, ili više mesnih zajednica o važnim pitanjima tog dela opštine. „Cenzus“ za podnošenje zahteva je 20 odsto upisanih birača sa dela opštine za koji se traži raspisivanje referenduma, a odluka je doneta ako se izjasni većina izašlih „glasača“ pod uslovom da je izašla najmanje polovina upisanih.
   Taksativno su navedena pitanja iz delokruga Skupštine o kojima je obavezno raspisivanje referenduma bez posebnog zahteva (odluku donosi većina od ukupnog broja odbornika). To su promena naziva i teritorije opštine, promena naziva, broja i teritorije mesnih zajednica, za područja na koja se promene odnose. Predmet referenduma ne mogu biti odluke o izborima i odluke određene zakonima. S obzirom na široku proceduru i značaj referenduma, predviđeno je da se način raspisivanja, organi za sprovođenje, postupak sprovođenja i druga pitanja vezana za referendum regulišu posebnom skupštinskom odlukom o referendumu, u skladu sa zakonom.

REČ IMA: ČEDOMIR JOVANOVIĆ - piše Rajko Sarić
Smenom vlasti rešićemo mnoge probleme

   • Posle ubistva premijera Đinđića i prave satanizacije njegovih saradnika, građanima Srbije je jasno da se Srbija ne može menjati sa G 17 plus i DSS • Pošto je Tomislav Nikolić naslednik Šešeljeve, a Vojislav Koštunica Miloševićeve politike, inicijativa radikala da se glasa o poverenju Vladi Srbije predstvlja trik za njihovo biračko telo koje je prozrelo paktiranje sa DSS • LDF smatra da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji pre 2019. godine, gde bi se našla daleko pre da nije nesposobne vlade Vojislava Koštunice

   Za Čedomira Jovanovića, bivšeg potpredsednika Demokratske stranke i Vlade Srbije, osnivača Centra za modernu politiku, kažu da je izuzetno talentovan političar, da ima dobre kontakte i uticaj na medije, zbog čega malo ko sumnja u to da će se, pre ili kasnije, ponovo vratiti na političku scenu Srbije. Oni koji ga baš ne vole kažu da je umislio da je jedini naslednik politike ubijenog premijera Zorana Đinđića i da je, kao takav, veoma opasan ukoliko ponovo dođe do parčeta vlasti. Jedan od Jovanovićevih bliskih saradnika, Mile Korićanac, kaže da je pokojni Đinđić spremao Čedu za svog naslednika kao političara koji je iz studentske klupe uleteo u zamršeno klupko postmiloševićeve političke zavrzlame, borbe sa krupnim kriminalom, za vraćanje ugleda zemlji i formiranje državnih institucija koje, svedoci smo, još nisu zaživele u punoj meri.
   - Srbiji je - kaže Jovanović u intervjuu za ,,Ibarske novosti” - pored hrabrosti i energije, potrebno dosta zrelosti i političke mudrosti. Smatram da je moje političko iskustvo daleko iznad godina života. U Srbiji se i danas sa nepoverenjem gleda na uspešnu karijeru mladih ljudi, iako smo, navodno, uvek sve činili u ime neke mladosti. Kada su se mladi u većoj meri pojavili na političkom nebu Srbije, mnogi su sve činili da im uspore napredovanje upravo zbog njihove mladosti.
• Jedan broj kritičara smatra da ste opterećeni opsesijom jedinog naslednika Đinđićeve politike, odnosno, njegovog lika i dela?
Pokojni Đinđić i ja bili smo istomišljenici i bliski saradnici u transformaciji našeg društva i ja od toga neću odustati. Danas sam u manjini, ali činjenica da smo ubistvom Đinđića svi na gubitku, ne može biti opravdanje da ne nastavimo putem koji smo zajedno trasirali. To je ono što je meni, u ovom trenutku, najvažnije. Zoran je bio jedan od retkih političara koji je znao da na jednom mestu, pod zastavom DS, okupi mladost i iskustvo. Zadatak je bio tim veći što smo se na vrhu političke scene našli u vreme potpunog uništenja sistema vrednosti, što su naši životi u svakom trenutku bili ugroženi, reklo bi se bezvredni.
Demokrata sam i prihvatam činjenicu da sam trenutno u manjini, s tim što mislim da vreme koje dolazi u potpunosti potvrđuje sve moje do sada javnosti prezentovane stavove. Tako se pokazalo da je nemoguće sa G 17 plus i DSS menjati Srbiju. Ovakva tvrdnja, koju iznosim već dve godine, pokazala se potpuno tačnom, ne kao plod moje mladosti, već kao realno sagledavanje situacije u društvu. U tom pravcu su i sve moje sugestije predsedniku Srbije Borisu Tadiću, koji je političke stavove DS opasno približio stavovima DSS i Vojislava Koštunice, čiji legalizam predstavlja paktiranje sa zločincima.
• Posle nekoliko meseci od osnivanja Liberalno demokratske frakcije DS, krenuli ste u kampanju po gradovima Srbije. Šta vam je cilj?
Želja nam je da sadašnjom kampanjom pokažemo da se Srbija ne slaže sa načinom i političkim tempom kojim nas vodi sadašnja vlast. U Srbiji postoji dovoljno reformskog potencijala koji je u stanju da ostvari značajnu ideju modernizacije našeg društva. Sada u građanima Srbije tražimo partnere i kao LDF DS ne želimo da budemo puki posmatrači negativnih zbivanja koji presudno utiču na naš život. Veoma smo zadovoljni početnim rezultatima kampanje ,,Srbiji se žuri”, što se ogledalo u dobrim posetama našim tribinama u Valjevu i Jagodini, a što potvrđuje da brzina reformi koju nam nudi Vojislav Koštunica nije ono sa čime su građani zadovoljni. Mi se nikako ne slažemo sa konstatacijom da je potrebno sačekati 2019. godinu da bi Srbija živela evropskim životom, a pogotovu se ne slažemo sa stavovima koje, nažalost, deli i deo rukovodstva DS, a koji se ogledaju u definiciji Vojislava Koštunice kao naše sudbine.
Miloševića nismo hteli da čekamo, nismo se mirili sa stavovima koji su njega definisali kao večnu vlast, a nas kao večitu opoziciju, pa smatramo da je i danas potrebno zauzeti jasan stav kojim se ne mirimo sa zatečenim stanjem, već nastojimo da sve stavove promenimo u korist građana. LDF ima jasan program koji se oslanja na ono što smo radili u periodu od oktobra 2000. do oktobra 2003. godine, tako da je reč o programu koji je suštinski menjao Srbiju, a dopunjen je u segmentima gde smo uočili slabosti. Ako govorimo o suštini tog programa, on se vezuje za brzo rešavanje tri velika problema koji sputavaju tranziciju Srbije: problem Kosova praćen nedefinisanim stavom Beograda, funkcionisanje državne zajednice i na kraju saradnja sa Hagom i naš položaj u Međunarodnoj zajednici.
Mislim da smo, zahvaljujući kohabitaciji Tadića i DS sa DSS, propustili priliku da Srbiju vratimo na put kojim se kretala do kraja 2003. godine, a zbog stalnih uveravanja premijera Koštunice da je politička stabilnost važnija od vraćanja Srbije na put reformi.
• Koji od ovih problema je brzo rešiv? Šta se može rešiti za godinu-dve, šta već ove godine?
Mislim da je mnoge od ovih problema moguće rešiti u ovoj godini, a to se može postići jedino smenom sadašnje vlasti u Beogradu koja je generisala sve ove probleme. Srpska tranzicija je praktično zaustavljena zbog nesposobnosti Vojislava Koštunice i njegovog kabineta.
Ovih dana u Beogradu imamo veliku godišnju skupštinu Evropske banke za razvoj, ali je taj skup dogovoren još sa vladom Zorana Đinđića 2003. godine u Paškentu, a ne kao podrška politici Vlade Vojislava Koštunice. Bio je to izraz podrške politici pokojnog Đinđića, koji je Srbiju ubrzanim tempom vodio u Evropu. Ne možemo zaboraviti da je glavna politika Vojislava Koštunice bila sputavanje Vlade Zorana Đinđića, a ne njeno napredovanje. Ne samo da je kriminalizovan i satanizovan Đinđić, već su tu sudbinu doživeli i svi njegovi saradnici. Pred istražnim sudijom, u zakonskom postupku, odbranio sam čast, od 12 zatvorskih čuvara njih 11 je reklo da me nikada nije videlo u zatvoru u poseti kriminalcima. Samo je Banđur ostao pri tom stavu, kao čovek koji obožava politiku DSS. Dobrovoljno sam išao na poligraf. Ni tada ništa nisu dokazali iako su optužbe bile brojne. Nijedna od brojnih optužbi na račun Gorana Petrovića takođe nije dokazana, tako da smo svi zajedno izgubili ogromno vreme na dokazivanje nevinosti, u čemu smo uspeli, ali je za to vreme Koštunica razvio pipke svoje nazadne politike. Najbitnije je da smo Petrović i ja dokazali da nismo nikakvi kriminalci. Do građana sada dopire puna istina i na nama je da prestanemo da se branimo, već da optužimo neke koji su direktno odgovorni za stanje u kome se nalazimo.
U narednom periodu narodu ćemo dati neke nove pojedinosti, da pokažemo da imamo znanje, kvalitete i sposobnosti kako bi se stvar pomerila sa mrtve tačke. Danas nije najveći problem što nemamo Nacionalni savet za bezbednost, već što nemamo državu, jer da imamo državu, imali bismo kvalitetno i zdravstvo, i privredu, i školstvo.
• postoji li opozicija u republičkom parlamentu?
U Srbiji danas ne postoji opozicija ukoliko je tražite u Skupštini Srbije, među strankama na vlasti i onima koje traže mesto u vlasti. Inicijativa Srpske radikalne stranke je bila posledica njihove želje da umire sopstveno biračko telo zbog paktiranja sa politikom Koštunice. Reč je o običnom triku jer je Koštunica došao na vlast obećavajući da će uspostaviti ponovo sistem vrednosti sa socijalistima i radikalima. Pošto je Nikolić naslednik Šešeljeve, a Koštunica Miloševićeve poltike, meni je taj njihov potez logičan. Sa druge strane, DS nije pokretač inicijative o izglasavanju nepoverenja vladi, godinu dana nije učinila ništa da zaustavi politiku DSS. A bilo je toliko razloga. Najavu DS da će glasati protiv Vlade Vojislava Koštunice smatram nuždom na koju je bila prisiljena, a nikako političkom željom da se vide leđa politici aktuelnog premijera. Za DS, kao lidera u reformama, neprihvatljivo je da glasa za inicijativu SRS, jer je to više nego pogrešna politika.
• Ima li nešto, prema vašoj oceni, što bi se moglo smatrati dobrim potezom Koštunice i njegovog kabineta?
Jedino što je uradila aktuelna vlada jeste isforsirana saradnja sa Haškim tribunalom, na koju se odlučila kako bi opstala na vlasti. Ipak, reč je o nepotpunoj saradnji jer je deset haških optuženika isporučeno u Ševeningen kako bi se sprečio odlazak Karadžića i Mladića. Jasno je da su se na takav korak odlučili jer se nagoveštavao pad vlade zbog odugovlačenja saradnje sa Hagom.
DS je bila obavezna da pokrene smenu vlade kada je počelo rušenje specijalnog suda, da traži smenu ministara Jočića i Stojkovića zbog brojnih propusta u radu, bila je dužna da traži smenu ministra finansija Mlađana Dinkića zbog teške finansijske situacije u državi, da traži smenu potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa zbog brojnih afera. Nijedno od pitanja DS nije pokrenula za godinu dana i zato smatram da u DS ne žele smenu sadašnje vlade, već u njoj traže partnera. Dakle, još dugo se u Skupštini Srbije neće desiti ništa jer u njenim klupama nema opozicionih poslanika. U novijoj istoriji nemoguće je naći neuspešniju vladu, ali ni vladu koja je imala veću političku podršku u zemlji, što govori da se u zemlji nalazi mnogo istomišljenika - onih koji su na vlasti i onih koji bi da učestvuju u toj vlasti. Ako DS i njen predsednik Boris Tadić ne znaju kako da obore vladu Vojislava Koštunice, kako da zaštite interese građana, to treba jasno da kažu i da se sklone. Poražavajuće su poruke koje je javnosti poslao Tadić, posebno ona kojom je Koštunicu definisao kao našu političku sudbinu.

POKLON ĆURČIĆIMA
Proteklog ponedeljka u Kraljevu je održana javna tribina LDF, na kojoj su govorili Čedomir Jovanović, Goran Petrović, Branislav Lečić, Nikola Samardžić i Mile Korićanac. usledio je obilazak izvorišta u Konarevskom polju i bazena u Panjevcu, a potom poseta Mariji (13) i Milošu (10) Ćurčiću u Konarevu. Njima je delegacija LDF poklonilo računar sa kompletnom opremom, a menadžer LDF za Kraljevo Mile Korićanac je izložio mukotrpan put od ideje do konačne izgradnje porodične kuće za ovo dvoje dece koji su živeli u teškim uslovima u selu Orlja Glava.

KRALJEVAČKA DEŠAVANJA

KRALJEVAČKI MATURANTI: POSLEDNJI ČAS ,,KOD MILUTINA"
Oproštajni valcer začinjen kolom

   Možda nije bilo za Ginisa, ali jeste za - Evropu. I nije važno da li će postati tradicija ili ,,nakalemljeni" običaj ,,europejske" proslave poslednjeg dana u srednjoškolskoj klupi. Tek, prošlog petka je više stotina kraljevačkih maturanata na ,,Trgu kod Milutina" izmamilo osmehe i aplauze publike, pa i prolaznika, izvodeći po kišnom i tmurnom danu ,,ples četvorki", istovremeni spektakl, kako je pre par meseci utanačila naša Školska uprava sa slovenačkom, sa vršnjacima iz Maribora i Mađarske. Cilj ,,žurke”, koja je počela tačno u podne, bio je - ulazak u Ginisovu knjigu rekorda, po masovnosti učesnika u jednom događaju.
   Iako je prvoga puta ovaj koncertni nastup bio na dobrovoljnom principu (tako da nisu baš sve srednje škole Kraljeva učestvovale u spektaklu), događaj se pretvorio u - doživljaj. Između taktova kadrila i valcera, a na kraju ,,moravca", čitala se poenta ovog lepo stilizovanog koncerta pod tmurnim nebom: ,,Naša deca su prelepa, zanosna, pametna slatka, srčana… Šta ostatak Evrope ima lepše i bolje?”

SEMINAR O JAVNIM NABAVKAMA - piše Predrag Marković
Fer i otvoreno

   Dvogodišnje angažovanje Programa za reformu lokalne samouprave u Srbiji (SLGRP) na stvaranju dobre prakse u javnim nabavkama pokazalo je zadovoljavajuće rezultate u 83 opštine u Srbiji i 35 javnih preduzeća, rečeno je u ponedeljak na trodnevnom seminaru u Vrnjačkoj Banji.
Zamenik direktora Programa za reformu lokalne samouprave Majkl Pilsbur, otvarajući seminar, kazao je da su pre dve godine, kada je počinjala obuka o sistemu javnih nabavki, ankete pokazivale da je među građanima postojala doza nepoverenja, jer oni javne nabavke nisu videli kao dovoljno transparentne, dovoljno fer i otvorene.
- Dve godine od početka rada tima Programa za reformu lokalne samouprave u Srbiji stvari su se znatno promenile, jer danas u 51 opštini u Srbiji postoji kancelarija za javne nabavke, ili su imenovana lica zadužena za javne nabavke - rekao je Pilsbur, dodavši da su opštine donele solidne planove za javne nabavke i pravilnike za nabavke male vrednosti.
Program za reformu lokalne samouprave u Srbiji finansira Agencija Sjedinjenih Američkih Država (USAID). Tokom tri dana seminara razgovaralo se o Etici i načelima javnih nabavki, Principima pripreme konkursne dokumentacije za javne nabavke, Sistemu trezora u lokalnoj samoupravi i Zaštiti prava ponuđača.
Najveći broj predavača bio je iz opština Palilula, Sjenica, Bosilegrad, Paraćin, Vračar, Medveđa i Krupanj, u kojima su zahvaljujući SLGRP-u tražena teoretska i praktična rešenja u oblasti javnih nabavki. Zakon o javnim nabavkama je u lokalnoj samoupravi počeo da se primenjuje 1. januara 2003. godine, kada je morao da se uvede sasvim nov način poslovanja u kome su prethodno planiranje i priprema veoma važni za uspešno sprovođenje postupka javne nabavke.


INICIJATIVA
Vladimiru Putinu Povelja protiv rata za mir u svetu

   Upravni odbor Društva za zaštitu Spomen groblja ,,14. oktobar" pokrenuo je inicijativu da se ove godine nastavi sa dodelom Povelje protiv rata za mir u svetu. Oni konkretno predlažu da se Povelja dodeli Vladimiru Putinu u znak zahvalnosti ruskom narodu i njegovoj armiji koja je dala najveći doprinos pobedi nad fašizmom. Takođe, pozivaju predsdnika Putina da 14. oktobra dođe u Kraljevo, na Spmen groblju primi Povelju, a u popodnevnim satima položi venac na spomen kompleks palim ruskim borcima u Popini kod Trstenika.
   Na ovaj način bi se , tvrde članovi Društva, sigurno podigao međunarodni ugled Kraljeva, a svet ponovo podsetio na tragične oktobarske dane 1941. godine, kada su fašisti streljali nekoliko hiljada građana.
   Članovi upravnog odbora predlažu da se odmah počne sa uređenjem Spomen groblja: da se uradi ulica Okrobarskih žrtava, rekonstruiše pasarela, revitalizuje spomen vagon i u dogovoru sa arhitektom Spasojem Krunićem nastavi izgradnja objekata i infrastrukture u Spomen groblju.
   Pomoć u realizaciji ovih poslova u ime Društva pružiće prof. dr Grigorije Macan, dipl. ing. Nedeljko Gizdović i arhitekta Rajko Čubrić. Takođe je Milomir Nedeljković zadužen da pripremi , organizuje i realizuje program obeležavanja 14. oktobra 2005. godine.


SMOTRA NARODNOG STVARALAŠTVA DECE SRBIJE U RATINI - pripremio Milovan Mikarić
Čuvari opanka i jelečeta

   Prošlog vikenda je u Ratini održana dvadeseta Smotra narodnog stvaralaštva dece Srbije, na kojoj je učestvovalo dvadeset ansambala sa više od 800 mališana koji su došli iz Subotice, Hrtkovca, Selenče, Beške, Zaječara, Negotina, Vladičinog Hana, Kosovske Kamenice, Štrpca, Užica, Arilja, Šapca, Mrčajevaca, Čačka, Kraljeva, Aleksandrovca, Brusa, Batočine, Jagodine i Osečine.
   Decu iz cele Srbije na centralnom Trgu u Kraljevu pozdravio je Dragan Ivanović, potpredsednik Skupštine opštine Kraljevo, a zatim se razvilo najšarenije kolo mladosti u Srbiji. Program su otvorili domaćini - deca Ratine i gosti iz Zvornika (Republika Srpska). Inače, prošla nedelja je bila u znaku ove dečje manifestacije jer je u petak u Pozorištu održan peti Sabor mladih frulaša Srbije, a u subotu koncert domaćina i gostiju, takođe, na Trgu u Kraljevu.
   Poseban doprinos ovoj dečjoj manifestaciji dali su kasarna u Ribnici, Ministarstvo unutrašnjih poslova u Kraljevu, Vatrogasno društvo, ,,Čistoća”, ,,Mlekara” i Dom zdravlja. Pokrovitelji smotre bili su Ministarstvo kulture Srbije, Skupština opštine Kraljevo, a organizatori Savez amatera Republike, Kulturno-prosvetna zajednica Kraljevo i Mesna zajednica Ratina.

NAUKA I MLADI - piše Bojana Milosavljević
Čuvari opanka i jelečeta

   Na upravo završenoj Republičkoj smotri pod nazivom ,,Nauka, tehnika i tehnologija - korak u novi milenijum", koju su organizovali: Ministarstvo za nauku, tehnologiju i ekologiju, Republičko Ministarstvo prosvete i sporta i Narodna tehnika Srbije, mladi talenti iz Kraljeva su postigli sjajne rezultate. Izabranicima našeg grada, učenicima osnovnih škola i članovima klubova mladih tehničara, pripale su po tri prve, druge i treće nagrade, kao i četiri četvrta i jedno sedmo mesto.
   U oblasti elektrotehnike prvu nagradu osvojila je Marijana Erović, u oblasti telekomunikacija pobednik je Radomir Jakšić, dok je Danka Rudinac bila prva u arhitekturi. Drugo mesto u oblasti energetike pripalo je Zdravku Veljoviću, iz ekologije - Nataliji Marković, a video-tehnici - Marku Đuroviću. Trećeplasirani na Smotri bili su: Ivana Tanasijević (svetlosna energija), Vladimir Ivović (arhitektura) i Nataša Ristović, iz oblasti fotografije.


STUDENTI I PROFESORI IZ RUSIJE GOSTI MAŠINSKOG FAKULTETA U KRALJEVU
Zajedno na međunarodne konkurse

   U okviru međuuniverzitetske saradnje Voronješkog državnog univerziteta i univerziteta u Kragujevcu, petoro studenata i dvoje profesora gosti su Mašinskog fakulteta u Kraljevu od 16. do 28. maja. Ova poseta ima cilj da uspostavi nove oblike saradnje u naučno-nastavnoj delatnosti kroz razmenu nastavnog kadra, uvođenje novih metoda i načina rada u nastavnim procesima.
   - Ja sam već drugi put u Kraljevu. Sada sam sa studentima našeg univerziteta i primljeni smo na najbolji mogući način. Naši studenti i studenti iz Kraljeva su se veoma brzo sprijateljili, što i nije bilo teško s obzirom na naše tradicionalne prijateljske veze. S kolegama sa Mašinskog fakulteta iz Kraljeva dogovorili smo se o relizaciji zajedničkih projekata iz oblasti fundamentalnih i razvojnih istraživanja mašinske tehnike, kao i o zajedničkom učešću na međunarodnim projektima, razradi kompjuterskih i informatičkih tehnologija, kao i razmeni priručnika i udžbenika, ističe prof. dr P. I. Nikulin, ocenjujući ovu posetu kao i prijem na Mašinskom fakultetu u Kraljevu.
   - Sa studentima Mašinskog fakulteta u Kraljevu uspostavili smo brojne kontakte. Prijem i druženje je za svaku pohvalu, a mi ćemo se potruditi da u uzvratnoj poseti budemo dobri domaćini - naglašavaju studenti Elena Perfilova i Sergej Razancev, oduševljeni prijemom i onim što su videli u Kraljevu i okolini.
   Studente i profesore iz Rusije primio je i rektor Univerziteta prof. dr Miloš Đuran. U razgovoru je inicirana potreba za još dubljom saradnjom, koja će se definisati pri poseti rektora Univerziteta iz Voronježa, koja se očekuje krajem juna ove godine.

UŠĆANSKI „EKONOM” - piše Dragan Vukićević
Preko Maribora u Evropu

   • „Ekonom” zapošljava 167 radnika, uglavnom sa područja Ušća i okolnih sela, plate se isplaćuju strogo na vreme, 18. u mesecu, a prosečni lični dohodak iznosi oko 22 hiljade dinara, što je za 40 posto više od prosečnih primanja na području opštine Kraljevo • Predstoji prodaja 28 posto društvenog kapitala preduzeća

   Sporazum o regulisanju odnosa između „Ekonoma” iz Ušća i mariborskog „Primata” zaključen je početkom 2003. godine, a punomoćno vraćanje imovine od 60 odsto obavljeno je pre šest meseci. Posle povraćaja vlasništva „Primatu” D.D. krajem decembra prošle godine, ovlašćena revizorska kuća iz Beograda konstatovala je da je „Ekonom” u poslednje tri poslovne godine poslovao sa gubitkom. Ovo je rekao Rodoljub Biorac, direktor „Ekonoma” na preskonferenciji, zakazanoj povodom sve češće politizacije promene vlasništva u tom preduzeću, koja je, kako je rekao, kulminirala poslednje dve sedmice.
Biorac je rekao da u „Ekonomu” postoje svi organi upravljanja i rukovodstvo, da „Primat” ispunjava sve obaveze preuzete sporazumom i da se uprkos teškoćama u poslovanju lični dohoci isplaćuju redovno.
Inače, „Ekonom” zapošljava 167 radnika, uglavnom sa područja Ušća i okolnih sela, plate se isplaćuju strogo na vreme, 18. u mesecu, a prosečni lični dohodak iznosi oko 22 hiljade dinara, što je, kako je rekao Biorac, 120 posto više od minimalne zarade u metaloprerađivačkom kompleksu i 40 posto više od prosečnih primanja na području opštine Kraljevo.
– Trenutno imamo dovoljno posla - naglasio je Biorac. -Radi se u dve smene i nastojimo da ispunimo sve rokove prema kupcima. Redovno ispunjavamo sve obaveze prema državi i uspešno vraćamo kredite koje je novo rukovodstvo nasledilo od starog, odnosno iz perioda poslovanja kao društveno preduzeće.
Uz to, ulažu se napori da se stvore uslovi za dobijanje potrebnih certifikata o kvalitetu proizvoda, što je preduslov za konkurentnost na domaćem i inotržištu. U poslednjem periodu zaposleno je pet mladih visokokvalifikovanih radnika, a u planu je osvajanje novih programa, što će omogućiti zapošljavanje novih radnika.
Zbog poslovanja sa gubicima i u želji da ostvari stručnu pomoć postojećem rukovodstvu, „Primat” je početkom februara imenovao i izvršnog direktora preduzeća, radi uvođenja standarda poslovanja koji postoje u Evropskoj zajednici, posebno u komercijalnom i sektoru finansija i računovodstva.
– Prvi rezultati u smislu kvalitetnijeg, stručnijeg i redovnog rada u tim oblastima već su ostvareni - rekla je Darja Moškotevc, izvršni direktor „Ekonoma”. - Počelo je redovno izmirenje obaveza prema dobavljačima, a poboljšana je i naplata od kupaca, što je u poslednjih nekoliko godina rađeno sa znatnim zakašnjenjima. Osim toga, započeli smo izradu mesečnog bilansa stanja i uspeha koji su neophodni da preduzeće može da posluje redovno i sa dobiti.
Moškotevc je naglasila da je pre dva meseca „Ekonom” dobio visok bonitet za poslovanje i da je na osnovu kvaliteta cenu proizvoda za kupce u inostranstvu povećao za petinu. Ona je rekla da su potpisani fiksni ugovori sa inokupcima za tekuću poslovnu godinu i da je povećana proizvodnja za domaće tržište.
– Posle dugog perioda prvi put smo uspeli - rekla je Moškotevc - da obavezu prema kupcima ispunjavamo gotovo stopostotno prema planu, pogotovo što je ranije prodaja na domaćem tržištu bila realizovana sa 56 odsto. Uz to, sa svim strateškim partnerima sklopili smo godišnji ugovor i utvrdili sa dobavljačima striktnu cenu, precizne rokove i definisali uslove plaćanja.
Inače, pokrenuta je inicijativa za privatizaciju 40 posto društvenog kapitala „Ekonoma”, od čega po zakonu 12 posto pripada radnicima, a preostali deo od 28 posto biće izložen javnoj prodaji.

DESIMIR MIONIĆ, PREDSEDNIK OPŠTINSKOG VEĆA SAVEZA SINDIKATA KRALJEVA - piše Dragan Vukićević
Sindikati smetaju novim vlasnicima!

  • Logično je bili očekivati posle donošenja zakona o privatizaciji da institucije sistema preuzmu sve odgovarajuće mere, što znači da se donesu zakoni koji prethode procesu privatizacije i da prate proces privatizacije. Međutim, sam proces privatizacije pokazao je brojne nedostatake, pre svega kroz rad zakonodavnih organa, odnosno određeni zakoni nisu dorečeni

   – Zanimljivo je to da kada se neko preduzeće privatizuje kroz tender ili aukcijsku prodaju, sada se prodaje znatno ispod tržišne cene i onda se postavlja logično pitanje zašto bi neko kupovao preduzeće po tržišnoj ceni ako može da ga kupi kroz proces privatizacije i za iznos pet puta niži od prave cene - kaže Desimir Mionić, predsednik Opštinskog veća Saveza samostalnih sindikata opštine Kraljevo, analizirajući za „Ibarske novosti” dosadašnje efekte privatizacije preduzeća u Kraljevu.
– U Kraljevu je privatizovano 16 preduzeća, ovu godinu ne bih pominjao jer je privatizovano društveno preduzeće „Pekarstvo”, a kakvi će biti efekti, videćemo posle godinu-dve. Zanimljivo je da je u tih 16 preduzeća u trenutku prodaje bilo oko 1200 radnika, sada se vodi 700, a zaista radi oko 300 radnika, zarade se ne primaju redovno, pa se ni na takve ne plaćaju porezi i doprinosi. Uz to, praktično nema nikakve kontrole.
• Koje su najčešće pritužbe radnika upućene Agenciji?
– Konkretno u ,,Hladnjači" nigde ne piše da je 2002. godine otkupljeno i prerađeno milion 736 hiljada kilograma voća, a u tužbenom zahtevu se navodi, recimo, svega 200 tona... Sada treba naterati nekoga da ispravi tu grešku, a to traje već šest meseci. U „Poljoprometu”, na primer, vlasnik je otuđio u prošloj godini 10,8 posto imovine preduzeća, što je više nego što je dozvoljeno, a iz same dokumentacije se vidi da sredstva nisu legalno „legla” na račun preduzeća, već su uzimana u kešu i niko za to ne haje. Mi nemamo efektne institucije sistema koje će u datom momentu mećusobno da sarađuju i da se problemi konačno rešavaju na odgovarajući način. S druge strane, imate manja preduzeća koja rade taj moderniji način poslovanja, ali da li će i oni istrajati s obzirom na to da imaju nelojalnu konkurenciju kroz sivo tržište, i njihovi poslovni efekti dolaze pod znak pitanja.
• Stiče se utisak da su radnici posle završene privatizacije „pušteni niz vodu”?
– Postavlja se opravdano pitanje na koji način radnici koji su nezadovoljni radom vlasnika mogu da ostvare svoja prava i kome da se obrate. Pišu dopise ministarstvu, Koštunici, Agenciji i svi se oglušuju i niko ništa ne preduzima. Radnici sve češće postavljaju pitanje kakve ekscesne situacije treba da naprave da bi neko obratio pažnju na njihove realne probleme? Ne bih pominjao vlasnike, jer pitanje je da li oni čija imena figuriraju u papirima jesu zaista vlasnici ili su eksponenti nekih tajkuna. Bitno je napomenuti koja je uloga Agencije i koja je uloga Ministarstva za privredu. Po mom mišljenju, Agencija je samo transmisija između Ministarstva za privredu i vlasnika i stičem utisak da vlasnici redovno održavaju prisne kontakte i veze sa Agencijom, tako da njihovi zahtevi veoma lako prolaze i oni uvek mogu doći do Agencije, za razliku od zaposlenih. U svemu tome Ministarstvo za privredu igra perfidnu igru, ono stoji po strani, ne eksponira se. To čini Agencija, a u stvari, iza svega stoji Ministarstvo za privredu! Neverovatno je da se oni koji drže 30 odsto kapitala grčevito bore za opstanak preduzeća, dok se oni koji drže 70 posto kapitala ponašaju nezainteresovano. Mnogi vlasnici uzimaju kredite za svoje matične firme, a pod hipoteku daju firmu koja je tek kupljena, tako da je ona kroz godinu dana praktično rasprodata. Još uvek se trudimo da probleme rešavamo preko institucija sistema, ali ako to ne bude moglo, tražićemo izlaz i kroz drugačije metode. Mi i dalje tvrdimo da je potrebno da profunkcionišu socijalno-ekonomski saveti na nivou opština, kao što je slučaj u Kruševcu i Kragujevcu, ali u Kraljevu ne postoji dobra volja da savet započne rad.
• Ko je odgovoran za takvu privatizaciju u kojoj su radnici najviše obespravljeni?
– Vlada je najveći krivac za takvu privatizaciju, a zatim ministarstvo, jer ako su veliki prigovori na proces privatizacije, Vlada bi trebalo da prduzima određene aktivnosti. Promenili su se mnogi direktori u ministarstvu, a ima i onih koji mogu da rade šta hoće. Znamo da je svojevremeno gospodin Dinkić išao na Kipar da bi uzeo novac, oko 4,5 milijardi, i u to vreme, u ime MUP-a Srbije, išao je kao ekspert za finansije gospodin Đorđević, a sa njima i okružni tužilac Rade Terzić. A na Kipar su otišli u svojstvu privremenih saradnika tadašnjeg guvernera Narodne banke, Dinkića. Danas je taj isti gospodin Đorđević direktor Agencije za privatizaciju, a Terzić advokat i zastupa interese većinskih vlasnika, recimo „Autoprevoza” i „Hladnjače”, i niko ne može da me ubedi da on nema nikakav uticaj na to da se postupak odugovlači. I premijer Koštunica je rekao u predizbornoj kampanji da će svi kupoprodajni ugovori ići na reviziju, ali, nažalost, od toga nije bilo ništa.
• Kakva je uloga sindikata u takvoj situaciji? Koje su mogućnosti sindikalnog delovanja?
– Sindikat ima jasnu ulogu. Pri donošenju prethodnog Zakona o radu sindikati su imali aktivnu ulogu, štrajkovi su se odvijali u Beogradu sa jedinim ciljem da se skrene pažnja da zakon koji se tada usvajao nije bio proevropski i nije po međunarodnim standardima. Strašno je to da veliki broj poslanika koji su tada sedeli u Skupštini sedi i sada i prihvata takvo jedno tumačenje najvažnijeg „radničkog zakona”. U svim zemljama sindikati imaju značajnu ulogu. Kod nas su sindikati razjedinjeni i povodom najjasnijih pitanja. Dobro je da ima više sindikata, jer niko ne treba da ima primat i da bude nedodirljiv, ali postojanje više sindikata treba da se izrodi u jedan kvalitet. Ovaj sindikat je bio masovan i takav je i ostao. Veliki upliv u sindikalno delovanje je imao gospodin Soroš i celom svetu je poznato koja je uloga Soroša, koji se javlja samo u zemljama u tranziciji. Njemu je osnovna uloga da obori vrednost kapitala pred proces privatizacije, i to je uspešno obavio u Srbiji, i sad su sindikati prepušteni sami sebi.
• Na drugoj strani Vaš sindikat je proglašen za „državni”?
– Odgovorno tvrdim da opštinsko sindikalno veće SSS u Kraljevu nikada nije bilo lojalno nijednoj vlasti i da je prema svima imalo kritički odnos i da je kroz rešavanje problema pokušavalo, i kada to nije bilo moguće, da uspostavi ravnopravan odnos. Lako je stavljati etiketu „državni”, ali bih lično voleo da neko od dopisnika dnevne štampe ijednim tekstom dokaže suprotno kada je reč o sindikatu u Kraljevu.
• Stiče se utisak da se sindikati u procesu tranzicije doživljavaju kao nužno zlo, ali na koje niko ne obraća pažnju?
– U jednom periodu sindikat je veoma aktivno učestvovao i nijedan zakon nije mogao ući u skupštinsku proceduru ako sindikat nije dao saglasnost. Više se ne pita nijedan sindikat, samo se čuje da je donet neki zakon. Kada smo štrajkovali zbog zakona o radu, imali smo podršku Međunarodne konfederacije rada, svetskih i evropskih sindikata i tada su oni tražili od Mićićeve da uvaži nas kao socijalnog partnera. Od tada, sindikati su gurnuti u stranu. U ovom raslojavanju sindikata mnogi gube poverenje, jer kada se ne prima plata, ljudi sa pravom postavljaju pitanje koji je uopšte smisao postojanja sindikata. To i jeste ono čemu teže većinski vlasnici i strani kapital - da se ukinu sindikati.
• Šta valja činiti? Kako da se zaštite i ovako minimalni zahtevi radnika?
– U svim sredinama mora se pristupiti potpisivanju pojedinačnih kolektivnih ugovora, i u privatizovanim preduzećima i u onim koja još nisu. Bitno je u neprivatizovanim preduzećima potpisati kolektivni ugovor zato što se obavezuje budući vlasnik da poštuje potpisan pojedinačni kolektivni ugovor, jer zakon o radu sada daje mogućnost da se mnoge stvari mogu rešiti pojedinačnim kolektivnim ugovorom. Primera radi, tehnološki višak ne postoji kao kategorija, ali kriterijumi se propisuju upravo pojedinačnim kolektivnim ugovorom. Nadoknada je propisana minimumom iznosa u visini jedne trećine prosečnog dohotka za svaku godinu provedenu na radu puta godine, i to se isplaćuje onome ko je tehnološki višak. Ali, to je minimalna osnova, a može biti i mnogo više. Ranije, kada su se pravili, spiskovi za tehnološki višak dostavljani su tržištu rada i sindikatu, i sindikat je bio u obavezi da da svoje mišljenje. Sada Agencija treba da spreči i da svede na najmanju meru proglašavanje tehnoloških viškova. Videli ste enormne cifre potraživanja Vodovoda, Čistoće, Toplane… To je osnovni pokazatelj u kakvom su materijalnom stanju zaposleni. I zahtevamo da se u medijima, na državnoj i drugim televizijama oglasi predstavnik Agencije ili Vlade, vlasnika, zaposlenih, i da govore o ovim problemima, ali niko neće da razgovara o tome.

PSIHIJATRI EFIKASNIJI OD SINDIKATA
– U preduzećima u kojima novi vlasnik želi da radi i da nastavi osnovnu delatnost preduzeća sukoba nema. Kod nekih vlasnika je čak i bolja situacija nego što je bila ranije, ali se tu javlja problem sa državom i sivom ekonomijom. Tražili smo da se uspostavi institut sindikalnog inspektora, i kada se to ostvari, situacija će se sigurno promeniti nabolje. Moram, međutim, da istaknem da je 60-70 posto zaposlenih iz ,,Srbije", ,,Hladnjače", ,,Poljoprometa"… tražilo pomoć psihijatra. Ovo više nije pitanje da li će neko da se organizuje da radi, ovo je postalo pitanje borbe za goli život i svašta je moguće da se desi, a mi na to stalno ukazujemo.

PREDŠKOLSKA USTANOVA „OLGA JOVIČIĆ RITA“ IZMEĐU POTREBA I MOGUĆNOSTI - piše Slobodan Rajić
Gradimo vrtiće, dosta nam je kafića

   • U deset neuslovnih objekata Predškolske ustanove trenutno smešteno 1.540 dece, što je 20 odsto više od normativa • Na listi čekanja za prijem oko 600 dece, mogućnosti za prijem 270, uz uslov da opština produži zakup za objekat „Petar Pan” na Higijenskom zavodu • Otežani uslovi rada i poslovanja • Predlog za povećanje cena (koje nisu menjane tri godine) za 30 odsto i apel da se konačno, posle 25 godina, u Kraljevu namenski izgradi bar neki dečji vrtić

   Koliko puta smo slušali sa predizbornih promocija, skupštinskih govornica, raznih tribina i TV ekrana da su „deca naša budućnost“, da su „ljudi naše najveće bogatstvo“ ili da „na mladima svet ostaje“!? Ove parole i proklamacije u opštini Kraljevo kao da samo delimično dobijaju svoju potvrdu, bar kad su u pitanju najmlađa deca, ona u predškolskom uzrastu. To je posebno uočljivo u poslednjih 15-ak ratnih i poratnih godina.
   Naime, briga o predškolskoj deci u ovoj opštini sa 120.000 stanovnika i 30-ak hiljada izbeglica i raseljenih lica, i pored „ulaganja velikih napora“, dosta je zapostavljena. Neposredno je to „na svojoj koži“ osetila opštinska javna ustanova „Olga Jovičić Rita“, koja se u Kraljevu bavi vaspitno-obrazovnim radom sa decom, smeštajem, boravkom, negom i ishranom dece uzrasta od jedne do sedam godina. Ona se danas suočava sa brojnim problemima, kao što su ruinirani i neuslovni objekti, njihovi nedovoljni kapaciteti, neopremljenost i prebukiranost, veliki troškovi poslovanja i neadekvatna cena usluga, nenaplaćena potraživanja, niske plate vaspitača i ostalih zaposlenih...
   Na to je ukazala i Snežana Mandić, dugogodišnji vaspitač i od 21. aprila po konkursu novopostavljena direktorka Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita“, kada je na upravo završenoj sednici Skupštine opštine Kraljevo, prilikom rasprave o poslovanju opštinskih javnih preduzeća i ustanova, skrenula pažnju na nedovoljnu brigu o predškolskoj deci u Kraljevu u odnosu na neke susedne gradove i opštine i sve teži položaj te javne ustanove, apelujući da se takav odnos promeni.

VRTIĆI UMESTO KAFANA
Predškolska ustanova „Olga Jovičić Rita“, po rečima direktorke Mandić, trenutno organizuje celodnevni boravak dece u deset objekata, od kojih su osam u gradu Kraljevu i po jedan u Mataruškoj Banji i Ušću. Objekti predivnih imena „Poletarac“, „Mladost“, „Neven“, „Bambi“, „Pčelica“, „Zvezdani gaj“, „Plavi čuperak“, „Lane“, „Veseljko“ i „Petar Pan“ imaju ukupnu površinu od 6.048 kvadratnih metara. Nedovoljni su, međutim, da zadovolje sve potrebe. U kraljevačkim vrtićima tako trenutno ima 20 odsto više dece od propisanih standarda, dok je na listi čekanja za prijem oko 600 dece.
U postojećih deset objekata trenutno je smešteno 1.540 mališana koji su organizovani u 60 jaslenih i vaspitnih celodnevnih grupa. Ustanova ima i jednu popodnevnu jaslenu i vaspitnu grupu, dve grupe sa decom na bolničkom lečenju u ZC „Sudenica“ i jednu razvojnu grupu sa decom ometenom u razvoju sa kojima rade defektolozi. Pored toga, 1.550 dece obuhvaćeno je predškolskom nastavom. Rad sa tom decom je organizovan u 35 zabavišnih grupa po školama i mesnim zajednicama i 16 „malih školica“, uglavnom po selima. Poslednja takva „školica“ otvorena je nedavno pri školi u Dragosinjcima u divno opremljenom prostoru. Vaspitna nastava u zabavišnim traje pet, a u malim školama četiri sata. „Male školice“, inače, finansira Ministarstvo prosvete.
- Trenutno imamo oko 600 dece koja čekaju po 2-3 godine na prijem - kaže Snežana Mandić. - U najboljem slučaju komisija će moći da primi do 270 dece, ali će i to biti 20 procenata više od normativa, i to pod uslovom da Skupština opštine obezbedi prostor, izvrši zakup ili otkupi objekat „Petar Pan“ na Higijenskom zavodu. To je zakupljeni i adaptirani prostor od bivše kafane „Ratar“ u kojem sa 100 dece radi deset naših radnika. Ugovor o zakupu za taj objekat ističe 1. septembra, a vlasnik „Građevinara“ Miloš Radenković službeno nas je obavestio da posle toga namerava da objekat pretvori u poslovni prostor!? Ako se ugovor ne produži, primićemo samo 170, umesto 270, od ukupno 600 dece na čekanju!? Pored toga, opština bi već sada morala da razmišlja i o problemu dečjeg vrtića „Lane“ u Mataruškoj Banji, za čiji zakup ugovor ističe za nepune tri godine.
Da ipak nije sve tako crno u vezi sa prostorom, nagoveštava skori završetak rekonstrukcije objekta „Pčelica“ u Pljakinom šancu, čija dogradnja doduše dosta kasni, ali koja će stvoriti uslove upravo za prijem oko stotinak nove dece. Pored toga, po rečima direktorke Mandić, pri Mesnoj zajednici Kovači, u objektu gde se nalaze zdravstevna ambulanta i apoteka, postoji jedan prostor koji treba da se adaptira u dečji vrtić. Za taj objekat bivši Izvršni savet SO Kraljevo još 2002. godine dao je odobrenje za otvaranje jedne jaslene grupe. Direktorka Mandić smatra, međutim, pošto postoji i druga slobodna prostorija, da je u tom objektu moguće formirati i još jednu grupu, tako da bi novim vrtićem u Kovačima bilo obuhvaćeno 60 dece sa potrebnim brojem vaspitača.
Kad je u pitanju radni prostor u postojećim objektima, u proteklom periodu dosta sredstava uloženo je u tekuće održavanje objekata, dotrajalih vodovodnih, grejnih i elektroinstalacija. Stalno su u toku radovi na namenskoj preradi postojećeg nameštaja, izradi polica, krečenju zidova, popravci ograde... Kontinuirano su nabavljani didaktička oprema i igračke, kao i veći broj audio-vizuelnih uređaja, kancelarijska i kuhinjska oprema... Objekti su, međutim, i dalje u lošem stanju. U to smo se uverili prilikom posete objektu „Poletarac“ u kojem je smeštena i Direkcija ustanove, gde smo prosto bili zapanjeni ruiniranim i vlažnim zidovima, plafonima koji prokišnjavaju, podovima koji se dižu od vlage, prebukiranim dečjim sobama, pa i onom za decu ometenu u razvoju...

ULAGANJE U DECU NEMA CENU
Po rečima direktorke Mandić, cene vrtića u Kraljevu nisu menjane - povećavane pune tri godine!? Tako trenutno oko 30 odsto korisnika celodnevni boravak deteta, sa dva obroka i užinom, plaća mesečno 1.540 dinara, 50 odsto korisnika 1.100 dinara, 15 odsto samohranih i roditelja sa dečjim dodatkom 880 dinara. Manji broj (oko 5 odsto) vrtić koristi besplatno (deca u razvojnoj grupi i na bolničkom lečenju), s tim da deca palih i ranjenih boraca, korisnici socijalne pomoći i izbeglice imaju prednost pri prijemu. I ovako niske cene usluga, međutim, roditelji neredovno izmiruju, i to stvara velike probleme u normalnom zbrinjavanju dece. Pojedini roditelji imaju višemesečna dugovanja koja se kreću i po 7-8.000 dinara. Ustanova ima razumevanja za tešku socijalnu situaciju tih roditelja, ali smatra da cene vrtića nisu visoke i, pokušavajući da ažurira naplatu, šalje opomene, uz upozorenje da posle tri-četiri opomene mogu ostati bez usluge vrtića.
Imajući u vidu da su troškovi poslovanja za tri godine višestruko povećani, a cene na malo i troškovi života za 38 odsto, Predškolska ustanova je podnela zahtev Opštinskom veću i SO Kraljevu za saglasnost za povećanje cena usluga vrtića od 30 odsto. To je obnovljeni zahtev, s tim što je prvi put traženo povećanje od 50 odsto. Ustanova ovog puta očekuje puno razumevanje od opštinskih organa jer je traženo povećanje cena posle toliko vremena minimalno, a bilo bi namensko i rešilo bi mnoge probleme dece, a time i Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita“.
- Ulaganje u decu je nešto što nema cenu!? Ovo povećanje cena koje mi predlažemo Skupštini opštine neće se odraziti na povećanje plata zaposlenih u Predškolskoj ustanovi koje su, nažalost, prema uloženom radu i trudu među najmanjima u svim javnim preduzećima i ustanovama čiji je opština osnivač, već će pre svega ići u korist dece - naglašava na kraju gospođa Mandić.
Ona i zaposleni u Predškolskoj ustanovi samo apeluju da se konačno sa reči i zaklinjanja u budućnost dece pređe na dela i nešto stvarno učini za njih.

ČETVRT VEKA ČEKANJA
- Poslednji vrtići koji su namenski izgrađeni za predškolsku decu su „Neven“ u Čibukovcu i „Mladost“ u naselju „Moše Pijade“ još 80-ih godina prošlog veka!? Posle toga je ta izgradnja zaustavljena. Svi smo se kleli da su nam deca najveće bogatstvo, a sve ono što se zove otežani uslovi rada i života lomili su se preko radnika koji rade sa decom, vaspitača i sestara, a bogami i preko dece koja rastu u uslovima koji često i nisu humani, jer smo pretvarali i špajzeve i ostave u dečje sobe, sa puno vlage, gde nema ni vazduha ni svetlosti dovoljno. Jedan roditelj mi je rekao da je bio srećan kad mu je dete primljeno bez obzira na uslove, ali ja nisam bila srećna, ni kao vaspitač, a kao direktor ove ustanove još manje. Poseban problem je nedostatak mesta za prijem, zbog čega su pojedini roditelji očajni. Zato pozivam predstavnike svih političkih stranaka i ljude dobre volje, kraljevačke privrednike, da se udružimo u akciji da bar do kraja 2006. godine izgradimo i završimo, znači ne da pravimo „Skadrove na Bojani“, nego da brzo napravimo montažne objekte za svu predškolsku decu u Kraljevu. Bila bi nam dovoljna bar dva takva objekta. Samo na taj način osposobićemo decu da budu korisni činioci ovog društva, da ih na pravi način pripremimo za polazak u školu, da se osposobe za dobre, vredne ljude, jer kao takvi vredeće i društvu i roditeljima. Jer, ono što smo izgleda zaboravili - to je da je ljubav uzajamna, da je treba i primati i davati i da se ona uvek vraća - ističe Snežana Mandić.

PREDLOG NOVIH CENA
Cene usluga u Predškolskoj ustanovi u Kraljevu nisu povećavane od maja 2002. godine. Ustanova je 7. aprila podnela zahtev da se cene usluga vrtića povećaju za celodnevni boravak dece za prvu kategoriju sa 1.540 na 1.980, za drugu sa 1.100 na 1.452 i za treću sa 880 na 1.114 dinara mesečno, ili u proseku za 30 odsto.

POREĐENJE
Komparacije radi, po rečima direktorke Mandić, trenutna cena celodnevnog boravka dece u vrtićima u Kraljevu iznosi 1.540 dinara, a u Vrnjačkoj Banji 2.200 dinara mesečno. Ni sa novopredloženom cenom (1.980 dinara) Kraljevo ne bi dostiglo cenu vrtića u susednoj vrnjačkoj opštini, gde se takođe traži povećanje ionako viših cena od kraljevačkih!? Po rečima roditelja, u pojedinim privatnim vrtićima u gradu, mesečna cena boravka dece kreće se i do 5.000 dinara!?

ZARADE
Mesečna plata vaspitača sa 20 godina radnog staža u PU „Olga Jovičić Rita“ u Kraljevu iznosi oko 17.000 dinara, i to posle nedavnog povećanja za nekoliko procenata, koje je usledilo posle 17 meseci!? Poređenja radi, plate čistačica i drugih NK i PK radnika u mnogim drugim opštinskim javnim preduzećima i ustanovama (Direkcija, Vodovod, Čistoća, Putevi) veće su od 20.000 dinara!?

 NA OBRONCIMA BORČE SKUP PEČENOŽANA SVIH GENERACIJA - piše Stole Petković
Zavičajci pokrenuli tradiciju

   U Pečenogu, na obroncima Borče, održan je u nedelju nesvakidašnji skup. Na okupu su se našli Pečenožani, meštani koji žive u ovom selu, ali i oni koji su odvano rekli zbogom svom rodnom mestu.
Tu su odrasli, školovali se, ali ih je put neumitno vodio sve dalje. Zato je ovo bila prilika da se susretnu i evociraju uspomene na ne tako davno prohujala vremena. Bili su tu svi oni kojima je rodni kraj i dalje u srcu.
- Sve ovo organizujemo da bismo se videli i da mladima prenesmo sve ono što je bilo nekada. Da se ne zaboravimo, ali ujedno i da se rekreiramo, onako spontano. Nije dobro da se negde sretnemo - iz istog smo mesta, a ne poznajemo se. To bi bilo strašno - rekao je Milorad Debeljak, potpukovnik u penziji, jedan od osnivača tadašnjeg FK Hajduk.
Zato će ova druženja ubuduće biti pravo bogatstvo. Za sve one koji su tu rođeni, a otišli iz rodnog kraja, i koji za sada ne nameravaju da se vrate. Bar ne u dogledno vreme. Tako će okupljanje postati deo tradicije ovog kraja. Biće organizovano uvek početkom maja. Sada se malo zakasnilo, ali za ovakva viđenja nikad nije kasno.
Nijedno okupljanje ne može da prođe bez ića, pića i, naravno, sporta. Sve vreme igrao se fudbal na proplanku Laz na obroncima Borče. Na improvizovanom terenu defilovali su fudbaleri od 14 do 70 godina. I to nije bilo slučajno.
- Okupili smo se na mestu gde je pre pet decenija osnovan prvi fudbalski klub. Zvao se najpre Hajduk, kasnije Uskok, da bi nešto kasnije dobio i konačno ime Proleter. Sada je ovaj klub zapaženi član Okružne lige, ali je i ranijih godina igrao važnu ulogu na ovim prostorima. Za sada, problem je igralište, jer naš klub igra na tuđim igralištima kao domaćin. Uskoro se nadamo da će dobiti novi - stari kutak kraj magistrale na ulasku u Pečenog iz pravca Kraljeva - kaže Đorđe Savić, jedan od organizatora ovog skupa i bivši trener Proletera.
Sada u Pečenogu, naročito u višim predelima, gde je osnovan prvi fudbalski klub, žive uglavnom oni najstariji. Mnoge kuće su prazne, neke oronule, a u njima vlasnici koji ponosno žive treće doba. Posle druženja uz pesmu i sportska nadmetanja utihnuo je i dečji žagor. Ovaj deo Pečenoga vratio se u svoju svakodnevicu.
I biće tako do novog okupljanja u isto vreme i na istom mestu. Do tada, vladaće mir i nesnosna tišina.

   Pre više od dvesta godina, u porodici Banjanac, u zaseoku Brđani, nedaleko od Bogutovačke Banje, zasađen je dud. Dud sa belim plodom. Pored svoje dugovečnosti, ovaj dud je značajan i po tome što je 1915. godine spasao sigurne smrti od gladi sedmoro dece Jane i Marjana Banjanca. I to jedno drugom ,,do ušiju”: Žarko (1905), Radomir (1907), Jovana (1908), Desa (1909), Stajka (1911), Ivana (1913) i Savka (1914. godine). Savku, nažalost, otac Marjan nikada nije video, jer je 1915. poginuo na Ceru.

SAD O DUDU
   Zahvaljujući njegovim plodovima, tog leta ’915, sva deca su preživela... To je danas gotovo neshvatljivo, mada je to živa istina, činjenica, istorija. Postoje i svedoci, doduše na osnovu prenošenja s kolena na koleno. Nepobitno je jedno: Jana, majka sedmoro dece preživele zahvaljujući plodovima duda, jer druge hrane nije bilo, ostavila je u amanet snahi Mirki da niko nikada ne sme da poseče taj dud, zato što je on spasio njenu decu sigurne smrti od gladi! A ta Marjanova deca, kasnije i unuci, uvek su osećali, i osećaju, popriličnu grižu savesti zato što niko od njih nije posetio Marjanovo mesto pogibije u 33. godini života, pa ni spomen-kosturnicu u Tekerišu na Ceru, gde mu je uklesano ime, kao borcu vojskovođe Stepe Spepanovića.
   Marjanova žena, Jana, živela je nepunih šezdeset godina i sahranjena je na groblju u Bogutovcu.

PONOVO O DUDU
   Unuk Jane i Marjana, profesor Mile Banjanac, na primer, amanet svoje bake, pa majke, preneo je svojoj deci da se dud spasitelj ne sme iseći. Sve do njegove prirodne ,,smrti”, dud se mora smatrati svetim. Tako će, kažu, i biti: sveti dud može da nestane samo od ,,zuba” vremena, nikako od bilo čije ljudske ruke! A to će potrajati i potrajati, jer su procene stručnjaka da dud, o kome je reč, može da ,,živi” još najmanje pet vekova i da, za sve to vreme, daje plodove koji postepeno sazrevaju tri meseca. Zato su toliko dugo imali čime i da se hrane deca Jane i Marjana Banjanca. Istina, već godinama unazad, plodovi ovog (belog) duda služe nečem drugom, za šta lekari tvrde da razara organizam. Ali, nećemo sada o poznatoj ,,dudovači...”

KAKO DA POSTANU PRIJATELJI ČOVEK I NJEGOV NAJBOLJI PRIJATELJ?- piše Jelena Petrović
Umesto ujeda - zadovoljstvo

   • Iskustvo nas uči da se (pre svega ličnom dobrotom i nesebičnošću) i od najvećeg neprijatelja može napraviti prijatelj; zašto onda pravimo neprijatelja od psa, koga vekovna narodna mudrost proglašava čovekovim najvećim prijateljem? Koje je božje stvorenje na ulici ugroženije: čovek ili pas? I, zašto da iko bude nesiguran i uplašen, kad se može lepo živeti u miru, ljubavi i slozi?

   Kraljevo će konačno dobiti azil za napuštene pse i mačke i tako će se u velikoj meri rešiti nesporazumi između čoveka i onoga koga vekovno narodno pamćenje i mudrost nazivaju čovekovim najboljim prijateljem. Međutim, i pravljenje azila je posao, koji mora da potraje, koji, takođe, mora i da košta, pa nestrpljivi traže nešto brže (možda i nešto jeftinije) korake u pravcu razdvajanja onih, koji bi po prirodi stvari trebalo da se vole i da žele međusobnu blizinu.
   Pažljivom čitaocu neće promaći doza ironije, kojom su ispisani prvi redovi ovog teksta. Šta je uzrokovalo takav ton? Odgovor je u dve reči: naša stvarnost.
   Civilizovani i srećni narodi nemaju problema sa psima i mačkama bez vlasnika. Naime, kod njih se ne događa da kućni ljubimci završe na ulici, a ako koji i završi - njegov bivši vlasnik biva ozbiljno kažnjen, a budući dobro ispitan ne bi li se isključila mogućnost ponavljanja inkriminisane radnje. Takve standarde ćemo i mi morati da prihvatimo pre pridruživanja Evropskoj uniji, jer, i da sve druge ispunimo, bez ovoga nam nema integracije u najpoželjniju svetsku asocijaciju. Zemlje, koje se pripremaju za članstvo u EU, pripremaju se i na ovom planu. Pogledajmo primer Hrvatske. Gotovo da ne možete ni pola sata da gledate neki hrvatski TV program, a da se ne susretnete sa edukacijom ljudi u pravcu prihvatanja sredine koja nas okružuje, i, sasvim izričito, pasa i mačaka koji se i tamo, iako znatno manje nego kod nas, mogu naći na ulici, bez vlasnika i doma. Prikazuju se spotovi sa umiljatim macama i kucama, kod ljudi se izaziva nežnost prema njima, razvijaju se osećaji koji će dovesti do prijateljstva, koje je, prema i našoj narodnoj mudrosti, imanentno čoveku i psu.

PRIMER BEOGRADA
U ovom trenutku nije ni važno kada je i zašto prekinuto to prirodno prijateljstvo, ali je važno uspostaviti ga opet. I to čak ne prvenstveno radi dobra napuštenih životinja, već pre svega radi dobra ljudi. U tom smislu, bilo je i nekoliko reportaža na našim televizijama, odnosno lepih primera iz Beograda. U jednoj su prikazani građani jednog dela Dorćola, gde je bilo dosta napuštenih pasa, koji su izazivali strah kod ljudi i dece i njihove stalne žalbe nadležnima. Bilo je i primera da neki pas povredi nekog čoveka ili dete. No, našao se neko ko je organizovao ove građane da celu situaciju promene u svoju korist, i to na najlakši i najlepši mogući način. Najpre, umesto šutiranja i gađanja kamenjem, počeli su psima koje svakodnevno susreću da upućuju pokoju lepu, umilnu reč; umesto da bace ostatke hrane, počeli su da je daju lutalicama. I, vrlo brzo, umesto međusobne svađe i zla, zavladala je obostrana sreća. Ljudi su shvatili koliko je lepo biti blagonaklon prema ovim božjim stvorenjima, jer ona svaku sitnu pažnju i trun ljubavi stostruko vraćaju. Sada ih psi ispraćaju do autobuske stanice, čekaju u vreme kada se ljudi vraćaju s posla, radosno zalaju kada ih vide i više nikada i nikoga ne napadaju, jer oni su to i činili samo kada su bili ili kada im se činilo da su ugroženi.
Mnogi poznati Beograđani su posvetili sve slobodno vreme zaštiti napuštenih životinja. Među njima se ističe bračni par Paskaljević, poznati reditelj i njegova supruga. Oni deo svojih primanja izdvajaju i hrane i leče napuštene pse i mačke, odlaze u azil i tamo se igraju sa onima koji su na taj način zbrinuti.

SVET
Pored azila, u svetu je započeo i trend da se ipak jedan broj pasa i mačaka ostavi na ulicama, kao zaštitni znak određenog grada, ali i iz drugih, pragmatičnijih razloga. Oni su, naravno, svi mikročipovani, vakcinisani, sterilisani, očišćeni od parazita i na sve druge načine zaštićeni od bolesti, pa samim tim i potpuno bezopasni za ljude. A ljudi ih vole, hrane i igraju se sa njima, jer nema svaki čovek i svaka porodica uslova da drži psa ili mačku u stanu ili dvorištu. I ovo rešenje ima mnogo prednosti. Samo jedna od njih je suzbijanje pacova, koji su mnogo opasniji za ljudsko zdravlje od svih pasa i mačaka zajedno, a koji se vrlo brzo šire po gradovima koji su ulice ,,očistili" od pasa i mačaka lutalica. Tek kad pacovi počnu ljudima da grizu uši, kako se dogodilo čak i u Njujorku i pored svih mera higijene i deratizacije, ljudi su shvatili da ima razloga da se psi i mačke nađu i na ulicama.
Kraljevo je u situaciji da vrlo brzo mora da reši nesporazume između svojih žitelja raznih vrsta. Zaljubljenici će reći da sve mora humano da se sredi i da je samo slučajnost što smo mi ljudi a oni psi, da je moglo da bude i obrnuto. Svi oni, koji su ikada imali psa ili mačku, reći će da od tog četvoronožnog stvora nikada nisu imali boljeg prijatelja među ljudima. Dakle, pozitivni ljudi tražiće pozitivna rešenja; oni drugi, tražiće druga, pre svega uništavanje pasa, ali im to više čak ni naši zakoni ne dozvoljavaju.

KRALJEVO
Dakle, što pre se mora napraviti trajni azil, a članovi kraljevačkog Udruženja za zaštitu životinja ,,Argos" već su ponudili svoju pomoć u održavanju azila, ponudili su svoj volonterski rad, kao i pomoć u nabavljanju hrane i lekova. Na taj način, bile bi otklonjene noćne more onih koji ne uživaju u druženju sa najboljim prijateljima pseće vrste, zatim onih koji se (uglavnom iz neznanja) plaše pasa na ulici, ali i onih koji vole pse i strepe za njih od agresivnih ljudi, i, naravno, noćne more samih napuštenih pasa, koji nisu krivi što su napušteni i koji bi najviše od svega voleli da imaju svoj dom i svoga vlasnika, koga bi voleli i poštovali najviše na svetu, onako kako i narodna izreka kaže. Takvih primera odanosti i ljubavi psa prema čoveku, bar, nije malo ni u našoj sredini, koja se, globalno gledano, nije pretrgla od ljubavi i pažnje ni prema ljudima ni prema životinjama. Otklonila bi se, a možda i ne bi, i mrzovolja onih koji patološki mrze sve, pa i pse, ali to nije ni važno. Ko bude želeo da mrzi, uvek će imati šta: do podne sebe, a od podne - ceo svet.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

OMLADINSKA ORGANIZACIJA KVART - piše Ivan Rajović

   (u daljem tekstu KVART; sve sličnosti u imenu ove organizacije i drugih, običnom stanovniku grada, prepoznatljivo su nejasne, autorski nedefinisane i/ili legalno-neverovatne (igra reči), ali su se ipak u ovoj državi desile)
Bitna uloga u rešavanju problema mladih ljudi

   Dakle, da krenemo od početka: davne '97 se u Kraljevu registrovala prva omladinska organizacija post-pionirskog doba, pod imenom ,,kreativna radionica!". Grupa mladih je pokrenula niz aktivnosti: tribine protiv nasilja, borbe protiv side, performanse-predstave amatera, promocije knjiga, fanzine, filmske večeri, kampanje protiv rata na Kosovu… Nažalost, nije bilo sve kako bi trebalo… (a kako bi trebalo, to znaju ,,svi"). Druga organizacija sličnog karaktera, sa donekle prenesenim članstvom iz ove prve, zvala se ,,Društvo za Razvoj Kulture" ili DRK, registrovana negde ’99. Takođe razne aktivnosti: LOW-FI festivali, konkurs kratke forme i izložba iste, itd. i opet, ,,svi" su znali kako je trebalo.
Treća organizacija, o kojoj ćemo ovde više govoriti, registrovana je početkom 2001, sa takođe donekle prenesenim članstvom iz one prve. Organizacija je dobila ime kao sinonim na deo grada, a takođe ,,kv" i ,,art" su značili da je u pitanju kraljevačka organizacija koja pretežno radi na polju umetnosti.
   Četvrta, peta i šesta omladinska organizacija u Kraljevu su Iskra, Positive Youth i Organizacija kraljevačke omladine - OKO. Ostatak ,,svi" znaju….

DOSADAŠNjE AKTIVNOSTI
Neke od prvih aktivnosti su bile organizovanje letnjeg kampa ,,Goč 2001" u saradnji sa organizacijom ,,Hajde da…" iz BG-a, a ubrzo posle toga i objavljivanje knjige ,,Iščezli anđeli", mladog pisca Mikija Rudinskog. Zatim, organizovanje volonterskog kampa ,,Volunteeno" (u saradnji sa volonterima iz Trenta - Italija), realizovanje kampanje ,,U pravu si" i distribucija istoimenog besplatnog vodiča kroz Zakone za srednjoškolce (u saradnji sa BG Centrom za ljudska prava), tribina ,,Otkud ja u ratu" (u saradnji sa Centrom za Nenasilnu Akciju - CNA), kampanja ,,Izađi i glasaj" (u saradnji sa Građanskim Inicijativama), organizovanje seminara iz nenasilne razrade konflikta u maju 2004. godine u trajanju od šest dana u Makedoniji (u saradnji sa Mladinskim Inicijativama i CAN), organizovanje radionica/ treninga za pisanje projekata (u saradnji sa Savetom Građana). Jedan od najvećih projekata koji je KVART pokrenuo bio je projekat ,,KREATIVNA OMLADINA", koji još uvek teče, ali u nešto smanjenom obimu.
Projekat je razvojno-preventivnog tipa, usmeren ka formiranju baze ljudskih potencijala, ka povezivanju organizacija, institucija i pojedinaca i obezbeđivanju uslova za rad, radi ostvarivanja zajedničkog cilja - formiranja Centra za mlade, kao i vršenju snažnog uticaja na mlade i relevantne strukture grada koje kreiraju društveni život. Ključne aktivnosti su inicijacija i edukacija mladih na poljima njihovog interesovanja. Ciljna grupa su mladi od 15 do 30 godina starosti. Takođe, cilj ovog projekta je u unapređenju kulturnog života mladih, njihovoj afirmaciji, aktivnom uključivanju u društvene tokove i sticanju neformalnog obrazovanja koje će im pomoći u prepoznavanju i prihvatanju istinskih ljudskih vrednosti (to ,,svi" znaju).
U projektu KREATIVNA OMLADINA postojale su sledeće aktivnosti: psihološko savetovalište, omladinski klub (organizovanje žurki, koncerata, itd.), organizovanje radionica i seminara, Volonterski centar, Internet klub, radionice fotografije i fotograma, radionice književnosti i radionice režije.

ZBORNIK RADOVA MLADIH “PISKARALA”
Književna radionica (koja je deo projekta KREATIVNA OMLADINA) trajala je nešto više od dva meseca i rezultirala je izdavanjem knjige ,,SVEST O PRIVIDIMA". Sve je počelo objavljivanjem otvorenog konkursa za kratku formu, pri čemu su stigli radovi raznih tematika, stilova, izraza… Dakle, knjiga je skup pesama i kratkih priča čiji su autori oko 30 mladih kraljevačkih neafirmisanih ,,piskarala". Knjiga sadrži oko 100 radova, pri čemu je želja bila da se nagrade najbolji, što se nije desilo jer su ocene osoba koje su žirirali bile potpuno različite, što pokazuje da knjiga obiluje raznim dobrim tekstovima koji uvek nađu svoju publiku. Želja ljudi iz KVARTA je, kako naglašavaju, da se i dalje bave ovakvim stvaranjem i zato pozivaju mlade da im šalju radove (sa svojim podacima) putem e-maila ili pošte - kv-art@ptt.yu; Milovana Glišića 10 (sa naznakom ,,za kratku formu").

KREATIVNA OMLADINA
Projekat KREATIVNA OMLADINA je, kako kaže Vladimir Petrović, predsednik Omladinske organizacije KVART, do sada njihov naj, naj, naj… projekat. Uzgred, budžet je bio nešto više od 17.000 evra za šest meseci. Sledi projekat ,,Saznaj i zaštiti sebe i druge". Projekat je usmeren ka podizanju svesti i sticanju neophodnog znanja i izgradnji adekvatnih stavova mladih kao preduslov za odgovorno i smanjenje rizičnog ponašanja u cilju prevencije neželjenih trudnoća, seksualno rizičnog ponašanja i prevenciju AIDS-a. Istovremeno, cilj je i podizanje odgovornosti za neophodnost međusobno preventivnog delovanja mladih. Namenjen je srednjoškolskoj omladini, budući da je to razvojni period posebnog rizika koji proističe iz specifičnosti ovog razvojnog doba (intenzivne fizičke i fiziološke promene koje su praćene izmenjenom emocionalnošću, impulsivnošću, buntom, traganjem za identitetom, visokim konformiranjem, itd.).

PLANOVI
Pre svega jedan od planova je pokretanje Volonterskog centra koji će koordinirati između volontera i organizacija/institucija koje imaju potrebu za ljudstvom, a nisu u mogućnosti da ga obezbede, (u pitanju su za sada NVO i državne institucije). Takođe namera je da se omogući volonterima/kama da volontiraju u inostranstvu i da strani volonteri volontiraju u Kraljevu.
,,Info-point" ima cilj da distribuira sve interesantne informacije mladima putem elektronske pošte (e-maila), oglasnih tabli, flajera i sl.
Internet klub će omogućiti svim volonterima da koriste internet, e-mail, korišćenje računara za lične potrebe, i sl.
Veliki deo aktivnosti do sada aktivisti i aktivistkinje KVARTA realizovali su volonterski, tako da će se i u daljem radu pažnja pokloniti razvoju ,,nezloupotrebljenog" volonterizma.
- Ovde smo da bismo realizovali lične ideje, kao i da to omugućimo drugim mladim ljudima. Nemamo preterano veliko iskustvo u radu, ali još uvek imamo jaku volju i ideje. Pored toga, smatramo da sam grad, a na prvom mestu mladi, imaju potrebu za jednim organizovanim prostorom koji bi bio servis za omladinu. Naša organizacija tome teži. U takvom prostoru bi se organizovale edukacije i aktivnosti iz oblasti umetnosti, kulture, ljudskih prava, ekologije, volonterizma, informacionih tehnologija (IT).... itd. Trudili bismo se da takva usluga bude brza, kvalitetna, savremena, jeftina i korisna. Jednog dana će ovakav centar verovatno postojati u našem gradu, kada se za to bude imalo više razumavanja, a dalja odlaganja pokretanja ovog centra još više produbljuju krizu kod mladih, koja se prenosi i na ostale subjekte u našoj sredini. Zašto onda ne početi odmah?
Našu organizaciju vidimo u jednoj od bitnih uloga u hitnom i dugoročnom rešavanju omladinskih problema u Kraljevu - kaže Vlado.
KVART je u formalnim i neformalnim mrežama/odborima/organizacijama član:
FENS - Federacije nevladinih organizacija u Srbiji, OKOSP - Opštinskog koordinacionog odbora za socijalnu politiku, SGOK - Saveta građana opštine Kraljevo i Otvorenog puta E-761 - Kraljevo - Čačak - Požega - Užice.
Pored ovih donatora, partnera i saradnika, aktivisti ove omladinske organizacije neizmerno su zahvalini svojim volonterima i svim drugim ljudima dobre volje koji rade za bolju budućnost… i to ,,svi" znaju.


PREDSTAVLJEN PROGRAM “OTVORENI PUT E-761” - piše Ivan Rajović
Podrška razvoju savremenog stvaralaštva

   U Užicu je prošle nedelje predstavljen Program ,,Otvoreni put E-761”, koji ima cilj da poveže javne institucije, organizacije i kreativne pojedince u oblasti kulture i umetnosti Zlatiborskog, Moravičkog i Raškog okruga. Program će, kako je rečeno, trajati naredne tri godine, a glavni donator je Švajcarski program za kulturu SCG - Pro Helvetia - Beograd. Čitava akcija je zamišljena kao podrška razvoju savremenog kulturnog i umetničkog stvaralaštva, a zajednički će ga realizovati udrženja građana Užica, Požege, Čačka i Kraljeva.
   Kako je saopštio Ljubiša Simović, predsednik Programskog saveta, na konkurs koji je raspisan, za finansiranje projekata koji doprinose razvoju i unapređenju inovativne umetničke i kulturne prakse, promovišu nove prostore i sredstva za umetničku inovaciju i prezentaciju i afirmišu programe za mlade i novu publiku, prispelo je 47 predloga pojedinaca, udruženja i ustanova iz svih oblasti kulture i umetnosti u četiri opštine. Novi konkurs biće objavljen u oktobru. Važno težište programa je jačanje kapaciteta sektora umetnosti i kulture, koje podrazumeva obuku za moderno upravljanje, prikupljanje sredstava za finansiranje projekata, promovisanje modela dobre umetničke prakse, mrežni rad, studijska putovanja i međusobnu saradnju. Pored toga, cilj programa je i podizanje nivoa informisanosti i interesovanja javnosti, stalna razmena informacija i programa iz oblasti kulture i umetnosti, ali i stvaranje dokumentacionog centra.

DEMETROPOLIZACIJA I DECENTRALIZACIJA KULTURE
   Aleksandar Đerić, direktor izvršne kancelarije Programa čije je sedište u Užicu, rekao je kako je glavni cilj ovog programa demetropolizacija i decentralizacija kulture i uravnoteženi kreativni razvoj lokalnih zajednica u Srbiji.
   - Ovo je prva inicijativa u Srbiji za umrežavanje i programsku saradnju u kulturi i umetnosti gradova u centralnoj Srbiji. Prvi put pokušavamo da povežemo četiri grada, koji se nalaze, slučajno ili ne, na jednom od nekadašnjih carskih drumova, današnjem putu E-761, koji je nekada, a i danas, dolinama Zapadne i Velike Morave, povezivao Sarajevo i Vidin u Bugarskoj. Mi iz Užica, Požege, Čačka i Kraljeva, dosad se nismo prepoznavali kao partneri na polju kulture i umetnosti, ali zahvaljujući Švajcarskom programu za kulturu u SCG - Pro Helvetia, danas smo na #putu da ovu magistralu pretvorimo u put saradnje naših gradova - rekao je Đerić.
   Direktor Švajcarskog biroa za saradnju u SCG Karin Salerno podsetila je da je ova organizacija u svim oblastima pomagala našoj zemlji, dodajući da je važno da se projekti u kulturi, posebno u tranzicionom periodu, realizuju i van Beograda. Kristina Kujundžić, direktor Švajcarskog programa za kulturu SCG - Pro Helvetia, istakla je da je ova organizacija prepoznala potencijal i značaj programa Otvoreni put E-761 i obezbedila jedan od najvećih budžeta za njegovu realizaciju. Predstavljanju ovog programa prisustvovali su i o njemu govorili predstavnici Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), Švajcarskog programa za kulturu u jugoistočnoj Evropi i Ukrajini, MSP - Programa podrške opštinama, predstavnici užičke lokalne samouprave i nevladinih organizacija iz Užica, Požege, Čačka i Kraljeva.



VLADIMIR ZORNIĆ, UČENIK MAŠINSKO-TEHNIČKE ŠKOLE ,,14. OKTOBAR" - piše Bojana Milosavljević
Prvo ,,zlato" budućeg majstora

   • Na Republičkom takmičenju učenika mašinsko-tehničkih škola, održanom krajem aprila u Novom Sadu, mladi Vladimir Zornić, učenik drugog razreda obrazovnog profila operater mašinske obrade u Školi ,,14. oktobar", osvojio je zlatnu medalju u konkurenciji sa takmičarima iz više od 30 škola Srbije. Ovo nije prvi uspeh kraljevačkih srednjoškolaca iz Mašinsko-tehničke škole na takmičenjima tako visokog ranga, ali najveći - jeste

   Skroman mladić, Vladimir Zornić, budući operater mašinske obrade, čvrsto je opredeljen za svoje majstorsko zanimanje. Štaviše, on i buduće školske drugove savetuje da se oprobaju u ovom lepom zanatu:
   - Odlučio sam se za ovu struku jer, jednostavno, volim da radim za mašinama. Moj otac je majstor, metalostrugar, i dosta toga može da mi pokaže. Preporučio bih onima koji se sada upisuju da se opredele za ovaj smer. Lep je, profesori su dobri, trude se i može mnogo da se nauči.
   Tako govori Vladimir, prvi istinski šampion u umeću za mašinama, koji je na Republičkom takmičenju u Novom Sadu školi i Kraljevu doneo - zlatnu medalju, pošto je za sobom ostavio čak 15 finalista, i to onih koji su došli iz kudikamo većih i opremljenijih škola u Srbiji nego što je naš ,,14. oktobar". Zornić je, kako propozicije nalažu, morao da bude prvi u teoretskom i praktičnom delu (test i rad na strugu i glodalici - prim. autora) takmičenja u Novom Sadu i to mu je, bez kolebanja, pošlo za rukom. Zoran Andrijanić, direktor ,,14. oktobra", objašnjava da je Zornić, pre plasmana za republičko takmičenje, 12. po redu, prošao obimnu selekciju oblasnih takmičenja (svega tri takva u Srbiji, za više od 110 mašinsko-tehničkih škola). Vladimirovi profesori, Đorđe Marinković i Gordan Kermetović, zaslužni su za njegov toliki uspeh, iako mladić kaže da, posle svega, i nije bio iznenađen pobedom (,,Očekivao sam treće mesto").
   Samouvereni stav budućeg majstora, koji pohađa, takozvano, ,,ogledno odeljenje", čiji je program po standardima Evropske unije, samo potvrđuje koliko je zrelo odabrao profesiju i koliko je iskreno privržen učenju i radu. Osim školskih obaveza, Vladimir je do skora nalazio vremena i za sport, fudbal i kik boks. Tako on korisno usmerava energiju, pa nije ni čudo što, po završetku srednje škole, razmišlja o daljem usavršavanju. Ipak, pre i posle svega, mladi Zornić će, po svoj prilici, ostati veliki majstor na mašinama koje oblikuju metal. Nije sasvim siguran, ali, po svoj prilici, iduće godine braniće osvojenu titulu prvaka Srbije. Što se njega tiče, stekli smo utisak, potpuno je spreman za novi izazov.

REPUBLIČKO TAKMIČENJE UČENIKA SAOBRAĆAJNIH ŠKOLA
Kraljevčani najbolji

   Krajem prošlog meseca kraljevačka Elektro-tehnička saobraćajna škola bila je odličan organizator i domaćin 12. po redu Republičkog takmičenja učenika saobraćajne struke, koje se odvijalo dva dana uz učešće oko 200 ,,saobraćajaca", komisija i vođa ekipa. Iz 21 škole širom Srbije stiglo je stotinak takmičara, koji su se nadmetali u tri discipline. Ekipni pobednik je Kraljevo, a aktuelni republički prvaci su: Mladen Tomić, Darko Simović, Milena Živanović, Darko Đoković, Bojan Miodragović i Dragomir Rašković.
   - Mi smo jedna od manjih škola u Srbiji, ali smo zato peti put uzastopno prvaci Srbije - kaže Petar Lišanin, direktor ETSŠ ,,Nikola Tesla" - Ovakav uspeh ne bi bio moguć bez kontinuiranog rada naših učenika i profesora.
   Direktor Lišanin takođe pominje izuzetnu organizaciju ovakvog jednog velikog događaja i naglašava da ona ne bi bila moguća bez pomoći opštine, Školske uprave u Kraljevu, te brojnih javnih preduzeća kao sponzora. Ponovljenom uspehu učenika saobaćajne struke doprinela je veća grupa profesora: Vinko Beran, Jugoslav Pavlović, Nenad Maković, Jugoslav Mitrović, Saša Novčić, Momir Zečević, Željko Marić, Goran Slavković, Slobodan Vukanović, Vojislav Azdejković i Slobodan Kaličanin. U organizacionom delu takmičenja, osim direktora škole, učestvovali su i profesori: Miroljub Seničić, Miodrag Vučinić i Petar Pešić.

MUZIČKA ŠKOLA ,,STEVAN MOKRANJAC"
Plodni ,,Dani harmonike"

   Prošle subote na ,,Danima harmonike" u Smederevu kraljevački talenti osvojili su brojne nagrade. Prema očekivanjima, uspeh je ponovila prof. Marija Stevanović sa svojim odabranicima: Milošem Avramovićem, Nikolom Peković, Đorđem Marinkovićem, Milošem Beljakovićem, Borisavom Miljkovićem (osvajači prvih nagrada), Filipom Marinkovićem i Aleksandrom Paunovićem (druge nagrade). Pobednici u Smederevu su i Stefan Beloica i Bojana Belošević, iz klase prof. Nikole Obradovića. Istovremeno, Stefan Projović je osim prve nagrade osvojio i titulu pobednika kategorije, a Srđan Beloica je drugonagrađeni. Oba učenika su su iz klase prof. Darka Ružičića. Najzad, uspešan je bio i Stefan Poparečanin (klasa Vladimira Mandića, profesora), kome je pripala druga nagrada na ,,Danima harmonike". Kamerni duo (harmonika i violina), koji je pripremala prof. Anuška Jončić, ovenčan je takođe prvom nagradom i zvanjem - pobednik kategorije. Ovaj uspeh ostvarili su Miloš Avramović i Tijana Ćurčić.
   Na ,,Majskim susretima mladih duvača" u Lazarevcu flautisti Sandra Kovačević i Stefana Nikolić osvojili su prvu, odnosno - drugu nagradu (obe u klasi prof. Vanje Azanjac). Kamerni trio (truba, violina i klavir - Đorđe Antić, Tijana Mladenović i Nikola Radišić) sa ,,prvom specijalnom nagradom" (svih sto poena) doneo je radost i svojoj profesorki Anuški Jončić.
   Trstenik je u nedelju bio domaćin takmičenja klavirskih dua. Kraljevački sastav: Magdalena Armuš i Milica Predolac, iz klasa profesora Suzane Račić i Magdalene Popović, vratio se sa - prvom specijalnom nagradom koja pripada osvajačima maksimalnog broja bodova.

Četvrto mesto a najviše poena!